auka misaone moi je veoma interesan.

n I
vaj misaoni svet je relativno stariji od tili
nherzuma.
misli je ogromna. Svaka vaa misao ima I I
reenu vrednost. Snaga vaeg tela, snaga I
a uspeh u ivotu i zadovoljstva koja pruile dl I
ojim prisustvom - sve to zavisi od prirod . i I II.
aih misli. Morate poznavati kulturu misli i .. II I
isaonu mo.
Nasl ov originala:
THOUGHT-POWER
Sri Swami Sivananda
Publ i shed by:
THE DIVINE LIFE SOCIETY
P. O. SHIVANANDANAGAR
Dt. Tehri-Garhwal, u. P.
Hi mal ayas, India
Sva prava zadrava Indicom d. o. o. , Beograd
Preveo : Deni Zoran
I zdava: Indocom d. o. o.
tampa: "Raduni", Beograd
Tira: 300
Prvo izdanje 1992
C1P J(aTanUrH3alll1ja y lIy(J1I1Kal\l1jl1
Hap(l}lHa f'Hlnl(lTCKa Cr(,Hjc, DeDI-ra)1
:
233 X52 . 5 Y
IMBAHAHUA. CU"MII
Mo misli: ispravne metode kontrolisanja i maniplllisanja
mislima za dobrobit oveka I Svami ivananda ; preveo
Deni Zoran. - Beograd: lndicom, 2006 (Beograd: RadlIni).
- 110 str : 21 cm. - (Biblioteka "Om")
I Prevod dela: Thollght-Powcr I Sri Swami Sivananda.
I. izd 19' - Tira? 100. O autoru: str. 168-17U
I
[ ISBN 8(,-86243-00-2
\ a) XIIII)IY,ja" b) .hlra
I COI3ISSSR I 128295180
L- ......
Dovoljno je samo da proitamo sadraj ovog malog velikog
dela pa da shvatimo njegovu vrednost. Ovo je knjiga koja e
uvek buditi interesovanje i biti od mnogostruke /oristi svima
onima koji se bave kultivisanjem sebe, koji tee samospoznaji,
razvianju linih moi i uspehu u ivotu.
Citanje ovog dela prosvetljuje na um, osnauje nau volju
i usmerava je ka viim ciljevima. Studenti, lekari, advokati,
biznismeni, tragaoci za Istinom i posveenici Bogu - svi e oni
na stranicama ove knjige pronai specifna uputstva za razvitak
misaone kulture i moi, kao i za voenje pozitivnog, dinaminog.
bogatog i radosnog ivota.
DRUTVO ZA BOANSKI IVOT
SADRAJ
Misaona mo - njene fzike karakteristike
Mi saona mo - njeni zakoni i dinamika
Vrednost i upotreba misaone moi
Funkcij e misaone moi
Razvoj mi saone moi
Raznovrsnost misli i pobeda nad nj ima
Pozitivne metode za kontrol u misli
Kultura mi sl i
Od mi sl i do transcendiranja misli
Metafzika misaone moi
Realizacij a Boga pomou misaone snage
Mi saona mo za novu civilizacij u
ri Svami ivananda
flozofj a 7
17
29
35
4 1
47
57
67
79
85
95
101
1 07
5
MISAONA MO - NJENE FIZIKE
KARAKTERISTIKE I FILOZOFIJA
Misao j e bra od svetlosti
Dok svetl ost putuje brzinom od 300 000 km/s, mi sl i prakti no
putuju van vremena.
Misao je fnija od etra, koj i je medijum za elektri citet.
Zahvaljujui radio-talasima moete uti na radio-prijemniku u
svom domu u Del hij u divne pesme koje se pevaju u Kalkuti . Sve
poruke se pri maju beinim putem.
I va um je poput beine maine. Svetac iz kojeg zrae mi r,
ravnotea, harmonija i spi ritualne vibracije, oda i lj e irom sveta
mi sl i harmonije i mira. One putuju brzinom svetlosti u svi m
pravcima i prodi ru u umove ljudi prouzrokujui u nj ima sl i ne
mi sl i harmonije i mi ra. Dok, s druge strane, svetovan ovek, ij i
je um pun ljubomore, osvete i mrnje, i ri oko sebe neskladne
mi sl i koj e prodiru u hi ljade umova i u nj ima bude sl ine mi sl i
mrnj e i neskl ada.
Sredina kroz koju putuju misli
Ako bacimo kamen u rezervoar i l i bazen sa vodom, on e
proizvesti koncentrine talase koj i e se iriti u svim pravcima
od mesta uznemirenja.
Pl amen svee e na sl ian nain probuditi talase eteri ki h
vibracija koji e se prostirati u svi m pravcima od svee.
Na isti nain kada misao, bi l o dobra ili loa, proe kroz um
neke osobe, ona podstie vibracij e Ll Manasu i l i mentalnoj sferi,
koje se dalje prostiru nadaleko i nairoko u svim pravcima.
7
Koja je to sredina kroz koju mi sl i mogu da teku iz j ednog
uma u dmgi ? Najbolje mogue objanj enje je da Manas i l i
umna supstanca ispunjava ceo prostor kao etar i da tako slui
kao instrument za misli. kao to je Prana (ivotna energija)
instrument za oseanja, kao to je etar i nstrument za toplotu,
svetlost i elektrici tet, i kao to je vazduh instrument za zvuk.
Svako ima svoj sopstveni svet misli
Vi moete pokrenuti svet pomou mi saone si l e. Mi sao i ma
ogromnu mo. Ona se moe prenosi ti od j ednog oveka do
drugog. Mone mi sl i vel i ki h mudraca i ri ij a j o uvek postoje
u Akai (etm) kao Akai ki zapi si .
Jogiji koji imaju sposobnost vi dovitosti mogu da pri me te
mi saone forme. Oni mogu da ih i taju.
Vi ste okrueni okeanom mi sl i . Vi pl ivate u okeanu mi sl i . Vi
apsorbuj ete odreene mi sl i i odai ljete odreene mi sl i u mi saoni
svet.
Svako ima svoj sopstveni svet mi sl i .
Misli su ive stvari
Mi sl i su ive stvari . Mi sao je mnogo vra od kamena. Mi
moemo prestati da postoj i mo, al i nae mi sl i ni kada ne mogu
umreti .
Svaka promena mi sl i je propraena vi briranjem njene mentalne
supstance. Mi sao kao si la zahteva posebnu vrstu supti l ne materije
za svoj e funkcionisanje.
to su mi sl i snanije, to e pre uroditi plodom. Misao jc
fokusirana i dat joj je odreen pravac i koli ki j e stepen njene
fokusiranosti i usmerenosti , tol ika e biti njena efi kasnost.
Misli su suptilne sile
Mi sao je supti l na sila koju dobijamo iz hrane. Ako proitate
andogja Upaniadu - dijalog izmec1u Udalake i vetaketua -
razumeete ovo vrlo dobro.
8
Ako j e hrana ista, mi sao takoe postaj e i sta. Onaj koj i
i ma i st e mi sl i govori veoma snano i svoj i m govorom stvara
duboku i mpresij u u umovima onih koji ga sl uaj u. On utie na
hi lj ade ljudi pomou svoj ih i sti h mi sl i .
ista mi sao je otrija od otrice i leta. Boravite uvek u i sti m,
uzvi eni m mi slima. Kultura mi sl i je egzaktna nauka.
Misli kao beine poruke
Oni koj i gaje mi sl i mrnje, ljubomore, osvete i zla su bez
sumnje veoma opasni ljudi. Oni izazi vaj u nemi r i zlovolju mec1u
ljudima. Nj ihove mi sl i i oseanja su kao bei ne poruke koje su
putene u etar, kako bi ih pri mi l i oni umovi koj i odgovaraj u na
takve vi bracij e.
Mi sao se kree ogromnom brzinom. Oni koj i borave u
uzvi eni m i uravnoteenim mi sl i ma pomau svi ma koj i su u
njihovoj bl i zi ni , a isto tako i onima koji su daleko.
Misli su mone sile
Mi sao i ma ogromnu mo. Mi sao moe da izlei bolest. Mi sl i
mogu da transformi u mentalitet neke osobe. Mi sao moe da ui ni
bi l o ta. Ona moe da stvara uda. Brzi na mi sl i j e nezami sl i va.
Mi sao je dinamika si la. Ona je prouzrokovana vibriranjem
psi hike Prane i l i Sukma Prane u mentalnoj supstanci . To je si l a
sl ina gravitacij i, kohezij i i l i si l i odbijanja. Misao putuje i l i se
kree.
Misaoni talasi i njihovo prenoenje
ta je ovaj svet, posle svega? On nije ni ta drugo nego
materijal izacija mi saonih fonni Hiranjagarbe i l i Boga.
Nauno gledano, postoj e talasi toplote, svetlosti i el ektriciteta.
Tako u Jogi postoje mi saoni talasi . Mi sao ima ogromnu mo. Svi
nesvesno i skuavaj u mo mi sl i u manjoj i l i veoj meri .
Vel iki Jogij i kao nanadev, Bartrihari i Patanal i su i mal i
obi aj da alju i primaj u poruke od lj udi pomou umne tel epatije
9
(mentalni radio) i prenoenjem misli. Telepatija j e prvi beini
telegraf i telefon za koj e svet zna.
Kao to radite fzike vebe, bavite se sp01iovima kao to
su tenis i kriket kako biste odrali fi ziko zdravlje, moraete
da odravate i mentalno zdravlje irenj em ispravnih misaonih
talasa, uzimanjem satvine (iste) hrane, mentalnom rekreacijom
- bivaj ui nevini, dobronamerni i raspol oeni, relaksiraj ui um
boravkom u dobrim, pl emenitim i uzvienim mislima i kultiviui
naviku radosti.

udotvornost misaonih vibracij a

Svaka misao koj u odailjete je vibracij a koj a nikada ne nestaje.
Ona nastavlja da vibrira svakim deliem univerzuma i ako su
vae misli pl emenite, svete i snane, podstiu svaki saoscajan
um da vibrlJa.
Svi ljudi koji su slini vama primaj u misao koj u ste vi
projektovali i u odnosu na sposobnosti koje imaju, oni alju
sline misli. Rezultat je taj da bez znanj a o posl edicama vaeg
sopstvenog rada, pokreete velike sile koje e zaj edno raditi
pobediti niske i zle misli koj e su proizveli sebini i zli lj udi.
Raznolikost misaonih vibracija
Svaki ovek ima svoj mentalni svet, svoj sopstveni nain
miljenja, svoj sopstveni nain razumevanja stvari i delanja.
Kao t o se lice i glas svakog oveka razlikuju od lica i glasova
drugih ljudi, tako se nain miljenja i razumevanj a takoe
razlikuje. Iz tog razloga se prij atelji vrlo esto ne razumeju.
Jedan nije u stanj u da razume gledita drugoga. Zato se
neslaganje, razilaenj e i svaeta deavaju ponekad i meu najboljim
prij

teljima. Prij ateljstvo ne traje dugo.

Covek mora da bude u skl adu sa mentalnim ili misaonim
vibracij ama drugog oveka. Samo tada se dvoje mogu lako
razumeti.
Misli poude, misli mrnje, ljubomore i sebinosti stvaraju
iskrivljene predstave u umu i prouzrokuju pomraenje razumevanja,
izvitoperenost intelekta, gubitak memorije i konfuzij u u umu.
JO
Ouvanje misaone energije
U fizici postoji izraz "mo orijentacije". Mada postoji energija,
struja nee potei. Ona mora biti povezana sa magnetom i samo
tada e potei el ektrina struja zahvaljuj ui moi orijentacije.
Isto tako bi mentalnu energiju koj a je rasprena i usmerena
na razne beskorisne svetovne misli. trebalo usmeriti u ispravne
spiritualne kanale.
Nemoj te uvati beskorisne informacije u svom umu. Nauite
da ispraznite um. Oduite se od svega to nema nikakve koristi
za vas. Samo tada ete moi da ispunite svoj um boanskim
mi slima. Kada se raspreni mentalni zraci sakupe. stei ete novu
mentalnu snagu.
Teorija elije i misli
el ija je sastavlj ena od protoplazme i jezgra. Ona j e obdarena
inteligencijom. Neke elij e proizvode, a neke elije izluuiu.
elije testisa proizvode seme; elije bubrega izl uuj u urin. N

ke
elije funkcioniu kao straari. Oni brane telo od osvajanja
il i napada stranih otrovnih materij a i klica. One ih obrauj u i
izbacuj u napolje. Neke elije prenose hranljive materije do tkiva
I organa.
Celij e obavlj aju svoj rad bez vae svesne volje. Njihove
aktivnosti kontrolie simpatiki nervni sistem. One su u direktnoj
vezI sa umom l mozgom.
Svaki impuls uma, svaka misao se prenosi do elija. Na njih
utiu u velikoj meri mnoge uslovljenosti ili stanj a uma. Ako u
umu postoji konfuzij a, depresija i ostale negativne emocije i
misli, one se telegrafski prenose preko nerava na svaku el iju
u tel u. Odbrambene elije preplavlj uj e panika. One postaju
oslablj ene. Nisu u stanju da obavljaj u svoju funkcij u ispravno.
Postaju neefkasne.
Neki ljudi imaj u izraenu telesnu svesnost i nemaju nikakvu
ideju o Jastvu. ive neredovan, nedisciplinovan ivot i pune
svoj e stomake slatkiima, kolaima i sl . Nema odmora za organe
varenja i izluivanja. Oni pate od fzike sl abosti i bol esti.
Atomi, molekuli i elije u njihovim telima stvaraj u neskladne
i neharmonine vibracije. Takvi ljudi nemaj u nikakvu nadu,
11
pouzdanje, veru, vedrinu i radost. Oni su nesreni . i votna si l a u
nji ma ne operie pravi lno. Njihova vitalnost je na niskom nivou.
Njihov um je pun straha, oaja, brige i uznemirenosti .
Prvobitna misao i moderna nauka
Mi sao j e najjaa si l a na svetu. Mi sao je naj monije oruje
u rukama Jogija. Konstruktivna misao transformi e, obnavlja i
gradi .
Dal ekosene sposobnosti ove si l e su u naj veoj meri usavri l i
drevni mudraci i upotrebi l i i h u naj uzvi enije svrhe.
Jer, misao je prvobitna si l a koj a stoj i u osnovi i pozadi ni cele
kreacije; porekl o cel okupne poj avne keacije se nalazi u jednoj
j edinoj mi sl i koja se poj avi l a u Kosrikom Umu.
Svet je Prvobitna Ideja koja se mani festovala. Ova Prva
Mi sao se mani festovala kao vibracija koja potie i z Venog
Mi ra Boanske Suti ne. U kl asinoj termi nol ogij i se to naziva
Ia, elj a Hi ranjagarbe, Kosmike Due koj a se pojavlj uj e kao
Spandana i l i vi bracija.
Ta vibracij a nimalo ne l i i na brzo osci l ovanje fzikih estica,
ve je to neto kraj nje supti l no, tol iko supti lno da je skoro
nepojmlj i vo za obian um.
Ovo pokazuje da se sve si le mogu reducirati na stanje i ste
vibracije. Moderna nauka je takoe nedavno dol a do ovog
zakljuka posle dugotraj nog i straivanja spoljanje fi zike
prirode.
Radijum i retki Jogi
Radijum je redak elemenat. Jogij i koj i kontrol i u svoj e mi sl i
su takoe veoma retki u ovom svetu, kao radij um.
Kao to se prijatan mi ri s neprekidno i ri i z i ncensa, i sto tako
boanski mi ri s i boanski sjaj (magnetika, Brahmi ka aura) zrai
i z Jogij a koj i ima kontrolu nad svoj im mi sl i ma i koj i konstantno
boravi u Brahmanu i l i u Beskonanosti .
Sjaj i mi ri s nj egovog l ica je Brahma-Varas. Kada drite L
ruci bukct napravljen od jasmina, rue i ampake, slatki mi ri s
proi ma atmosferu i svi L prostorij i ga podjednako oseaj u.
12
Na i st i nai n se mi ri s i l i sl ava i reputacija (Jasas i Ki rti) Jogija
koji je ovl adao svoj i m mi sl i ma i re L svi m pravci ma. On postaje
kosrika si la.
Misao - njena teina, veliina i oblik
Svaka mi sao i ma teinu, oblik, veli i nu, formu, boj u, kval itet
i mo. Jogi moe da vidi sve te mi sl i direktno pomou svog
unutranjeg Jogikog oka.
Mi sl i su kao stvari . Kao to svom prijatelju moete pokl oni ti
narandu i l i dobi ti narandu od njega, i sto tako svom prijatelju
moete pokloniti misao i l i dobiti korisnu, monu misao od
njega.
Mi sao je vel ika sil a; ona se kree; ona kreira. Moete i ni ti
uda pomou snage mi sl i , al i pre toga morate znati pravu tehniku
rukovanja i mani puli sanja mi slima.
Misao - njena forma, njeno i me i boja
Pretpost avimo da j e va um s avreno miran, pot puno bez
mi sl i . Pa i pak, im se neka misao poj avi , on e i stog trenutka
uzet i i me i formu.
Svaka mi sao ima odreeno ime i odreenu formu. Stoga
nal azimo da svaka idej a koj u ovek i ma i l i moe da ima, mora
bi t i povezana sa odreenom rei koj a predstavlj a njen odraz.
Formaje grublj e, a ime fnije stanje jedinstvene mani festovane
si le koja se zove mi sao.
Al i ta tri su jedno; gde god je j edno i druga dva su takoe tu.
Gde god j e ime, tu j e i forma i mi sao.
Spi ri tualna misao ima utu boju. Misao ispunjena ljutnjom i
mrnj om j e tamno crvene boj e; sebina mi sao i ma braon boju i sl .
Misao - njena mo, funkcionisanje i upotreba
Mi sao je vi talna, iva di namika mo - najvi tal nij a,
naj suptiInij a i naj uti caj nija si l a koja postoj i LI uni verzumu.
13
Posredstvom mi sl i postiete kreativnu mo. Misao prelazi
sa jednog oveka na drugog. Ona utie na ljude; ovek snanih
mi sl i moe vrlo Iako da utie na ljude slabih misl i .
Danas postoje mnogobrojne knjige o kul turi mi sl i , misaonoj
snazi, misaonoj dinami ci . Njihovo prouavanje e vam
pruiti sveobuhvatno razumevanje mi sl i, njene moi, njenog
fnkci oni sanja i upotrebe.
Mi ivimo u bezgranino m svetu misli
Ceo svet, najvea patnja, starost, smrt i veliki greh, zemlja,
voda, vatra i etar ni su ni ta drugo nego mi sao. Misao ograniava
oveka. Onaj koji kontrol ie svoje mi sl i je i sti nski Bog na
zemlji .
Vi i vi te u svetu mi sl i . Pre svega postoji mi sao. Zatim je tu
izraaj te mi sl i kroz organ govora. Misao i jezik su usko povezani.
Mi sl i ljutnje, gori ne i zlobe povreuju druge. Ako um koji je
uzrok svih mi sl i , nestane, i spoljanji objekti e nestati .
Mi sl i su stvari . Zvuk, dodir, forma, ukus i mi ris, pet omotaa,
budno stanje, sanjanje i stanje dubokog sna - sve su to proizvodi
uma. Sankaipa (mi sao), strast, ljutnja, ropstvo, vreme - znaj da
su to posledice uma. Um je kralj Indrija ili ula. Misao je koren
svih mentalni h procesa.
Stvari koje opaamo svuda oko sebe su samo um koji ima
formu i l i supstancu. Mi sao stvara, misao razara. Gori na i
sl atkoa se ne nal aze u objektima, ve su one u umu, subjektu, u
miljenju. Nji h je stvorila misao.
Kroz igru uma i l i mi sl i sa objektima i ni se da se njihova
udaljenost poveava i smanjuje. Svi objekti na svetu su nepovezani;
oni su povezani i zdrueni iskljuivo preko mi sli, imaginacijom
uma. Um je taj koji objektima daje boju, obl i k, osobi ne. Um
poprima oblik bi l o kojeg objekta o kojem intenzivno mi sl i .
Prijatelj i neprijatelj, vrl i na i mana su samo u umu. Svaki
ovek stvara svet dobra i zl a, zadovoljstva i bol a, samo na osnovu
svoje sopstvene i magi nacije. Dobro i zlo, zadovolj stvo i bol ne
proi zi l aze i z objekata. Oni su proizvod vaeg uma. Ne postoji
nita dobro ni ti prijatno na ovom svetu. Vaa mata stvara to.
14
Misli, elektricitet i flozofja
Mi sli su gigantske si l e. One su monije od el ektri ne struje.
One kontrol i u va ivot, formiraju va karakter i obl i kuju vau
sudbi nu.
Uoite kako od jedne mi sl i za kratak peri od nastaje vi e mi sl i .
Pretpostavimo da vam se javi ideja da napravite ajanku za svoje
prijatelje. ledna mi sao o "aju" istog trenutka budi mi sl i o eeru,
ml eku, ol jicama za aj, stolu, stol i cama, stol njaku, salvetama,
kaiicama, kolaima, biskvitima itd. Stoga, ovaj svet nije ni ta
drugo nego ekspanzija mi sl i . Ekspanzija mi sl i iz uma prema
objektima je ropstvo; a odri canje od mi sl i je osl oboenje.
Morate bi ti veoma obazrivi kako biste mogli da uni tite mi sl i
u njihovom samom korenu. Samo tada ete biti zaista sretni . Um
se igra i pravi trikove. Morate razumeti njegovu pri rodu, njegove
puteve i navike. Jedino tako ete ga vrlo lako kontrol i sati .
Najizuzetnija knjiga na svetu o praktinom fl ozofskom
i dealizmu Indije je Joga Vai ta. Sr ovog dela je: "Nedual ni
Brahman i l i besmrtna dua jedino postoji . Ovaj univerzum kao
univerzum ne postoji . Jedino znanje o Jastvu moe osloboditi
oveka i z kruga raanja i umiranja. Uni tenje mi sl i i Vasana
(supti l ni h elja) je Moka (osl oboenje). SankaIpa je samo
ekspanzija uma. SankaIpa i l i misao, snagom razlikovanja stvara
ovaj univerzum. Ovaj svet je igra uma. Ovaj svet ne postoji u tri
perioda vremena. Ukidanje Sankalpi je Moka. Uni tite ovo mal o
' ja', Vasane, Sankalpe, misli. Meditirajte na Jastvo i postani te
ivanmukta (osloboen za ivota)."
Spoljanji svet prvobitno postoji u mislima
Svaka mi sao i ma svoju sliku. Sto je mentalna s li ka pl us neka
spoljanja stvar.
Sve to vidite spolja ima svoj dupl ikat u umu. Zenica je
mal i okrugli otvor u oku. Mrenjaa je mal a struktura. Kako je
mogue da slika ogromne planine, viena kroz tako mal i aparat
i l i strukturu, moe da stane u um? To je udo nad udi ma.
Sl i ka pl ani ne ve postoji u umu. Umje kao ogromno sl i karsko
pl atno koje sadri sve s li ke objekata koje vidimo spolja.
15
Svet - projekcija misli
Paljivo posmatranje e pokazati da je cel okupan univerzum
u stvarosti projekcija ljudskog uma Manamatram aga!.
Proienje i kontrola uma je central ni cilj svih
J
oga. Um sam
po sebi je registar i mpresija koje se neprekidno izraavaju kao
i mpUl si i kao mi sl i . Um je jedini akter. Mi sao vas nagoni na
akciju; aktivnost stvara svee impresije u umnoj supstanci .
J
oga deluje na sam koren tog pogrenog kruga pomou
delotvore metode suzbijanja funkci ja uma. Joga proverava,
kontrol i e i zaustavlja korensku funkciju uma tj. mi sao.
Kada je mi sao transcendirana, intui cija funkcionie i javlja se
samospoznaja.
Mi sao ima sposobnost da stvori i l i uniti svet u jednom
trenutku. Um stvara svet u skladu sa sopstvenom Sankal pom i l i
mi lju. Um je taj koji stvara uni verzum (Manamatram aga!,
Manahkalpitam aga!). Kroz igru uma, vreme se prepoznaje kao
trenutak i obrnuto. Kao san koji kreira drugi san I sebi, tako i um
koji nema vi dljivu formu kreira postojee vidljive forme.
Misli, svet i bezvremena stvarnost
Um je taj koji je koren drveta Samsare (kruga raanja i
umiranja) sa hi l jadama mladica, grana, nenih l i stova i cvetova.
Ako poni tite mi sl i . moete II trenu uni ti t i drvo Samsare.
Uni tite mi sl i im se pojave. Koren e se vremenom osuiti
usl ed poni tenja mi sl i i drvo Samsare e ubrzo uvenuti .
Ovo zahteva izuzetno strpljenje i i strajnost. Okupaete se u
okeanu bl aenstva kada sve mi sl i budu istrebljene. To stanje je
neopi si vo. Moraete da ga sami osetite.
Kao to je vatra apsorbovana I svom izvoru kada je gorivo
sagoreno, na isti nain je um apsorbovan u svom izvoru, A tmanu
(
J
astvu), kada su Sankalpe ili misli unitene. Tada ovek postie
Kaivalju (spasenje), iskustvo Bezvremene Stvarnosti, stanje
apsolutne nezavi snosti .
16
MISAONA MO
NJENI ZAKONI I DINAMIKA
Misao - arhitekta sudbine
Ako um boravi neprekidno u jednom toku mi sli, formira sc
kanal u koji automatski ulee misaona si la; takva navika mi sl i
prei vljava smrt i poto ona pripada egu, prenosi se na sledei
mi saoni i vot kao mi saona tendencija i sposobnost.
Svaka mi sao, ne sme se zaboravi ti , ima svoju sopstvenu
mentalnu s l iku. Sutina raznih mentalnih sl ika sakupljenih u
jednom fzikom ivotu se sakuplja na mentalnom planu. U njoj
je sadrana osnova za sl edei fi ziki ivot.
Kao to se novo fiziko telo formira pri svakom roenju, na
i sti nai n se novi um i novi Budi (intelekt) formi raju pri svakom
roenju.
Nije lako objasni ti do detalja delovanje mi sl i i sudbi ne. Svaka
Karma prouzrokuje dvostruki efekat, jedan na i ndi vidualni um,
i drugi na svet. ovek stvara okolnosti za svoj budui ivot na
osnovu posl edi ca svojih akcija u svetu.
Svaka akcija i ma prolost koja je dovela do nje; svaka akcija
ima budunost koja s ledi i z nje. Akcija podrazumeva elju koja
ju je potakla i misao koja ju je obl ikovala.
Svaka misao je karika u beskrajnom lancu uzroka i posledice,
gde svaka posledica postaje uzrok i svaki uzrok postaje
posledica; i svaka karika u beskrajnom lancu je iskovana od tri
komponente: elje, mi sl i i akcije. elja stimul i e mi sao, mi sao
se i spol java kao akcija. Akcija stvara mreu sudbine.
Sebina udnja za posedovanjem imovine drugih, mada nikada
nije sprovedena I delo, stvara od oveka lopova llsl edeem
17
ivotu, dok su potajno gajena mrnja i osvetolj ubivost seme iz
kojeg se raa ubica.
Na isti nain, nesebina ljubav e stvoriti dobrotvora i sveca;
i svaka mi sao saoseanja e pomoi da se izgradi brina i
saoseajna priroda onoga koj i je prijatelj svi m stvorenj ima.
Mudrac Vai ta savetuje Rami da uradi Puruartu, da bude
odl uan i ul oi napor. Nemojte odlaziti u fanatizam. Izazvaetc
inertnost i lenjost. Otkrijte ogromnu Mo Mi sl i. Ul oite napor.
Ispravnim mi ljenjem stvorite sebi uzvienu sudbinu.
Prarabda je Puruarta posl ednjeg roenja. Vi sejete akciju
i anjete naviku; posejana navika rezul tira karakterom. Ako
posejete karakter anjete sudbinu.
ovek je gospodar svoje sopstvene sudbine. Vi sami stvarate,
snagom svoj ih mi sl i , svoj u sudbinu. Moete je unititi ako
to el ite. Sve sposobnosti, energije i moi Sl latentne u vama.
Otkrijte ih i postanite slobodni i uzvieni .
Misli odreuju crte vaeg lica
Vae lice je nal i k gramofonskoj ploi . ta god da pomi sl i te,
i stog trenutka se to urezuje na vae lice.
Svaka zla mi sao predstavlja dleto i l i iglu koj a ostavlja trag
na vaem l i cu. Vaa l ica su prekrivena oi ljcima i ranama koje
su vam nanele zl e mi sl i mrnje, ljutnje, poude, lj ubomore,
osvetolj ubi vosti itd.
Na osnovu bora na vaem l icu, moe se odmah rei koje je
stanje vaeg uma. Trenutno se moe odrediti dijagnoza bol esti
vaeg uma.
Onaj koj i misli da moe sakriti svoje misli je glupan prve
vrste. On l i i na noja koj i pred lovcima sakriva glavu u pesak
imagi nirajui da ga niko ne vidi.
Li ce je odraz uma. Lice je kalup uma. Svaka misao urezuje
boru na l i cu. Boanska misao ozaruje l i ce. Zl a mi sao pomrauje
l i ce. Konti nuirane boanske mi sl i poveavaju auru i l i oreo!.
Neprekidne zle mi sl i produbljuj u mrane impresije, kao to
neprekidni udarci kofe o ivicu bunara, pri l ikom izvlaenja vode,
stvaraju sve vea udubljenja na kofi. Izraz lica istinski odaje
unutranje stanje uma i l i sadraj uma.
18
Li ce je poput oglasne table na kojoj je istaknuto sve to se
deava u umu. Vae mi sl i , oseanja, stavovi i emocije, ostavljaj u
jasne tragove na licu.
Teko moete sakri ti svoje misl i , a da se one ne vide na vaem
l i cu. Moete umiljati da ste sauval i svoje mi sl i u tajnosti . Mi sl i
poude, pohote, Uubomore, lj utnje, osvetoljubivosti, mrnje itd,
trenutno ostavljaju dubok trag na vaem licu.
Lice je vern i zapisniar i senzitivni aparat za registrovanje i
beleenje svih mi sl i koje se nalaze u vaem umu.
Lice je j asno ogledalo koje pokazuje prirodu uma i njegovog
trenutnog sadraja.
Misli oblikuj u fiziku pojavu
Um je supti lna forma ovog fizikog tela. Fi ziko telo je
spolj anja manifestacija mi sl i . Sa obl ikovanjem uma, obl ikuje se
i tel o.
Kao to ovek grube pojave obino ne moe u sebi da probudi
ljubav i sami l ost za druge, isto tako ovek grubog lima ne moe
da probudi ljubav i sami lost u nekome.
Um veoma jasno odraava na l i cu svoja razl iita stanj a i to
inteligentan ovek moe vrlo lako da proita.
Tel o sledi um. Ako um mi sl i da e pasti sa visine, telo se i stog
trenutka priprema i pokazuje odgovaraj ue spolj anje znake.
Strah, uznemi renost, bol , radost, lj utnja, sve to stvara razl iite
i mpresije na l i cu.
Vae oi odaju vae misli
Oi koje predstavljaju prozore due govore o stanju
raspoloenju uma.
U oi ma postoj i telegrafski instrument koj i aUe poruke i l i
mi sl i nesigurnosti, depresije, sumornosti, mrnje, radosti, mira,
hannonije, zdravlj a, moi , snage i lepote.
Ako imate sposobnost itanj a iz oiju drugih, moete itati i
um. Moete proitati naji staknutiju i l i dominirajuu mi sao, ako
1 9
ste dovoljno paljivi da prepoznate znake na l i cu, konverzaciju
i ponaanje. Za to je potrebno malo odvanosti, otroumnosti,
vebe, inteligencij e i iskustva.
Negativne misli truju ivot
Misli brige i misli straha su sile straha u nama. One truju
sam izvor ivota i unitavaju harmoniju, efkasnost, vitalnost i
energinost. Nasuprot tome, misli radosti, veselja i hrabrosti umesto
da iri tiraju, le e i ozdravljuju i bezgranino doprinose efkasnosti i
mentalnoj moi. Budite uvek veseli . Radujte se. Smejte se.
Psihofizike neu ravnoteenosti
Misao utie na telo. Patnja u umu oslabljuje tel o. Takoe i telo
utie na um. Zdravo tel o ini um zdravim. Ako je tel o bolesno i
um takoete postaje bolestan. Ako je telo snano i zdravo, i um
takoe postaje zdrav i snaan.
Nasilan ovek svojom estinom ozbi ljno otcuje svoje
modane el i je, ubacuje otrovna hemijska jedinj enja u svoju krv,
stvara opti ok i depresiju i spreava luenje eludanih sokova,
ui i drugih digestivnih supstanci u probavni kanal , iscrpl juje
svoju energij u, vitalnost, izaziva ubrzano starenje i skrauje sebi
ivot.
Kada ste ljuti, um postaje uznemiren. Na isti nain kadaje um
uznemiren, telo takoe postaje uznemireno. Ceo nervni si stem
j e uzbucten. Postajete razdraljivi. Kontroliite ljutnju pomou
ljubavi. Ljutnj a je mona energija koja se ne moe kontrol i sati
praktinim intelektom, ve jedino istim razumom (Satvian
Budi) il i Viveka-Viarom (razluivanje-ispi tivanje).
Kreativna mo misli
Misao stvara svet. Misao stvarima daje postojanje. Misli
razvijaju elje i pobuuju strasti. Zato e suprotne misli o
unitavanju elja i strasti odstraniti ideju o zadovoljenj u elja.
Stoga, kada duboko shvatite ovo, suprotne mi sl i e vam pomoi
da unitite svoje elje i strasti.
20
Mi slite o nekome kao o svom dobrom prij atelj u i to e postati
stvarnost. Mislite o njemu kao o neprijatelju i um e ostvariti tu
misao. Onaj koji zna funkcionisanje uma i koji je ovladao njime
putem vebe, zaista je srean.
Sline misli se meusobno privlae
I u svetu misli vai poznati zakon "slino privl ai sl ino".
Ljudi sl inih misl i se meusobno pri vl ae. Iz tog razloga i postoje
izreke: "Svaka ptica svome jatu leti"; "S kim si takav si".
Doktora privlai drugi doktor. Pesnika privlai drugi pesnik.
Peva voli drugog pevaa. Fi lozof voli drugog flozofa. Lutalici
se dopadaju druge lutalice. Um poseduje "silu pri vl aenja".
Vi neprekidno privlaite, iz vi dljivih i nevidlj i vi h obl asti
ivotnih sila, mi sl i , uti caj e i usl ove najslinij e vai m sopstvenim
mislima i tokovima.
U domenu miljenja, ljudi slinih misl i se meusobno
privlae. Ovaj univerzalni zakon neprekidno operie, bi l o da smo
ga svesni ili ne.
Zadravajte u umu bilo koju vrstu misli koju elite, i dokle
godj e budete gaj i li, biJo da lutate zemljom iJi morem, nepreki dno
ete pri vl aiti, svesno i li nesvesno, iskljuivo i upravo ono
to odgovara vaem sopstvenom kvalitetu misl i . Misl i su vaa
privatna svojina i moete i h podeavati sve dok se potpuno ne
prilagode vaim stremljenj ima, tako to ete stalno priznavati
vau sposobnost da to inite.
U vaim je rukama mo da odredite tok misli t kojima
boravite, i shodno tome tok uticaj a koj e privlaite, poto oni ne
predstavlj aj u tek splet okolnosti, ukoliko vi naravno ne izaberete
da bude tako.
panska groznica i zaraza mislima
Mentalne akcije su stvarne akcije. Misao je stvarna akcija,
ona je dinamika sila. Mora se imati na umu da j e mi sao veoma
zarazna; tavie, zaraznija od panske groznice.
Misao saoseanja u vama budi misao saoseanja u drugima sa
kojima dolazite u kontakt. Misao ljutnje stvara slinu vibraciju
21
u onima koji okruuju ljutog oveka. Ona naputa um jednog
oveka i ulazi u umove drugih lj udi koji ive daleko od njega i
uznemirava ih.
MIsao radosti u vama izaziva misli sree u drugi ma. Vi ste
ispunjeni radou i veseljem kada ugl edate gomi l u razdragane
dece kako se bezbri no igraju i vesel o tre.
Mi sao radosti u nama, prema tome, stvara mi sl i radosti u
drugima. Zato uvek i majte supti lne, uzviene mi sl i .
Ako je dobar i poten ovek u drutvu lopova, on e poeti
da krade. Ako je trezan ovek u drutvu pijanice, on e poeti da
pije. Misao je veoma zarazna.
Primena psiholokog zakona
Odrite srce ml adim
.
Nemojte mi sl i ti : "Ostario sam. " Mi sl i ti :
"Ostario sam", je l oa navika. Nemojte boraviti u ovakvom
razmi l janju. U ezdesetoj mi sl i te: "Imam esnaest godina. " Ono
to mi sl ite, to i postajete. To je poznati psiholoki zakon.
"Ono to ovek mi sl i , to i postaje". Ovo je poznata i opte
priznata i st ina. Mis l ite: "Ja sam snaan", snani ete i postati .
Mi sl ite: "Ja sam sl ab", slabi ete i bi ti . Mi sl ite: "Ja sam l ud", i
biete l udi . Mi sl ite: "Ja sam mudrac i l i Bog", i postaete mudrac
i l i Bog.
Jedino mi sao obl i kuje i uobl iava oveka. ovek uvek ivi u
svetu mi sl i . Svaki ovek ima svoj sopstveni svet mi sl i .
Imaginacija stvara uda. Misao i ma ogromnu snagu. Misao je,
kao to je ve reeno, opipij iva stvar. Vaa sadanjost je rezultat
vaih prolih misl i i vaa budunost e se formirati u odnosu na
vae sadanje lni sl i . Ako mislite ispravno, govoriete ispravno i
delati ispravno. Govor i akcija uvek prate misl i .
Shvatite zakone misli
Svaki ovek mora da ima sveobuhvatno razumevanje zakona
misli j njihovog funkcionisanja. Samo tada ovek moe da ivi
u ovom svetu sreno, bez tekoa. On se moe posluiti si lama
dobra i upotrebiti svoje sposobnosti na najbolji nain.
22
On moe da neutralie neprijateljske si l e i l i antagonistike
struje. Kao to riba pl iva uzvodno, tako e i on bi ti I stanju da se
suprotstavi antagonistikim strujama, pravilno se pri l agodavajui
i osi guravajui se odgovaraj uim merama predostronosti .
U protivnom, on postaje rob. On je bespomono rastrzan
razl ii ti m strujama. On je noen ti m strujama kao drvo u reci .
Uvek j e bedan i nesrean, i ako j e bogat i ima sve.
Kapetan broda, koji i ma mornarski kompas, koji poznaje more,
puteve i okeanske struje, moe sigurno da pl oVI . U protivnom e
njegov brod bespomono lutati tamo - amo i udarati o ledene
sante i stene. Slino tome. mudri mornar u okeanu ovog ivota
koji ima detaljno znanje o Zakonima Mi sl i i Prirode, moi e
sigurno da plovi i doe do ci lja svog ivota.
Shvativi zakone Mi sl i , moete obl ikovati svoj karakter na
koji god nain elite. Uobiajena izreka: "Ono to ovek mi sl i ,
to i postaje", jedan je od najvanijih zakona Mi sl i . Mi sl ite da
ste bezgreni, bezgreni ete i postati. Mi sl ite da ste uzvieni ,
uzvieni ete i bi ti .
Postanite otelotvorenje dobrote. Misl ite dobro svi ma. inite
'
vek dobra del a. Sl ui te, volite, budite darel jivi. Usreite druge.
Zi vite da biste sl ui l i druge. Tada ete ponjeti sreu. I maete
povoljne uslove i okolinu.
Ako povreujete druge, ako izazivate skandal e, pakostite
drugima, klevetate, ogovarate, eksploatiete druge, l ai ma stiete
imovinu drugih, ako radite bi l o ta to drugima moe naneti bol,
ponjeete patnju. Imaete nepovoljne uslove i okolinu.
To je zakon mi sl i i prirode. Kao to moete izgraditi dobar
i l i lo karakter pozitivnim i l i negativnim mi ljenjem, isto tako
moete oblikovati sebi povoljne i l i nepovoljne uslove inei
dobra i l i loa dela.
ovek koj i razluuje je uvek paljiv, oprezan i obazriv. On
uvek paljivo posmatra svoje mi sl i . On analizira sebe.
On zna ta se deava u njegovoj mentalnoj radionici i koji Vriti
(misao) i l i Guna (kval itet) preovladava u odreenom trenutku.
On nikada ne doputa zloj misl i da ude na vrata njegove mentalne
radionice. On je trenutno saseea u korenu.
Ovakvim pozitivnim mi ljenjem, posmatranjem prirode
svojih mi sl i , analiziranjem, aktivnim uzvienim razmi ljanjem,
ovek koji razl uuje gradi svoj plemeniti karakter, formira svoju
23
uzvienu sudbinu. On j e palji v u pogledu onoga to govori . On
govori mal o. On govori slatke rei pune ljubavi . On nikada ne
izgovara grube rei koje mogu da povrede oseanja drugih.
On razvij a strpljenje, mi losre i univerzalnu lj ubav. On
pokuava da govori istinu. Tako on kontrolie Vak- Indriju (organ
govora) i impulse govora. On pria odmereno. To ostavlja duboku
i pozi tivnu impresiju na umove drugih ljudi.
On praktikuj e Ahimsu (ne-nasi lje) i Brahmaarij u (kontrol u
seksualne energij e) u mi sl i , rei i delu. On praktikuj e auu
(istou) i Aravu (neposrednost). On pokuava da odri
ravnoteu uma i da uvek bude veseo. On odrava uda-Bavu
(isto oseanje) . On sledi tri vrste Tapasa (uzdravanja) - fiziki,
verbalni i mentalni - i kontrol i e svoj e akcije. On nikome ne eli
zlo. On nikome ne moe da uini nikakvo zlo delo.
On se uvek postavUa tako da dobije povoljne okolnosti . Onaj
koj i zrai sreom e uvek dobiti takve okolnosti koje c mu
doneti sreu. Onaj koji drugima nanosi bol e dobi ti , bez sumnje,
po zakoni ma mi sl i takve nepovoljne okolnosti, koje e mu doneti
samo patnj u i bol . Stoga, ovek stvara svoj sopstveni karakter i
okolnosti svoj i m sopstvenim mi ljenjem.
Lo karakter se moe preoblikovati u dobar, pozitivnim
mi sl ima, a nepovoljne okolnosti se mogu promeniti u povoljne
okolnosti dobrim del i ma.
Zakoni koj i vae za uzviene misli
Ono to mi sl i te, to i postajete. Kakve su vam mi sl i, takav e
vam biti i ivot. Poboljajte svoj e miljenje. Bolje mi sl i donose
bolja dela.
Samo razmi ljanje o objektima ovoga sveta je bolno. Uzrok
ropstva je u samom inu miljenja. ista misao je monij a od
elektriciteta.
Um koj i je privuen ulnim objektima, tei ropstvu, dok um
koji nije nj ima pri vuen, tei osloboenj u. Um je prevrtlj i vac.
Unitite taj prevrtlj i vi um. Bi ete slobodni i zauvek sreni.
Manifestuj te svu svoju snagu na putu ovladavanja umom. To j e
istinska hrabrost i l i Puruarta.
24
Odricanje je sredstvo do proienosti i profnjenosti uma.
Proistite i umi rite misli . Sl ojevi neznanja koj i prekrivaju znanje,
nee bi ti otkl onjeni ukol i ko ne umirite um.
Suptil an deo hrane formira um. Um nastaje i z hrane. Supt i l an
deo hrane se transformi e u um. Hrana nije samo ono to jedemo,
ve sve to primamo putem ula.
Nauite da vidite Boga svuda. To je prava hrana za oko.
istoa mi sl i zavi si od istoe hrane. Moetc videti bolje, uti
bolje, okusiti bolj e, mi sl i ti bolje, ako boravite u uzvienim
boanskim mi sli ma.
Pogledaj te j edan i sti objekat kroz zeleno i l i crveno stakl o;
obj ekat se pojaVljuj e kao zelen i l i crven. I sto tako se obj ekti boje
eljama kroz staklo uma. Sva mentalna stanja su prol azna; ona
stvaraj u bol i tugu.
Imaj te slobodu mi sl i . Oslobodite se robovanja predrasudama
koj e zamaglj uj u intelekt i otuplj uj u mi sl i . Mi sl ite o besmrtnom
Atmanu. To je i spravan metod direktnog, originalnog mi ljenja.
Atman se otkriva kada su mi sl i proiene. Kadaj e um bi star, bez
ikakvog htenj a, bez ikakvog motiva, bez ikakve udnj e i l i elje i l i
mi sl i , bez ikakve prisi le, bez nadanj a, tada vrhovni Atman sjaj i .
Postoj i iskustvo bl aenstva. i vi te kao to su i vel i sveci . To j e
j edini nain da se pobede mi sl i , um i nie jastvo j er sve dok ne
ovladate umom, vaa pobeda nee bi ti sigurna i traj na.
Misao - bumerang
Budite obazrivi sa svoj i m mi sl i ma. Sve to poalj ete i z svog
uma, vratie vam se. Svaka misao koj u mi slite je bumerang.
Ako mrzite nekoga, mrnj a e vam se i vrati ti . Ako vol i te
druge, lj ubav e vam se i vratiti.
Zla mi sao je trostruko prokletstvo. Prvo, ona povrettuje
mi sl i oca, tako to povreuj e njegovo mentalno telo. Drugo,
povreuj e osobu koj aj e objekat mrnje. I konano, ona povreuj e
celo oveanstvo, naruavajui cel okupnu mentalnu atmosferu.
Svaka zl a misao je ma potegnut na osobu kojoj je posveena.
Ako pothranj ujete misl i mrnje, vi ste stvarni ubica tog oveka
prema kojem ste gaj i l i mi sl i mrnje. Vi ste takode samoubica,
zato to se te mi sl i vraaj u vama.
25
Um koji je zaokupl jen zl im mi sl ima deluje kao magnet koji
privlai s line misl i drugih i time ojaava prvobitno zl o.
Zl e mi sl i ubaene u mentalnu atmosferu truj u receptivne
umove. Boravak u zl oj mi sl i postepeno otputa njenu negativnost
i nagoni misl ioca da poini delo koj e je inherentno u njoj .
Misli i talasi mora
Misl i su kao talasi okeana. One su bezbrojne. Moete se
obeshrabriti u poetku kada pokuavate da ovladate nj ima.
Neke misl i

e se povui, dok e neke druge pokuljati kao
i z izvora. Iste stare misl i koje su nekad bile potisnute, mogu
ponovo pokazati svoje l ice posle nekog vremena. Nikada nemoj te
kl onuti duhom na bi l o kojem stupnj u vebe. Sigurno ete dobiti
unutranju snagu. Na kraju ete sigurno uspeti. Svi jogiji su
prolazi l i kroz iste tekoe koje vi sada doivljavate.
Proces uni tavanja mentalni h modifkacija je teak i dug.
Sve mi sl i ne mogu biti unitene za dan i l i dva. Ne treba da
napustite vebu unitavanj a mi sl i na pol a puta kada naic1ete na
tekoe ili na nepremostive prepreke.
Va prvi pokuaj treba da bude reduciranj e vaih htenja i
elja. Reducirajte svoje elje; tada e se broj mi sl i smanji ti sam
od sebe. Postepeno e sve misli ieznuti.
Boja i uticaj uzvienih misli
Buda je rekao: "Sve to jesmo j e tvorevina naih mi sl i . " Misl i
su te koje su uzrok kruga raanja i umiranja. Zato, uvek treba da
teimo proienj u svojih mi sl i .
Kada odemo i sednemo pored nekog sveca, oseamo neopisivi
mir ali ako smo u drutvu loe i sebine osobe, ne osea mo se
prij ;tno. To je zato to vibracij e mira i spokoja zrae iz aure sveca,
dok iz aure sebine osobe zrae vibracije zl a i sebinih mi sl i .
Drugi efekat misli je kreacija odreene forme. Kvalitet i priroda
misli odreuju boju i jasnou misaone forme. Misaona forma je
ivi entitet i ima jaku tendenciju da prenosi namere misl ioca. Plave
misaone forme oznaavaju devociju.
26
Mi saona forula renuncijacije je naj lepe svetlo-plave boje
sa blj etavo belom koja sjaji iz nje. Misao
.
ne forme s
.
ebinosti ,
ponosa i ljutnje su sivo-bra

n, na
:
andaste I crvene bOJ

.
. .
Mi smo uvek okruel1l tlm ml SaOl1m formama I nasI umovI
su ozbiljno pod nj ihovim uticajem. Ni jedna etvrtina mi sl i nije
naa sopstvena, ve je jednostavno pokupljena IZ atmosfere.
Uglavnom su to loe misl i . Zato bi trebalo
.
a uv

k ment

lno
izgovaramo ime Boga. Ono e nas uvek zatiti od 10S1h uticaJa.
Aura i dinamika razvijenog uma
U bl izini onih koji su razvi l i mo mi sl i , posebno se osea
mani festovana mo aure.
Treba istai oigl edan uticaj visoko razvij enog uma nad
manje razvij enim umom. Nije mogue opisati prisustvo Uitelja
il i razvij enog adepta.
. .
Sedeti u njegovom prisustvu, mada on ne mora progovony
ni re, znai osetiti senzaciju uzbuenja i otkriti uticaj nOVih
inspiracija koje upravlj aj u naim umovima.
Um i ma auru - mentalnu auru ili psihiku auru. Sanskritski
izraz za auru je Teas. To je sjaj ili oreol koji zrai iz uma. Kod
onih kod koj i hj e um potpuno razvijen nalazimo daje aura krajnje
bl istava. Ona ima sposobnost da putuj e na dalj inu i da utie
na vel iki broj lj udi koji imaju privi l egiju da budu pod nj enim
uticajem. Mora se naznaiti da je spiritualna aura mnogo monija
od psihike, pranike i l i mentalne aure.
Dinamika misli i raspoloenja
Ljudi tmurnog raspol oenja privlae tmurne stvari i tmurne
mi sl i od drugih i z Akaikih zapisa u fi zikom ctnl.
Ljudi puni nade, poverenja i radosnog duha privl ac misli
sl ine prirode od drugih. Oni su uvek uspeni u onome to rade.
Ljudi negativnog raspoloenja, depresivni, lj uti i mrzovolj ni ,
povreuju druge. Oni ire zarazu i bude destruktivne vritije u
drugima. Oni su stvarni krivci. Oni ozbiljno oteuju misaoni
svet.
27
Ljudi srenog i radosnog raspol oenja su blagoslov za drutvo.
Oni donose sreu drugima.
Kao to mlada, lepa dama skriva svoje lice i ne voli da se mea
sa ostalima iz drutva ako ima rnu i gnojavu ranu na obrazu ili
nosu, tako i vi ne bi trebalo da izlazite u drutvo i da se meate sa
svojim prijateljima i ostal im ljudima kada ste u stanju depresije,
u stanju mrnje i l i ljubomore. Jer, tako ete lako zaraziti ostal e
t i m raspoloenjima. Bi ete opasnost za drutvo.
Dinamika misli u univerzalnoj sredini
Misao u stvari naputa um i luta unaokol o. Kada misao,
bilo dobra i l i loa, napusti um neke osobe, ona budi vibracije u
Manasu i l i mentalnoj atmosferi, koje putuju u svim pravcima.
Ona takoe ulazi i u umove drugih. Mudrac koj i ivi u peini
na Himal ajima odailje mone misli t neki kutak Amerike. Onaj
ko pokuava da se proisti u peini, stvarno proiava svet, i
uvel iko pomae svetu. Niko ne moe da sprei njegove istc
mi sl i da putuju i prelaze na druge koji ih zaista ele.
Kao to sunce svaku kap vode sa l ica zemlje neprekidno
pretvara u paru i kao to se sva para sakuplj a u formu oblaka,
sve mi sl i koje projektujete iz svog usamljenog kutka e se
izdii i lebdeti u prostoru, pridruiti se sl ini m mi sl i ma koje su
projektovali drugi, slini vama, i na kraju e se sve svete mi sl i
spustiti sa ogromnom snagom i pokoriti negativne si l e.
28
VREDNOST I UPOTREBA
MISAONE MOI
Sluite druge pomou misaonih vibracija
I stinski monah i l i Sanjasin moe sve da uradi pomou
svoji h mi saoni h vi braci ja. Sanjasi n i l i Jogi ne mora da postane
Predsedni k Udruenja ili lider drutvenog i l i pol i ti kog
pokreta. To j e suluda i detinjasta i deja.
Indijci su danas popri mi l i misionarski duh Zapada i izjavljuju
da Sanjasini treba da uestvuju u drutvenim i pol itikim
aktivnostima. To je tuna greka.
NUe potrebno da se Sanjasin i svetac pojavljuju na pozorici i
da pomau svetu, da propovedaju i uzdiu umove ljudi.
Neki sveci propovedaju svojim primerom. Njihov ivot je
otelotvorenje uenja. Njihov sam pogled uzdie umove hiljada.
Svetac je za druge iva potvrda realizacije Boga. Za mnoge je
pogled sveca inspiracija.
Niko ne moe da zaustavi misaone vibracije svetaca. Njihova
i sta, snana misaona vibracija premouje vel ike razdaljine,
proiava svet i ulazi u umove hi ljada ljudi. U ovo nema
SUf1Je.
Doktori mogu da lee sugestijom
Doktori treba da imaju temeljno znanje o nauci sugestije.
Iskreni, saoseajni doktori su veoma retki. Doktori koji nemaju
nimalo znanja o sugestiji ine vie zla nego dobra. Oni ponekad
ubijaju pacijente zato to ih nepotrebno plae.
29
Ako neki ovek pomalo kalje, doktor e mu rei : "E,
moj prijatelj u, ti i ma tuberkulozu. Mora oti i u Boval i i l i u
vajcarsku i l i u Be. Mora poeti da prima i nj ekcij e ;rotiv
tuberkuloze. " Jadni pacijent je upl aen. A nema ni traga od
tuberkuloze. To .i e uobiajeni sluaj . Radi se samo o mal om
nazebu usled preteranog i zlaganja hl adnoi . A pacij ent razvij a
suicu od straha i brige zahvaljujui pogrenoj destrukt i vnoj
sugestij i doktora.
Doktor je morao da mu kae: "O, nije to nita. To je samo
obi na prehlada. Do sutra e sve biti u redu. Uzmi purgativ i
inhaliraj malo eukal iptusovog ulja. Koriguj ishranu. Bolj e je da
danas posti . " Takav doktor je Sam Bog. On se mora potovat i .
Neki doktori na ovo mogu rei : "Da, gospodine, al i tako mogu
izgubiti svoju praksu. Ne mogu se povui iz ovog sveta. " To j e
greka. Istina uvek pobeuje. Lj udi e trati kod vas poto ste
saoseajni i ljubazni . Imaete pune mke posla.
Postoj i l eenj e sugestijom. To je tretman bez lekova. To
j e sugesti vna terapij a. Dobrom i monom sugestijom moete
i zlei ti bi l o koj u bolest. Moraete da nauite ovu nauku i
da je primenjuj ete. Svi doktori homeopatiari, alopatiari,
aj urvediari i doktori Unani si stema bi trebalo da upoznaj u ovu
nauku. Oni mogu da kombinuj u ovaj si stem zajedno sa svoj im
s istemima. Imae izuzetnu praksu zahvalj uj ui ovoj dobroj
kombi nacij i .
Jogij i propovedaju prenoenjem misli
Pomou svoj ih spiritualni h vibracija i magnetike aure,
nepoznati i stinski Jogiji pomau svetu vi e nego "Jogij i " sa

ozomice. Propoveda-nje sa pozorica i podijuma pripada

ljudima drugorazredne spiritualnosti, koj i nemaju nikakvo znanje
i koj i ni su nikada stavi l i u praksu paranormalne sposobnosti i
moi koje su latentne u nj ima.
depti i M
.
ahatme prenose svoje poruke putem tel epatije
asplrant1ma kOJ I su to zaslui l i , a nalaze se u razni m delovima
sveta. Sredstva komunikacije koje su za nas paranormaina,
potpuno su normalna za Jogija.
30
Utiite na druge mislima
Moete uticati na druge lj ude, a da ne izgovorite nijednu
re. Jedino je vano da vam mi sl i budu koncentrisane i voljno
usmerene. To je telepatija.
Evo j edne vebe za vas iz telepatije. Pomisl ite na svog roaka
i l i prijatelj a koji ivi u nekoj udalj enoj zemlj i . Predstavite u
svom umu j asno sebi njegov l ik. Ako imate njegovu fotografiju,
gledajte u nju i razgovarajte sa nj i m naglas. Kada odlazite uvee
na spavanje, misl i te na sl i ku uz intenzivnu koncentraciju. On e
vam ubrzo posl ati eljeno pismo. Ne sumnjajte. Biete potpuno
iznenaeni .
Imaete uspeha i biete ubeeni u nauku telepatije. Ponekad,
kada neto pi ete ili itate novine, odjednom dobijete poruku od
nekoga ko vam je bl izak i drag. Odjednom pomi sl i te na nj ega.
On vam je poslao poruku. On je ozbi ljno pomi sl i o na vas.
Misaone vi bracije putuju bre od svetlosti i l i elektri ci teta.
U takvim trenucima, podsvesni um prima poruke i l i impresije i
prenosi ih svesnom delu uma.
Raznovrsna primena misaone moi
Nauka mi saone moi je veoma interesantna i suptilna. Mi saoni
svet je relativno stvarij i od fi zikog univerzuma.
Snaga mi sl i je ogromna. Svaka vaa mi sao ima za vas odreenu
vrednost. Snaga vaeg tela, snaga vaeg uma, va uspeh u ivotu
i zadovoljstva koja pruate drugi ma svoj im prisustvom - sve to
zavi si od prirode i kvaliteta vaih mi sl i . Morate poznavati kulturu
mi sl i i razviti mi saonu mo.
Misaona mo - njena vrednost
Ako i mate sveobuhvatno razumevanj e funkci oni sanja
mi saoni h vi bracij a, ako znate tehniku kontrol i sanja mi saoni h
vibracij a, ako znate tehniku kontrol i sanj a mi sl i , ako znate metod
prenoenja kori sni h mi sl i drugi ma na dalj inu formiranj em
3J
jasni h, otri h i preci zno defni sani h mi saoni h talasa, moete
kori sti ti t u misaonu mo hi lj adu puta efkasnij e. Misao ini
uda.
Pogrena misao ograni ava. Ispravna mi sao osl obaa. Stoga,
mi s li te ispravno i dosti gni te s lobodu. Razotkrijte okultne moi
skri vene unutar vas razumevanjem i reali zacij om moi uma.
Zatvori te oi. Polako se koncentrii te. Moete videti udalj ene
obj ekte, uti udalj ene zvuke, slati poruke Ll bi l o koj i deo sveta,
i l i
'
ak na druge pl anete, l ei ti ljude hi lj adama mi lj a daleko od
vas i kretati se po udalj eni m prostori ma van vremena.
Verujte u mo uma. Interesovanje, panja, volja, vera i
koncentracija e uroditi plodom. Zapamtite da je um rot1en iz
Atmana kroz Svoj u Maju i l i Il uzornu Mo.
Misli izvravaju mnoge misije
Moete pomoi prijatelju u nevolj i prenosei mi sl i utehe, sa
mesta gde se vi nalazite. Moete pomoi prij atelju koji traga za
Istinom jasni m i precizni m mi slima o istinama koje vi znate.
Moete poslati mi sl i u mentalnu atmosferu koje e probuditi,
proistiti i i nspirisati sve one koji su osetlj ivi na nj ih.
Ako poaljete misli ljubavi i pomoi drugoj osobi, one
naputaj u mozak, odlaze direktno toj osobi, budei u njenom umu
sline mi sl i lj ubavi i vraaju vam se sa duplo veom snagom.
Ako poaljete misao mrnje drugom oveku, ona e ga povredi ti ,
a takoe e povrediti i vas zato to e vam se vratiti duplo jaa.
Stoga, razumite zakone mi sl i , probudite u svom umu samo
mi sl i mi losra, lj ubavi, lj ubaznosti i budite uvek srani .
Kada poaljete korisne mi sl i pomoi drugima, one moraj u
imati odreen pozitivan smi sao i ci lj . Samo tada e doneti eljeni
efekat. Samo tada e ta misao ispuniti ci lj .
Misaona mo koja nadahnjuje
Postignite j asno razumevanje sugestija i nj ihovih efekata na
um. Morate bi ti palj i vi pril ikom upotrebe sugestije. Nikada
nemojte davati pogrenu sugestiju koja moe destruktivno
32
delovati na nekoga. Naneete veliko zlo i tetu tom oveku.
Dobro promi sl ite pre nego to neto izgovorite.
Ui telj i i profesori treba da i maj u podrobno znanje o nauci
sugestUe i autosugestije. Oni mogu da obrazuju i uzdiu studente
na koristan nain.
Najugu Indije, kada deca pl au, roditelji i h pl ae govorei im:
"Pazi, Bal u! I rendukanan (dvooki ovek) je doao. Budi mi ran i l i
u te dati njemu. " "Puandi (duh) je doao." Ovakve sugestije su
veoma destrutivne. Dete postaje plalj ivo.
Dej i umovi su elasti ni , neni i popustlj i vi . Samskare
( i mpresije) se u tom dobu neizbri sivo urezuju. Kada odrastu
postaje nemogue promeniti i li iskoreniti te Samskare. Kada dete
postane ovek, ono izraava svoju pl aljivost.
Roditelj i treba da unesu hrabrost u umove svoje dece. Treba
da im kau: "Ovo je lav. Pogledaj lava na ovoj sl i ci . Ri i kao lav.
Budi hrabar. Pogledaj sl iku Si ve, Arune i l i Klajva. Postani vi tez. "
Na Zapadu, uitelj i deci pokazuj u sl ike bojni h polja i kau i m:
"Vidi Dejms! Pogledaj ovu sl i ku Napoleona. Pogledaj njegovo
vi tetvo. Zar ne bi i ti eleo da postane Vrhovni Komandant i l i
General Armije?
"
Oni utiskuju hrabrost u umove svoje dece jo
odmalena. Kako deca rastu, ove Samskare se osnauju dodatnim
spolj anj i m podraaj ima.
Vebajte prenoenje misli
U poetku vebajte telepatiju na manju udaljenost. Bolje je u
poetku vebati nou.
Recite svom prijatelju da ima receptivan stav i koncentrie se
npr. u deset sat i . Recite mu da sedne u Varasanu i l i Padrasanu
zatvorenih oiju u mranoj prostorij i .
Pokuajte da poaljete svoju poruku tano na vreme.
Koncentriite se na mi sl i koje el i te da poaljete. Upotrebite
tada svu svoju volju. Mi sl i e napustiti va um i ui u um vaeg
prij atelj a.
U poetku se mogu javi ti neke greke. Kada uznapredujete u
vebi i dobro savl adate tehniku, uvek ete pravi l no slati i primati
poruke.
Kasnije ete bi ti u stanju da aljete poruke u razl i i te delove
sveta. Misaoni talasi se razlikuju po intenzitetu i snazi . I onaj koj i
33
alje i onaj koj i prima mora da veba intenzivnu koncentraciju.
Onda e bi ti snage u slanju poruka, kao i jasnoe i otrine u
primanj u poruka. Vebajte u poetku telepatiju prenosei poruku
iz jedne sobe u drugu u istoj kui .
Ova nauka je veoma prijatna i zani mlj iva. Za nju j e potrebno
strpljenje. Brahmaarija je takoe veoma bi tna.
Parapsihologija i podsvesne misli
Kao to sveti Gang izvire u Gangotriju na Himalaj ima i
neprestano tee prema Ganga Sagaru, i sto tako mi saone struje
izviru u koritu Samskara ( impresija) u unutranji m sl ojevima
uma, gde su smetene Vasane i l i latentne supti lne elje i teku gez
prekida ka objektima u budnom stanju i u stanj u sanj anj a. Cak
se i lokomotiva alje u garau da se odmori kada joj se tokovi
zaare; a ova misteriozna umna lokomotiva nastavlja da mi sl i
bez prestanka.
Veba telepatije, i tanje mi sl i , hipnotizam, mesmerizam i
psi hiko leenje j asno dokazuju da um postoj i i da vi i um moe
da utie i da poti ni nii um. Na osnovu automatskog pisanj a i
iskustva hipnotisane osobe, moemo jasno dokazati postojanje
podsvesnog uma koj i operie svih dvadeset etiri sata. Pomou
spi ritualne Sadane (prakse), promenite podsvesne mi sl i i um i
postanite nova osoba.
Mo energinih, boanskh misli
Mi sao je i vot. Ono to mi sl ite, to i postajete. Vaa mI sao
kreira okoli nu. Vae mi sl i konstituiu va svet.
Ako gaj i te zdrave mi sl i , moete odrati dobro zdravlje. Ako
se drite bolesnih misl i , mi sl i o bolesnim tkivima, misli o slabim
nervima, mi sl i o nepravi l nom funkcionisanju organa, utrobe,
ni kada ne moete oekivati dobro zdravlje, lepoh.! i harmoniju.
Zapamtite, telo je proizvod uma i nalazi se pod njegovom
kontrolom.
Ako gaj i te energine misli, vae telo e bi ti energi no. Misl i
lj ubavi , mira, zadovolj stva, i stoe, savrenstva, Boanske mi sl i ,
i ne i vas i ljude oko vas, savrenima i Boanskima. Kul ti vi i te
Boanske mi sl i .
34
FUNKCIJE MISAONE MOI
Misli obezbeuju dobro zdravlje
Telo je neraskidivo povezano sa umom, tanije, telo je kopija
uma; ono je gruba vidlj iva forma suptilnog, nevidlj ivog uma. Ako
postoj i bol u nekom zubu, stomaku i l i uhu, to i stog trenutka utie
na um. On trenutno prestaje da mi sl i , uzbuen je, uznemi ren i
poremeen.
Ako u umu postoj i depresija, telo automatski nij e u stanju da
funkcionie. Bol ovi u telu su sekundarne bolesti, Vadi, dok su
Vasane ili elje u umu pri marne bolesti , Adi.
Mentalno zdravlj e je mnogo vanije od fzikog zdravlja. Ako
je um zdrav, telo e biti zdravo. Ako je um ist, ako su vam mi sl i
i ste, bi ete osloboeni od svi h bolesti, i primarni h i sekundari h.
Mens sana in cO/pore sano U zdravom tel u zdrav duh!
Misli razvijaju linost
Uzviena mi sao uzdie um i otvara srce; niska misao uzbuuje
um i izaziva mrana i morbidna oseanja.
Oni koj i i maj u i mal o kontrole nad svoj i m mi sl i ma i govorom,
imae miro, vedro, lepo, mi lo l ice, fn glas, i oi e im bi ti sj ajne
i bli stave.
Misli utiu na telo
Svaka mi sao i l i emocija i l i re stvara snanu vi braciju u svakoj
el ij i tela i tu ostavlja j aku impresiju.
35
Ako znate metod izazivanja suprotne mi sl i , onda moete
vodi ti srean harmonian i vot mira i moi . Misao ljubavi e istog
trenutka kada se poj avi neutrali sati mi sao mrnje. Mi sao hrabrosti
e trenutno posluiti kao protivdejstvo za mi sao straha.
Misaona mo menja sudbinu
ovek seje mi sao i anje akciju. On seje akciju i anje naviku.
Sej naviku i anje karakter. Seje karakter i anj e sudbi nu.
Covekje stvorio svoju sudbi nu svoji m sopstvenim mi ljenjem
i delanjem. On moe da promeni svoj u sudbinu. On je gospodar
svoje sopstvene sudbi ne. U to nema sumnje. I spravni m
mi ljenjem i izuzetni m naporom, on moe da postane gospodar
svoje sudbi ne.
Neke neznalice kau: "Karra je odgovorna za sve. Sve je to
sudbina. Ako je Karma odredila da budem ovakav ili onakav,
zato bi h se ja trudio? To je moj a sudbi na. "
To je fatal i zam. To e doneti inertnost, stagnaciju i patnju. To
je potpuno nerazumevanje zakona Karme. To je laan argument.
Inteli gentan ovek si guro nee rei tako neto. Vi ste sami
stvori l i svoj u sopstvenu sudbinu svoji m mi sl i ma i akcijama.
Sada i mate slobodnu volju da izaberete. Vi i mate Svatantratu
u akcij i . Ni tkov nije ni tkov za sva vremena. Stavite ga u drutvo
sveca. Odmah e se promeni t i . Od tada e mi sl it i i delati na
drugaij i nai n i promeni ti svoju sudbi nu. Nj egov karakter e
bi ti promenjen.
Razbojni k Ratnakar je postao Mudrac Vai riki . agai i Madai
su se transformi sali . Bi li su ni tkovi prve vrste. Moete postati Jogi
i l i Gjani . Moete promeniti svoj u sudbinu. Moete usmeriti svoju
karmu u koj em god pravcu elite. Upotrebite Mo Mi sl i . Misli te
ispravno, mi sl ite uzvi eno. Treba samo da mi sl ite i da delate.
Ispravni m mi lj enjem, ispravnom eljom, ispravni m delanjem,
moete postati mudrac i l i mi li oner. Moete dosti i poloaj lndre
i l i Brame pozi ti vni m mi slima i del ima, dobrom Karrom. ovek
nije bespomono bi e. On ima slobodnu volju.
36
Misli - uzroci fziolokih uznemirenja
Svaka promena u mi sl i ma stvara vi braciju u vaem mentalnom
telu, a kada se ona prenese na fi ziko telo izaziva aktivnost u
nervnoj supstanci vaeg mozga. Ta aktivnost prouzrokuje mnoge
elektrine i hemijske promene u nervnim elijama. Mi saona
aktivnost je ta koj a prouzrokuj e ovu promenu.
I ntenzivna strast, llnja, dugotrajna gorka ljubomora, briga
koja nagriza, napadi besa, zapravo unitavaju elij e tela i i zazi vaju
bolesti srca, j etre, bubrega, slezine i stomaka.
Takoe je vredno napomenuti da e u zavi snosti od trenutne
mi sl i svaka el ija u telu, zahvaljujui tendencij i da postanete ono
O emu naj vi e mi sl i te, napredovati i l i propasti , dobi ti i mpuls
i vota i l i smrt i .
Kada se um us meri na neku posebnu mi sao i bavi se nj ome,
uspostavla se odreena vi bracija materije i obi no, to se vi e
izaziva ta vi bracija, to ona ima jau tendenciju da se ponavlja
sve dok ne pree u naviku, dok ne postane automatska. Telo prati
um i i mi tira nj egove promene. Ako koncentriete svoj e mi sl i oi
postaju fi ksi rane.
Misaona mo kreira okolinu
Obino se kae daje ovek rezultat si l a iz svoje okol i ne. To nije '
i stina. Ne moemo verovati u to jer i nj eni ce dokazuju suprotno.
Mnogi poznati ljudi su roeni u si romatvu i nepovolj ni m
uslovi ma.
Mnogi od oni h koj i su bi li roeni u si romanoj i zagaenoj
okol i ni su se uzdigl i do najvi i h poloaj a u svetu. Postali
su s lavni i i stakl i se u pol i ti ci , knj ievnosti i poezij i . Postali
su bri lj ant ni genij i i zvezde vodi lj e ovome svetu. Kako to
obj anj avate?
Gospodin T. Mutusvami Aijar, sudija Vrhovnog suda Indije,
roen je u Madrasu u apsolutnom si romatvu. Morao je da ui
nou pod ul i ni m svet i ljkama. Nije imao ta da jede. Bi o je
obuen u rite. Teko se borio kako bi postigao boj i poloaj .
Izdigao se iznad uticaja okol i ne svojom snanom voljom i
gvozdenom odlunou.
37
Na Zapadu, si novi obuara i ribara su se uzdi gli do najvi i h
poloaj a. Deaci koj i su na ul icama i sti l i ci pele i koji su po
barovima prodaval i pivo i kuval i u restorani ma, postali su sl avni
pesnici i nadareni novinari.
Donson je odrastao u krajnje nepovoljni m uslovima.
Goldsmit je bi o "bogata sa 40 funti godinje". Volter Skot je
bi o veoma si romaan. Nije imao gde da ivi. Vredno je pomenuti
ivot Dej msa Ramsija Mekdonalda. On je bi o ovek vel ike
Puruarte. Izdigao se iz si romatva do moi , od tekog fzi kog
radni ka do poloaja Mi ni stra Britanske vlade. Nj egov prvi posao
je bio adresi ranje pi sama za deset ilinga nedeljno. Bi o je suvie
si romaan da bi kupovao aj ; umesto njega je pi o vodu. Njegov
glavni obrok svakoga dana je meseci ma bi o gove(ti gula od tri
penija. Bi o je uitelj . Jako se zanimao za politiku i nauku. Postao
je novinar. Postepeno se pomou i spravnog napora ( Puruarte)
uzdigao do poloaja Mi nistra vlade.
ri ankaraarija, autoritet Advaita filozofi je, spiritualni velikan
i bri ljantni genije se rodio u siromanoj, nepovoljnoj sredini
i okolnostima. Primera sli ni h ovima i ma na hi lj ade. Sasvim je
oigledno, stoga, da nepovoljna sredina ne umanjuje vel i i nu i
odlunost budueg genija i daje ovek u stanju da prevazie sredinu
vrednim radom, strpljenjem, istraj nou, i skrenou, odanou,
predanou ci lju, elinom voljom i snanom reenou.
Svaki ovek je roen sa svoj i m Samskarama. Um nije
tabula rasa i l i prazan li st papira. On sadri i mpresije mi sl i
i del a prethodnih roenja. Samskare su latentni potencijal i .
Dobre Samskare su vredna zaostavtina oveka. ak iako je
postavljen u nepovoljne okolnosti, ove Samskare mu daju zatitu
o

spolj anj ih, nepoeljni h, neprijateljski h uticaj a. One pomau
njegovom napretku u evolucij i .
Ne propustite nijednu ansu. Iskoristite sve mogunosti.
Svaka ansa je namenjena vaem rastu i razvoj u. Ako vidite
bolesnog oveka kako lei pored puta bespomono, uzmite ga
na svoj a ramena i l i u kola i odvedite do najblie bol nice. Negujte
ga. Dajte mu toplo mleko, aj i l i kafu. Okupajte mu stopala sa
boanskom Bavom (oseanjem).
Osetite sveproi majueg, svepri sutnog Boga koj i boravi u
njemu. Vidite boansko u sjaju njegovih oiju, u njegovom plau,
u njegovom dahu, u njegovom pulsu i svakom pokretu.
38
Bog vam je dao mogunost da razvijete milosrdnost i ljubav,
da proi sti te svoje srce i otklonite Grinu, mrnj u i lj ubomoru.
Ponekad, ako ste plalj i vi Bog e vas stavi ti u takve okolnosti
u koj i ma ete biti primorani da izrazite hrabrost i prisebnost
rizikuj ui svoj ivot. Sve svetske l inosti koje su se izdigle
do vi sina dostojanstvenosti su iskori stile sve mogunosti do
maksimuma. Bog obl ikuje umove ljudskih bia pruajui i m
anse.
Zapamtite da u vaoj slabosti lei snaga jer ete uvek bi ti
spremni da zatitite sebe. Siromatvo ima svoje prednosti.
Si romatvo razvij a poniznost, snagu, i strajnost, dok luksuz stvara
lenjost, ponos, slabost, i nertnost i sve vrste l oi h navika.
Zato ne gunajte protiv okol i ne. Kreirajte svoj sopstveni
mentalni svet i okolinu. ovek koj i pokuava da napreduje i l i
raste u tekim uslovima bie snaan ovek. Ni ta ga nee moi
uzdmati . B ie izdrlj ive prirode. Imae jake nerve.
Covek svakako nije proizvod sredine i l i okol nosti . On
moe da i h kontrolie i obli kuje pomou svoji h sposobnosti,
karaktera, mi sl i , dobrih del a i i spravnog napora (Puruarte ) .
Tivra (i ntenzivna) Puruarta moe da promeni vau sudbi nu. To
je razlog zbog kojeg su Vaita i Bima postavi l i Puruartu iznad
sudbine. Zato, draga brao, ulaite napor! Ovladajte prirodom i
radujte se u venom Satitananda Atmanu (postojeem-svesnom
bl aenom Jastvu).
Misli formiraju fziko telo
Telo sa svoj im organi ma nije ni ta drugo nego misao. Um koj i
kontemplira na telo postaje jedno sa telom, a ako se pomea sa
nji m, bi va pod njegovi m uticajem.
Ovo fi ziko tel o je tako rei ablon koj i je napravi o um radi
svoje sopstvene zabave, usled energije koja se prel ivala i z njega,
da bi dobi o razl i i ta iskustva ovoga sveta kroz pet avenija i l i
kanala znanja, pet gjani ndrija (organi znanj a i l i percepcije). Tel o
zai sta predstavlja mi sl i , raspoloenja, ube(tenj a i emocije koje su
objektivizi rane i ui njene vidlj ivi m.
Sva tel a i maju svoje sedite u umu. Da l i moe bata opstati
bez vode?
39
Um j e taj koj i pravi transakcije celokupnog biznisa i najvi i
j e meu telima. Ako se ovo grubo tel o raspadne, um e zaas
stvoriti nova tela po svojoj elj i . Ako bi se um paralizovao, telo
ne bi moglo da izrazi nau inteli genciju.
Kod veine lj udi, mi sao je obino pod kontrolom tela. Nj ihovi
umovi, poto su nerazvijeni, borave uglavnom u Anamaj a Koi
(fzikom telu). Razvijte Vigjanamaj a Kou i pomou Viganamaja
Koe (Budi) kontroli i te Manomaj a Kou (um).
Pogrena misao da ste vi telo je koren svog zla. Kroz pogreno
mi lj enje vi se identifkujete sa telom. Javlja se Dehadjasa
(pri anjanje za telo). Postaj ete vezani za telo to je Abi mana. Tada
se javlj a Mamata (moje). Identifkuj ete se sa svojom enom,
decom, kuom, itd. Identifkacij a i l i vezanost vam donosi ropstvo,
patnju i bol .
40
RZVOJ MISAONE MOI
Sticanje misaone moi moralnom istoom
ovek koj i govori istinu i poseduje moralnu istou uvek ima
mone mi sl i . Onaj koj i je dugotraj nom praksom ovladao lj utnjom
ima ogromnu misaonu mo.
Ako jogi ija j e misao veoma mona progovori j ednu re, to
e i mati ogromnog uticaj a na umove drugi h.
Vrline kao to su iskrenost, ozbilj nost i marljivost su naj bolji
izvori mentalne moi . istoa vodi u mudrost i besmrtnost. Postoje
dve vrste istoe, unutranja i l i mentalna, i spoljanja i l i fzika.
Mentalna istoa je vanija. Fizika istoa je takoe
potrebna. Uspostavljanj em unutranje mentalne i stoe, postie
se radost i usred-sreenost uma, kontrola nad Indrijama (uli ma)
i spremnost za realizacij u Jastva.
Sticanje misaone moi koncentracijom
Nema ogranienja za mo lj udske misli. to je lj udski um vi e
koncentrisan, to se vie moi dovodi u jednu taku.
U sluaj u ljudi sa svetovnim umovima, zraci uma su raspreni.
To j e rasprenost mentalne energije u razni m pravcima. Da bi
se postigla koncentracija, ti raspreni zraci se moraj u sakupiti
vebom koncentracije, a zatim se um mora usmeriti ka Bogu.
Kultiviite panju i imaete dobru koncentraciju. Neka vam
u bude bistar. Budite uvek radosni . Samo tada ete uspeti da se
koncentriete. Sedite na i sto mesto, u isto vreme, u etiri sata ujutro.
41
Cel i bat, pranaj ama ( kontrol a vi talne energij e), reduci ranj e
elj a i aktivnosti , bestrasnost, utnj a, i zdvoj enost, di sci pl i na
ul a, apa (ponavlj anj e boanskog i mena), kontrol a lj utnj e,
naputanj e i tanj a romana, novi na i odl aska u bi oskop su
pomona sredstva za koncentracij u.
Preterani fiziki napor, previe prie, previe jela, preterano
meanj e sa svetovnim ljudima, previe hodanj a, previe
seksual ni h odnosa - sve su to prepreke do koncentracije.
Sticanje misaone moi organizovanim miljenjem
Unitite zaludno mi ljenje. Uzmite neku temu i razmi lj ajte o
njoj sa razl i iti h aspekata i gledita. Kada na taj nain mi sl ite o
jednoj temi , ne doputaj te dmgim mi sl ima da uu u svesni deo
uma. Vratite um ponovo na izabranu temu.
Na primer, poeli ste da mi sl ite o ivotu i uenj u agadguma
Adi ankaraarije. Mislite o njegovom rodnom mestu, njegovom
ranij em ivotu, njegovom karaktem, njegovoj l i nosti, njegovim
vrl i nama, njegovom uenju, njegovim del i ma, nj egovoj fl ozofji ,
nekim vanim citatima i z njegovih del a i l i Sloka, Sidij ima
(moi ma) koje je imao, njegovoj Digviaj i , o njegova etiri
uenika, o njegova etiri Mata (reda), njegovim komentarima na
Gitu, Upaniade i Brama Sutre. Stalno iz poetka, vraajte um na
temu. A onda uzmite sledeu temu.
Ovakvom vebom ete razviti organizovano mi ljenje.
Mentalne sl i ke e dobiti na snazi. Postae jasne i otre. Kod
obinih ljudi mentalne slike su izobliene i nejasne.
Sticanje mi saone moi putem volje
Svaka odbaena ulna misao, svako odol evanj e pred
iskuenj em, svaka zadrana gruba re, svaka osnaena uzviena
tenj a vam pomae da razvijete snagu volje i l i snagu due i
pribliava vas ci lju.
Ponavlj ajte mentalno sa oseanjem: "Moja volj a je mona,
i sta i nepopustlj iva. OM OM OM. Pomou svoje volje mogu
sve da uradim. OM OM OM. Ja imam nepobedivu volju. OM
OM OM."
42
Volj a je dinamika snaga due. Kada ona operie, sve
mentalne moi, kao to su mo prosuivanj a, mo pamenja, mo
shvatanja, mo konverzacije, mo razuma, mo rasuivanja, mo
kontempliranj a i zaklj uivanj a - sve to automatski funkcionie.
Volja je kralj svi h mentalnih moi . Kada postanu i ste i
nepopustljive, mi sao i volja mogu stvarati uda. Volja P
?
staje
neista i sl aba kroz vulgarne strasti, ulnu ljubav i elje. Sto je
manj i broj elj a, to je vea mi saona mo i volja. Kada se seksualna.
energi j a, miina energij a, ljutnj a, itd. transformi u u mo volje,
onda su te energije pod kontrolom. Za oveka snane volje ni ta
nije nemogue.
Kada napustite staru naviku pijenj a kafe, do odreenog
stepena imate kontrol u nad ulom ukusa j er ste uni ti l i jednu
Vasanu i odstrani l i elju za njom. Ako se oslobodite truda koj i
ulaete u nabavlj anje kafe i navike da je konzumirate, stei ete
odreeni mi r. Energij a koj a se nalazi u elji za kafom i koja
vas je uznemiravala, sada e bi ti preobraena u snagu volje.
Ako pobedi te jednu elju, stei ete odreenu snagu volje; ako
pobedi te petnaest ovakvih elja, vaa snaga volj e e postati
petnaest puta vea. l ta pobeda, koja poveava snagu volje, e
vam pomoi da ovl adate i ostal i m eljama.
Neuznemi reno stanje uma, uravnoteenost, vedrina, unutranja
snaga, sposobnost da se uspeno obave teki poslovi, uspenost u
svim zadacima, uticaj na ljude, magnetina i dinamina l inost,
magnetina aura l i ca, sjaj u oima, vrst pogled, moan glas,
dostoj anstven hod, nepopustlji va volja, neustraivost itd. su
neki od znakova ili si mptoma koj i ukazuju na razvoj volje kod
oveka.
Jednostavni saveti za j asno miljenj e
Mentalne slike obinog oveka su uglavnom veoma izobliene.
On ne poznaj e duboko razmi ljanje. Njegove mi sl i su haotine.
U njegovom umu je prisutna pri lina konfuzija.
Samo mi sli oci , fi lozofi i Jogij i i maju j asno defi nisane i otre
mentalne s like. Vidoviti ih mogu videti vrlo jasno. Oni koji
vebaj u koncentraciju i meditaciju razvij aju j asne mentalne
slike.
43
Veina vaih mi sli nema dobar oslonac. One brzo dolaze i
?
dlaze i zbog toga su neodreene i nedefinisane. Te slike nisu
Jasne, snane i precizne.
Moraete da i h osnaite preciznim, kontinuiranim i dubokim
mi lj enjem. Pomou Viare, racional izacije, Manane i l i dubokog
razmilj anja i meditacije, moraete da smirite misli i da i h
iskristaliete u preciznu formu. Tada e fl ozofska idej a postati
stabilna.
Ispravnim mi ljenj em, rezonovanjem, introspektivnim
razmi ljanjem i meditacijom, moraete sebi da razjasnite svoj e
ideje. Tada e nestati svaka zbunjenost. Mi sl i e se smiriti- i
stabil i zovati.
Mislite jasno. Razjanavajte sebi svoje ideje stalno iznova.
Budite introspektivni u samoi . Proistite svoje mi sli do znaajnog
stepena. Utiaj te misli.
Ne dopustite umu da ubori . Dopustite j ednom mi saonom
talasu da se poj avi , a onda da se lagano smiri . Zati m dopustite
sl
.
edeoj mi sl i da se pojavi . Odstranite sve strane mi sl i koj e nemaju
l1lkakve veze sa temom koj u obrauj ete u datom trenutku.
Sada na za duboko i originalno razmiljanje
.
'eina ne zna ta je ispravno razmi ljanje. Kod velikog broja
ljudI

azmilj anj e j e uglavnom povrno. Duboko razmi ljanj e

poznaje samo nekol i ci na. Pravih mi sl i laca je veoma malo.
Za d

boko razmi ljanje je neophodna Sadana (veba).

:otrebno je bezbroj roenja za pravi l nu evoluciju uma. Tek onda
je um u stanj u da mi sl i duboko i pravilno.
Vedantini (sledbeni ci flozofije vedante) se pridravaj u
ne
:
a
.
vi s

og i originalnog mi lj enja. Vedantika Sadana (Manana,

mIsljenje) zahteva otar intelekt.
Svesrdno razmiljanje, i strajno razmiljanj e, j asno
razmI

ljanje, razmi ljanje do samog korena problema, do samog

temelj a, do same sri svih mi sl i i postoj anj a je sama sutina
Vedantike Sadane.
Moraete da odbacite staru ideju, ma koliko ona jaka i
ukorenj ena bila, kada dobijete novu uzvienu ideju umesto nje.
Ao
.
n

mate hrabrosti da se suoite sa rezultatima svog

razmlslpnja, ako ne moete da progutate zaklj uke svog
44
sopstvenog milj enja, bez obzira kakvi oni bi l i , ne bi ste trebali
nikada da se upliete u filozofiranje. Preite na devocij u.
Konstruktivno i kontinuirano miljenje
Bi vaj ui sama po sebi velika sila, mi sao prenosi ogromnu mo.
Velika j e stvar ako znate kako da upotrebite ovu si lu najefkasnije
i na najuzvienij i mogui nain. To se moe najbolje postii
vebom meditacije.
Konstruktivno miljenj e okupira um jednom temom, a
kontinuirano mi ljenj e ga odrava neprekidno okupirani m;
posledica toga j e ushienje koje izaziva blaenstvo i ekspanziju
razvijenog uma, koj i je pomou ove dve vrste mi lj enj a prestao
da bude destruktivan.
Meditacija se deava kada se pojave konstruktivno i kontinuirano
miljenje, ushienje, blaenstvo i usredsreenost uma.
Steknite kreativnu misaonu mo
Misao j e vitalna iva si la - najvitalnija, naj supti lnija i
najmonij a si l a koj a postoj i u uni verzumu.
Misl i su ive stvari; one se kreu; one imaj u formu, oblik,
boju, kval itet, sadrinu, mo i teinu.
Mi sao je stvara akcija; ona se razotkriva kao dinamika si l a.
Mi sao radosti izaziva mi sl i radosti u drugima. Roenje
uzviene mi sl i j e moan lek protiv zl ih mi sl i .
Pomou pozitivne mi sl i , dolazimo do kreativne misaone moi .
Razvijte individualnost: oduprite se sugestijama
Ne dozvolite da tue sugestij e utiu na vas. I majte svoj
sopstveni oseaj individualnosti. laka sugestija, mada ne mora
trenutno da utie na temu o kojoj razmiljate, posle nekog vremena
e proraditi. Ona nikada ne propada.
Svi mi ivimo u svetu sugestija. Na karakter nesvesno
svakodnevno oblikuj u kontakti sa drugima.
Mi nesvesno i mi ti ramo one koj ima se di vimo. Mi svakodnevno
apsorbuj emo sugestij e onih sa koj ima se viamo. Na nas te
sugestij e deluju. ovek slabog uma poputa pred sugestijama
oveka j akog uma.
45
Na slugu utiu sugestije njegovog gospodara. Na enu utiu
sugestij e njenog mua. Na pacijenta utiu sugestij e lekara. Na
uenika utiu sugestije uitelja.
Obiaj nije nita drugo nego proizvod sugestije. Odelo koj e
oblaite, maniri, ponaanje, pa ak i hrana koju jedete - sve su to
posledice sugestij a.
Priroda daje sugestije na razne naine. Reke koj e teku, sunce
koj e sij a, cvee koj e mirie, drvee koje raste, neprekidno vam
alju sugestije.
Sticanje natprirodnih moi disciplinovanjem misli
Moni okultista hi pnotie celu publiku snagom svoj e
koncentracije i volje i izvodi trik sa konopcem. On baca crveni
konopac uvis, daj e sugestiju da e se popeti uz njega i kriom
nestaj e sa pozorice. Kada bismo u tom trenutku fotografi sali
pozoricu, na slici nikoga ne bi bilo.
Shvatite i realizujte mo misl i . Otkrijte skrivene moi i l i
okultne sposobnosti. Zatvorite oi . Koncentriite se. Istraite
vie oblasti uma.
Moete videti udaljene objekte, uti udaljene zvuke, slati
poruke na udaljena mesta, leiti ljude na daljinu i prebacivati se
na udalj ena mesta u tren oka.
46
RAZNOVRSNOST MISLI
I POBEDA NAD NJIMA
Prevaziite mrane misli
Veoma paljivo posmatrajte sve svoje mi sl i . Pretpostavimo
da vas preplave mrane misl i . Doi vljavate depresiju. Popijte
olju mleka ili aja. Sedite mirno. Zatvorite oi. Pronaite uzrok
depresije i pokuaj te da ga otklonite.
Najbolj i metod za prevazilaenj e mranih mi sl i i depresije koja
nastupa posl e nji h su inspirativne mi sl i i miljenj e o inspirativnim
stvarima. Zapamtite jo jednom - pozitivno pobeuje negativno.
To je jedan od glavnih zakona prirode.
Sada prizovite svom snagom misli suprotne mranim
mi sl i ma. Mi sl i te na one stvari koje uzdiu va um; mi sl i te na
radost. Pomisl ite na prednost radosti. Osetite da taj kvalitet ve
posedujete.
Uvek i z poetka mentalno ponavljajte formulu "OM,
RADOST". Osetite: "Ja sam sama radost. " Ponite da se
osmehuj ete i smejete.
Pevaj te, ponekad e vas to vrlo brzo uzdii. Pevanje je veoma
korisno za otkl anjanje mranih oseanja. Ponovite OM naglas
nekoliko puta. Izaite na sve vazduh. Depresija e ubrzo nestati.
To je Pratipaka Bavana, metod Raa Jogij a. To je naj laki
metod.
Metod otklanjanja mranog raspoloenja volj om, odlukom,
naredbom, je veliki teret za volju, mada je naj efkasniji . On
zahteva ogromnu snagu volje. Obinim ljudima to nee poi za
rukom. Metod uklanj anja ili zamenj ivanj a negativnog oseanja
za suprotno, pozitivno oseanje, je veoma jednostavan. Za veoma
47
kratko, vreme, neelj eno oseanje e ieznuti. Vebajte i osetite
ovo. Cak i ako vam to ne uspe odmah, nastavite sa vebom.
Uspeete posle nekoliko pokuaj a.
Na isti nai n moete iskoreniti i ostale negativne misl i
kao i oseanja. Ako postoj i oseanj e ljutnje, mi sl i te na lj ubav.
Ako postoj e misli ljubomore, misl ite na prednosti mi l osra i
velikodunosti. Ako vam se j ave mrane misli, mi sl i te na neki
inspirativni prizor koj i ste nekada videli i l i se seti te nekog
inspirativnog tiva.
Ako ste lako povredIj ivi, misl ite na mi losre. Ako II vama
postoj i pouda, misl ite na prednost cel ibata. Ako postoji
nepotenje, mislite na potenj e, estitost. Ako postoj i sebinost,
misl ite na velikodunost i vel ikodune ljUde.
Ako postoj i zaluenost i l i Moha, misl ite na razl uivanje
i Atma Viaru; ako postoj i ponos, mislite na poniznost. Ako
postoj i l i cemerje, mislite na prijateljstvo i njegove neprocenj i ve
prednosti. Ako postoj i lj ubomora, mi sl i te na i rokogrudost i
plemeni tost. Ako postoj i strah, mi sl i te na hrabrost i sl .
Odagna e t e negativne misli i oseanja i uvrstiti se u
pozitivnom stanj u. Kontinuitet vebe j e neophodan. Pazite s ki m
se druite. Priaj te malo i to samo kada j e neophodno.
Pobeda nad nametl.i ivim mislima
Kada ponete sa vebom misaone kontrole, bie vam teko.
Moraete mi sl ima da objavite rat. One e se boriti za svoj opstanak
najbolje to mogu. Rei e: "Mi imamo sva prava da boravimo
u ovoj palati uma. Mi drimo od davnina monopol nad ovom
teritorijom. Zato bismo sada menjal i gospodara? Boriemo se
za nae uroeno pravo do kraj a. "
Skakae na vas sa najveom okrutnou. Kada sednete
qa meditirate, sve mogue zle misl i e se odj ednom poj aviti .
Ci m budete pokuali da ih se otarasite, one e vas napasti sa
duplo veom snagom i estinom. Al i pozitivno uvek pobeduj e
negativno.
Kao to tama ne moe da opstane pred suncem, kao to leopard
ne moe da se suprotstavi lavu, tako i ove negativne mi sl i - ovi
ulj ezi, neprijatelj i mira - ne mogu da se suprotstave uzvienim,
boanskim mi sl i ma. One e umreti same od sebe.
48
Odstranite depresivne misli
Izbacite i z uma sve nepotrebne, beskorisne i depresivne mi sl i .
Beskorisne misli spreavaj u spiritualni razvoj ; depresivne mi sl i
su kamen spoticanja u spiritualnom napretku.
Daleko ste od Boga kada boravite u beskorisnim mi slima.
Zamenite i h mi sl i ma o Bogu. Boravite samo u onim mislima koje
su korisne i koj e vam mogu pomoi . Korisne misli su odskona
daska za spiritual ni razvoj i napredak.
Ne dopustite umu da ulee u stare ablone i da sam bira svoj e
puteve i navike. Budite na oprezu.
Ako nas ulj a kamen u izmi, mi emo ga izbaciti. Ski nuemo
izmu i istresti ga napolje. Jednom kada ovo dobro shvatite, bie
vam veoma lako da odbacite nametlj ive i depresivne mi sl i iz uma.
U pogledu toga ne treba da bude nikakve sumnje i dvoumlj enj a.
Stvar je kraj nj e oigl edna i jasna.
Depresivnu misao bi trebalo da izbacite iz uma sa istom
lakoom kao to kamen izbacuj ete iz cipele; i dok ovek nije u
stanj u da na taj nain to uradi, besmisleno j e priati o njegovom
uzdizanju i ovladavanj u prirodom. On nije ni ta drugo nego rob i
rtva kril ati h fantoma koj i lete kroz hodnike nj egovog uma.
OvJadajte svetovnim mislima
Svetovne mi sl i e vas uznemiravati u vel ikoj meri kada
ponete da se bavitekulti visanjem mi sl i . One e vas uznemiravati
i kada ponete da vebate meditaciju i i vi te spiritual no. Al i
ako redovno kultivi ete spi ri-tualne mi sl i i meditirate, svetovne
mi sl i e postepeno same od sebe umreti.
Meditacij a je vatra koj a sagoreva ove misli. Ne pokuavaj te da
odbacite sve svetovne misli. Zadrite pozitivne misli koj e su u vezi
sa ci lj em vae meditacije. Mislite pozitivno o uzvienim stvarima.
Posmatraj te svoj um uvek palj ivo. Budite oprezni . Budite
obazri vi . Ne dopustite talasima iritabi lnosti, ljubomore, ljutnje,
mrnje, poude da se podiu u umu. Ovi mrani talasi i svetovne
mi sl i su neprij atelj i meditacije, mira i mudrosti.
Savladajte ih odmah gajei uzviene boanske misli. Svetovne
misli koje se pojavljuju mogu biti unitene pomou novih dobrih
49
misli i ponavljanjem Mantre i li imena Boga, razmiljanjem o bilo
kojoj formi Boga, vebom Pranajame, pevanjem imena Boga, dobrim
delima i podseanjem na mizeriju koju donose svetovne misli.
Kada postignete stanje i stoe, nijedna svetovna mi sao se
nee j avljati u vaem umu. Kao to je lako proveriti da li i ma
nekih nametlj ivaca i l i neprijatelja na dvorinoj kapij i , tako je
lako prevazii svetovne mi sl i i m se one poj ave. Sasecite i h u
korenu. Ne dozvol i te im da puste duboki koren.
Potinite loe misli
Kada ste zauzeti svoji m svakodnevni m poslom moi ete l ako
da odrite um istim; ali kada se odmarate i va um nij e okupiran
ni im, loe mi sl i e pokuati da uu. Morate biti oprezni kada
vam je um oputen.
Mi sl i dobij aju na snazi kada ih vie puta mi sl i te. Ako jednom
podrite lou i l i dobru misao, ta loa ili dobra misao dobija
tendenciju da se ponovo javi .
Mi sl i se gomi l aju kao ptice u svom jatu. Ako ugostite jednu
lou misao, sve ostale sl ine loe mi sl i e joj se pridruiti i napasti
vas. Ako imate j ednu dobru misao, sve ostale dobre mi sl i e se
udrui ti i pomoi vam.
Savladajte negativne misli
Nauite da ovladate, da proistite, da nareujete svoj i m
mi slima. Borite se protiv svih negativnih mi sl i i sumnj i . Neka
vam sve uzviene boanske misl i dou iz svih pravaca.
Depresivne mi sl i , mi sl i o neuspehu, slabosti, sumnj i , strahu itd.
su negativne mi sl i . Kultiviite pozitivne mi sl i snage, poverenja,
hrabrost i , radosti. Negativne mi sl i e nestati.
Ispunite um boanskim mi sl i ma pomou ape, Mol itve, Dj ane
(meditacije) i prouavanjem svetih knj iga. Budite indiferentni
prema svim negativnim i niskim mi sl i ma. One e proi . Nemojte
se boriti sa nj i ma. Mol ite se Bogu za snagu. Ci taj te o ivotima
svetaca. Prouavajte Bagavatu i Ramajanu. Svi posveeni ci su
prol i kroz sline stvari. Zato prionite.
50
Prevaziite uobiajene misli
Sve uobiajene mi sl i ukljuujui o?e o telu, odei , hran

.
i
sl . se moraj u prevazi i pomou Atma-Cintane i l i konte

pl a
:
lje
na Prirodu boanskog Jastva u sopstvenom Srcu. To Je tezak
posao. On zahteva strplj ivu, neprekidnu vebu i unutranju
spiritualnu s nagu.
rutij i (spi si ) j asno naglaavaju: "Atmana ne moe
dost i i sl aba osoba. Iskreni aspiranti posveuju celo svoje
bie kontempl acij i na Veno, naputajui tenju ka ulni m
obj ektima. "
.

.

.

Oni koj i su uni ti l i Vasane I kOJ I ne gaj e UObl Cajene mi sl i ,
uivae u krajnjem blaenstvu Brahmikog stanja,

repun

vere, mira i harmonij e. Oni e i mati vi ziju jednost I . Ovaj
neposluni i moni um stvara svakak,:u p
.
atnju i st

ov

:
sve
vrste raznol ikosti i raznovrsnosti, razlIke I dualnosti I UBi stava
uzvi eno spiritualno bl ago. Ubij te ovaj problematini um.
Kada
'
se posmatrano i posmatranj e stope u posmatra

u,
tada se j avlj a i skustvo Anande (bl aenstva). To je stanje Tunje
( etvrto, nadsvesno stanj e) . Tada ovek vi di bezgrani

nu Gjam

(znanje), samo Atmana svuda. Tada sve vrste razl ika l dualnostt
potpuno nestaj u.
.
Mi sl i pri vlanosti i odbojnosti, dopadanja i nedopadanj a,
Raga-Dvea, su potpuno uni tene. Tada mudrac prestaj e da bud

svestan svojeg tela, mada boravi u nj emu. On nikada ne gubi
kontrolu, ak i meu mnogi m i luzijama ovoga sveta, kao ena
koja obavlj a kune poslove, dokje nj en um zaokupljen voljeni m
koj i j e daleko. Um mudraca je uvek centriran na Brahmana .
.
i ni te uvek samo ona dobra dela koj a e vam pomoI da
posti gnete Gj anu, bez ijedne mi sl i o svetovnom uspehu. U ro

i t

u
okean Brahmikog Blaenstva, u stanje potpunog prosvetljenja,
kada uni tite sve dualnost i , razlike i odvojenost i !
Pobeda nad nevanim mislima
Ne pokuavaj te da odbacite nevane i irelevantne mi sl i . to
se vi e trudite oko nj i h, to e vam se one vi e vraati i dobijati
sve veu snagu. Opteretiete svoje snage i volju.
51
Budite i ndi ferentni. Ispunite um boanskim mis lima. One e
pol ako nestati . Ustol iite se u Ni rvikalpa Samadij u (nadsvesnom
stanju) putem konstantne meditacije.
Otklanjanj e tenzije u mi ii ma tela donosi odmor i mi r umu.
Relaksacijom odmarate um, umorne nerve i premorene mi i e.
Imaete mi r uma, snagu i energiju. Kada se relaksirate, um ne
tr

ba da bude okupiran razni m beskorisnim spolj anj i m mi slima.

Ljutnja, razoarenje, pad, zlovolja, patnja, tuga, svade izazi vaj u
unutranju mentalnu napetost. Odbacite i h.
Transformiite instinktivne misli
.
p
.
ost
?
j eetiri vrste mi lj enja: si mbolikomi ljenje, instinktivno
miljenje, impulsi vno mi ljenje i uobiajeno mi ljenje.
Mi lj enje u formi rei j e si mboliko mi lj enje. Instinkti su
snanij i od impulsa. Mi sl i o telu, hrani , piu, kupanj u itd. i ne
uobiajeno milj enje.
Si mbol iko miljenj e se moe lako zaustavi ti. Teko je
zaustaviti instinktivno i impulsi vno mi ljenje.
.
M

al n

harmonija i mir se mogu izazvati iskorenj ivanjem
bng

I lJutnJe. Strah je taj koj i se nal azi u pozadini brige i ljutnje.
Budi te obazrivi i palj i vi . Sve nepotrebne brige treba izbei .
Mi sl ite o hrabrosti radosti, blaenstvu, miru i veselju. Sedite
petnaest minuta i opustite se u udobnom poloaju .
.
Moete sesti u fotelju. Zatvorite oi . Odvojte um od spolj anj i h
objekata. Umi ri te um. Utiaj te uborenje mi sl i .
Smanjite broj uobiajenih misli
!
.
o? neuvebani h aspiranata, uglavnom se poj avlj uj e
cetl

1 I I pet vrsta mi sl i koje okupiraj u um. Mi s l i o porodi ci ,

o bl z
?
lsu, kancelarij i , mis l i o tel u, mi sl i o hrani i pi u,
nade I oeki vanja, pl anovi za sticanj e novca, mi sl i o osveti ,
neke
.
u

bi aj ene mi sl i o pri rodni m potrebama, kupanj u itd.

okupi raj u um povremeno.
Kada prouavate neku knj igu sa interesovanjem u pol a eti ri
posl e podne, ideja o uivanju pri gledanju mea kriketa koji se
52
deava u to vreme, uestalo uznemirava vae prouavanje. Jedino
Jogi usredsredenog uma moe da ima samo j ednu mi sao i da je
zadri u umu koliko to eli.
Ako palj ivo posmatrate um, otkriete da su mnoge mi sl i
nedosledne. Um luta nasumice, bez ci lja. JaVlj aju se mi sl i o telu
i njegovi m potrebama, misli o prij atelj i ma, mi sl i o zaradivanj u
para, mi sl i o j elu i piu, misl i o detinj stvu itd.
Ako moete da prouavate svoj um i da imate dosledne misli o
jednoj temi i l i mi sli iste vrste bez upl i tanja svih drugih misli , to je
samo po sebi ve veliko postignue, veliki korak napred u kontroli
mi sli. Nemojte se obeshrabriti .
Steknite inspirativne misli
Ci lj ivotaje postignue boanske svest i . Ovaj ci lj j e realizacija
da vi ni ste ovo prolazno telo niti promenij i vi , konani um, ve da
ste savreni , veno slobodni Atman.
Zapamtite zauvek ovu inspirativnu misao - Aa Nitjah
Sasvatajam Purana: Nerodeno, Veno, Permanentno j e ovo
drevno Jedno. To je vaa prava priroda. Vi ni ste ova mala prolazna
l inost vezana za ime i formu. Vi niste Ramasvami i l i Mukeri
ili Mehta ili Met ju i l i Gard i l i Apte. Vi ste samo sluajno upali u
malu zabludu usled oblaka neznanja koj i j e proao. Probudite se
i realizujte da ste isti Atman.
Postoj i j o j edna divna upaniadska inspirativna mi sao:
{
avasja-midam Sar vam - svaki deo univerzuma pul sira
Zivotom Boga. Smej te se sa cveem i zelenom travom. Smejte
se sa bunjem, l iem i granama. Razvijte prijateljstvo sa svim
susedi ma, psima, makama, kravama, ljudima, drveem, sa svim
i vi m bi i ma. I maete savren i bogat ivot.
Kontemplirajte na uzviene misli
Ako elite da razvijete svoju misaonu mo, ako elite da
izgradite svoju li nost i postanete mudri, uvek drite uz sebe knj i ge
sa inspirativnim i uzvieni m mislima. itajte ih stalno ispoetka,
dok ne postanu deo vaeg svakodnevnog ivota i rada.
53
Evo nekoliko i nspi rativnih mi sl i na koje treba kontemplirati :
L i sta savest ohrabruj e srce i osnauj e um.
2. Si romatvo duha je starij i brat lenjost i .
3. Znanj e o J astvu j e naj vee bl ago. Meditacij a j e put do
znanj a.
Zamenite pogrene misli ispravnim
Mi sl i strasti i poude treba pobedi ti doslednom praksom
Brahmaarije, intenzivnom tenjom da se real i zuj e Istina, spozna
Bog, meditiranjem na vel iku prednost koju donosi i stoa.
Mi sl i lil nj e i ljutnj e treba kontrolisati stvaranjem misli ljubavi ,
opratanja, mi losra, prijateljstva, mira, strpljenj a i ne-nasi lj a.
Ponos i mi sl i u vezi ponosa se moraj u kontrol isati si stemati ni m
mentalni m i spi ti vanj em vrednosti kul ti visanj a poniznosti .
Mi s l i pohl epe, zgrtanj a i posedovanj a, treba nadvl adat i
potenj em, nenal aenj em i nteresa, vel i kodunou,
i spunj enou i odsustvom poude.
Pl emenitost i velikodunost, ispunj enost i i rokogrudost e
vam pomoi da savladate sve mi sl i uskogrudosti , lj ubomore,
podlosti .
Obmanutost i zaluenost j e najbolj e pobediti razvij anjem
razboritosti . Suj eta se prevazi l azi mnogostranom j ednostavnou,
arogancija utivou.
Skala misli
Postoj e razl i i te vrste mi sl i . Postoje i nstinktivne mi sl i .
Postoje vi zueine mi sl i . Postoje auditivne mi sli (mi lj enj e u
vidu sl uanj a). Postoje si mbol i ke mi sl i (mi lj enj e u termi ni ma
si mbol a) i uobiaj ene mi sl i .
Postoje ki nestetike mi sl i (mi lj enje u termi ni ma kretanj a) .
Postoje emocionalne mi sl i . Mi sl i se menj aj u od vi zuelnog stanja
do audi tivnog stanj a i od auditivnog do kinestetikog.
Izme(tu mi lj enja i di sanj a postoj i povezanost, kao i izmeu
uma i Prane. Kada je um koncentri san, disanj e se usporava. Ako
neko mi sl i brzo, i disanje se ubrzava. Postoj i maina za itanj e
mi sl i , psihograf, koj a tano registruj e vrstu mi sl i .
54
Zle misli i moralni razvoj
Nekontrolisane mi sl i su koren svakog zla. Svaka mi sao sama
po sebi je sl aba, zato to je um uglavnom uznemiren bezbrojni m
i veno promenij i vi m mi sl ima.
to su mi sl i obuzdanije, to j e um koncentri sanij i i samim t i m
st i e veu snagu i mo.
Potreban j e strplji v rad da bi se uniti l e zle i ni ske mi sl i ; ali
gaj enje uzvi eni h misli je naj laki i najbri metod za uni tenj c
grubih mi sl i . Svetovno orij enti sana indivi dua, koj oj ni su poznah
zakoni mi sl i , je podlona svi m vrstama mi sl i - mi sl i ma mrnje,
ljutnj e, osvete, poude - a njena volj a i mo di skriminacije su
sl abe; ona je rob supti l ni h mahi nacij a uma.
Najbolj i metod za sticanje mentalne energije je obitavanj e
u uzvi eni m, plemeni ti m i dobrim mi sl i ma i uz nj ihovu pomo
kontrol i sanj e rasprenih, uznemireni h, promenlj i vi h, svetovnih i
grubih mi sl i .
. .
Kada zla mi sao mui um, naj bolji nain da ovladate njome Je da
je ignoriete. Kako moemo ignorisati zlu mi sao? Zaboravlj aj ui
je. Kako j e moemo zaboraviti? Ne boravei u njoj i tako j e ne
gajei vi e.
Kako moemo sprei ti um da boravi u njoj i tako prestane da
j e gaj i? Mislei na neto drugo, veoma interesantno, uzvieno i
i nspi rativno. I gnori i te, zaboravite i mi slite na neto inspirativno:
ova tri ine Sadami za ovl adavanj e zlim mi sl i ma.
55
POZITIVNE METODE ZA
KONTROLU MISLI
Kontrola misli vebom koncentracije
Ut iaj te uborenj e mi sl i . Umirite talasanje emocija. U poetku
se koncentri ite na konkretnu formu. Koncentri i te se na cvet, na
formu Bude, na sl i ku iz sna, na sjajnu svetlost u srcu, na sliku
bi l o kojeg sveca i l i na svoju Ita Devatu (i dol oboavanj a).
Izaberite i prakti kuj te tri do etiri sedenja: rano ujutru, u osam
sati, u etiri posle podne i u osam uvee. Bakte se koncentriu na
srce, Raa Jogij i na Trikuti (sedite uma), Vedanti ni na Apsolut.
Trikuti je prostor izmeu obrva.
Takoe se moete koncentrisati na vrh nosa, pupak i l i na
Mul adaru (i spod najni eg prijena u kimenom stubu).
Kada nebitne mi sl i uu u um, budite indiferentni . One e
proi . Nemoj te i h odbacivati na si lu. One e opstaj ati i opirati
se. Iscrpee vam volju. Vrati e vam se sa dupl o veom snagom.
Zamenite ih boanskim mi sl i ma. Nebitne mi sl i e postepeno
i eznuti . Budite umereni i stabi l ni u vebi koncentracije.
Koncentracij a se veba radi modifkovanja uma. Koncentracija
zadrava u na jednoj formi i l i objektu za due vreme. Treba
otkloniti rastrzanost uma i razne druge prepreke koj e stoje na putu
jednousmerenosti vebom koncentracije na samo j ednu stvar.
Koncentracija je suprotna ul ni m mi sl i ma i eljama,
bl aenstvo je suprotno nervozi i zabrinutosti , uzdrano mi ljenje
je suprotnost zbunjenosti , konstruktivno mi lj enje l enjosti,
ekstaza zlovolj i .
Lako j e koncentrisati um na spolj anje obj ekte. Um i ma
prirodnu tendenciju da i zl azi napolje. Drite i spred sebe s liku
57
ri Krine, Rame, Naraj ana, Devi ili Isusa i l i neku slinu sliku.
Gledaj te u nju netremice. Gledaj te u glavu, zatim u telo, a onda
u noge. Ponavlj ajte ovaj proces stalno ispoetka. Kada vam se
um smiri, gledaj te isklj uivo u j ednu taku, zatim zatvorite oi i
mentalno vizual i zuj te tu sl iku.
Dobro je ako moete da vizualizujete sl iku veoma j asno ak i u
njenom odsustvu. Treba da budete u stanj u da prizovete mentalnu
sliku u trenutku. Drite je ispred sebe vrsto neko vreme. To j e
koncentracij a. Moraete ovo da vebate svakodnevno.
Ako elite da poveate svoj u mo koncentracij e, moraete
da smanj ite svoje svetovne elje i aktivnosti. Moraete da
praktikuj ete utnj u svakoga dana po nekoliko sati. Samo tada e
um moi da se koncentrie vrlo lako i bez tekoa.
U koncentracij i ete imati samo jednu misao ili talas u umu
jezeru. Um poprima formu samo jednog objekta. Sve ostale
operacije uma se odbacuju.
Kontrola misli pozitivnim stavom
Nauite da se zatvorite pred tetnim i l i nepoeljnim mislima i
uticaj ima zadravaj ui odreeni pozitivni stav u umu. Na taj nain
ete ostati receptivni za sve vie unutranje impulse due i sve vie
spoljanj e si le i uticaje. Dajte sebi sugestiju:
"
Zatvaram se; nemam
negativan stav prema svim niim stvarima i postaj em otvoren i
receptivan za sve vie uticaj e, za sve uzviene stvari." Ako svesno
zadravate ovakav stav u svom umu, to e ubrzo postati navika.
Svi nii i nepoeljni uticaj i i sa vidlj ive i sa nevidljive strane
ivota bie iskljueni, dok e svi vii uticaj i biti dobrodoli i
vi ete moi da ih primite u onoj meri koliko ste prema njima
otvoreni.
U umu postoji sumnja; isto tako postoji i vera u stvarost.
Sumnj a se j avlja u pogledu toga da li postoj i Bog i l i ne. To se
zove Samsaj a-Bavana. Jo jedna sumnja se javlj a u pogledu
toga da li ja mogu da real izuj em Brahmana ili ne. Zatim drugi
glas kae: "Bog i l i Brahman je stvaran. On je vrsta konkretna
Stvarnost kao Amalaka voe u mojoj ruci. On je masa znanja i
Anande - bl aenstva (Prananagana, i tgana, Anandagana). Ja
mogu da realizujem! "
58
Sve idej e koje smo j ednomjasno razumel i su dobro postavljene
i ukorenj ene. Neke idej e su mutne i nestabilne. One dolaze i
odlaze. Moraemo da kultiviemo ideje i da ih uvruj emo sve
dok ne budu fksirane i dobro usaene. Poj anjavanj e idej a e
otkloniti zbunj enost i konfuziju u umu. Kada se pojavi sumnj a:
"Da li postoj i Bog i l i ne, da li u uspeti u samorealizacij i i l i ne",
to mora biti otklonj eno dobro usmerenim sugestijama i i zj avama
kao to je ova: "To je istina. Ja u uspeti, nema sumnje u to." "U
mom reniku ne postoje reci kao to su ' ne mogu' , ' nemogue
'
,
' teko' itd. Sve j e mogue pod suncem. " Nita nij e teko kada
vrsto odluite da ete to uiniti. Jaka reenost i vrsta odluka e
doneti potpun uspeh u svakom poslu koj eg se latimo, a posebno
u ovladavanju umom.
Kontrola misli nesaraivanjem
Ne sarauj te sa umom u njegovim lutanj ima. Postepeno ete
dovesti um pod kontrol u. Evo praktinog metoda kako moete ne
saraivati sa umom. Ako um kae: "Danas moram j esti s latkie",
recite mu: "Neu saraivati sa tobom danas. Neu j esti slatkie.
Jeu samo hleb i dal . " Ako um kae: "Moram ii u bioskop",
recite mu: "Prisustvovau Satsangu (asocijacij i sa istinom)
Svami Ramanande i uti njegova predavanja o Upaniadama."
Ako um kae: "Moram nositi svilenu koulju", recite mu: "Neu
nositi ubudue nikakvu svilenu odeu; nosiu samo Kadar."
Ovo je metod nesaraivanja sa umom. Nesaraivanj e sa umom
je pl ivanje protiv ulnih struja. Um e se istanj iti i postepeno
postati posluni sluga. Ovladaete umom.
Disciplinovan ovek koj i se kree meu obj ektima sa
obuzdan im ulima i koj i je osloboen privlanosti i odboj nosti,
postie mir. Um i ula su prirodno naklonjeni stnj ama privlanosti
i odbojnosti. Zato se umu i ulima neki objekti dopadaju, a neki
drugi ne. Ali disci pl inovan ovek koj i se kree meu ulnim
obj ekti ma sa umom i ulima osloboenim od privl anosti i
odboj nosti, u vlasti Jastva, postie mir Venosti .
Disciplinovano bie ima veoma snanu volju. Zato se ula
i um potinj avaju njegovoj volj i . Discipl inovano bie koristi
59
bez ikakve ljubavi i l i mrnje samo one objekte koji su zaista
neopodni za odravanje tela. Ono nikada ne koristi one obj ektc
koje Sastre (spi si ) zabranjuju.
Umetnost reduciranja misli
Na plantaama kauuka, radni ci redukuj u drvee tako to seku
mala stabla koja se nalaze u bl izini vel i ki h stabala. Na taj nain
mogu da iscede vie mleka (gumenog soka) i z velikog drvea. Isto
tako, vi morate reducirati misli unitavaj ui i h jednu po j ednu kako
biste mogli da pijete mleko ambrozije i l i nektar besmrtnosti .
Kao to zadravate samo dobro voe u korpi , a odbacujete
loe, i sto tako treba da zadravate samo dobre mi sl i u svom umu
a da odbacite loe.
'
Kao to ratni k odseca glave neprijateljima, jednu po jednu, kada
ulaze u tvravu kroz sporedna vrata, isto tako, vi sasecite misli , jednu
po jednu, kada uu kroz sporedna vrata na povrinu uma.
Kada je rep gutera odseen, odseeni deo e se jo neko vreme
koprcatij er u njemujo uvek ima Prane. Posle minut-dva, svi pokreti
e prestati. Isto tako, ak i posle reduciranja misli, neke mi sl i e
se j o uvek pokretati kao guterov rep. Al i one su bezopasne. One
vam ne mogu ozbi lj no nauditi. U njima nema ivota.
Kao to davlj eni k pokuava da dohvati bi lo ta oko sebe ne
bi l i se spasao, isto tako, ove beivotne mi sl i pokuavaju svom
svoj om snagom da se vrate u svoje prvobitno stanje. Ako redovno
radite svoju vebu koncentracij e i meditacije, one e same od
sebe umreti kao pl amen l ampe u kojoj je nestalo gasa.
Strast, egoizam, lj ubomora, ponos i mrnja su veoma duboko
ukorenjeni . Ako odreete grane drvetu, one e se uskoro ponovo
poj avi ti . I sto tako, ove misli koje su privremeno potisnute i
odbaene, manifestovae se posle nekog vremena. One moraju bi ti
potpuno iskorenj ene trajnim naporom, Viarom, meditacijom itd.
Kontrola misli - Napoleonov metod
Kada mi sl i te o jednoj temi, ne dopustite drugim mi sli ma da se
poj ave. Kada mi slite o rui, mi sl i te samo o raznim vrstama rua.
Ne dopustite drugim mislima da se poj ave.
60
Kada mi s l it e o mi l osru, mi s li te o mi l osru i samo o
mi l osru. Nemojt e mi s l it i o opratanju i tol erancij i . Kada
p rouavate Gitu, nemoj t e mi sl i t i o aj u i l i kriketu. Budi te
potpuno o kupi rani j ednom temom.
Napoleon je kontrolisao svoje misli na ovaj nain: "Kada mislim
o stvarima koje su prijatnije, ja zatvorim fjoke u svom umu koje
sadre neprijatne stari iz ivota i otvorim fjoke koje sadre prijatne
misli. Ako hou da spavam, onda zatvorim sve fjoke svog uma! "
Zaustavite ponavljanj e loih misli
Pretpostavimo da zle mi sl i borave u vaem umu dvanaest sati
i da se pojavlj uj u svaki trei dan. Ako bi ste mogli da vebom
koncetracij e i meditacije uinite da borave u umu deset sati i to
j ednom nedeljno, to je defnitivno napredak. Ako nastavite sa
svojom vebom, period njihovog ostanka i poj avlj ivanj a e se
postepeno smanj iti.
Naposletku e one potpuno nestati . Uporedi te svoj e sadanj e
stanj e uma sa oni m od prol e godine i oni m od pretprol e.
Otkriete svoj napredak.
Napredak e biti veoma spor u poetku. Bie vam teko da
ustanovite koliko ste napredoval i.
Ne dopustite pogrenoj misli da ue
i m pogrena mi sao ue u um, vi doivljavate snanu
imaginaciju. Uivate da boravite u njoj .
Vi pristajete da ona bude u vaem umu i postepeno, ako joj se
ne opirete, ona zauzima vrstu pozicij u u vaem umu.
Onda postaje veoma teko osloboditi je se. Izreka kae: "Prui
mu mali prst, on e hteti celu aku." To vai i za loe mi sl i .
Sasecite lou misao u koren u
Kao to zatvarate kapiju kada pas i l i magarac ele da uu u
dvorite, tako zatvorite um pre nego to loa mi sao ue u nj ega, i
utie na vas. Postaete ubrzo mudri i dosti i ete beskonani mir
i bl aenstvo.
61
Unitite poudu, pohlepu i egoizam. Imaj te samo svete mi sl i .
To j e veoma teak zadatak, i vrlo naporan. Moraete da vebate.
Uspeete u svom pokuaju posle nekog vremena.
Unitenje j edne loe mi sl i e vam dati snagu da ponitite
ostale misli i razvij ete duevnu snagu ili mo volje.
Nikada ne oaj avaj te ako doivlj avate neuspeh u sudaru
sa
.
l
.
oim mi slima. Bez padova nema ni uspona. Unutranja
splf1tualna snaga e se postepeno mani festovati u vama. Uskoro
ete je osetiti.
Spiritualna praksa za eliminisanje loih misli
Ponekad ete se zgroziti kada loe misli uu u va um. To
j e znak vaeg spiritualnog napretka. Vi napreduj ete spiritualno.
Bie vam grozno kada se budete setili loih dela koj e ste poi ni l i
u prolosti.
To je takoe znak vaeg spiritualnog uspona. Neete vIse
ponavlj at i takva dela. Va um e podrhtavati . Vae telo e
zatreperiti kad god vas neka loa misao nagoni po navici na zlo
del o. Nastavite sa meditacijom sa puno energije i predanost i . Sva
seanj a na loe akcije, loe mi sl i , sva loa nagovaranja Satane
e
.
sama od sebe umreti . Biete ustol ieni u savrenoj i stoi i
mIru.
.
U poetku e se sve vrste loi h mi sl i poj avlj i vati u vaem umu
Im sednete da meditirate. Zato se to deava za vreme meditacije
kada ste eleli da boravite u isti m mislima?
Aspiranti naputaj u svoj u spiritualnu praksu meditacije zbog
ovoga. Ako probate da gonite maj muna, on e pokuati da vas
napadne iz osvete. Isto tako, stare loe mi sl i pokuavaj u da vas
napadnu osvetniki i to sa duplo veom snagom od one koj e ste
u

oetku ulagali u dobre, boanske mi sl i . Va neprijatelj nastoj i

sVIm snagama da vam se odupre kada pokuate da g a izbacite iz
kue.
Postoj i zakon opiranja u prirodi. Stare, loe mi sl i se brane
govorei : "Hej ovee! Ne budi grub! Dopustio si nam d
ostanemo u tvojoj mentalnoj radioni ci od kada znamo za sebe.
Mi imamo sva prava da budemo ovde. Mi smo ti pomagal i sve
do sada u tvoj i m loi m del ima. Zato hoe da nas otera sa naeg
62
stalnog mesta boravka? Neemo napustiti svoj dom! " Nemojte se
obeshrabriti. Nastavite sa svojom praksom meditacije redovno.
Ove loe mi sl i e vremenom ieznuti.
Naposletku e sve one nestati. Pozitivno uvek pobeuj e
negativno. To j e zakon prirode. Negativne, loe mi sl i ne mogu
da opstanu pred pozi ti vni m, dobrim mi sl i ma. Hrabrost pobeuje
strah. Strplj enje pobeuje ljutnju i iritabi lnost. Lj ubav pobeuje
mrnju. Cednost pobeuje poudu.
Sama i njenica da se sada oseate nel agodno kada vam se
mi sl i pojavljuj u na povrini uma za vreme meditacije, pokazuj e
da napreduj ete u spiritualnosti .
U prolosti ste svesno gaj i t i sve vrste loih mi sl i . Pri hvat i l i
ste i h i pothranj ivali. Istraj te u svoj oj spiritualnoj vebi . Budite
marlj ivi i nepopustlj ivi . Sigu1l1o ete uspet i . ak e i inertan
aspirant primetiti ogromnu promenu u sebi ako radi vebu ape
i meditacije dve do tri jodine bez prekida. Tada on vi e nee
moi da napusti vebu. Cak i ako prekine svoju vebu meditacije
j edan dan, osetie kao da je neto izgubio tog dana. Njegov um
e biti prilino uznemiren.
Najbolji lek za loe misli
Kada je um prazan, loe mi sl i pokuavaju da uu u nj ega.
Loe mi lj enje je poetak preljube. Jedni m poudnim pogledom
ve ste ui ni t i preljubu u srcu. Mentalne akcij e su stvare akcije.
Zapamtite ovo! Bog sudi oveku po njegovi m motivima, a
svetovni ljudi sude oveku po njegovoj spolj anjoj fzikoj akcij i .
Moraete da potraitc motiv. Samo tako neete pogrei ti .
Neka vam um bude potpuno okupiran. Tada loe mi sl i nee
ui u njega. Zaludan um je avolja radionica. Posmatraj te um
svakog minuta.
Uvek se zaposlite neim - ivenjem, pranjem sudova,
ienjem i donoenjem vode, itanjem, meditiranjem, brojanjem
perli, pevanjem boanskih pesmi, molitvom, sluenjem starih i l i
negovanjem bolesnih. lzbegavajte besmislenu priu i ogovaranje.
Ispuni te um uzvienim mi slima, nal ik onima u Giti, Upani adama,
Jogavai ti itd.
63
Drevna disciplina misli
Um je veoma neposluan. On je kao maj mun koj i neprestano
skae. Mora se svakodnevno disciplinovati . Samo tako ete ga
vremenom savl adati.
Samo praktinim treningom svog uma moete spreiti da
se loe misli i dela poj ave, i da se one koje su se ve poj avi l e
ponovo ne vrate.
Samo praktinim treningom svog uma moete ohrabriti dobre
mi sl i i dela da se poj ave i odre kada su se ve poj avi l e.
Evo divne dnevne vebe za mentalnu relaksacij u. Ona e vam
uliti inspiracij u i snagu. Zatvorite oi . Mi sl ite na bi l o ta to j e
lepo. To e vam opustiti um na divan nain. Mi sl i te na mone
Himalaje, sveti Gang, predivne prizore Kamira, Tad Mahal ,
Viktoriju Memorij al u Kalkuti, prelepi zalazak sunca, ogroman
okean ili beskonano pl avo nebo.
Zami sl ite kako su ceo svet i vae telo proeti ogromnim
okeanom Duha. Osetite kako ste u dodiru sa Vrhovnim
Postoj anj em. Osetite kako ivot celog sveta pul sira, vibrira i
struj i kroz vas. Osetite kako vas Hi ranj agarba, okean ivota,
veno ljulj a na Svom ogromnom kri l u. Zatim otvorite oi .
Osetiete kako vas preplavljuj u mental ni mi r, i vot i snaga.
Vebajte i osetite ovo.
Misli i analogija sa zmijom
Kao to se voka raa iz semena, tako se i del a raaju iz misl i .
Dobre mi sl i stvaraj u dobra dela. Loe mi sl i stvaraj u loa dela.
Zadrite dobre misl i. Odbacite loe mi sl i . Ako kultiviete
dobre mi sl i Satsangom, prouavanjem rel i giozni h knji ga,
mol itvom, itd, loe mi sl i e umreti same od sebe.
Kao to iz cipele izbacujete kamen koj i vas ulja, tako morate
bi ti u stanj u da trenutno otklonite iz uma bi l o koj u misao koja
vas mui . Samo tada ste stekl i potrebnu snagu za kontrolu misl i .
Samo tada ste posti gl i stvarni napredak na spiritualnoj stazi .
Kada zmiju udarite tapom po glavi, ona ostaj e neko vreme
nepokretna. Vi mi slite da je ona mrtva. Al i , odjednom, ona
64
podigne glavu i pobegne. Isto tako i mi sl i koj e ste jednom napal i
i odstrani l i , ponovo dobijaj u snagu i podiu svoje glave. One
moraj u biti potpuno unitene bez mogunosti oivlj avanja.
Ovladajte mislima i vladaete svetom
Kontroli ite mi sl i i l i Sankalpe. l zbegnite i maginacij u i l i dnevno
sanjarenje. Um e biti poni ten. Jedino gaenj e Sankalpe donosi
Moku ili osloboenje. Um je uniten kada nema imaginacije.
Doivlj avanje i l uzij e sveta se j avlja usled vae imagi nacije.
Ono nestaj e kada je imaginacij a potpuno zaustavlj ena.
Pobeda nad svim mislima je zaista pobeda nad svim
ogranienj ima, sl abostima, neznanjem i smru. Unutranj i rat sa
umom je gori od spoljanjeg rata sa mitraljezima. Vl adati mi sl i ma
je mnogo tee nego vl adati voj nom si lom. Ovl adajte sopstvenim
mislima i vladaete svetom.
Formirajte boanski kanal za misaonu snagu
Mi sl i obino l ako teku prema spoljanj im objektima. Umu je
vrlo lako da mi sl i o svetovnim objektima. To je njegova Svabava
(prirodna tendencija).
Mentalna si l a l ako tee starim kanalima i putevima svetovnih
mi sl i . Medutim, j ako joj je teko da misli o Bogu. To je teak
zadatak za Samsarian um Vjavahare (svetovnog oveka).
Odvratiti um od svetovnih misli, spoljanj ih obj ekata i fksi rati
ga na Boga, je isto kao naterati Gang da tee ka Gangotriju
umesto prirodnim tokom prema Ganga Sagaru. To znai veslati
protiv struje Jamune.
Pa ipak, istrajni m naporom i Tjagom (odricanj em) um se mora
istrenirati da tee ka Bogu, protiv svoje volje, ako el ite da se
osl obodite od rodenja i smrti. Ne postoj i drugi nain da se izbegnu
svetovne patnj e i uznemirenja.
65
Uloga panje u kontroli misli
Veoma je teko fi ksirati um na j ednu mi sao u poetku.
Reducirajte broj mi sl i . Pokuaj te da mi sli te samo o j ednoj temi .
Ako mi slite o mi , moete i mati sve vrste mi sl i koj e s u u vezi
me. Moete mi sl iti o raznim vrstama ma koj e rastu u razl i i ti m
delovima sveta. Moete mi sl i ti o raznim aranmanima ma
i njihovoj upotrebi . Moete ak dopusti ti da se pojave mi sl i o
ostal i m vrstama cvea; al i nemoj te imati mi sl i o vou i povru.
Osvestite besciljno lutajue stanje uma. Nemojte imati sluajne
mi sl i kada misl ite o mi . Postepeno moete fksirati um na samo
jednu misao. Moraete da discipl inujete um svakodnevno. Velika
panja je potrebna za kontrolu misli .
Posmatrajte i spiritualizujte svoje misli
Posmatraj te mi sl i . Kontrol i i te mi sl i . Budite svedok svoj i m
mi sl i ma. I zdignite se iznad mi sl i i boravite u toj i stoj svesti gde
nema mi sl i .
Supt i l ne impresije, tendencije, elje i strasti koj e l ee u
dubinama podsvesti vre ogroman uticaj na va svesni ivot.
One se moraj u proistiti i subl i misati . One se moraj u
spiritualizovati. Sluajte samo ono to j e dobro. Gledajte samo
ono to je dobro. Misl ite samo ono to je dobro. Meditirajte na
ono to j e dobro. Razumite ono to je dobro. Znaj te ono to j e
dobro.
Strah, j aka odboj nost, potisnuta mrnj a, predrasude,
netolerantnost, ljutnja, pouda, uznemiravaj u rad podsvesnog

ma. Kultiviite vrline. Proistite i ojaajte podsvesni um.

Zelja, pohlepa, i td. zarobljavaj u i zamrauj u um koji mora bi ti
osloboen i vraen u svoju prvobitnu i stotu, kako bi refektovao
I stinu i upranj avao meditaciju. Nii impulsi pripadaj u fi zikom
telu i mentalnom pl anu.
Kada um ne funkcionie usl ed odsustva Vasana (mental ni h
impresija i supti l ni h elj a), tada se raa stanj e Manonase i l i
ponitenj a uma.
66
KULTURA MISLI
Razluivanje i unutranj a mentalna kultura
Kad god se elja rodi u umu, nemojte je odmah ispunjavati .
Odbacite je putem razluivanja, i spravnog ispitivanja i bestrasnosti .
Konstantnom vebom stei ete mir uma i mentalnu snagu. Um
e biti istanjen. Um e bi ti direktno spreen da l uta. Njegova
tendencija da se okree ka spolj a - ukroena.
Ako su elje i skorenjene, mi sl i e umreti same od sebe.
Um se odvaj a od mnogobrojni h ul nih objekata neprekidnim
posmatranjem njihovih nedostataka i fksiranjem na Brahmana.
U Vebi Same (mira uma), pet Gjanindrij a i l i organa znanja:
uho, koa, oko, j ezik i nos se takoe kontrol iu. Sama je vedrina
uma stvorena neprekidnim iskorenj ivanj em Vasana i l i elj a.
Bolesne misli i samoposmatranje
Sagl edajte u potpunosti destruktivne i kobne posledice loi h
mi sl i i uvek ete bi t i spremni da i m se suprotstavite. U trenutku
kada se pojave, uloite napor i skrenite um na neku boansku
temu, molitvu i l i apu. Stvarna reeno st da odbacite loe mi sl i e
vas drati na oprezu do te mere da ete se, ak iako vam se poj ave
u snu, odmah probudi ti . Ako se neprij atelj pojavi dok ste budni,
nee vam bi t i toliko teko da izaete na kraj sa nj im, samo ako
ste dovoljno oprezni .
Morate izbei l oa stanj a i obeshrabrenost. Um j e kao dete
koj e vol i da se igra. Slabe energij e uma se moraj u poti ni ti kako
67
bi se stvorili korisni kanali za prenoenje istine. Um mora biti
ispunjen Satvom (istoom) . Treba ga istrenirati da mi sl i na
Istinu ili Boga, neprekidno.
Ako elite brz napredak na spiritualnoj stazi, posmatrajte
svaku mi sao. Dokon umje uvek potiten. Onje avolja radi onica.
Budite palj ivi . Motrite na svoj um. Posmatrajte svaki impuls,
svaku misao.
Subl i mi ite i spiritualizuj te svoje instinkte. Zl a misao je
najopasniji lopov. Ubijte tog lopova maem mudrosti. Stvaraj te
svakodnevno nove boanske vibracije i l i misaone talase u svom
umu. Neka vam misao bude ista, jaka, uzviena i j asno odreena.
Stei ete ogromnu spiritualnu snagu i mir.
Svaka mi sao mora biti konstruktivna i plemenita. Mi sl i su
samo refeksija. Ubij te sve misl i . Zaronite unutra do Svetlosti
nad svet1ostima. Ako elite da postignete samorealizaciju,
imaginacija i spekulacija moraju nestati. Proistite i kontroliite
emocije. Iza vaeg svesnog ivota, postoj i ogroman predeo
podsvesnog ivota.
Sve navike potiu iz podsvesti . Podsvesni ivot je mnogo
monij i od vaeg uobiajenog ivota objektivne svesti. Vebom
Joge moete modifi kovati, kontrolisati i uticati na podsvesne
dubine.
Izaberite jednu lou osobinu. Meditirajte na njenu suprotnu
vrlinu svakog jutra. Praktikuj te je preko dana. Loa osobina e
ubrzo nestati. Meditirajte na mi losre ujutro i praktikujte ga
tokom dana. Uskoro ete razviti mi losre.
Ako loe misli U(tu u va um jednom meseno umesto tri
puta nedelj no (zapamtite da je loe mi ljenje poetak prelj ube),
ako se ljutite jednom meseno umesto jednom nedelj no, to j e
znak napretka, to je znak da razvij ate snagu volje; t o je znak
da razvij ate spiritualnu snagu. Budite vesel i . Piite dnevnik
spiritualnog napretka.
Samorazvitak jogikom kulturom misli
Smatra se da su vantelesni fenomeni koji sejavljaju pri vebanju
joge i aspirantova iskustva suptilnih planova, neka orijentalna
magij a i na nji h se gleda sa podozrenjem. Joga nije neka matarija
ni t i u sebi sadri ita nenormalno. Ona tei integralnom razvoju
68
svih ovekovih sposobnosti. To je vekovima oproban, racionalni
put do i spunjenijeg i blaenijeg ivota koji e jednoga dana svi
ljudi prirodno slediti.
Sve metode Joge imaju etiki trening i moralnu savrenost za
svoju osnovu. Iskorenj ivanje mana i razvoj odreenih vrlina ine
prvi korak na lestvici Joge.
Disciplinovanje prirode i formiranje stabilnog i istog karaktera
pomou niza dobrih navika i redovnog sleenja odreeni h pravila,
je va sledei korak. Na ovim vrstim temeljima dobro postavljenog
i vrlog moralnog karaktera gradi se dalja stmktura Joge.
Kultura misli metodom supstitucije
Metod supstitucije je veoma lak i efi kasan za unitenje loih
mi sl i . Kultiviite pozitivne, dobre misli mil osra, ljubavi, i stoe,
opratanja, i ntegriteta. velikodunosti i poniznosti u bati svoga
uma.
Negativne loe mi sli mrnje, poude, ljutnje, pohlepe, ponosa
e same od sebe nestati.
Teko je unititi loe misli direktno ih napadajui . Tako samo
napreete svoju volju i gubite mnogo energije.
Spiritualne metode za kulturu misli
Ako esto imate neku lou misao, ona dobij a na snazi.
Dobij a na momentu. Morate je odstrani ti istog trenutka kada se
poj avi . Ako vam j e to teko da izvedete, gaj i te suprotne mi sl i
o Bogu. Kultivii te uzviene i sublimisane mi sl i . Loe mi sl i e
umreti s ame od sebe. Plemenita mi sao je potencij al no sredstvo
koje e se suprostaviti loim mi sl ima. Ovaj metod je laki od
prethodnog. Neprekidnim ponavljanjem Boijeg I mena, dobre
mi sl i stiu novu snagu. Ponavljanjem Aham Brahma Asmi (Ja
sam Brahman) hi lj adu puta u toku dana, idej a da ste vi duh
(Atman) postaje sve j aa. I deja da ste telo postaj e sve sl abij a i
sl abij a.
Ako l oe mi sl i uu u va um, ne upotrebljavaj te snagu volje
da bi i h odstrani l i . Tako ete samo izgubiti energiju. Samo ete
69
bez razloga napregnuti svoju volju. Izmoriete se. to vei napor
uloit

, to

v
.

m se l o
.
e

i sl
.
i vratiti bre i sa veom snagom.
Postace snazl1IJe. Budite mdlferentni. Budite mi ri . One e
brzo proi . I l i ih a
J
e?ite za dobre suprotne mi sl i (Pratipaka
Ba

a
,
l
etod
)
. Ih

lshte na sl i ku Boga i Mantru, neprekidno se

vracaJUCI na nJI h. I I I se molite.
Neophodnost kulture misli
Kultura mi sl i )

veoma
y
ana tema. Vrlo mali broj ljudi zna
za ovu umetnost r 11 nauku. Cak i tzv. kolovani ljudi nemaj u ovo
osnovno obrazovanje.
.
Svi
!
j udi su rtve sl uajnog mi lj enja. Sve vrste nebitnih mi sl i
IZ razmh oblasti dolaze i odlaze iz njihove mentalne radi onice.
Nen

a ni ritma ni r

zumevanja. Nema ni harmonije ni discipline.

Sve J

u stanJ
,
u kraJ
?
J e
.
g
.
ha
?
sa i I

onfuzije. Nema j asnoe ideja.

.
Vl ne
.

ozet

ml shtl o JednOj temi ni dva mi nuta povezano i
SIstemati cno. VI nemate razumevanja za zakone misl i i zakone
mentalnog pl ana.
U vaem umu j e kao u koni ci . Sve vrste ulni h mi sl i se
I
eusobno bore ne bi l i ule u um ul ne osobe i zadobi l e vlast.
<ulo vida se
,
b
?
ri da d
.
ovede svoje mi sl i . Ono eli da razgleda.
C

l slua
.
zel

da pnvu

e samo grube mi sl i , poudne mi sl i ,

lsh

nJe, ljubomore I straha. Mnogi ne mogu da odre ni

Jednu
)
edmu
.
uzvienu, boansku mi sao ak ni za sekund. Nj ihovi
umovI su tohko ogranieni da mentalna energija automatksi ulee
u ulne kanale.
Borba misli
U poetku kultivi sanja misl i , postoj i borba izmeu dobrih
i loih mi sl i .
.
N

iste mi sl i neprekidno pokuavaju da uu u

men
!
alnu radlOlIcu. Jedna izj avlj uje: "O, mali ovee, dao si mi
utoite u poetku. Pre si mi eleo dobrodolicu. Prireivao si mi
poasni prijem. Imam sva prava da ostanem u niim delovima
tvog uma, . i nst
.
i nktivno

, strasnom umu. Zato si tako grub

prema mem? Ja tl samo dajem moti v i l i stimulans za odlaenje u
70
restorane i l i hotele, bi oskope i pozorita, na igranke i u barove.
Zahvalj ujui meni si imao svakovrsna uivanj a. Zato si sada
nezahvalan? Ja u se opirati, opstati i uvek se iznova vraati .
Radi ta god hoe. Ti si slab zbog starih navika. Nema snage
da se odupre. " Na kraj u e ipak pobediti dobre mi sl i . Satva j e
j aa si l a od Raasa i Tamasa. Pozitivno savladava negativno.
Dobra misao - pravo usavravanje
Mi sao j e dobar sluga. Ona j e instrument. Moraete da je
upotrebljavate pravilno i pametno. Osnovni uslov za sreu je
kontrola mi sl i .
Vaa misao j e urezana na vaem l i cu. Misao j e most koj i spaj a
ljudsko sa Boanskim. Vae telo, va posao, va dom - t o su
samo idej e u vaem umu. Misao je dinamika sila. Dobra misao
je pravo savrenstvo. Mi sao je i stinsko bogatstvo.
Kultiviite misli i postanite Buda
Izbacite i z uma sve nepotrebne, beskorisne i mrane mi sl i .
Beskorisne mi sl i spreavaj u va spiritualni razvoj ; mrane mi sl i
su kamen spoti canj a u spiritualnom napretku. Daleko ste od
Boga kada boravite u beskorisnim mi slima. Zameni te i h mi sl i ma
o Bogu.
Boravite iskljuivo u onim mi sl ima koje vam mogu bi ti
od koristi . Korisne misli su odskona daska za spiritualni rast
i napredak. Ne dopustite umu da ulee u stare kanale i da ima
svoje sopstvene puteve i navike. Budite na oprezu.
Morate putem i ntrospekcije iskoreniti sve vrste loih,
beskorisnih, bezvrednih, neistih, seksualnih misli, mi sl i
ljubomore, mrnje i sebinosti . Morate unititi sve destmktivne
mi sl i o neharmoninosti i neskladu. Morate uvek razvijati iste,
dobre, ljubavne, uzviene i boanske mi sl i . Svaka misao mora bi t i
konstruktivne prirode. Mora bi ti snana, pozitivna i odreena.
Mentalna predstava mora bi ti otra i jasno defnisana mi sao;
ona mora doneti mi r i utehu dmgima. Ona ne bi trebalo da donese
dmgima ni naj manj i bol ili nesreu. Tada postaj ete blagoslovena
71
dua na Zemlj i . Moete pomagati mnogima, l ei ti hi ljade,
spiritualizovati i uzdii veliki broj ljudi kao to su to ui ni l i Isus
i l i Buda.
Kao to u bati gaj ite jasmin, rue, ljubiice i drugo cvee, tako
treba da kulti vi ete misli ljubavi, mi l osra, ljubaznosti, i stoe u
ogromnoj bati Antah karane (unutranjeg i nstrumenta). Putem
introspekcije ete morati da zalivate ovu batu uma; pomou
meditacije i uzvienog mi ljenja otklonite koren uzaludnih,
beskorisni h, neskladnih mi sl i .
Izbegavajte misli o manama drugih ljudi
Priroda uma je takva da on postaje ono o emu intenzivno
mi sl i . Tako, dok mislite o nedostacima i manama drugog oveka,
va um e biti ispunjen tim nedostacima i manama u tom
periodu.
Onaj koji zna ovaj psiholoki zakon, nikada se nee upustiti u
procenji vanje drugih i l i u nal aenje greaka u ponaanju drugih;
videe samo dobro u drugima i uvek e i h hval i ti .
Poslednja misao odreuje sledei ivot
Poslednj a ovekova mi sao odreuje njegovu dalju sudbinu.
Poslednj a misao odreuje budue roenje. Krina kae u Bagavad
Gi t i : "Onaj ko napusti telo mi sl ei o nekom bi u, odlazi kod
tog bia, o Kaunteja, usled neprekidnog mi ljenja o tom bi u. "
(Poglavlje VIII-6).
Aami! je izgubio svoju pobonost i vodio je grozan i vot.
Pao je u mrane dubine greni h navika i odao se prevari i krai.
Postao je rob javne ene. Imao je desetoro dece, od koji h se
poslednje zvalo Naraj an.
Kada j e trebalo da umre, neprekidno je mi sl i o o svom
poslednjem sinu. Tri uplaena glasnika Smrti su prila Aami lu.
Aami l j e oajno uzviknuo i me svog poslednjeg si na, Naraj ana.
Na sam pomen imena "Nara j an", uvari Boga Harija su
dol i izdaleka i omeli glasnike Smlti. Oni su odvel i Aamila u
Vai kwltu i l i svet Vinua.
72
Dua Siupale se utopi l a u vrhovnog Boga uz bletavi prasak
neizrecive veliine i sjaja. avo Si upal aje proveo ceo svoj ivot
u kritikovanju Boga Krine, a onda se stopio sa Kinom.
Crv koj egj e ubola osa preuzi ma formu ose. Na sl i an nai n,
ovek koj i usmerava svoj u mrnju na Boga Kri nu osl obaa se
od svoj i h grehova i dostie t og Boga redovni m po

veenjem
kao to t o Gopij i rade posredstvom Kame ( strastI ), Kamsa
pomou straha, Si upal a pomou mrnje, a Narada pomou
lj ubavi.
Krina kae u Gi ti : "Ko god intenzivno i neprekidno mi sl i
na Mene, usredsreenog uma, vrsti nom jednog Jogija, nje

u
sam] a dostian; kada Me dostigne i stopi se sa mnom, on se VIe
ne raa u ovom prolaznom svetu nesree i bola. O Aruna! Svi
svetovi koje je stvorio Brama, raaju se i nestaju; ali za one
.
oj
su Mene dostigli nema ponovnog roenja. Stoga, uvek medItIraj
na Mene, vrhovnog Vasudevu, umom i intelektom fiksiranim na
Mene. Bez sumnje e Me dosti i".
(Poglavlje VIII- 1 4, l S, 1 6)
Ovo neprekidno fi ksiranj e uma na Boga, uprkos svetovni m
obavezama, omoguie oveku da i ntuitivno i automatski
mi sl i na Boga ak i u trenutku umiranja. Krina kae: "Uma
okupi ranog neprekidnom vebom, nepomuenog bi lo kojom
drugom aktivnou, ovek dostie vrhovnu Puruu (dllL

)
veli anstvene sl ave. " Krina dalje kae: "U trenutku smrti,
onaj ko mi sl i o Mojem pravom Biu kao o vrhovnom Bogu
ri Kri ni i l i Narajanu, naputa telo i zai sta dostie Moje Bie.
Nemoj sumnj at i u to! Ako o bi lo koj oj Mojoj formi ovek
mi sl i u trenutku svoj e smrti, on dostie tu formu, formu koj a j e
rezultat konstantnog meditiranj a i gajenja mi sl i po odreenom
ablonu. "
Bog zati m kae: "Onaj ko i dalje fi ksira svoj um na Mene,
ak i poto je uznapredovao, i koj i je u tom boanskom stanju
renuncijacije i prebivanja I Brahmanu ili Brahmikom stanj u,
slobodan je od i l uzij e! "
(Bagavad Gita II-72)
73
Onaj koj i je u svom ivotu stekao snanu naviku umrkavanja
duvana, oponaae taj gest prsti ma ak i u nesvesnom stanju
neposredno pred svoj u smrt. Toliko je j aka navi ka umrkavanj a
duvana u tom oveku.
Poslednj a mi sao bludnika bie o eni . Poslednja mi sao
alkohol i ara bi e o fai pia. Poslednja mi sao pohl epnog bankara
bi e o novcu. Poslednja mi sao vojni ka bie o tome kako da ubije
svog neprij atelj a. Poslednj a misao majke koja je snano vezana
za svog sina jedi nca bie iskljuivo o njenom sinu.
Raa Barata je negovao jednog jel ena iz ljubavi i vezao se
za njega. Njegova poslednja misao je bi l a o tom jelenu. Iz tog
razloga se rodio kao jelen, ali sa seanjem na svoj prethodni ivot
kada je bio napredna dua.
Poslednja mi sao neke osobe bie o Bogu samo ako je ta osoba
disciplinovala svoj um tokom celog svog ivota, i ako je pokuala
da ga usmeri ka Bogu neprekidnom vebom. To je nemogue
postii vebom od jednog ili dva dana, nedelje ili mesec dana. To
je trud i napor koj i se ul ae itav ivot.
Poslednja misao odreuje sl edei ivot. Posl ednja istaknuta
mi sao u neijem ivotu obuzima um u trenutku smrti . I deja koja
dominira u trenutku smrti je ona kojom je ovek bi o okupiran
tokom svakodnevnog ivota. Poslednja misao odreuj e prirodu
sl edeeg tela. Ono to ovek mi sl i , to i postaje.
Pozadi na satvine misli
Vei na ljudi lvek trai neto konkretno za ta bi mogla da se
uhvati, neto na emu bi , tako rei, mogla da zasnuje svoje ideje,
neto to bi bil o centar svih njihovih mi saoni h formi. To je sama
priroda uma. Umu j e potrebna neka pozadina i l i osl onac na koj i
bi mogao da s e fi ksira.
Neka pozadina vaih misli i mentalnih predstava bude satvina.
Um poprima oblik onog objekta o kojem intenzivno mi sl i . Ako
mi sl i o pomorandi, on poprima oblik pomorande. Ako mi sl i o
Bogu Krini sa fautom u ruci, on poprima oblik Boga Krine.
Morate pravi l no discipl i novati um i dati mu odgovaraj uu
satvinu hranu.
Morate i mati satvinu pozadinu mi sl i koja e vas dovesti
do cilja (spasenja) . Ako ste pokl onik Krine, neka pozadina
74
vaih mi sl i bude Njegova sl i ka i ponavlj anje Njegove poznate
Mantre "Om Namo Bagavate Vasudevaj a" i Njegove osobine
(forma-fonnula-kval itet i ) . Nirguna Upasaka (Vedanti n) treba
da ima za svoju pozadinu misao "OM" sa njeni m znaenjem
(Beskonaan Okean Svetlosti, Satitananda, Vjapa-ka, Paripurna
Atma (vrhovno-potpuno-jastvo). Radite u svetu i u trenutku kada
je um slobodan, mi sl i te na pozadinsku misao - bi lo Saguna (sa
kvalitetom) i li Nirguna ( bez kvaliteta), oslonac koj i treba da je
u skladu sa ukusom, temperamentom i intenzitetom Sadane.
Konstantnim mi ljenjem, formirae se navika u umu, tako da e
se um bez ikakvog napora usmeravati ka pozadinskoj mi sl i .
Velika je teta to veina ljudi nema ideal , nema nikakav
program ivota, niti satvinu pozadinsku mi sao. Oni su osueni
na propast. Pozadina mi sl i ml ade udate ene je obino pouda.
Pozadina mi sl i starice je privrenost svoji m si novima i unu
c
:
i ma.
Pozadina mi sl i vel ike veine ljudi je mrnja i ljubomora. Cak i
tzv. obrazovani ljudi sa diplomama vie fakulteta i akademskim
znanjem, koje je nitavno u poreenju sa spiritual nim znanjem,
nemaj u ni kakav ideal , nikakav program ivota, ni ti ikakve
pozadinske mi sl i .
Svetovan ovekje rtva seksualnih mi sl i i mi sl i mrnje, ljutnje
i osvete. Zapravo, ove dve vrste misli opsedaju njegov um. On
je rob t i h mi sl i . On ne zna kako da odvrati svoj um od t i h misli
i kako da ga us meri na druge dobre, plemenite mi sl i . Njemu su
zakoni mi sl i sasvi m nepoznati . On je potpuno nesvestan prirode i
naina funkcioni sanja uma. Njegov poloaj je krajnje bedan i ako
ima puno zemaljskih dobara i knji ko znanje koje je stek

o na
univerzi tetima. Viveka se nije probudila u njemu. On nema Sradu
(veru) u svece, astre i Boga. On nije u stanju da se odupre loim
elj ama, udnj i i li iskuenju zbog svoje slabe volje. Jedi ni snaan
lek za otklanjanje ovih svetovnih opijenosti, privlanosti i i l uzija
je neprekidan Satsang i l i druenje sa Saduima (posveenicima),
sanjasinima i mahatmama.
Posle ivota LI izdvojenosti svako bi morao da ima mi saonu
pozadinu, i da provodi svoje vreme u prouavanju flozofskih
dela i kontempl acij i na Boga. Stare navike uzaludnog mi ljenja
se moraj u zameni ti gajenjem novih navika dobrog mi ljena.
U prvo vreme, stvorie se tendencija da se mi sl e dobre mi sl i .
75
Neprekidnom vebom e se razvi ti pozitivna, ustaljena navika
mi lj enja o vrl i nama i pomaganju. Moraete da se borite svom
snagom.
Stare navi ke e pokuati da se oporave. Sve dok vrsto ne
uspostavite naviku da mi slite samo dobre mi sl i , moraete stalno
da ispunj avate svoj um Satvini m mi sl ima, boanski m mi sl i ma,
mi slima o Giti, Krini, Rami, Upaniadama, itd. Stvorie se
novi kanali i avenije u umu. Kao to gramofonska igla ree male
kanale na pl oi , Satvi ne misli e urezivati nove zdrave kanale u
umu i mozgu. Nove Samskare e se formirati .
Imae te koncentraciju bez velikog napora. Onaj ko j e poti ni o
svoj um vi di u svom Jastvu, pomou sopstvenog istog intelekta,
Besmrtnog Venog Brahmana koj i je supti l nij i od najsupti l nij eg,
koj i je otelotvorenje blaenstva, mira i mudrost i . Kontakt ula
sa ulnim objektima je ono to izaziva mentalnu percepciju. Al i
ako su ul a povuena i um umiren, dolazi stupanj u kojem nema
dodira ni sa jednim ulnim obj ektom.
Stanje bl aenstva i iste svesti ili Nirvikalpa Samadi je
stanj e koj e unitava sve Samskare koje su uzrok rodenj u i smrti .
Vezanost je smrt. Vi ste vezani za tel o, aktivnost, enu, decu,
imovinu, kuu, mesto i stvari koj e vam pruaju zadovolj stvo.
Gde god postoji vezanost, tu je i ljutnja, strah i Vasana (latentna
elj a) . Vezanost vodi u ropstvo. Ako elite da real izujete Boga,
moraete da se otarasite svih vezanosti .
Prvi korak u nevezanosti je nevezanost za telo, sa koj im ste
obino veoma identifi kovani. Sanskritska re za Jastvo je Atman.
Atman je izveden iz korena "At" to znai stalno dolazi ti . Tako
Atman znai ono to se stalno prikljuuje imenima i formama
univerzuma kako bi realizovalo Svoj u pravu, sutinsku prirodu
koja je Apsolutno Postojanje-Svest-Blaenstvo.
ista svest i sloboda od misli
Moete se osloboditi misli konstantnom i intenzivnom vebom
Joge i Gjana sadanom. Jogi bez mi sl i pomae svetu vie nego
bi l o koji govornik. Obini ljudi jedva da mogu ovo da shvate.
Kada ste bez misaonih talasa, vi zapravo proimate svaki atom
univerzuma, proiavate i uzdiete ceo svet.
76
Imena oslobodenih Gjanija kao to su ada Barata i Vamadev
se ak i danas pamte. Oni nisu ni kada izdali nijednu knj igu. Oni
ni su nikada i mal i uenike. Pa ipak, kakav ogroman uticaj su ovi
oslobodeni Gjaniji imali na umove ljudi !
Gjanu moete postii samo ako ste oslobodeni od ulni h
elj a i nemoral ni h mentalnih stanj a. Odvoj enost tela od ulnih
objekata i odvojenost uma od nemoralnih stanja je potrebna za
postignue Gjane. Samo tada e se spustiti Boanska Svetlost.
Kao to se bungalov i sti od trunja i bata od korenja kada dolazi
neki uvaeni gost, isto tako treba oi stiti mentalnu palatu od svih
mana, elja i nemoralni h stanj a za prijem Svetog Brahmana,
Najuzvienijeg medu uzvienima.
Kada se elj a pojavi u umu, svetovnj ak je prihvata i pokuava
da je ispuni , ali aspirant je i stog trenutka odbacuj e pomou
Viveke. Mudri ljudi smatraju da je ak i traak elje ogromno
zlo. Zato oni nee da uivaj u ni u kakvoj vrsti elj a. Oni su veno
bl aeni samo u Atmanu.
Mi ljenjem zapoinje proces kreacije. Mi ljenje znai
ekstemalizacij u ili objektivizaciju. Miljenje znai razlikovanje,
kval ifkovanje i mUltipl i ciranje. Miljenje je Samsara. Mi ljenje
prouzrokuje identifkaciju sa telom. Mi ljenje prouzrokuje "ja
stvo" i "moj-stvo".
Mi ljenje prouzrokuje vreme, prostor, itd. Zaustavite mi ljenje
pomou Vairagj e (bestrasnosti ) i Abj ase (vebe) i utopite se u
i stu Svest. Kada nema miljenja i l i Sankalpe, to je Apsolut i l i
ivanmukti .
77
OD MISLI
DO TRANSCENDIRANJA MISLI
Misli i ivot
ovek mi sl i o ul nim objektima i vezuje se za nj i h. On mi sl i
da je voe veoma dobro za t el o. On ulae napor da ga nabavi .
Zatim ga poseduj e i uiva u njemu. Tada se on vezuj e za voe.
Razvij a naviku uzi manja voa i ako j ednog dana ne uspe da ga
nabavi, on pati.
Usl ed milj enja nastaj e vezanost; usled vezanosti raa se
elja; iz elje nastaj e ljutnja, ljutnj a se j avlja ako elj a nij e iz
bilo kog razloga ispunjena; usled ljutnje nastaje obmana; usl ed
obmane pogreno tumaenje; usled pogrenog tumaenja gubitak
razuma; usled gubitka razuma ovek je potpuno uniten. Ako
el i te da postignete trajan mi r, nemoj te mi sl i ti na objekte, ve
uvek mi sl i te samo na besmrtnog bl aenog Atmana.
elje su same po sebi bezopasne. Samo kada su napunjene
snagom mi sl i prave probleme. ovek sanjari ili mi sl i o uInim
objektima. On zami la da e izvui veliko zadovoljstvo iz
nj ih. Ovakva mata pobuuje elje. Mo i maginacij e sarauj e
sa eljama. Tako se elje podstiu i oivlj avaju. One neumorno
napadaju obmanutog i vu (individualnu duu).
Misli i karakter
ovek nije proizvod okolnosti. Njegove misl i grade okolnosti l
koj ima se nalazi. ovek od karaktera izgraduje svoj ivot nezavisno
od okolnosti. On je istrajan, nikada ne posustaje. On se nikada ne
osvre. On hrabro koraa napred.
79
On se ne plai prepreka. Nikada se ne ljuti i ne uzbuuje.
Nikada se ne razoarava i obeshrabruje. Onje pun ivota, energije,
vitalnosti i poleta. On je uvek revnostan i pun entuzij azma.
Mi sl i su cigle od koj i h se izgrauje karakter. Karakter nije
uroen. On se formira. Potrebna je odlunost da bi se izgradio
odreeni karakter. Posl e toga mora uslediti i spravno ulaganj e
napora.
Izgradite svoj karakter; moete obl ikovati svoj ivot. Karakter je
mo; on je uticaj ; on stvara prijatelje. On privlai pomo i podrku.
Karakter stvara prijatelje i znanje. On otvara siguran i lak put do
bogatstva, asti, uspeha i sree.
Karakter je odluujui faktor u
p
obedi i porazu, uspehu i padu
i svi m ostal i m oblastima ivota. Covek dobrog karaktera uiva
ivot ovde i sada.
Redovno upranjavanje mal i h, ljubazni h dela poinjeni h iz
dobroi nstva i razumevanja, daju privlanost vaem karakteru
vie nego to to moe dati govornitvo, dranje predavanj a,
eksponiranje talenata itd.
Snaan karakter se formira snanim i uzvieni m mi lj enjem.
Dobar karakter j e plod l inog napora. On je rezultat ovekove
sopstvene i straj nosti.
Svetom ne upravlj a ni bogatstvo ni mo, ni puki intelekt.
Moralni karakter zdrue n sa moralnom besprekomou je ono
to zaista upravlj a celokupnim univerzumom.
Nita n a ovom svetu - bogatstvo, ime, sl ava, pobeda - nije
vrednij e od obine slame, ako nema karaktera. Karakter mora
bi ti pozadina svega. A karakter se gradi od vaih mi sl i .
Misli i rei
U svakoj izgovorenoj rei postoj i mo. Postoje dve vrste
Vritij a i l i mi sl i , a to su akti Vri ti i Lakana Vriti u rei ma.
U Upaniadamaje upotrebljen Lakana Vriti . Vedasvarupoham
ne znai "Otelotvorenj e Veda". Lakana Vriti oznaava
"Brahmana" koj i se moe
y
ostii samo pomou prouavanja
Upani ada; j edino pomou Sabda Pramane (zvuka kao sredstva
do znanj a).
80
Obratite paznJu na snagu rei . Kada neko nazove nekoga
"Salom" i l i "Badmaom" i l i "budalom", trenutno izaziva gnev
u njemu. Deava se svaa. Ako nekoga oslovite sa "Baga van" i l i
"Prabu" i l i "Mahara" on j e neizmerna zadovolj an.
Misli i akcije
Mi sl i su latentno seme akcije. Akcije uma, a ne tel a su istinske
akcije. Akcij a uma je ono to se zove Karma.
Mi sao i akcij a su meuzavisne. Ne postoj i tako neto kao um
odvojeno od mi sl i . Mi sl i ine um.
Rei nisu nita drugo nego spoljanj i izraaj misli koje nisu
opalj ive. Akcije su prouzrokovane oseanji ma privlanosti i
odbojnosti. Ta oseanja se j avlj aju zato to objektima pripisujemo
prijatna ili neprijatna svojstva. Misao je ograniena. Ona ne moe
adekvatno objasniti trenutne procese, a kamoli apsolut koj i je
neobj anj iv. Telo sa svoj im organima nije nita drugo nego um.
Misli, mir i snaga
to i ma manj e elja, to j e manj e mi sl i . Postanite apsolutno
beelj ni . Toak uma e potpuno stat i . Ako reducirate svoje elje,
ako i h ne ispunjavate, ako pokuavate da iskorenite svoj e elje
j ednu po j ednu, vae misli e se smanj it i i po intenzitetu i po
dui ni trajanja. Broj misl i u minuti e se takoe smanj iti .
to j e manje mi sl i , to je vei mi r. Zapamtite ovo zauvek. Bogat
ovek koj i je okupiran spekul i sanjem u velikom gradu i koji ima
veli ki broj misli, i ma nemiran um uprkos komforu u kojem se
nalazi, dok j e Sadu koj i i vi u peini na Hi malaj i ma i koj i veba
kontrolu mi sl i , veoma srean uprkos svoj oj nemati ni .
to j e manje misli to je vea mentalna snaga i koncentracij a.
Pretpostavimo da je prosean broj misli koj e prou za jedan sat
kroz va um, j edna stotina. Ako uspete da smanj i te ovaj broj
konstantnom vebom koncentracije i meditacije, na devedeset,
ostvari l i ste deset posto moi koncentracije uma. Svaka mi sao
koj a j e reducirana poveava snagu i mi r uma. Reduciranje ak i
j edne mi sl i dae mentalnu snagu i mir umu. Moda neete bi ti u
81
stanj u da to osetite u poetku poto nemate suptilan intelekt, al i
unutar vas postoj i spiritualni tennometar koj i registruje redukciju
i j edne j edine mi sl i . Ako reducirate j ednu misao, mentalna snaga
koj u ste postigli ovim reduciranjem e vam pomoi da lako
reducirate i drugu misao.
Misao, energija i svete misli
Misao je finija manifestacija postojanja od etera i l i energije.
Vi mi slite zato to delite univerzalne mi sl i .
Misao j e i si l a i kretanje. Misao j e dinamina. Mi sao se kree.
Mi sao odreuj e budunost. Ono to mi slite, to i postaj ete. Mi sao
stvara sveca i l i grenika. Mi sao moe da oblikuj e oveka. Mi sl ite
da ste Brahman i Brahman ete postati.
Svete mi sl i stvaraju i odravaj u boanske mi sl i . Mi sl i mrnje
remete w1Utranju harmonij u srca. Svaka beskorisna misao j e
gubitak energije. Beskorisne mi sl i su prepreka spiritualnom
napretku. Svaka misao mora imati odreenu svrhu.
Negativne loe mi sl i ne mogu da prevaziu strah. St[plj enje
pobeuje ljutnj u i iritabilnost. Ljubav pobeuj e mrnj u. Cednost
pobeuj e strast. Um nije tvorevi na od jednog dana; on svakog
minuta menj a svoju boju i oblik.
Misli koje vezuju
Posredstvom svoje moi razlikovanja, um stvara ovaj
univerzum. Kretanj e mi sl i ka ulnim obj ektima je ropstvo.
Naputanje mi sl i je osloboenje. Um stvara vezanost za telo
i ulne objekte i vezuj e oveka na taj nain. Vezanost se j avlja
usled sile Raasa.
Satva donosi nevezanost i uvodi u um razluivanj e i
odricanj e.
Raasian um j e taj koj i prouzrokuj e idej e "ja" i "moje" i
razlikovanj e tela, kaste, roda, boje, naina ivota itd.
Otrovno drvo i l uzome Maj e raste sve vie i vie iz semena
umne modifkacij e i l i ekspandirane mi sl i , ukorenjeno u tlu
raznovrsnih zadovoljstava sveta.
82
Od istih misli do transcendentalnog iskustva
Postoje dve vrste mi sl i : i ste mi sl i i neiste mi sl i . elja da

e
ine dobra dela, da se upranj ava apa, meditacij a, prouavaj u
religiozne knj ige, itd. je i sta mi sao.

lja
.
da se i
?
e I bios(
.
op,
da se povreuj u drugi i juri za seksuall1lm IskustvI ma j e necIsta
misao.
Neiste mi sl i treba unititi poveanj em broj a i stih mi sl i , a na
kraju treba napustiti i i ste mi sl i .
.
Mi sl i dobijaju na snazi ponavlj anjem ul nih zadovolj stava.
ulna zadovoljstva ostavlj aj u suptilne impresije u umu.
Prava Svarupa (priroda) uma je ista Satva. Raas i Tamas
se sluajno pojavluju uz Satvu. Oni se mogu uklo

iti Sad

m
i li vebama za proienje kao to su Tapas, neseblcno sluzenje,
Dama (kontrola ula), Sama (kontrola uma), apa, oboavanje, itd.
Ako razvijete Daivi Sampat i li boanske kvalitete, Raas i Tamas
e nestati. Tada e um biti ist, suptilan, stabilan i usredsreen.
\ stopie se u suptilnom nevidlj ivom homogenom Brahmanu
(Akandaikarasa Brahman). Pomeae se sa

rahma
?
om, kao to
se mleko mea sa mlekom, voda sa vodom, ulje sa uljem. Rezultat
e biti Nirvikalpa Samadi.
Raa - j ogiki meto za transcendiranje misli
Zamenite neiste mi sl i istim. Ovaj metod zamene e unititi
sve loe misli. To je veoma jednostavno. To j e metod Raa
Joge.
. .
Metod trenutnog otklanjanj a mi sl i snagom volje i l l upotrebom
fonule "napolj e sa loi m mi sl ima" je veoma teak On ne
odgovara obinim ljudima j er zahteva ogromnu mo volje
spiritualnu snagu.
Morate se izdii ak i iznad i stih mi sl i i dosti i vrhunsko
stanje ne-miljenj a. Samo tada se moete odmoriti u svojoj
sopstvenoj Svarupi . Samo tada e vam se razotkriti Brahman kao
plod Amal ake na dlanu.
83
Vedantika tehnika za transcendiranje misli

a vas uznemiravaju sve vrste beskori snih mi sl i i emocije,

budIte mdIferentni (Udasina). Upitajte se: "Ko sam ja?" Osetite:
"Ja
.
ni sam um. " Ja sam Atman, sveproimajui duh, Suda
Satt
.

nan

a (
.
i sto Postojanje-Svest-Slaenstvo). Kako mogu
emOCIJe utIcati na mene? Ja sam NirIipta, nedodirlji v; ja sam
Saki , svedok ovim emocijama. Nita me ne moe uznemiriti . "
Kada ponovite ove sugestije Vi are ili Vedantikog razmiljanja,
misli i emocije e umreti same od sebe.
Ovo je Gjani metod otklanjanja misli i emocija i borbe sa
umom.
Kada se j avi bilo koja misao u umu, upitajte: "Zato se ovaj
Vri ti (modifi kacija) poj avi o? Koga to zanima? Ko sam j a?" Sve
misli e na posletku umreti . Sve mentalne aktivnosti e prestat i .
Um e se okrenuti ka unutra. Utopie se u Atmanu. Ovo je
Vedantika Sadana. Morate i straj ati konstantno u Sadani .
Bez obzira koje misli da se pojave, jedna misao "Ko sam ja?"
e ih sve unititi . Na kraju e i ta misao sama od sebe umreti. Ego

e nestati . 9no to e ostati je Kevala Asti; i nmatra; Kevala Sudi

Cej tanja; Ci da-kaamatra koja je Nama-rupa-rahita ( sloboda od
svih imena i formi ), Vjavahararahita (sloboda od svih svetovnih
aktivnosti ), Malavasanarahita (sloboda od svih neistih latentnih
elja), Nikrija (odsustvo svake akcije), Niravaj ava, to je Santa
Siva-Advaita u Mandukja Upanaadi . To je Atman. To treba
spoznati.
84
METAFIZIKA
MISAONE MOI
Misaona mo i praktini idealizam I
ovek ide od loeg ka jo gorem na skali ivota. On ne ulae
svoju celokupnu snagu u odgovarajuu akciju; zato zauzvrat ne
dobija potpunu mudrost. ovek je izmuen nesavrenostima.
Ses prepl avljuje njegov um zato to njegov i vot nije pravilno
usmeren. Lj ubav prema sebi uvek je spremna da optui drugu
stranu. Predmeti objektivnog sveta predstavljaj u supti lno muenje
za njega. Pa ipak, ovek el i da se osloni na stabilna l i na oseanja.
Rastrzan svojom linom imovinom, on nije u stanj u da uspostavi
ispravne i harmonine odnose sa drugima. On neprekidno traga
za svojom privatnom sreom u svim okolnostima.
Oltar istine zahteva da se na njemu rtvuju mentalne grubosti,
okrutnosti , samopotvrivanje, ekscentrinost i egoizam.
\streni raj sebe za takvu istinu koja ne zna za nepotpunost, pol,
prevrtlj ivost, o ovee! U svakodnevnim i skustvima oveku
uvek neto nedostaje. Njegov ivot je nakaradan i nizak. Ljudi
su postali ki sel i na koj a se baca II tue oi zahvalj ujui svoj i m
loi m mi sl i ma.
Hladnoa zlovolje l edi njihova srca. Ljudi su vezani jedni za
druge raznim vezama, krvnim srodstvom, ponosom, strahom,
nadom, interesima, pohlepom, mrnjom, divljenjem, svakakvim
okolnostima, ali nikako duhovnom ljubavlju. Sve je to zbog
pogrenih mi sl i .
Mudar ovek pravi ostrvo koje nijedna poplava ne moe
preplavit i . Mi ris cvea se ne iri suprotno vetru, ali zato miris
85
mudrog oveka putuje suprotno od vetra; on proi ma sva mesta
svoj i m mi sl i ma. On je kao planina pokrivena snegom koj a se
moe videti i z daleka.
0, ovee! Ako svoju lampu ispuni vodom, nee biti u
stanj u da odagna tamu. Napuni svoju lampu uljem ispravnih
mi sl i . Neka ispravna gledita postanu svetlost na tvom putu.
Nemoj nastoj ati da udovolj i svojoj tatini i ponosu. Na samom
pragu istine ovek mizero umire. Sve loe mi sl i se ocrtavaju
na njegovom li cu. A u suti ni , nema razloga za oaj jer tama
ne moe postojati bez svetla. Uvek postoj i uzvien odgovor na
svaku ljudsku potrebu. Sve stvari su mogue za one koji veruju
da nema ograni enj a.
0, ovee! Usmeri svoj pogled u ispravnom pravcu i sledi
ispravne zakone. Probudi pozitivne mi sl i .
Ne zaboravi na svoj ci lj . Lako je skrenuti sa pravog puta i poi
stranputicom.
Sveta misao je glas intuicije. Ona govori kada jezik utihne.
Ona se probija kroz sve prepreke i izlazi i sta; nijedna sila na
svetu je ne moe pobediti. 0, ovee! Ne trguj sa i luzijama.
Ne pokuavaj da prigrabi sreu na hi ljadu i jedan nai n. to
je vie bude j uri o, to e ti ona vie izmicati. Nemoj biti ni sebi ni
drugima tr u oku.
Promeni smer svoji h mi sl i . I strai svoje mi sl i . Gde prestaje
potreba, poinje znatielja. Onog trenutka kada ima sve, poi nje
da uiva u mi sl i ma o suvinim stvarima. Iz tog razloga ljudi
ponekad kre zakon.
Tvoje sopstvene misli stvaraju i l i unitavaju ovaj svet. Zakon
reakcije se ne moe izbei , o ovee! Sve to gradi u naj dublji m
odaj ama svoga srca kad tad e s e manifestovati u tvom ivotu.
Izgleda kao da sl uaj obl ikuje stvarost, ali duboko ispod povrine
mi saone sile su te koje to rade. Ni ta u ovom univerzumu i u
svakodnevnom ivotu nije sluajno. Zato, poboljajte svoje
mi sl i .
Prava akcij a se deava u trenucima tiine. Proi ena misao
transformie celokupan ivot; ona tiho govori oveku: "Ovako si
do sada radio, al i bi bi l o bolje da t o uradi na drugi nai n. "
Neka mi sl i koje ima za vreme kontemplacije ne utihnu dok si
zauzet dnevnim obavezama. Naoruaj se uzvienim mi sl i ma.
86
Ne postoj i nijedan drugi nai n da se direktno stupi u
kontakt sa istinom nego kroz sopstveno razmilj anje i iskustvo.
Boanska mi sao premouje vekove i prati svako doba. Boravite
u boanskim mislima.
Misaona mo i praktini idealizam II
Izbri ite sve grube misli uzvienim mi sli ma, a kada to
postignete, ne prianjajte ni za jedne ni za dmge. Sadal
.
lje stan

e
vaeg iskustva je posledica razmi ljanja, oseanj a I dela lZ
vaih mnogobrojni h prolih ivota. Toga se ne moete tako lako
osloboditi. Morate proi kroz dugotrajan proces razmiljanja i
vebanj a.
Misao prethodi akciji . Ako elite da poboljate svoj a dela,
proistite svoje mi sl i .
Postanite iskreni pobornik oslanjanja na sebe i ulaganj a l i nog
napora. Svoju sudbinu moete odrediti snagom misli. Kao to su
obl aci i zvor kie, tako je kontrola vai h sopstvenih mi sl i izvor
trajnog uspeha. Vi ste sami sebi i prijatelj i neprijatelj . Sebe ete
spasiti samo ako gaj ite dobre mi sl i ; nema dmgog leka.
Um je jedini kreator. Um je taj koji je sve iskreirao. On j e
apsolutno sl obodan da kreira svet za sebe. Kad god s e na Ul
gleda kao na kreatora spoljanj ih o
.
bjekata, onda ga treba s

atratI
kosrikim umom i delom Ivare Sriti (boanskom keacIJ om).
Kad god se um povezuje sa psiholokim funkcij ama, kao to
su ljubav i mrnja, itd, onda se on mora smatrati individualni m
umom i delom Dive riti (individualnom kreacijom). 0,
ovee! Pravi Bog ivi u tvom srcu i jedini nai n da oboava
pravog Boga koj i prebiva u hramu tvog tela je putem uzvi eni h
mi sl i . Zaustavi psiholoke fnkcije svog uma i sagledaj vrednost
uzvi eni h mi sl i .
Priroda stvari oko vas je onakva kakva misl ite da jeste. Va
ivot je onakav kakvog ste ga vi stvori l i pomou mi sli . Mi sl i su
cigle od kojih ste izgradi l i svoju linost. Misao odreuje sudbinu.
Svet oko vas je odraz vaih mi sl i .
Vi doivlj avate ono to mi slite. Vaa sopstvena imaginacija
vas unitava. Napravi l i ste od sebe plaljivca boravei u mi sl i ma
o strahu. Nemojte davati svojoj mati suvie slobode.
87
Na vas stvari utiu samo onoliko kolika je vaa predstava o
njima. Za um je vredno samo ono u ta on snano veruje. Mada
svi vidite isti obj ekat, svako mu daje drugaiju vrednost. Vae
mi lj enje je u skladu sa vaim mentalnim sposobnostima.
Mi sao je kreativan instrument; ovek postaje ono o emu
mi sl i . Mi sl i formiraj u karakter. Roeni ste sa onim o emu ste
mi sl i l i i va sadanj i karakter je pokazatelj vai h prolih mi sl i .
Vi stvarate svoj u budunost sadanj i m mi sl i ma; ako mi sl i te
uzvieno, vae ponaanje e biti uzvieno. Ako mi sl ite prosto,
nijedna sredina vas nee izmeniti.
Stoga, mi sl i i akcije su meuzavisne. Budite oprezni i dopustite
samo dobrim mi sl ima da borave u vaem mentalnom polju.
Svako od vas i ma drugaiju koncepciju dunosti, vrednosti,
zabave i osl oboenja L zavisnosti od svojih ubectenja. Svako tei
svoji m sopstveni m idealima.
Svako radi u skladu sa svoj i m izgraetenim milj enjem i
ubeenjem. Svako tei i dostie predmet svoj e sopstvene elj e.
Ne dopustite da va um postane grub boravei u grubim formama.
Sl edite apstraktan proces gajei dobre mi sl i .
Va sadanj i ivot ima tri aspekta, fi ziki, mental ni i spiritual ni .
Vi se uporno vezuj ete za fi ziki aspekt. Budite iznad fi zikih
senzacij a i ostal i h prohteva, gaj ite misli o tome da niste samo
telo da vi samo boravite u hramu tel a za krai period. Budite
iznd mental ni h uzbuenja. U svetu mi sl i operie SUbj ektivna
akcij a.
Neprekidno alj ite cel oj kreacij i pozitivne mi sl i i do?n

volju. Energetski motiv iza svake mi sl i treba da bude sluenje I
prij atelj stvo.
Vi volite vetine, maioniarstvo i trikove, ali ne zaboravite da
postoj i moan zakon koji e poremetiti vae trikove i vetine. Zato
ne pokuavajte da postignete neku deliminu svetlost. Ovaj zakon
e neminovno pokazati ko je ko. Mi sl i oveka govore i z njegovog
karaktera, a ne iz nj egovih usta. Ne trudite se da nabaci te vetaku
personalnost. Budite prirodni i isti u svoj im misl ima.
Mi sl i teku u dva pravca. Kada teku prema dobru, kre put
ka sl obodi i znanj u. Kada teku ka vrtlogu postoj anja, na dole
prema nerazlui vanj u, tada teku prema zl u. Sposobnost mi lj enja
dostie svoj vrhunac u svetlosti, kada funkcionie u skladu sa
moral nim pravilima.
88
Vi ste centar individualne volje, individualnog razmi lj anja
i individualnog oseanj a. Magija vremena i prostora izvod
pred vama nebeske scene koj e iezav

j

kao optika var

. Vl
neprekidno doputate da vas one obmanJUJu; zato stalno uzdisete.
Vaa mo razluivanja je uguena neznanjem. Pred vama se
nalazi spiritualni ci lj . Kol iko ete se brzo i l i sporo kretatI ka
njemu zavi si od vai h mi sl i .
. < . . _ _ .
Budite jedno sa vaim uzvienim mi sl ima. Dost/CI c
;
te taj
ci lj koj i e biti kupljen mnogim padovima. N

moJte tr

at

egoistinim ci lj evima i sl avom. Smrt vam s

nec
.
e lako p

lbllZltl
ako na grudima budete nosi l i ogrlicu dobnh mislI. Blazenstv
koje se raa i z kulture uma pre

zil azi prednost sva tn sveta I II

bi l o koje materijal no bogatstvo I h sl avu.
. " w
Va umje svemogu. Onj e sposoban
,
da postigne bl
.
l o sta .
.
Sve
to zami lj ate u umu, deava se spolj a. Sta god da ste lI1tenzlvno
mi sl i li to se i materijal izovalo.
.
Va a misao poseduj e kreativnu mo. <na moe da
,
stv

r

objekte iz sebe. Ona je jedini stvaral ac. :l kada nI

ta nece bl t

stvoreno bez pomoi uma. Misao je matcrlJal od kOj eg su stvan
napraVlj ene. Svaka stvar je samo materij alizacij a

vesti.
,
Niko drugi nije odgovoran za ono to vam se desa va, post

sve
predstavlja posl edicu vae mi sl i . Uzro svega to va

n se desav

u ivotu j e u vama. Nij edan posredl1lk vas ne 1
:
10ze na
w
adl
.
tI
ukol iko to niste zasl ui l i . Sve to dobijate od drugih, posledica Je
vaih sopstvenih mi sl i i napora. Ne postoj i nita na svetu to ne
moete postii ako vae mi sl i teku u dobrom smeru. Ne treba da
postanete ni pesimista ni mizantrop.
, .
Kreativna mo j e privil egij a svakog uma. Vas

rud
?
Iohvl

an
elj om je osnova i potka vae sudbine. Nemo
l
te I1nat
.
I
,

asprsen
um gaj ei sl abe mi sl i . Povran um ne moze dosti CI dubok
uvid.
. .
Kontrol i ite nestalni um boravei u postojanom toku ml sh.
Sve to intenzivno mi sl ite, doi e vam pre i l i kasnij e u skladu sa
kol iinom napora koj i ste uloi l i da bi ste to postigl .
.
Vel i i na prostora kao i koliina vremena su relahvl1l u onsu
na vae misli i emocije. Vi doivljavate samo ono to mi sl i te
:
Ako neki trenutak zamislite kao dug period, onda ga tako I
doivljavate, i obruto. Kada ste u nevolj i, sat vremena vam
izgleda kao venost, a kada ste sreni, kao trenutak.
89
Mo mi sl i je takva da moete slatko doiveti kao gorko, i
obruto. Otrov moete pretvoriti u nektar. Setite se Mi re Bai.
Ona je otrov pretvori la u nektar snagom svoji h misli.
Vi ste okrueni si lama antagonizma. Al i ako i h u vama nema,
onda vrlo lako moete kletvu pretvoriti u blagoslov. Na taj
nain moete kontrolisati sve sile antagonizma. Borite se i uvek
kontrol i i te neeUenu mentalnu zbrku.
Svet oko vas je samo ono to vi verujete da j este. Vae
percepcije su oboj ene vaim mi sl i ma. Va um uporno opaa stvari
u onom obliku u kojem ih zamilja sa potpunom ubeenou.
Prodrite kroz elini oklop predrasuda i pokuajte da u svakom
objektu vidite boansko.
Mi sao je ta zbog koje ste u obmani , zbog koje doivljavate
roenj e i smrt, i zbog koje ste zarobljeni u svetu i na kraju
osloboeni iz njega.
Sva vaa stanja sree i patnje u raju ili paklu su posledica vaih
sopstvenih mi sl i . Pre ili kasnije, u ovom ivotu ili sledeem, sve
vae prolazne misli e se ostvariti . Zato, dobro razluujte.
Vae sadanje stanje su odredile vae mi sl i . Vi moete
promeniti sadanj e stanje u neko drugo, vai m sopstvenim
mislima. Ako verujete da ste odvojeni od Apsoluta, to i jeste.
Ako mislite da ste Brahman, to ete i bi ti . Vi ograniavate sebe
svoj i m mi sl i ma.
Sa svakom boanskom mi lju, um uklanja veo vidlj ivog i
ogranienog i probija se do venosti; zato povedite rauna o redu
u svojoj mentalnoj radioni ci .
Misaona mo i praktini idealizam III
Vau sudbinu su odredile vae misli. Vi imate samo onol iko
snage koliko mi sl ite da imate. Svet oko vas je onakav kakav ste
vi odlui l i da bude.
Vi i vi te u beskonanom okeanu moi i veselja, ali prisvaj ate
samo onoliko koliko mislite, verujete i zamiljate. Usled
odreenih sklonosti, vi pothranjujete odreene mi sl i i doputate
svom umu da ih podstie. Ali pomou razluivanja lako moete
napustiti fantazije uma.
90
Onol iko koliko su vae mi sl i ogralllcene, tol iko e biti i
vae sposobnosti ograniene. Sredina i uslovi u koji ma ivite
su materijalizacija vaih mi sl i . Doivljaj sveta se pobolava i l i
pogorava u skladu sa vaim mislima. Koju god misao da gaj ite,
ta mi sao e se ostvariti kad tad.
Sve to i st um veruje da e se des iti, to se ubrzo i deava.
Vae mi sl i su mone onoliko koliko ste vi duboki, snani i
energi ni . One postaju mone kada i h konstantno, uvek iznova
pothranj ujete. Neprekidno mi ljenje, udnj a i matanje o i stoj
idej i , u vel ikoj meri dopri nosi njenoj materijal i zacij i .
Razvijte ist um i imaete sve to budete poel el i .
I stina je da svaka mi sao koju pomislite, ostavlja odreene
posledice na vae fi ziko telo. Konstantnim meditiranjem na to da
je fzi ko telo supti lno, realizuje se da je to istina. Mentalno telo
ili suptilno telo postaju fi ziki kada se takvim stalno zamilj aju.
Tajna uspeha j e konstantan i istrajan napor.
Razvijte snanu odlunost. To je vaan faktor koj i e doprineti
real izacij i vaih mi sl i . Ni ko nee biti u stanju da izdri mo vaeg
odlunog uma. Moete realizovati sve.
Vae telo je vaa objektivizirana misao. Kada se vae mi sl i
promene, i tel o e se promeniti . Um kreira tel o od materij ala
sopstvenih misli. Mi sao je sila koja moe da menja, transformie
ili modifi kuje skoro sve u ljudskom organizmu.
Nepravi lnosti i disharmoniju u fi zikom telu zovemo fi zikom
boleu, a konfikt uma mentalnom boleu. Obe bolesti imaj u
svoj koren u neznanju i mogu biti izleene samo znanjem o
stvarosti. Kada se brinete o svetovnim iskustvima, depresivni
mentalni problemi se javljaju u vaem umu. Mentalni poremeaji
uznemiruju ujednaen i stalan tok vitalne energije. Kada
vitalna energija tee nepravilno, nastaj u poremeaj i u nadij ima
(energetskim tokovima). Neki od nji h imaju vie vitalne energije,
a neki manje. Tako je celokupan sistem poremeen. Na ovaj nai n
mental na disharmonija prouzrokuje fzike bolesti koje se mogu
izl eiti iskljuivo otklanjanjem njihovog uzroka.
Svaka depresivna i uznemiravajua misao koja se pojavi u
vaem umu, ima depresivni efekat na svaku eliju u vaem telu
i tendenciju da izazove bolest. Sve negativne misli su glasnici
bolesti ; one su kuriri smrti.
Ako elite d ivite dugo, zdravo i pametno, gajite dobre misli. Suptilni
i moni su utcaji misli u izgrdnji i obnovi tela. Budite obazrivi.
91
Praktino, koren svih bolesti sa svim njihovim patnj ama j e u
prevrtlji vi m mentalni m i emocionalnim stanj ima. Apsolutno j e
neophodno povratiti mentalnu harmoniju. Proistite svoj e mi sl i
izvoenjem plemenitih del a i druenjem sa mudrim ljudima.
Kada su vae misli proiene, vitalna energij a e poeti pravi l no
da tee i proistie celokupan sistem.
Svaka dobra misao stimulie srce, poboljava sistem za
varenj e i rad lezdi .
Ispw1j enost j e drugo ime za hannonij u uma. Kada vae mi sl i
ne lutaju ka ovom i l i onom obj ektu i kada se oseate ispunjeno,
vi ste ujedinstvenom stanju radosti. Ako ste iznutra sreni , za vas
je sve dobro i lepo.
Mi sl i su gl avni uzrok vae radosti. Proistite svoje misli i svi
vai problemi e biti reeni.
Ako gaj ite miroljubive mi sl i , ceo svet e izgledati miroljubiv,
al i ako negativne mi sl i proire svoj e carstvo, onda e vam se
initi da je svet vel iko arite. Nikakve okolnosti vas ne nagone
da pothranjuj ete loe misl i . Nemojte unitavati sebe sopstvenom
matom o sudbini . Ona nije stvara sama po sebi.
Misao j e u stanju da otkrije stvarnost. Potaknut ispravnom
milju mudar ovek je u stanj u da se izbavi iz bilo koj e opasne
situacije. Celokupna stvarost je svuda podj ednako prisutna tako
da se sve o emu se intenzivno mi sl i moe doiveti.
Sutinska priroda svih objekata je misao. Materijalnost je
pogrena ideja.
Kao to se sneg topi na toploti, tako um postaj e supti l an
upranjavanjem ispravnog vienj a i pozitivnog milj enja.
Mi sao j e j edina stvara akcij a. Svaka akcij a j e zapravo
mentalna, a ne fzika. Fizika akcij a je samo spolj anj i izraaj
stvare akcije kojaje vibracij a volje u umu. Vae fzike aktivnosti
su samo razl iiti aspekti mentalnih aktivnosti.
Kao to lepota drveta buja u prolee, na isti nain e i vae
snage, va intelekt i sl ava narasti ako budete i mal i pozitivne mi sl i .
Mi sl i mudrog oveka su potpuno drugaij e od mi sl i obinih ljudi .
Slobodni st e onoliko koliko ste indiferentni prema svetu.
Kada imate iste misl i, Veni Zakon poinje da se brine o
vama. Vi ste sada svesni samo svoj ih mi sl i i znate samo ono to
je deo vaeg linog iskustva. U svakome od vas postoj i poseban
svet iskustva iz ovoga sveta. Vi imate ogranien um koj i se
fonira na osnovu uslova u koj ima se nalazite.
92
Seme misli
Pravo znanje je spiritualna svest. To je svesnost o sopstvenoj
pravoj prirodi. Znanje znai ispravno razluivanj e i l i pravilno
vrednovanje, mudrost i savreno razumevanj e sebe i drugih.
Ispravna misao rezultira u ispravnu akciju i ispravan ivot.
Prava lepota je zapravo duhovna lepota. Prava lepota je u
neijem srcu. Ona j e u ovekovom karakteru. Lepota prebiva u
istoi . Lepota sjaji u vrlinama. Ljubav j e prefi njen, unutranji
oseaj j ednosti sa cel okupnom kreacijom. Lj ubav j e samo
poricanje, nesebinost.
Lj ubav je istota srca. Ljubav je bezgranina dobra volj a,
mi losre, saoseanje i tolerancija. Ljubav je odsustvo ulnosti.
Tel o nij e sve. Postoji neto mnogo vanije to prebiva u tel u.
To j e ovekov duh. Mada j e identian sa kosrikim Duhom, on
je individualizovan Karrama individualne due. Tel o prol azi ;
duh ivi . Individualnost duha je tu j edino dok j e t el o t u; kada
telo propadne, ona mora da se vrati i rastopi u svom prvobitnom
izvoru, ukol iko se naravno zbog Karmi koje mora da odradi, ne
vrati u neko drugo telo.
Sve je prolazno. Kada tel o bude odbaeno, nita drugo vas nee
pratiti osim vaih Karmi. Stoga, koliko god da ivite, treba da ivite
sa prij ateljskim stavom, sa ljubavlj u i dobrom voljom prema svima,
nikoga ne povreujui ni na koji nain, ne udei ni za kakvim
bogatstvima, sa to veom ljubaznou i mental ni m milosrem,
popust\j ivou i tolerancijom, sa nevezanou za svetovne stvari
i ne poistoveivanjem ega sa njegovim akcijama, trudei se da ne
steknete nove Karme i da odradite one ve steene.
Pomou unutranjeg zadovolj stva, razluivanja, devocijc
prema Bogu i predanosti Njegovoj Volji, nevezanosti i
neoeki vanja bi l o ega od bil o koga, mol itve i i vljenj a koj e
diktira savest, nepomuene vere u sopstvene spiritualne principe
i kodekse ponaanja i vrednovanja, ivot postaje l aki, vredniji i
srenij i .
Ako imate nekih tekoa, pre svcga treba da prona(1ete nj ihov
uzrok. Pravi problemj e u tome to ignoriete uzrok. Ako otklonite
uzrok, tekoa e biti sve manje; javie se samo ponekad. Svet
je velika kola u kojoj se ljudima prua mogunost da postanu
bolje individue.
93
Niko nije roen savren. Svako ima ansu da se popravi.
Iskuenja i problemi postoj e da individuu uine boljom, a ne
da stvore kompl ekse i ogranienj a uma i srca. Naite utoite u
uzvienim mi slima i dostignite savrenstvo.
Mi l ost gurua je uvek sa uenikom, neuslovIj ena i otvorena.
Meutim, od uenikove disci pl i ne, vere i proienosti, zavisi
da li e tu mi l ost upotrebiti ili ne. Guru prebiva u srci ma svoj ih
uenika. Neki su toga svesni , a neki nisu. ivo prisustvo Gurua
unutar uenika je uenikovo najvee blago.
94
REALIZACIJA BOGA
POMOU MISAONE SNAGE
Zivot - splet misli
Svaka mi sao koj u zadravate e se manifestovati u vaem
ivotu. Ako ste hrabri, saoseajni , vesel i , tolerantni i ljubazni ,
onda e se ovi kval iteti manifestovati u vaem fizi kom ivotu.
Jedina neistoa uma je pokvarena misao i elja.
uvajte svoje dobre mi sl i kao to budni uvar pazi na bl ago.
Kada nema "ja"-misl i , nee biti ni ostal i h mi sl i .
ivot je spl et mi sl i . Dualnost prestaje kada um prestane
da fkcionie. Mi ljenje je ogranieno faktorom vremena.
Mi lj enje mora prestati . Samo tada ete dostii Bezvremeno.
Budite mi rni .
Neka se svi misaoni talasi povukU. U tom miru, u kojem se
um rastapa, sjaj i samo-obasjavaj ui Atman, ista Svest. Motrite
na um. Posmatrajte mi sl i . Budite vedri. Ui nite od svog srca
odgovaraj ue prebival i te za Boga.
Misao rezultira u spiritualno iskustvo
Rastopljeno zlato koje si pamo u kalup poprima obl i k kalupa.
Isto tako um poprima obl ik objekta sa koj i m dolazi u kontakt.
Um poprima oblik bil o kojeg objekta o kojem intenzivno
mi sl i . Ako mi sl i o narandi, on poprima oblik narande.
Ako misli na Gospoda Krinu, on poprima oblik Gospoda Krine.
Morate pravilno istrenirati svoj u i dati mu odgovarajuu Satvinu
hranu zu probavu. Neka pozadina vaih misli bude Satvina.
95
Iste mi sl i koj e ovek misli u toku dana, okupiraju njegov um
za vreme sna. Ako poseduj ete istou i koncentraciju, va um
moe poprimiti bi l o koj u Bavu koju elite.
Ako mi sl i te na mi losre, vae celo bie e proeti mi l osre.
Ako mi slite na mir, celo bie e vam biti proeto mirom.
Prirodu akcije i njenih pl odova odreuje stav ili mentalna Bava.
Kada zagrl ite svoju majku, sestru i l i enu, akcija je ista, ali je
mentalna Bava drugaija.
Posmatrajte stalno svoj u Bavu, idej e i oseanj a. Vaa Bava
treba da bude uvek satvina. Treba uvek da uivate u Brahma
Bavi . Posmatraj te Bavu za vreme meditacije. Nij e potrebno da
posmatrate dah.
Misl i koj e kreirate u svom umu i predstave koj e formirate
u svom svakodnevnom ivotu, pomoi e vam da nainite
sebe onakvim kakvi el i te da budete. Ako konstantno mi sl i te
na Gospoda Krinu, postaete identini sa nj im. Zauvek ete
boraviti u Njemu.
Misli o Bogu
Va um mora biti ispranjen od svetovnih mi sl i . Mora bi ti
ispunjen mi sl ima o Bogu i niim drugim.
Neka va um bude ispunjen dobrim, boanskim, uzvienim
mi sl i ma tako da ne bude mesta za l oe mi sl i . Nikada ne izgovaraj te
?
jednu nep

tre
.
bn
.
u re. Nikada ne dopustite nij ednoj nepotrebnoj
Ih uzaludnoj mi sI ! da okupira va um.
Boanske misli za osloboenje od bolesti
Naj bolj i lek za sve bolesti i za odravanj e zdravlj a je boravak
u boanskim misl ima. Talasi koj e odailju boanske mi sl i , Kirtan
(pevanje Boj eg imena), apa i redovna meditacija energiziraju,
podml aduju, oivlj avaju elije, tki va i nerve.
Jo j edna j evtina i snana droga je uvek biti radostan i veseo.
Svakodnevno prouavajte Gitu, j edno do dva pogl avlja sa
razumevanjem. Budite stalno okupirani, to je dobar nain da
svetovne mi sl i drite podalje od sebe.
96
Ispunite um Satvom i uivaj te u dobrom zdravlju i mi ru.
Druite se sa mudrim ljudima, negujte veru, vedrinu, istinitost,
hrabrost, mi losre, devociju, ljubav, radost, poverenje, boansku
misao i boanske vrl ine.
Dopustite umu da ide spiritualnim smerom, boanskim
kanal ima; tada e va um bit i miran i stvarae harmonine
vibracije. Uivaete u dobrom mentalnom zdravlj u i neete imati
nikakvih fzikih bolesti.
Kultura misli putem znanja i devocije
Sedite na usamljeno mesto i palj ivo posmatraj te svoj e mi sl i .
Dopustite umu-maj munu da skae kako hoe za neko vreme.
Posl e nekog vremena e se smiriti. Postae ti h. Budite svedok i l i
Saki menaerij i razl i itih mi sl i u venom ci rkusu i l i predstavi.
Postanite gl edalac u mentalnom bioskopu.
Nemoj te se identifkovati sa misl ima. Zauzmite indiferentan
stav. Sve mi sl i e umreti same od sebe, j edna po j edna. Ponovite
u sebi : "Om, ja sam Saki (svedok). Ko sam ja? Ja sam Atman
bez mi sl i . Ja nemam nita sa ovim pogrenim mental ni m slikama
i misl ima. Neka se vrte. Ne zanimaj u me. " Sve misli e ieznuti.
Um e ieznuti kao vatra bez goriva.
Fiksiraj te um na formu Gospoda Harija i l i Boga ive i l i
Gospoda Krine i l i svog Gurua i l i na bi l o kog sveca kao t o j e
Buda i l i Isus. Neprekidno se vraaj te na mentalnu sl iku koj u ste
odabral i . Sve misli e umreti . To je jo jedan metod, metod Bakta
( oboavalaca).
Misli i vebc joge za mentalni mir
Sedite mirno. Razluujte. Di stancirajte se od mi sl i i uma
koji j e sutina i l i nosi l ac miljenja. Identifkujte se sa skivenim
Jastvom i budite tihi svedok ili Saki. Postepeno e sve mi sl i
umreti same od sebe. Postaete jedno sa Vrhovni m Jastvom i l i
Para Brahman01.
Nastavite sa veb01 mentalnog mira. Ona bez svake sumnj e
zahteva direktan napor za ukidanje uma.
97
t ..
Prvo treba da ukinete Vasane. Samo tada ete biti u stanj u
da revnosno radite Sadamt za mentalni mir. Bez Vasana-Kaj e
(uni tenj a supti l ni h elja) nije mogu mentalni mi r i l i ponitenj e
uma.
Sticanje prij atelja vebom joge
"Steknite prijatelje i utiite na ljude". Ovaj princip Dej l a
Karnegij a j e samo deli drevnog indijskog dela o psiho
spiritual noj nauci . Vebajte Jogu; ceo svet e vas potovati .
Nesvesno ete privui svako ivo bie; ak e vam i bogovi
biti za l eima i dozivati vas. ak ete i meu di vlji m zverima
i svirepim i votinj ama stei prij atelje. Sluite svima; vol i te sve.
Razotkrijte svoje unutranj e moi pomou vebe Raa Joge,
pomou kontrole i pobede nad misaonim si l ama.
Vebanj em Joge moete od celog oveanstva i svih ivih
bia nainiti svoju porodicu. Vebanj em Joge moete prevazii
sve tekoe i iskoreniti sve sl abosti.
Vebanj em Joge bol e se pretvoriti u blaenstvo, smrt
u besmrtnost, tuga u radost, pad u uspeh, a bolest u savreno
zdravlje. Zato, marlj ivo vebaj te Jogu.
Jogiko stanje bez misli
Sve u svemu, uenici nemaju pravo spiritual no iskustvo. U
njima postoj i samo znatielj a da se dobiju psihike i l i jogike
moi . Takvi uenici su daleko od Boga jer zadravaj u skrivene
elje za Sidij i ma. Drite se striktno etikih pravi l a.
Prvo transformiite svetovnu prirodu. Ako budete bi l i
apsolutno bez elj a, apsolutno bez mi sl i , bez Vritij a, ako su
mentalni Vritiji uniteni u potpunosti, Kundal ini (spiritualna sil a)
e se sama od sebe podii, bez napora, snagom istoe. Otklonite
talog iz uma. Dobiete odgovor i pomo iznutra.
98
Jogi sa razvijeni m misaonim moima
Jogi koj i je razvio svoj e misaone moi ima magnetiku i
privlanu l inost. Oni koj i dou sa nj i m u kontakt, oseaju uti caj
njegovog mi lozvunog glasa, monog govora, bl istavih oiju,
sj ajnog l i ca, snanog zdravog tela, dobrog ponaanj a, dobrih
osobina i boanske Prirode.
Ljudi u njegovom prisustvu doivlj avaj u radost, mir i snagu.
Njegov govor ih inspirie i sam kontakt sa nj im uzdie nj ihove
umove.
Mi sao se kree. Mi sao je vel ika sila. Jogi ili mudrac moe
da proi sti ceo svet svoj im monim mi slima, mada boravi u
izdvoj enoj peini na Hi mal aj ima.
Nije potrebno da sa govornica dri predavanja kako bi
pomogao ljudi ma. Satva je intenzivna aktivnost. Toak koj i se
veoma brzo okree izgleda kao da stoj i . Takva je Satva. Takav j e
Satvian ovek.
Misaoni amci do beskonane snage

ivot je putovanje od neistoe do istoe, od mrznJe do

kosmike ljubavi, od smrti do besmrtnosti, od nesavrenosti do
savrenosti, od ropstva do slobode, od mnotva do j edinstva, od
neznanja do vene mudrosti , od bola do veno g bl aenstva, od
sl abosti do beskonane snage.
Neka vas svaka mi sao odvede blie Bogu, neka svaka misao
unapredi vau evoluciju.
99
MISAONA MO ZA
NOVU CIVILIZACIJU

iste misli - nji hov uticaj na svet

Zapadni psiholozi i okultisti nagl aavaj u bitnost i sti h mi sl i .
Kultura mi sl i j e egzaktna nauka. ovek treba da razvij e ispravno
miljenje i odstrani sve vrste beskorisnih i svetovnih mi sl i .
Onaj koj i gaj i l oe misl i nanosi i sebi i svetu zl o. On zagauje
misaoni svet. Njegove loe mi sl i ulaze u umove drugih koj i ive
daleko od njega jer se mi sao kree bre od svetlosti.
Loe misli su direktan uzrok svih vrsta bolesti . Sve bolesti
potiU, na prvom mestu, od neistih misli. Onaj koj i gaj i dobre,
uzviene i boanske misli ini ogromno dobro i sebi i svetu. On
zrai radou, nadom, utehom i mirom na svoj e prij atelje koji
ive daleko od njega.
Misaona mo za dobrobit sveta
Karma je i akcija i zakon uzroka i posledice. Sva carstva ispod
ljudskog su "bez uma", tako da ne mogu da stvaraju misli. Ona nemaju
ideju ispravnog i pogrenog, onoga to sre i to ne sre da se ini i
samim tim ne mogu da stvaraju Karmu.
Mi sl i su vrste stvari, vre od grumena sol i . One imaj u
ogromnu snagu i l i mo. Upotrebite misaonu mo paljivo.
Ona vam moe lepo posluiti na bezbroj naina. Al i nemojte je
zloupotrebiti nasumice. Ako zloupotrebite ovu mo, usledie brz
pad i uasna reakcija. Upotrebite je za pomo drugima.
J01
Misaona mo za kultivisanj e hrabrosti i lj ubavi
Nemi l osrdno unitite mi sl i straha, sebine misl i, misli mrnje,
poudne mi sl i i ostale morbidne negativne mi sl i . Ove l oe mi sl i
izazivaj u sl abost. bolest, nesklad, depresiju i oaj .
Kul ti vi i te pozitivne mi sl i kao to su mi losre, hrabrost, ljubav
i i stoa. Negativne mi sl i e umreti same od sebe. Pokuajte ovo
i osetite svoju snagu. Ci ste misli e vam doneti novi uzvieni
ivot
Uzviene boanske misli vre ogroman uticaj na um i
otklanjaj u loe mi sl i menj aj ui tako mental ni sadraj . Um se
pretvara u svetlost kada boravi u boanskim mi sl i ma.
Misaona mo za ideal an ivot
Boravite u naj uzvieniji m misl ima. Va karakter e bi ti
uzvien. Va ivot e biti idealan.
Ljudi i maj u razl i i tu mentalnu pozadinu. Oni se razli kuj u
po svojoj mentalnoj i intelektualnoj snazi, kao i po fzikim i
mental ni m sposobnostima da neto urade. Zato svako od vas treba
da i ma ideal u skladu sa svoji m temperamentom i sposobnostima
koji treba da ostvari sa velikim entuzij azmom i energinou.
I deal j ednog oveka nee odgovarati nekom dmgom oveku.
Ako se neko dri ideala koji ne moe da ostvari, ideala koj i j e
izvan njegovog dometa i kapaciteta, razoarae se. Odustae
od ul aganja napora i postae Tamasian. Treba da imate svoj
sopstveni i deal. Moete ga realizovati ovog trenutka i li posle
deset godina oklevanja; potpuno je svejedno. Svako treba da se
trudi najbolj e to moe da ivi u skladu sa svoj i m idealom. Vaa
celokupna energij a, snaga nerava i volj e mora se upotrebiti za
real i zaciju tog ideala.
Moete zacrtati svoj sopstveni ideal u skladu sa svoj im
standardima. Ako ni ste u stanju da sami uradite ovo, naite
sebi uitelj a i on e izabrati ideal za vas koj i odgovara vaim
sposobnostima i standardima.
Ne smemo se ophoditi prezrivo prema oveku sa ni ski m
idealom. On je moda duevno j o uvek beba koj a tek puzi na
svojoj moralnoj il i spiri tualnoj stazi. Vaa dunost j e da mu
102
pomognete na sve mogue naine da bi realizovao i dostigao svoj
ideal. Treba maksi malno da ga podrite u njegovim iskreni m
naporima da ostvari svoj najvi i ideal.
Poraavaj ua je injenica da ogromna veina ljudi uopte
nema nikakav ideal . Cak ni obrazovani lj udi ne gaj e ni kakav
ideal . Oni vode besci lj an ivot i tako lebde tamo-amo kao l ist
na vetru.
Oni ne napreduj u u i votu. Zar to nije tuno? Kraj nj e alosno!
Veoma j e teko zadobiti ljudski ivot, pa ipak ljudi ne shvataj u
vanost gaj enja ideal a i i vljenja po njemu.
Idej u "jedi , pij i vesel i se", usvoj i l i su epi kurejci , prodrlj i vci
i bogati ljudi . Ova kola mi sl i i ma bezbroj sl edbenika i broj se
poveava u gomil ama svakodnevno. Takav i deal oveka odvodi
u mrane predele tuge i bede.
Blagosloven je ovek koj i uzdie svoj e mi sl i, dri se svog
ideala i bori se da ivi u skladu sa nji m j er e ubrzo posti i
boansku svest.
Misaona energija za sluenje i spiritual ni napredak
Kao to energij u moete potroiti na zaludnu priu i ogovaranje,
isto tako j e moete protraiti i na beskorisno mi lj enje.
Zato, ne treba protraiti ni j ednu j edinu misao. Ne troite ni
gram energije na beskorisno mi lj enje.
Sauvaj te celokupnu mentalnu energij u. Iskoristite j e za vi e
spiritual ne ci lj eve, za kontemplaciju o Bogu, Brahma i ntanu
(konstantno mi ljenje o Brahmanu) i Brahma viaru (samo
ispitivanje). Sauvaj te svu misaonu energij u i upotrebite je za
meditacij u i sl uenje oveanstvu.
Odstranite i z svog uma sve nepotrebne, beskorisne i
nepoeljne mi sl i . Beskorisne mi sl i koe va spi ritualni napredak;
mi sl i mrzovolj e su kamen spoticanja u spiritualnom napretku.
Daleko ste od Boga kada boravite u beskorisnim mi sl i ma.
Zamenite i h mi sl i ma o Bogu. Gaj ite samo mi sl i koje su korisne
i od pomoi .
Korisne mi sl i su odskona daska za spiritual ni rast i napredak.
Nemoj te dopustiti umu da ul ee u stare kanale i da stvara neke
svoje puteve i navike. Budite na oprezu.
103
Pomozite svetu dobrim mislima
Dobro pri vl ai dobro. Ako imate loe mi sl i , one e privui
sve ostal e loe mi sl i drugih ljudi . Vi ete takoe preneti drugima
takve misl i .
Mi sao se kree. Misao j e i va dinamika sil a. Ako boravite
u uzvienim mi sl ima, t

kve mi sl i e pri vui dobre mi sl i

drugi h.
Vi ete preneti drugima takve mi sl i . S druge strane, ako budete
imali loe mi sl i, vi ete zagaditi svet njima.
Misaona mo i nova ci vi lizacija
Mi sao stvara oveka. ovek stvara civil izaciju. Iza svakog
vel i kog dogaaj a iz ivota i istorije sveta, postoj i vel ika misaona
mo.
Iza svih otkria i izuma, iza svih religij a i fl ozofj a, iza svih
stvari koje odravaj u i l i razaraj u ivot, stoji misao.
Misao se izraava u reima i ostvaruje u del i ma. Re j e
rukotvorina mi sl i , a delo je kraj nj i rezultat. Otuda izreka: "Ono
to mislite, to i postajete. "
Kako izgraditi novu ci vi l izaciju? Stvaraj ui novu mi saonu
snagu.
Kako izgraditi civi l izaciju koj a e doneti mir svetu, drutvu
napredak, a individui spas?
Stvaranjem mi saone moi koja e oveku pruiti mir uma i
ul i ti u njegovo srce boanske vrli ne saoseanja, sl uenj a svoji m
blinj ima, ljubav prema Bogu i intenzivnu elj u za realizacijom
Boga.
Ako se samo deo bogatstva i vremena koj e se troi uzalud u
destmkti vni m aktivnostima posveti stvaranju dobre misli, onda
e nova ci vi l izacija nastati ovog trenutka.
Atomska i hidrogenska bomba i gomi la dmgih izuma
nei zbeno vode oveanstvo do samounitenja.
Ovakve stvari samo uzalud troe vae bogatstvo; uni tavaj u
vae susede; zagauj u atmosferu celog sveta, izazivaj u
strah, mrnju i sumnj u u vaem srcu; usled toga um postaj e
neuravnoteen, a telo bolesno. Zato prekinite sa t i m odmah.
1 04
Usmerite svoje istraivanj e na spiritualnost, rel igiu, na sve
dobre stvari ivota. Podrite flozofe i svece - istinske dobrotvore
oveanstva. Ohrabrite ih u njihovom prouavanj u religije,
drevne spiritualne l iterature i stvaranju vel ike misaone snage za
dobrobit oveanstva.
Zaboravite svu l iteraturu koj a zagauje misli mladih.
Pre

lavite ml ade umove zdravim mislima, idejama i idealima.

Coveka koj i izvri zloin, oveka koj i ukrade novanik, oveka
koj i vara - zakon kanj ava. Ali taj zloin nije nita u poreenj u
s a zloinom koj i poini zao intelekt kada u mlade umove uliva
zle ideje.
On j e tvorac mnogih zloina koji se odvijaju na zemlj i ; on
krade vae najvee bl ago, mudrost; on vas vara prodavaj ui vam
otrov umesto slatkog el iksira. Zakon nove civil izacije e bi ti
veoma rigorozan prema ovakvom oveku.
Nova civi l izacij a e pruiti svaku podrku onima koj i ele
da izuavaj u flozofij L, rel igij u i spiritualnu misao. Ona e
takvo prouavanje uvesti kao obavezni predmet u kolama
i na univerzitetima. Davae stipendij e studentima fi lozofje.
Davae nagrade onima koj i vre istraivanj a iz oblasti religije
i flozofje. Najdubljem porivu u oveku - spiritualnom porivu -
bie omogueno da se maksimalno izrazi kako bi ovek postigao
svoj ci lj .
Plodovi Nove Civi l izacije bie toliko kori sni za sve ljude
da e svi teiti da ih realizuju. U Novoj Ci vi l izacij i ovek e
eleti da vodi ispravan ivot, udee da sl ui bl injima i da
del i sa nj ima sve to ima; volee sve, razumevajui da nj egovo
sopstveno Jastvo boravi u svima; bie posveen onome to je za
dobrobit svih.
Kakvo e to idealno drutvo biti gde e ljudi del i ti sa drugima
sve to imaj u i sl uiti svima! ta e onda takvom dru
!
vu porezi i
obaveze kada e svako dobrovoljno raditi za druge? Sta e onda
takvom drutvu pol i cija i armij a kada e ljudi teiti vrlinama?
To je pravi ideal . Stremei ka tom ci lj u neka svi stvaraj u
mi saonu mo.
Bog vas sve bl agoslovi o!
1 05
o AUTORU
Roen 8. septembra 1 887. godine u uvenoj porodici mudraca
Apaje Dikita i nekol icine drugih poznatih svetaca i uenj aka, ri
Svami ivananda je imao istanani instinkt za ivot posveen
prouavanj u i praktikovanju Vedante. Tome se jo moe dodati
njegova uroena tenj a da slui drugima i unutranj e oseanje
j edinstva sa cel i m oveanstvom.
Njegova strast za pomaganjem ga je odvel a u medicinsku
struku; ubrzo se naao tamo gde je mislio da je njegova pomo
naj potrebnij a. Zvali su ga u Mal ajU. Jo ranije je izdavao asopi s
o zdravlj u u kojemje pisao nairoko o zdravstvenim problemima.
Otkrio je da je ljudima iznad svega potrebno ispravno znanje;
irenje takvog znanja prihvatio j e kao svoj u mi siju.
Bio j e to Boij i dar i bl agoslov oveanstvu da se j edan
doktor tel a i uma odrekne svoje karijere i pone da vodi ivot
renuncij acije kako bi se osposobio za pomaganj e ovekovoj dui .
Nastani o se u Riikeu 1 924. , intenzivno praktikovao askezu i
postao Jogi, svetac, mudrac i ivanmukta.
Godine 1 932. osnovao je ivanandaram; 1 936. je nastalo
Drutvo za boanski ivot (Divine Life Society), a 1 948. j e
organizovana Akademija Vedante (Vedanta Forest Academy). Ci lj
ovih organizacija je bi o i renje spiritualnog znanj a i poduavanj e
Joge i Vedante. Godine 1 950. ivanandaje otiao na put po Indij i
i Cejl onu, a 1 953. j e sazvao "Svetski Parlament rel i gij a". On je
autor preko 300 knjiga i njegovi uenici se nal aze svuda po svetu,
pripadaj u svim nacij ama, religijama i ubeenj ima. itati njegova
dela znai piti sa Fontane Najuzvienije Mudrosti. 1 4. jul a 1 963 .
godine uao je u Mahasamadi.
107