Marinko Loliæ UDK:130.3:061.236.

6
Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni rad
Beograd

FILOZOF U MASONSKOJ LO
I*

Tajna kultura i Fihteova teorija vaspitanja

Apstrakt: Fihteova Filozofija masonstva predstavlja pokušaj da se sa sta-

novišta filozofije klasiènog nemaèkog idealizma rasvetli i preuzme, odnosno iskoristi
za vlastite svrhe, jedna u doba prosvetiteljstva i rane romantike uticajna i raširena,
iako i u to vreme ništa manje opskurna kultura tajnog društva, da se preko nje ostvari
ideja èoveka kao svetskog graðanina i da se na taj naèin izvrši uticaj na tzv. veliko ili
javno društvo i na politiku.
Kljuène reèi: filozofija, nemaèki klasièni idealizam, obrazovanje, vaspita-
nje, nauènik, mason, etos, formiranje, religija, moral, pravo, kosmopolitizam,
patriotizam.

Johan Gotlib Fihte, jedan od najznaèajnijih tumaèa Kantove

filozofije i, takoðe, jedna od najistaknutijih liènosti nemaèkog duhov-
nog ivota krajem 18. i poèetkom 19. veka, roðen je 19. maja 1762. u
Ramenauu, u porodici siromašnog tkaèa lanenog platna. Iako je pote-
kao iz oskudnih ivotnih prilika, on je kao izuzetno darovit deèak
svoje školovanje zapoèeo u èuvenoj Šulpforti, najpoznatijoj nemaè-
koj srednjoškolskoj ustanovi u 18. veku u kojoj su saksonski vladaoci
od dece svojih podanika obrazovali nove naraštaje za sopstvene èin-
ovnike, pravnike, sveštenike i gimnazijske nastavnike. Najznaèajniji
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

dogaðaj u dramatiènom i ništa manje kontroverznom Fihteovom

ivotnom i filozofskom putu – od siromašnog studenta teologije i
filozofije u Jeni i Lajpcigu, do mesta dekana, zatim, prvog rektora no-
voosnovanog berlinskog Univerziteta – predstavlja susret s Kanto-
vom filozofijom. Upoznavanjem Kantove druge Kritike, Fihte je, po
sopstvenom priznanju doiveo „revoluciju u vlastitom duhu“. Da je
Kantova filozofska misao izazvala pravi kopernikanski preokret u
*
Ovaj tekst je raðen u okviru projekta IFDT „Društveno-razvojne moguænosti
Srbije-Jugoslavije u evropskim i svetskim procesima“, koji finansira MNTR Repu-
blike Srbije.

51
 mišljenju mladog filozofa vidi se iz njegovog pisma Vajshunu u ko-
jem on kae: „Otkad sam proèitao Kritiku praktiènog uma, ivim u
jednom novom svetu.“1 Prema mišljenju mnogih Fihteovih tumaèa,
lektira Kantove kritièke filozofije, pomogla je Fihteu da se u svojim
filozofskim shvatanjima oslobodi spinozistièkog determinizma i fata-
lizma, da poène „svim srcem da veruje u slobodu èoveka“, i da doðe
do spoznaje da su samo pod kantovskom pretpostavkom kauzaliteta
slobode „moguæi dunost, vrlina i moral“.2 Fihte je do te mere bio za-
nesen Kantovom filozofijom da je svojim glavnim filozofskim zadat-
kom smatrao dovršenje kritièkog projekta mislioca iz Kenigsberga.
Ipak, za njega se ne bi moglo reæi da je bio puki Kantov sledbenik3, jer
je sledeæi više duh nego slovo Kantovih filozofskih spisa izvršio radi-
kalizaciju Kantove filozofije. Upeèatljiv primer Fihteove radikaliza-
cije Kantovog filozofskog projekta, po Helmutu Zajdelu, predstavlja
Fihteovo tumaèenje pojma hrabrosti, jednog od temeljnih principa
Kantove ideje prosveæenosti. Dok za Kanta imati hrabrosti znaèi
„sluiti se sopstvenim razumom“, dotle je u Fihteovom razumevanju
tog pojma saet èitav jedan filozofski projekt ljudske emancipacije, u
kome se moderni individuum odreðuje kao onaj koji treba da „postavi
sebe, da odredi sebe i da ostvari sebe.“4
Pored Kanta, na oblikovanje Fihteove filozofije veliki uticaj
imale su ideje Francuske revolucije, ali se pri tom ne sme zanemariti
ni specifièan karakter njegove liènosti. Baveæi se analizom emotiv-
nog sklopa Fihteove liènosti, veæina njegovih biografa naglašava, da
je on predstavljao jedinstven spoj snane emotivnosti i izuzetnog
spekulativnog dara. Stoga je Fihte, na poèetku svoje filozofske kari-
jere, pokušao da svoju snanu uobrazilju disciplinuje u školi Kanto-
1
Johann, Gotlieb Fichte, Briefwechsel. Kritische Gesamtausgabe, hrsg. von
Hans Schuly, Bd. 1, Leipzig 1925, S. 123 pogl. i str.139
2
Briefwecsel, I, S. 142.
3
Po mišljenju Fridriha Šlegela Fihteovo Uèenje o nauci predstavlja kljuèni
MARINKO LOLIÆ

filozofski spis koji je uèinio kraj staroj Evropi u oblasti filozofije, isto onako kao što
je to Francuska revolucija uèinila u oblasti društvenog ureðenja. Ipak, nekoliko godi-
na kasnije, Šlegel je, svoj stav, o glavnim tendencijama modernog evropskog mi-
šljenja, donekle korigovao, rekavši da su: „Tri velike tendencije našeg doba Uèenje o
nauci, Vilhelm majster i Francuska revolucija. Ali, sve tri su ipak samo tendencije,
bez temeljne izvedbe.“ Fridrih Šlegel: Ironija ljubavi (izbor iz dela), izabrao i preveo,
Dragan Stojanoviæ, Beograd, 1999, str. 124.
4
Helmut Seidel, Johann Gotlieb Fichte zur Einführung, Hamburg, 1997,
S.10. pogl. i I. Kant, Um i sloboda, Beograd, 1974, str. 43.
52
ve kritièke filozofije. Tek tako izgraðenu on je svoju filozofsku
refleksiju usmerio prema stvarnosti i ivotu. O Fihteovoj strasnoj
tenji, da refleksijom obuhvati ivot,5 svedoèi i jedno pismo upuæe-
no njegovoj uèenici i njegovoj buduæoj supruzi Johani Ran, u kome
on piše: „Ja imam samo jedno potpuno oseæanje svog sopstva; da de-
lujem izvan sebe. Što više èinim, sve više bivam sreæniji.“ 6
Meðutim, ideja delanja nije samo neko spoljašnje obeleje
Fihteovih ranih filozofskih spisa, veæ ima status naèela i nalazi se u
samom središtu njegove predavaèke, spisateljske i javne delatnosti,
kako u prvom tako i u drugom, tzv. „ivanjskom“ periodu njegovog in-
telektualnog rada. Na tragu Kantove misli, Fihte je rano razvio svoje
shvatanje filozofije kao nauke koje se ne iscrpljuje u ravnodušnom
teorijskom saznanju.7 U skladu s tim pojmom, on je, u jednoj kraæoj
napomeni u svom glavnom spisu Temelji celokupnog uèenja o nauci,
najavljujuæi ciklus predavanja O odreðenju nauènika, inaèe, omilje-
nu temu više svojih javnih nastupa, istakao da „nauke nisu pronaðene
radi dokonog duhovnog zanimanja i za potrebe profinjenog luksuza“
od kojeg je, prema njegovoj filozofskoj dijagnozi, obolelo moderno
doba. Prema Fihteovoj filozofskoj zamisli, moderne nauke i nauèno
istraivanje „moraju se odnositi na najvišu svrhu èoveèanstva, na
oplemenjivanje ljudskog roda“, a glavni zadatak nauènika on vidi u
„širenju humaniteta u najvišem smislu te reèi“.8 Da bi se mogli ispu-
niti ovi visoki zahtevi i uzvišeni ciljevi koji se postavljaju pred mo-
dernu nauku i njene predstavnike, Fihte je smatrao da se prethodno
mora temeljno razmotriti „istinsko odreðenje nauènika, njegovo
5
Ovo je jedna od vanih taèaka u kojoj se Fihte pokazuje kao istinski nasled-
nik ideje epohe prosveæenosti. „U prirodi prosveæenosti je“, kako kae Diltaj „što iz
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

postupaka nauke izvlaèi konsekvence na svakoj taèki ivota. Tim postupkom duha
ona obuhvata ceo ivot; ona ga reguliše razumom. Njeno samopuzdanje poèiva na
doprinosu nauke.“ Vilhelm Diltaj, Izgradnje istorijskog sveta u duhovnim naukama,
Beograd, 1980, str. 392.
6
Briefwechsel, I, S. 126.
7
Osobenost Fihteovog koncepta filozofije kao nauke Danilo Basta vidi u nje-
govom snanom naglašavanju praktièkog kraktera teorije. „Uèenje o nauci je saznanje
koje hoæe da bude praksa, istina koja hoæe da bude èin, filozofija koja hoæe da postane
ivot. Samo po sebi i za samog sebe, uèenje o nauci nezaustavljivo tei ka oivotvoren-
ju teorije.“ Danilo N. Basta, Veèni mir i castvo slobode, Beograd, str. 168.
8
„Tada bi nauènik pripadao upravo onoj klasi kojoj pripadaju sva iva oruða
luksuza, koji nije ništa drugo do luksuz, i èak bi mu se u ovoj smelo osporavati
najviše mesto.“ Johan Gotlib Fihte, Uèenje o nauci, Beograd, 1976, str. 46.
53
 mesto u poretku stvari, meðusobni odnosi nauènika, njihov odnos
prema pojedinim staleima, sredstva kojima bi oni mogli da udovolje
svojim dunostima i, na kraju, kako oni treba da se obrazuju za svoj
poziv.“9 Veæ u prvom ciklusu predavanja O odreðenju nauènika
(1794) princip delanja je podignut na nivo najvišeg naèela egzisten-
cije i izvora ljudske sreæe. Štaviše, princip delotvornog èina postao je
kategorièki imperativ Fihteove filozofije. „Delati! Delati! – to je ono
zbog èega postojimo“10 jesu Fihteove reèi parole, u kojima je saeta
jedna od najvanijih poruka ovih predavanja.
Na ovakvo Fihteovo shvatanje zadatka nauke i poziva nauèni-
ka u modernom društvu, bitno su uticale i oskudne prilike u kojima je
nemaèki filozof iveo i delovao. Karakter i dubinu bede nemaèke
stvarnosti Fihteovog doba, najbolje je opisao Hegel, rekavši, da je
Fihte iveo u vremenu koje je „vapilo i za ivotom i za duhom“.11
U tim skuèenim prilikama, Fihte je, energijom svoje filozofske misli i
retkim besednièkim darom, fascinirao i bodrio svoje slušaoce, su-
protstavljajuæi se svakom obliku rezignacije, pasivnosti i patnje. „Fi-
hteova herojska priroda, zadatak i istorijski problemi vremena, po
mišljenju Vilhelma Diltaja, „spojili su se u novu procenu vrednosti
dela i delatnog èoveka“.12Stoga nimalo ne èudi da su u tim oskudnim
prilikama Fihteovi savremenici doivljavali njegove javne filozofske
nastupe kao snano izraen apel mislioca koji poziva na akciju.
Ubrzo po dolasku na Filozofski fakultet u Jeni, Fihte je svo-
jim filozofskim idejama i magnetizmom svoje reèi, privukao veliku
panju i stekao izuzetnu popularnost meðu studentima i omladinom,
što pokazuje i podatak o neverovatnoj poseæenosti njegovih preda-
vanja, na kojima se ponekad okupljalo i više od pet stotina slušala-
ca.13 Impresioniran snagom Fihteovih filozofskih ideja, koje su
9
Uèenje o nauci, str. 46.
10
Johan Gotlib Fihte, Zatvorena tgovaèka dr
va – Pet predavanja o odreðenju
MARINKO LOLIÆ

nauènika, Beograd, 1979. str. 193. U gore pomenutoj knjizi H. Zajdel istièe, da je
jedna od glavnih Fihteovih deviza bila da: „Èovek nije roðen za èisto rezonovanje,
veæ za delanje.“ str. 9.
11
G.V.F. Hegel, Istorija filozofije III, Beograd, 1970, str. 503.
12
„On je, meðutim istovremeno razumeo i herojstvo verskog proroka, umetni-
ka, mislioca.“ Istorijski svet..., str. 177.
13
Horst Althus, Hegel und Die historischen Jahre der Philosophie. Eine Biogra-
phie, Carl Hanser Verlag, München/Wien, 1922, S. 70. Ogromna popularnost, Fihteo-
vih predavanja izazivala je veliku zavist, naroèito u krugovima sveštenika. Rihard
54
izraavale novi uvid i uverenje, novo oseæanje sveta, kao i njegovom
sposobnošæu da povee umeæe vaspitanja omladine s filozofijom,
njegov uèenik iz prve generacije, pesnik Helderlin, proglasio ga je
„dušom Jene“14.
Pored snane inspiracije koju je dobio temeljnim studijem
Kantove kritièke filozofije i kritièkom analizom epohalnog doga-
ðaja Francuske revlucije, polazište za zamah duha na koji poziva
njegova filozofska misao i koji je nalagalo vreme u kojem je iveo,
Fihte je video u obrazovanju. Doduše, to uverenje nije bilo samo
Fihteovo, veæ njegovog doba kada se kao nikad verovalo u moæ do-
brote, u moæ istine, u moæ bezgraniènog usavršavanja. Bilo je to vre-
me kada su filozofija i nauke uspešno radile na prosveæivanju
nemaèkog naroda. Fihteov savremenik Šlegel tvrdio je da je „obra-
zovanje stvar apsolutne filozofije i da uèenje o nauci i uèenje o umet-
nosti èine zajedno uèenje o obrazovanju.“15 U svojim filozofskim
spisima i javnim predavanjima Fihte je zahtevao formiranje celog
èoveka,16 koje je podrazumevalo formiranje karaktera i volje, odga-
janje duha samodelatnosti i samostalnosti i negovanje ideje o uni-
verzalnosti ljudske liènosti uz istovremeno sluenje zajednici. Pod
uticajem švajcarskog pedagoga Pestalocija, on poèinje da zastupa
stanovište, da je kroz reformu vaspitanja i obrazovanja, moguæe ne
samo narode, veæ i celo èoveèanstvo spasiti bede i prevladati stale-
šku podeljenost meðu ljudima.
Fridental, autor èuvene biografije o Geteu piše: „Sveštenici se ale što on (Fihte) èak
i nedeljom predaje. Na što im Fihte jetko odgovara: „Neka bih predavao i na najveæe
praznike, pa i kad bi to bilo pred praznim klupama! Nije to ništa drugo nego aka-
demska zavist.“ Rihard Fridental, Gete – ivot i delo, Podgorica, 2003, str. 330.
14
M. Mojaševiæ, Helderlin, Beograd, 1960. str. 25.
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

15
Ironija ljubavi, str. 127.
16
Snanu vezu vaspitanja i filozofije Fihte je izneo u sklopu izgradnje svog fi-
lozofskog sistema u Uèenju u nauci: „Kad u vaspitanju od najnenije mladosti glav-
na svrha i promišljeni cilj postanu to da se unutrašnja snaga pitomca samo razvija, a
ne da joj se daje pravac; kad se poène s tim da èoveka obrazuju za njegovu vlastitu
upotrebu, i to kao instrument za njegovu sopstvenu volju, a ne kao bezdušn instru-
ment za druge: tada æe uèenje o nauci biti opšte razumljivo i lako razumljivo. Obrazo-
vanje celog èoveka od njegove najranije mladosti – to je jedini put za širenje
filozofije.“ Uèenje o nauci, str. 168. „Tema vaspitanja i njegova sloena veza s njego-
vim uèenjem o nauci bila je naroèito naglašena u vreme kada je Fihte pod uticajem
Pestalocija pokušavao da formuliše novu koncepciju „nacionalnog vaspitanja“, jer je
smatrao da je „bez nove teorije vaspitanja uèenje o nauci nemoæno.“ Peter, Rohs,
Johann Gotlieb Fichte, München, 1991, S. 162.
55
 Meðutim, pisac Uèenja o nauci, nije pripadao onim mislioci-
ma koji su samo ukazivali na praktiènu stranu filozofske teorije, veæ
je i svojim javnim angamanom pokušavao da to potvrdi. Po svojim
ambicijama i praktiènim pokušajima reforme univerziteta17 u Erlan-
genu i Visoke škole u Berlinu, Fihte pripada „onom krugu velikih
nemaèkih duhova s kraja 18. i poèetkom 19. veka koji su se, kako
kae Mering, „latili ogromnog poduhvata da snagom svoga duha
preobraze èitavu jednu naciju“. 18
Meðu brojnim primerima koji svedoèe o Fihteovim reforma-
torskim ambicijama nalazi se i jedna zanimljiva, i još uvek nedo-
voljno rasvetljena epizoda, iz njegovog doista burnog intelektualnog
ivota, koja na eksplicitan naèin govori o nastojanju nemaèkog filo-
zofa slobode da svoju filozofsku misao uèini delotvornom u realnosti.
Reè je, o Fihteovim delimièno saèuvanim predavanjima, poznatim
pod dvostrukim naslovom: Filozofija masonstva ili Pisma Konstanu,
koja su odrana 1800. godine pred izabranim bratstvom masonske
loe Rojal Jork u Berlinu, a prvi put anonimno objavljena 1802. i
1803. godine u èasopisu Eleuzinije 19 veka.
Zbog podeljenih mišljenja o karakteru Fihteovog angamana
u berlinskoj loi, ova predavanja nisu štampana u prvom izdanju nje-
govih sabranih dela, koja je 1845/6. godine priredio Fihteov sin Ima-
nuel Herman, niti u drugom, koje je od 1910 do 1912 objavio Fric
Medikus.19 Prvi put, u okviru Fihteovih celokupnih dela, Filozofija
masonstva pojavljuje se 1971. godine u izdanju Bavarske akademije
nauka.
17
O Fihteovom shvatanju ideje univerziteta i njenim implikacijama za celo-
kupno društvo J. Habermas kae: „Tako je Fihte mogao videti univerzitet, koji je
nauke ove vrste samo institucionalizovao, kao mesto roðenja emancipovanog dru-
štva buduænosti, èak i kao mesto obrazovanja nacije. Jer filozofija, koja obuèava za
refleksiju ne razjašnjava samo stvari koje su nam strane, veæ i one koje su u najbol-
jem korenu našeg ivota. Svako nauèno telo mora teiti da bude okrueno ovakvom
MARINKO LOLIÆ

jasnošæu, na temelju samointeresa, i mora je promovisati svom snagom, tako kad jed-
nom ostvari viši stupanj samokonzistentnosti ono mora nezadrivo nastaviti u pravcu
organizacije obrazovanja nacije, kao svoje primerene osnove, ka jasnosti i slobodi
duha, i tako pripremiti i omoguæiti obnovu ljudskih odnosa. J. Habermas, Ideja uni-
verziteta: procesi saznavanja, Beogradski krug, br.3/4, 1997, str. 32.
18
Franz, Mehring, Historija Njemaèke od kraja srednjeg veka, Kultura,
Zagreb, 1951, str. 126.
19
Fric Medikus objavio je 1910/1912. godine Fihteovu filozofiju masonstva u
posebnom tomu koji nije bio u satavu Fihteovih sabranih dela.
56
 Posebno ili zajedno s drugim Fihteovim spisima, Filozofija
masonstva doivela je više izdanja, od kojih su najpoznatija ona koja
su priredili Rajcenštajn, Medikus i Flitner. Pre deset godina pojavilo
se i prvo hrvatsko izdanje Fihteovih predavanja o masonima u pre-
vodu, nekadašnjeg profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu dr
Borislava Mikuliæa, u okviru temata Treæeg programa hrvatskog ra-
dija, pod naslovom Tajna kultura. Mistika politièke ekstravagancije.
Prošle godine, Mikuliæ je ova predavanja štampao kao posebnu knji-
gu u kojoj se, pored prireðivaèeve napomene, kao uvod u Fihteovu
Filozofiju masonstva, nalazi njegov pristupni govor u loi u Rudol-
štatu, s kritièkim komentarom Rudolfa Lauta, i beleškom koju je,
povodom prvog objavljivanja ovih predavanja, napisao Johan Fišer
urednik èasopisa Eleuzinije20.
Meðu poznavaocima Fihteove filozofske delatnosti dugo su
postojale nedoumice o tome gde i kada je Fihte pristupio masonima.
Tim pitanjem bavi se u svom istorijsko – kritièkom komentaru Ru-
dolf Laut, jedan od najveæih poznavalaca Fihtea i glavni urednik
najnovijeg kritièkog izdanja njegovih sabranih dela, koja su poèela
da se štampaju od 1962. godine, povodom velikog jubileja, 200-go-
dišnjice filozofovog roðenja. Na osnovu analize izvornog teksta Fih-
teovog govora, koji se èuva u Pruskoj biblioteci u Berlinu, i njegove
ogromne prepiske, autor smatra da je pisac Uèenja o nauci najvero-
vatnije stupio u masonsku zajednicu izmeðu 1792. i 1793. u nekoj
loi u Gdanjsku, a da je pomenuti govor odrao 6. novembra 1794.
godine povodom svog prikljuèenja u loi Ginter kod stojeæeg lava u
Rudolštatu.21
Dokaze o Fihteovim prvim, vrlo ambivalentnim stavovima
prema masonima, Laut je pronašao u jednom pismu koje je 1792. go-
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

dine Fihte uputio svom prijatelju Teodoru Šenu. U tom pismu, Fihte
je na direktno postavljeno pitanje da li je mason, dao negativan
odgovor. Kao kljuèni razlog, zbog èega se kloni masona, on istièe
20
Nastojeæi da prui moguænost da se na temelju relevantnih dokumenata u
potpunosti osvetle svi aspekti Fihteove avanture s masonima, prireðivaè hrvatskog
izdanja Filozofije masonstva, štampao je, kao dodatak, polemièku prepisku, koja je,
povodom ovih predavanja, voðena izmeðu Fihtea i Ignaca Feslera, velikog majstora
masonske loe Rojal York. Ta prepiska znaèajna je zbog toga što nas upoznaje s ne-
kim od kljuènih argumenata u ovom sporu, zbog kojih je Fihte odluèio da definitivno
raskine, ne samo s berlinskom loom, veæ i s masonima uopšte.
21
J.G. Fihte, Filozofija zidarstva, Zagreb, 2001, str. 8.
57
 nedostatak glavne svrhe u masonstvu. Nepostojanje glavne svrhe,
ali i stalni sporovi meðu masonskim loama, izazivali su kod mladog
filozofa velike nedoumice i oklevanje prilikom donošenja odluke o
pristupanju slobodnim zidarima. Meðutim, i pored uviðanja krupnih
nedostataka od kojih su patile nemaèke masonske loe, Fihte je bio
uveren, da masonska bratstva predstavljaju sigurno sredstvo koje
omoguæava da se doðe do uticajnih društvenih veza.
Veæ je pomenuto da istraivaèi koji su se bavili prouèavanjem
Fihteove korespondencije najèešæe istièu da su njegova najranija
razmišljanja o masonima bila kritièki intonirana. Time se sugeriše da
razlog Fihteovog pristupanja masonskoj zajednici ne treba traiti u
tadašnjoj „modi stoleæa“,22 niti njegovoj elji da se što pre naðe u kru-
gu uticajne kulturne i politièke elite. Nasuprot tome, Fihteova odluka
da pristupi slobodnim zidarima, bilo je, kako on sam kae, motivisa-
na jednom višom namerom.23 Tu višu nameru, on je u veæ ranije po-
menutom pismu Šenu predstavio, kao potrebu da se u savremenom
dobu, koje Fihte u svojim dijagnozama oznaèava kao doba iskvare-
nosti, stvori jedno društvo koje bi predstavljalo seme dobra kakvo su
nekada u Nemaèkoj imali narodni sudovi i viteštvo. Kasnije æe se po-
kazati da se u tim Fihteovim razmišljanjima krio ustvari zaèetak nje-
govog plana kako da se jedno moæno tajno društvo iskoristi za širenje
uticaja vlastite filozofske misli. Eksplicitnu potvrdu za ovu pretpo-
stavku daje nam sam Fihte, kada na jednom mestu, u gore pomenu-
tom pismu, kae da bi „masonstvo, i pored svih svojih nedostataka,
moglo predstavljati ljušturu tog buduæeg društva“.24 Fihteova name-
ra, da iskoristi masonsku sektu kao bazu za širenje uticaja filozofije
transcendentalnog idealizma, pokazaæe se još jasnije dve godine doc-
nije u njegovom pristupnom govoru u loi u Rudolštatu.
Prema pravilima masonskog rituala, koja vae za neposveæe-
ne, Fihte, na poèetku svoje besede u Rudolštatu izrièito kae „da nije
došao da pouèi, veæ da bude pouèen“.25 Meðutim, iz kasnijeg toka
MARINKO LOLIÆ

njegovog izlaganja, moe se naslutiti put koji æe on brzo preæi od

onoga koji je došao da trai pouku do onoga koji pouèava i vodi.
22
Rajnhart Kozelek, Kritika i kriza, Beograd, 1997, str. 114.
23
Filozofija zidarstva, str. 90.
24
„Dakle, ne moe li red veæ iz sebe sama pruiti neku svrhu, onda moe i tre-
ba dati sredstva za to.“ Filozofija zidarstva, str. 3 i str. 91.
25
Filozofija zidarstva, str.1.
58
Fihteovi buduæi planovi sa masonima, vidljivi su, pre svega, u pro-
meni njegovog stava prema kljuènom pitanju masonskog reda: pro-
blemu odreðenja glavne svrhe. Dok u citiranom pismu Šenu,
nedostatak glavne svrhe istièe kao kljuèni problem masonstva, Fihte
u afiliacionoj besedi, pred pripadnike masonske zajednice, iznosi na
razmatranje svoja razmišljanja o tom problemu. „Svrha èoveka“,
veli Fihte „ne lei nigde drugde do u èoveku samom“.26 Tu jedin-
stvenu univerzalnu svrhu on odreðeuje na sledeæi naèin: „Konaèni,
ali nedostini cilj èovekov jeste savršenstvo, no njegov dostini cilj
je stalno usavršavanje: njegov konaèni nedostini cilj jeste potpuna
sloboda od slepe prirodne sile u njemu i uticaja spoljašnjih stvari na
njega. No, njegov dostini cilj je neprestano osloboðanje.“ 27
Zaokret, do kojeg je došlo u Fihteovom shvatanju glavne svrhe
masonskog Reda, u direktnoj je vezi s razvitkom njegovog filozof-
skog sistema. U vremenskom periodu od 1792 do 1794 završena je
prva verzija Temelja celokupnog uèenja o nauci, Fihteovog glavnog
filozofskog spisa u kome su izloeni kljuèni principi njegove praktiè-
ne filozofije. Istovremeno, Fihte je na filozofskim principima Uèenja
o nauci razvio svoja popularna predavanja o Odreðenju nauènika
(1794) koja æe kasnije biti iskorišæena kao jedna od polaznih osnova
njegovih razmatranja o Filozofiji masonstva u berlinskoj loi.
Iako Lautove analize Rudolštatskog govora i Fihteove bogate
prepiske sa savremenicima, pokazuju da je njegova odluka o pristu-
panju masonima bila dobro promišljena i dugo planirana ipak, èini
se, da sukob oko ateizma i proterivanje s Filozofskog fakluteta u Jeni
1799, predstavlja onaj prelomni dogaðaj posle koga je Fihte doneo
konaènu odluku da upotrebi ovo tajno društvo za ostvarenje svoje
ideje vaspitanja èoveka kao svetskog graðanina.
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

Posle neuspelog pokušaja da kod braæe u Rudolštatu naðe

zaštitu Fihte u julu 1799. godine putuje u Berlin oèekujuæi da æe
meðu berlinskim slobodnim zidarima naiæi na veæe razumevanje za
svoj nezavidni poloaj. Po dolasku u Berlin Fihte stupa u kontakt s
vodeæim masonima meðu kojima je bio i Ignac Fesler, veliki majstor
loe Rojal Jork, koji je u to vreme intenzivno radio na reformi ove
loe. Smatra se, da je upravo poznanstvo s Feslerom bilo presudno
za nastanak Fihteovih predavanja o masonima. Na Feslerovu inicija-
26
Filozofija zidarstva, str. 1.
27
Filozofija zidarstva, str. 2.
59
 tivu, ali ne i bez vlastitih ambicija, Fihte je u aprilu 1800. godine
pred izabranim predstavnicima nekoliko berlinskih loa odrao više
predavanja od kojih su saèuvana samo dva.
Primenjujuæi transcendentalnu metodu i principe transcen-
dentalne filozofije Fihte u svom prvom predavanju daje sebi zadatak
da temeljno ispita „šta je masonstvo po sebi i za sebe, ili taènije, šta
ono po sebi i za sebe moe biti ili šta treba da bude“.28 Polazeæi u
svom razmatranju sa stanovišta transcendentalne filozofije, on je,
veæ na samom poèetku svog izlaganja jasno stavio do znanja da kri-
tièka istoriografija koja istrauje nastanak, širenje i razvitak slobod-
nog zidarstva, ne moe otkriti pravu svrhu masonskog reda. Drugim
reèima: Fihte je nastojao da pokae da se kriterijumi, prema kojima
se odreðuje najviša svrha slobodnog zidarstva, ne mogu pronaæi u
njegovoj kontroverznoj tradiciji, veæ se moraju utemeljiti na zakoni-
ma uma.
Fihteov metodološki obrt u kritièkom preispitivanju glavne
svrhe masonskog reda imao je za posledicu ne samo drugaèije
odreðenje njenog oblika, veæ i njenog sadraja. Ispitujuæi iz trans-
cendentalne perspektive svrhu masonskog reda, Fihte je došao do
zakljuèka, da je glavni èovekov zadatak da pronaðe nešto èemu æe
kao svom najvišem cilju, podrediti sve, i na osnovu èega æe, kao
svog apsolutnog merila moæi da sudi o svemu. To najviše merilo tre-
ba da bude u neposrednom jedinstvu s èovekovom unutrašnjom pri-
rodom. Transcendentalnom dedukcijom principa masonskog reda,
Fihte je pokazao, da se kao svrha masonskog reda, moe istraivati
samo ono što mudar i dobar èovek uzima za svrhu vlastitog ivota.
Istraujuæi iz ove perspektive svrhu masonstva Fihte je došao do
zakljuèka da konaènu svrhu ljudskog opstanka na zemlji èini èoveè-
nost koju nosimo u sebi i njeno najviše moguæe usavršavanje.
Strogo govoreæi ovaj uvid je na odreðeni naèin veæ bio
nagovešten u Fihteovom govoru u Rudolštatu. Meðutim, za razliku
MARINKO LOLIÆ

od Rudolštatske besede, u kojoj je Fihte prvi put samo nagovestio

glavnu svrhu masonskog reda, on je u svojim predavanjima u Berlinu
otišao korak dalje i ukazao na razlièite vrste prepreka koje onemo-
guæavaju njenu realizaciju u društvu. Za ostvarenje glavne svrhe ma-
sonstva, po njegovom mišljenju, moderno društvo mora ukloniti tri
vrste prepreka. Njih èine; staleška podeljenost društva, neukrotiva
28
Filozofija zidarstva, str. 14.
60
priroda i inertnost doba. U prvi mah, èini se, da je Fihteovo isticanje
staleške podeljenosti društva kao glavne prepreke za ostvarenje èove-
ènosti u protivreènosti s njegovim stavom koji je on u to vreme zastu-
pao u svom spisu Zatvorena trgovaèka dr
ava.29 Naime, razmatrajuæi
karakter i strukturu modernog društva, Fihte je u ovom svom spisu
istakao, da je upravo zahvaljujuæi podeli rada moderno društvo posti-
glo izuzetan uspeh u savladavanju pojedinih oblasti nauènog znanja i
veliku efikasnost ljudskog delanja. Ipak, paljivija analiza pokazuje
da ovaj stav nije u suprotnosti s njegovom prethodnom tvrdnjom, i
pre bi se moglo reæi da predstavlja njenu vanu dopunu, koja Fihteo-
voj analizi modernog doba daje diferenciran karakter. Dok u Zatvore-
noj trgovaèkoj dr
avi nastoji da sa stanovišta društva istakne vanost
podele rada, kao jednog od kljuènih uslova njegovog razvitka, Fihte u
Filozofiji masonstva iz perspektive pojedinca skreæe panju na njego-
ve negativne aspekte. Negativna strana progresa, posmatrana iz per-
spektive obrazovanja pojedinca, ogleda se u njegovoj poloviènosti i
jednostranosti koja, po Fihteu, ne nuno, ali ipak, èesto prelazi u sitni-
èavost. Ta sitnièavost pokazuje se, u tome što svaki stale obrazova-
nje koje je njemu svojstveno pokušava da nametne kao uzoran oblik
univerzalne ljudske obrazovanosti. Ova tendencija, koja karakteriše
društvo modernog doba, najjaèe se ispoljava na podruèju nauke i
trgovine. Kao što nauènik ispoljava poštovanje samo prema nauci, a
sve ostale vrednosti smatra manje vanim, isto tako, veli Fihte, pe-
dantni trgovac s prezirom gleda na nauku smatrajuæi da je samo novac
menica razumnog i sreænog ivota.
U prethodnom razmatranju, Fihte je pokazao da pored
staleških razlika, i polovièno i jednostrano obrazovanje koje se stièe
u velikom društvu predstavlja jednu od glavnih prepreka koja one-
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

moguæava ostvarenje univerzalnog ljudskog vaspitanja. Negativne

29
„Ako se moæi naše vlastite prirode ogromno ne uveæaju ili ako se priroda iz-
van nas nekim èudom, bez našeg sudelovanja, ne promeni i ne poništi svoje sopstve-
ne, do sada poznate zakone, onda to blagostanje ne treba da oèekujemo od nje, mi
treba da ga oèekujemo jedino od nas samih; sebi ga moramo steæi radom. Zato nema
drugog sredstva osim veštine i umešnosti, posredstvom kojih se i najmanja snaga, ce-
lishodnom primenom, izjednaèuje s hiljadostruko veæom snagom. Meðutim, veština
i umešnost nastaju neprekidnim, vebanjem time što svako posveæuje ceo svoj ivot
jednom jedinom poslu i svu svoju snagu i svoje mišljenje usmerava ka tom jednom
poslu. Prema tome, grane rada koje su potrebne za ljudski ivot moraju biti podelje-
ne. Samo pod tim uslovima deluje snaga s najveæom koristi.“ Johan Gotlib Fihte, Zat-
vorena trgovaèka dr
ava, Beograd, 1979, str. 38.
61
 posledice staleškog obrazovanja, po Fihteovom mišljenju, ne poga-
ðaju samo pojedinca, veæ kantovskim reènikom reèeno, ugroavaju
ceo ljudski rod u njegovoj tenji ka konaènom cilju. S druge strane,
Fihteova analiza nam otkriva staleški karakter društva koji onemo-
guæava stvaranje uslova za izgradnju univerzalnog obrazovanja. Na
osnovu tih uvida on je došao do zakljuèka da je celovito obrazovanje
moguæe postiæi samo u jednom izdvojenom društvu kakav je na pri-
mer, masonski red. To izdvojeno društvo imalo bi zadatak da ukloni
sve nedostatke vaspitanja u velikom društvu i da jednostrano stale-
ško obrazovanje pretvori u svestrano obrazovanje èoveka.
Meðutim, bilo bi sasvim pogrešno ako bismo zahtev za di-
stanciranjem od velikog društva, radi stvaranja uslova za ostvarenje
svestranog obrazovanja, shvatili kao Fihteovo insistiranje za radi-
kalnim raskidom s velikim društvom. Nasuprot tome, Fihte je, za ra-
zliku od nekih drugih teoretièara masonstva, smatrao da bi potpuno
distanciranje od velikog društva moglo, s jedne strane, da postane
izvor novih jednostranosti, a s druge strane, izdvajanjem iz velikog
društva bile bi ugroene sve one prednosti koje je moderni èovek po-
stigao svojim staleškim vaspitanjem. Tragajuæi za novom koncepci-
jom univerzalnog vaspitanja Fihte je pokušao da izvrši sintezu oba
oblika obrazovanja, kako bi se staleško obrazovanje podiglo na viši
nivo. Potpuna izolacija pojedinca, njegovim izdvajanjem iz društva
ne bi, po Fihteu, omoguæila postizanje tog cilja, veæ bi samo pojaèala
njegovu jednostranost.
Svojom teorijom univerzalnog vaspitanja Fihte je nastojao da
reafirmiše pravo znaèenje zahteva za najvišim moguæim razvitkom
humaniteta, shvaæenog kao èovekovog umeæa ivljenja. Ta Fihteova
zamisao utemeljena je na fundamentalnom uvidu, koji je istaknut na
samom poèetku moderne epohe, da teorijsko znanje po svojoj prirodi
ima praktièki karakter i da predstavlja glavni uslov èovekove eman-
cipacije. Znanje pomae pojedincu da kultiviše svoje ponašanje i da
MARINKO LOLIÆ

stekne okretnost koja nadmašuje njegov stale, da izbriše pedanteriju

iz svoje spoljašnosti i da razvije individualni naèin mišljenja do
najveæeg moguæeg nivoa opštosti.
Iako je tvorac Uèenja o nauci èesto isticao da se veæ temeljnim
studijem nauke pojedinac uzdie iznad uskog kruga svojih profesio-
nalnih obaveza on je ipak, bio skeptièan, prema krajnjim dometima
puke teorije i njenog uticaja na svet. Fihte je smatrao da, akademska

62
nauka èak i kad bi bila na znatno višem nivou, ne bi mogla da ima do-
voljno širok uticaj na svet. Po njegovom mišljenju, to ne bi bilo mo-
guæe èak i kad bi mladi uèili mnogo temeljitije nego što to èine, kad
ne bi zaboravljali tu poloviènu uèenost, koju stièu na univerzitetu. On
je verovao da sterilnost akademskog znanja moe otkloniti masonst-
vo shvaæeno kao vebenièka ustanova, koja ima zadatak da formira
svestrane ljude i da u oblasti obrazovanja popuni praznine koje veli-
ko društvo zbog svog staleškog karaktera nuno ostavlja.
U Fihteovoj koncepciji filozofije masonstva edukacija je
zamišljena kao interaktivni odnos, u kome pripadnici razlièitih sta-
lea prenose jedni drugima svoja znanja i iskustva koja su u zavisno-
sti od njihove individualnosti i stalea kojem pripadaju stekli. U
meðusobnim odnosima svaki pojedinac izraava jasno svoj indivi-
dualni naèin mišljenja, lakoæu i postojanost ivota, religijski smisao,
umetnièki zanos i sve ono što je karakteristièno za individualnost
svakog pojedinca. Ipak, sva ta pojedinaèna znanja i iskustva mason-
ska zajednica ne moe prihvatiti bez odreðenih prilagoðavanja i mo-
difikacija. Stoga su èlanovi masonskog reda duni da svoja znanja i
veštine priloe na naèin koji æe biti pristupaèan svim pripadnicima
zajednice. To, pre svega, znaèi da iz vlastitog iskustva moraju da
odstrane sve ono što ima partikularni karakter. Upravo traenje medi-
juma univerzalnosti za razlièita pojedinaèna saznanja i iskustva pred-
stavlja glavni zadatak masonskog saveza. Kroz didaktièki aranirane
inicijacije masonski red treba svakog pojedinca da oslobodi od onog
što je u njegovom obrazovanju partikularno i da jednostranoj obrazo-
vanosti svojih èlanova da opštu upotrebljivost i svestranost.
Sledeæi glavne filozofske motive epohe prosvetiteljstva, meðu
kojima je sigurno od kljuènog znaèaja „oslobaðanje ljudi iz njihovog
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

nepunoletstva“,30 Fihte je u svojoj Filozofiji masonstva, dostizanje

univerzalnog obrazovanja smatrao pouzdanim znakom ljudske zrelo-
sti. Štaviše, on je zrelost ljudske liènosti izjednaèio s pojmom univer-
zalnog vaspitanja. Prema Fihteovoj teoriji vaspitanja pod zrelošæu se
podrazumeva dostizanje najšireg obima ljudske slobode i humaniteta
ljudske liènosti. Nasuprot tome, on je u usko specijalizovanom,
jednostranom, profesionalnom obrazovanju modernog èoveka
30
Imanuel Kant, Um i sloboda (spisi iz filozofije istorije, prava i drave, pre-
vod i izbor D. Basta), Beograd, 1974, str. 41-49, i Jirgen Holfort, Æutljivo bratst-
vo-slobodnozidarske loe legenda i stvarnost, Beograd, 1996, str. 21-22.
63
 prepoznao jedan od uzroka èovekove nezrelosti. Tu nezrelost Fihte je
video kao posledicu disharmoniènog razvitka modernog individu-
uma koji, kako on kae s jedne strane pati od „prezrelosti, a s druge
strane od nezrelosti.“ Toj disharmoniènoj liènosti modernog doba,
Fihte je, poput Šilera i Getea, pokušao da suprotstavi svoju estetizira-
nu sliku individue u kojoj je „muevna snaga ublaena ljubaznošæu“.
Da bi, u svom formiranju dostigao najviši stepen zrelosti, èovek, po
Fihteu, treba kroz proces vaspitanja da savlada sve ono što je u njego-
voj liènosti nasilno i što „treba da nestane kad razvoj liènosti bude
dovršen i kad se njen duhovni oblik zaokrui u sebi“.31
Tek kada u svom formiranju dostigne potpunu zrelost, slo-
bodni zidar stièe sposobnost da utièe na odnose meðu ljudima koji se
nalaze van masonskog reda. Ovaj Fihteov stav zasniva se na uvere-
nju da niko ne zauzima svoje mesto u velikom društvu svrsishodnije
od onoga ko je u stanju da zahvaljujuæi svom znanju vidi šire od svo-
ga stalea, ko ima pregled ne samo nad tim staleom, nego i nad
onom finom graniènom linijom koja razdvaja izdvojeno i veliko
ljudsko društvo. Nije teško primetiti da se ova slika masona u svojim
glavnim crtama poklapa s Fihteovim idealom nauènika koji je on
izloio u svom spisu Odreðenje uèenog èoveka. I slobodni zidari kao
i njegov stale nauènika moraju da imaju uvid ne samo u svoju disci-
plinu, veæ i u druga podruèja nauke, odnosno celinu ljudskog znanja.
U berlinskim predavanjima o slobodnim zidarima Fihte je ostao pot-
puno dosledan u ovom svom stavu. On je verovao da samo onaj ko
ima dovoljno širok i dubok uvid u celinu znanja moe, da deluje
ispravno, jer se delatnost prema istinskom cilju moe usmeravati
samo preko uvida u celinu biæa. Prema Fihteu, masonski savez bi tre-
balo da putem univerzalnog vaspitanja omoguæi uzdizanje i oslo-
baðanje ljudi od njihovog ogranièenog profesionalnog i staleškog
naèina ivota. Krajnji cilj masonske edukacije Fihte vidi u stvaranje
uzornih èlanova velikog društva koji bi bili omiljeni i popularni
MARINKO LOLIÆ

nauènici, razboriti, a ne samo spretni trgovci i mudri vaspitaèi dece.

Transcendentalna dedukcija filozofskih principa masonstva,
koju je Fihte izvršio u svom prvom predavanju predstavlja, s jedne
strane temeljnu pripremu za filozofsko utemeljenje kriterijuma za
procenjivanje savremenog stanja zidarstva, njegovih obreda, zakona
i obièaja, a s druge strane, njome su detaljno razmotrene moguænosti
31
Filozofija zidarstva, str. 31.
64
primene tri glavna principa filozofije masonstva u reformi mason-
skih loa.
Primenom prvog naèela, prema kojem se glavna svrha posto-
janja modernog èoveka trai u ovostranosti, Fihte je snano nastojao
da rehabilituje tradiciju renesansnog humanizma i individualizma. U
skladu s tim principima, on na paradoksalan naèin pokazuje, da se
glavna svrha èovekovog postojanja ne nalazi, ali se mora traiti, u
svetu u kome èovek egzistira. Iako je ta svrha smeštena van sadašnjeg
sveta, Fihte sugeriše da se ona moe zahvatiti veæ ovde na zemlji ako
s najiskrenijom voljom poènemo da unapreðujemo svrhe sadašnjeg
ivota. Takav pristup problemima èovekovog realnog ivota, Fihte je
smatrao pripremom i klicom višeg oblika ljudskog postojanja, èiju
izvesnost oseæamo bez obzira na to što ne moemo jasno odrediti nje-
govo ustrojstvo i oblik.
Prema drugom naèelu Filozofije masonstva, svrhe koje èine
naš ovozemaljski ivot, kao i sam ivot, dobijaju vrednost i znaèenje
time što mogu biti ispunjene samo u ovostranosti. Upravo u tom
smeru Fihte u svom drugom predavanju nastavlj da razvija ideal hu-
maniteta. U duhu svoje filozofije idealnog aktivizma, on je smisao
èovekovog postojanja video u unapreðivanju najvanijih svrha sada-
šnjeg ivota. Fihte ne priznaje nikakve neposredne pripreme za veè-
nost. Po njegovom mišljenju, za veènost se najbolje pripremamo ako
s najiskrenijom voljom podstièemo naloene svrhe aktuelnog ivota.
Unapreðivanje glavne svrhe ljudskog ivota Fihte je izloio u
tri taèke. Prvi veliki zadatak koji se postavlja pred modernog èoveka
predstavlja ostvarenje globalne ideje èoveèanstva kao jedinstvene
moralne i verske zajednice. Taj zadatak èini glavnu svrhu crkve. Po-
put Kanta, Fihte smatra, da duhovna zajednica, pre nego što se ostvari
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

u realnosti, mora biti, zamišljena kao nevidljiva moralna crkva –

crkva u ideji. Drugim reèima: prvi korak u Fihteovoj teoriji univer-
zalnog vaspitanja predstavlja uzdizanje pojedinca iznad ogranièenih
dogmi razlièitih religija. Prema Fihteovom shvatanju religije, moder-
ni individuum ne treba da bude èovek koji ima veru i koji je zarobljen
tom verom, veæ treba da postane èovek koji je naprosto te vere.
Drugu vanu taèku Fihteove pedagoške doktrine èini njegovo
odreðenje èoveèanstva kao jedinstvene pravne drave u kojoj su od-
nosi meðu ljudima ureðeni prema veènom zakonu uma. U ovoj taèki
Fihte definiše svoje shvatanje kosmopolitizma. Sadrinu tog pojma

65
 èini, s jedne strane svetskograðanska nastrojenost pojedinaca u mi-
šljenju, a s druge njihova ljubav i sluenje svojoj domovini. Ili, ako
ovu istu ideju pokušama da shvatimo u obliku zahteva, onda bi se
moglo reæi da, Fihte smatra da, patriotizam treba da bude èovekovo
delo, a njegova misao treba da bude svetskograðanski usmerena 32.
Treæa taèka, definiše odnos èoveka prema prirodi. Fihteovo
uèenje o nauci shvaæeno kao teorija èovekovog aktivnog samooslo-
baðanja sadri u sebi i zahtev, da èovek kao umno biæe treba potpuno
da ovlada nerazumnom prirodom. Fihte smatra da taj zadatak svaki
èovek treba da prihvati s jasnom svešæu da i najneugledniji rad ima
dostojanstvo i da doprinosi ostvarenju opšte ljudske svrhe. Ove tri
partikularne svrhe èine glavne elemente pogleda na svet Fihteovog
svestranog èoveka. Izgradnja i sinteza tih elemenata u jedinstven po-
gled na svet predstavlja najvaniji zadatak masonskog reda i svih
posebnih društava.
Kada se razmatra Fihteova teorija vaspitanja ne moe se nika-
ko zaobiæi analiza postupaka, metoda i sredstava koje je nemaèki fi-
lozof smatrao legitimnim elementima moderne pedagoške prakse.
Na prvi pogled, deluje paradoksalno, da, moda najveæi govornik
meðu filozofima modernog doba, nije u periodu pre 1800. godine
verovao da je ljude moguæe popravljati uzvišenim govorima, èemu
su inaèe, u njegovo vreme bili skloni javni govornici u Nemaèkoj.
Odgovor na pitanje zbog èega je pisac èuvenih Govora nemaèkoj
naciji u prvom periodu svoje filozofske delatnosti odbacivao
korišæenje retorièkih sredstava u vaspitanju ljudi, treba traiti u nje-
govom ambivalentnom odnosu prema funkciji jezika i govora u
ljudskom mišljenju.
32
Optuujuæi Fihtea za navodno teorijsko i politièko konvertitstvo i izdaju
„graðanskog kosmopolitizma“, neki domaæi autori tvrde da „pruska reforma obrazo-
vanja, koju je zaista majstorski izvršio Humbolt ...nema u sebi ... ništa od Fihteovih
ideja.,“ A. Molnar, Od graðanskog kosmopolitizma do nemaèkog nacionalizma: Jo-
han Gotlib Fihte 1806-1813., Srpska politièka misao, br.2-3/1995, str. 243. Meðutim,
MARINKO LOLIÆ

o Fihteovoj ulozi u izgradnji modernog pojma obrazovanja i nemaèkih modernih

obrazovnih institucija, istorijske èinjenice nam govore nešto sasvim suprotno. Nai-
me, upravo je liberal Humbolt kao ministar prosvete predloio „nacionalistu“ Fihtea
za prvog rektora novoosnovanog Berlinskog univerziteta. Takoðe, treba imati na
umu da tzv. Humboltovu koncepciju univerziteta nije stvorio sam Humbolt, veæ je
ona nastala kao plodna sinteza Kantove, Fihteove, Geteove, Šilerove i Šlajer-
maherove ideje obrazovanja. Pogledati o tome u izvrsnoj knjizi: Ursule Krautkrämer,
Staat und Erziehung (Begründung öffentlicher Erziehung bei Humboldt, Kant, Fich-
te, Hegel und Schleiermacher), München, 1979.
66
 U svojim ranim spisima Fihte je jezik odredio kao puki in-
strument za izraavanje naših misli. Jedan od kljuènih problema s
kojim se Fihte susreo, još prilikom izlaganja svog Uèenja o nauci,
jeste nemoguænost jezika da na primeren naèin izrazi natèulne
pojmove. Fihteovo rano filozofsko iskustvo s jezikom govori da je
apsolutni ivot potpuno odvojen od jezièke delatnosti objektivnih
pojmova. Pouèen tim saznanjem on je verovao da najviše što mo-
emo od govora oèekivati jeste to da æe neko moda malo smekšati
srce i proliti suze. Meðutim, kada ga proðe taj duševni zanos, èovek
ostaje nepromenjen. Fihte je tragao za efikasnijim sredstvima koja bi
pomogla da se èovek promeni i oplemeni. U ranom periodu svoje fi-
lozofske delatnosti on je prednost davao obrazovanju, verujuæi da je
to najefikasniji naèini oblikovanja ljudske liènosti.
Nastojeæi da svojoj teoriji javnog vaspitanja da filozofsko
utemeljenjenje koje bi odgovaralo zahtevima modernog graðanskog
društva, Fihte je, nasuprot uobièajenim shvatanjima, negirao mo-
guænost postojanja nekog posebnog masonskog obrazovanja za mo-
ralnost. Postojanje takvih slobodnozidarskih doktrina on je smatrao
dokazom o izopaèenosti svoga doba, koje je ivelo u uverenju, da još
nije poznata istinska moralnost. Fihte moralno postupanje definiše
na kantovski naèin: kao delanje s apsolutnom unutrašnjom slobo-
dom, koje je nezavisno od spoljašnjih uzroka. Izvršavati svoju
spoznatu dunost, i to jednostavno zato što je to dunost, u tome je,
po Fihteu, suština slobode. Moralnu odluku èovek preuzima samo-
stalno i ona se ne moe dokazati niti iznuditi sredstvima spoljašnje
prinude. Kod Fihtea kao i kod njegovog duhovnog uèitelja Kanta,
moralnost èini suštinu ljudskog biæa. Njen temelj nalazi se u dobroj
volji, koja se ne moe nièim uveæati niti umanjiti. Iz èinjenice da
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

volja ne podlee nikakvoj promeni pod uticajem spoljašnjih okolno-

sti Fihte zakljuèuje da ne postoji nikakva posebna masonska moral-
nost, iako postoje posebne masonske dunosti i poseban masonski
pogled na religiju.
Kao i Lesing, u svojim Razgovorima, i Fihte je u svojim Pre-
davanjima posvetio posebnu panju problemu verske tolerancije.
Glavni uzrok sukoba izmeðu razlièitih religija Fihte je video u njiho-
voj pretenziji za totalnim vaenjem, odnosno nastojanju da nametnu
svoje teološke doktrine kao jedino ispravne. Da bi u što veæoj meri
ogranièio takve pretenzije religije Fihte u svojoj koncepciji mason-

67
 stva religiji ne daje neko izuzetno mesto, veæ je smatrao samo jednim
znakom ljudskosti. Po njegovom mišljenju, mason treba da tei da
putem obrazovanja spozna i napusti skuèene okvire svoje vere. Sa
stanovišta svoje filozofije delatnog aktivizma, Fihte indirektno kriti-
kuje i kontemplativni religijski naèin borbe za blaenstvo po sebi,
koje ironièno naziva pokušajem da se nauèi plivati, a da se ne ulazi u
vodu. Nasuprot religioznoj tenji ka transcendenciji, Fihte u svojoj
koncepciji masonstva prednost daje èovekovim zemaljskim ciljevi-
ma. On ne priznaje postojanje nikakvih veènih ciljeva, osim stalnog i
svesnog unapreðivanja onog vremenitog, i to iz èiste ljubavi prema
dunosti. U tom smislu treba razumeti i Fihteovu tvrdnju da pravi
mason uvek tei zemaljskom cilju koji mu je postavljen, s pouzdanim
uverenjem da æe mu nebeski cilj postati dostupan tek kad dostigne
onaj zemaljski.
U Fihteovoj Filozofiji masonstva religija nema status vred-
nosti po sebi, veæ èini samo jedan elemenat celokupnog masonskog
vaspitanja. Govoreæi o osobenom karakteru i funkciji religioznosti
kod masona, Fihte istièe da mason ustvari i nije religiozan, on samo
misli i dela na religiozan naèin. Drugim reèima: religija za slobod-
nog zidara predstavlja samo medijum u kojem se njemu pojavljuju
svi predmeti njegovog delanja. Meðutim, upravo zbog religioznog
karaktera njihove posveæenosti, èesto se stièe pogrešan utisak da ta
delatnost kod masona zaokuplja sve njihove fizièke i umne snage i
da im je samo stalo do postizanja tog zemaljskog cilja.
eleæi da ra-
skrinka tu zabludu, Fihte naglašava da masoni u svojoj delatnosti
uvek tee nevidljivom i nepojmljivom, onom veènom koje je skrive-
no iza zemaljskog mnoštva. Njihova je misao, veli Fihte, uvek pri
veènosti, a njihove snage su uvek pri vremenu.
Fihteova teorija univerzalnog vaspitanja, ne podrazumeva
samo oslobaðanje pojedinca od onog partikularnog, veæ i otklanjanje
iz njegovog odgoja svega onog što bi takvog èoveka moglo zbog ka-
MARINKO LOLIÆ

raktera njegovog univerzalnog vaspitanja istrgnuti iz zajednice i izru-

èiti ga, kako on kae, „hladnom kosmopolitizmu“.33 Nasuprot tome,
Fihte je smatrao da masonu upravo njegovo univerzalno vaspitanje,
treba da omoguæi da postane, ne samo najsavršeniji, veæ i najkorisniji
èlan drave. Naime, isto onako kao što je u pogledu crkve sva njego-
va snaga posveæena zemaljskom ivotu, iako mu je um usmeren
33
Filozofija zidarstva, str. 48.
68
prema veènosti, isto tako je u pogledu dunosti sva njegova snaga
posveæena njegovoj dravi, njegovom gradu, njegovom pozivu,
sasvim odreðenom delu zemaljske kugle na kojem ivi. Time se po-
kazuje da se u Fihteovoj koncepciji vaspitanja, pojmovi kosmopoli-
tizma, kao jedne vrste epohalnog svetsko-graðanskog štimunga, i
patriotizma, kao ljubavi prema domovini, nalaze u bliskoj vezi i nisu
suprotstavljeni. Ublaavanje napetosti izmeðu ovih pojmova Fihte je
pokušao da postigne postavljajuæi ih u subordinirani odnos. Subordi-
niranost tog odnosa sastoji se u tome što se kod obrazovanog masona
ljubav prema domovini pokazuje u njegovom delu, a svetskograðan-
sko raspoloenje u njegovom naèinu mišljenja. Ono prvo, Fihte nazi-
va pojavom, a ono drugo unutrašnjim duhom te pojave, ili, kako on to
sasvim slikovito kae, „nevidljivo u vidljivom“.34
Svestan dubine razdora koji postoji izmeðu njegovog ideala
ivota, i sveta u kojem je iveo, Fihte svoja predavanja završava po-
zivom Konstanu, izmišljenoj ili stvarnoj liènosti, kojoj su ova
razmatranja posveæena, da ako se slae s njegovom filozofijom slo-
bodnog zidarstva ne bude samo puki posednik znanja, veæ da deluje i
to utoliko usrdnije što više bude uveren da stvarnost zaostaje za tim
idealom. Ovaj Fihteov apel temelji se na njegovom filozofskom
uverenju, da „onaj ko pri uoèavanju nedostataka ljudskih odnosa
die ruke i odlazi aleæi se na zla vremena“, taj po njemu „nije ni-
kakv mu.“35 Ostajuæi dosledan svom filozofskom uverenju u prak-
tiènu moæ filozofskog mišljenja, Fihte se ne obraæa, toliko onima
koji su sposobni samo da steknu teorijski uvid u ljudsku nesavrše-
nost, veæ pre svega onima koji su spremni da preuzmu tešku i odgo-
vornu dunost njihovog oplemenjivanja.
FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV

34
Filozofija zidarstva, str. 49.
35
Filozofija zidarstva, str. 61.
69
 Marinko Loliæ

THE PHILOSOPHER IN A FREEMASONS’ LODGE

Summary

Fichte’s Philosophy of Freemasonry took as its object the culture of a secret

society, quite influential and widespread but no less obscure in times of Enlighten-
ment and early Romanticism. He tried clarify it from the perspective of classical Ger-
man idealism, and to use it for his own purposes: through it, Fichte sought to realize
the idea of man as citizen of the world and thus to influence the so-called or public so-
ciety, as well as politics.
Key words: philosophy, classical German idealism, education, upbringing,
scientist, freemason, ethos, formation, religion, morality, law, cosmopolitanism, pa-
triotism.
MARINKO LOLIÆ

70