6.

ELICI
elici su legure eleza sa ugljenikom i drugim elementima. elici predstavljaju najee korienu grupu mainskih materijala. U novije vreme poznato je nekoliko hiljada raznih vrsta elika, koje se koriste u gotovo svim oblastima mainske tehnike. 6.1. DOBIJANJE ELIKA Dobijanje elika se svodi na rafinaciju gvoa dobijenog u visokoj pei i dodavanju ferolegura. Gvoe za preradu u elik sadri do 4% C, 1,4% Si, 1,5% Mn, 0,25% P i 0,12% S. Stoga se u procesu dobijanje elika sadraji ovih elemenata svode na zahtevane vrednosti. Rastopljeno gvoe prerauje se u elike u: u Simens-Martenovoj pei (plameni postupak); u elektropei (pretapanjem) i u Besemerovom ili Tomasovom konvertoru. Bitna razlika izmeu Simens-Martenovog postupka i pretapanja u elektropeima, konvertorskog postupka ogleda se u nainu dobijanja toplote potrebne za dobijanje elika. Dok se u prvom sluaju radi o spoljanjim izvorima toplote (sagorevanje gasa u Simens-Martenovom postupku ili elektrini luk kao najea varijanta elektropei), dotle se za konvertorski postupak potrebna koliina toplote obezbeuje hemijskim reakcijama kojima se elik preiava, prvenstveno oksidacijom pomou kiseonika pod pritiskom. Izbor postupka za dobijanje elika zavisi od vie faktora, a najvaniji su kvalitet i cena dobijenog elika, kao i hemijski sastav gvoa, tj. njegova istoa. Na primer, za Simens-Martenov postupak i za pretapanje u elektropeima gvoe, kao polazna sirovina, treba da ima to manje primesa, tj. da je to vee istoe. Pri tome se dobija elik boljeg kvaliteta, ali skuplji od konvertorskog elika. Za primenu konvertorskih postupaka koriste se gvoa sa veim sadrajem silicijuma (Besemerov postupak), odnosno sa veim sadrajem fosfora (Tomasov postupak), koji pri preiavanju gvoa daju dodatnu koliinu toplote. Oksidacija u procesu dobijanja elika bie objanjena na primeru konvertorskog postupka. Kod konvertorskog postupka gvoe (sa elinim 83

otpacima i do 30%) se ubacuje u konvertor bavastog oblika, koji je iznutra obloen odgovarajuom vatrostalnom oblogom, sl. 6.1a,b. Neposredno pre poetka reakcije sa kiseonikom dodaje se topitelj, koji pomae izdvajanje troske na povrini rastopljenog elika, sl. 6.1c. U konvertor se sputa cev sa kiseonikom (vazduhom), koja je oznaena strelicom na sl. 6.1d.

a)

e)

b) f) d)

c) Slika 6.1. Konvertorski postupak dobijanja elika: a) punjenje metalnim otpadom; b) ulivanje rastopljenog metala; c) dodavanje peenog krea; d) uduvavanje kiseonika; e) izlivanje rastopljenog elika; f) izbacivanje ljake

ist kiseonik reaguje sa elezom iz gvoa: 2Fe + O2 = 2FeO, Oksid FeO reaguje sa ugljenikom i primesama: FeO + C = Fe + CO 2FeO + Si = SiO2 + Fe FeO + Mn = MnO + Fe 5FeO + 2P = P2O5 +Fe. Ove reakcije prati oslobaanje toplote, koja je dovoljna da elik ostane u tenom stanju, a produkti oksidacije (CO, SiO2, MnO, P2O5) odlaze u trosku ili u vazduh. Na taj nain se sadraj C, Si, Mn i P dovodi na potrebnu meru, dok se za smanjenje sadraja sumpora koristi kalcijum iz topitelja koji gradi hemijsko jedinjenje CaS, koje takoe odlazi u trosku. Smanjenje sadraja ugljenika, sumpora, fosfora, mangana i silicijuma tokom 84

opisanih procesa u konvertoru je prikazano na sl. 6.2. Na primer, ako se sadraj ugljenika od 4% smanji na 2%, to odgovara maksimalnoj rastvorljivosti ugljenika u eliku, sl. 5.4, znai da je u procesu oksidacije dolo do sagorevanja ugljenika.

Slika 6.2. Smanjenje sadraja hemijskih elemenata tokom procesa oksidacije

Pred izlivanje, elicima se dodaju mangan, silicijum i aluminijum kao dezoksidatori. Dezoksidacija se odvija prema sledeim hemijskim jednainama: FeO + Mn MnO + Fe 2FeO + Si SiO2 + 2Fe 3FeO + 2Al Al2O3 + 3Fe. Nastala hemijska jedinjenja se odstranjuju u vidu troske. Naredna faza u dobijanju elika je oblikovanje prilikom prelaza iz tenog u vrsto stanje. Teni elik se lije u metalne kalupe kokile, sl. 6.1e, gde ovrava u tzv. ingote. Oni se zatim zagrevanju na priblino 1200C i valjaju u poluproizvode razliitih dimenzija (blumove, slabove i gredice). Naknadnim hladnim ili toplim valjanjem dobijaju se deblji ili tanji limovi, ice i slini poluproizvodi. Tradicionalni nain livenja ingota sve vie se zamenjuje kontinualnim livenjem, sl. 6.3. Rastopljeni elik se izliva u pomonu posudu, gde se sa povrine uklanjaju neistoe, a zatim se ravnomerno i neprekidno proputa kroz bakarni kristalizator u kome poinje ovravanje i komoru za hlaenje, gde se ovravanje zavrava, sl. 6.3. Odlivak se izvlai, savija i ispravlja, da bi uao u ureaj za seenje brzinom jednakom brzini ulivanja u pomonu posudu. Za izvlaenje odlivka koristi se elina ipka, tzv. starter. Sam postupak ima niz prednosti u odnosu na livenje ingota, jer se 85

dobija homogenija i sitnozrnija struktura elika usled vee brzine hlaenja, a postupak je i ekonominiji. U procesu dobijanja i izlivanja elik veoma lako rastvara gasove (O2, N2, H2, CO2 i CO) koji izazivaju poroznost i nehomogenost strukture, to se loe odraava pre svega na mehanike osobine. Prema koliini zaostalih gasova u toku ovravanja elici se dele na neumirene, poluumirene i umirene.

Slika 6.3. Kontinualno livenje elika

Neumireni elici sadre do 0,3% C i oko 0,02% Si, i nepotpuno su dezoksidisani sa Mn i Al (dezoksidatori). Odlikuju se prisustvom gasnih pora du spoljanje strane ingota, sl. 6.4a, to obezbeuje meki povrinski sloj, a time i laku obradu deformacijom na hladno. Koriste se za izradu limova i ipki. Pore prisutne u neumirenim elicima utiu na smanjenje ilavosti, dinamike vrstoe i sposobnosti za zavarivanje.

Slika 6.4. Popreni presek ingota: a) neumireni; b) umireni; c) poluumireni elik

Umireni elici sadre vie od 0,3% C i od 0,15-0,6% Si. Oksidi se dezoksidacijom ne udaljavaju, ve stvaraju suspenziju u rastopu i ostaju u ovrslom eliku. U umirenim elicima nema gasnih mehurova, ali se na vrhu 86

ingota formira lunker-upljina, sl. 6.4b, koja se otklanja odsecanjem. Umireni elici imaju homogenu strukturu bez upljina i pogodni su za rad na niskim temperaturama. Poluumireni elici sadre od 0,3-0,9% C i oko 0,15% Si, a dezoksidisani su u veoj meri nego neumireni. Osim Mn i Al, kao dezoksidator deluje i Si. Pore su koncentrisane na gornjem delu odlivka sl. 6.4c. Primenjuju se za izradu profila i debljih limova. Dobijanje im je ekonomino. 6.2. PODELA ELIKA elici mogu da se podele prema: - hemijskom sastavu, - nameni, - strukturi, - nainu dobijanja, - kvalitetu, - obliku i stanju poluproizvoda. Prema hemijskom sastavu elici se dele na: - ugljenine elike, - legirane elike. Prema nameni elici se dele na: - konstrukcione elike, - alatne elike, - elike sa posebnim svojstvima. Prema strukturi elici mogu da budu feritni, podeutektoidni, eutektoidni, nadeutektoidni, ledeburitni, austenitni i martenzitni1. Prema nainu dobijanja razlikuju se Tomasov, Besemerov, SimensMartenov i elektro-elik. Prema kvalitetu, tj. sadraju sumpora i fosfora, elici se dele na: - elike obinog kvaliteta (ugljenine) sa sadrajem sumpora do 0,06% i fosfora do 0,07%, - kvalitetne elike (ugljenini i legirani) sa sadrajem sumpora 0,0350,04% i fosfora 0,035-0,04%, - visoko kvalitetne elike (legirani) sa sadrajem sumpora do 0,025% i fosfora do 0,025%, - plemenite elike (legirani) sa sadrajem sumpora do 0,015% i fosfora do 0,015%.
1

Martenzit je struktura koja se dobija termikom obradom - kaljenjem, koja se odlikuje visokom tvrdoom.

87

Prema obliku i stanju poluproizvoda elici se dele na: valjane, vuene, kovane, livene, bruene, presovane i ljutene. 6.3. UGLJENINI ELICI Ugljenini elici su legure eleza i ugljenika (sa sadrajem C do 2,0%), u kojima su prisutne primese. Na ugljenine elike otpada 90% svetske proizvodnje elika, pa oni predstavljaju osnovni materijal u mainskoj industriji. Ugljenik je osnovni i najuticajniji element od kojeg zavise struktura i osobine elika. Prema sadraju ugljenika, ovi elici se dele na: - niskougljenine do 0,25% C, - srednjeugljenine od 0,25% do 0,6% C, - viskokougljenine preko 0,6% C. Prema nameni, ugljenini elici se dele na: - konstrukcione, do 0,6% C i - alatne, preko 0,6% C. 6.3.1. Uticaj ugljenika na strukturu i svojstva ugljeninih elika Prema metastabilnom dijagramu stanja, sa porastom sadraja ugljenika, struktura elika se menja od feritne, feritno-perlitne, perlitne, do perlitnocementitne, sl. 5.4. Prema tome, mehanika svojstva ugljeninih elika zavise od sadraja ugljenika. Sadraj od 0,1% C poveava zateznu vrstou elika za oko 90 MPa, a napon teenja za oko 45 MPa. Poreenja radi, za slian porast zatezne vrstoe potrebno je 1% Mn, Si, ili Cr. Znai, ugljenik utie na osobine eleza oko deset puta vie nego navedeni legirajui elementi. Imajui u vidu svojstva pojedinih struktura elika (poglavlje 5.1), jasno je da sa porastom sadraja ugljenika kod podeutektoidnih elika znaajno raste zatezna vrstoa, Rm, u manjoj meri napon teenja, ReH, i tvrdoa, a smanjuje se izduenje, A, i kontrakcija, Z, sl. 6.5. Kod nadeutektoidnih elika sa porastom sadraja ugljenika i dalje rastu napon teenja i tvrdoa. Zatezna vrstoa raste do priblino 1,2% C, kada dostie maksimum, a potom opada. Ovo moe da se objasni poveanjem koliine sekundarnog cementita koji se izdvaja na granicama perlitnih zrna, pri porastu sadraja ugljenika. To dovodi do smanjenja zatezne vrstoe, a nema uticaja na tvrdou i napon teenja.

88

Slika 6.5. Uticaj ugljenika na mehanika svojstva ugljeninih elika

6.3.2. Uticaj primesa na strukturu i svojstva ugljeninih elika Osim ugljenika, u sastav elika ulaze i drugi elementi koji se smatraju prateim, skrivenim ili sluajnim primesama, to je ematski prikazano na sl. 6.6. Pratee primese, Si, Mn, Al, S i P u eliku posledica su procesa dobijanja gvoa (poglavlje 5.4) i elika (poglavlje 6.1).
PRIMESE U UGLJENINIM ELICIMA

PRATEE PRIMESE

SKRIVENE PRIMESE

SLUAJNE PRIMESE

Si, Mn, S, P, Al

N2, O2, H2

Cu, Co, Cr ...

Slika 6.6. ematski prikaz vrsta primesa u elicima

Skrivene primese u elicima (N2, O2, H2) potiu iz vazduha s kojim rastopljeni elik dolazi u kontakt u toku izlivanja. Sluajne primese su svi elementi koji ne spadaju u pratee ili skrivene primese, a ima ih u eliku u sadraju manjem od minimalno propisanog. Sadraj primesa u elicima treba da se svede na najmanju meru, s obzirom na to da oni grade nepoeljna jedinjenja kao to su sulfidi, oksidi i fosfidi. Sumpor je tetna primesa. Rastvorljivost sumpora u elezu je toliko mala da i najmanji sadraj sumpora dovodi do obrazovanja sulfida eleza FeS. Izmeu FeS i eleza obrazuje se eutektoid koji se izdvaja na granicama zrna i topi na 985C. Sumpor je esto uzrok pojave krtog loma, 89

poznatog pod nazivom crveni lom. tetan uticaj FeS se smanjuje ako se doda mangan (FeS + Mn Fe + MnS). Nastalo hemijsko jednjenje MnS topi se na ~ 1620C, pa se time otklanja opasnost od crvenog loma. Meutim, pri hladnoj i toploj deformaciji MnS se deformie, izazivajui trakavost, odnosno raslojavanje ferita i perlita. Ipak, ova pojava nije tako tetna kao crveni lom, jer trakavost moe da se otkloni naknadnim arenjem, tj. normalizacijom. Sumpor u elicima za automate moe da bude koristan jer pomae stvaranje krte i lomljive strugotine, ime se ubrzava obrada rezanjem. Kod ovih elika dozvoljen sadraj sumpora je do 0,3%. Fosfor je takoe tetan jer sa elezom gradi fosfide koji utiu na smanjenje sposobnosti deformacije u hladnom stanju i izazivaju tzv. plavi lom. Mangan i silicijum poveavaju vrstou elika, ali smanjuju njegovu plastinost i ilavost. Aluminijum popravlja svojstva elika usitnjavajui metalno zrno, osim u obliku oksida Al2O3, kada je tetna primesa. Kiseonik se u eliku nalazi u vidu raznih oksida, koji nepovoljno utiu na svojstva elika. Azot obrazuje nitride koji poveavaju tvrdou, ali smanjuju ilavost elika, pa se smatra tetnom primesom. Vodonik je u elicima tetna primesa jer stvara pore, koje posle valjanja ili kovanja prelaze u prsline, to smanjuje ilavost. 6.4. LEGIRANI ELICI Legirani elici osim ugljenika (i primesa) sadre i druge legirajue elemente, koji se dodaju radi poboljanja zahtevanih svojstva. Legirani elici se dele prema broju, sadraju i vrsti legirajuih elemenata. Prema broju legirajuih elemenata, elici se dele na jednostruko i viestruko legirane. Prema ukupnom sadraju legirajuih elemenata, elici se dele na: - nisko legirane do 5% legirajuih elemenata i - visoko legirane vie od 5% legirajuih elemenata. Nisko legirani elici imaju istu strukturu i sline osobine kao ugljenini (nelegirani) elici. Neke njihove osobine poboljavaju legirajui elementi u zavisnosti od vrste i koliine. Glavne prednosti nisko legiranih elika u odnosu na ugljenine su vea ilavost pri istoj vrstoi, vii napon teenja, vea vrstoa na povienim temperaturama i manja sklonost ka stvaranju prslina. Visoko legirani elici imaju, po pravilu, specijalna svojstva koja nemaju ugljenini i nisko legirani elici, kao to su vatrootpornost, otpornost prema habanju, sposobnost rezanja pri crvenom usijanju i koroziona 90

postojanost. Osim toga, neki visoko legirani elici imaju specifine elektrine i magnetne osobine ili mali koeficijent linearnog irenja. Prema vrsti legirajuih elemenata, razlikuje se vie grupa elika, koji se nazivaju prema legirajuim elementima: Cr-Ni elici, Cr elici, Ni elici, Mo elici, Cr-Mo-V elici, Mn elici, V elici, Si elici. 6.4.1. Uticaj legirajuih elemenata na strukturu i svojstva elika Za svaki element odreena je gornja granica do koje se on smatra primesom, odnosno legirajuim elementom preko te granice, tab. 6.1.
Tabela 6.1. Minimalni sadraj legirajuih elemenata u elicima element Si Mn Cr Ni W Mo V Co Ti Cu Al min. sadraj (%) 0,60 0,80 0,30 0,30 0,10 0,08 0,01 0,10 0,05 0,4 0,10

Kao to je prikazano u tab. 6.2, legirajui elementi u eliku mogu da: - se rastvaraju u i -elezu, gradei vrste rastvore; - stvaraju sopstvene karbide ili se rastvaraju u cementitu; - stvaraju intermetalna jedinjenja ili jedinjenja sa nemetalima i - budu u elementarnom obliku.
Tabela 6.2. Uticaj legirajuih elemenata na stvaranje odgovarajuih struktura u legiranim elicima Element. vrst Legirani Karbid Element Jedinjenje stanje rastvor cementit Nikl Ni Ni3Al Silicijum Si SiO2MxOy Mangan Mn (Fe, Mn)3C MnS; MnOSiO2 Hrom Cr (Fe, Cr)3C Cr7C3; Cr23C6 Molibden Mo Mo2C Volfram W W2C Vanadijum V VC Titan Ti TiC Niobijum Nb NbC Aluminijum Al Al2O3; AlN Olovo Pb

Uticaji pojedinih legirajuih elemenata na mehanika i ostala svojstva moe da se opie na sledei nain: - Sa poveanjem sadraja mangana poveavaju se zatezna vrstoa i tvrdoa, u manjoj meri i napon teenja, dok se ilavost smanjuje. - Sa poveanjem sadraja silicijuma poveavaju se napon teenja i zatezna vrstoa, a smanjuje sposobnost deformisanja i ilavost. 91

Do sadraja od 5 - 6% Cr poveavaju se zatezna vrstoa, napon teenja i sposobnost deformisanja, a iznad tog sadraja ova svojstva opadaju. Sadraj Cr iznad 1% smanjuje ilavost. Poveanjem sadraja Cr poveavaju se otpornost prema oksidaciji na povienim temperaturama i otpornost prema koroziji. Do sadraja od 10% Ni poveavaju se napon teenja i zatezna vrstoa, a neznatno se smanjuje sposobnost deformisanja. Naroito povoljan uticaj Ni ima na ilavost na niskim temperaturama. Molibden, vanadijum i volfram imaju slian uticaj koji se ogleda u poveanju napon teenja, zatezne vrstoe i tvrdoe, uz smanjenje ilavosti. Osim toga, ovi elementi popravljaju mehanike osobine na povienim temperaturama, kao i otpornost prema koroziji. Mala koliina Al u eliku poveava zateznu vrstou, ali smanjuje plastinost i ilavost. Sa Cr i Si, Al poveava otpornost prema oksidaciji na povienim temperaturama. Sa poveanjem sadraja bakra poveavaju se zatezna vrstoa i napon teenja, kao i otpornost prema atmosferskoj koroziji i koroziji u morskoj vodi, ali se bitno smanjuje ilavost. Niobijum i titan poveavaju zateznu vrstou, ali smanjuju ilavost. Koriste se i kao stabilizirajui elementi kod elika otpornih prema koroziji u agresivnim sredinama. Olovo poveava krtost strugotine, pa se koristi kod elika za automate.

6.5. OZNAAVANJE ELIKA Prema standardu JUS C.B0.0022 elici se oznaavaju nizom slovnih i brojanih simbola. Opta oznaka elika moe da se predstavi na sledei nain: XXXX(X).X(X)-X(X) - slovni simbol : - oznaka za elik ili L - oznaka za elini liv - osnovna oznaka - sastoji se iz etiri ili pet brojanih simbola kojima se oznaava vrsta elika - dopunska oznaka - sastoji se iz jednog, dva ili vie brojanih ili slovnih simbola ili njihovih kombinacija, kojima se oznaava namena, odnosno stanje proizvoda - ostale dopunske oznake - sastoje se iz jednog, dva ili vie brojanih ili slovnih simbola ili njihovih kombinacija, kojima se po potrebi oznaavaju druge karakteristike elika
2

U toku je promena ovog standarda, odnosno usaglaavanje sa EN.

92

Prema standardu elici su svrstani u dve grupe: elici sa utvrenim mehanikim svojstvima i elici sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima. elici sa utvrenim mehanikim svojstvima u osnovnoj oznaci imaju: na prvom mestu broj 0; na drugom mestu broj koji oznaava nazivnu, odnosno minimalnu vrednost zatezne vrstoe koja je utvrena za elike u toplo oblikovanom ili normalizovanom stanju. Znaenje simbola dato je u tab. 6.3; na treem, etvrtom i petom mestu broj koji oznaava pripadnost elika podgrupi, tab. 6.4.
Tabela 6.3. Znaenje simbola na 2. mestu osnovne oznake elika sa utvrenim svojstvima Rm, 320- 360- 380- 480- 580- 680- 780< 320 360 380 480 580 680 780 880 > 880 MPa simbol 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Tabela 6.4. Znaenje simbola na 3., 4. i 5. mestu osnovne oznake elika sa utvrenim svojstvima Podgrupa elika Simbol 00 do 44 Ugljenini elici bez utvrenog sadraja S i P 101 do 449 Slobodno 45 do 79 elici sa ogranienim sadrajem S i P. Za elike iz 451 do 799 ove podgrupe delimino se ograniava sadraj C, Si i Mn 80 do 99 elici sa ogranienim sadrajem S i P, delimino utvrenim sadr801 do 999 ajem C, Si i Mn, i sa legirajuim elementima koji se dodaju radi postizanja specijalnih mehanikih svojstava. Na petom mestu se ne koristi broj 0.

Primer oznake elika sa utvrenim mehanikim svojstvima je: 0545, kod kojeg 0 oznaava pripadnost navedenoj grupi, 5 oznaava zateznu vrstou (480 580 MPa), a 45 oznaava da je sadraj S i P ogranien. Ugljenini i legirani elici sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima u osnovnoj oznaci imaju: - za ugljenine elike na prvom mestu cifru 1; - za legirane elike na prvom mestu brojani simbol najuticajnijeg legirajueg elementa, tab. 6.5. Najuticajnijim legirajuim elementom se smatra onaj element koji ima najvei proizvod sadraja i faktora uticajnosti, datog u tab. 6.6; - za ugljenine elike na drugom mestu je desetostruka vrednost maksimalnog sadraja ugljenika zaokruenog na desetine; - za legirane elike na drugom mestu je brojani simbol elementa drugog po uticaju. Kod jednostruko legiranih elika simbol na drugom mestu je 1; - na treem, etvrtom i petom mestu je brojani simbol koji oznaava podgrupu elika po nameni, tab. 6.7. 93

Tabela 6.5. Brojani simbol za najuticajnije legirajue elemente Simbol 1 2 3 4 5 6 7 8 Legirajui element C Si Mn Cr Ni W Mo V

9 ostali

Tabela 6.6. Faktor uticajnosti legirajueg elementa Legirajui element Si Mn Cr Ni W Mo V Co Ti Cu Al Ostali Faktor uticajnosti 1 1 4 4 7 14 17 20 30 1 1 30 Tabela 6.7. Simboli na 3., 4. i 5. mestu osnovne oznake elika sa utvrenim sastavom Podgrupa elika po nameni Simbol 00 do 19 Ugljenini elici sa utvrenim sastavom i legirani elici 101 do 199 koji nisu namenjeni termikoj obradi 20 do 29 Ugljenini i legirani elici za cementaciju 201 do 299 30 do 39 Ugljenini i legirani elici za poboljanje 301 do 399 40 do 59 Ugljenini i legirani elici za alate 401 do 599 60 do 69 elici sa naroitim fizikim svojstvima 601 do 699 Slobodno za elike koji ne pripadaju ostalim podgrupama 70 do 79 Hemijski postojani i vatrootporni elici 701 do 799 80 do 89 Brzorezni elici 801 do 899 Slobodno 90 do 99 elici za automate 901 do 999 Slobodno za elike koji ne pripadaju ostalim podgrupama
Na petom mestu se ne koristi nula Rezervisano za nove podgrupe ili za podgrupe koje su popunjene

Primeri oznake elika sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim svojstvima su: - 1840, kod kojeg 1 oznaava da se radi o ugljeninom eliku, 8 oznaava sadraj ugljenika (priblino 0,8%), a 40 oznaava da se radi o alatnom eliku; - 4570, kod kojeg 4 oznaava da je Cr najuticajniji legirajui element, 5 oznaava da je Ni drugi legirajui element po uticajnosti, a 70 oznaava da se radi o hemijski postojanom i vatrootpornom eliku. Dopunske oznake za namenu, odnosno stanje osnovnih proizvoda od elika su date u tab. 6.8.

94

Tabela 6.8. Dopunske oznake za stanje osnovnih proizvoda od elika Oznaka Stanje elika 0 Bez odreene termike obrade 1 areno 2 areno na najbolju obradljivost 2A Termiki obraeno na zadatu vrednost zatezne vrstoe 2B Termiki obraeno na feritno-perlitnu strukturu 2C Pogodno za seenje u hladnom stanju 2D areno na globularni cementit 3 Normalizovano 4 Poboljano 5 Vueno - hladno deformisano 6 Ljuteno 7 Brueno 8 Kontrolisano hlaeno 8A Gaeno 8B Termomehaniki obraeno 9 Obraeno po posebnim uputstvima Za vrue kovanje i presovanje K H Za hladno oblikovanje valjcima (profilisanje) S Za hladno presovanje V Za vuenje Z Za izradu zavarenih cevi

6.6. KONSTRUKCIONI ELICI Od konstrukcionih elika se zahteva da imaju dobra mehanika svojstva, da se dobro obrauju rezanjem, deformisanjem (kovanje, valjanje, izvlaenje, presovanje), da imaju dobru zavarljivost i nisku cenu. Prema vrstoi (naponu teenja), ovi elici se razvrstavaju u etiri grupe: 1. elici niske vrstoe, Re < 250 MPa, 2. elici srednje vrstoe, 250 MPa < Re < 750 MPa, 3. elici visoke vrstoe, 750 MPa < Re < 1550 MPa, 4. elici ultravisoke vrstoe, Re > 1550 MPa. Ugljenini konstrukcioni elici pripadaju prvoj grupi, a legirani elici drugoj, treoj ili etvrtoj. Konstrukcioni elici se koriste za eline konstrukcije ili konstrukcione elemente u mainogradnji, mostogradnji, brodogradnji, kotlogradnji, izradi cevovoda i slinih konstrukcija.

95

U ovoj grupi elika e biti opisani i ugljenini i legirani konstrukcioni elici, koji obuhvataju i neke elike sa specijalnim svojstvima. Postoji vie grupa konstrukcionih elika. 6.6.1. Opti konstrukcioni elici U ovu grupu elika spadaju ugljenini i niskolegirani elici sa utvrenim mehanikim svojstvima - JUS C.B0.500. Opti konstrukcioni elici se primenjuju za izradu zavarenih konstrukcija i cevovoda, konstrukcija spojenih vijcima i zakovicama, u visokogradnji, mostogradnji, hidrogradnji i mainogradnji ili za dalju preradu hladnim presovanjem, vuenjem i vruim kovanjem ili valjanjem. Opti konstrukcioni elici svrstani su u est grupa kvaliteta i to: grupi O pripada elik ija je oznaka 0000 koji se koristi za neodgovorne delove; grupi A pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 0; koriste se za statiki optereene zavarene konstrukcije koje nisu izloene veim temperaturnim promenama, niti temperaturama niim od 10C (0270, 0370, 0460); grupi B pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 1; koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije kod kojih ne postoji opasnost od krtog loma. Mogu da budu izloeni radu na temperaturi do 10C (0361, 0371, 0461 i 0561); grupi C pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 2; koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije izloene statikim ili dinamikim optereenjima, ali ne i niskim temperaturama (0362, 0562); grupi D pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 3; koriste se za odgovorne zavarene konstrukcije izloene dinamikim optereenjima i niskim temperaturama, do 30C (0363, 0463, 0563); grupi M pripadaju elici ija se osnovna oznaka zavrava brojem 5; koriste se za odgovorne mainske delove kao to su osovine, vratila, zupanici, klinovi (0545, 0645, 0745). 6.6.2. Finozrni konstrukcioni elici Finozrni konstrukcioni elici su potpuno umireni - JUS C.B0.502. Elementi kao to su vanadijum, niobijum, titan, koji se vezuju u nitride, ili nitride i karbide, daju elik sa finim (sitnim) zrnom. Finozrni konstrukcioni elici se koriste za izradu cevovoda za visoke pritiske, posude pod pritiskom, elemenata drumskih vozila, eleznikih vagona, cisterni za

96

prevoz gasa, mostova, industrijskih hala, razliitih zavarenih konstrukcija i posebne namene. Ova grupa elika obuhvata: - osnovne elike, - elike za poviene temperature i - elike za niske temperature. Finozrni konstrukcioni elici se oznaavaju na specifian nain, razliito od JUS C.B0.002. 6.6.3. elici za cementaciju elici za cementaciju su konstrukcioni elici sa malim sadrajem ugljenika (0,1 0,25%), JUS C.B9.020, koji se koriste za delove kod kojih se povrinski sloj cementira ili karbonitrira3. Posle cementiranja ili karbonitriranja i odgovarajue termike obrade postie se visoka tvrdoa, otpornost prema habanju i koroziji povrinskog sloja, dok jezgro zadrava dobru ilavost. Prema hemijskom sastavu elici za cementaciju mogu da budu ugljenini i legirani. Ugljenini elici za cementaciju. Ovi elici su niskougljenini sa sadrajem ugljenika do 0,2% (1120, 1121, 1220, 1221, 1281). Upotrebljavaju se za izradu delova malih dimenzija i jednostavnih oblika, izloenih habanju i malim optereenjima, gde se ne zahteva visoka vrstoa jezgra (ruice, poluge, rukavci, zglobovi). Legirani elici za cementaciju. Ovi elici su niskolegirani sa hromom, manganom, niklom, molibdenom, sa sadrajem ugljenika 0,18 0,24% (4120, 4721, 5420, 7420). Koriste se za izradu delova veih dimenzija, jae optereenih i odgovornih, kod kojih se zahteva visoka tvrdoa povrinskog sloja i dovoljno visoka vrstoa i ilavost jezgra. 6.6.4. elici za poboljanje elici za poboljanje4 JUS C.B9.021, posle termike obrade imaju visoku vrednost napona teenja i zatezne vrstoe, dobru plastinost, malu osetljivost na koncentraciju napona, visoku vrednost dinamike vrstoe i dovoljnu ilavost. Prema hemijskom sastavu elici za poboljanje se dele na ugljenine i legirane. Ugljenini elici za poboljanje su elici sa sadrajem ugljenika 0,3 0,5%. Ovi elici se upotrebljavaju za izradu delova preseka do 100 mm,
3

Cementacija je termohemijski proces obogaivanja povrinskog sloja ugljenikom. Karbonitriranje je termohemijski proces obogaivanja povrinskog sloja ugljenikom i azotom istovremeno. 4 Poboljanje je termika obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otputanja. Posle nje se dobija optimalna kombinacija vrstoe i ilavosti.

97

imaju malu sklonost ka obrazovanju prslina, ali su osetljivi na zareze. Za izradu konstrukcionih delova koji su manje optereeni upotrebljavaju se elici 1330, 1430, a za optereenije delove 1530, 1531, 1580, 16301, 16302, 16303, 1630, 1631, 1680, 1730, 1731, 1780 (kolenasta vratila, bregaste osovine, osovinice klipova, zavrtnji, zupanici). Legirani elici za poboljanje. Za izradu delova veeg poprenog preseka do 250 mm, upotrebljavaju se elici legirani sa hromom, niklom, molibdenom i vanadijumom. Hrom-elici 41301, 41302, 4132 i 41321 su pogodni za izradu delova relativno malih dimenzija (osovina, manjih vratila, klinova, poluga i navrtki), elici 41331, 4130, 4180 imaju povienu vrstou i upotrebljavaju se za odgovornije delove (kolenasta vratila, osovine, zupanike, zavrtnje), a elici 4131, 4181, 4134, 4184 se koriste za delove izloene habanju, ali bez veih udarnih optereenja (veliki zupanici i vratila). Hrom-nikl-molibden elici (5430, 5431 i 5432) imaju visoku vrednost zatezne vrstoe i napona teenja, dobru ilavost i visoku vrednost dinamike vrstoe, pa se koriste za izradu delova koji su jako optereeni naizmenino promenljivim optereenjima. 6.6.5. elici za opruge elici za opruge moraju da imaju to vei napon teenja, visoku vrednost granice elastinosti, dobru dinamiku vrstou i zadovoljavajuu ilavost - JUS C.B0.551. Ove uslove mogu da zadovolje ugljenini i legirani elici sa Si, Mn, Cr, V, W. elici za opruge legirani sa silicijumom i manganom (2130, 2135, 2330, 2331) koriste se za izradu elastinih podloki, tanjirastih, lisnatih, prstenastih i punih opruga, kao i lisnatih opruga za inska vozila. Ako su legirani sa Cr i V (4830), koriste se za opruge velikih prenika, najvie optereenih opruga drumskih vozila i zavojnih opruga. 6.6.6. elici za automate elici za automate su hemijskim sastavom i strukturom podeeni za obradljivost rezanjem na automatima JUS C.B0.505. Karakteristino svojstvo elika za automate je da se pri obradi rezanjem obrazuje kratka i krta strugotina, koja se lomi na malom rastojanju ispred seiva alata za rezanje. Obrazovanje ovakve strugotine obezbeuje bolje odvoenje toplote sa obraivane povrine, to omoguava vee brzine rezanja, veu postojanost alata, kao i dobijanje iste i glatke povrine obraivanih delova. Ovo znaajno svojstvo se postie poveanjem sadraja sumpora i fosfora. elici za automate se legiraju i sa manjom koliinom olova. Zbog poveanog sadraja sumpora, fosfora i olova, plastinost i ilavost ovih elika je 98

smanjena. Stoga se koriste za masovnu proizvodnju malo odgovornih delova od kojih se ne zahtevaju visoka mehanika svojstva (zavrtnji, navrtke, podmetai, rascepke). U elike ove grupe spadaju 3990, 3190, 1590. 6.6.7. elici otporni prema habanju Za delove izloene habanju u uslovima visokih pritisaka i udara (lanci guseninih platna, delovi drobilica i mlinova, zubi kofice rotornog bagera, zubi kaike bagera, noevi buldoerskih daski, skretnice eleznikih i tramvajskih ina) upotrebljava se visokolegirani manganski elik 3160 (1,2% C, 12,5% Mn). Niskolegirani elik 3134 (0,5% C, 1,8% Mn) upotrebljava se kada je primena visokolegiranih manganskih elika otpornih prema habanju necelishodna iz ekonomskih razloga ili zbog teke obrade. 6.6.8. Vatrootporni elici Vatrootporni elici su otporni prema hemijskom razaranju povrina u atmosferi vazduha ili gasova na temperaturama viim od 550C, kada su malo optereeni ili neoptereeni. Pri visokim temperaturama u sredini zagrejanog vazduha ili produkata sagorevanja goriva, dolazi do oksidacije elika (gasna korozija). Ugljenini elici nisu pogodni za ovakve radne uslove, poto njihova povrina intenzivno oksidie i razara se ve na temperaturama oko 300C. Visoku vatrootpornost imaju visokolegirani elici sa hromom (13 25%), silicijumom i aluminijumom. Radi popravljanja mehanikih svojstava i otpornosti prema oksidaciji, vatrootpornim elicima se dodaje i nikl (20 35%). Temperatura do koje se mogu upotrebljavati vatrootporni elici zavisi od sadraja legirajuih elemenata i radne atmosfere (oksidaciona ili redukciona). Vatrootporni elici, legirani hromom, niklom i aluminijumom (4970, 4971, 4973, 4578 i 4579) upotrebljavaju se za izradu pregrejaa vazduha, ventilatora, armatura pei, gorionika, kada za termiku i termohemijsku obradu, izduvnih sistema gasnih turbina i motora SUS i drugih delova termoenergetskih postrojenja. 6.6.9. elici za rad na povienim temperaturama elici za rad na povienim temperaturama upotrebljavaju se za izradu delova koji su u eksploataciji izloeni visokim optereenjima i povienim temperaturama u toku dueg vremenskog perioda (lopatice, diskovi, rotori i tela gasnih parnih turbina; cevi pregrejaa pare, parovodi i armature parnih kotlova; ventili i drugi delovi motora SUS). Pored dobre vrstoe pri dugotrajnom optereenju na povienim temperaturama od ovih elika 99

se zahteva i da budu vatrootporni. elici za rad na povienim temperaturama mogu da se razvrstaju prema radnoj temperaturi: - do 350C upotrebljavaju se opti konstrukcioni, ugljenini i niskolegirani elici u poboljanom stanju (1431, 1531), - od 400 do 550C upotrebljavaju se niskolegirani elici, koji sadre Cr, Mo i V. Hrom-molibdenski elici upotrebljavaju se u energetskim postrojenjima za cevi pregrejaa pare, parovode, kolektore, za armaturu parnih kotlova i parovoda (7400 i 7431). Za odgovornije delove parnih i gasnih turbina (lopatice, osovine, diskove, prirubnice, zavrtnji i navrtke) i za delove parnih kotlova (kotlovske cevi, cevi pregrejaa pare, parovode), koristi se Cr-Mo-V elik 7432. - od 500 do 600C upotrebljavaju se visokolegirani elici, koji osim 10 13% Cr sadre i Mo, V, W, Ti, Nb. Ovi elici se koriste za lopatice, diskove i rotore turbina, kao i ventile automobilskih i avionskih motora. 6.6.10. Nerajui elici Nerajui elici se odlikuju visokom otpornou prema koroziji, koja se postie obrazovanjem tankog, tvrdog i kompaktnog povrinskog sloja, koji titi metal od dalje korozije. Osim visoke otpornosti prema koroziji, ovi elici su i vatrootporni, pa se koriste za rad na temperaturama preko 550C, umesto niskolegiranih elika. Ovi elici su definisani po JUS C.B0.600. Nerajui elici su visokolegirani, a pored najmanje 12,5% hroma sadre i nikl, molibden, bakar, titan, silicijum, mangan i niobijum. Nerajui elici se koriste za izradu pribora za jelo, elemenata opreme u kuhinjama i restoranima, hirurkih instrumenata, dekorativnih delova karoserija automobila. Osim toga, ovi elici se koriste za kotrljajne leaje, ventile, opruge, merne instrumente, delove pei i razmenjivaa toplote u hemijskoj, petrohemijskoj i termoenergetskoj industriji. Primeri standardnih oznaka nekih elika iz ove grupe su 4171, 4172, 4173, 4174, 45707, 4571, 4572, 4573 i 4574. Komercijalno najpoznatiji nerajui elik je Cr-Ni elik 18/8, sa 18% Cr i 8% Ni. 6.7. ALATNI ELICI Alatnim elicima nazivaju se ugljenini i legirani elici, koji imaju visoku tvrdou i otpornost prema habanju, a upotrebljavaju se za izradu razliitog alata za obradu metala i drugih materijala. Pored dobrih mehanikih svojstava elici za alate moraju da imaju i druga vana svojstva, kao to su: - dobra toplotna stabilnost, da ne bi dolo do promene strukture i mehanikih svojstava pri zagrevanju alata u toku procesa rada; 100

- otpornost prema razugljenienju povrinskog sloja i oksidaciji, jer ove pojave smanjuju vrstou, tvrdou i otpornost prema habanju; - odgovarajua toplotna provodljivost, da bi se spreilo pregrevanje, a time i smanjenje tvrdoe u povrinskom sloju, to je naroito vano kod alata za obradu deformacijom u toplom stanju; - mali koeficijent linearnog irenja na temperaturama kojima je alat izloen u toku rada, tj. dimenziona postojanost; - dobra obrada bruenjem, to je naroito vano pri izradi alata za merne instrumente. Najvanije grupe alatnih eliku su: (1) ugljenini alatni elici, (2) legirani alatni elici za rad u hladnom stanju, (3) legirani alatni elici za rad u toplom stanju i (4) visokolegirani brzorezni alatni elici. 6.7.1. Ugljenini alatni elici Ugljenini alatni elici sadre 0,6 1,4% C. Karakteristina su im sledea svojstva: - visoka tvrdoa (60 64 HRC), - dobra otpornost prema habanju, koja se zadrava samo do 150C. Zbog toga se od ugljeninih alatnih elika ne izrauje rezni alat za vee brzine rezanja, - alat od ugljeninih alatnih elika ima relativno dobru ilavost, pa je podoban za izradu alata izloenog jaim udarnim optereenjima. Od ugljeninih alatnih elika moe se izraivati alat jednostavnog oblika i manjih dimenzija. Ugljenini alatni elici se dele na grupe: - I kvalitetna grupa, - II kvalitetna grupa, - III kvalitetna grupa, - elici za turpije i - elici za kose. U I kvalitetnu grupu ugljeninih alatni elika spadaju 1941 i 1944, koji se upotrebljavaju za izradu alata gde je potrebna tvrda povrina i poveana ilavost (klipovi za pneumatske ekie). U II kvalitetnu grupu ugljeninih alatnih elika spadaju 1740, 1840, 1940 i 1943, koji su namenjeni za izradu ekia i alata za kovanje, reznog alata i turpija za drvo, probijaa za papir, noeva poljoprivrednih maina, alata za seenje, buenje i obradu mekog i srednje tvrdog kamena.

101

U III kvalitetnu grupu ugljeninih alatnih elika spada elik 1540 koji se zbog loijih svojstava koristi za izradu sitnog alata: srpova, sekira, ekia, noeva, burgija za drvo i drugog runog alata. elici za turpije koriste se za izradu turpija srednjih i malih dimenzija (1741, 1946 i 1948). elici za kose su ugljenini alatni elici visoke tvrdoe. U ovu grupu spada elik 1841 namenjen sa izradu svih vrsta kosa. 6.7.2. Legirani alatni elici za rad u hladnom stanju U legirane alatne elici za rad u hladnom stanju ubrajaju se elici namenjeni za oblikovanje i mehaniku obradu do 200C. Osnovni legirajui element kod ove vrste elika je Cr, a po potrebi se dodaju Mo, W i V. Ovi elici se primenjuju za alate za procesanje i probijanje, udarne alate, alate za presovanje i vuenje, delove drobilica, mlinova i bagera, alate za poljoprivredu i merne alate. Primeri legiranih alatnih elika za rad u hladnom stanju su 6441, 4755, 8140, 4843 i 7440. 6.7.3. Legirani alatni elici za rad u toplom stanju U legirane alatne elike za rad u toplom stanju ubrajaju se elici namenjeni za izradu alata za kovanje i presovanje ipki i cevi, alata za livenje pod pritiskom, alata za izradu valjaka, matica, zakovica i epova. Osnovni legirajui elementi kod ove vrste elika su Cr, Mo i V, a esto se dodaje i W. Legirani alatni elici za rad u toplom stanju su 4751, 7450 i 6450. 6.7.4. Brzorezni alatni elici Brzorezni alatni elici su toplotno postojani, tj. zadravaju visoku tvrdou i otpornost prema habanju na povienim temperaturama (620 650C), koje se pojavljuju na povrinama alata pri rezanju velikim brzinama. Ovi elici dozvoljavaju 24 puta vee brzine rezanja, a postojanost je 1030 puta vea od postojanosti alata izraenih od ugljeninih elika. Brzorezni alatni elici spadaju u visokolegirane elike, a osnovni legirajui elementi su W i Mo, koji obezbeuju toplotnu postojanost. Dodavanjem Co i V poveava se toplotna postojanost brzoreznih alatnih elika, to im obezbeuje visoku tvrdou na povienim temperaturama. Prema stepenu uticaja legirajuih elemenata brzorezni elici se dele na molibdenske, volframske i kobaltne. Molibdenski i kobaltni brzorezni elici (7680, 7880 i 9780) se odlikuju visokom otpornou prema habanju i relativno dobrom ilavou. Koriste se za izradu alata izloenih udarima u toku rada (noevi i glodai za grubu obradu, spiralne burgije). Volframski brzorezni elici (6880 i 6980) se koriste za visoko optere102

ene alate pri velikim brzinama rezanja i za grubu obradu pod najteim uslovima. 6.8. ELINI LIV elini liv (L) je legura eleza i ugljenika od koje se izrauju odlivci za rad u uslovima dinamikog optereenja, kada se ne preporuuje upotreba livenih gvoa. Podela L prema nameni je analogna podeli elika, tako da se L do 0,6% C smatraju konstrukcionim, a preko 0,6% C alatnim. elini liv objedinjuje dobra svojstva elika i livenog gvoa, jer ima dobra mehanika svojstva i moe da se lije. Meutim, u poreenju sa livenim gvoima, elini liv ima loija svojstva livenja jer se vie skuplja (do 2% u odnosu sa 1%) i zahteva viu temperaturu ulivanja (preko 1600C, u poreenju sa 1300C). Svojstva livenja se popravljaju sa poveanjem sadraja ugljenika, ali se istovremeno smanjuje ilavost L. Zavisno od sastava konstrukcioni elini livovi se dele na niskougljenine (0,1 0,25% C), srednjeugljenine (0,25 0,4% C), visokougljenine (0,4 0,6% C) i legirane. Niskougljenini L koriste se za izradu malo optereenih odlivaka (kuita elektromotora, delova vagona, putnikih vozila i brodova). Srednjeugljenini L se koristi za izradu veoma optereenih odlivaka (tokovi elektrolokomotiva, inobusa i dizalica, postolja maina i kuita parnih turbina, kuita i radna kola hidro-turbina, ramovi kovakih presa). Visokougljenini L koristi se za izradu optereenih odlivaka izloenih habanju (npr. veliki zupanici u cementarama i valjaonicama). Legirani elini livovi se dele na manganske, hromne i viestruko legirane (Cr-Mn, Cr-Mo, Cr-Mo-V, Cr-Ni). Osnovni razlozi za legiranje su poveanje otpornosti prema habanju, otpornosti prema koroziji i vatrootpornosti. REZIME elici predstavljaju najee korienu grupu mainskih materijala. Dobijanje elika se svodi na rafinaciju gvoa dobijenog u visokoj pei i dodavanje ferolegura. Rastopljeno gvoe prerauje se u elike u SimensMartenovoj pei, u elektropei ili u Besemerovom ili Tomasovom konvertoru. Naredna faza u dobijanju elika je oblikovanje prilikom prelaza iz tenog u vrsto stanje. Teni elik se lije u metalne kalupe (kokile), gde ovrava u ingote, koji se zatim zagrevaju na priblino 1200C i valjaju u poluproizvode. Prema koliini zaostalih gasova u toku ovravanja elici se dele na neumirene, poluumirene i umirene. elici mogu da se podele 103

prema: hemijskom sastavu, nameni, strukturi, nainu dobijanja, kvalitetu, obliku i stanju poluproizvoda. Prema obliku i stanju poluproizvoda elici se dele na: valjane, vuene, kovane, livene, bruene, presovane i ljutene. Ugljenini elici predstavljaju osnovni materijal u mainskoj industriji. Prema nameni ugljenini elici se dele na konstrukcione, do 0,6% C i alatne, preko 0,6% C. Struktura i mehanika svojstva ugljeninih elika zavise od sadraja ugljenika. Pored ugljenika, u sastav elika ulaze i drugi elementi koji se smatraju prateim, skrivenim ili sluajnim primesama. Legirani elici, pored ugljenika, sadre i druge legirajue elemente, koji se dodaju radi poboljanja zahtevanih svojstava. Od konstrukcionih elika se zahteva da imaju dobra mehanika svojstva, da se dobro obrauju rezanjem, deformacijom (kovanje, valjanje, izvlaenje, presovanje), da imaju dobru zavarljivost i nisku cenu. U ovu grupu elika spadaju finozrni konstrukcioni elici, elici za cementaciju, elici za poboljanje, elici za opruge, elici za automate, vatrootporni elici, elici za rad na povienim temperaturama i nerajui elici. Alatnim elicima nazivaju se ugljenini i legirani elici, koji imaju visoku tvrdou i otpornost prema habanju, a upotrebljavaju se za izradu razliitih alata za obradu metala i drugih materijala. elini liv je legura eleza i ugljenika od koje se izrauju odlivci za rad u uslovima dinamikog optereenja, kada se ne preporuuje upotreba livenih gvoa.
PITANJA: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. ta je elik? Koje su primese prisutne u elicima tetne, a koje korisne? Zato se vri legiranje elika i koji su najei legirajui elementi? Koja se svojstva elika poboljavaju pri legiranju Cr, a koja pri legiranju Ni? Koje su osnovne sirovine za dobijanje elika? Koje su prednosti i mane razliitih postupaka dobijanja elika? Zbog ega je znaajno uduvavanje istog kiseonika pri dobijanju elika? Koje su osnovne karakteristike umirenih, poluumirenih i neumirenih elika? Koja je osnovna podela ugljeninih elika prema najuticajnijem elementa? Kako V, Ni i Ti utiu na strukturu elika? Kako se dele konstrukcioni elici prema hemijskom sastavu? Kako se dele konstrukcioni elici prema nameni? Koja je osnovna primena ugljeninih, a koja legiranih konstrukcionih elika? Kako se dele elici prema sadraju P i S? Koji su osnovni legirajui elementi alatnih elika i koja je njihova uloga? Koja je osnovna primena alatnih elika? ta su brzorezni elici i gde se primenjuju? 18. ta je elini liv i koje su njegove osnovne karakteristike?

104