Razvoj linosti

Specijalne skole ili skole za decu sa posebnim potrebama U nasoj zemlji pored redovnih skola postoje i skole za decu sa posebnim potrebama. One mogu biti razlicite u zavisnosti od problema na kojima rade i za koje su specijalizovane. Neke od njih su internatskog tipa , znaci pruzaju pri skoli i smestaj svojim ucenicima, dok su druge oragnizovane kao i redovne skole.Tako imamo skole za decu sa problemima s vidom, sluhom, govorom, autisticnu decu, decu sa slabijom intelektualnom razvijenoscu.. Neophodni kriterijumi za uspis dece u redovnu skolu jeste potvrda o psiho izickoj razvijenosti dece kao i kolicnik inteligencije iznad !" # sto utvrdjuje psiholog $ pedagog na osnovu testiranja dece pri upisu u osnovnu skolu%.Nastavnici u redovnoj skoli prate zakonom propisane planove i programe po kojima rade i imaju obavezu da ih u potpunosti ostvare do kraja skolske godine.Tempo i nacin rada unapred su odredjeni planom i programom &inistarstva prosvete a znacajni uticaj na nacin rada ima i broj dece u jednom odeljenju. 'eca sa posebnim potrebama mogu biti i najcesce su identi ikovana jos na samom pocetku pohadjanja osnovne skole ili na samom testiranju od strane psihologa strucnog saradnika. Njegov je zadatak da predvidi adaptaciju deteta u redovnom odeljenju i da u skladu sa najboljlim interesima za rad i razvoj ucenika predlozi roditeljima dalji nacin skolovanja deteta. (akon o osnovama obrazovanja kaze da je neophodno da roditelji daju saglasnost ukoliko se slazu da im dete, na osnovu prethodne preporuke strucnog lica $psihologa ili komisije za kategorizaciju deteta, pohadja neku vrstu specijalne skole. Ukoliko te saglasnosti nema, ucenik mora nastaviti skolovanje u redovnoj skoli. )oslednjih godina sve se vise govori o inkluziji, odnosno o ukljucivanju dece sa posebnim potrebama, redovnim odeljenjima. Ovaj pristup ima veliki humani i socijalno opravdan znacaj.Osnovni cilj je da se deci sa posebnim potrebama omoguci da rastu, uce i druze se sa decom koja imaju normalan razvoj a i da se i ova deca navikavaju i uce saradnji sa decom sa posebnim potrebama. Na ovaj nacin razvija se tolerancija, razumevanje, podrska, humanost.. *deja je sasvim opravdana i razumljiva. +li kako stvari stoje u praksi. ,eliki broj ucenika u odeljenjima, #cesto i preko -.%, nastavni kadar nedovoljno osposobljen za rad sa decom sa posebnim potrebama, bez uputstava i nastavnog plana i programa prilagodjenog ovim ucenicima.Obimno gradivo prelazi se brzinom prilagodjenom ucenicima, bar prosecne inteligencije...*shod je da se deca sa posebnim potrebama ne adaptiraju dovoljno, niti stizu da savladaju gradivo koje je predvidjeno. Nastavni kadar nije dovoljno obucen kako i po kojim kriterijumima da oceni ove ucenike, niti na koji nacin da kreira korektivni plan i program rada.Ni strucni saradnici u skolama, psiholozi i pedagozi nisu dovoljno

kompetentni da se bave ovim pitanjima niti da daju pravu podrsku nastavnicima u ovoj obalsti. /ako se radi u specijalizovanim skolama 0 Strucni kadar u ovim skolama su de ektolozi razlicitih usmerenja u zavisnosti od vrste skole u kojima rade odnosno od potreba dece sa kojima rade. 1roj casova je isti kao i u redovnoj skoli ali je duzina trajanja casova kraca, radi se po -. minuta. )revoz dece i pratioca je besplatan. Uzina za ucenike je obezbedjena i besplatna. 2esto u ovim skolama postoje i prostorije za pratioce, roditelje dok cekaju decu kako bi ih vratili kuci. )lan i program je znacajno smanjen. Takodje i broj ucenika u odeljenju je manji tako da je rad skoro individualan. U ovim uslovima ucenici sa posebnim potrebama znacajno brze napreduju i uspeju da savladaju predvidjene zadatke. Neki od ucenika posle zavrsene osnovne skole nastavljaju srednju skolu u kojoj se obucavaju za vrsenje nekih poslova kako bi kasnije nasli zaposlenje i mogli da zaradjuju za zivot. Skola buducnosti 0 Idealno bi bilo ne razdvajati decu, bez obzira na njihove sposobnosti, ali uz to ide i obezbedjivanje uslova ( prostorno - tehnickih, broj ucenika u odeljenju) , kvalifikovanih kadrova i programa za rad sa decom svih specificnosti u jednom odeljenju. Insistiranje na inkluziji a da se prethodno ne obezbede svi neophodni uslovi, cini vecu stetu nego korist. A svima koji radimo sa decom interes pravilnog razvoja i rasta dece mora nam biti prioritet i zvezda vodilja. +utor teksta $ Radmila 3rujicic psiholog $ strucni saradnik

POETNA STRANICA TRUDNOA I POROAJ BEBE I MALIANI PREDKOLSKO DIJETE KOLSKA DOB ADOLESCENCIJA DISCIPLINA DAROVITA DJECA DJECA S POSEBNIM POTREBAMA GLAZBA ZA BEBE I DJECU

KOLSKA DOB Tipini zna !"i n#$i%&'n!$(i i ()#$ !*# & +)#,# - !.$ # +!*i
/Iz 0Si%&'n! +i)#(#1 Ka ! +)#,i p!2!3i +a $# !$)#3a)& za-(i3#n! i $i%&'n! & p'!2)#n.)i"!2 $"i)#(&04 S(an.#5 G'##n$pan4 & iz+an)& O$("a'#n)a4 67789:

Iz'azi(! $('a;!"an)# i za*'in&(!$(9 Djeca kolske dobi esto imaju intenzivnije strahove i brige nego predkolska djeca. To je zato to sada mogu potpunije prepoznavati opasnost koju su vidjela na televiziji ili proitala u novinama ili sluajno ula od roditelja. Opasnost nije samo prolazna slika kako je doivljavaju predkolarci, ve je neto emu mogu posvetiti panju i prouavati. e!utim, djeca u toj dobi jo nemaju oru!a za procjenjivanje vjerojatnosti opasnosti za njih same. Ta sposobnost se nee razviti sve do adolescencije. Djeca previe znaju, ali jo nemaju naina da se sna!u u tome to znaju. To u djece koja su po prirodi osjetljiva i sklona uznemirenosti, ponekad moe dovesti do briga dovoljno ozbiljnih da je potrebna pomo roditelja i drugih. Ono moe, na primjer, stalno govoriti o tome hoe li njegovi roditelji biti na sigurnom dok su na putu. "zraziti strahovi i uznemirenost ponekad mogu izlaziti na vidjelo u nonim morama ili strahu od odlaska na spavanje ili strahu od spavanja nasamo ili od otmiara koji mogu ui ili od zloestih ljudi koji e im nauditi. #trahovi su prividno nepovezani sa stresom koji ih prouzrokuje. $oditelji se mogu posvetiti pruanju dodatne sigurnosti i zatite, dodatne topline i brinosti, dodatnoga vremena i prilika za izraavanje osjeaja i, najvanije, smirujuim injenicama i prilikama za pomaganje drugima. "zrazito prestraeno dijete moe imati dugoronih problema sa zastupanjem vlastite volje. %esto se veoma boji agresije. Dodatna praksa moe potaknuti borbeni stav, bilo da se radi o pozivanju prijatelja u goste ili raspravi s bratom. Iz'azi(! (&%!"an)# i.i +#p'#$i)a9 &bog akutnog ili kroninog stresa neka djeca postaju tuna i to se mentalno stanje pretvara u depresiju. Dijete osjea kako ne moe ni'ta uiniti ispravno ili da je loe. (onekad depresija poprima blagi oblik u kojem jednostavno ne eli nita raditi. ) rijetkim sluajevima moe poprimiti ekstremniji oblik u kojem dijete tvrdi kako eli da se nikada nije rodilo ili ak moe pokuati nauditi sebi. *ada pokazuje znakove depresije, roditelj moe rjeavati situaciju na isti nain kao to smo opisali za dijete koje ima velike strahove i pretjerano brine+ brinou, smirivanjem injenicama i prilikama za izraavanje osjeaja te zastupanja svoje volje. *ada govori o odre!enoj situaciji, nema koristi prepirati se zbog neloginosti njegove tuge. ,ajbolje je paljivo sasluati, suosjeati i, kada je mogue, ponuditi mu na razmatranje alternativne ideje. &ato je rasu!ivanje i razumijevanje najbolji pristup, a ne osporavanje. -ko tugovanje ili depresija postanu ekstremni ili roditeljska pomo ne djeluje, potrebno je potraiti savjet strunjaka. P'!*.#2i $ &#n)#2 i<i.i p!na-an)#2 & - !.i9 noga djeca reagiraju na stres potekoama u nekim izazovnijim podrujima svojega ivota. nogima od njih kola predstavlja vei izazov od kue. ) koli se od djeteta trai da dnevno vie sati sjedi mirno, koncentrira panju, ui nove i ponekad teke lekcije i bude posluno. ) koli esto ima mnogo vie pravila nego kod kue.

.ako se moe dogoditi da e dijete u takvim okolnostima oitovati tjeskobu u problemima s uenjem ili slije!enjem pravila. -ko se njegovo ponaanje naglo promijenilo / dijete koje je rado uilo odjednom prestaje uiti ili dijete koje se ponaalo prilino disciplinirano postaje neposluno / budite svjesni da imbenik moe biti nedavni stres. 0ano je razlikovati potekoe u koli koje se vuku odavno od privremene promjene u ponaanju. Osim osnovnih postupaka stvaranja osjeaja sigurnosti koje smo prikazali u prvom poglavlju, korisno je da dijete osjea kako mu njegovi roditelji i uitelji zajedno pomau. To se moe postii pruanjem vie vremena za domau zadau jer je dijete prezaokupljeno i ne radi e1ikasno te privremenim smanjivanjem gradiva za domau zadau ili manjim akademskim zahtjevima, kako bi se vratilo u situaciju uspjenosti. To moe znaiti blagu podrku koja mu pomae usmjeriti panju ili kontrolirati ponaanje. 2it je sprjeavati osjeaj preoptereenosti. *ada se dijete smirilo i ponovno osposobilo raditi ranijim tempom, kolske se obaveze mogu postupno vratiti. Drugi znakovi nesigurnosti i tjeskobe u kolske djece opisani u knjizi 3#igurno dijete3+ pretjerana ovisnost o gomili4 krajnja sebinost i zapovijedanje4 uzimanje svega osobno4 polarizirano i rigidno razmiljanje4 1ragmentirano razmiljanje4 bijeg u 1antaziju4 poricanje osjeaja4 suavanje raspona osjeaja4 zamrzavanje emocija4 povlaenje4 pasivnost i bespomonost4 impulzivno, agresivno i kaotino ponaanje4 ogranienost i rigidnost interesa, i dr.

POETNA STRANICA TRUDNOA I POROAJ BEBE I MALIANI PREDKOLSKO DIJETE KOLSKA DOB ADOLESCENCIJA DISCIPLINA DAROVITA DJECA DJECA S POSEBNIM POTREBAMA GLAZBA ZA BEBE I DJECU

KOLSKA DOB Raz"!)ni $(&pn)#"i & - !.$ !) +!*i

/P'#2a S9 G'##n$pan4 +'9 2#+4 0V)#-(in# i%'a.i-(a1 Raz&2i)#"an)# #2!,i!na.n!% =i"!(a "a-#% +)#(#(a - !.$ # +!*i04 & iz+an)& O$("a'#n)a4 $(&+#ni 67789:

Osnovno kolske godine su kriti!na faza u psiholo kom rastu. "eca se pomi!u od emocionalne #estine, ljupkosti, razdraganosti, tvrdoglavosti, razigranosti, kreativnih malih !uda koja lako mogu uroniti u svoje nastaju$e fantazije i ose$aje ka vi e logi!kim bi$ima koja su sposobna razumno razmi ljati, u!iti i kontrolisati impulse. Izlaze iz podru!ja porodice u iroki svet. %o!inju usvajati ose$aj moralnosti i razvijati savest. &!e kako saosecati s drugima. &!e stvarati prijateljstva i prevladavati slo#enosti grupe svojih vr njaka, slu ati u!itelje, mirno sedeti, planirati unapred. &obi!ajeni savet koji roditelj dobija je da pru#i ljubav, podr ku i dobar

primer i nada se najboljem. & jednoj od svojih najistaknutijih knjiga '(e tine igranja' vode$i u svetu de!ji psihijatar )tanle* +reenspan daje roditeljima podrobnije informacije u razumevanju i pomaganju deci u svakoj fazi tog kriti!nog perioda njihovog #ivota, Opisao je I istrazio tri faze kroz koje se kre$u deca od pribli#no pete do dvanaeste godine, kada se postupno udaljavaju od emocionalne zavisnosti sa svojim roditeljima i kre$u u sviet, "Svet je moja koljka", kada se dje!ji svijet usredoto!uje na njih same i njihovu bogatu ma tu i obitelj, "Svet su druga deca", kada preovladava ve tina igranja i "Svet je unutar mene", kada deca po!inju razvijati sna#niji unutrasnji ose$aj o tome ko su.. 4Svijet je moja 5koljka4. %rvi stupanj godina osnovne kole koji se uglavnom odvija u dobu izmedju - i . godina ima veoma va#nu ulogu u detetovom #ivotu. (eruje se da se tokom tog stupnja stvara ve$i deo budu$e kreativnosti, jer deca u toj dobi ste!u mnogo svog bogatstva, sposobnosti ma tanja, odva#nost. /a decu na tom stupnju, jo uvek je sve mogu$e - prisutan je ose$aj veli!ine i svemo$i. /nati#eljni su prema #ivotu, smelo se izra#avaju ("Ja sam najbolji!") i imaju duboko strahopo tovanje prema svetu. 0ali de!aci mogu sebe zami ljati kao )upermena, 1indza kornja!e, ili 2atmena, dok se devoj!ice mogu videti kao %epeljuge, 2arbike ili 3epotice - ili, naravno, kao 1indza kornja!e ili )upermeni. (e$ina dece, na tom stupnju, jasno se postavlja na glavnu pozornicu. 4esto #ele da sve bude zabavno, uzbudljivo i ugodno. (oljni su da rade tako dugo dok je to zabavno i uzbudljivo. %osledica toga je da neke obi!nije kolske zadatke - slova i brojanje - smatraju prili!no dosadnima. 1eka deca, posebno ona koja su uznapredovala u odre5enim ve tinama, vole $e !ak i naizgled te#ak sviet u!enja. 6lju!ni je faktor koliko je to u!enje detetu te ko. & tom dobu se pobolj ava motori!ka koordinacija, spretnost i motorika ruku. &z te ve tine, deca po!inju na nove na!ine razumevati svoj svet. 0anje je poznato da ta faza uvodi novi tip odnosa, triangularni odnos. 0ajka i otac ne mogu vi e s lako$om zamenjivati jedno drugo, kao to su mogli dok je dete bilo mla5e, kada su osnovni ciljevi bili sigurnost i poverenje. %osledica toga je da odnosi deteta s njegovim roditeljima poprimaju kvalitetu televizijske 'sapunice'. "iete odigrava najrazli!itije oblike rivalstva, ljubavnih trouglova i intriga. 7akvo pona anje mo#e biti, blago re!eno,

uznemiruju$e. Ali treba imati na umu da je ono deo ireg uzorka izgradnje slo#enijih tipova odnosa. &z to, prisustvo troje ljudi u sastavu daje detetu ve$u emocionalnu fleksibilnost. )ada je detetov odnos s njegovim roditeljima trougaoni umesto jedan na jednog, i dete ne mora shvatati odnos sa svakim od roditelja kao situaciju sve ili ni ta u kojoj mu se !ini da jedan od roditelja ili zadovoljava ili ne zadovoljava njegove potrebe. 7o je prikladno vreme da roditelji pobolj aju ravnote#u u odnosu. 0o#e se zapaziti kako se isti obrasci ponavljaju i s detetovim prijateljima pravim ili zami ljenim. "eca mogu po!eti voleti prijatelja ili prijatelje da bi prenela neke od ose$aja zavisnosti koje imaju prema roditeljima. 0ogu stvoriti strastvenu vezanost prema prijatelju ili odrasloj osobi. 8ele stalno biti s tim prijateljem i neprestano govore o njemu ili njoj, kao da im taj odnos zna!i sam #ivot. & tom dobu, deca se jo uvek mogu gubiti u ma tanju i potpuno u#ivati u njemu kao da je to stvarnost. Ipak se moze primetiti da obi!no mogu razlikovati !injenice od ma te. "ok su prikovani za program crtanih filmova, verojatno shvataju da to nisu ta!ni prikazi sveta. Istovremeno, te godine mogu biti i vreme velike zastra enosti jer je detetov veli!anstven i bogat svet ma te mac sa dve ostrice. 3ako se upla e vlastite mo$i. 0ogu se pla iti ve tica pod krevetom te duhova i grbavaca koji $e se pojaviti i oteti ih. 8ele usko!iti u mamin i tatin krevet da bi ih oni za titili. /ajedno sa tim, vidi se kako deca po!inju razvijati svoju logi!ku stranu i opa#anje stvarnosti - iako $e njihova ma tovita strana nadma ivati racionalnu sve dok se ne pomaknu u slede$i stupanj.

"Svijet su druga djeca". "ok deca prolaze kroz .. i

9. godinu, njihov horizont se iri i svet raste. 6re$u se od stupnja razvoja usmerenog ka roditeljima u surovi svet odnosa s vr njacima. &daljavaju se od zapleta trostrukih odnosa kod ku$e i ulaze u svet vr njaka, upu taju$i se u politiku igranja. & ovoj dobi se njihova motori!ka koordinacija jo vi e usavr ava. )posobna su shvatiti i saopstiti mnogo povezanih ideja i pojmova i sposobnija su izneti svoje ideje, potrebe i ma tanja. )ada mogu grupisati stvari u zajedni!ke kategorije - bilo da se radi o brojevima, likovima ili prijateljstvima. /animanje za intrige, rivalstvo i trostruke odnose malo bledi, a sli!no je i sa njihovim bogatim svetom ma te. )ad kad vi e nisu toliko ra ireni i veli!anstveni, fokusiraju se na ovladavanje ve tinama koje su nau!ili. "eca se sada ne to manje odre5uju prema tome

kako s njima postupaju roditelji, a vi e po tome koliko se uklapaju u grupu vr njaka u koli. 1jihova slika o sebi sada po!inje biti odre5ena grupom - hijerarhijom koja prevladava na igranju - umesto da je odre5ena isklju!ivo njihovim roditeljima ili njihovim unutrasnjim uverenjima ( to dolazi kasnije). & svemu, od atletskih sposobnosti do popularnosti u odevanju, mentalnim sposobnostima i ode$i, deca se upore5uju s drugima. 1jihovo samopo tovanje raste ili opada, zavisno od mi ljenja njihovih prijatelja. 6oliko god #eleli uveriti svoje dete da je draga osoba, vredna po tovanja, koju volimo, #ivot svejedno mo#e biti bolan ako je, na primer, ono tre$i najbolji prijatelj nekome kome bi htelo biti prvi najbolji prijatelj. &prkos tom novom bolu i mete#u, deci je od velike koristi ula#enje u grupu i odre5ivanje sebe kao !lanova grupe. "a bi uspe no pregovarali u spletu mnogostrukih odnosa unutar grupe, moraju nau!iti razmi ljati na veoma razra5en nacin. 7a sposobnost da dijagnoziraju grupnu dinamiku poma#e deci da razviju spoznajne i dru tvene ve tine koje $e im u koli biti od velike vrednosti - a tako5e i dalje od kole, u stvarnom svetu, jer $e velik deo sveta u kojem $e kona!no delovati (otprilike slede$ih devedeset godina) podrazumevati tu dinamiku. 4Svijet u meni4. 1akon godina zavisnosti o toga sta drugi o njima misle, deca u dobu od, otprilike, :;. do :<. godine po!inju razvijati !vr $i ose$aj o tome ko su. %ostupno su sve vi e u stanju da razviju unutrasnju sliku sebe zasnovanu na svojim novoizniklim ciljevima i vrednostima, te zasnovanim na ose$aju ko su kao ljudi, umesto na tome kako se drugi ljudi iz dana u dan ophode prema njima. =ezultat toga je da ih malo manje poga5aju trenutna zbivanja. "eca izvode unutrasju sliku o sebi i vlastitim vrednostima iz me5uodnosa s roditeljima, prijateljima, u!iteljima i drugima u svom #ivotu, te iz svoje rastu$e sposobnosti da svet vide u relativnijim terminima. 7okom te faze mogu dr#ati u glavi novonastaju$i ose$aj unutrasnjeg sebe dok su jo uvek uzdrmani odnosima unutar grupe vr njaka. %o!inju prihvatati vlastita uverenja i razvijati vlastiti skup unutrasnjih vrednosti i postaju sposobni da misle o budu$nosti. )ada se, istovremeno, mogu dr#ati dveju stvarnosti, stvarnosti svoje grupe vr njaka i svoje izranjaju$e

unutrasnje stvarnosti vlastitih vrednosti i stavova. 1jihovo samopo tovanje, na ovom stupnju, postaje, ili bi trebalo postati, postojanije, !ak i tokom plime i oseke njihovih razli!itih odnosa i zbivanja. )posobna su sagledati #ivot u iroj perspektivi. & fizi!kom podru!ju, deca su sada sposobna za sna#nije pokrete i ve tu koordinaciju ruke i oka. 2rze fizi!ke promene kroz koje prolaze, kako se pribli#avaju pubertetu, mogu uticati na njihov rad u koli. 1ekad nadareni u!enici mogu iznenada postati zaboravni. ) druge strane, neka deca koja su imala dijagnozu nesposobnih za u!enje mogu iznenada, kako sazrevaju delovi njihovog nervnog sistema, po!eti da dobijaju !etvorke i petice. Ona su na rubu puberteta i budu$nost je na vidiku i #eljno i !ekivana. =u#evi za usne, prljave ale, u uljavanje u filmove za odrasle te pove$ana srame#ljivost prema suprotnom polu, su delovi #elja i strahova od fizi!kih i polnih promena koje po!inju tokom puberteta. 6ad deca po!inju polno sazrevati, mogu razviti pove$ano zanimanje za dru tvene uloge i (barem na neko vreme) bliskiji odnos s roditeljem istog pola. 7o je vreme kad otac stvarno mo#e razviti poseban odnos sa sinom, a majka mo#e negovati odnos sa k$erkom. Istovremeno, sklona su kritikovanju svojih izranjaju$ih dru tvenih uloga. 7e godine su, tako5e, zastra uju$e vreme, jer deca po!inju razmi ljati o jo ve$em udaljavanju od porodice. 3juljani sna#nim ose$anjima, mogu se ose$ati uhva$enima izmedju svojih detinjih !e#nji za blisko $u i zavisnoscu i #elje da odrastu i budu tinejd#eri i mladi odrasli. 0ogu se kolebati izme5u te dve #elje. %onekad su drski - '6o te zanima>' ili '/nam bolje od tebe?' - a istovremeno se pla e svoje nezavisnosti - '1e #elim da idem u kolu. 8elim samo da ostanem kod kuce?' %otreban im je novi ose$aj o sebi uz koji bi prionuli. 2ez njega, mogu skliznuti unazad u jo ve$u zavisnost od roditelja, ili obrnuto, mogu poku ati zanemariti svoju zavisnost prihvacaju$i ve$e rizike ili postaju$i buntovniji. & ovom dobu, mnoga su deca sklona izbegavanju usmeravanja na te ke emocionalne izazove s kojima se suo!avaju - na imjer, odvajanje od mame i tate ili bavljenje suprotnim polom. &mesto toga, mogu se fokusirati na fizi!ke promene. 1egativna ose$anja o njihovom telu nisu neuobi!ajena. & tim godinama, upravo pre puberteta, pojavljuju se mnoga

nova ose$anja ili dotadasnja postaju dublja. "eca po!inju razumevati tudje potrebe. 6ako sazrevaju njihove spoznajne sposobnosti, deca su sposobnija moralnu i emocionalnu snagu crpeti iz njih samih, umesto od prijatelja ili roditelja. "etetova savest - a ne stalno prisutno nadgledanje roditelja - po!inje im osiguravati vi e moralnog vodjstva. )ve su to znakovi da postaju spremni krenuti u adolescenciju.

Formiranje sistema drutvenih pojmova u osnovnoj koli i njihov efekat na razvoj dejeg miljenja
Saetak Naune pojmove organizovane u strukturisane sisteme znanja dete sree samo u koli a njihov uticaj preobraava mentalni razvoj kolskog deteta. Struktura kolskog uenja obezbeuje formiranje viih psiholokih procesa pa je organizovano kolsko uenje glavno sredstvo koje je stvorila kultura za uticaj na mentalni razvoj dece. !ko poemo od ovih postavki "igotskog onda je veoma vano koju vrstu znanja deci nudi kola. #ravo na obrazovanje znailo bi ne samo kultivisanje i ostajanje u domenu praktinih ivotnih vetina ve obavezno izlaganje dece uticaju naunih pojmova kao uzorku odreene kulture to omoguiti aktivan razvoj dejeg miljenja u njegovoj punoj meri. !nalizirali smo sve drutvene pojmove u udbenicima za #rirodu i drutvo i #oznavanje drutva status ovih pojmova njihov odnos sa spontanim dejim pojmovima da li oni nude osnovu za razvoj sistema drutvenih pojmova koji e se kroz dalje kolovanje dopunjavati. $iskutujemo i uticaj ovako koncipirane nastave na razvoj miljenja i kvalitet znanja.

Uitelj zdravlja
Milan ajevi!, Jasna "asi! i #etar #aunovi! $akva je uloga uitelja zdravlja%

&kolska okolina ' ure(enje kolske zgrade %ostoji kolska okolina kao celina. (e$ina kola su uglavnom nepodesne, lo e planirane, zastarele@ a zahodi su vrlo !esto udaljeni od same zgrade. (odosnabdevanje je obi!no udaljeno od nu#nika i potpuno neprikladno. & kolskoj zgradi mnogo toga je u suprotnosti sa poukom u koli i nije u skladu sa ohrabrivanjem da se usvoje ispravne higijenske navike. "u#nost je u!itelja zdravlja da podstakne odgovorne da se pobrinu za ure5enje kolske zgrade, a istovremeno da podupre nastojanje za ure5enje prostorija za zdravlje. Ako shvate tu svoju du#nost i preuzmu na sebe odgovornost, u!itelji su u stanju da preko roditelja povedu akciju za ure5enje kolske zgrade. 7ek tada $e u!itelj biti u stanju da neprestano proverava potrebe i uslove koji bi omogu$avali, najpovoljniji razvoj deteta. 1jegovi $e se pogledi menjati kao to se menjaju pedago ki nadzori, ali kada te promene nastupe on $e ih mo$i uo!iti i osigurati sve to je potrebno da ih zadovolji. &!itelji kao celina, ne uzimaju aktivno u!e $e u stvaranju vaspitne politike onako kako bi mogli. /adr#e li duh istra#ivanja i eksperimentisanja u svom radu, mo$i $e dati koristan prilog razvoju vaspitnih principa i tehnika. )dravstveno vas*itanje u koli 1eophodno je razmotriti zdravstveno vaspitanje deteta i roditeljaA zdravstveno vaspitanje deteta u prvom redu. /dravstveno vaspitanje nije toliko poseban predmet, koliko je s t a v prema pou!avanju u celini. %ravo vaspitanje u naj irem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su op ta atmosfera, filozofija i praksa kole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveop tem razvoju tela, razuma i duha. 4itav #ivot u koli mora davati ose$aj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike. 2esmisleno je govoriti o !isto$i kole ako ona to nije ili o pranju ruku ako nema vode, nema sapuna ni pe kira, o disanju i sve#em vazduhu u prostoriji koja je hermeti!ki zatvorena. /ato je normalno da deca postanu aktivni u!esnici u #ivotu kole i zajednice i da igraju ulogu u odr#avanju !isto$e. &!itelj zdravlja razmatra !itavo to pitanje prilago5avanja deteta zahtevima #ivota i sudelovanje u zajednici i obja njava mu da shvati, da mogu$nost koju mu pru#i kola i zajednica nisu rezultat spontanog rada generacija. Okolina, atmosfera i op ti ton u koli su vrlo va#ni. /dravstveno vaspitanje se mo#e uspe no sprovoditi u saradnji sa kolskom zdravstvenom slu#bom ( kolska sestra, patrona#na sestra, savetovali te dispanzera). &z malo dobre volje i saradnje sa obe strane, redovni lekarski pregledi mogu biti koristan deo zdravstvenog vaspitanja. )vaka socijalna situacija u koli mo#e biti korisna prilika za diskusiju o zdravlju.