ZAKON

O PLANIRANJU I IZGRADNJI
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureivan a !"an 1. Ovim zakonom ureuje se: uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i izgradnja objekata; vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i za izgradnju objekata. Odredbe ovog zakona ne odnose se na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ureuju poslovi odbrane smatraju vojnim objektima. #. P$ m$vi !"an #. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: ! unapreenje energetske efikasnosti jeste smanjenje potronje svi" vrsta energije, uteda energije i obezbeenje odr#ive gradnje primenom te"niki" mera, standarda i uslova planiranja, projektovanja, izgradnje i upotrebe objekata; $! energetska svojstva objekta jesu stvarno potroena ili ocenjena koliina energije koja zadovoljava razliite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korienjem objekta %to ukljuuje grejanje, pripremu tople vode, "laenje, ventilaciju i osvetljenje!; &! graevinski proizvodi jesu graevinski materijali i od nji" izraeni graevinski elementi, kao i drugi proizvodi ili poluproizvodi koji su namenjeni za trajnu ugradnju u objekte; '! namena zemljita jeste nain korienja zemljita odreen planskim dokumentom; (! pretena namena zemljita jeste nain korienja zemljita za vie razliiti" namena, od koji" je jedna preovlaujua; )! povrina javne namene jeste prostor odreen planskim dokumentom za ureenje ili izgradnju javni" objekata ili javni" povrina za koje se utvruje opti interes, u skladu sa posebnim zakonom %ulice, trgovi, parkovi i dr.!; *! obuhvat plana jeste prostorno ili administrativno odreena celina za koju je predviena izrada nekog prostornog ili urbanistikog plana u skladu sa zakonom; +! urbana obnova jeste skup planski" i drugi" mera kojima se menja namena objekta, obnavlja, rekonstruie i re"abilituje degradirani ili naputeni deo naseljenog mesta, u skladu sa principima odr#ivog razvoja; ,! regulaciona linija jeste linija koja razdvaja povrinu odreene javne namene od povrina predvieni" za druge javne i ostale namene;

-$.! graevinska linija jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode do koje je dozvoljeno graenje osnovnog gabarita objekta; ! nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica jeste skup pojmova, naziva i simbola koji opisuje grupe teritorijalni" jedinica sa nivoima grupisanja i koja sadr#i kriterijume po kojima je izvreno grupisanje, a koju usvaja /lada, na predlog 0epublikog zavoda za statistiku; $! bruto razvijena graevinska povrina jeste zbir povrina svi" nadzemni" eta#a objekta, mereni" u nivou podova svi" delova objekta 1 spoljne mere obodni" zidova %sa oblogama, parapetima i ogradama!; &! indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita "orizontalne projekcije izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele, izra#en u procentima; '! indeks izgraenosti parcele jeste odnos %kolinik! bruto razvijene graevinske povrine izgraenog ili planiranog objekta i ukupne povrine graevinske parcele; (! ESPO jeste evropska mre#a institucija koje se bave prikupljanjem in2ormacija i pokazatelja za prostorno planiranje; )! naseljeno mesto jeste izgraeni, 2unkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeeni uslovi za #ivot i rad ljudi i zadovoljavanje zajedniki" potreba stanovnika, sa urbanim elementima, na teritoriji jedinice lokalne samouprave; *! grad jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom; +! selo jeste naselje ije se stanovnitvo prete#no bavi poljoprivredom, a koje nije sedite optine; ,! graevinsko podruje jeste podruje odreeno planskim dokumentom, a predstavlja izgraeni i ureeni deo naseljenog mesta, kao i neizgraeni deo podruja planiran za zatitu, ureenje ili izgradnju objekata; $.! graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju; $ ! investitor jeste lice za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime glasi graevinska dozvola; $$! objekat jeste graevina spojena sa tlom, koja predstavlja 2iziku, 2unkcionalnu, te"niko 1 te"noloku ili biote"niku celinu sa svim potrebnim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi %zgrade svi" vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mre#a i instalacije, objekti komunalne in2rastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i sl!; $&! zgrada jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgraena kao samostalna upotrebna celina koja pru#a zatitu od vremenski" i spoljni" uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smetaj i uvanje #ivotinja, robe, opreme za razliite proizvodne i uslu#ne delatnosti i dr. 3gradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju %sve! zidove %npr.nastrenice!, kao i objekti koji su prete#no ili potpuno smeteni ispod povrine zemlje %sklonita, podzemne gara#e i sl.!; $'! pomo!ni objekat jeste objekat koji je u 2unkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagraen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene %gara#e, ostave, septike jame, bunari, cisterne za vodu i sl.!;

-&$(! posebna vrsta objekata za koje se ne izdaje graevinska dozvola jesu objekti protivgradne odbrane; tipski kabineti bazni" stanica na odgovarajuim nosaima, nosai antena sa antenama osim parabolini" antena radio-stanica svi" namena iji prenik nije vei od $,( m %izuzev antenski" sistema zemaljski" satelitski" stanica!, kontejneri za smetaj telekomunikacione opreme i ureaja, tipski ormani za unutranju i spoljanju monta#u za smetaj telekomunikacione opreme, mikrorovovi za optike i druge kablove i sl.; pojedinani elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mre#e koji obu"vata podzemni . k/ ili $. k/ vod, tipske trans2ormatorske stanice .4.' k/ ili $.4.' k/ i deo elektrodistibutivne mre#e od trans2ormatorske stanice .4.' k/ ili $.4.' k/ do mesta prikljuka na objektu kupca % k/!; prikljuci na izgraenu distributivnu gasnu mre#u; tipski toplovodni prikljuci; ugradnja unutranji" instalacija %gas, struja, voda, toplotna energija i sl.! u postojei objekat; ograde; $)! linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna #eleznika in2rastruktura, dalekovod, na2tovod, produktovod, gasovod i sl, koji mo#e biti nadzemni ili podzemni, za iju izgradnju je predvieno utvrivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom; $*! komunalna infrastruktura jesu svi objekti graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave; in2rastrukture za koje

$+! pripremni radovi jesu radovi koji pret"ode graenju objekta i odnose se naroito na: graenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera za potrebe izvoenja radova; obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog materijala i druge radove kojima se obezbeuje sigurnost susedni" objekata, saniranje terena i obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora; $,! tehnika dokumentacija jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepta objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odr#avanja objekta; &.! izgradnja objekta jeste skup radnji koji obu"vata: pret"odne radove, izradu i kontrolu te"nike dokumentacije, pripremne radove za graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta; & ! graenje jeste izvoenje graevinski" i graevinsko-zanatski" radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; &$! rekonstrukcija jeste izvoenje graevinski" i drugi" radova na postojeem objektu kojima se: utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi ili te"noloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj 2unkcionalni" jedinica; utie na bezbednost susedni" objekata, saobraaja, zatite od po#ara i #ivotne sredine; menja re#im voda; utie na zatitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zatiene okoline; &&! dogradnja jeste izvoenje graevinski" i drugi" radova kojima se izgrauje novi prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom %nadziivanje! i sa njim ini graevinsku, 2unkcionalnu ili te"niku celinu; &'! adaptacija jeste izvoenje graevinski" i drugi" radova na postojeem objektu, kojima se: vri promena organizacije prostora u objektu, vri zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susedni" objekata, saobraaja, zatite od po#ara i #ivotne sredine; &(! sanacija jeste izvoenje graevinski" i drugi" radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena

-'konstruktivni" elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susedni" objekata, saobraaja i #ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti dobra koje u#iva pret"odnu zatitu, njegove zatiene okoline, osim konzervatorski" i restauratorski" radova; &)! investiciono odravanje je izvoenje graevinsko-zanatski", odnosno drugi" radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljanja uslova korienja objekta u toku eksploatacije; &*! restauratorski" konzervatorski i radovi na revitalizaciji kulturnih dobara su radovi koji se izvode na nepokretnim kulturnim dobrima i nji"ovoj zatienoj okolini, u skladu sa posebnim i ovim zakonom; &+! gradilite jeste zemljite ili objekat, posebno obele#eno, na kome se gradi, rekonstruie ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na odr#avanju objekta; &,! uklanjanje objekta ili njegovog dela jeste izvoenje radova na ruenju objekta ili dela objekta; '.! standardi pristupanosti jesu obavezne te"nike mere, standardi i uslovi projektovanja, planiranja i izgradnje kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. %. Na&e"a 'a ureen e i ($ri)*en e +r$,t$ra !"an %. 5reenje i korienje prostora zasniva se na naelima: odr#ivog razvoja; podsticanju ravnomernog regionalnog razvoja; usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske i energetske e2ikasnosti i zatite i revitalizacije #ivotne sredine i graditeljskog naslea, prirodni", kulturni" i istorijski" vrednosti; realizacije razvojni" prioriteta i obezbeenja uslova za racionalno korienje neobnovljivi" prirodni" resursa i obnovljivi" izvora energije; spreavanja i zatite od prirodni" i te"nikote"noloki" nesrea; planiranja i ureenja prostora za potrebe odbrane zemlje i izgradnju objekata od posebnog znaaja za odbranu zemlje; uea javnosti; saradnje izmeu dr#avni" organa, autonomi" teritorijalni" zajednica, jedinica lokalni" samouprava, privredni" drutava, ustanova, nevladini" organizacija, graana i drugi" uesnika u prostornom razvoju; usaglaenosti sa evropskim standardima i normativima u oblasti planiranja i ureenja prostora u cilju stvaranja uslova za transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanje 0epublike 6rbije u procese evropski" integracija. 5reenje prostora zasniva se na "orizontalnoj i vertikalnoj koordinaciji. 7orizontalna koordinacija podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi reavanja zajedniki" 2unkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svi" uesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i graana. /ertikalna koordinacija podrazumeva uspostavljanje veza svi" nivoa prostornog i urbanistikog planiranja i ureenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou. 8aela sadr#e i instrumente za implementaciju.

-(-. Una+reen e ener.et,(e e/i(a,n$,ti Ener.et,(a ,v$ ,tva $0 e(ta !"an -. Objekat koji se u smislu posebnog propisa smatra objektom visokogradnje %u daljem tekstu: objekti visokogradnje!, u zavisnosti od vrste i namene, mora biti projektovan, izgraen, korien i odr#avan na nain kojim se obezbeuju propisana energetska svojstva. Propisana energetska svojstva utvruju se izdavanjem serti2ikata o energetskim svojstvima objekta koji izdaje ovlaena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje serti2ikata o energetskim svojstvima objekata. 6erti2ikat o energetskim svojstvima objekta ini sastavni deo te"nike dokumentacije koja se prila#e uz za"tev za izdavanje upotrebne dozvole. 9spunjenost uslova iz stava $. ovog lana posebnim reenjem utvruje ministar nadle#an za poslove graevinarstva. 8a reenje iz stava '. ovog lana ne mo#e se izjaviti #alba, ali se tu#bom mo#e pokrenuti upravni spor. Obaveza iz stava . ovog lana ne odnosi se na objekte visokogradnje koje posebnim propisom odredi ministar nadle#an za poslove graevinarstva. 1. Ne,metan$ (retan e i +ri,tu+ $,$0ama ,a inva"iditet$m2 de3i i ,tarim $,$0ama !"an 1. Objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju se projektovati i graditi tako da osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad. 6tambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i vie stanova moraju se projektovati i graditi tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omoguava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad. 4. Graevin,(i +r$i'v$di !"an 4. :raevinski i drugi proizvodi koji se koriste prilikom graenja objekta ili izvoenja radova, moraju ispunjavati za"teve propisane ovim zakonom i posebnim propisima. 5. Serti/i(ati ,trani6 dr7ava !"an 5. 3a postavljanje tipski" ureaja, opreme i instalacija, koji se smatraju objektima u smislu ovog zakona, priznaje se overeni prevod na srpski jezik serti2ikata izdati" od meunarodni" serti2ikacioni" tela ili serti2ikati neke od zemalja ;vropske unije, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima, te"nikim normativima i normama kvaliteta.

-)8. Re.i,tar inve,tit$ra !"an 8. 0egistar investitora predstavlja javnu evidenciju o svim raspolo#ivim podacima o 2izikom ili pravnom licu kao investitoru i dostupan je u seditu jedinice lokalne samouprave, kao i u elektronskom obliku putem interneta. 0egistar investitora vode jedinice lokalne samouprave. 9. U,"$vi 'a)tite 7iv$tne ,redine !"an 9. 6vi planski dokumenti sadr#e obavezne mere zatite #ivotne sredine propisane procenom uticaja na #ivotnu sredinu, odnosno utvrene mere zatite od strane nadle#nog organa, u skladu sa posebnim zakonima.

II. PROS:ORNO I URBANIS:I!KO PLANIRANJE

1. D$(umenti +r$,t$rn$. i ur0ani,ti&($. +"aniran a !"an 1;. <okumenti prostornog i urbanistikog planiranja su: ! planski dokumenti; $! dokumenti za sprovoenje prostorni" planova; &! urbanistiko-te"niki dokumenti. 1.1. P"an,(i d$(umenti !"an 11. Planski dokumenti su prostorni i urbanistiki planovi. Prostorni planovi su: ! Prostorni plan 0epublike 6rbije; $! 0egionalni prostorni plan; &! Prostorni plan jedinice lokalne samouprave; '! Prostorni plan podruja posebne namene; 5rbanistiki planovi su: ! :eneralni urbanistiki plan: $! Plan generalne regulacije; &! Plan detaljne regulacije. 1.#. D$(umenti 'a ,+r$v$en e +r$,t$rni6 +"an$va !"an 1#. <okumenti za sprovoenje prostorni" planova su: ! $! &! program implementacije Prostornog plana 0epublike 6rbije; program implementacije regionalnog prostornog plana; program implementacije prostornog plana podruja posebne namene.

-*1.%. Ur0ani,ti&($<te6ni&(i d$(umenti !"an 1%. 5rbanistiko-te"niki dokumenti za sprovoenje planski" dokumenata su: ! urbanistiki projekat; $! projekat preparcelacije i parcelacije; &! projekat ispravke granica susedni" parcela. #. Pr$,t$rni +"an$vi #.1. Pr$,t$rni +"an Re+u0"i(e Sr0i e !"an 1-. Prostorni plan 0epublike 6rbije donosi se za teritoriju 0epublike 6rbije i osnovni je planski dokument prostornog planiranja i razvoja u 0epublici. Ostali planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom 0epublike 6rbije. Prostorni plan 0epublike 6rbije ima strateko-razvojnu i optu regulatornu 2unkciju. Prostorni plan 0epublike 6rbije donosi se za period od najmanje . godina, a najvie do $( godina. Prostorni plan 0epublike 6rbije mo#e se menjati i pre isteka roka za koji je donet. !"an 11. Prostorni plan 0epublike 6rbije sadr#i naroito: ! polazne osnove za izradu plana; $! ocenu postojeeg stanja %6=O> analiza!; &! ciljeve i principe prostornog razvoja; '! principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodni" sistema; (! prostorni razvoj i distribuciju stanovnitva; )! mre#e naselja i javni" slu#bi; *! prostorni razvoj saobraaja i in2rastrukturni" sistema od znaaja za 0epubliku 6rbiju; +! koncepciju i propozicije prostornog razvoja privrede; ,! mere zatite, ureenja i unapreenja prirodni" i kulturni" dobara; .! ! $! mere zatite #ivotne sredine; mere ureenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje; de2inisanje interregionalni" i intraregionalni" 2unkcionalni" mre#a;

&! planske celine zajedniki" prostorni" i razvojni" obele#ja, za koje e biti doneti prostorni planovi ni#eg reda; '! (! mere za sprovoenje prostornog plana; dugorone razvojne strategije 0epublike 6rbije.

-+6trateka procena uticaja na #ivotnu sredinu je sastavni deo plana. !"an 14. Odluku o izradi Prostornog plana 0epublike 6rbije donosi /lada, na predlog ministarstva nadle#nog za poslove prostornog planiranja. Odluka iz stava . ovog lana sadr#i podatke o cilju donoenja, roku izrade, izvoru sredstva za izradu, mestu odr#avanja javnog uvida i dr. Odluka iz stava . ovog lana objavljuje se u ?6lu#benom glasniku 0epublike 6rbije@. #.#. Re.i$na"ni +r$,t$rni +"an !"an 15. 0egionalni prostorni plan se izrauje kao regionalni prostorni plan podruja prostorni" jedinica u skladu sa nomenklaturom statistiki" teritorijalni" jedinica na nivou $ i oblasni prostorni plan prostorni" jedinica u skladu sa nomenklaturom statistiki" teritorijalni" jedinica na nivou &. 0egionalni prostorni plan je planski dokument koji uz uva#avanje speci2ini" potreba koje proizlaze iz regionalni" posebnosti, razrauje ciljeve prostornog ureenja i odreuje racionalno korienje prostora, u skladu sa susednim regionima i optinama. Aedna od polazni" osnova za izradu prostorni" planova na nivou $ i & i dokumenata nji"ovog sprovoenja jesu i razvojni dokumenti regionalnog razvoja. !"an 18. 0egionalni prostorni plan sadr#i naroito: ! polazne osnove za izradu plana; $! ocenu postojeeg stanja %6=O> analiza!; &! ciljeve i principe regionalnog prostornog razvoja; '! koncepciju regionalnog prostornog razvoja; (! principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodni" sistema; )! koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribucije stanovnitva, mre#e naseljeni" mesta i javni" slu#bi; *! 2unkcionalno povezivanje naseljeni" mesta; +! principe i propozicije prostornog razvoja privrede, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; ,! prostorni razvoj saobraaja, regionalni" in2rastrukturni" sistema i povezivanje sa in2rastrukturnim sistemima od znaaja za 0epubliku 6rbiju; .! mere zatite, ureenja i unapreenja prirodni" i kulturni" dobara; ! de2inisanje interregionalni" i intraregionalni" 2unkcionalni" veza i transgranine saradnje; $! &! '! mere zatite #ivotne sredine; mere za podsticanje regionalnog razvoja; mere za ravnomerni teritorijalni razvoj regiona;

-,(! mere i instrumente za ostvarivanje regionalnog prostornog plana i prioritetni" planski" reenja, odnosno strateko razvojni" projekata za prvu etapu sprovoenja; )! mere za sprovoenje regionalnog prostornog plana. 6trateka procena uticaja na #ivotnu sredinu je sastavni deo plana. #.%. Pr$,t$rni +"an edini3e "$(a"ne ,am$u+rave !"an 19. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odr#ivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave. !"an #;. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadr#i naroito: ! polazne osnove za izradu plana; $! ocenu postojeeg stanja %6=O> analiza!; &! posebno obele#avanje graevinskog podruja sa granicama podruja; '! delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana; (! pravila ureenja i graenja za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; )! ematski prikaz ureenja naseljeni" mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; *! ciljeve i principe i koncepciju prostornog razvoja jedinice lokalne samouprave; +! principe i propozicije zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodni" sistema; ,! koncepciju i propozicije prostornog razvoja i distribuciju stanovnitva, mre#e naseljeni" mesta i javni" slu#bi; .! koncepciju i propozicije prostornog razvoja ekonomije, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; ! prostorni razvoj saobraaja, in2rastrukturni" sistema, in2rastrukture i povezivanje sa regionalnom in2rastrukturnom mre#om; $! &! '! (! regionalne i prekogranine aspekte i 2unkcionalne veze; mere zatite, ureenja i unapreenja prirodni" i kulturni" dobara; odnos gradski" i seoski" naselja; mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jednice lokalne samouprave; komunalne

)! mere i instrumente za ostvarivanje prostornog plana jedinice lokalne samouprave i prioritetni" planski" reenja i projekata; *! mere za sprovoenje prostornog plana jedinice lokalne samouprave. 6trateka procena uticaja na #ivotnu sredinu je sastavni deo plana. 3a administrativno podruje grada Beograda, van obu"vata generalnog plana, odnosno generalnog urbanistikog plana po ovom zakonu, donose se prostorni planovi za delove administrativnog podruja grada Beograda sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave.

- .#.-. Pr$,t$rni +"an +$dru& a +$,e0ne namene !"an #1. Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruje koje zbog prirodni", kulturno-istorijski" ili ambijentalni" vrednosti, eksploatacije mineralni" sirovina, iskorienja turistiki" potencijala i iskorienja "idropotencijala ili izgradnje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadle#no za poslove graevinarstva ili nadle#ni organ autonomne pokrajine, za"teva poseban re#im organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora i koje je kao takvo odreeno Prostornim planom 0epublike 6rbije. !"an ##. Prostorni plan podruja posebne namene sadr#i naroito: ! polazne osnove za izradu plana; $! ocenu postojeeg stanja %6=O> analiza!; &! posebno obele#avanje graevinskog podruja sa granicama podruja; '! delove teritorije za koje je predviena izrada urbanistikog plana; (! ciljeve, principe i operativne ciljeve prostornog razvoja podruja posebne namene; )! koncepciju prostornog razvoja podruja posebne namene; *! koncepciju i propoziciju zatite, ureenja i razvoja prirode i prirodni" sistema; +! koncepciju i propozicije u odnosu na eventualne demogra2sko-socijalne probleme; ,! prostorni razvoj 2unkcije posebne namene, distribuciju aktivnosti i upotrebu zemljita; .! prostorni razvoj saobraaja, in2rastrukturni" sistema i povezivanje sa drugim mre#ama; ! pravila ureenja i graenja i druge elemente regulacije za delove teritorije u obu"vatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana; $! mere zatite, ureenja i unapreenja prirodni" i kulturni" dobara; &! mere zatite #ivotne sredine; '! mere i instrumenti za ostvarivanje prostornog plana podruja posebne namene i prioritetni" planski" reenja; (! mere za sprovoenje prostornog plana posebne namene. 6trateka procena uticaja na #ivotnu sredinu je sastavni deo plana. %. Ur0ani,ti&(i +"an$vi %.1. Genera"ni ur0ani,ti&(i +"an !"an #%. :eneralni urbanistiki plan se donosi kao strateki razvojni plan, sa optim elementima prostornog razvoja.

:eneralni urbanistiki plan se donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, koje ima preko &..... stanovnika. !"an #-. :eneralni urbanistiki plan sadr#i naroito: ! granicu plana i obu"vat graevinskog podruja; $! granice obu"vata planova generalne regulacije za celo graevinsko podruje; &! generalnu namenu povrina koje su prete#no planirane u graevinskom podruju, na nivou urbanistiki" zona; '! generalne pravce i koridore za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu in2rastrukturu. %.#. P"an .enera"ne re.u"a3i e !"an #1. Plan generalne regulacije se obavezno donosi za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, a mo#e se doneti i za druga naseljena mesta na teritoriji optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, kada je to predvieno prostornim planom jedinice lokalne samouprave. 3a jedinice lokalne samouprave za koje se po ovom zakonu donosi generalni urbanistiki plan, planovi generalne regulacije se obavezno donose za celo graevinsko podruje naseljenog mesta, po delovima naseljenog mesta. !"an #4. Plan generalne regulacije sadr#i naroito: ! granicu plana i obu"vat graevinskog podruja; $! podelu prostora na posebne celine i zone; &! prete#nu namenu zemljita po zonama i celinama; '! regulacione linije ulica, povrina javne namene i graevinske linije sa elementima za obele#avanje na geodetskoj podlozi za zone za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije; (! nivelacione kote raskrsnica ulica i povrina javne namene %nivelacioni plan! za zone za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije; )! trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu in2rastrukturu; *! vertikalnu regulaciju; +! pravila ureenja i pravila graenja po zonama i celinama; ,! zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije; .! lokacije za koje se radi urbanistiki projekat; ! rokove za izradu plana detaljne regulacije sa obavezno propisanom zabranom gradnje novi" objekata i rekonstrukcije postojei" objekata %izgradnja objekata ili izvoenje radova kojima se menja stanje u prostoru!, do usvajanja plana; $! &! mere zatite kulturno-istorijski" spomenika i zatieni" prirodni" celina; in#enjersko-geoloke uslove;

- $'! (! mere energetske e2ikasnosti izgradnje; gra2iki deo. %.%. P"an deta" ne re.u"a3i e !"an #5. Plan detaljne regulacije se donosi za neizgraene delove naseljenog mesta, ureenje ne2ormalni" naselja, zone urbane obnove, in2rastrukturne koridore i objekte, izgradnju objekata ili naseljeni" mesta u graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, kao i u zatienoj okolini nepokretni" kulturni" dobara. !"an #8. Plan detaljne regulacije sadr#i naroito: ! granicu plana i obu"vat graevinskog podruja; $! podelu prostora na posebne celine i zone; &! namenu zemljita; '! regulacione linije ulica i javni" povrina i graevinske linije sa elementima za obele#avanje na geodetskoj podlozi; (! nivelacione kote ulica i javni" povrina %nivelacioni plan!; )! trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, komunalnu i drugu in2rastrukturu; *! pravila ureenja i pravila graenja po celinama i zonama; +! ekonomsku analizu i procenu ulaganja iz javnog sektora; ,! lokacije za koje je predviena izrada urbanistikog projekta; .! gra2iki deo. 3a trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mre#a in2rastrukture i te"nike regulacije vodotokova bli#e se razrauju naroito i granice parcela javni" ili komunalni" povrina sa koordinatama i regulacija i nivelacija za trase, koridore i pojaseve saobraajnica, mre#a in2rastrukture i te"nike regulacije vodotokova. 3a zone urbane obnove, revitalizacije i re"abilitacije, planom detaljne regulacije razrauju se naroito i kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ureenja. -. Sa,tavni de"$vi +"an,(i6 d$(umenata !"an #9. 6astavni delovi prostornog plana podruja posebne namene, prostornog plana jedinice lokalne samouprave i urbanistiki" planova su : ! $! &! pravila ureenja; pravila graenja; gra2iki deo. -.1. Pravi"a ureen a !"an %;. Pravila ureenja, zavisno od vrste planskog dokumenta, sadr#e naroito:

- &! celine i zone odreene planskim dokumentom; $! urbanistike i druge uslove za ureenje i izgradnju povrina i objekata javne namene i mre#e saobraajne i druge in2rastrukture; &! popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi; '! strateku procenu uticaja planskog dokumenta na #ivotnu sredinu; (! opte i posebne uslove i mere zatite #ivota i zdravlja ljudi i zatite od po#ara, elementarni" nepogoda, te"niko-te"noloki" nesrea i ratni" dejstava; )! posebne uslove kojima se povrine i objekti javne namene ine pristupanim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupanosti. -.#. Pravi"a .raen a !"an %1. Pravila graenja sadr#e naroito: ! vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima utvrenim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u pojedinanim zonama; $! uslove za 2ormiranje graevinske parcele; &! polo#aj objekta u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele; '! najvee dozvoljene indekse zauzetosti i izgraenosti graevinske parcele; (! najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata; )! najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata meusobno i objekata od granica parcela; *! uslove za izgradnju drugi" objekata na istoj graevinskoj parceli; +! uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila. -.%. Gra/i&(i de$ +"ana !"an %#. :ra2ikim delom prostornog plana prikazuju se: namena prostora; mre#a naselja, 2unkcija, javni" slu#bi i in2rastrukturni" sistema; prirodni resursi, zatita #ivotne sredine i prirodni" i kulturni" dobara. :ra2ikim delom urbanistikog plana prikazuju se: planirana namena; regulacija i nivelacija; in2rastrukturni sistemi; zatita #ivotne sredine i prirodni" i kulturni" dobara. :ra2iki deo plana izrauje se na overenom katastarsko-topogra2skom, odnosno overenom topogra2skom planu, odnosno overenom katastarskom planu. :ra2iki deo plana, osim plana detaljne regulacije mo#e se izraivati i na a#urnim geore2erenciranim orto2oto podlogama.

- '1. U,("aen$,t +"an,(i6 d$(umenata !"an %%. <okumenti prostornog i urbanistikog planiranja moraju biti usklaeni, tako da dokument u#eg podruja mora biti u skladu sa dokumentom ireg podruja. Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom 0epublike 6rbije. 5rbanistiki planovi moraju biti u skladu sa prostornim planovima. 8a regionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine, regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i generalni urbanistiki plan pribavlja se pret"odna saglasnost pre upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, ministra nadle#nog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu usklaenosti ti" planova sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne mo#e biti du#i od &. dana. 8a prostorne planove jedinica lokalne samouprave i generalne urbanistike planove na teritoriji autonomne pokrajine, pribavlja se pret"odna saglasnost pre upuivanja na javni uvid, kao i saglasnost na te planove pre objavljivanja, nadle#nog organa autonomne pokrajine, u roku koji ne mo#e biti du#i od &. dana. 8a plan detaljne regulacije koji se izrauje u obu"vatu prostornog plana podruja posebne namene koji se donosi za nacionalni park ili zatieno prirodno dobro, pribavlja se saglasnost na taj plan pre objavljivanja, ministra nadle#nog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadle#nog organa autonomne pokrajine, u pogledu usklaenost sa planskim dokumentima ireg podruja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne mo#e biti du#i od &. dana. Cko ministar nadle#an za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine ne odlui po za"tevu za davanje saglasnosti na plan generalne regulacije u roku od &. dana, smatrae se da je saglasnost data. 5 sluaju da ministar nadle#an za poslove prostornog planiranja i urbanizma utvrdi da nema uslova za davanje pret"odne saglasnosti, odnosno saglasnosti na planske dokumente iz st. ', (. i ). ovog lana, nala#e nosiocu izrade planskog dokumenta izradu novog koncepta, odnosno nacrta tog planskog dokumenta u roku od ,. dana. 4. O0ave'na ,adr7ina +"an,(i6 d$(umenata !"an %-. Planski dokumenti sadr#e tekstualni i gra2iki deo i obavezne priloge, a izrauju se u analognom i digitalnom obliku. 5. Nad"e7n$,t 'a d$n$)en e +"an,(i6 d$(umenata !"an %1. Prostorni plan 0epublike 6rbije donosi 8arodna skuptina 0epublike 6rbije, na predlog /lade. Prostorni plan podruja posebne namene donosi /lada, na predlog ministarstva nadle#nog za poslove prostornog planiranja, a za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine.

- (0egionalni prostorni plan donosi se za podruje prostorni" jedinica nivoa $ i & po nomenklaturi statistiki" teritorijalni" jedinica. 0egionalni prostorni plan podruja prostorni" jedinica nivoa $ po nomenklaturi statistiki" teritorijalni" jedinica, osim regionalnog prostornog plana autonomne pokrajine i regionalnog prostornog plana za podruje grada Beograda, donosi /lada, na predlog ministarstva nadle#nog za poslove prostornog planiranja. 0egionalni prostorni plan za podruje autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine. 0egionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi skuptina grada Beograda. 0egionalni prostorni plan - oblasni prostorni plan podruja prostorni" jedinica nivoa & po nomenklaturi statistiki" teritorijalni" jedinica donosi /lada, na predlog ministarstva nadle#nog za poslove prostornog planiranja. 0egionalni prostorni plan podruja prostorni" jedinica nivoa & po nomenklaturi statistiki" teritorijalni" jedinica, za podruja koja se u celini nalaze na teritoriji autonomne pokrajine donosi skuptina autonomne pokrajine. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. 5rbanistiki plan donosi skuptina jedinice lokalne samouprave. 8. I'rada +"an,(i6 d$(umenata !"an %4. Planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, mo#e da izrauje javno preduzee, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja, kao i privredna drutva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog i urbanistikog planiranja i izrade planski" dokumenata. 9zradom prostorni", odnosno urbanistiki" planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista. 9. Od.$v$rni +"aner !"an %5. Odgovorni planer mo#e biti lice sa steenim visokim obrazovanjem na akademskim studijama drugog stepena %diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije! odnosno lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata prostornog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. 6trunim rezultatima iz stava . ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta prostornog planiranja.

- )1;. Od.$v$rni ur0ani,ta !"an %8. Odgovorni urbanista mo#e biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, na akademskim studijama drugog stepena %diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije! odnosno lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi dokumenata urbanistikog planiranja i odgovarajuu licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom. 6trunim rezultatima iz stava . ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju, izradi ili saradnji na izradi najmanje dva dokumenta urbanistikog planiranja. 11. Sred,tva 'a i'radu +"an,(i6 d$(umenata !"an %9. 6redstva za izradu planski" dokumenata obezbeuju se u bud#etu ili iz drugi" izvora, u skladu sa zakonom. Dinistarstvo nadle#no za poslove prostornog planiranja mo#e, na za"tev jedinice lokalne samouprave, da su42inansira izradu pojedini" planski" dokumenata. 1#. U,tu+an e +$d"$.a !"an -;. 5 cilju izrade, odnosno izmene planskog dokumenta, na za"tev ministarstva nadle#nog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, nadle#ni organ, odnosno organizacija ustupaju postojee kopije topogra2skog i katastarskog plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemni" instalacija, odnosno orto2oto snimke, bez naknade. 6ve podloge ustupaju se u roku od &. dana. 1%. D$,tu+n$,t +"an,(i6 d$(umenata !"an -1. Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u toku va#enja dokumenta u seditu donosioca, osim priloga koji se odnose na posebne mere, uslove i za"teve za prilagoavanje potrebama odbrane zemlje, kao i podacima o podrujima i zonama objekata od posebnog znaaja i interesa za odbranu zemlje. 1-. O0 av" ivan e +"an,(i6 d$(umenata !"an -#. Po donoenju, svi planski dokumenti se objavljuju u slu#benim glasilima 0epublike 6rbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, zavisno od vrste dokumenta, a objavljuju se i u elektronskom obliku i dostupni su putem interneta.

- *11. =entra"ni re.i,tar +"an,(i6 d$(umenata !"an -%. 6vi planski dokumenti koji se donose u skladu sa ovim zakonom evidentiraju se u Eentralnom registru planski" dokumenata %u daljem tekstu: 0egistar!. 0egistar vodi ministarstvo nadle#no za poslove prostornog planiranja i urbanizma preko 0epublikog geodetskog zavoda, u okviru 8acionalne in2rastrukture geoprostorni" podataka. 0ok za uspostavljanje 0egistra je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. 6vi planski dokumenti, evidentirani u 0egistru, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta. !"an --. Planski dokumenti se dostavljaju 0epublikom geodetskom zavodu u roku od ( dana od dana objavljivanja planskog dokumenta u slu#benom glasilu. !"an -1. 3a potrebe praenja stanja u prostoru nadle#ni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje lokalni in2ormacioni sistem planski" dokumenata i stanja u prostoru. 0ok za uspostavljanje lokalnog in2ormacionog sistema iz stava . ovog lana je godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. 6vi planski dokumenti, evidentirani u lokalnom in2ormacionom sistemu, dostupni su zainteresovanim licima i u elektronskom obliku, putem interneta. 14. P$,tu+a( 'a d$n$)en e +"an,(i6 d$(umenata 14.1. Od"u(a $ i'radi +"an,(i6 d$(umenata !"an -4. Odluku o izradi planskog dokumenta donosi organ nadle#an za njegovo donoenje, po pret"odno pribavljenom miljenju organa nadle#nog za strunu kontrolu, odnosno komisije za planove. Odluka iz stava . ovog lana sadr#i naroito: ! naziv dokumenta; $! cilj donoenja; &! granice planskog podruja; '! sadr#inu plana; (! rok izrade; )! nain 2inansiranja; *! obavezu izrade ili nepristupanje izradi strateke procene uticaja na #ivotnu sredinu; +! mesto odr#avanja javnog uvida. Odluka o izradi se objavljuje u odgovarajuem slu#benom glasilu.

- +Organi, organizacije i javna preduzea, koji su ovlaeni da utvruju posebne uslove za zatitu i ureenje prostora i izgradnju objekata u 2azi izrade ili izmene planski" dokumenata, du#ni su da po za"tevu nosioca izrade plana, u roku od &. dana, dostave sve tra#ene podatke, bez naknade. Odlukom o izmenama i dopunama planskog dokumenta de2inie se deo obu"vata planskog dokumenta koji se menja.

14.#. I'rada i u,tu+an e i'rade +"an,(i6 d$(umenata !"an -5. 8osilac izrade planski" dokumenata je nadle#ni organ za poslove prostornog i urbanistikog planiranja u 0epublici 6rbiji, autonomnoj pokrajini, optini, gradu i gradu Beogradu. Organ iz stava . ovog lana mo#e ustupiti izradu dokumenata prostornog i urbanistikog planiranja privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje u skladu sa odredbama ovog zakona ispunjava propisane uslove za izradu planski" dokumenata. 5stupanje izrade planski" dokumenata vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne nabavke. 14.%. K$n3e+t +"an,($. d$(umenta !"an -8. Po objavljivanju odluke o izradi planskog dokumenta, nosilac izrade pristupa izradi koncepta plana. 3a potrebe izrade koncepta plana nosilac izrade prikuplja podatke, naroito o: postojeoj planskoj dokumentaciji, podlogama, posebnim uslovima za zatitu i ureenje prostora, drugoj dokumentaciji znaajnoj za izradu plana, stanju i kapacitetima in2rastrukture, kao i o drugim podacima neop"odnim za izradu plana. Foncept plana sadr#i: ocenu postojeeg stanja, koncepciju i propozicije razvoja, zatite i ureenja prostora, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta. Foncept plana za potrebe izrade urbanistikog plana sadr#i naroito: ! predvieno graevinsko podruje sa predlogom odreivanja povrina javne namene; $! podelu na urbanistike celine i zone prema urbanistikim pokazateljima i drugim karakteristikama; &! planirane trase, koridore, regulaciju povrina javne namene i mre#u javne komunalne in2rastrukture. Foncept plana sadr#i gra2iki deo i tekstualno obrazlo#enje sa potrebnim numerikim pokazateljima. Foncept plana podle#e strunoj kontroli u skladu sa ovim zakonom.

- ,14.-. Stru&na ($ntr$"a +"an,(i6 d$(umenata !"an -9. Pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podle#e strunoj kontroli. 6truna kontrola obu"vata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima ireg podruja, odlukom o izradi, ovim zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog reenja. 6trunu kontrolu Prostornog plana 0epublike 6rbije, programa implementacije Prostornog plana 0epublike 6rbije, prostornog plana podruja posebne namene, programa implementacije prostornog plana podruja posebne namene, regionalnog prostornog plana i programa implementacije regionalnog prostornog plana, vri ministarstvo nadle#no za poslove prostornog planiranja. 6trunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana- oblasnog prostornog plana u skladu sa nomenklaturom statistiki" teritorijalni" jedinica na nivou & za podruja koja su u celini na teritoriji autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje nadle#ni organ autonomne pokrajine. Aedna treina lanova komisije imenuje se na predlog ministra nadle#anog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. 6trunu kontrolu planski" dokumenata jedinica lokalne samouprave vri komisija za planove. O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadr#i podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i miljenjima nadle#nog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi. 9zvetaj iz stava ). ovog lana je sastavni deo obrazlo#enja planskog dokumenta. 14.1. Javni uvid !"an 1;. 9zlaganje planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole. 9zlaganje planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje &. dana od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se 0epublika agencija za prostorno planiranje, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za poslove prostornog i urbanistikog planiranja. O izvrenom javnom uvidu planskog dokumenta, nadle#ni organ, odnosno komisija za planove sainjava izvetaj koji sadr#i podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i odlukama po svakoj primedbi. 9zvetaj iz stava $. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade planskog dokumenta, koje je du#no da u roku od &. dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po odlukama sadr#anim u stavu $. ovog lana. !"an 11. 5 sluaju da nakon javnog uvida nacrta planskog dokumenta nadle#ni organ, odnosno komisija za planove utvrdi da usvojene primedbe sutinski menjaju planski dokument, donosi odluku kojom se nosiocu izrade nala#e da izradi novi nacrt ili koncept planskog dokumenta, u roku koji ne mo#e biti du#i od ). dana od dana donoenja odluke.

- $. 14.4. K$mi,i a 'a +"an$ve !"an 1#. 0adi obavljanja struni" poslova u postupku izrade i sprovoenja planski" dokumenata, kao i davanja strunog miljenja po za"tevu nadle#ni" organa uprave, skuptina jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za planove %u daljem tekstu: Fomisija!. Predsednik i lanovi Fomisije imenuju se iz reda strunjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugi" oblasti koje su od znaaja za obavljanje struni" poslova u oblasti planiranja, ureenja prostora i izgradnje, sa odgovarajuom licencom, u skladu sa ovim zakonom. Aedna treina lanova imenuje se na predlog ministra nadle#nog za poslove prostornog planiranja i urbanizma. 3a planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine, jedna treina lanova imenuje se na predlog organa autonomne pokrajine nadle#nog za poslove urbanizma i graevinarstva. Dandat predsednika i lanova Fomisije traje etiri godine, s tim to isto lice ne mo#e biti imenovano vie od dva puta. Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Fomisije, odreuje se aktom o obrazovanju Fomisije. 3a obavljanje pojedini" struni" poslova za potrebe Fomisije, organ nadle#an za obrazovanje Fomisije mo#e anga#ovati druga pravna i 2izika lica. 15. In/$rma3i a $ "$(a3i i !"an 1%. 9n2ormacija o lokaciji sadr#i podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta. 9n2ormacija o lokaciji izdaje se obavezno za izgradnju pomoni" objekata, gara#a i tra2o stanica .4.' k/ ili $.4.' k/. 5z za"tev za izdavanje in2ormacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele. 9n2ormaciju o lokaciji izdaje organ nadle#ni za izdavanje lokacijske dozvole u roku od osam dana od dana podnoenja za"teva, uz naknadu stvarni" trokova izdavanja te in2ormacije. 18. L$(a3i ,(a d$'v$"a !"an 1-. L$(a3i ,(a d$'v$"a ,e i'da e re)en em2 'a $0 e(te 'a ($ e ,e +$ $v$m 'a($nu i'da e .raevin,(a d$'v$"a2 a ,adr7i ,ve u,"$ve i +$dat(e +$tre0ne 'a i'radu te6ni&(e d$(umenta3i e2 u ,("adu ,a va7e*im +"an,(im d$(ument$m. L$(a3i ,($m d$'v$"$m m$7e ,e +redvideti i /a'na i'.radn a. Gokacijsku dozvolu za objekte iz lana &&. ovog zakona izdaje ministarstvo nadle#no za poslove urbanizma, odnosno autonomna pokrajina. Gokacijsku dozvolu za objekte koji nisu odreeni u lanu &&. ovog zakona, izdaje nadle#ni organ jedinice lokalne samouprave. 5z za"tev za izdavanje lokacijske dozvole podnosi se:

-$ ! $! &! kopija plana parcele; izvod iz katastra podzemni" instalacija; dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom &(. ovog zakona;

3a"tev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadr#i i podatke o objektu koji e se graditi, a naroito o: planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, te"nike karakteristike i sl. Fao dokaz iz stava (. taka &! ovog lana za linijske in2rastrukturne objekte, podnosi se akt nadle#nog organa kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slu#benosti sa vlasnikom poslu#nog dobra. Cko organ nadle#an za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz za"tev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta propisana dokumentacija, obavestie o tome podnosioca za"teva u roku od osam dana od dana podnoenja za"teva. Cko planski dokument ne sadr#i sve uslove i podatke za izradu te"nike dokumentacije, nadle#ni organ i" pribavlja po slu#benoj du#nosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje ti" uslova i podataka du#ni su da po za"tevu nadle#nog organa postupe u roku od &. dana. Pre podnoenja za"teva za izdavanje lokacijske dozvole 2ormira se graevinska parcela, u skladu sa ovim zakonom, osim u sluajevima predvienim lanom ),. st. , &, (. i ). i ovog zakona. !"an 11. Gokacijska dozvola sadr#i sve uslove i podatke potrebne za izradu glavnog projekta, a naroito: ! $! &! '! (! )! podatke o investitoru; broju i povrini katastarske parcele; pravila graenja; uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu i drugu in2rastrukturu; podatke o postojeim objektima koje je potrebno ukloniti; druge uslove u skladu sa posebnim zakonima. !"an 14. 8adle#ni organ je du#an da u roku od ( dana od dana podnoenja urednog za"teva, odnosno pribavljanja uslova i podataka koje pribavlja po slu#benoj du#nosti, izda lokacijsku dozvolu. 8a reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje jedinica lokalne samouprave mo#e se izjaviti #alba u roku od osam dana. 8a reenje o lokacijskoj dozvoli koju izdaje ministarstvo nadle#no za poslove urbanizma, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine mo#e se tu#bom pokrenuti upravni spor. Po #albi na reenje o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadle#no za poslove urbanizma. Cutonomnoj pokrajini se poverava reavanje po #albi protiv prvostepenog reenja o lokacijskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetog za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.

- $$ Organ nadle#an za izdavanje lokacijske dozvole vodi slu#benu evidenciju o izdatim lokacijskim dozvolama, a spisak izdati" lokacijski" dozvola se objavljuje i u elektronskom obliku i dostupan je i putem interneta. 0eenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da va#i ako investitor u roku od dve godine od dana dana pravnosna#nosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese za"tev za izdavanje graevinske dozvole. !"an 15. Gokacijska dozvola se izdaje na osnovu prostornog plana podruja posebne namene i prostornog plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obu"vatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. Gokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana generalne regulacije, za delove teritorije u obu"vatu plana za koje nije predvieno donoenje plana detaljne regulacije. Gokacijska dozvola se izdaje na osnovu plana detaljne regulacije. 5koliko je planskim dokumentom predviena izrada urbanistikog projekta, lokacijska dozvola se izdaje na osnovu tog planskog dokumenta i urbanistikog projekta. 19. D$(umenti 'a ,+r$v$en e +r$,t$rni6 +"an$va Pr$.ram im+"ementa3i e !"an 18. Program implementacije Prostornog plana 0epublike 6rbije utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje Prostornog plana 0epublike 6rbije za razdoblje od pet godina. Program implementacije Prostornog plana 0epublike 6rbije donosi /lada, na predlog ministarstva nadle#nog za poslove prostornog planiranja, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Prostornog plana 0epublike 6rbije. Program implementacije regionalnog prostornog plana utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje regionalnog prostornog plana za razdoblje od pet godina. Program implementacije regionalnog prostornog plana donosi organ nadle#an za donoenje plana, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu regionalnog prostornog plana. Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene utvruje mere i aktivnosti za sprovoenje prostornog plana posebne namene za razdoblje od pet godina. Program implementacije prostornog plana podruja posebne namene donosi /lada, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu prostornog plana podruja posebne namene. Organ nadle#an za poslove prostornog planiranja du#an je da organu koji je doneo Program podnosi godinje izvetaje o sprovoenju Programa. 9zmene i dopune programa iz st. , &. i (. ovog lana, na osnovu analize e2ekata primenjeni" mera i stanja u prostoru mogu biti izvrene i pre isteka roka od pet godina, na predlog organa nadle#nog za poslove prostornog planiranja.

- $& !"an 19. Program iz lana (+. st. , &. i (. ovog zakona sadr#i naroito: ! prioritetne projekte za ostvarivanje prostornog ureenja; $! dinamiku za ureenje pojedini" prostorni" celina i prioritetni" projekata; &! iznose i izvore sredstva za 2inansiranje projekata; '! rok izvrenja projekata; (! odgovornost za izvrenje projekata; )! kriterijume za praenje promena stanja u prostoru. #;. Ur0ani,ti&($<te6ni&(i d$(umenti #;.1. Ur0ani,ti&(i +r$ e(at !"an 4;. 5rbanistiki projekat se izrauje kada je to predvieno urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom podruja posebne namene, za potrebe urbanistiko-ar"itektonskog oblikovanja povrina javne namene i urbanistiko-ar"itektonske razrade lokacija. !"an 41. 5rbanistiki projekat se izrauje za 2ormiranu graevinsku parcelu na overenom katastarsko-topogra2skom planu i sadr#i: ! uslove izgradnje na graevinskoj parceli, sa svim posebnim uslovima; $! idejna reenja i skupni prikaz komunalne in2rastrukture sa prikljucima na spoljnu mre#u; &! '! opis, te"niki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta; idejna urbanistika i ar"itektonska reenja objekata i pejza#nog ureenja. !"an 4#. 5rbanistiki projekat mo#e da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu urbanistiki" planova i izradu te"nike dokumentacije. 9zradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista ar"itektonske struke sa odgovarajuom licencom. !"an 4%. Organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za poslove urbanizma potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu sa urbanistikim planom, prostornim planom jedinice lokalne samouprave, odnosno prostornim planom posebne namene i ovim zakonom. Pre potvrivanja urbanistikog projekta, organ nadle#an za poslove urbanizma organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta, u trajanju od sedam dana. Po isteku roka iz stava $. ovog lana, nadle#ni organ je du#an da u roku od tri dana dostavi komisiji za planove urbanistiki projekat sa svim primedbama i sugestijama sa javne prezentacije.

- $' Fomisija za planove du#na je da u roku od &. dana izvri proveru usklaenosti urbanistikog projekta sa planskim dokumentom i ovim zakonom, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izvetaj sa miljenjem dostavi nadle#nom organu. Cko nadle#ni organ utvrdi da urbanistiki projekat nije uraen u skladu sa planskim dokumentom i ovim zakonom, obavestie o tome podnosioca za"teva. 8a obavetenje iz stava (. ovog lana mo#e se podneti prigovor nadle#nom optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana. !"an 4-. Planom generalne regulacije i planom detaljne regulacije mo#e se utvrditi obaveza raspisivanja urbanistiko-ar"itektonskog konkursa za reenje lokacija koje su od znaaja za jedinicu lokalne samouprave. #;.#. Pr$ e(at +re+ar3e"a3i e i +ar3e"a3i e !"an 41. 8a veem broju katastarski" parcela mo#e se obrazovati jedna ili vie graevinski" parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije. 8a jednoj katastarskoj parceli mo#e se obrazovati vei broj graevinski" parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta parcelacije. Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrauje ovlaeno privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajui registar. 6astavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obele#avanja. 9zradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista ar"itektonske struke. Projekat iz stava &. ovog lana potvruje organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za poslove urbanizma, u roku od . dana. Cko nadle#ni organ utvrdi da projekat preparcelacije, odnosno parcelacije nije uraen u skladu sa va#eim planskim dokumentom, obavestie o tome podnosioca za"teva. Podnosilac za"teva mo#e podneti prigovor na obavetenje iz stava (. ovog lana optinskom, odnosno gradskom veu, u roku od tri dana od dana od dana dostavljanja. !"an 44. Organ nadle#an za poslove preparcelaciju, odnosno parcelaciju. dr#avnog premera i katastra provodi

5z za"tev za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvren od strane organa nadle#nog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, iji sastavni deo je projekat geodetskog obele#avanja. Po za"tevu za provoenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadle#an za poslove dr#avnog premera i katastra, donosi reenje o 2ormiranju katastarske4i" parcele4a.

- $( Primerak reenja dostavlja se i nadle#nom organu koji je potvrdio projekat preparcelacije, odnosno parcelacije. 8a reenje iz stava &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja Pravnosna#no reenja iz stava &. ovog lana, organ nadle#an za poslove dr#avnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost. !"an 45. Fad je projekat preparcelacije izraen za potrebe eksproprijacije, uz za"tev za provoenje preparcelacije podnosi se projekat preparcelacije potvren od strane organa nadle#nog za poslove urbanizma i reenje kojim je utvren javni interes za eksproprijaciju. Organ nadle#an za poslove dr#avnog premera i katastra donosi reenje o 2ormiranju katastarski" parcela. 8a reenje iz stava $. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja. 0eenjem iz stava $. ovog lana ne menja se vlasnik na novo2ormiranim katastarskim parcelama. Primerak reenja iz stava $. ovog lana dostavlja se vlasnicima graevinskog zemljita i podnosiocu za"teva. #;.%. Pr$ e(at i,+rav(e .rani3a ,u,edni6 +ar3e"a !"an 48. 8a predlog vlasnika, odnosno zakupca postojee katastarske parcele i uz saglasnost vlasnika susedne katastraske parcele, vri se ispravka granica susedni" parcela, u cilju 2ormiranja graevinske4i" parcele4a, kao i odreivanja granice povrine javne namene, pod uslovom da je takva promena u skladu sa va#eim urbanistikim planom. >rokove ispravke granica susedni" parcela snosi vlasnik, odnosno zakupac katastarske parcele kojoj se pripaja graevinsko zemljite. Organ nadle#an za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, na za"tev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele, izdaje uslove za ispravku granica susedni" parcela. 5z za"tev iz stava &. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na katastarskoj parceli i kopije plana parcela. 5slovi za ispravku granica susedni" parcela se izdaju u skladu sa va#eim uslovima iz urbanistikog plana, u roku od . dana od dana podnoenja za"teva. Prilikom utvrivanja uslova za ispravku granica parcela mora se potovati pravilo da katastarska parcela koja se pridodaje susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu graevinsku parcelu, kao i da je manje povrine od susedne parcele. Cko nadle#ni organ utvrdi da nema uslova za ispravku granica susedne katastarske parcele, du#an je da u roku od osam dana obavesti podnosioca za"teva. /lasnik, odnosno zakupac iz stava . ovog lana mo#e izjaviti prigovor u roku od pet dana optinskom, odnosno gradskom veu jedinice lokalne samouprave.

- $) Po dobijanju uslova za ispravku granica od nadle#nog organa, vlasnik, odnosno zakupac podnosi za"tev organu nadle#nom za poslove dr#avnog premera i katastra za provoenje. 5z za"tev za provoenje ispravke granice susedne parcele nadle#nom organu za poslove dr#avnog premera i katastra, podnosi se dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, projekat ispravke granica susedne parcele, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u odgovarajui registar. 9zradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista ar"itektonske struke. 5z za"tev se dostavlja i projekat geodetskog obele#avanja. Po dobijanju za"teva, organ nadle#an za poslove dr#avnog premera i katastra donosi reenje o 2ormiranju katastarske parcele. Primerak reenja dostavlja se i organu koji je izdao uslove za ispravku granice. 8a reenje iz stava . ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja. Pravnosna#no reenje, organ nadle#an za poslove dr#avnog premera i katastra dostavlja i poreskoj upravi na teritoriji na kojoj se nalazi predmetna nepokretnost. 0eenje iz stava .ovog lana je osnov za davanje graevinskog zemljita u zakup, u skladu sa lanom ,). stav ,. taka &! ovog zakona. #;.-. P$,e0ni ,"u&a evi /$rmiran a .raevin,(e +ar3e"e !"an 49. 3a graenje, odnosno postavljanje elektroenergetski" i telekomunikacioni" objekata ili ureaja, mo#e se 2ormirati graevinska parcela manje povrine od povrine predviene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odr#avanja i otklanjanja kvarova ili "avarije. 5 sluaju iz stava . ovog lana, kao reen pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o pravu slu#benosti prolaza sa vlasnikom poslu#nog dobra. 3a postavljanje stubni" trans2ormatorski" stanica .4.' k/ i $.4.' k/ ne primenjuju se odredbe o 2ormiranju graevinske parcele propisane ovim zakonom. Fao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljitu, za objekte iz stava . ovog lana, mo#e se priznati i ugovor o zakupu zemljita u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljita, zakljuen u skladu sa posebnim propisima. 3a izgradnju nadzemni" linijski" in2rastrukturni" objekata, vetroelektrana snage . i vie D= i objekata mali" "idroelektrana, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarski" parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinani" parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni objekti. Fao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju linijski" in2rastrukturni" objekata, pored nepotpune ili potpune eksproprijacije, priznaju se i ugovori o ustanovljavanju prava slu#benosti zakljueni sa vlasnicima katastarski" parcela. 5koliko se nadzemni linijski in2rastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarski" optina, pre izdavanja upotrebne dozvole, 2ormira se jedna ili vie graevinski" parcela, tako da jedna graevinska parcela predstavlja zbir delova pojedinani" katastarski" parcela unutar granice katastarske optine, osim u sluaju

- $* kada je kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku izdavanja lokacijske, odnosno graevinske dozvole slu#io ugovor o pravu slu#benosti, u skladu sa ovim zakonom. 5koliko se podzemni linijski in2rastrukturni objekat prostire preko teritorija dve ili vie katastarski" optina, graevinska parcela se 2ormira samo za ulazna i izlazna mesta. 3emljite iznad podzemnog linijskog in2rastrukturnog objekta ne predstavlja povrinu javne namene. 9znad podzemnog in2rastrukturnog objekta mogu se graditi objekti u skladu sa ovim zakonom, uz pribavljanje te"niki" uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste in2rastrukturnog objekta. 3a izgradnju mali" "idroelektrana koje se grade na katastaraskim parcelama koje se granie sa parcelama koje su u vodnom ili umskom zemljitu, graevinska parcela se 2ormira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni objekat, dok se za polaganje instalacija preko vodnog ili umskog zemljita kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima priznaje ugovor o ustanovljavanju prava slu#benosti sa javnim preduzeem, odnosno drugom organizacijom koje gazduje vodnim, odnosno umskim zemljitem, u skladu sa posebnim zakonom. /etroelektrane i male "idroelektrane se mogu graditi i na poljoprivrednom zemljitu, uz pret"odno pribavljenu saglasnost ministarstva nadle#nog za poslove poljoprivrede. #;.1. Odreivan e 'em" i)ta 'a red$vnu u+$tre0u $0 e(ta u +$,e0nim ,"u&a evima !"an 5;. 3emljite za redovnu upotrebu objekta jeste zemljite ispod objekta i zemljite oko objekta u povrini koja je odreena kao minimalna za 2ormiranje novi" parcela za tu zonu, po va#eem planskom dokumentu, za taj objekat. Po za"tevu vlasnika objekta, organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za imovinsko-pravne poslove, donosi reenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i 2ormiranju graevinske parcele. 0eenje o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu objekta i 2ormiranju graevinske parcele donosi se u sluaju da: ! postojea katastarska parcela, na kojoj je objekat izgraen, predstavlja samo zemljite ispod objekta; $! se radi o objektu za koji je podnet za"tev za legalizaciju i za koji je nadle#ni organ utvrdio da postoji mogunost legalizacije, odnosno doneto reenje o legalizaciji u skladu sa ranije va#eim zakonom; &! je u postupku konverzije prava korienja potrebno utvrditi zemljite za redovnu upotrebu postojeeg objekta, kada je vlasnik objekta 2iziko ili pravno lice, a nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat izgraen jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili 0epublika 6rbija, odnosno drugo pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili 0epublika 6rbija. 5z za"tev za donoenje reenja o utvrivanju zemljita za redovnu upotrebu postojeeg objekta i 2ormiranju graevinske parcele, vlasnik objekta dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu, odnosno dokaz da je po podnetom za"tevu za legalizaciju nadle#ni organ utvrdio mogunost legalizacije, odnosno reenje o legalizaciji i kopiju plana parcele.

- $+ 0eenje iz stava $. ovog lana sadr#i sve potrebne elemente za 2ormiranje graevinske parcele, u skladu sa va#eim planskim dokumentom, koje nadle#ni organ pribavlja po slu#benoj du#nosti. 8a reenje iz stava $. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja ministarstvu nadle#nom za poslove 2inansija. Pravnosna#no reenje iz stava &. ovog lana je osnov za provoenje promene u katastarskom operatu organa nadle#nog za poslove dr#avnog premera i katastra.

III. REPUBLI!KA AGEN=IJA ZA PROS:ORNO PLANIRANJE

!"an 51. 0epublika agencija za prostorno planiranje %u daljem tekstu: Cgencija! osnovana 3akonom o planiranju i izgradnji je samostalna organizacija koja vri javna ovlaenja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, u cilju obezbeenja uslova za e2ikasno sprovoenje i unapreivanje politike planiranja i ureenja prostora u 0epublici 6rbiji. Cgencija za svoj rad odgovara /ladi. 1. Pravni ,tatu, !"an 5#. Cgencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i nadle#nostima utvrenim ovim zakonom i statutom Cgencije. Cgencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama Cgencija ima svoj raun. #. Sedi)te i terit$ri a"na $r.ani'a3i a !"an 5%. 6edite Cgencije je u Beogradu. Cgencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a mo#e i" imati i u drugim mestima, u skladu sa statutom. %. O+)ti a(ti !"an 5-. Cgencija donosi opte akte. Osnovni opti akt koji donosi Cgencija je statut, koji donosi 5pravni odbor Cgencije, uz miljenje izvrnog organa autonomne pokrajine i uz saglasnost /lade. 6tatut sadr#i odredbe o: ! $! &! '! (! delatnosti Cgencije; nainu obavljanja poslova; unutranjoj i teritorijalnoj organizaciji; organima i nji"ovoj nadle#nosti; zastupanju;

- $, )! *! pravima, obavezama i odgovornostima zaposleni" i drugim pitanjima od znaaja za rad Cgencije. -. Nad"e7n$,t !"an 51. Cgencija je nadle#na da: ! priprema, koordinira i prati izradu Prostornog plana 0epublike 6rbije i programa implementacije Prostornog plana 0epublike 6rbije; $! priprema, koordinira i prati izradu regionalnog prostornog plana i programa implementacije; &! priprema, koordinira i prati izradu prostornog plana podruja posebne namene i programa implementacije; '! priprema odluku o izradi svi" planski" dokumenata koje predla#e nadle#no ministarstvo; (! )! ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja; pru#a strunu pomo u izradi planova;

*! uspostavlja jedinstveni sistem pokazatelja za prostorno planiranje u skladu sa sistemom ;6PO8; +! vodi registar prostorni" planova za teritoriju 0epublike 6rbije; ,! priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade dokumenata prostornog planiranja: .! obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. 1. Or.ani A.en3i e !"an 54. Organi Cgencije su upravni odbor i direktor. 4. U+ravni $d0$r !"an 55. 5pravni odbor: ! $! &! '! (! donosi 6tatut; usvaja godinji program rada4plan poslovanja; usvaja zavrni raun; utvruje naknade za lanove upravnog odbora i direktora; obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

6tatutom Cgencije bli#e se utvruje nadle#nost, rad i primanja za lanove upravnog odbora i direktora, kao i druga pitanja vezana za rad upravnog odbora. 5. Dire(t$r !"an 58. <irektor:

- &. ! $! &! '! zastupa Cgenciju; organizuje rad i rukovodi Cgencijom; predla#e akte koje usvaja upravni odbor; donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radni" mesta;

(! izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za nji"ovo sprovoenje; )! stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje imovinom Cgencije; *! vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom. 6aglasnost na akt kojim se utvruje visina plate i broj zaposleni" u Cgenciji daje /lada. 8. Stru&ni +$,"$vi !"an 59. 3a obavljanje pojedini" struni" poslova iz svoje nadle#nosti, Cgencija mo#e anga#ovati druga pravna ili 2izika lica, u skladu sa zakonom. 9. >inan,iran e !"an 8;. 6redstva za rad Cgencije obezbeuju se iz: ! $! &! '! bud#eta 0epublike 6rbije; pri"oda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadle#nosti; donacija, priloga i sponzorstva pravni" i 2iziki" lica; drugi" izvora, u skladu sa zakonom. 1;. Nad'$r nad rad$m A.en3i e !"an 81. 8adzor nad radom Cgencije vri ministarstvo nadle#no za poslove prostornog planiranja. Cgencija podnosi /ladi izvetaj o radu, preko ministarstva nadle#nog za poslove prostornog planiranja, u skladu sa odredbama posebnog zakona.

IV. GRA?EVINSKO ZE@LJIA:E

1. P$ am .raevin,($. 'em" i)ta !"an 8#. :raevinsko zemljite jeste zemljite odreeno zakonom i planskim dokumentom kao graevinsko, koje je predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata, kao i zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa zakonom i zemljite koje slu#i za redovnu upotrebu ti" objekata. :raevinsko zemljite se koristi prema nameni odreenoj planskim dokumentom, na nain kojim se obezbeuje njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.

-& !"an 8%. :raevinsko zemljite mo#e biti u svim oblicima svojine. :raevinsko zemljite je u prometu. Pravo svojine na graevinskom zemljitu u javnoj svojini ima 0epublika 6rbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. :raevinsko zemljite u javnoj svojini je u prometu, pod uslovima propisanim ovim i drugim zakonom. #. Vr,te .raevin,($. 'em" i)ta !"an 8-. :raevinsko zemljite mo#e biti: ! $! gradsko graevinsko zemljite; graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita. #.1. Grad,($ .raevin,($ 'em" i)te !"an 81. :radsko graevinsko zemljite jeste zemljite u graevinskom podruju naseljenog mesta koje je kao takvo odreeno planskim dokumentom, koji se donosi za optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom. Planskim dokumentom kojim se odreuje gradsko graevinsko zemljite ne menja se oblik svojine na zemljitu koje se odreuje kao gradsko graevinsko zemljite. #.#. Graevin,($ 'em" i)te van .rani3a .rad,($. .raevin,($. 'em" i)ta !"an 84. :raevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita jeste zemljite u graevinskom podruju izvan naseljenog mesta, koje je kao takvo odreeno planskim dokumentom koji se donosi za optinu, grad i grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom. Planskim dokumentom kojim se odreuje graevinsko zemljite van granica gradskog graevinskog zemljita ne menja se oblik svojine na tom zemljitu. #.%. Pr$mena namene +$" $+rivredn$. 'em" i)ta !"an 85. Fad se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog zemljita u graevinsko zemljite, organ nadle#an za donoenje plana je du#an da u roku od ( dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, organu nadle#nom za poslove dr#avnog premera i katastra dostavi akt koji sadr#i popis katastarski" parcela kojima je promenjena namena. Organ nadle#an za poslove dr#avnog premera i katastra reenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabele#bu o obavezi plaanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljita u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti o obavezi plaanja naknade za promenu namene.

- &$ 0eenje iz stava $. ovog lana dostavlja se vlasniku zemljita, ministarstvu nadle#nom za poslove poljoprivrede i nadle#nom poreskom organu u roku od ( dana od dana donoenja reenja. /lasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena du#an je da plati naknadu za promenu namene poljoprivrednog zemljita pre izdavanja lokacijske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite. #.-. I'.raen$ i nei'.raen$ .raevin,($ 'em" i)te !"an 88. :raevinsko zemljite mo#e biti izgraeno i neizgraeno. 9zgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome su izgraeni objekti u skladu sa zakonom, namenjeni za trajnu upotrebu. 8eizgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome su izgraeni objekti suprotno zakonu i zemljite na kome su izgraeni samo objekti privremenog karaktera. #.1. Ureen$ i neureen$ .raevin,($ 'em" i)te !"an 89. :raevinsko zemljite mo#e biti ureeno i neureeno. 5reeno graevinsko zemljite je zemljite koje je komunalno opremljeno za graenje, u skladu sa va#eim planskim dokumentom %izgraen pristupni put, elektromre#a, obezbeeno snabdevanje vodom i obezbeeni drugi posebni uslovi!. %. Ureivan e .raevin,($. 'em" i)ta !"an 9;. 5reivanje opremanje. graevinskog zemljita obu"vata njegovo pripremanje i

Pripremanje zemljita obu"vata istra#ne radove, izradu geodetski", geoloki" i drugi" podloga, izradu planske i te"nike dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, ruenje objekata, saniranje terena i druge radove. Pored radova iz stava $. ovog lana, na podrujima koja su bila izlo#ena ratnim dejstvima, vri se i provera o postojanju zaostali" eksplozivni" sredstava, u skladu sa zakonom. Opremanje zemljita obu"vata izgradnju objekata komunalne in2rastrukture i izgradnju i ureenje povrina javne namene. 5reivanje graevinskog zemljita vri se prema srednjoronim i godinjim programima ureivanja, koje donosi jedinica lokalne samouprave. !"an 91. 0adi obezeivanja uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita, 0epublika 6rbija, autonomna pokrajina, optina, grad, odnosno grad Beograd, mo#e da osnuje privredno drutvo, javno preduzee, odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovi" poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa zakonom, odnosno statutom. Obezbeivanje uslova za ureivanje, upotrebu, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita obu"vata pripremu srednjoroni" i godinji" programa

- && ureivanja graevinskog zemljita, ureivanje graevinskog zemljita, staranje o zatiti, racionalnom i odr#ivom korienju graevinskog zemljita, kao i obavljanje drugi" poslova u skladu sa zakonom i drugim propisima. -. Na(nada 'a ureivan e .raevin,($. 'em" i)ta !"an 9#. 3a ureivanje graevinskog zemljita plaa se naknada. Aedinica lokalne samouprave ureuje graevinsko zemljite i stara se o njegovom racionalnom korienju prema nameni zemljita predvienoj planskim dokumentom, u skladu sa zakonom. 6redstva dobijena od naknade za ureivanje graevinskog zemljita koriste za ureivanje graevinskog zemljita, pribavljanje graevinskog zemljita i izgradnju i odr#avanje objekata komunalne in2rastrukture. !"an 9%. 8aknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor. /isina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se na osnovu sledei" kriterijuma: stepena komunalne opremljenosti, godinji" programa za ureivanje graevinskog zemljita, urbanistike zone, namene i povrine objekta. 8amena graevinskog zemljite mo#e delatnost, proizvodna delatnost i ostale namene. biti: stanovanje, komercijalna

Aedinica lokalne samouprave propisuje merila za obraun visine naknade za ureivanje graevinskog zemljita na osnovu kriterijuma iz stava $. ovog lana. 9nvestitor i jedinica lokalne samouprave, odnosno privredno drutvo, javno preduzee ili druga organizacija iz lana , . ovog zakona, zakljuuju ugovor kojim se ureuju meusobni odnosi u pogledu ureivanja graevinskog zemljita, utvruje visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita, dinamika plaanja, obim, struktura i rokovi za izvoenje radova na ureivanju zemljita, kao i postupak i uslovi izmene ugovora %promena namene, povrine objekta i dr.!. !"an 9-. 8eizgraeno graevinsko zemljite koje nije opremljeno u smislu ovog zakona, a nalazi se u obu"vatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne regulacije, mo#e se komunalno opremiti i sredstvima 2iziki" i pravni" lica. Gice iz stava . ovog lana podnosi nadle#nom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno privrednom drutvu, javnom preduzeu odnosno drugoj organizaciji iz lana , . ovog zakona predlog o 2inansiranju izgradnje komunalne in2rastrukture. Cko organ, odnosno organizacija iz stava $. ovog lana utvrdi da je predmetna zona, odnosno lokacija u obu"vatu plana generalne regulacije, odnosno plana detaljne regulacije i da je podnosilac vlasnik graevinskog zemljita sainie uslove o 2inansiranju izgradnje komunalne in2rastrukture, koji naroito sadr#i: podatke o lokaciji, odnosno zoni, podatke iz urbanistikog plana i te"nike uslove za izgradnju komunalne in2rastrukture, podatke iz programa ureivanja graevinskog zemljita, granice lokacije koja se oprema sa popisom katastarski" parcela, rok izgradnje, obavezu jedinice lokalne samouprave kao investitora za pribavljanje lokacijske, graevinske i upotrebne dozvole, kao i obavezu da obezbedi i 2inansira struni nadzor u toku izvoenja radova, obavezu vlasnika zemljita za 2inansiranje izrade te"nike dokumentacije, strune kontrole te"nike dokumentacije, izvoenja radova,

- &' obavezu vlasnika graevinskog zemljita da izvri izbor izvoaa radova, obavezu predaje izgraeni" objekata komunalne in2rastrukture i dugi" objekata javne namene u svojinu jedinici lokalne samouprave, stvarne trokove izgradnje komunalne in2rastrukture, kao i visinu umanjenja naknade za ureivanje graevinskog zemljita za investitora objekta koji e biti graen na toj lokaciji, odnosno zoni. 3a objekte koji e se graditi na lokaciji, odnosno zoni koja se komunalno oprema sredstvima vlasnika, naknada za ureivanje graevinskog zemljita se umanjuje za stvarne trokove komunalnog opremanja, a najvie do ).H od visine naknade utvrene prema merilima za obraun za tu lokaciju, odnosno zonu. Cko vlasnik graevinskog zemljita pri"vati uslove iz stava &. ovog lana, nadle#ni organ predlog o 2inansiranju izgradnje komunalne in2rastrukture sa predlogom ugovora dostavlja skutini jedinice lokalne samouprave na odluivanje. Odluka skuptine jedinice lokalne samouprave o pri"vatanju predloga o 2inansiranju izgradnje komunalne in2rastrukture sredstvima vlasnika graevinskog zemljita sadr#i i ovlaenje organu jedinice lokalne samouprave, privrednom drutvu, javnom preduzeu, odnosno drugoj organizaciji iz lana , . ovog zakona za zakljuivanje ugovora kojim se bli#e ureuju odnosi nastali povodom pri"vatanja predloga o 2inansiranju izgradnje komunalne in2rastrukture sredstvima vlasnika. 8adle#ni organ, odnosno pravno lice iz stava ). ovog lana, koje je odlukom skuptine optine dobilo ovlaenje za zakljuenje ugovora sa vlasnikom graevinskog zemljita kojim se ureuju odnosi vezani za 2inansiranje izgradnje komunalne in2rastrukture, zakljuuje ugovor u roku od &. dana od dana donoenja odluke iz stava ). ovog lana. 1. >inan,iran e ureivan a .raevin,($. 'em" i)ta !"an 91. Iinansiranje ureivanja graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstva ostvareni" od: ! naknade za ureivanje graevinskog zemljita; $! zakupnine za graevinsko zemljite; &! otuenja graevinskog zemljita; '! konverzije prava korienja, odnosno prava zakupa u skladu sa ovim zakonom; (! drugi" izvora u skladu sa zakonom. 4. Otuen e i davan e u 'a(u+ .raevin,($. 'em" i)ta u avn$ ,v$ ini !"an 94. Otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini radi izgradnje sprovodi se javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tr#inim uslovima, u skladu sa zakonom. Postojee i planirane povrine javne namene ne mogu se otuiti iz javne svojine. :raevinsko zemljite u javnoj svojini ne mo#e se otuiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaje lokacijska dozvola.

- &( 0ok za podnoenje prijava za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda iz stava . ovog lana, ne mo#e biti krai od &. dana od dana javnog oglaavanja. :raevinsko zemljite u javnoj svojini se otuuje ili daje u zakup licu koje ponudi najveu cenu ili najvii iznos zakupnine za to zemljite, koja se naknadno ne mo#e umanjivati. 9zuzetno od odredbe stava (. ovog lana, jedinica lokalne samouprave mo#e otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite po ceni odnosno zakupnini koja je manja od tr#ine cene odnosno zakupnine ili otuiti ili dati u zakup graevinsko zemljite bez naknade, uz pret"odno pribavljenu saglasnost /lade. Bli#e uslove i nain za otuenje ili davanje u zakup graevinskog zemljita iz stava ) ovog lana propisuje /lada. 8eizgraeno graevinsko zemljite u javnoj svojini, mo#e se unositi kao osnivaki ulog u privredna drutva i javna preduzea, u skladu sa zakonom kojim se ureuje javna svojina. :raevinsko zemljite u javnoj svojini se mo#e otuiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u sluaju: ! izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadle#nosti dr#avni" organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugi" objekata u javnoj svojini; $! pribavljanja graevinske dozvole, vlasniku bespravno sagraenog objekta, koji je za"tev podneo u rokovima propisanim ovim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predvienim ovim zakonom; &! '! (! ispravke granica susedni" katastarski" parcela; 2ormiranja graevinske parcele u skladu sa lanom .$. ovog zakona; otuenja ili davanja u zakup iz stava ). ovog lana;

)! sporazumnog davanja zemljita ranijem vlasniku nepokretnosti koje je bilo predmet eksproprijacije, u skladu sa propisima o eksproprijaciji. !"an 95. :raevinsko zemljite u javnoj svojini mo#e se otuiti ili dati u zakup u skladu sa ovim zakonom. :raevinsko zemljite u javnoj svojini se daje u zakup kao neizgraeno i ureeno. :raevinsko zemljite u javnoj svojini mo#e se dati u zakup i kao neizgraeno zemljite koje nije ureeno, ako uesnik u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda javnim oglasom, pri"vati propisane uslove za ureivanje zemljita sadr#ane u javnom oglasu i ugovorom preuzme obavezu da o svom troku izvri komunalno opremanje graevinskog zemljita. O otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita u javnoj svojini, po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe, nadle#ni organ donosi reenje o otuenju graevinskog zemljita ili reenje o davanju graevinskog zemljita u zakup, koje se dostavlja svim uesnicima u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda. 5esnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, koji smatra da mu je u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja ponuda povreeno pravo, mo#e da

- &) pokrene upravni spor protiv reenja iz stava '. ovog lana, u roku od &. dana od dana dostavljanja tog reenja. 0eenje o otuenju ili o davanju u zakup graevinskog zemljita iz stava '. ovog lana dostavlja se i nadle#nom javnom pravobranilatvu, odnosno drugom organu koje zastupa jedinicu lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu, odnosno 0epubliku 6rbiju. Organ iz stava ). ovog lana ima pravo da, ako smatra da je reenje doneto suprotno odredbama ovog zakona i posebnim uslovima za ureenje zemljita sadr#anim u javnom oglasu, podnese tu#bu nadle#nom sudu, u roku od &. dana od dana dostavljanja reenja. Po pravnosna#nosti reenja iz stava '. ovog lana zakljuuje se ugovor izmeu jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine, odnosno 0epublike 6rbije, odnosno privrednog drutva, javnog preduzea ili druge organizacije iz lana , . ovog zakona i lica kome se zemljite otuuje ili daje u zakup, u roku od &. dana od dana pravnosna#nosti reenja o otuenju ili davanju u zakup graevinskog zemljita. 5govor o zakupu graevinskog zemljita u javnoj svojini sadr#i naroito: podatke o katastarskoj parceli, nameni i veliini budueg objekta, o visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja naknade za ureenje zemljita, posebne uslove za ureenje ako se u zakup daje neureeno graevinsko zemljite, roku u kome zemljite mora da se privede nameni, prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveze, nain reavanja sporova, kao i postupku i uslovima za izmenu ugovora. Fada je ugovorom o zakupu predvieno plaanje na vie rata, obavezno se propisuje nain usklaivanja visine zakupa sa porastom cena na malo u 0epublici 6rbiji, prema objavljenim podacima nadle#ne organizacije za poslove voenja statistike. 5. I'mena u.$v$ra $ 'a(u+u !"an 98. Cko se promeni vlasnik objekta koji je izgraen na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zakljuenom u skladu sa zakonom, zakupodavac e, na za"tev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu, tako to e na mesto dotadanjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta. 5z za"tev za izmenu ugovora o zakupu dostavlja se ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov kojim se stie pravo svojine na objektu ili objektu u izgradnji, koji je sudski overen sa potvrdom poreske uprave o izmirenju poreza po tom pravnom osnovu ili sa potvrdom poreske uprave o oslobaanju od poreske obaveze, odnosno pravnosna#no reenje o nasleivanju. 3akupodavac zakljuuje sa novim vlasnikom objekta ugovor o zakupu, koji po potpisivanju predstavlja osnov za promenu upisa zakupca u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. !"an 99. 8a za"tev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, ponitie se pravnosna#no reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz njegovog poseda, ako je zemljite izuzeto do &. maja $..&. godine, a korisnik gradskog graevinskog zemljita isto nije priveo nameni do &. maja $..'. godine. 3a"tev iz stava . ovog lana podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

- &* 0eenje iz stava . ovog lana donosi organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. Protiv reenja iz stava &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba ministarstvu nadle#nom za poslove 2inansija, u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja. Po pravnosna#nosti reenja iz stava &. ovog lana, nadle#ni organ u posebnom postupku utvruje visinu novanog iznosa koji je raniji sopstvenik du#an da vrati na ime primljene naknade za izuzeto pravo korienja. Cko se u postupku iz stava (. ovog zakona ne postigne sporazum o visini naknade, nadle#ni organ je du#an da spise predmeta za utvrivanje naknade bez odlaganja prosledi nadle#nom sudu. 8. K$nver'i a +rava ($ri)*en a u +rav$ ,v$ ine na .raevin,($m 'em" i)tu 0e' na(nade !"an 1;;. 0epublici 6rbiji, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave, koji su upisani kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dr#avnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji neopokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine, u korist 0epublike 6rbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez naknade. Pravnim licima iji je osniva 0epublika 6rbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci prava korienja na neizgraenom i izgraenom zemljitu u dr#avnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji neopokretnosti i pravima na njima, danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje pravo korienja na tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivaa, bez naknade. 5pis prava javne svojine vri se na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. 3a"tev za upis prava iz st. . i $. ovog lana u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima podnosi nadle#ni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa 0epubliku 6rbiju, autonomnu pokrajinu, odnosno jedinicu lokalne samouprave, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. 3a"tev za upis prava iz stava '. ovog lana za graevinsko zemljite koje koristi ministarstvo nadle#no za poslove odbrane mo#e se podneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Cko za"tev za upis prava javne svojine ne bude podnet u roku iz st. '.i (. ovog lana nadle#ni organ izvrie po slu#benoj du#nosti upis prava javne svojine na nepokretnostima na kojima je na dan stupanja na snagu ovog zakona upisano pravo korienja na izgraenom ili neizgraenom graevinskom zemljitu u korist 0epublike 6rbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. !"an 1;1. Gicima koja su upisana kao nosioci prava korienja na izgraenom graevinskom zemljitu u dr#avnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, bez naknade.

- &+ /lasnicima posebni" 2iziki" delova u stambenim zgradama sa vie stanova, poslovnim i poslovno-stambenim zgradama izgraenim na graevinskom zemljitu u dr#avnoj svojini, prestaje pravo korienja na graevinskom zemljitu i prelazi u pravo svojine, srazmerno povrini posebni" 2iziki" delova iji su vlasnici, bez naknade. /lasnicima objekata ili vlasnicima posebni" 2iziki" delova objekta, izgraenim na graevinskom zemljitu za koje je zakljuen ugovor o zakupu radi izgradnje na rok od preko (. godina, utvruje se pravo svojine na graevinskom zemljitu, odnosno pravo svojine na graevinskom zemljitu srazmerno povrini posebni" 2iziki" delova iji su vlasnici, bez naknade. Gica koja su ostvarila pravo zakupa na ostalom graevinskom neizgraenom zemljitu u dr#avnoj svojini, u skladu sa odredbama ranije va#eeg zakona, a po zavretku izgradnje objekta prodali treim licima posebne 2izike delove objekta, ostaju obveznici plaanja zakupnine po va#eem ugovoru o zakupu. Odredba stava $. ovog lana, ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava korienja u pravo svojine uz naknadu. 5pis prava svojine u korist lica iz st. , $. i &. ovog lana, vri organ nadle#an za poslove voenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, na osnovu izvoda iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Gica uz stava . ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta i nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, a lica iz stava $. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici na posebnim 2izikim delovima zgrade. Gica iz stava &. ovog lana dostavljaju izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima iz koga se utvruje da su vlasnici objekta, odnosno vlasnici na posebnim 2izikim delovima objekta. !"an 1;#. Cko vlasnik objekta, odnosno posebnog 2izikog dela objekta iz lana . . st. i $. ovog zakona, nije upisan kao nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu na kome je objekat izgraen, ve je kao nosilac prava korienja na zemljitu upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, 0epublika 6rbija ili neko pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno 0epublika 6rbija, pre sticanja prava svojine utvruje se zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa lanom *.. ovog zakona. Cko se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da povrina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljite za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojeeg objekta stie pravo svojine na tom graevinskom zemljitu, bez naknade. Cko se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, vlasnik zemljita mo#e, ako se od preostalog zemljita ne mo#e 2ormirati posebna graevinska parcela, taj preostali deo zemljita dati u zakup vlasniku objekta u skladu sa lanom ,). stav ,. taka '! ovog zakona ili otuiti vlasniku objekta po tr#inoj ceni, neposrednom pogodbom. Cko se u postupku utvrivanja zemljita za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljite za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagraen, a od preostalog dela zemljita se mo#e 2ormirati posebna

- &, graevinska parcela, vlasnik preostalog dela zemljita raspola#e tim zemljitem u skladu sa ovim zakonom. Po pravnosna#nosti reenja kojim se utvruje zemljite za redovnu upotrebu objekta, odnosno okonanom postupku iz st. &. i '. ovog lana vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stie pravo na upis svojine na graevinskom zemljitu, odnosno zakupa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. K$nver'i a +rava ($ri)*en a u +rav$ ,v$ ine u' na(nadu !"an 1;%. 8a graevinskom zemljitu u dr#avnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava korienja bila ili jesu privredna drutva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se ureuje privatizacija, steajni i izvrni postupak, kao i nji"ovi pravni sledbenici, pravo korienja mo#e se konvertovati u pravo svojine, uz naknadu tr#ine vrednosti tog graevinskog zemljita u momentu konverzije prava, umanjenu za trokove pribavljanja prava korienja na tom graevinskom zemljitu. Fonverzija prava korienja iz stava pojedinanim katastarskim parcelama. . ovog lana ostvaruje se na

Po za"tevu za konverziju prava iz stava . ovog lana reenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno graevinsko zemljite. 8a reenje iz stava &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba ministarstvu nadle#nom za poslove 2inansija, u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja. 8osilac prava korienja iz stava . ovog lana mo#e ostvariti pravo na gradnju novi" objekata, odnosno rekonstrukciju postojei" objekata u skladu sa namenom zemljita utvrenom planskim dokumentom, radi obavljanja prete#ne delatnosti, u roku od + meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljita. !"an 1;-. Pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dr#avnoj svojini, koje je steeno radi izgradnje, u skladu sa ranije va#eim zakonima kojima je bilo ureeno graevinsko zemljite do &. maja $..&. godine ili na osnovu odluke nadle#nog organa mo#e se konvertovati u pravo svojine uz naknadu tr#ine vrednosti tog zemljita u momentu konverzije prava, umanjene za iznos stvarni" trokova pribavljanja prava korienja, sa obraunatom revalorizacijom do momenta uplate po ovom osnovu. Prilikom utvrivanja stvarni" trokova pribavljanja nepokretnosti ne obraunava se plaena naknada za ureivanje graevinskog zemljita. Po za"tevu za konverziju prava iz stava . ovog lana reenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za imovinsko-pravne poslove, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno graevinsko zemljite. 8a reenje iz stava $. ovog lana mo#e se izjaviti #alba ministarstvu nadle#nom za poslove 2inansija, u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja. Cko se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona ne konvertuje pravo korienja u pravo svojine, nadle#ni organ po slu#benoj du#nosti utvruje prestanak prava korienja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvruje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite.

- '. !"an 1;1. Gica iji je polo#aj odreen zakonom kojim se ureuje sport, kao i udru#enja graana, kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci prava korienja, osim ako se na nji" mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Cgencije za privatizaciju, mo#e se izvriti konverzija prava korienja u pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog lica, u skladu sa ovim zakonom. !"an 1;4. <rutvena preduzea kao nosioci prava korienja na graevinskom zemljitu, ostaju nosioci prava korienja, osim ako se na nji" mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korienja ili ponitaj reenja o izuzimanju zemljita, do okonanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Cgencije za privatizaciju, mo#e se izvriti konverzija prava korienja u pravo svojine na tom zemljitu u korist privatizovanog preduzea, u skladu sa ovim zakonom. !"an 1;5. 8ovana sredstva ostvarena po osnovu konverzije prava korienja u pravo svojine po ovom zakonu uplauju se u iznosu od (.H u poseban 2ond za restituciju i u iznosu od (.H u bud#et jedinice lokalne samouprave . 6redstva koja se uplauju u bud#et jedinice lokalne samouprave koriste se u skladu sa lanom ,$. stav &. ovog zakona. 6redstva koja se uplauju u 2ond za restituciju ne mogu se koristiti do donoenja zakona kojim se ureuje restitucija. Iond za restituciju osniva se kao bud#etski 2ond, u skladu sa zakonom. !"an 1;8. /lada bli#e propisuje kriterijume i postupak za utvrivanje visine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja po ovom zakonu imaju pravo na konverziju uz naknadu. Pre,tana( +rava ($ri)*en a !"an 1;9. Gica kojima je, do dana stupanja na snagu 3akona o planiranju i izgradnji %?6lu#beni glasnik 06@, br. '*4.& i &'4.)!, dato na korienje graevinsko zemljite u dr#avnoj svojini radi izgradnje, a koja to pravo korienja nisu upisala u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korienja. Postupak za utvrivanje prestanka prava korienja pokree po slu#benoj du#nosti javno pravobranilatvo, odnosno drugi organ koji zastupa jedinicu lokalne samouprave, na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. 0eenje kojim se utvruje prestanak prava korienja donosi organ nadle#an za imovinsko-pravne poslove jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljite. 8a reenje iz stava &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba ministarstvu nadle#nom za poslove 2inansija, u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja.

-' Pravnosna#no reenje kojim se utvruje prestanak prava korienja objavljuje se u slu#benom glasilu nadle#ne jedinice lokalne samouprave i predstavlja osnov za promenu upisa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.

V. IZGRADNJA OBJEKA:A
!"an 11;. :raenje objekta vri se na osnovu graevinske dozvole i te"nike dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom. 1. Sadr7ina i vr,te te6ni&(e d$(umenta3i e 1.1. Pret6$dni rad$vi !"an 111. Pre poetka izrade te"nike dokumentacije za graenje objekta iz lana &&. ovog zakona, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadle#no ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se pret"odni radovi na osnovu iji" rezultata se izrauje pret"odna studija opravdanosti i studija opravdanosti. 3a graenje objekata iz lana &&. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta mo#e izdati lokacijska dozvola, ne izrauje se pret"odna studija opravdanosti sa generalnim projektom. !"an 11#. Pret"odni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obu"vataju: istra#ivanja i izradu analiza i projekata i drugi" struni" materijala; pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrauju in#enjerskogeoloki, geote"niki, geodetski, "idroloki, meteoroloki, urbanistiki, te"niki, te"noloki, ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni i saobraajni uslovi; uslove zatite od po#ara i zatite #ivotne sredine, kao i druge uslove od uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta. 1.#. Pret6$dna ,tudi a $+ravdan$,ti !"an 11%. Pret"odnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, 2inansijska, tr#ina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja de2inisana generalnim projektom, na osnovu koji" se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u pret"odne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Pret"odna studija opravdanosti sadr#i generalni projekat iz lana zakona. 1.%. Studi a $+ravdan$,ti !"an 11-. 6tudijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, 2inansijska, tr#ina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja. 6tudija opravdanosti sadr#i idejni projekat iz lana +. ovog zakona. *. ovog

- '$ I'rada +ret6$dne ,tudi e $+ravdan$,ti2 $dn$,n$ ,tudi e $+ravdan$,ti !"an 111. 9zradu pret"odne studije opravdanosti i studije opravdanosti mo#e obavljati privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja i in#enjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu strunog kadra. !"an 114. >e"nika dokumentacija za graenje i rekonstrukciju objekta izrauje se kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta. 1.-. Genera"ni +r$ e(at !"an 115. :eneralni projekat sadr#i naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji objekta; te"niko-te"nolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja in2rastrukture; moguim varijantama prostorni" i te"niki" reenja sa stanovita uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na #ivotnu sredinu; in#enjerskogeolokim-geote"nikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; istra#nim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti prirodni" i nepokretni" kulturni" dobara; 2unkcionalnosti i racionalnosti reenja. 1.1. Ide ni +r$ e(at !"an 118. 9dejni projekat sadr#i situaciono reenje i podatke o: mikrolokaciji objekta; 2unkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; te"nikote"nolokim i eksploatacionim karakteristikama objekta; in#enjerskogeolokimgeote"nikim karakteristikama terena i tla sa preliminarnim proraunom stabilnosti i sigurnosti objekta; reenju temeljenja objekta; te"niko-te"nolokim i organizacionim elementima graenja objekta; merama za spreavanje ili smanjenje negativni" uticaja na #ivotnu sredinu; idejnom reenju in2rastrukture; uporednoj analizi varijantni" te"niki" reenja sa stanovita svojstava tla, 2unkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na #ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta, odr#avanja, obezbeenja energije i drugi" trokova. 6ituaciono reenje, zavisno od vrste objekta, sadr#i: ! $! du#ine pojedini" strana graevinske parcele; visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije;

&! regulacione i graevinske linije sa prikazom postojei" i planirani" objekata sa spoljnim merama, spratnost planiranog objekta sa prikazom zavrne eta#e ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni; '! polo#aj i brojeve susedni" katastarski" parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

- '& 1.4. G"avni +r$ e(at !"an 119. :lavni projekat izrauje se za potrebe graenja objekta i pribavljanja graevinske dozvole. :lavni projekat sadr#i naroito: ! $! &! '! objekta; situaciono reenje; detaljne in#enjerskogeoloke-geote"nike uslove izgradnje objekta: geodetske podloge; podatke o 2unkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama

(! razradu te"niko-te"noloki" karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; )! *! +! proraun graevinski" konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta; reenje temeljenja objekta; podatke potrebni" geodetski" radova u toku izgradnje;

,! te"niko reenje in2rastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodni" povrina; .! ! uslove zatite objekta i susedni" objekata; te"niko-te"noloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta;

$! razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativni" uticaja na #ivotnu sredinu kroz odgovarajui te"noloki proces; &! '! trokove izgradnje i odr#avanja objekta; druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta.

G"avni +r$ e(at $0ave'n$ ,adr7i i i' avu $d.$v$rn$. +r$ e(tanta i vr)i$3a te6ni&(e ($ntr$"e2 ($ $m ,e +$tvru e da e ."avni +r$ e(at uraen u ,("adu ,a "$(a3i ,($m d$'v$"$m i +ravi"ima ,tru(e. 9nvestitor je du#an da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa, odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadr#anim u lokacijskoj dozvoli. 1.4.1. P$,e0ne vr,te ."avni6 +r$ e(ata !"an 1#;. :lavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju stambeni" i pomoni" objekata porodinog domainstva ija ukupna bruto razvijena graevinska povrina ne prelazi '.. m$, odnosno ekonomski" objekata na selu do ).. m$, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, sadr#i naroito: ! $! &! '! projektni zadatak; te"niki opis radova; predmer i predraun radova; situaciono reenje;

- '' (! osnovu temelja, osnovu tipske i svi" atipini" eta#a i osnovu krova ili krovne terase u razmeri : ..; )! *! +! karakteristine podu#ne i poprene preseke objekta u razmeri : ..; potrebne izglede objekta, detalje i sl.; dokaz konstruktivne nosivosti i stabilnosti objekta;

,! blok emu instalacija sa proraunatim kapacitetima i ucrtanim mestima prikljuaka na javnu in2rastrukturu. !"an 1#1. :lavni projekat za graenje, odnosno rekonstrukciju objekata visokogradnje, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadr#i: ! $! &! '! (! zatite!; )! *! +! ,! .! ! projektni zadatak; te"niki opis radova; predmer i predraun radova; eme stolarije i bravarije i speci2ikaciju opreme; proraun iz oblasti graevinske 2izike %proraun termike i zvune situaciono reenje; sin"ron plan-prikljuci vodova instalacija; osnovu temelja, osnove svi" eta#a u razmeri :(.; karakteristine podu#ne i poprene preseke kroz objekat u razmeri :(.; potrebne izglede objekta u razmeri :(.; ar"itektonske detalje svi" bitni" pozicija;

$! te"niki izvetaj o konstrukciji objekta, sa uslovima za projektovanje i izvoenje; &! '! (! )! *! proraun konstrukcije sa speci2ikacijom materijala; gra2iku dokumentaciju o konstrukciji objekta; glavni projekat elektrini" instalacija; glavni projekat mainski" instalacija; glavni projekat instalacija vodovoda i kanalizacije;

:lavni projekat iz stava . ovog lana zavisno od vrste i namene objekta sadr#i i projekat zatite od po#ara, odnosno projekat li2ta i eskalatora. 6adr#ina glavnog projekta iz stava projekat iz lana $.. ovog zakona. . ovog lana ne odnosi se na glavni

!"an 1##. :lavni projekat za graenje objekata nisokogradnje, za koje graevinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave, naroito sadr#i : ! $! &! projektni zadatak; te"niki opis radova; predmer i predraun radova;

- '( '! (! )! *! sin"ron plan; situaciono reenje; podu#ne i poprene pro2ile; proraun konstrukcija. 1.5. I'v$a&(i +r$ e(at !"an 1#%. 9zvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako glavni projekat ne sadr#i razradu detalja potrebni" za izvoenje radova. 1.8. Pr$ e(at i'veden$. $0 e(ta !"an 1#-. Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odr#avanja objekta. Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog zakona pribavlja graevinska dozvola. Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta. Projekat izvedenog objekta ne podle#e te"nikoj kontroli, osim kada se izrauje za potrebe legalizacije objekata. 5 sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor, lice koje vri struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. 1.9. Ide ni +r$ e(at 'a .raen e $0 e(ata i i'v$en e rad$va 'a ($ e ,e ne i'da e .raevin,(a d$'v$"a !"an 1#1. 9dejni projekat za graenje objekata i izvoenje radova za koje se u skladu sa ovim zakonom ne izdaje reenje o graevinskoj dozvoli naroito sadr#i: situaciono reenje; crte#e koji odreuju objekat u prostoru %osnove, karakteristine preseke, izglede!; namenu objekta; te"niki opis i planiranu investicionu vrednost objekta. #. I'rada te6ni&(e d$(umenta3i e !"an 1#4. >e"niku dokumentaciju za izgradnju objekata mo#e da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajui registar za izradu te"nike dokumentacije. >e"niku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Dinistarstvo, odnosno autonomna pokrajina mo#e da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu te"nike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi te"nike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata. 6trune rezultate, u smislu stava $. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u izradi, odnosno u vrenju te"nike kontrole te"nike dokumentacije po kojoj su izgraeni objekti te vrste i namene.

- ') 9spunjenost uslova iz stava $. ovog lana utvruje reenjem ministar nadle#an za poslove graevinarstva. 0eenje iz stava '. ovog lana je konano danom dostavljanja. Dinistar nadle#an za poslove graevinarstva donee reenje kojim ukida reenje o ispunjenosti uslova %licence!, ako se utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava propisane uslove iz stava $. ovog lana, kao i u sluaju ako se utvrdi da je licenca izdata na osnovu netani" i neistiniti" podataka. >rokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava '. ovog lana snosi podnosilac za"teva za utvrivanje uslova. /isinu trokova iz stava *. ovog lana utvruje ministar nadle#an za poslove graevinarstva. >e"niku dokumentaciju mo#e da izrauje i strano lice pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim u ovom zakonu. Gice iz stava ,. ovog lana mo#e da izrauje te"niku dokumentaciju ako je na meunarodnom konkursu stekao pravo na izvoenje konkursnog rada u 0epublici 6rbiji i ako je lan in#enjerske komore zemlje iji je dr#avljanin. 9spunjenost uslova iz st. ,. i 6rbije. !"an 1#5. 5 izradi te"nike dokumentacije ne mo#e da uestvuje lice koje je zaposleno u privrednom drutvu, drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje te"nika dokumentacija. 5 izradi te"nike dokumentacije ne mo#e da uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Pravno lice koje obavlja komunalne delatnosti, odnosno delatnosti od opteg interesa mo#e da izrauje te"niku dokumentaciju za izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturni" dobara mo#e da izrauje te"niku dokumentaciju za preduzimanje mera te"nike zatite na nepokretnom kulturnom dobru. #. 1. Od.$v$rni +r$ e(tant !"an 1#8. Odgovorni projektant mo#e biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena %diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije! odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje. Gicencu za odgovornog projektanta mo#e da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, polo#enim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi te"nike dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili 9n#enjerske komore. 6trunim rezultatima za projektanta, u smislu stava $. ovog lana, smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta. .. ovog lana utvruje 9n#enjerska komora

- '* Odgovorni projektant potpisuje te"niku dokumentaciju. %. :e6ni&(a ($ntr$"a !"an 1#9. G"avni +r$ e(at +$d"e7e te6ni&($ ($ntr$"i. >e"niku kontrolu glavnog projekta mo#e da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu te"nike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi investitor. >e"niku kontrolu glavnog projekta ne mo#e da vri odgovorni projektant koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom drutvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu koje je investitor. >e"nika kontrola glavnog projekta obu"vata naroito proveru: usklaenosti sa svim uslovima i pravilima sadr#anim u lokacijskoj dozvoli, zakonom i drugim propisima, te"nikim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svi" delova te"nike dokumentacije; usklaenosti projekta sa rezultatima pret"odni" istra#ivanja %pret"odni radovi!; ocenu odgovarajui" podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti te"niko-te"noloki" reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovani" materijala; uticaja na #ivotnu sredinu i susedne objekte. >e"nika kontrola glavnog projekta za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje nadle#no ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina obu"vata i proveru usklaenosti sa merama sadr#anim u izvetaju revizione komisije. >rokove te"nike kontrole snosi investitor. O izvrenoj te"nikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u preduzeu koje je izvrilo te"niku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se potvruje na samom projektu. :lavni projekat izraen po propisima drugi" zemalja podle#e te"nikoj kontroli kojom se proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, te"nikim normativima i normama kvaliteta. :lavni projekat iz stava +. ovog lana mora biti preveden na srpski jezik. -. !uvan e te6ni&(e d$(umenta3i e !"an 1%;. Organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole, du#an je da trajno uva jedan originalni primerak dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno primerak te"nike dokumentacije za izgradnju tog objekta. 9nvestitor je du#an da trajno uva jedan originalni ili na propisan nain kompletiran primerak te"nike dokumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola sa svim izmenama i dopunama izvrenim u toku graenja i svim detaljima za izvoenje radova. 1. Revi'i a +r$ e(ata !"an 1%1. :eneralni projekat i idejni projekat, pret"odna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte iz lana &&. ovog zakona podle#u reviziji %strunoj kontroli!

- '+ komisije koju obrazuje ministar nadle#an za poslove graevinarstva %u daljem tekstu: reviziona komisija!. 0evizionu komisiju iz stava . ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana &&. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadle#an za poslove graevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadle#nog za poslove graevinarstva. !"an 1%#. 6trunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene mera zatite #ivotne sredine; seizmoloki", geote"niki", saobraajni" i drugi" uslova; obezbeenja energetski" uslova u odnosu na vrstu planirani" energenata; te"niko-te"noloki" karakteristika objekta; te"nikote"noloki" i organizacioni" reenja za graenje objekta; savremenosti te"niki" reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u toj oblasti, kao i drugi" propisani" uslova izgradnje objekta. 0eviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. 0ok za dostavljanje izvetaja iz stava $. ovog lana ne mo#e biti du#i od ). dana, od dana podnoenja za"teva. >rokove revizije projekta snosi investitor. /isinu trokova iz stava '. ovog lana utvruje ministar nadle#an za poslove graevinarstva.

VI. GRA?EVINSKA DOZVOLA

1. Nad"e7n$,t 'a i'davan e .raevin,(e d$'v$"e !"an 1%%. :raevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadle#no za poslove graevinarstva %u daljem tekstu: Dinistarstvo!, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. @ini,tar,tv$ i'da e .raevin,(u d$'v$"u 'a i'.radn u $0 e(ata2 i t$B ! visoki" brana i akumulacija napunjeni" vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano te"niko osmatranje; $! nuklearni" objekata i drugi" objekata koji slu#e za proizvodnju nuklearnog goriva, radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivni" otpadni" materija za nauno-istra#ivake svr"e; &! objekata za preradu na2te i gasa, meunarodni" i magistralni" produktovoda, gasovoda i na2tovoda za transport, gasovoda nazivnog radnog natpritiska preko ) bara, ukoliko prelaze najmanje dve optine, skladita na2te, gasa i na2tni" derivata kapaciteta preko (.. tona, magistralni" i regionalni" toplodalekovoda, objekata za proizvodnju biodizela; '! objekata bazne i preraivake "emijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata za preradu ko#e i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i papira i objekata za preradu nemetalini" mineralni" sirovina, osim objekata za primarnu preradu ukrasnog i drugog kamena, u skladu sa kapacitetima de2inisanim u 5redbi o utvrivanju liste projekata za koje je obavezna

- ', procena uticaja i liste projekata za koje se mo#e za"tevati procena uticaja na #ivotnu sredinu; (! stadiona za ..... i vie gledalaca, objekata konstruktivnog raspona (. i vie metara, objekata visine (. i vie metara, silosa kapaciteta preko .....m&, objekata kazneno-popravni" ustanova; )! "idroelektrane i "idroelektrane sa pripadajuom branom snage . i vie D=, termoelektrane snage . i vie D= i termoelektrane-toplane elektrine snage . i vie D= i dalekovoda i tra2ostanica napona . i vie k/; *! meuregionalni" i regionalni" objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, postrojenja za pripremu vode za pie kapaciteta preko '.l4s i postrojenja za preiavanje otpadni" voda u naseljima preko (.... stanovnika ili kapaciteta '.l4s; +! regulacioni" radova za zatitu od veliki" voda gradski" podruja i ruralni" povrina vei" od &.. "a; ,! kulturni" dobara od izuzetnog znaaja i nji"ovoj zatienoj okolini sa jasno odreenim granicama katastarski" parcela, i kulturni" dobara upisani" u Gistu svetske kulturne i prirodne batine i objekata u zatienim podrujima u skladu sa aktom o zatiti kulturni" dobara %osim pretvaranja zajedniki" prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u zatienoj okolini kulturni" dobara od izuzetnog znaaja i kulturni" dobara upisani" u Gistu svetske kulturne batine!, kao i objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja %osim porodini" stambeni" objekata, poljoprivredni" i ekonomski" objekata i njima potrebni" objekata in2rastrukture, koji se grade u selima!, u skladu sa zakonom; .! postrojenja za tretman neopasnog otpada, spaljivanjem ili "emijskim postupcima, kapaciteta vie od *. t dnevno; ! postrojenja za tretman opasnog otpada spaljivanjem, termikim i4ili 2izikim, 2iziko-"emijskim, "emijskim postupcima, kao i centralna skladita i4ili deponije za odlaganje opasnog otpada; $! &! aerodroma; putniki" pristanita, luka, pristana i marina;

'! dr#avni" puteva prvog i drugog reda, putni" objekata i saobraajni" prikljuaka na ove puteve i granini" prelaza; (! javne #eleznike in2rastrukture sa prikljucima i metroa; )! telekomunikacioni" objekata, odnosno mre#a, sistema ili sredstava koji su meunarodnog i magistralnog znaaja i oni koji se grade na teritoriji dve ili vie optina; *! "idrograevinski" objekata na plovnim putevima; i brodski" prevodnica koji nisu u sastavu +! plovni" kanala "idroenergetskog sistema;

,! regionalni" deponija, odnosno deponija za odlaganje neopasnog otpada za podruje nastanjeno sa preko $....... stanovnika; $.! objekata za proizvodnju energije iz obnovljivi" izvora energije snage . i vie D=, kao i za elektrane sa kombinovanom proizvodnjom.

- (. #. P$veravan e i'davan a .raevin,(e d$'v$"e !"an 1%-. Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje graevinski" dozvola za izgradnju objekata odreeni" u lanu &&. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine. Poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje graevinski" dozvola za izgradnju objekata koji nisu odreeni u lanu &&. ovog zakona. %. Za6tev 'a i'davan e .raevin,(e d$'v$"e !"an 1%1. U' 'a6tev 'a i'davan e .raevin,(e d$'v$"e +ri"a7e ,eB 1C #C ($ntr$"iD "$(a3i ,(a d$'v$"aD ."avni +r$ e(at u tri +rimer(a ,a i've)ta em $ i'vr)en$ te6ni&($

%C d$(a' $ +ravu ,v$ ine2 $dn$,n$ +ravu 'a(u+a na .raevin,($m 'em" i)tuD -C d$(a' $ ureivan u $dn$,a u +$."edu +"a*an a na(nade 'a ureivan e .raevin,($. 'em" i)taD (! dokaz o uplati administrativne takse. 3a izgradnju linijski" in2rastrukturni" objekata, kao dokaz u smislu stava . taka &. ovog lana slu#i konano reenje o eksproprijaciji i dokaz da je krajnji korisnik eksproprijacije obezbedio novana sredstva u visini tr#ine vrednosti nepokretnosti, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava slu#benosti sa vlasnikom poslu#nog dobra. 3a izgradnju ili izvoenje radova na graevinskom zemljitu ili objektu koji je u vlasnitvu vie lica, uz za"tev iz stava . ovog lana, prila#e se i overena saglasnost ti" lica, a ako se radovi izvode na pripajanju ili pretvaranju zajedniki" prostorija u stan, odnosno poslovni prostor u stambenim zgradama, odnosno nadziivanju stambene zgrade, prila#e se i ugovor zakljuen u skladu sa posebnim zakonom. 3a izgradnju energetski" objekata, uz za"tev iz stava . ovog lana prila#e se i energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom. Organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole, po prijemu za"teva proverava da li za"tev sadr#i propisane dokaze i da li je glavni projekat uraen u skladu sa pravilima graenja sadr#anim u lokacijskoj dozvoli. Cko nadle#ni organ utvrdi da glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadr#anim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora o uoenom nedostatku u roku osam dana od dana prijema za"teva i nalo#iti mu da, u roku od &. dana, uskladi glavni projekat sa pravilima graenja sadr#anim u lokacijskoj dozvoli. Cko investitor u propisanom roku ne dostavi glavni projekat koji je usklaen sa pravilima graenja sadr#anim u lokacijskoj dozvoli, nadle#ni organ e reenjem odbiti za"tev. 8adle#ni organ je du#an da, kad utvrdi da dostavljeni glavni projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadr#anim u lokacijskoj dozvoli, o tome obavesti 9n#enjersku komoru 6rbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti.

-( 3a objekte za koje graevinsku dozvolu izdaje Dinistarstvo, odnosno autonomna pokrajina, uz za"tev iz stava . ovog lana, podnosi se i izvetaj revizione komisije. -. Sadr7ina .raevin,(e d$'v$"e !"an 1%4. :raevinska dozvola sadr#i, naroito, podatke o: ! investitoru; $! objektu ije se graenje dozvoljava sa podacima o gabaritu, spratnosti, ukupnoj povrini i predraunskoj vrednosti objekta; &! katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat; '! postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja; (! roku va#enja graevinske dozvole i roku zavretka graenja; )! dokumentaciji na osnovu koje se izdaje. Cko je pre poetka graenja objekta potrebno ukloniti postojei objekat ili njegov deo, uklanjanje se nala#e graevinskom dozvolom. :raevinska dozvola se izdaje reenjem, u roku od osam dana podnoenja urednog za"teva. 6astavni deo reenja je glavni projekat. 8a reenje iz stava &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od osam dana od dana dostavljanja. 8a reenje iz stava &. ovog lana, koje donosi nadle#no ministarstvo, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, ne mo#e se izjaviti #alba, ali se tu#bom mo#e pokrenuti upravni spor. !"an 1%5. :raevinska dozvola izdaje se za ceo objekat, odnosno za deo objekta, ako taj deo predstavlja te"niku i 2unkcionalnu celinu. Pripremni radovi se izvode na osnovu graevinske dozvole iz stava . ovog lana. Pripremni radovi za objekte iz lana &&. ovog zakona kao i za objekte bruto razvijene graevinske povrine preko +.. m$, mogu se izvoditi i na osnovu posebne graevinske dozvole. 5z za"tev za izdavanje graevinske dozvole iz stava &. ovog lana, prila#e se reenje o lokacijskoj dozvoli i glavni projekat za izvoenje pripremni" radova. 0eenje iz stava &. ovog lana donosi organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja uredne domumentacije. 8a reenje iz stava &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je reenje izdalo ministarstvo nadle#no za poslove graevinarstva, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, mo#e se tu#bom pokrenuti upravni spor.

- ($ 1. D$,tav" an e re)en a $ .raevin,($ d$'v$"i !"an 1%8. 8adle#ni organ dostavlja po jedan primerak reenja o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor nad izgradnjom objekata, a ako je reenje donelo Dinistarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kopija reenja se dostavlja jedinici lokalne samouprave na ijoj teritoriji se gradi objekat. 4. Od"u&ivan e +$ 7a"0i !"an 1%9. Po #albi na reenje o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, reava ministarstvo nadle#no za poslove graevinarstva. Cutonomnoj pokrajini poverava se reavanje po #albi protiv prvostepenog reenja o graevinskoj dozvoli jedinice lokalne samouprave, donetoj za graenje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. :radu Beogradu se poverava reavanje po #albi protiv prvostepenog reenje o graevinskj dozvoli donetoj za graenje ili rekonstrukciju objekata do +..m$ bruto razvijene graevinske povrine i pretvaranje zajedniki" prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, na teritoriji grada Beograda. 5. R$( va7en a .raevin,(e d$'v$"e !"an 1-;. :raevinska dozvola prestaje da va#i ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosna#nosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola. 8. I'mena re)en a $ "$(a3i ,($ i .raevin,($ d$'v$"i u,"ed +r$mene inve,tit$ra !"an 1-1. Cko se u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova promeni investitor, novi investitor je du#an da u roku od ( dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao graevinsku dozvolu za"tev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli. 5z za"tev iz stava . ovog lana prila#e se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljitu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji. Cko se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu koje je u privatnoj svojini, investitor uz za"tev za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima dostavlja ugovor o kupovini graevinskog zemljita i objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na graevinskom zemljitu i objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu. Cko se objekat u izgradnji nalazi na graevinskom zemljitu u javnoj svojini, a nosilac izdate graevinske dozvole je zakupac na tom zemljitu, kao dokaz uz za"tev za upis prava u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima podnosi se

- (& ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor sa jedinicom lokalne samouprave, odnosno preduzeem iz lana , . ovog zakona o izmeni ugovora o zakupu, a kao dokaz iz stava $. ovog lana investitor prila#e izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na svoje ime u teretnom listu. Cko je predmet izdate graevinske dozvole nadziivanje, odnosno pretvaranje zajedniki" prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava $. ovog lana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaenom odgovarajuem porezu u skladu sa zakonom kojim se ureuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se ureuju porezi na imovinu i ugovor zakljuen sa skuptinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom. Cko je predmet izdate graevinske dozvole rekonstrukcija postojeeg objekta, kao dokaz iz stava $. ovog lana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata graevinska dozvola o rekonstrukciji. Fao dokaz iz stava $. ovog lana mo#e se podneti i pravnosna#no reenje o nasleivanju, kao i reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan nain mo#e utvrditi pravni kontinuitet podnosioca. 3a"tev za izmenu reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli, mo#e se podneti dok traje graenje objekta. 0eenje o izmeni reenja o lokacijskoj i graevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja urednog za"teva i sadr#i podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno. 8a osnovu reenja iz stava ,. ovog lana, nadle#ni organ je du#an da na glavnom projektu upie i peatom organa overi nastalu promenu. 0eenje iz stava ,. ovog lana dostavlja se ranijem i novom investitoru i graevinskoj inspekciji. 8a reenje iz stava ,. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac reenja Dinistarstvo, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, tu#bom se mo#e pokrenuti upravni spor. 9. I'mena re)en a $ .raevin,($ d$'v$"i u,"ed +r$mena u t$(u .raen a !"an 1-#. Cko u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu graevinsku dozvolu i glavni projekat, investitor je du#an da podnese za"tev za izmenu graevinske dozvole. 9zmenom u smislu stava . ovog lana smatra se svako odstupanje od polo#aja, dimenzija, namena i oblika objekta utvreni" u graevinskoj dozvoli i glavnom projektu. 5z za"tev iz stava . ovog lana prila#e se novi glavni projekat sa nastalim izmenama u toku graenja.

- (' Cko organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa va#eim planskim dokumentom, donee reenje o izmeni graevinske dozvole u roku od ( dana od dana prijema uredne dokumentacije. 1;. P$,e0ni ,"u&a evi .raen a2 $dn$,n$ i'v$en a rad$va 0e' +ri0av" ene .raevin,(e d$'v$"e !"an 1-%. :raenju objekta, odnosno izvoenju pojedini" radova mo#e se pristupiti i bez pret"odno pribavljene graevinske dozvole, ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarni" nepogoda, kao i radi otklanjanja tetni" posledica od ti" nepogoda, neposredno posle nji"ovog nastupanja, u sluaju "avarije na energetskim objektima ili telekomunikacionim sistemima, kao i u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti. 5 sluaju "avarije na energetskim objektima i telekomunikacionim sistemima, vlasnik objekta, odnosno sistema ima obavezu da odma" obavesti organ nadle#an za poslove graevinske inspekcije o nastaloj "avariji. Objekat iz stava . ovog lana mo#e ostati kao stalni, ako investitor pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana '(. ovog zakona, u roku od jedne godine od dana prestanka opasnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje, odnosno izvoenje radova. Cko investitor ne pribavi graevinsku dozvolu za objekat iz stava . ovog lana u propisanom roku, du#an je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadle#an za poslove graevinske inspekcije, a koji ne mo#e biti du#i od &. dana. 11. I'.radn a $0 e(ata i i'v$en e rad$va 'a ($ e ,e ne i'da e .raevin,(a d$'v$"a !"an 1--. Aednostavni objekti koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagraen glavni objekat %vrtna senila do (m$ osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci povrine do $m$ i dubine do m, nadstrenice osnove do . m$, deja igralita, dvorini kamini povrine do ,(m i visine do &m, kolski prilazi objektima irine $,( - &m, solarni kolektori i sl.!, koji se izvode tako da ne ometaju izgled zgrada, susedne objekte i peake staze, stone jame do $.m$ osnove; grobnice i spomenici na groblju; peake staze, ploe za obavetavanje do ) m$ i druga oprema u zatienim prirodnim dobrima %prema odluci javni" preduzea koji upravljaju tim prirodnim dobrom!; telekomunikaciona sredstva koja se postavljaju ili instaliraju na telekomunikacionim kablovima i mre#ama, antenskim stubovima i nosaima %izuzev antenski" sistema zemaljski" satelitski" stanica i parabolini" antena radio stanica svi" namena iji je prenik vei od $,( m! i na postojeim zgradama, putevima, prostorijama, telekomunikacionoj in2rastrukturi i kontejnerima, tipski kabineti bazni" stanica na odgovarajuim nosaima, kontejneri za smetaj telekomunikacione opreme i ureaja, tipski ormani za unutranju i spoljanju monta#u za smetaj telekomunikacione opreme i sl.; stubii katodne zatite za eline cevovode i stanice katodne zatite, oznake kilometra#e, oznake skretanja i zatitne lule na ukrtanjima sa putevima i prugama na linijskim in2rastrukturnim objektima tipa gasovoda, na2tovoda i produktovoda, ne smatraju se objektima ili pomonim objektima u smislu ovog zakona i na nji" se ne primenjuju odredbe ovog zakona.

- (( !"an 1-1. :raenje objekata iz lana $. stav . ta. $'! i $(! ovog zakona, izvoenje radova na investicionom odr#avanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, adaptacija, sanacija i promena namene objekta bez izvoenja graevinski" radova, odnosno promena namene objekta, vre se na osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje ti" radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole. 5z za"tev za izdavanje reenja iz stava . ovog lana podnosi se: ! $! objekta; dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom &(. ovog zakona; idejni projekat, odnosno glavni projekat za radove na sanaciji i adaptaciji

&! in2ormacija o lokaciji za izgradnju pomoni" objekata, gara#a i tra2o stanica .4.' k/ ili $.4.' k/; '! dokaz o ureenju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita za izgradnju tipski" tra2o stanica .4.' k/ i $.4.' k/ %osim stubni" tra2o stanica!, gara#a, ostava i drugi" slini" objekata, kao i za promenu namene objekta bez izvoenja radova. 3a radove iz stava . ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja i objektima za koje se pre obnove %restauracije, konzervacije, revitalizacije! ili adaptacije, moraju izdati konzervatorski uslovi, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadle#ne za poslove zatite kulturi" dobara, na idejni odnosno glavni projekat. 9zuzetno od odredbe stava . ovog lana, po za"tevima za izdavanje reenja o odobrenju izvoenja radova na graenju, odnosno izvoenju radova na graenju objekata iz lana $. taka $'! ovog zakona kao i za adaptaciju i sanaciju objekata u granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zatite zatienog prirodnog dobra od izuzetnog znaaja, kao i za izvoenje radova na investicionom odr#avanju, adaptaciji i sanaciji u zatienoj okolini kulturni" dobara od izuzetnog znaaja i kulturni" dobara upisani" u Gistu svetske kulturne batine, reava nadle#ni organ jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat. 8adle#ni organ odbacie zakljukom za"tev kao nepotpun, ako investitor ni u naknadno ostavljenom roku od tri dana ne izvri dopunu za"teva dostavljanjem propisani" dokaza. Protiv ovog zakljuka mo#e se izjaviti #alba u roku od tri dana od dana dostavljanja. 8adle#ni organ odbie reenjem za"tev ako je izvoenje radova, odnosno promena namene objekta iz stava . ovog lana u suprotnosti sa planskim dokumentom ili je za radove navedene u za"tevu potrebno izdavanje graevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja za"teva. 8adle#ni organ donosi reenje kojim se odobrava izvoenje radova u roku od osam dana od dana podnoenja urednog za"teva. 8a reenja iz st. ). i *. mo#e se izjaviti #alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. Po zavretku izgradnje, odnosno izvoenja radova na ugradnji unutranji" instalacija za gas, energetskim i telekomunikacionim objektima iz lana $. taka $(! ovog zakona, mo#e se izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, po za"tevu investitora. Pravnosna#no reenje iz stava *. ovog lana kojim se odobrava izgradnja gara#a, tra2o stanica .4.' k/ ili $.4.' k/, promena namene objekta, odnosno dela

- () objekta bez izvoenja graevinski" radova, predstavlja osnov za upis u odgovarajuu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za objekat, odnosno izvoenje radova izdata upotrebna dozvola, osnov za upis u odgovarajuu javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima jesu pravnosna#no reenje iz stava *. ovog lana i pravnosna#no reenje o upotrebnoj dozvoli. !"an 1-4. Postavljanje i uklanjanje manji" monta#ni" objekata privremenog karaktera na povrinama javne namene %kiosci, letnje i zimske bate, tezge i drugi pokretni mobilijar!, spomenika i spomen obele#ja na povrinama javne namene, balon "ala sportske namene, nadstrenica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu i plovei" postrojenja na vodnom zemljitu, obezbeuje i ureuje jedinica lokalne samouprave. 1#. Privremena .raevin,(a d$'v$"a !"an 1-5. Privremena graevinska dozvola se izdaje za izgradnju: as2altne baze, separacije agregata, 2abrike betona; samostojei", ankerisani" meteoroloki" anamometarski" stubova visine do ). metara, prenika do &..m sa prateom mernom opremom; privremene saobraajnice, kao i za izvoenje istra#ni" radova na lokaciji, u cilju utvrivanja posebni" uslova za izradu glavnog projekta i za izmetanje postojei" instalacija. 8a postupak izdavanja privremene graevinske dozvole i njenu sadr#inu primenjuju se odredbe l. $ , &( i &). ovog zakona. 3avisno od vrste objekta, odnosno radova, privremena graevinska dozvola se donosi za tano odreeni period u kome se objekat mo#e koristiti, odnosno izvoditi radovi, a koji ne mo#e biti du#i od tri godine od dana donoenja privremene graevinske dozvole. 5 sluaju da investitor sam ne ukloni privremeni objekat u odreenom roku, organ koji je doneo privremenu graevinsku dozvolu, po slu#benoj du#nosti dostavlja za"tev graevinskoj inspekciji za uklanjanje. Jalba na reenje graevinskog inspektora ne zadr#ava izvrenje reenja.

VII. GRA?ENJE
1. Pri ava rad$va !"an 1-8. 9nvestitor je du#an da organu kojio je izdao graevinsku dozvolu i nadle#nom graevinskom inspektoru prijavi poetak graenja objekta, osam dana pre poetka izvoenja radova. Cko je graevinsku dozvolu izdalo Dinistarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja radova. Prijava sadr#i datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova. 3a linijske in2rastrukturne objekte, pored dokaza i podataka iz stava &. ovog lana, dostavlja se i akt ministarstva nadle#nog za poslove 2inansija o uvoenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zakljuen ugovor o pravu slu#benosti u skladu sa ovim zakonom.

- (* 0ok za zavretak graenja poinje da tee od dana podoenja prijave iz stava . ovog lana. #. Pri+rema 'a .raen e !"an 1-9. Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obele#avanje graevinske parcele, regulacioni", nivelacioni" i graevinski" linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetski" radova; obele#avanje gradilita odgovarajuom tablom, koja sadr#i: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje. %. I'v$a& rad$va !"an 11;. :raenje objekata, odnosno izvoenje radova mo#e da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova %u daljem tekstu: izvoa radova. :raenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana &&. stav $. ovog zakona mo#e da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate. Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava $. ovog lana, ima privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova. 9spunjenost uslova iz stava $. ovog lana utvruje ministar nadle#an za poslove graevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje. >rokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava '. ovog lana, snosi podnosilac za"teva za utvrivanje uslova. /isinu trokova iz stava (. ovog lana utvruje ministar nadle#an za poslove graevinarstva. -. Od.$v$rni i'v$a& rad$va !"an 111. 9zvoa radova odreuje odgovornog izvoaa radova koji rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova. Odgovorni izvoa radova mo#e biti lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena %diplomske akademske studije-master, specijalistike akademske studije!, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena %osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije!, odnosno na studijama u trajanju do tri godine za objekte iz stava (. ovog lana odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuom licencom za izvoenje radova. Gicencu za odgovornog izvoaa radova mo#e da stekne lice sa steenim visokim obrazovanjem odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena ili sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena

- (+ odgovarajue struke, odnosno smera, polo#enim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena, sa strunim rezultatima na graenju objekata. 6trunim rezultatima na graenju objekta u smislu stava &. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta. :raenjem objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje jedinica lokalne samouprave, spratnosti POKPK'KPF ija ukupna povrina ne prelazi $.... m$ bruto povrine, objekata manje slo#eni" graevinski" konstrukcija raspona do $ metara, lokalni" i nekategorisani" puteva i ulica, unutranji" instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije, i elektroinstalacije, unutranji" gasni" instalacija, kao i izvoenje pojedini" graevinsko-zanatski" i instalaterski" radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, mo#e rukovoditi i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena, odgovarajue struke, odnosno smera, polo#en struni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa va#eom licencom. :raenjem stambeni" i pomoni" objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog domainstva, kao i izvoenjem pojedini" graevinski" zanatski" i instalacijski" radova i radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, mo#e da rukovodi lice sa steenim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena odgovarajue struke, odnosno smera ili srednjom kolskom spremom odgovarajue struke i polo#enim strunim ispitom. 1. O0ave'e i'v$a&a rad$va i $d.$v$rn$. i'v$a&a rad$va !"an 11#. 9zvoa radova je du#an da: ! $! pre poetka radova potpie glavni projekat; reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu; ugovor o graenju i

&! odgovornom izvoau radova obezbedi dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

'! obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom. 9zvoa radova podnosi organu koji je izdao graevinsku dozvolu, kao i optinskoj upravi na ijoj se teritoriji gradi objekat, izjavu o zavretku izrade temelja. 9zvoa uz izjavu o zavretku izrade temelja prila#e geodetski snimak izgraeni" temelja, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetski" radova. 8adle#ni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava $. ovog lana, vri kontrolu usaglaenosti izgraeni" temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. Cko nadle#ni organ po izvrenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgraeni" temelja u odnosu na glavni projekat, odma" e obavestiti graevinskog inspektora o ovoj injenici, sa nalogom da se zapoeti radovi obustave do usaglaavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. 9zvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u te"nikoj dokumentaciji i nastupanju nepredvieni" okolnosti koje su od uticaja na izvoenje

- (, radova i primenu te"nike dokumentacije %promena te"niki" propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvrene te"nike kontrole, pojava ar"eoloki" nalazita, aktiviranje klizita, pojava podzemni" voda i sl.!. Odgovorni izvoa radova du#an je da: ! izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, ukljuujui standarde pristupanosti te"nikim normativima i standardu kvaliteta koji va#e za pojedine vrste radova, instalacija i opreme; $! organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja, zatitu okoline za vreme trajanja graenja; &! obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline %susedni" objekata i saobraajnica!; '! obezbeuje dokaz o kvalitetu izvreni" radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme; (! vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije; )! obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja; *! obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova; +! na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat gradi. 4. Stru&ni nad'$r !"an 11%. 9nvestitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata graevinska dozvola. 6truni nadzor obu"vata: kontrolu da li se graenje vri prema graevinskoj dozvoli, odnosno prema te"nikoj dokumentaciji po kojoj je izdata graevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svi" vrsta radova i primenu propisa, standarda i te"niki" normativa, ukljuujui standarde pristupanosti; kontrolu i overu koliina izvedeni" radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova; saradnju sa projektantom radi obezbeenja detalja te"noloki" i organizacioni" reenja za izvoenje radova i reavanje drugi" pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova. 6truni nadzor mo#e da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova. 5 vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadle#nom za izdavanje graevinske dozvole.

- ). -

VIII. UPO:REBNA DOZVOLA

1. :e6ni&(i +re."ed $0 e(ta !"an 11-. Podobnost objekta za upotrebu utvruje se te"nikim pregledom. >e"niki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svi" radova predvieni" graevinskom dozvolom i glavnim projektom, odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji se mo#e izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, u roku od &. dana od dana prijema za"teva za izvrenje te"nikog pregleda objekta. >e"niki pregled mo#e se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na za"tev investitora, ako se po zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedeni" radova. >e"niki pregled obu"vata kontrolu usklaenosti izvedeni" radova sa graevinskom dozvolom i te"nikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa te"nikim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. 1.1. K$mi,i a 'a te6ni&(i +re."ed $0 e(ta !"an 111. >e"niki pregled objekata za koje je graevinsku dozvolu donelo Dinistarstvo, vri komisija koju obrazuje ministar nadle#an za poslove graevinarstva ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje ti" poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje ti" poslova. >e"niki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdao nadle#ni organ autonomne pokrajine, vri komisija koju obrazuje taj organ ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje ti" poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje ti" poslova. >e"niki pregled objekta za koje je graevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne samouprave, vri komisija koju obrazuje organ nadle#an za poslove graevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vrenje ti" poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje ti" poslova. >e"niki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom. !"an 114. 5 vrenju te"nikog pregleda mo#e da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu objekata. 5 vrenju te"nikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na #ivotnu sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visoko obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije 1 master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina. 5 vrenju te"nikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo te"niku dokumentaciju ili je bilo izvoa radova kod investitora, lica koja su uestvovala u izradi te"nike

-) dokumentacije i studije uticaja na #ivotnu sredinu, ili u izvoenju radova kod investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja odobrenja za izgradnju u organu nadle#nom za izdavanje odobrenja za izgradnju. 8e mo#e se vriti te"niki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgraen bez graevinske dozvole i glavnog projekta. 1.#. Pr$0ni rad !"an 115. Cko se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti pret"odna ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu #ivotne sredine, ureaja za zatitu od po#ara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno te"nikom dokumentacijom, komisija za te"niki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice kome je povereno vrenje te"nikog pregleda mo#e da predlo#i nadle#nom organu da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. 0eenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme trajanja probnog rada koje ne mo#e biti du#e od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadle#nom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. Fomisija za te"niki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice lice kome je povereno vrenje te"nikog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izvetaj dostavlja organu nadle#nom za izdavanje upotrebne dozvole. #. I'davan e u+$tre0ne d$'v$"e !"an 118. Objekat se mo#e koristiti po pret"odno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu, u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije za te"niki pregled kojim je utvreno da je objekat podoban za upotrebu. 5potrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja te"niko-te"noloku celinu i mo#e se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje tog dela objekta doneta posebna graevinska dozvola. 5potrebna dozvola se izdaje kada se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za upotrebu. Pre izdavanja upotrebne dozvole nadle#ni organ proverava da li je investitor izvrio sve uplate. 5potrebna dozvola sadr#i i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom. Organ iz stava $. ovog lana odbie reenjem za"tev za izdavanje upotrebne dozvole ako investitor nije uklonio objekte izgraene u okviru pripremni" radova. 5potrebna dozvola se dostavlja investitoru i nadle#nom graevinskom inspektoru.

- )$ 8a reenje iz stava $. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana dostavljanja. 8a reenje iz stava $. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadle#no za poslove graevinarstva, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, ne mo#e se izjaviti #alba, ali se mo#e pokrenuti upravni spor u roku od &. dana od dana dostavljanja. %. Odr7avan e $0 e(ta !"an 119. /lasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na investicionom i tekuem odr#avanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima. !"an 14;. Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne mo#e biti prikljuen na elektroenergetsku, gasovodnu, telekomunikacionu ili mre#u daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju.

IE. S:RU!NI ISPI: I LI=EN=E ZA ODGOVORNOG PLANERA2 URBANIS:U2 PROJEK:AN:A I IZVO?A!A RADOVA
1. Stru&ni i,+it !"an 141. 6truni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreeni" poslova propisan ovim zakonom, pola#e se pred komisijom koju obrazuje ministar nadle#an za poslove urbanizma i graevinarstva. >rokove polaganja strunog ispita snosi kandidat ili privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen. #. I'davan e i $du'iman e "i3en3e !"an 14#. Gicencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera izdaje 9n#enjerska komora 6rbije u skladu sa zakonom. >rokove izdavanja licence iz stava . ovog lana, snosi podnosilac za"teva za izdanje licence. 9zdatu licencu 9n#enjerska komora 6rbije mo#e reenjem oduzeti, ako utvrdi da ovlaeno lice nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata. Protiv reenja iz st. . i &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba ministru nadle#nom za poslove urbanizma i graevinarstva.

E. INFENJERSKA KO@ORA SRBIJE

!"an 14%. 9n#enjerska komora 6rbije %u daljem tekstu: Fomora! je pravno lice sa seditem u Beogradu, osnovana 3akonom o planiranju i izgradnji u cilju unapreenja uslova za obavljanje struni" poslova u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja,

- )& projektovanja, izgradnje objekata i drugi" oblasti znaajni" za planiranje i izgradnju, zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima, organizovanja u pru#anju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugi" ciljeva. Llanovi Fomore su in#enjeri ar"itektonske, graevinske, mainske, elektrote"nike, saobraajne, te"noloke i in#enjeri drugi" te"niki" struka, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je izdata licenca iz lana )$. ovog zakona. !"an 14-. Fomora obavlja sledee poslove: ! utvruje pro2esionalna prava i du#nosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju poslova izrade planski" dokumenata, projektovanja i izvoenja radova; $! utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u skladu sa odredbama ovog zakona; &! '! proverava usklaenost izdati" licenci po propisima drugi" zemalja; vodi evidenciju lica iz take $. ovog lana;

(! organizuje sudove asti za utvrivanje povreda pro2esionalni" standarda i normativa %pro2esionalne odgovornosti!, kao i za izricanje mera za te povrede; )! obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava . ovog lana bli#e se ureuje statutom i optim aktima Fomore. 8a statut i opte akte Fomore saglasnost daje ministarstvo nadle#no za poslove urbanizma i graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata nadle#nog za poslove urbanizma i graevinarstva. !"an 141. Organi Fomore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik. Fomora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste, projektante i odgovorne izvoae radova. 0adom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije. 5pravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadle#nog za poslove urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrni" odbora matini" sekcija. 6astav, delokrug i nain izbora organa iz st. , $, &. i '. ovog lana utvruje se 6tatutom Fomore. !"an 144. Fomora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova za odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne planere, donacija, sponzorstva, poklona i drugi" izvora u skladu sa zakonom. Fomora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava . ovog lana, uz pret"odno pribavljenu saglasnost ministra nadle#nog za poslove graevinarstva.

- )' 8adzor nad zakonitou rada Fomore vri ministarstvo nadle#no za poslove urbanizma i graevinarstva.

EI. UKLANJANJE OBJEKA:A

!"an 145. Organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za poslove graevinarstva odobrie reenjem, po slu#benoj du#nosti ili na za"tev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, za koji utvrdi da je usled dotrajalosti ili vei" oteenja ugro#ena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu opasnost za #ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja. 0eenje iz stava . ovog lana mo#e se izvriti ako su pret"odno reena pitanja smetaja korisnika objekta, osim u sluaju kada se uklanjanje objekta odobrava na za"tev vlasnika koji taj objekat koristi. Jalba na reenje o uklanjanju objekta ne zadr#ava izvrenje reenja. 6kuptina jedinice lokalne samouprave ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je potrebno sprovesti i obezbediti u toku uklanjanja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za #ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja. !"an 148. 5klanjanju objekta, odnosno njegovog dela, osim u sluaju izvrenja inspekcijskog reenja, mo#e se pristupiti samo na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. 5z za"tev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se : ! $! glavni projekat ruenja u tri primerka; dokaz o svojini na objektu

&! posebni uslovi, ako se radi o objektu ijim ruenjem bi bio ugro#en javni interes %zatita postojee komunalne i druge in2rastrukture, zatita kulturnog dobra, zatita #ivotne sredine i sl.!. <ozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se reenjem u roku od ( dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije. 8a reenje iz stava &. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana dostavljanja reenja. 8a reenje iz stava &. ovog lana, kada je donosilac reenja ministarstvo nadle#no za poslove graevinarstva, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, ne mo#e se izjaviti #alba, ali se tu#bom mo#e pokrenuti upravni spor, u roku od &. dana od dana dostavljanja reenja. 6tranka u postupku izdavanja dozvole za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, pored vlasnika objekta, jeste i vlasnik susednog objekta, ako se njegov objekat neposredno granii sa objektom ije uklanjanje se tra#i. !"an 149. Cko nadle#ni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se neposredna opasnost za #ivot i zdravlje ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraaja mo#e otkloniti i rekonstrukcijom objekta, odnosno njegovog dela, o tome obavetava vlasnika objekta, radi preduzimanja potrebni" mera u skladu sa zakonom.

- )( 0eenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava . ovog lana utvruje se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti. Cko se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku nadle#ni organ e nalo#iti, odnosno odobrie reenjem, po slu#benoj du#nosti ili na za"tev zainteresovanog lica, uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela. !"an 15;. 5klanjanje objekta, odnosno njegovog dela mo#e da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova. 5klanjanjem objekta iz stava radova. . ovog lana rukovodi odgovorni izvoa

Po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, mora se izvriti ureenje zemljita i odvoz graevinskog otpada, u skladu sa posebnim propisima. 1. I'vr)en e re)en a $ u("an an u $0 e(ta2 $dn$,n$ n e.$v$. de"a !"an 151. 0eenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koje se donosi na osnovu ovog zakona, izvrava republiki, pokrajinski, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadle#an za poslove graevinske inspekcije. Organ iz stava . ovog lana du#an je da 2ormira posebnu organizacionu jedinicu za izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. 8adle#ni graevinski inspektor dostavlja reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sa zakljukom o dozvoli izvrenja reenja, organizacionoj jedinici iz stava $. ovog lana, u cilju sprovoenja. Organ nadle#an za poslove graevinske inspekcije, na predlog organizacione jedinice iz stava $. ovog lana, sainjava program uklanjanja objekata i odgovara za njegovo izvrenje. >rokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret izvrenika. Cko izvrenik sam ne sprovede izvrenje reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, reenje e se izvriti preko privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvrenika. >rokovi izvrenja inspekcijskog reenja padaju na teret bud#eta nadle#nog organa, do naplate od izvrenika. 8a za"tev organizacione jedinice iz stava $. ovog lana, nadle#na policijska uprava e, u skladu sa zakonom, pru#iti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja reenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. 6lu#beno lice zaposleno u organizacionoj jedinici iz stava $. ovog lana, po izvrenom uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela sainjava zapisnik o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, koji se dostavlja i organu nadle#nom za poslove katastra nepokretnosti.

- )) -

EII. NADZOR
1. In,+e(3i ,(i nad'$r !"an 15#. 8adzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa doneti" na osnovu ovog zakona, vri ministarstvo nadle#no za poslove urbanizma i graevinarstva. 9nspekcijski nadzor vri nadle#no ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrenog zakonom. Cutonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona. Optini, gradu i gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju graevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona. :radu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do +.. m$ bruto razvijene graevinske povrine. Poslove urbanistikog inspektora mo#e da obavlja diplomirani in#enjer ar"itekture-master, odnosno diplomirani in#enjer ar"itekture ili diplomirani graevinski in#enjer-master, odnosno diplomirani graevinski in#enjer, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i polo#en struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. Poslove graevinskog inspektora mo#e da obavlja diplomirani in#enjer graevinarstva-master, odnosno diplomirani in#enjer graevinarstva ili diplomirani in#enjer ar"itekture-master, odnosno diplomirani in#enjer ar"itekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i polo#en struni ispit i koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. Poslove inspekcijskog nadzora koji su ovim zakonom povereni optini mo#e da obavlja i lice koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena graevinske ili ar"itektonske struke, odnosno lice koje ima viu kolsku spremu ar"itektonske ili graevinske struke, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, polo#en struni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom. #. Prava i du7n$,ti ur0ani,ti&($. in,+e(t$ra !"an 15%. 5rbanistiki inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i du#nost da proverava da li: ! privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom ispunjava propisane uslove; $! je planski dokument koji se odnosi na organizaciju, planiranje i ureenje prostora izraen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona; &! su lokacijska dozvola i urbanistiki projekat, izraeni i izdati u skladu sa ovim zakonom; '! je glavni projekat, na osnovu koga je izdata graevinska dozvola, izraen u skladu sa lokacijskom dozvolom, odnosno planskim dokumentom;

- )* (! se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, odnosno da li se promene stanja u prostoru vre u skladu sa pravilima i standardima struke; )! je privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno javno preduzee ili druga organizacija koje utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i te"nike podatke za prikljuak na in2rastrukturu, dostavilo potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole u propisanim rokovima. Privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, privredno drutvo, odnosno drugo pravno ili 2iziko lice koje vri promene u prostoru, kao i nadle#na optinska, odnosno gradska, odnosno uprava grada Beograda, du#ni su da urbanistikom inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspolo#ivu dokumentaciju. %. Ov"a)*en a ur0ani,ti&($. in,+e(t$ra !"an 15-. 5 vrenju inspekcijskog nadzora urbanistiki inspektor je ovlaen da preduzima sledee mere: ! da zabrani reenjem dalju izradu planskog dokumenta, ako utvrdi da privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje izrauje planski dokument ne ispunjava uslove propisane zakonom; $! da nalo#i reenjem organu nadle#nom za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, ponitavanje lokacijske dozvole i urbanistikog projekta, u roku koji ne mo#e biti du#i od ( dana, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom; &! da nalo#i reenjem ministarstvu nadle#nom za poslove prostornog planiranja, odnosno organu nadle#nom za poslove prostornog planiranja autonomne pokrajine ponitavanje lokacijske dozvole, u roku koji ne mo#e biti du#i od ( dana, ako utvrdi da lokacijska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, odnosno planskim dokumentom; '! da podnosi inicijativu pred drugostepenim organom za ponitaj graevinske dozvole; (! da obavesti nadle#ni organ, odnosno nadle#nog inspektora i da preduzme druge mere na koje je ovlaen, ako utvrdi da se promene stanja u prostoru ne vre u skladu sa ovim zakonom i propisom donetim na osnovu zakona; )! da obavesti organ nadle#an za donoenje planskog dokumenta i da predlo#i ministru nadle#nom za poslove prostornog planiranja i urbanizma pokretanje postupka za ocenu zakonitosti planskog dokumenta, ako utvrdi da planski dokument nije donet u skladu sa zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na nain propisan zakonom; *! da bez odlaganja obavesti ministra nadle#nog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, ako utvrdi da organ nadle#an za donoenje planskog dokumenta nije u propisanom roku doneo planski dokument; +! da preduzme mere protiv privrednog drutva ili drugog pravnog lica, ako u propisanom roku ne dostave potrebne podatke neop"odne za prikljuak na te"niku i drugu in2rastrukturu; ,! da preduzima i druge mere, u skladu sa zakonom.

- )+ 5 sluaju iz stava . taka . ovog lana, privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik mo#e da nastavi sa izradom planskog dokumenta kad otkloni utvrene nepravilnosti i o tome pismeno obavesti inspektora koji je doneo reenje o zabrani izrade tog planskog dokumenta, a inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene. Fad urbanistiki inspektor utvrdi da je planski dokument donet suprotno odredbama ovog zakona, predlo#ie ministru nadle#nom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese reenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklaivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadle#an za njegovo donoenje. Dinistar nadle#an za poslove prostornog planiranja i urbanizma donee reenje iz stava &. ovog lana u roku od ( dana od dana podnoenja predloga urbanistikog inspektora. -. Prava i du7n$,ti .raevin,($. in,+e(t$ra !"an 151. :raevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ima pravo i du#nost da proverava da li: ! privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje gradi objekat, odnosno lice koje vri struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na projektovanju ili graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove; $! je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdata graevinska dozvola i podneta prijava o poetku graenja; &! je investitor zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom; '! se objekat gradi prema te"nikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno te"nikoj dokumentaciji na osnovu koje je izdato reenje o prijavi radova iz lana '(. ovog zakona; (! je gradilite obele#eno na propisan nain; )! izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju zakonu i propisanim standardima, te"nikim normativima i normama kvaliteta; *! je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susedni" objekata, saobraaja, okoline i zatitu #ivotne sredine; +! na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugro#avaju bezbednost njegovog korienja i okoline; ,! izvoa radova vodi graevinski obezbeuje knjigu inspekcije na propisani nain; dnevnik, graevinsku knjigu i

.! se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odr#avanja objekta; ! je te"niki pregled izvren u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona; $! je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola; &! se objekat koristi za namenu za koju je izdata graevinska, odnosno upotrebna dozvola; '! obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.

- ), :raevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost #ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugro#ava #ivotna sredina i ako se nenamenskim korienjem utie na stabilnost i sigurnost objekta. 5 vrenju inspekcijskog nadzora, graevinski inspektor je ovlaen da ue na gradilite i objekte u izgradnji, da tra#i isprave u cilju identi2ikacije lica, da uzima izjave od odgovorni" lica, 2otogra2ie ili saini video snimak gradilita ili objekta, kao i da preduzima druge radnje vezane za inspekcijski nadzor, u cilju utvrivanja injeninog stanja. :raevinski inspektor je du#an da pru#a strunu pomo u vrenju povereni" poslova u oblasti inspekcijskog nadzora i da daje struna objanjenja i miljenja, kao i da neposredno uestvuje u vrenju inspekcijskog nadzora kad je to neop"odno. 1. Ov"a)*en a .raevin,($. in,+e(t$ra !"an 154. 5 vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da: ! naredi reenjem uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole; $! nalo#i reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne mo#e biti du#i od &. dana za pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema graevinskoj dozvoli, odnosno glavnom projektu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni graevinsku dozvolu, da nalo#i reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela; &! nalo#i reenjem obustavu radova, ako investitor nije zakljuio ugovor o graenju, u skladu sa ovim zakonom; '! nalo#i reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne mo#e biti du#i od &. dana za pribavljanje graevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu reenja iz lana '(. ovog zakona potrebno pribaviti graevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da nalo#i reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela; (! nalo#i reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne mo#e biti du#i od &. dana za pribavljanje, odnosno izmenu graevinske dozvole, ako izgraeni temelji nisu usklaeni sa glavnim projektom, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi graevinsku dozvolu, da nalo#i reenjem uklanjanje izgraeni" temelja; )! nalo#i reenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno graenje, odnosno izvoenje radova i posle donoenja reenja o obustavi radova; *! nalo#i reenjem uklanjanje privremenog objekta iz lana zakona protekom propisanog roka; '*. ovog

+! nalo#i reenjem investitoru, odnosno vlasniku objekta zabranu daljeg uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela, ako se objekat ili njegov deo uklanja bez reenja o dozvoli uklanjanja objekta, odnosno njegovog dela; ,! nalo#i reenjem obustavu radova, ako investitor nije reenjem odredio struni nadzor, u skladu sa ovim zakonom; .! naredi sprovoenje drugi" mera, u skladu sa ovim zakonom.

- *. 0eenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u reenju o ruenju, a nastali su nakon sastavljanja zabele#be i ine jednu graevinsku celinu. !"an 155. Fad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da: ! se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i zatitu #ivotne sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere za otklanjanje uoeni" nedostataka, rok nji"ovog izvrenja, kao i obustavu daljeg izvoenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvrenja na teret investitora, odnosno izvoaa radova; $! izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, te"nikim normativima i normama kvaliteta, obustavie reenjem dalje izvoenje radova dok se ne otklone utvreni nedostaci; &! gradilite nije obele#eno na propisan nain, odnosno pribavljena pismena potvrda o usaglaenosti izgraeni" temelja sa glavnim projektom, nalo#ie reenjem obustavu radova i odredie rok za otklanjanje nedostataka, koji ne mo#e biti du#i od tri dana; 0eenje iz stava . ovog lana mo#e se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne mo#e biti du#i od pet dana. 0ok za izvrenje i rok za #albu poinju da teku od dana donoenja usmenog reenja. !"an 158. Cko graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da: ! privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice kome je povereno vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ne ispunjava propisane uslove, zabranie reenjem dalje izvoenje radova do ispunjenja uslova; $! na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i #ivot i zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvreni nedostaci; &! se objekat za koji je izdata graevinska dozvola koristi bez upotrebne dozvole, naredie investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne mo#e biti krai od &. ni du#i od ,. dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrenom roku donee reenje o zabrani korienja objekta; '! se objekat za koji je izdata graevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrena graevinskom i upotrebnom dozvolom, nalo#ie pribavljanje graevinske dozvole, odnosno reenja iz lana '(. ovog zakona u roku od &. dana, a ako investitor ne pribavi graevinsku dozvolu, odnosno reenje iz lana '(. ovog zakona u ostavljenom roku, donee reenje o zabrani korienja objekta; (! se korienjem objekta dovodi u opasnost #ivot i zdravlje ljudi, bezbednost susedni" objekata, bezbednost okoline ili ugro#ava #ivotna sredina, nalo#ie izvoenje potrebni" radova, odnosno zabraniti korienje objekta, odnosno dela objekta;

-* )! objekat za koji je izdata graevinska dozvola, koji nije zavren u roku sadr#anom u prijavi poetka graenja objekta, odnosno izvoenja radova, naredie reenjem investitoru da u roku koji ne mo#e biti krai od &. ni du#i od ,. dana, zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova, a ako investitor ne zavri objekat u ostavljenom roku, podnee prijavu za uinjeni prekraaj, odnosno privredni prestup. !"an 159. Fad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja, odnosno korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno odr#avanje objekta, naredie reenjem investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku objekta da uoene nepravilnosti otkloni. !"an 18;. :raevinski, odnosno urbanistiki inspektor du#an je da na za"tev 9n#enjerske komore 6rbije dostavi reenje koje u vrenju inspekcijskog nadzora donosi na osnovu ovog zakona. !"an 181. Fad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez graevinske dozvole, pored mera propisani" ovim zakonom, naredie reenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilita. 0eenje iz stava . ovog lana izvrno je danom donoenja. Dera iz stava . ovog lana sprovodi se stavljanjem slu#benog znaka ?zatvoreno gradilite@, peaenjem graevinski" maina i pribijanjem kopije reenja iz stava . ovog lana na vidnom mestu. Aedan primerak izvrnog reenja kojim se nareuje zatvaranje gradilita, graevinski inspektor dostavlja nadle#noj policijskoj upravi, koja e po potrebi pru#iti policijsku pomo radi omoguavanja sprovoenja izvrenja tog reenja. !"an 18#. Fad graevinski inspektor, u vrenju inspekcijskog nadzora, utvrdi da je investitor nepoznat, reenje, odnosno zakljuak o dozvoli izvrenja dostavlja se pribijanjem na oglasnu tablu nadle#nog organa i pribijanjem na objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava. 0eenje i zakljuak iz stava . ovog lana smatra se dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu i objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava, o emu se na originalnom ar"ivskom primerku reenja, odnosno zakljuka sainjava slu#bena beleka, koja naroito sadr#i vreme i mesto dostave. !"an 18%. 0eenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, graevinski inspektor donosi u sluajevima propisanim ovim zakonom. 0eenjem iz stava . ovog lana odreuje se rok u kome je investitor du#an ukloniti objekat ili njegov deo. 0eenjem iz stava . ovog lana graevinski inspektor odreuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat ruenja, kao i nain izvrenja putem druge osobe u sluaju da investitor to sam nije uinio u roku odreenom reenjem o uklanjanju.

- *$ 9zuzetno, graevinski inspektor, u sluajevima iz stava . ovog lana nee doneti reenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela %potporni zidovi, pretvaranje tavanskog prostora u stambeni, otvaranje portala na 2asadi i sl.!, ako bi tim uklanjanjem nastala opasnost po #ivot i zdravlje ljudi ili susedne objekte ili sam objekat, ve e investitoru reenjem nalo#iti vraanje u prvobitno stanje, u skladu sa ovim zakonom. !"an 18-. 8a reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana prijema reenja. 8a reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora #alba se izjavljuje /ladi, preko ministarstva nadle#nog za poslove urbanizma. 8a reenje urbanistikog inspektora autonomne pokrajine #alba se izjavljuje nadle#nom izvrnom organu autonomne pokrajine, preko organa nadle#nog za poslove urbanizma autonomne pokrajine. 8a reenje urbanistikog inspektora grada Beograda #alba se izjavljuje nadle#nom izvrnom organu grada Beograda. Cutonomnoj pokrajini poverava se reavanje po #albi protiv prvostepenog reenja donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine. :radu Beogradu poverava se reavanje po #albi protiv prvostepenog reenja gradske optine, donetog u postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji grada Beograda, u skladu sa ovim zakonom. Jalba izjavljena na reenje iz stava . ovog lana ne odla#e izvrenje reenja.

EIII. LEGALIZA=IJA OBJEKA:A

!"an 181. Gegalizacija, u smislu ovog zakona, jeste naknadno izdavanje graevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta izgraene ili rekonstruisane bez graevinske dozvole. :raevinska dozvola iz stava . ovog lana izdae se za sve objekte izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona. :raevinska dozvola mo#e se izdati, u smislu ovog lana, i za objekte izgraene na osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta na kojima je prilikom izvoenja radova odstupljeno od izdate graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta. 5potrebna dozvola izdae se i za objekte izgraene na osnovu graevinske dozvole, odnsono odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, kod koji" postoji odstupanje od te"nike dokkumentacije na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, odnosno od odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, ako ispunjavaju i druge uslove za korienje, a koriste se bez upotrebne dozvole. Fad organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole, odnosno bez odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta ispunjava propisane uslove za graenje i korienje, graevinsku i upotrebnu dozvolu mo#e izdati jednim reenjem.

- *& Friterijume za utvrivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita u postupcima legalizacije, za porodine stambene objekte do .. m$, objekte izgraene iz sredstva bud#eta 0epublike 6rbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravni" lica iji je osniva 0epublika 6rbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, utvrdie ministar nadle#an za poslove graevinarstva u roku od &. dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. !"an 184. Postupak legalizacije pokree se po za"tevu vlasnika bespravno izgraenog objekta, odnosno njegovog dela. 3a"tev za legalizaciju podnosi se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. /lasnici bespravno izgraeni" objekata, odnosno delova objekta, koji su podneli prijavu za legalizaciju po ranije va#eem zakonu u propisanim rokovima, nemaju obavezu podnoenja za"teva u smislu stava . ovog lana, ve se ta prijava smatra za"tevom u smislu ovog zakona. !"an 185. 3a objekte izgraene, odnosno rekonstruisane ili dograene bez graevinske dozvole ne mo#e se naknadno izdati graevinska dozvola ako je objekat: ! izgraen, odnosno rekonstruisan na zemljitu nepovoljnom za graenje %klizita, movarno tlo i sl.!; $! izgraen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeuje trajnost i sigurnost objekta; &! izgraen na povrinama javne namene, odnosno zemljitu planiranom za ureenje ili izgradnju javni" objekata ili javni" povrina za koje se utvruje opti interes, u skladu sa posebnim zakonom; '! dobra; (! izgraen, odnosno rekonstruisan sa namenom koja je u suprotnosti sa prete#nom namenom u toj zoni; )! izgraen, odnosno rekonstruisan na udaljenosti od susednog objekta koja je manja od udaljenosti propisane odredbama Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadr#ini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava %?6lu#beni glasnik 06@, broj *(4.&! koje se odnose na meusobnu udaljenost objekata. *! izgraen, odnosno rekonstruisan tako da je visina objekta vea od visine propisane odredbama Pravilnika o optim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadr#ini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava %?6lu#beni glasnik 06@, broj *(4.&! koje se odnose na visinu objekata. 9zuzetno od odredbe stava . taka &! ovog lana nadle#ni organ e naknadno izdati graevinsku i upotrebnu dozvolu za izgraen ili rekonstruisan objekat javne namene, ako je taj objekat u 2unkciji javne namene. 9zuzetno od odredbe stava . ta. )! i *! ovog lana nadle#ni organ e naknadno izdati graevinsku i upotrebnu dozvolu, ako podnosilac za"teva za legalizaciju prilo#i overenu saglasnost vlasnika susednog objekta. izgraen, odnosno rekonstruisan u zoni zatite prirodnog ili kulturnog

- *' 3a objekte iz stava . ta. )! i *! ovog lana, mo#e se naknadno izdati graevinska dozvola ako jedinica lokalne samouprave u roku od ,. dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese odluku kojom mo#e na drugaiji nain utvrditi uslove u pogledu udaljenosti od susednog objekta i visine objekta. Cko jedinica lokalne samouprave ne donese odluku iz stava '. ovog lana u propisanom roku primenjuju se odredbe stava . ta. )! i *! ovog lana. !"an 188. 5z za"tev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za porodine stambene objekte do .. m$ i stambene objekte preko .. m$ sa jednim stanom, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, 2otogra2ije objekta i te"niki izvetaj o stanju objekta, instalacija, in2rastrukturne mre#e i spoljnjeg ureenja koji sadr#i geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom u osnovi objekta i dokaz o uplati administrativne takse. !"an 189. 5z za"tev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za stambene objekte sa vie stanova, stambeno-poslovne objekte, poslovne i proizvodne objekte podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, 2otogra2ije objekta i zapisnik o izvrenom vetaenju o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa speci2ikacijom posebni" 2iziki" delova, koji sadr#i geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica upisanog u odgovarajui registar za obavljanje ti" poslova i dokaz o uplati administrativne takse. 3a"tev iz stava . ovog lana mo#e podneti i svaki vlasnik posebnog 2izikog dela objekta. 0eenje iz stava . ovog lana izdaje se za objekat, sa obaveznom speci2ikacijom posebni" 2iziki" delova tog objekta. /lasnici posebni" 2iziki" delova u objektu za koje je izdato reenje iz stava .ovog lana, mogu ostvariti pravo upisa svojine na tim posebnim 2izikim delovima u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Odredbe ovog lana ne primenjuju se na objekte iz lana &&. stav . ta. $!, &!, '!, .! i ! ovog zakona. 5z za"tev za za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte iz stava (. ovog lana podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta izraen u skladu sa ovim zakonom, i dokaz o uplati administrativne takse. !"an 19;. 5z za"tev za izdavanje naknadnog reenja o prijavi radova za izgradnju pomoni" objekata podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu i 2otogra2ije pomonog objekta. !"an 191. 5z za"tev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za objekte izgraene iz sredstava bud#eta 0epublike 6rbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravni" lica iji je osniva 0epublika 6rbija,

- *( autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave podnosi se zapisnik o izvrenom vetaenju o te"nikoj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta, sa speci2ikacijom posebni" 2iziki" delova, koji sadr#i geodetski snimak objekta na kopiji plana parcele, sa iskazanom bruto razvijenom graevinskom povrinom u osnovi objekta, izraen od strane privrednog drutva, odnosno drugog pravnog lica upisanog u odgovarajui registar za obavljanje ti" poslova. :raevinsku dozvolu iz stava . ovog lana izdaje organ nadle#an za izdavanje graevinske dozvole. 9zdata graevinska dozvola objavljuje se na oglasnoj tabli nadle#nog organa. 8a reenje kojim se izdaje graevinska dozvola iz stava $. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od sedam dana od dana javnog oglaavanja, a ako je reenje izdalo nadle#no ministarstvo, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, mo#e se tu#bom pokrenuti upravni spor. !"an 19#. 5z za"tev za naknadno izdavanje graevinske dozvole za radove na izgradnji objekta za koji je izdato odobrenje za izgradnju po propisima koji su va#ili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a kojim je odstupljeno od izdatog odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta, podnosi se dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, projekat izvedenog objekta izraen u skladu sa ovim zakonom i dokaz o uplati administrativne takse. !"an 19%. Pored dokaza koji su propisani u l. ++. i +,. ovog zakona, kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima na graevinskom zemljitu smatra se i: ! za objekat izgraen na graevinskom zemljitu u svojini drugog lica 1 pravnosna#na sudska odluka kojom je utvreno pravo svojine na zemljitu, koju vlasnik pribavi u skladu sa propisima o svojinskim odnosima; $! za objekat izgraen na graevinskom zemljitu 1 ugovor o prenosu prava korienja, odnosno kupovini zemljita, koji je zakljuen do &. maja $..&. godine izmeu tadanjeg korisnika zemljita i podnosioca za"teva i koji je overen kod nadle#nog suda; ugovor o kupovini objekta ili objekta u izgradnji izmeu vlasnika, odnosno korisnika zemljita i podnosioca za"teva, koji je overen kod nadle#nog suda; ugovor o suinvestiranju izgradnje objekta zakljuen izmeu vlasnika, odnosno korisnika zemljita i podnosioca za"teva, koji je overen kod nadle#nog suda; pravnosna#no reenje o nasleivanju; pravnosna#no reenje o statusnoj promeni privrednog drutva iz koga se na nesporan nain mo#e utvrditi pravni kontinuitet podnosioca za"teva. !"an 19-. Organ nadle#an za naknadno izdavanje graevinske dozvole utvruje da li je uz za"tev podneta sva propisana dokumentacija, odnosno svi dokazi propisani ovim zakonom. /lasnici bespravno izgraeni" objekata koji su podneli prijave u skladu sa ranije va#eim zakonom, u roku od ). dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavljaju dokaze propisane ovim zakonom za legalizaciju. Cko je u postupku podnet projekat izvedenog objekta, ne podnosi se te"niki izvetaj iz l. ++. ovog zakona, odnosno zapisnik iz l. +,. i , . ovog zakona.

- *) Cko uz za"tev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom za legalizaciju, nadle#ni organ je du#an da zatra#i dopunu dokumentacije, u roku koji ne mo#e biti du#i od ). dana. Cko u ostavljenom roku podnosilac ne izvri dopunu dokumentacije, organ uprave e za"tev odbaciti zakljukom. Protiv zakljuka iz stava '. ovog lana je dozvoljena #alba, a ako je po za"tevu reavalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, mo#e se tu#bom pokrenuti upravni spor. Pravnosna#an zakljuak iz stava '. ovog lana dostavlja se nadle#noj graevinskoj inspekciji. !"an 191. Fada nadle#ni organ utvrdi da je uz za"tev podneta sva propisana dokumentacija i dokazi, pristupa odluivanju o mogunostima legalizacije, u skladu sa ovim zakonom. Cko nadle#ni organ utvrdi da ne postoji mogunost legalizacije, reenjem e odbiti za"tev. 8a reenje iz stava $. ovog lana mo#e se izjaviti #alba u roku od ( dana od dana dostavljanja, a ako je reenje donelo nadle#no ministarstvo, odnosno nadle#ni organ autonomne pokrajine, mo#e se tu#bom pokrenuti upravni spor. Po pravnosna#nosti, reenje iz stava $. ovog lana dostavlja se nadle#noj graevinskoj inspekciji. Cko nadle#ni organ utvrdi da postoji mogunost legalizacije, obavetava podnosioca za"teva da u roku od ). dana dostavi dokaz o ureivanju meusobni" odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite. Po dostavljanju dokaza iz stava (. ovog lana, nadle#ni organ u roku od ( dana izdaje graevinsku i upotrebnu dozvolu jednim reenjem. Pravnosna#no reenje iz stava ). ovog lana predstavlja osnov za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Organ nadle#an za upis prava svojine u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prilikom upisa objekta stavlja zabele#bu da je pravo svojine na objektu utvreno na osnovu graevinske i upotrebne dozvole izdate u postupku legalizacije, te da, s obzirom na minimalnu te"niku dokumentaciju koja je propisana, 0epublika 6rbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost objekta. Cko u propisanom roku podnosilac za"teva ne dostavi dokaz o ureivanju meusobni" odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje graevinsko zemljite, nadle#ni organ e zakljukom odbaciti za"tev. Protiv zakljuka iz stava ,. ovog lana je dozvoljena #alba, a ako je po za"tevu reavalo ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, mo#e se tu#bom pokrenuti upravni spor. Pravnosna#an zakljuak iz stava ,. ovog lana dostavlja se nadle#noj graevinskoj inspekciji. !"an 194. Dinistar nadle#an za poslove graevinarstva propisuje bli#e kriterijume iz lana +*. ovog zakona, nain izrade i sadr#inu te"nike dokumentacije propisane za postupak legalizacije, projekta izvedenog objekta, kao i sadr#inu i nain izdavanja graevinske i upotrebne dozvole za objekte koji su predmet legalizacije.

- ** !"an 195. 0uenje objekata, koji su izgraeni, odnosno rekonstruisani ili dograeni bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, nee se izvravati niti e se za te objekte donositi reenje o uklanjanju do pravosna#no okonanog postupka legalizacije. :raevinski inspektor e doneti bez odlaganja reenje o uklanjanju objekta ako reenje o ruenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo graenje zavreno bez graevinske dozvole posle stupanja na snagu ovog zakona. !"an 198. Pravnosna#nim okonanjem postupka kojim se odbacuje ili odbija za"tev za legalizaciju, stiu se uslovi za uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela. Pravnosna#ni akt iz stava dostavlja graevinskoj inspekciji. . ovog lana nadle#ni organ bez odlaganja

:raevinski inspektor je du#an da odma" po dobijanju akta iz stava . ovog lana donese reenje o uklanjanju objekta, odnosno dela objekta, u skladu sa odredbama ovog zakona, ako takvo reenje ve nije doneto. !"an 199. Objekat koji se koristi za stanovanje, osim objekata iz lana +*. ovog zakona, a za koji je podnet za"tev za legalizaciju u skladu sa ovim zakonom, mo#e biti privremeno, do pravnosna#nog okonanja postupka legalizacije, prikljuen na elektroenergetsku, gasnu, telekomunikacionu ili mre#u daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju. !"an #;;. Aedinice lokalne samouprave su du#ne da u roku od ,. dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostave ministarstvu nadle#nom za poslove graevinarstva spisak svi" objekata izgraeni", odnosno rekonstruisani" ili dograeni" bez graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrenog glavnog projekta do dana stupanja na snagu ovog zakona, a nisu porueni na osnovu zakona koji prestaje da va#i danom stupanja na snagu ovog zakona. 6pisak objekata iz stava . ovog lana sadr#i: datum izgradnje, odnosno rekonstrukcije ili dogradnje objekta, namenu objekta, povrinu, ime vlasnika objekta, kao i podatke o donetom reenju o ruenju.

EIV. OVLAAGENJE ZA DONOAENJE PODZAKONSKIH AKA:A

!"an #;1. Dinistar propisuje bli#e: ! energetska svojstva i nain izraunavanja toplotni" svojstava objekata visokogradnje, energetske za"teve za nove i postojee objekte, kao i uslove, sadr#inu i nain izdavanja serti2ikata %lan '!; $! &! '! +!; te"nike standarde pristupanosti %lan (!; te"nike propise o kvalitetu graevinski" proizvoda %lan )!; uslove, nain voenja i pristupa, kao i sadr#inu registra investitora %lan

- *+ (! (.!; )! uslove i kriterijume za su42inansiranje izrade planski" dokumenata %lan &,!; *! sadr#inu i nain voenja i odr#avanja Eentralnog registra planski" dokumenata i lokalnog in2ormacionog sistema planski" dokumenata %l. '&. i '(!; +! ,! sadr#inu in2ormacije o lokaciji i lokacijske dozvole %l. (&. i ((!; nain javne prezentacije urbanistikog projekta %lan )&!; sadr#inu, nain i postupak izrade planski" dokumenata %l. &', '), ',. i

.! sadr#inu i nain donoenja programa ureivanja graevinskog zemljita, kao i kriterijume za odreivanje naknade za ureivanje graevinskog zemljita %l. ,.. i ,&!; ! sadr#inu i nain izdavanja graevinske dozvole %l. &). i &*!; $! nain, postupak i sadr#inu podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu te"nike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i uslove za oduzimanje ti" licenci %l. $). i (.!; &! sadr#inu i nain vrenja kontrole te"nike dokumentacije %l. $,. i & !; '! sadr#inu i obim pret"odni" radova, pret"odne studije opravdanosti i studije opravdanosti, sadr#inu i nain pripreme te"nike dokumentacije %l. . i )!; (! 6rbiju %l. )! metodologiju i proceduru realizacije projekata od znaaja za 0epubliku . - (!; izgled, sadr#inu i mesto postavljanja gradiline table %lan ',!;

*! sadr#inu i nain voenja knjige inspekcije, graevinskog dnevnika i graevinske knjige %lan ($!; +! sadr#inu i nain voenja strunog nadzora %lan (&!; ,! sadr#inu i nain vrenja te"nikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u toku graenja i upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova %l. ('. i (+!; $.! uslove, program i nain polaganja strunog ispita u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja, izrade te"nike dokumentacije i graenja %lan ) !; $ ! uslove i postupak izdavanja i oduzimanja licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog planera %lan )$!; $$! sadr#inu projekta ruenja %lan )+!; $&! obrazac i sadr#inu legitimacije urbanistikog i graevinskog inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi inspektor; $'! postupak donoenja i sadr#inu programa uklanjanja objekata %lan * !; $(! izgled i sadr#inu slu#benog znaka, kao i postupak zatvaranja gradilita %lan + !.

- *, -

EV. KAZNENE ODREDBE

1. Privredni +re,tu+i !"an #;#. 8ovanom kaznom od .(...... do &........ dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako: ! izradu te"nike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koja ne ispunjava propisane uslove %lan $)!; $! kontrolu te"nike dokumentacije poveri privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu koje ne ispunjava propisane uslove %lan $,!; &! ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta %lan (&!; '! nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o nji"ovoj obustavi %lan *)!; (! ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku %lan *+!. 3a privredni prestup iz stava . ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom od ...... do $...... dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava graevinski inspektor. !"an #;%. 8ovanom kaznom od .(...... do &........ dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: ! gradi objekat bez graevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno te"nikoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi % lan .!; $! postupa suprotno odredbama lana ($. ovog zakona; &! nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja %lan *)!. 3a privredni prestup iz stava . ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom od ...... do $...... dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava graevinski inspektor. !"an #;-. 8ovanom kaznom od .(...... do &........ dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i te"nike podatke za prikljuak na in2rastrukturu2 ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole %l. '). i (' !. 3a privredni prestup iz stava . ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje prostora, kao i te"nike podatke za prikljuak na in2rastrukturu2 ako u propisanom roku ne dostavi potrebne podatke i uslove za . ovog lana podnosi nadle#ni . ovog lana podnosi nadle#ni

- +. izradu planskog dokumenta, odnosno lokacijske dozvole, novanom kaznom od (..... do ...... dinara %l.'). i ('!. Prijavu za privredni prestup iz stava . i $. ovog lana podnosi organ nadle#an za izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno 0epublika 6rbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za privredni prestup. %. Pre(r)a i !"an #;1. 8ovanom kaznom od (...... do ........ dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru vrenje nadzora u skladu sa ovim zakonom %l. *&. i *(!. 3a prekraj iz stava . ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od (..... do ...... dinara. 3a"tev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. . i $. ovog lana podnosi organ nadle#an za izdavanje lokacijske dozvole, odnosno nosilac izrade plana, a ako je osniva tog pravnog lica jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno 0epublika 6rbija, obavetava osnivaa o podnetoj prijavi za prekraj. !"an #;4. 8ovanom kaznom od &...... dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje je investitor objekta ako ne obezbedi pristup objektu osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupanosti % lan (!. 3a prekraj iz stava . ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od ..... do (..... dinara. 3a"tev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. . i $. ovog lana podnosi nadle#ni urbanistiki inspektor. !"an #;5. 8ovanom kaznom od ...... do (...... dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo ili drugo pravno lice koje izrauje dokumente prostornog i urbanistikog planiranja ili obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, ako ne omogui urbanistikom ili graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspolo#ivu dokumentaciju %l. *&. i *(!. 3a prekraj iz stava . ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom pravnom licu, novanom kaznom od ..... do (..... dinara. 3a"tev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. . i $. ovog lana podnosi nadle#ni urbanistiki, odnosno graevinski inspektor. !"an #;8. 8ovanom kaznom od (...... do ........ dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako: ! ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove %l. ( . i ($!; $! &!; ne obavesti nadle#ni organ o zavretku izgradnje temelja %lan ($. stav

-+ &! pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona na nedostatke u te"nikoj dokumentaciji %lan ($. stav )!; '! ne vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu ili ne obezbedi knjigu inspekcije %lan ($. stav *. taka (!. 3a prekraj iz stava . ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat, novanom kaznom od (.. do (..... dinara. 3a"tev za pokretanje prekrajnog postupka iz st. . i $. ovog lana podnosi nadle#ni graevinski inspektor. !"an #;9. 8ovanom kaznom od $(.... do (..... dinara ili kaznom zatvora do &. dana kaznie se za prekraj odgovorno slu#beno lice u nadle#nom organu uprave ako: ! ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu planskog dokumenta %lan ')!; $! ne izda in2ormaciju o lokaciji, lokacijsku dozvolu, graevinsku dozvolu, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku %l. (&, (), &). i (+!; &! ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta %lan )&!; '! ne dostavi za"tev graevinskoj inspekciji za uklanjanje objekta za koji je izdata privremena graevinska dozvola %lan '*!; (! ne saini program i ne sprovede izvrenje uklanjanja objekta %lan * !; )! ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u raspolo#ivu dokumentaciju %l. *&. i *(!; *! *(!; +! ne dostavi u propisanom roku podatke o objektima izgraenim bez graevinske dozvole %lan $..!. 3a ponovljeni prekraj iz stava . ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do &. dana. !"an #1;. 8ovanom kaznom od (..... do ...... dinara ili kaznom zatvora do &. dana kaznie se za prekraj odgovorno slu#beno lice u nadle#nom organu uprave ako: ! izda lokacijsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona %lan ('.!; $! izda graevinsku dozvolu protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona %l. &(. i &).!; &! izda upotrebnu dozvolu protivno propisima %lan (+.!. 3a ponovljeni prekraj iz stava . ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do &. dana. !"an #11. 8ovanom kaznom od $(.... do (..... dinara kaznie se za prekraj nadle#ni inspektor koji u sluajevima iz l. *', *), **, *+, *,, +., + , +$. i ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora %l. *&. i

- +$ ,+. ovog zakona ne donese reenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne mo#e biti du#i od sedam dana od dana saznanja za uinjeni prekraj. 3a ponovljeni prekraj iz stava . ovog lana uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do &. dana. !"an #1#. 8ovanom kaznom od ..... do (..... dinara kaznie se za prekraj lice koje je osnovalo radnju2 a obavlja delatnost izrade te"nike dokumentacije i izvoenja radova protivno odredbama ovog zakona %lan $)!. 8ovanom kaznom od ..... do (..... dinara kaznie se za prekraj 2iziko lice koje je investitor ako ne zavri graenje objekta, odnosno izvoenje radova u ostavljenom roku %lan *+!.

EVI. PRELAZNE I ZAVRANE ODREDBE

!"an #1%. <anom stupanja na snagu ovog zakona 0epublika agencija za prostorno planiranje osnovana 3akonom o planiranju i izgradnji %?6lu#beni glasnik 06@, br. '*4.& i &'4.)! nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom. <anom stupanja na snagu ovog zakona 9n#enjerska komora 6rbije osnovana 3akonom o planiranju i izgradnji %?6lu#beni glasnik 06@, br. '*4.& i &'4.)! nastavlja sa radom, u skladu sa ovim zakonom. Fomisije za planove obrazovane na osnovu 3akona o planiranju i izgradnji mogu nastaviti sa obavljanjem poslova do isteka mandata utvrenim aktom o obrazovanju. !"an #1-. Privredna drutva i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani posebni uslovi, du#na su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu. Gica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona polo#ila struni ispit kojim je izvrena provera strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima koji su bili na snazi u vreme nji"ovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato pravo vrenja odreeni" poslova, ispunjavaju uslove za vrenje ti" poslova i prema odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove. !"an #11. Optina, odnosno grad donee prostorni plan u roku od + meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Optina, grad i grad Beograd donee plan generalne regulacije, odnosno planove generalne regulacije za sedite jedinice lokalne samouprave u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Optina, grad i grad Beograd donee planove generalne regulacije za ostala naselja, koji su predvieni za donoenje prostornim planom jedinice lokalne samouprave, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. <o stupanja na snagu planski" dokumenata iz st. , $. i &. ovog lana primenjivae se postojei prostorni i urbanistiki planovi.

- +& 9n2ormacija o lokaciji i lokacijska dozvola izdavae se na osnovu postojei" prostorni" i urbanistiki" planova do dana stupanja na snagu planski" dokumenata iz st. , $. i &. ovog lana. Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona, osim za prostorne, odnosno urbanistike planove za koje je obavljen javni uvid koji e se okonati po propisima po kojima su zapoeti. !"an #14. Aedinice lokalne samouprave koje nisu donele prostorni plan optine do dana stupanja na snagu ovog zakona, donee odluku o izradi prostornog plana jedinice lokalne samouprave u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prostorni plan optine, koji je donet do dana stupanja na snagu ovog zakona uskladie se sa odredbama ovog zakona, u roku od + meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a odluku o usklaivanju prostornog plana sa odredbama ovog zakona jedinica lokalne samouprave donee u u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. :rad Beograd e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, doneti odluku o izradi planova iz lana $.. stav &. ovog zakona, a u roku od + meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donee, u skladu sa ovim zakonom, prostorne planove sa elementima prostornog plana jedinice lokalne samouprave. Aedinica lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima manje od &..... stanovnika donee odluku o izradi plana generalne regulacije za naseljeno mesto koje je sedite jedinice lokalne samouprave, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. 6tupanjem na snagu plana generalne regulacije prestaju da va#e generalni planovi, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije va#eim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije. Aedinice lokalne samouprave, ije sedite naseljenog mesta ima vie od &..... stanovnika, donee u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, odluku o usklaivanju generalnog plana sa odredbama ovog zakona koje se odnose na generalni urbanistiki plan i odluku o izradi planova generalne regulacije u skladu sa ovim zakonom, na celom graevinskom podruju naseljenog mesta. 6tupanjem na snagu planova generalne regulacije, prestaju da va#e odredbe generalnog plana, planovi detaljne regulacije, preispitani regulacioni planovi i preispitani detaljni urbanistiki planovi, doneti u skladu sa ranije va#eim zakonima o planiranju, koji su u suprotnosti sa planom generalne regulacije. Planovi detaljne regulacije, odnosno planovi generalne regulacije za pojedinana naseljena mesta koja nisu sedite jedinice lokalne samouprave, ostaju na snazi, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na plan generalne regulacije. Planovi opteg ureenja, doneti po 3akonu o planiranju i izgradnji, usklauju se sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ematski prikaz ureenja naseljeni" mesta za delove teritorije za koje nije predviena izrada urbanistikog plana. <onoenjem prostornog plana jedinice lokalne samouprave usklaeni plan opteg ureenja postaje sastavni deo prostornog plana jedinice lokalne samouprave kao ematski prikaz ureenja naseljenog mesta.

- +' !"an #15. <o stupanja na snagu planski" dokumenata predvieni" ovim zakonom, za izgradnju telekomunikacioni" objekata, za koje se po ovom zakonu izdaje graevinska dozvola, na podruju za koje nije donet urbanistiki plan ili urbanistikim planom nije predviena izgradnja te vrste objekata, lokacijska dozvola se izdaje u skladu sa uslovima organa, odnosno organizacija nadle#ni" za poslove telekomunikacija, na osnovu godinji" planova razvoja telekomunikacioni" mre#a na teritoriji 0epublike 6rbije, u skladu sa zakonom. !"an #18. 0eavanje za"teva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugi" za"teva za reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podneti" do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po propisima koji su va#ili do dana stupanja na snagu ovog zakona. !"an #19. 0aniji sopstvenik, zakonski naslednik kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo korienja u skladu sa zakonom, kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona utvreno pravo korienja na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dr#avnoj svojini u skladu sa odredbama 3akona o planiranju i izgradnji %M6lu#beni glasnik 06N, br. '*4.& i &'4.)!, ostaju nosioci prava korienja na tom zemljitu, do donoenja zakona kojim e se urediti vraanje oduzete imovine. 0eenje kojim je utvreno pravo korienja iz stava . ovog lana predstavlja osnov za podnoenje za"teva za izdavanje graevinske dozvole u skladu sa ovim zakonom. Pravo korienja iz stava . ovog lana ostaje u prometu. !"an ##;. 8aknada za korienje graevinskog zemljita plaa se u skladu sa 3akonom o planiranju i izgradnji %O6lu#beni glasnik 06O, br. '*4.& i &'4.)!, dok se navedena naknada ne integrie u porez na imovinu. !"an ##1. Odredba lana '. stav $. ovog zakona primenjivae se od dana stupanja na snagu propisa koji donosi ministar nadle#an za poslove graevinarstva, kojim se bli#e propisuju uslovi, sadr#ina i nain izdavanja serti2ikata o energetskim svojstvima objekta, u skladu sa ovim zakonom. !"an ###. <anom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da va#i 3akon o planiranju i izgradnji IJS"u70eni ."a,ni( RSK2 0r. -5L;% i %-L;4C. <o donoenja podzakonski" akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da va#i danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. !"an ##%. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ?6lu#benom glasniku 0epublike 6rbije@.