Olga Maksimovi - Identitet imigranata i pripadnost vedskom drutvu. Beograd, septembar 2013.

U sledeem tekstu nastojau da naznaim zamisao svog master rada, izloim neki od problema kojima bih se bavila, navedem motive za odabir teme i usmerenja iste ka vedskoj kao i ciljeve rada. Motivcija za odabir ove teme lei pre svega u linim afinitetima prema filolokom prouavanju jezika i kulture, zatim kursu savremenog vedskog zasnovanom na izboru tekstova iz knjige Tomasa Hilana Eriksena, Mala mesta, velika pitanja (Sm platesr, stora frgor). Zbog specifinosti tematskog okvira, a usled nedostatka strunog kadra za ovu temu, nastavno osoblje skandinavistike uputilo me je na Filozofski fakultet. Pitanje imigranata oduvek je zauzimalo vano mesto u javnim debatama ali je tek nakon majskih nemira u predgraima Stokholma itavom svetu postalo jasno da je slika daleko kompleksnija nego to se na prvi pogled ini . Iako je danas sasvim nepoeljno govoriti o rasnoj pripadnosti, desniarske stranke poslednjih godina dobijaju sve vie podrke. Uenje o skandinavskoj kulturi podstaklo me je na razmiljanje, najpre sa lingvistike strane koliko je teko, odnosno lako uklopiti se u novu sredinu i nauiti za kratko vreme jezik i obrasce ponaanja koji se u normalnim uslovima usvajaju tokom itavog ivota, a zatim i na razmiljanje o sukobima raznih kultura i mogunostima pronalaenja zajednikog imentelja. Te sitne razlike ili istovetnosti, od smera pisanja do poimanja seksualnosti mogu da budu, i najee slue kao sredstvo identifikacije manjine naspram veine. Fenomen imigracije posebno je interesantan kada je re o vedskoj danas , gde je oko 16% stanovnitva roeno u nekoj drugoj zemlji. Jaanjem socijaldemokratskog modela drave blagostanja, zahvaljujui neutralnosti u Drugom svetskom ratu vedska postaje jedna od najbogatijih zemalja Evrope sa razvijenom privredom i izraenom potrebom za radnom snagom. Istovremeno se jaanjem ekonomije stvara slika o ureene drave, koju prenose radnici sedamdesetih godina prolog veka i stvaraju mit o vedskom standardu. Taj mit konstantno je privlaio nove ljude, a nenaseljenost zemlje omoguila je liberalne stavove po pitanju migracija. Globalizacija i jaanje kapitalistikog poretka razgraivalo je dravu blagostanja, a imigraciona politika bila je podlona promenama. Iako se spoljanjem posmatrau Skandinavija moe uiniti kao jedinstveni region, stvaranjem Evropske unije (odnosno udaljavanjem od nje u sluaju Norveke) je razlika izmeu ovih zemalja postajala sve vea, a samim tim i pogled na pitanje migracije. Dugo je opstajala predstava o plavookim, plavokosim devojicama i deacima, kao i uveni model drave blagostanja; to poimanje poelo je da se dekonstruie paralelno sa
1

Olga Maksimovi - Identitet imigranata i pripadnost vedskom drutvu. Beograd, septembar 2013.

poveanom stopom useljavanja, a ekonomska kriza i porast nezaposlenosti doprineli su da netrpeljivost prema strancima jaa i da mnogi u njima vide krivce za trenutnu situaciju. Ovakve sloene okolnosti savreno ilustruju Bartovu dihotomiju MI: ONI; gde su oni svi neplavooki, neplavokosi. ONI se identifikuju kao nepripadajui i ine veinsko stanovnitvo predgraa. U predloenom istraivanju ONI bi bili informanti za proveru hipoteze da se identitet prve generacije imigranata razlikuje u velikoj meri od sledee generacije kao i subjektivni oseaj pripadnosti; takoe bih elela da proverim da li je stepen pripadnosti i prihvaenosti u vezi sa poreklom doseljenika. U prilog staranju o imigrantima svedoi i leksiki plan vedskog u kojem se u protekle etiri decenije promenilo vie termina za re doseljenik, tako da danas postoje mnogi sinonimi za re imigrant sa viim ili niim stepenom politike korektnosti, ali izrazito obojeni konotativnim vrednostima. Prilino popularna lingvistika tema danas je uspenost stranaca u savladavanju vedskog kao i jezik koji se razvija u predgraima naseljenim strancima. Uopte uzev fenomen imigrantske kulture zauzima vano mesto u sloenoj slici vedskog drutva. Brige o doseljenicima i strategija njihovog ukljuivanja u drutveni ivot pokazao se dobrim u teoriji ali je u praksi naiao na mnotvo prepreka. Istraivanje migracija podrazumeva multidisciplinarni pristup kao i razliite teoretske pristupe fundamentalnim globalnim procesima i posledicama na drutvo i individuu. Poto je jezik integralni deo kulture smatram da bi mi osnovne studije posluile kao dobra podloga u sprovoenju ovog istraivanja. Ovo kompleksno pitanje poinje pronalaenjem razloga za migracije, a zavrava njihovim posledicama. Pitanje, pak, nije jednostavno jer se zavisno od teritorije razlikuju migracione politike i odnosi u drutvu koji odraavaju kulturnu i versku raznovrsnost. Prva od pet osnovnih tema savremene antropologije koje Bokovi navodi, a koja bi bila osnova mog rada (Bokovi: 2010, 119) jeste pitanje identiteta. Ovo pitanje naroito je plodonosno za istraivanje druge generacije imigranata koja je socijalizujui se u vedskoj sredini paralelno bila izloena uticajima dijametralno suprotne kulture u svom domu. Najee preispitivanje identiteta javlja se u sluajevima kada roditelji dolaze iz kultura koje se u velikoj meri razlikuju od skandinavske, pre svega se tu misli (ali i ne kae javno) na decu iz islamske kulture. Aktuelno je i pitanje noenja burke, i pitanje slobode izbora religije, ophoenja, partnera. U tom segmentu osvrnula bih se na celokupnu drutvenu sliku i socijalni milje ali bi fokus bio na individui.
2

Olga Maksimovi - Identitet imigranata i pripadnost vedskom drutvu. Beograd, septembar 2013.

Pitanje je interesantno sa mnogo aspekata i drutveni znaaj je veoma irok. Preispitivanjem uspenosti integracije mogu se uoiti dobre i loe strane u dosadanjem razvoju i implementirati novi modeli. Smatram da bi ovakvo istraivanje moglo da pomogne u predoavanju problema sa kojima se imigranti suoavaju, procesu integracije u novoj sredini kao i ulozi drave i drutva u tom procesu. elela bih da ovoj obimnoj temi pristupim iz perspektive spoljanjeg posmatraa i da preispitam posledice koje je dosadanja migraciona politika imala i eventualno predoim mogu razvoj situacije. Studije na Filozofskom fakultetu predstavljale bi dobar uvod u dalje usavravanje u ovoj oblasti shodno planovima da nastavim kolovanje u ovim okvirima u vedskoj.