Karakteristike dece predkolskog uzrasta

Predkolski period predstavlja doba kada je igra jednaka samom ivotu i kada se javljaju prve iskre stvaralatva. U tom vremenu mata buja, formiraju se pojmovi i razvija intelekt. U tom periodu jo nema obaveza koje dolaze sa kolom, pa se tako u njemu mnogo toga saznaje i doivljava, ali na detetu interesantan nain. Svaki ovek, bilo da je toga svestan ili ne, na neki nain je obeleen svojim detinjstvom, tanije predkolskim dobom. Ono se nalazi u dubini njegove psihe i utie na kasnije utie na njegove postupke. ato od nas samih zavisi kakav !e biti "izvor" deteta koje vaspitavamo. Predkolski period se u okviru rada u vaspitno#obrazovnim institu$ijama deli na etiti podgrupe% mla&a vaspitna grupa% od ' do ( godine srednja vaspitna grupa% od ( do ) godina starija vaspitna grupa% od ) do * godina najstarija vaspitna grupa% od * godina do polaska u kolu

+enetske , nasledne - predispozi$ije, zdravstvene predispozi$ije, ishrana, psihoso$ijalni faktori i spoljanji faktori imaju veoma vane uloge u razvoju deteta. U nasledne predispozi$ije ubrajamo uti$aj odre&enih gena na pro$es razvoja detetove konstitu$ije, psihomotorike sposobnosti, talenat i sl. .eoma su znaajne i zdravstvene predispozi$ije, jer zdravi roditelji daju zdravo potomstvo, ije imunobioloke karakteristike formiraju stabilan sistem odbrane od zaraznih i drugih bolesti. /shrana je tako&e veoma bitan faktor za razvoj deteta. U prvim mese$ima ivota najvanija hrana za dete je majino mleko. Ono sadri energente belanevina, koji su i vana gradivna komponenta !elija, masti i ugljene hidrate, vane mineralne materijale, vitamine i hormone, a sve su to neophodne supstan$e za pravilan razvoj. 0ajvaniji spoljni faktor je periodika godinjih doba. Utvr&eno je da de$a najvie porastu za vreme letnjih mese$i, a na teini i biomasi se

najvie dobija od septembra do de$embra. U prvim godinama, naroito u prvim mese$ima ivota deteta, najvie panje pridaje se nezi, dok je u predkolskom uzrastu dete ve! fiziki ojaalo, pa se panja usmerava na vaspitanje, a naroito na so$ijaliza$iju deteta. 1ada de$a od bu$maste i zdepaste bebe postaju stabilnija i sigurnija. Proseno godinje dobiju 2 kilograma na teini i 3# 4 $m na visini. 5e$a od tre!e do este godine imaju dobru mii!nu koordina$iju, to im uz umne sposobnosti pomae da istrauju svoju okolinu. 6azvoj motorike je usko povezan sa razvojem mii!a, a posebno i sa $entralnim nervnim sistemom. U ovom periodu se ne javljaju u ve!em bbroju neke nove aktivnosti, ve! one usvojene postaju ekonomine i koordinirane. 7etvorogodinje dete preolazi kroz burno doba, dolaze!i u konflikte sa vrnja$ima, a agresivno se okre!e i prema roditeljima, kada od njega trae da se na odre&eni nain ophodi kada izvrava neke obaveze. 5etetovo raspoloenje u ovom periodu varira od krajnosti do krajnosti. 6enik sadri oko 8)99 rei, a u samom govoru se preteruje. 7esto je sklono hvaljenju, ne zna da uva tajne i pria doivljaje iz porodi$e. :ako ide uz i niz stepeni$e, stupaju!i jednom nogom na svaki stepenik bez pridravanja, skae, ba$a loptu, zna da zakopa dugme, uspeno see makazi$ama i sl. +rupne aktivnosti sa vrnja$ima due traju, iako je verbalna i fizika agresija prisutna. Petogodinje ponaanje razvija drutvene oblike ponaanja, lako sara&uje u igri, ispunjava ono to se od njega trai i manje je sklono pobunama. ;iziki je ojaalo, poboljalo koordina$iju pokreta pokreta i sposobnost zakljuivanja. 1ee se obeshrabruje pred preprekama, poinje da ose!a odgovornost za svoje postupke, ali ipak odrasli treba da ga ohrabruju i usmeravaju. a njegov dalju razvitak su vani iskustvo koje stie u grupi, u uslovima koji su isplanirani i organizovani tako da se u njima naui neto pod rukovodstvom vaspitaa i uz dopunu vaspitanja roditelja. +ubljenje mlanih zuba je znaajna promena, koja ukazuje na stepen hronoloke starosti. 5ete ovog uzrasta veto je u istovremenom tranju i igranju, dobro

skae u dubinu, moe da odri ravnoteu na jednoj nozi oko 4 sekundi, vozi na koturaljkama, koristi klizaljke, moe da rukuje alatom i svira instrument. Priljivo je i koristi oko 2899 rei. natieljno je i ljubopitivo, zna da odredi osnovne boje i bolje se orijentie u prostoru. <estogodinje dete ima ve! formirane pojedine $rte linosti. Shvatilo je ve! ideale i stavove kojima su ih uili roditelji i vaspitai, pa zato ose!a jako elju da im ugodi, ak i kad nisu prisutni, mnogo vie od mla&e de$e. Ose!a krivi$u ako postupi neso$ijalno i tako razoara odrasle koje voli. =e&utim, sada manje zavisi od emotivne podrke, ohrabrenja i fizikog prisustva roditelja. Slobodno i zadovoljno moe provesti i dui vremenski period bez njih. U ovom periodu, detet je na takvom stepenu so$ijaliza$ije da lako prihvata saradnju svojih vrnjaka. 0a ovom stepenu dete bolje prihvata apstraktne pojmove i shvata uzrono#posledine veze, to omogu!ava da se fiziko vaspitanje manje zasniva na imagina$iji i imita$iji, npr. pojedinih doma!ih ivotinja i u vaspitno#obrazovnom pro$esu daju neophodna objanjenja, pogotovi u odnosu na uticaj pojedinih vebi na organizam.

Motorike sposobnosti Dete predkolskog uzrasta prirodnu potrebu za kretanjem zadovoljava kroz motoriki igru, iz koje je tee nego u ostalim uzrasnim kategorijama izdvojiti i precizno odrediti telesni pokret i potrebne parametre motorikog ponaanja, to se moe uzeti kao opravdanje za mali broj radova u ovoj oblasti. Motorike sposobnosti su one sposobnosti oveka koje uestvuju u reavanju motornih zadataka i uslovljavaju uspeno kretanje, bez obrzira na to da li su steene treningom ili ne. =otorike sposobnosti i morfoloke osobine doprinose optem razvoju linosti. 5ete u neadekvatnim uslovima ne moe razviti svoje poten$ijale do maksimuma. 0eophodno je podsti$ati i usmeravati ovaj opteljudski poten$ijal u okviru institu$ionalnog sistema, kako bi se mogu!nosti pojedin$a maksimalno razvile, u $ilju postizanja kvalitetnog zdravstvenog statusa. Snaga

>edna od osnovnih komponenti motorikih sposobnosti je snaga. Ona predstavlja sposobnost deteta da naprezanjem mii!a savla&uje otpor i neophodna je u svim motornim zada$ima, jer svaki pokret ili kretanje zahteva odre&eni nivo ove sposobnosti. Od naina ishrane i vebanja zavisi razvoj snage. ?oefi$ijent uro&enosti je veoma mali, pa se fizikim vebanjem moe znatno uti$ati na njen razvoj. 6azvoj snage u predkolskom periodu i do puberteta moe i!i iskljuivo u pra@v$u razvoja relativne i eksplozivne snage, iskljuuju!i apsolutnu snagu. Omogu!ava pravilno dranje tela i nesmetano usvajanje i usavravanje prirodnih oblika kretanje , 5inovi!#?oji!, 2992 -. Postoji razlika me&u polovima u korist deaka, a kad je predkolski uzrast u pitanju, ta razlika je ve!a nego to se obino misli. Ovu sposobnost treba podjednako razvijati i kod deaka i kod devoji$a. Aksplozivna snaga je veoma vana motorika sposobnost, naroito u sportu. Ona zavisi od razvoja mii!ne mase i od sazrevanja nervnomii!nih jedini$a, odnosno od razvoja koordina$ije , Berar, 2992 -. 1estovi snage% skok u dalj povlaenje rukama uz strmu ravan u leeem poloaju na stomaku ba$anje medi$inke od 8 kg preko lastia u dalj

.ebe za razvijanje snage Sve vebe u kojima se savla&uje teina delova sopstvenog tela ili $elog tela mogu se nazvati vebama za razvijanje snage. 1o su sklekovi, zgibovi, dizanje i sputanje trupa i nogu, unjevi. =ogu biti i manipulativne vebe poput vienja, upiranja i penjanja. 1ako&e, mogu biti i vebe sa spravama, kao to su medi$inke, vre!e sa peskom, unjevi, savla&ivanje standardnih optere!enja, dizanje tegova, ekspander, mehanike i hidraulike sprave za savla&ivanje snage, savla&ivanje prirodnih i vetakih prepreka i drugo. =ogu biti i vebe sa suvebaem, koje spadaju u elementarne manipulativne vebe, poput dizanja i noenja, vuenja, guranja i navlaenja, borenja i rvanja. Brzina Sposobnost da se motorna radnja izvri u to kra!em vremenskom

periodu se naziva brzina. bog prirodnih oblika kretanja, a naroito tranja, u predkolskom uzrastu brzina ima najznaajniju ulogu u fizikom vaspitanju. 5ea$i imaju ve!u brzinu od devoji$a koje ranije dostiu najve!i porast brzine. Brzina kretanja se kod de$e predkolskog uzrasta odre&uje po brzini tranja na kratke staze. 5ete do tre!e godine ivota ovlada tranjem, ali se tad jo ne moe govoriti o brzini kretanja kao motorikoj sposobnosti. Oni tre svojim tempom odravaju!i ravnoteu. 5o automatiza$ije i pove!anja brzine dolazi od tre!e godine pa nadalje i tad se moe razlikovati bre i sporije tranje, to omogu!ava efikasnije doziranje motorikih aktivnosti, naroito u pogledu intenziteta fizikog vebanja. U proseku su mukar$i bri od ena ve! u najmla&im uzrastima. Brzina pokreta nogu naglo se pove!ava do osme godine ivota i neto sporije do puberteta. Brzina naglih pokretaCagilnost je najvie povezana sa razvojem nervnog sistema, uz pomo! fleksibilnosti zglobova, pove!anjem mii!ne snage i koordina$ije pokreta. 5ea$i imaju bolju agilnost. 1est brzine vijugavo tranje uz prenoenje vre!i$a s peskom

Svojstva brzine% brzina neuromii!ne reak$ije brzina pojedinanog pokreta brzina repetitivnih pokreta bazina brzina # brzina kretanja u kratkom vremenu Koordinacija Pod pojmoj dobra koordina$ija podrazumevamo optimalno vremensko i prostorno delovanje svih sistema, uz minimalnu potronju energije. Dilj se postie lake, direktnije i pre$iznije kada postoji ve!i kvalitet koordina$ije. Pokreti su ekonominiji i gipkiji i potronja energije je mala. naaj koordina$ije je ve!i to je motoriki zadatak sloeniji. 6azlikujemo etiri faze od poetka uvebavanja nekog motorikog zadatka do savrene koordina$ije%

faza mentalnog vebanja faza iridija$ije faza konvergen$ije faza stabiliza$ije koordina$ije C faza izgra&enog dinamiko# motorikog stereotipa

Spretnost je jedan od naje!ih pojmova koji se povezuje sa koordina$ijom i on oznaava kvalitet koordina$ije finih motorikih kretnji dela motorikog sistema. 5rugi pojam koji je usko povezan sa koordina$ijom je okretnost. Ona oznaava visoki kvalitet koordina$ije itavog tela, dakle kretanje u prostoru. Pre$iznost postavlja visoke zahteve u koordina$iji i ona podrazumeva koordinirano izvo&enje nekog motorikog zadatka sa ga&anjem , npr. lopte u ko -. Utvr&eno je da je daleko ve!a pre$iznost za smer nego za udaljenost. 1estovi optekoordina$ije% prelazak preko sloene prepreke kolut unapred

.ebe za razvijanje koordina$ije a razvijanje koordina$ije nam mogu pomo!i su elementarne , manipulativne - vebe kao to su puzanje, penjanje i provlaenje, zatim hvatanje i ba$anje u spe$ifinim ili nespe$ifinim varijantama. 1o mogu biti i gimnastike vebe na tlu ili elastinom stolu, plesne vebe kao to su ritmike vebe i deiji folklor. Alementarne i sportske igre sa loptom tako&e mogu biti korisne u razvijanju koordina$ije. Posebne aktivnosti poput plivanja, klizanja, voenje rolera i bi$ikla, kao i igre reketom kao to su stoni tenis ili tenis. Ravnotea 6avnotea predstavlja sposobnost korigovanja delovanja gravita$ije i drugih aktivnih ometaju!ih faktora u mirovanju i kretanju, odnosno sposobnost oveka da sauva stabilan poloaj pre razliitim motorikim zada$ima. 6azlikujemo statiku i dinamiku ravnoteu. Statistika ravnotea najvie zavisi od razvoja vestibularnog sistema, ali je i u vezi sa

razvojem ligamentoznog i zglobnog sistema, kao i formiranja ovekovog uspravnog stava. 5inamika ravnotea se razlikuje od statistike, jer u velikoj meri zavisi od koordina$ije. a ravnoteu su karakteristine tri razvojne faze% u prvoj se poboljava do oko 88#82. godine u drugoj se pogorava kod deaka oko 88#8'. a kod devoji$a u 82#8). godini u tre!oj se opet poboljava da bi optimum kod ena bio u 83. a kod mukara$a u 22. godini

5evoji$e u predkolskom uzrastu pokazuju bolje rezultate u ravnotei, a od osme godine do poznog doba je ravnotea bolja kod mukara$a. 5inamika se brzo razvija u predkolskom periodu. 1est ravnotee% hodanje preko obrnute vedske klupe sa okretom

.ebe za razvijanje ravnotee bog mogu!nosti povre&ivanja, sa mla&om de$om se ne izvode vebe ravnotee zatvorenih oiju. Uglavnom se izvode vebe otvorenih oiju. a razvijanje statike ravnotee korisno je uvanje ravnotenog poloaja u mirovanju, dok za razvijanje dinamike moe biti korisno ouvanje eljenog poloaja u toku kretanja i to stojanjem, hodanjem, posko$ima i laganim tranjem po suenoj povrini, na obe noge ili na jednoj nozi.1ako&e, poznate su vebe poput naruavanje ravnotee uz pomo! partnera, preskakanjem kratke vijae ili guranje na klupi ili gredi, hodanje tulama i slino. Izdrljivost /zdrljivost je sposobnost da se odre&eno optere!enje podnosi to due vreme. 1o je i sposobnost odupiranja umoru, iz eka proizilazi da je umor ustvari onaj inila$ koji ograniava izdrljivost. 5eli se na% lokalnu optu

:okalna izdrljivost se deli na aerobnu i anaerobnu, a opta na%

optu aerobnu izdrljivost opta aerobna kratkotrajna opta aerobna srednjetrajna opta aerobna dugotrajna

Od osme do desete godine izdrljivost deaka i devoji$a je niskog intenziteta, jednaka je i u skladu sa razvojnim promenama srano# sudovnog i disajnog sistema. Pri razzvijanju izdrljivosti sve motorike aktivnosti su usmerene na razvoj funk$ionalnih mogu!nosti , respiratornog i kardiovaskularnog kapa$iteta - vebaa# .ebe za razvijanje izdrljivosti Eodanje na dugim rela$ijama, istrajno tranje, plivanje i vonja bi$ikla na duim deoni$ama, dugotrajne sportske igre, kao i savla&ivanje prirodnih ili vetakih prepreka pomau razvoju izdrljivosti. Ferobna izdrljivost se razvija neprekidnim, rravnomernim optere!enjem. Fnaerobna se razvija uz metodu ponavljanja i krunim metodama, prilikom kojih se optere!enje postepeno pove!ava.