GRADSKE

RASKRSNICE

VI Predavanje

SAOBRAAJNICE
SFunkcionalna klasifikacija raskrsnica s Principi rjesavanja denivelisanih raskrsnica sFunkcionalna klasifikacija povrsinskih raskrsnica

mr Katarina Mirkovic

RASKRSNICE
> Raskrsnice su cvorista u kojima se vrsi ukrstanje saobracajnica istog ili razlicitog ranga. > Nivo usluge neke saobracajnice se odrzava tako sto se siktemski kanalisan saobracaj u samoj raskrsnici regulise tako da obezbijedi zahtijevani nivo usluge na doticnoj saobracajnici.

> Propusna moc saobracajnice i rastojanje izmedu raskrsnica, shodno programskim uslovima za projektovanje, prilagodeno je rangu saobracajnica cije se ukrstanje ostvaruje u raskrsnici.

mr Katarina Mirkovic

> Shodno kategorizaciji gradske putne mreze,vrsi se i podjela raskrsnica na funkcionalne rangove iz cega proizilaze osnovna projektna rjesenja. > Kod saobracajnica sa kontinualnim protokom saobracaja (GA i GMd) neophodno je ostvariti prostorno razdvajanje (tj. prostornu segregaciju) konfliktnih saobracajnih tokova, tako sto ce im se obezbijediti nezavisni gradevinski nivoi projektovanjem denivelisanih raskrsnica. > Kod saobracajnica sa prekinutim saobracajnim tokom (GMp, GS, SU) najveci uticaji se javljaju upravo u zoni povrsinske raskrsnice, cije rjesavanje predstavlja kljucni problem u regulaciji saobracaja na potezu putne mreze. > Dvije grupe povrsinskih raskrsnica: > raskrsnice sa vremenskim razdvajanjem tokova (vremenska segregacija) tj. primjena semaforske signalizacije > Raskrsnice sa kruznim tokom

mr Katarina Mirkovic

mr Katarina Mirkovic 4

Principi medusobnog povezivanja saobracajnica razlicitog ranga definisani su tako da se obezbijedi zahtijevana protocnost i ostvari

neophodna kontrola pristupa.

Sest funkcionalnih nivoa raskrsnica su definisani tako da obezbijede zahtijevane principe povezivanja saobracajnica razlicitog ranga: A,B,C,D,E, i F.

mr Katarina Mirkovic

GA
3+3
C O + CO

GM
2+2 3+3 2+2

GS
2+2 4 4

SU
2

funkcionaini nivo raskrsnice

denivelisana raskrsnica i\ sa potpunim programom veza bez presecanja saobracajnih struja

C M CV J

O denivelisana raskrsnica O sa potpunim programom veza presecanje saobr. struja na saobracajnici nizeg ranga

3 + 3

/
J'
imti i

denivelisana raskrsnica w sa smanjenim programom veza izliv/uliv

C M + CVJ C M + CM
tf

F D
jr$ povrsinska raskrsnica sa
punim kanalisanjem saobracajnih struja i koordiniranom svet-losnom signalizacijom IT povrsinska raskrsnica

c/ >
CM

c E

o c'i

will Cl I I j w f It 1 ( I JJ 1 LJ1 c-l 1 t J Sv-J

1i1 veza - izliv/uliv

|T povrsinska raskrsnica
d

bez kanalisanja saobr. struja, sa ili bez svet-losne signaiizacije

Principi rjesavanja denivelisanih raskrsnica

> Pojam denivelacije podrazumijeva ukrstanje konfliktnih tokova saobracaja tako sto se svakom od njih obezbijedi posebna kolovozna povrsina cije se ukrstanje ostvaruje u dva nivoa. > Denivelacijom konfliktnih saobracajnih struja postizu se dva vazna eksploataciona efekta: > visok nivo bezbijednosti saobracaja > maksimalna protocnost
mr Katarina Mirkovic 7

>Gradske denivelisane saobracajnice javljaju se u dva osnovna vida:

> denivelisane raskrsnice kao programski uslov

(kod saobracajnica pgpm najviseg ranga kada se one javljaju u kontinuitetu duz putnog pravca i tako obezbjeduju neprekinuti tok saobracaja)

>pojedinacne denivelisane raskrsnice (na ukrstajima pgpm sa

prekinutim saobracajnim tokovima gdje se javljaju veca saobracajna opterecenja, a prostorne mogucnosti dozvoljavaju njenu primjenu)

mr Katarina Mirkovic

HJflHfc

se3we pawne

npwK/hyvhe pa

rone
no/iygHpeKTria Mtfflripetfrha napasienHa

mr Katarina Mirkovic

A1/A2

detelina

rrtodifikovan a detelina

mattes ki krst

B1/B2

romb

pola detelin e

kruini podeoni k

C1/C2

redukovani comb

Si 5-06 Karakteristicni tipovi deniveiisanih raskrsnica u gradskom podrucju prema funkcionainoj kimfMmka
Mirkovic

unkcionalna klasifikacija povrsinskih raskrsnica

> Nabrojniju grupu raskrsnica u gradu cine povrsinske raskrsnice kod kojih se interni odnosi ucesnika u saobracaju rjesavaju na zajednickoj kolovoznoj povrsini. > Uskladenost ponasanja razlicitih ucesnika u saobracaju kao i manevrisanje koje je neophodno izvesti, regulisano je sredstvima gradevinske i saobracajne regulative. > Saobracajna i gradevinska rjesenja je neophodno medusobno usaglasiti i koordinirati. > Nivoi D, E i F.

mr Katarina Mirkovic

3rostorna

organizacija povrsinskih raskrsnica

>Polazni uslov za ispravno rjesavanje problema koji se javljaju u zonama povrsinskih raskrsnica je koncepcijski ispravno postavljanje prostorne organizacije raskrsnice. > Pojam prostorne raskrsnice podrazumijeva i podrucja van samih gabarita raskrsnice, tj. obuhvata i ona podrucja na kojima se osjecaju uticaji tokova koji se javljaju u samoj raskrsnici (npr. trougao preglednosti). > Svaka raskrsnica ima svoje specificnosti (programski uslovi i prostorna ogranicenja) ali nekoliko osnovnoh zakonitosti se moze izdvojitii kao zajednicki principi:

mr Katarina Mirkovic

12

Konfliktne i kolizione tacke

>Mjesta ugrozene bezbijednosti i smanjene protocnosti. >Konfliktne tacke - tacke u kojima se presijecaju dva saobracajna toka - ugrozena bezbijednost (mogucnost sudara) . > Kolizione tacke - tacke u kojima se sukobljavaju ulivne i izlivne struje sa osnovnim tokom smanjena protocnost (kolizije bez tezih posledica).

npeceLjarbc

ysiiiBafoc

H3/lHD3hbC

npcn /iHTSKjC

Ju n
noBpuiMHCKe pacKocHMne ca
GBvGpBhBjHux

Presjecne tacke: k= n2 x (n-i) x (n-2)/6 Izlivne tacke: i = n x (n-2) Ulivne tacke: u = n x (n-2)

-Q*Ov 2s

"UJJJJJwW/ *

crpy/a

TJOBpiUHHCKe P S C K P C H [ f e C f l K p y j K H H M T Q K 9 M

pacKpcnni|e ca npeceL|areeM cao6patiEijhiix cryja

pacKpcHHLie ca Kpy>KhHM TOKOM

Povrsinske raskrsnice: konfliktne tackepresijecanje

BMW ra
nii-inm...........

scdM/ra
yjlMQ3'"jC B

rwui-anii

O&
npecBL|aHiG7ff ynynHO 33

..........O neurauH

O yriMaaUja 4 O wsnwBai-be4

f-0O-l

r^3ccoij;Ttt .c0 yKynno #

Raskrsn. sa kruznim tokom: ulivanje izlivanje preplitanje

e Qinna neiiMiih

Ht*

BOJIrffTfl

y.nn&flhtie J 0 M3JiuiBai-he 3 npeceiprtje 3 yKynno 9

O yn^e^nje rreywifw

J0 n3nnaan?e 3

i ipcrrDLjEl ii"^j 0 ynyriHO

Pecnoped npecevnux, ymsenux u u3nueHux mavaxa na veimopoKpaKoj u mpoKpaKoj pacKpcHuiiu npewa npaeunuMa 3a pesynucathe caoGpafiaja: a - ca
npeceiiatbeM caodpafiajHux ^mK^ u -^ "M0lkovcKMIMf

Principi vodenja presjecnih pravaca

> Organizacija prostora i pravila regulative kod spovrs. raskr. treba da budu ostvareni po sto jednostavnijim, logicnim i uniformnim praviloma, koja su jasna i pregledna za sve ucesnike u saobracaju. > U tom cilju, situaciono rjesenje presjecnih pravaca zahtijeva dovodenje ukrsnih pravaca pod priblizno prav ugao, cime se znacajno smanjuje podrucje konflikta i

DOCKDCHUHe

Karakteristicna podrucja i zone povrsinskih raskrsnica

> Zona percepcije u kojoj vozac, u skladu sa izabranim putem (pravo, lijevo ili desno) sagledava zadatke i uslove kretanja kroz raskrsnicu na osnovu opstih pravila voznje i odgovarajuce saobracajne signalizacije smjestene u toj zoni. Duzina ove zone je 2-4 sekunde voznje racunskom brzinom stoo zavisi od karakteristika vozca i komlreksnosti zadataka.

> Zona prestrojavanja pocinje horizontalnom i vertikalnom signalizacijom kojom se daju obavjestenja o raspodjeli kolovozne povrsine na smjerove (izbor vozne trake, smanjenje brzina, grupisanje u saobracajne struje).

mr Katarina Mirkovic

npqjeKTOBai-be pacKpcHHi4a ca npecei4aiteM caoOpaliajHHX CTpyja

H H= HXOBO
P

npocTopHd o&nuKoeaibe noni-iBa Ha c/ieflefiHM nonasHiiM nocTaBKaMa: Opoji npnKfbyHHMX npaaaL^a ce orpaHMHaBa Ha Tpii urn 4eTMpn (TpoKpane nnn HeTBopoKpaKe pacKpcHML^e), nocTojaite Eume OA Hen-ip H npHKTbyHHa npa&L|a peiuaBa ce npeypeT]eibeM Mpeme yrao npecei^ai-ba npnGimctaH n pa BOM yrny HeorxoflH<> je pasBpcTaeai-be n pn KTby H HHX npaBaL^a Ha rnaeHM (ITI) n cnopeAHH (Cn) ys noTpeoaH HHBO caoGpafiajHe perynarn-iBe (npseHCTBO nponasa); no rpaBuny je oea ncmena carnacHa cf?y HKL^noHan HOM mny caoGpafiajHuna (rrM, rM, CY, ny) Koje ce cycTimy y HBopy a KGA HCTOT tfiyHKL^HOHariHor Tuna ocHQBy HMHM Be/iHHHHa MepoflaBHor caoOpafiajHor onTepelieiba H CTpyiaypa TOKOBa, CBe caoOpariajHe CTpyje pa3BpcTaBajy ce y npuwapHe {no npaBuny TOKOBH npaBo) n
ceKyhmapHe (CKpeTai-ba ne&o M A^CHO); pacKpcHUL^e KOA Kojux cy npi-iMapHH TOKOBH y CKpeTaity (neBO n/nnn AecHo) cy cnei_|Mcii,-iHa pemeita Koja cy npnx&aTJbiiBa caMO y cnynajy fla ce HHTepBeHLjwjaMa y Mpe>KH He Mowe i-icny HMTVI nona3HW 3axreB H/MJIH Kao eTanHO peuiei-be, _ eneMeimi 3a npHMapHe caoOpafiajHe CTpyje, OAHOCHO, TOKOBe npa&o Mopajy OMOiylinTH penaTHBHM KOHTHHV meT y OAHOcy Ha eneuieirre AeoHUL^e (nonpeHHH npotpiin, CMryai_ifioHH H HH&enai_|iioHM} npe CBera y nome^y Gpoja H LunpiiHe BO3HHX TpaKa H Sp3MHa ttpeTaita Bosuna Kpo3 ncApynje pacKpcHHi4e. Ha HajsefieM Gpojy pacKpcHHi^a oaor QCHOBHOT ~nina no npaBuny ce yBOAH CBemocHa cnrHanwaaL^ja,

sajeflHMHKa noepujnHa, OAHOCHO, KOH0rnKTHa 30Ha TpeOa fla Syfle uiro je woryfie MOUIX ^iM6H3Hja ca jac HUM yenOBuna ifceHor KopmuTtehba M TpajeKTopHjawa B03nnar CKI rpoTjeBMHCKa peweifea M peuiehta csemocHe cnrnajin3ai_|nje (Tpajafte
. : : : T : :T : mrKata'riha Mirfe*^. ! J T - I . ! - 0 '" T'-j. 17

pacKpcHHi^e ca npecei_[ai-beryi caobpa^sjHLDt crpyja

IJ
.......jfCrm pcmania;

KOHrflJlHKTHH 30Hfl

I vaHflBpuCarbft 2(d) s&c 44-120 [rn]

tipsnna f

H"

'iiV-T -S

s",hi

' "

fpyHKi^ioHflnnci nn/|pyii|e

25-50 [ml

J|

pacKpcHnue ca KpyMHMM TOKOM

yepuHiw

H4ip4(wiq^i I

rfMClfiqjllfilBfcQ

I......ycicpaE^.hbt

f-?K--

24) Sfic
{jpawHa

V r 40-fiD [m| '^

TI>

~L

*3^
HUM 3QH3M3
mr Katarina Mirkovic

KOJlVlJUCHa JOH3

(fjy.HKijiioHanHCi no^pynje

(Dymmjonantx) nodpyvje noepiuuHCKe pacKpcnune ca Kapaxmepucmw18

> Zona postrojavanja je predprostor raskrsnice u kome su vozila razvrstana po saobracajnim strijama u poretku u kojem ce proci kroz raskrsnicu.

> Konfliktna zona je neposredan prostor raskrsnice -zajednicka povrsina za oba pravca na kojoj moze doci do sukoba presjecnih struja vozila, pjesaka ili biciklista. Ova zona pocinje sa linijom zaustavljanja (STOP linija) i zavrsava se krajem naspramnog pjesackog prelaza.
> Zona ubrzavanja se nalazi neposredno iza povrsinske raskrsnice, tj. iza naspramnog pjesackog prelaza.

mr Katarina Mirkovic

19

1 ( c y 7icrpea aa Kanan>icaite OKCBiEt cnopcfl Hu npacai4 ; C11 j \ noceftHa MaHMny;iaTH3Ha npoTWHe B03HS \ npena3H ^11 TpaKe "H V \
^ ~ nj
*

1/

Tpaka aa Jioaa CKpeTai-ha J 1/ *

fiemaHHH J

\
K

[If

ioce(jna MaHnnynarMBHa

rpaKa 3a flecna CKpeTahba

__

's
5

----

li
* \
V

\x/
maBHW nsaeau (171) ocTpsa 3a pa3ABaja^5 TCKOBS

OCHOSHU e/ieMeHmu u nojMoeu sa pacKpcHuu,e ca npecet^a^eM caoOpaDajHtfx cmpyja

mr Katarina Mirkovic 20

Tipologija po
QCHOBHH

vrsinskih raskrsnica
T p Q up
HH BO

OKpaKa

q6/1HK

a K3 H

6TB

op
4

n p HK rtyH&K/yi\paiTsiht.e CM^psfiajHii^a ca yKyrmo fl&& S&3H& Tpane (hi, Cfl) DH (ca) MaiHnyrwrifiBHOH TpaKQM ne&a CKpsrahta

Kauanwcafoa TOKOBB 1 , A
.....>

rn

Ar

rn .....$
*

i I

fcaj

OCTpHa 39 K 3H3 -nncatoe TOKcea a Cn foj CG^m. infiiannjauHje HUSO FS3 F1. <D2> rn-ca flBe !"rp) rpsKe 10 CU9PV (4, 2+2, 3+J) ca biaHHnynaniBHQH rpancm sa nsM cKpormta, cn ca yKyrfcQ (HHti B03HfiipaKG

cn
Kaancatba
TOKOFW II \

: c

HHBQ M-

A
1

acrpsa na KriHsniicahhe OK-5E 1 H3 Cn OCrpBS ja pa3flB3i3lhO roKytuna rn ttsTJiocMa cufHani^M^Hja fpV'i'KU Pl HQ.; OZn (n> rn u on ca ,110a (Tpwj TipaHn no owepy (4. 2+2. 3+3) ca Mart nnvJiaTHiB HUM rpaKana j 3 neaa |no noTpsbH flscHa) Ch pfilr.hhr. Ha Tfl V. tfl ocrpea : paapaajaiba roKDBB Ha rn u cn ocrpea sa KaHanvicatoo roK.ofca fl^ChO no norpetin ofaeesHa cc&TnocKEi ciirwibnaifija

--v} r r cn rn
1
A

i ii

4I

rn V
1

ri

t'
HWBO

' cn
ii

KaHa/iHcatba roKoea III 11

-AA-v

a
rh N
T

<
J] F

Y
cn

rri

}
14

Mnycmpamqa Hueoa KaHanucahba mpoKpaxux u vemeopoKpaxux noepUJUHCKUX

pac^^r^a^/ina

MirkOviC5^^'* cm^'a

ABBynHBHg 0O3HC TPRK4

IfcUl K^HjpLIL|ri

TfMKa Y MBi^CHOCTH Clfl

i.1 yi I^IUIIHX LJIJ' I Ik'X

J

2*r

nispshaiijEi caotpnhaiHHJi CTp/ja [npaao, flKHD, neeo)

IBQEf fZl
(MM ynriBHa

Oohoehu yc/roeu pe^y/rucahba moxDsa Ha KpyMHOj pacKpcHunu u KOH-

(pusypanuje ynuenux eo3htux mpara

mr Katarina MirkoviC
23

npojeKTQFiFii-hF!

KpywHux pFirKpcHHi^ (ffes MFiHeRapa npenM I^I-IXORO npocropHO oSnnKOBJifce

noHHBa Ha cnea&FiHM no/i as-HMM nocraBKaMa:

epoj npn Kfi>yH

HMX npaaai4a ce orpaHwnaBa Ha 7pn MJIH 4eTnpn (TponpaKe MUM NeTBopoKpane Kpy>KHe pacKpcHHL\e), nocTojai-be Bnnie a A HeTiipn npuKTbyHHa npa&L|a peLuasa ce npeypefjei-beM Mpewe HUH npuweHOM cnei4M0n?KHMX KpyjwHux pacKpcHML^a no npaBi-i/iy eefier npeHHi-iKa,

yrao npecei_|ai-ba npMOnn?KaH n pa BOM yrny oflpTynai-ba a A npaeor yrna MoryHa c a mac
HO 1

. Hewa noflene Ha maBHM H cnopeAHM npaaan a cse caoBpaHajHe CTpyje (npaao, neeo, A^CHO) MMajy MCTM npojeKTHM TpeTMa H ca MAeHTMHHiiM Mepawia perynaTHBe (inpnopnTer MMajy B03M/ia y Kpy?KHOM Tony, cao&pafiajHe CTpyje pa3BpcTaBa]y ce caMO y 30HaMa yriMBa npaBai^a ca ABe ynnBHe B03He TpaKe .
M TO KOA

npuKTbyHHMX

. HeMa npMopiiTeTHHx TOKOBa, npuMapHe caoSpafiajHe CTpyje, OAHOCHO, TOKOBH npaBO HMajy penaTMBHM AUC KOHTM Hy HTeT y c^Hocy Ha eneMeirre A^OHiine (norpeMHM nptxun, cnryaL|H0HM H H HBen ai^MOH H nnaH) npe CBera y norneAy ycxioBa yjiHBai-ba y Kpy>KHH TOK H Gp3imy KpeTai-ba Boanna,
K pyjKHe pacKpcHm_|e ce orpaHnnaBajy Ha MaKcuwy M 2 y/iMBHe B03He TpaKe no

csaKOM n pu KTbyH HOM npaBLiy, y cnynajy nocTojai-t>a 3 BO^He TpaKe y nonpeHHOM npotpitny caoGpaliajHm^e HeonxoAHa je npuMeHa noceOHiix peiueiba y uinpeM cfiyHKi^MOHanHOM noApy^jy pacKpcHLme,

* Ha Kpy>KHMM pacKpcHHL^awa ce He yBOflu CBeTnocHa curHannsaLiMja GyAYFiH p,a je cynpoina OCHQBHOM KGHnenry HenpeKMnyriix TOKOM ca CMai-beHQM GpaMHOM,
* 3ajeAHHHKa noBpniMHa KpyjKHor K0J~ioBO3a, OAJHOCHO, Konii^MOHa 30Ha TpeSa A^ QMoryfiH nponaa Mepomr^K^tarjn Mirk11^ MrMi 1441XOBY n a pane/my so^oty y HCTOM CMepy.

24

? P || 1| jJra
rciui u Sn

KQJ1QBQ2 j^rj KPV^KHH

Knjj^.^or no/^edHMK

ocrpBQ sa pasfltiajiihbe fiaori|iafca|i-Mtf TOkORa

ft

Cn. 3-10 OoHoenu eneMenmu a nojMoeu 33 Kpywne pacxpcHune

mr Katarina MirkoviC

KQMfiaKTHB

20 m

teflna yf}Bna rpana

25 m<D<40 m
.ips.i^hn
HOJIOBCJ

{1:1:1:1}
KCymnn noflgPHHKca
KQnooao ijp^KMkl OOMOHHK ca KCnptpwtyi

(no norpec^J

GMVWhba Sp-ldHa

(1T 0

aoaria ipsKfl

iKflttuftfuv

yjwBue

30 m<D <45 m ABG ynmHe Tfiatic

{2:2:2:2)
< | I V > K : IL' 11:].r11 :c:<

35 m-<D<70 m

rp^Ke (2:1:2:1)
KpyjKHLi flCLqeUHLIK

rcai n Bm yoc^fJ TO.nfleraa

fJf

h; Dea n^/igjHor ^nasMa

Hk-i

Cn 3 -12 Tunoeu Kpywmsx pacKpcnui& npuMapne apadcxe nymne Mpewe

mr Katarina MirkoviC

a
KPMTEPMJyMM ynOPEKEthA ,s

4*
W

lrL
^ynK4wanajnnH p,mr npHKJtyHHiix npaeai-ia HCTH *inn npufi/iMjKHQ HCTH (1 paur BHLLIH/HH>KLI} f)HTHQ pfi3i1M4ITT c&oOpatajHa onTcpokeHna nprik/b/MHUx npaBaija
MOrODHd BOSHfia HCTa HJ1H npwi)J-iH>KHa ( 4 0 %) GHTHG pajnHHura {> 40%) npMopiiTeTTOKQRa msBHor npasua nOBptUHHCKM RHqORW /aRHOr np&RG3a
HH T6 H3 M BHVI

+ +

t
+
.........+........

(> 120 soavina Jfl yKyriHp) HWCKH (< 30 Bt>3nna JH yKynno] (ipHo-pMTfiT ja Bosnia jaBHor
npebosa netusHM ronoBH wan a Kt>HL|eHTpauwja (< 500 neiuaKataac yKynHO) uwicoKa KOHijeHTpimMjji 000 neLuaKa/nacyKynHD) tMliHKflrtCTttvKH TOKOBH Mam KOHL|eHTpaL|Hja ( < 1 0 0 6 r t L | H K n w e T a ' M a e y k y n H O ) BMCohta Koi- L|0H-pdLi M d (> 300 6HqHnMcraA<ac yKynHO)

+ + + + + + +

:::........
+

nponycHa uoti ry0ni4M epewiena

CMrypHOCT M rejKHna nearofla
3ay3HMai-be npocropa KOH (JJJIH KTHQ^Kon M3 MONO noflpyMje noAPy^je

npe^TpojaBaiba/ nocTpojaBanba

Onuumu

KpumepujyMU npuMene OCHQBHUX munoes noepLUUHCKUx pacKpc-

Huna

eglednost u zoni raskrsnice

V-
glavni pravac

S/ 5-38 Geometrijskioc/nosikodproracuna zonepreg/ednosti - s/uca/ oba vozi/a u ookretu

L ? = t/) / 3 , 6 + Vj-p2 / [ 2 5 4 x ( f / " + W / - +

\/y)]

[m]

gde je: Ls - duzina zaustavnog puta vozila iz SP pri forsiranom kocenju [n \J Sp - brzina vozila iz sporednog pravca [km/h], _ \ r - vreme reakcije ~ 1,5 [s], f j - tangencijalna komponenta trenja kao f (V^) (cl. 4.2.1.1), - otpor kotrljanja (0,02 - 0,03),
l/V - p o d uz ni mfKataTiAAMirkOvp o s n ' O i a y a n j a r a s k r s r : c e . 28

S/ 5-39 Geometrijski odnosi kod proracuna zone preg/ednosti - s/ucai vozi/o na GP u pokretu, a voz//o na SP sa obaveznim zaustav/janjem

p _ \jg / \ISp x (L^ + Lr + D) [m] gde je: P - potrebna duzina pregiednosti duz glavnog pravca [m], L s rastojanje vozila iz sporednog pravca od STOP-linije [m], L r duzina puta vozila kroz ukrsno podrucje [m], D - duzina vozila (~ 6,00 [m]), V cfp - brzina vozila na glavnom pravcu (Vgp - ^rGP) [km/h], V S p - brzina vozila na sporednom pravcu [Km /h].
mr Katarina Mirkovic 29