ZATITA IVOTNE SREDINE

Olivera Novitovi Dragia Rani Aleksandar Novitovi

!i"e# $%%&
1

Zemlju smo nasledili od predaka, a posudili od potomaka

'RED(OVOR
Knjiga je nastala u vreme kada Srbija eli da pristupi Evropskoj Uniji i oekuje ubrzani razvoj. Pisana je itav niz godina u vremenu kada globalni ekoloki problemi prete iovtu na emlji i postaju ograniavaju!i "aktor razvoja itave planete. #utori su koriste!i se sopstvenim istraivanjima i obimnom literaturom$ veruju!i da svaki pojedina% moe dati doprinos poboljanju kvaliteta ivotne sredine dali i sami doprinos. Potreba za ovom materijom nastala je zbog potrebe studenata i lakeg savladavanja problematike u ovoj oblasti kao i dugogodinja saradnja sa &nstitutom za materijale u 'ondonu ( )*e &nstitute +" ,aterials$ ,inerals and ,ining. &zraavamo nadu da !e knjiga pomo!i boljem razumevanju osnovni*g pojmova ivotne sredine standarda$ izvora zaga-ivanja$ nji*ovog monitoringa$ raspoloivi* te*nologija koje trebaju da daju optimalni rezultat unutar odre-ene industrijske kategorije. Posebna panja je posve!ena klimatskim promenama to je u naje!em sluaju sinonim za globalno zagrevanje$ mada se koristi i u irem smislu kada se ukljuuju prirodne promene klime. +no to je istina to je da prebijanjem dugova izmedju razvijeni* i nerazvijeni* i prirode moe da se konstatuje da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. .lada miljenje da u zemljama u razvoju nema dovoljno znanja i in"orma%ija na bazi ega bi za*tevala svoja potraivanja. )enja autora je da mnoge dileme razjasni i da podrku primeni modernog kon%epta kontrole i zatite ivotne sredine. Pri tome je veoma bitan izbor materijala/ te*nologija/ uti%aja proizvodnje$ viestruka primena jednog istog materijala$ kori!enej jednostavni* pro%esa$ smanjenja broja pozi%ija$ obleevanje delova$ standardiza%ija$ produenja ivotnog veka proizvodni* komponenti uz podizanje nivoa kvaliteta$ bezbedno odlaganje$ a sve to dovodi do projektovanja za odrivost i projektovanja za zdravlje i sigurnost. 0a bi se reili ekoloki problemi na na%ionalnom nivou moraju biti ukljuena dva vode!a prin%ipa1 prin%ip zaga-iva pla!a i prin%ip pra!enja te*nologije i proizvoda od 2kolevke do groba3. Prvi put problematika zaga-ivanja vazdu*a regulisana je propisom u svetu1 zabrana upotrebe uglja u 'ondonu u doba Kralja Edvarda & 1456. godine. Prvi zakon vezan za zatitu ivotne sredine donet je u 0ubrovniku 1272. godine gde su de"inisani uslovi gradnje i odravanje javne kanaliza%ije i septiki* jama i zabrana izba%ivanja otpada u otvorene kanale. Kasnije su date dopune o javnoj isto!i i protivpoarnoj zatiti kao i naini dinamika sprovo-enja mera$ zaduena li%a koja !e sprovoditi i novane kazne za one koji se ne budu pridravali zakona. Prof. dr Olivera Novitovi
4

VOD
ta )e ekologija# a ta zatita ivotne sredine i kako sa*nan)a i* te o+asti ,og- da se .ri,ene
Ekologija i zatita ivotne sredine$ su bez sumnje$ kompleksne oblasti za svakog oveka na planeti. Ekologi)a moe da se de"inie kao studija odnosa izme-u organizama i ivotne sredine. 'judi prouavaju ekologiju onoliko dugo koliko postoje kao vrsta. +pstanak ljudi je zavisio od toga koliko dobro mogu da uoe promene u ivotnoj sredini i predvide nji*ov uti%aj na organizme. Prvi lov%i i sakupljai bilja morali su da znaju navike ivotinja i gde da na-u *ranu. Kasnije$ poljoprivredni%i morali su biti svesni promena vremenski* uslova i zemljita i kako te promene mogu uti%ati na useve i stoku. 0anas$ ve!ina ljudske popula%ije na emlji ivi u gradovima i mnogi imaju malo direktnog kontakta sa prirodom. .ie nego ikada ranije$ budu!nost ljudske vrste zavisi od toga koliko dobro razumemo odnose izme-u organizama i okoline. 'judska vrsta intenzivno menja ivotnu sredinu$ ipak ona u potpunosti ne razume e"ekte ti* promena. 8a primer$ ljudske aktivnosti su pove!ale koliinu azota koja %irkulie kroz bios"eru$ promenile sastav zemljita$ pove!ale kon%entra%iju 9+2. I,.erativ dvadeset.rvog veka )e da )o )edno, .ostane,o !estoki st-denti ekologi)e. 8ekad je ovek iveo u skladu s prirodom/ vrlo skromno je iskori!avao prirodne resurse i nije bitno$ niti u irim razmerama remetio prirodnu ravnoteu. :ive!i u malenim naseljima oko plodni* predela$ problem svoje egzisten%ije reavao je bave!i se lovom$ a kasnije i zemljoradnjom. Kada je poeo obra-ivati metale i kada je dolo do pro%vata zanatstva$ pojedine skupine ljudi poele su se kretati tragaju!i za rudama$ koje su koristili. )ako je ovjek poeo preseljavati i u podruja klimatski manje povoljna za ivot i poljoprivredu$ pa je bio prisiljen boriti se sa prirodom. a*valjuju!i zanatstvu$ izumeo je nova$ bolja oru-a$ ode!u i sklonita$ poeo je kriti i paliti ume$ vetaki stvaraju!i obradivo zemljite. 8aselja su postajala sve ve!a$ nastaju nova zanimanja$ organizuje se trgovina$ ra-a se %iviliza%ija. ;roj ljudi se uve!ava. a*vati na prirodnoj okolini bivaju sve ve!i1 grade se vodovodi$ rudni%i$ putevi$ luke... )e*nologija doivljava pro%vat$ nauka i zdravstvena zatita postepeno se razvijaju$ pa ljudski vek postaje dui i$ uopte kvalitet ivota se pove!ava. 8o taj progresivan razvoj pra!en je $ naalost $ promenom ivotni* uslova na takav nain koji !e dananjem oveanstvu prouzrokovati brojne i dalekosene probleme. Posebno velike negativne uti%aje na stanje ivotne sredine imaju pogoni teke industrije <elezare$ livni%e$ koksare=$ *emijska industrija i druge industrijske grane koje
>

se esto nazivaju prljavom industrijom. 8a kvalitet ivotne sredine znaajno utie i proizvodnja i potronja razliiti* energetski* sirovina od koji* najve!i znaaj ima ugalj. Segorjevanjem uglja$ posebno lignita$ nastaju velike koliine ljake i pepela$ a u atmos"eru se izba%uju velike koliine sumporni* i azotni* jedinjenja to sve zaga-uje ivotnu sredinu. & saobra!aj$ posebno drumski$ izuzetno mnogo utie na kvalitet sredine u kojoj ivimo. Sagorjevanje goriva$ spiranje <padavine= ulja$ na"te$ soli i praine s puteva$ zatim izazivanje buke koja ima viestruke negativne posljedi%e po zdravlje ljudi$ sve to negativno utie na nau okolinu i sredinu u kojoj ivimo. 8estruna obrada poljoprivredni* povrina kod upotrebe *emijski* sredstava za zatitu bilja i unitavanje korova$ negativno se odraava na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Svi /e,i)ski .re.arati 0.esti"idi1 i,a)- otrovna svo)stva. 0ue upotreba ovi* sredstava negativno se odraava na kvalitet povrinski* i podzemni* voda. & otpad <gradski ili komunalni$ otpad iz industrije ili saobra!aja$ otpad neiskoriteni* energenata$ poljoprivredni otpad itd.= negativno utie na kvalitet ivotne sredine. +vo se posebno odnosi na ve!e gradove gde se gradski i industrijski otpad deponuje i zatrpava$ to ugroava podzemne vode i vazdu*. 8ajopasniji je otpad iz *emijske industrije. &za jednostavnog pojma ekologije lei iroka nauna dis%iplina. Ekolozi mogu prouavati pojedinane organizme$ kompletne ume i jezera$ kao i itavu emlju. Ekoloka merenja ukljuuju broj organizama$ brzinu reproduk%ije$ ili brzinu pro%esa kao to su "otosinteza i razlaganje. Uporedo sa prouavanjem organizama ekolozi prouavaju i nebioloke komponente sredine$ kao to su temperatura$ *emija zemljita. U nekim ekolokim studijama ?okolina? moe biti drugi organizam. Dok ,nogi ,isle da )e ti.i2no ekoloko istra!ivan)e na teren-# neki od na)va!ni)i/ dostign-a - ekologi)i *asnovani s- na teoretski, ,odeli,a ili istra!ivan)i,a - la+oratori)i. 0a bi pojednostavili svoja istraivanja$ ekolozi su dugo pokuavali da prouavaju izolovane zajedni%e i ekosisteme. ,e-utim$ sve zajedni%e i ekosistemi na emlji su otvoreni sistemi za razmenu materije$ energije i organizama sa drugim zajedni%ama i ekosistemima. .rkos ra*li2iti, .rist-.i,a na-2no) .raksi na-2na istra!ivan)a i,a)- ,nogo *a)edni2kog3 niver*alni .rist-.i na-2ni/ ,etoda s-4 .ostavl)an)e interesantni/ .itan)a i .ostavl)an)e /i.ote*a.

In5or,a"i)e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje +bjavljena istraivanja Pitanje Provera *ipoteza$ dolazi do pove!anja ukupni* in"orma%ija bez obzira na is*od.

6i.ote*a ni)e validna4 Promena *ipoteze u skladu sa novim in"orma%ijama.

Aipoteze

Predvi-anja

'rovera /i.ote*e4 Posmatranje Eksperiment ,odeliranje

B
'oda"i4

6i.ote*a validna4 Sprovo-enje dodatni* provera *ipoteze.

Prikupljanje ,enadment Prikaz Statistiki pregled Statistika analiza Pri*vatanjeC +dba%ivanje *ipoteze

Slika 1.1. Grafiki prikaz naune metode. Naune metode se zasnivaju na korienju informacija za postavljanje i proveru hipoteza kroz posmatranje, eksperiment i modelovanje ( odaci od !anuel ". !olles #r. $niversit% of Ne& !e'ico ())*+

Ekologija je bioloka dis%iplina koja prouava odnose$ strukturu i "unk%ionisanje prirode u %elini$ ukljuuju!i i oveka$ odnosno oveanstvo kao spe%i"inu komponentu bioloki* sistema na emlji. +na se bavi odnosima ivi* bi!a i nji*ove ivotne sredine$ kao i uzajamnim odnosima svi* organizama u prirodi. Savremena de"ini%ija ekologije naglaava da je to nauka koja prouava reenja koja su iva bi!a realizovala$ na razliite naine$ u vezi sa problemima
6

koje im je spoljanja sredina postavila i koja su ona morala reiti kroz svoju evolu%iju da bi u tim konkretnim sredinama opstala <Dankovi!$ 1EE@=. Dednostavno reeno$ ekologija se moe odrediti i kao nauka koja izuava me*anizme opstanka ivi* bi!a.

ta )e to ekologi)a7 Kako je nastala planeta i ivot na njojF Koliko joj je vremena jo preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i unitavanjemF Gta treba initi za ouvaje ivotne sredineF Ekologija je nauka o zatiti ivotne sredine$ borbe da se pomire sukobljeni interesi u odre-ivanju spoljanji* uslova ivota$ veza ivi* organizama s nji*ovim prirodnim okruenjem. Ekologija nije samo grana biologije$ ona je mnogo vie od toga. +na obu*vata delove prirodni* i drutveni* nauka$ "ilozo"iju i prouava prirodu kao %elinu. Upravo ovaj pristup ini ekologiju tako irokim predmetom. 8jena %entralna tema jeste me-uzavisnost %elokupnog sveta. Planeta emlja je nastala pre >$6 miliona godina$ kad se od gasova i kosmike praine zgusnula u divnu$ vrstu kuglu. ,oe nam izgledati velika$ ali emlja je tek neznatno zrn%e u univerzumu. emlja je jedina planeta na kojoj je ivot mogu!. )o je zato to je prekrivena tankim slojem vazdu*a$ tla i vode koji se naziva bios"era. Sloeni splet biljaka$ ivotinja i drugi* oblika ini ekosistem. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim$ promenite li jedan deo$ menjate i drugi. 'judi su samo jedan element ekosistema. Ekosistem moe opstati bez nas$ ali nas ne moe biti bez ekosistema. ivotna sredina je jedinstven sistem na planeti emlji koja omogu!ava i podrava nastajanje i trajanje ive materije u razliito organizovanim obli%ima. )o je sistem sa neogranienim brojem me-usobno zavisni* pro%esa koji se neprekidno odvijaju. 8ain ivota savremenog oveka i proizvodne te*nologije dovode postepeno do sveobu*vatnog zaga-ivanja emlje. aga-enje u jednoj sredini spontano se preba%uje u druge$ doprinose!i daljem irenju zaga-enja. Unitavanje ivotne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja
7

pogorava anse sadanji* ili budu!i* genera%ija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. &sputanje bio%ida u ivotnu sredinu jednako je opasno po oveanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom. Ekolgija je relativno mlada nauka. He ekologija potie iz knjiga ?+pta istorija razvi!a organizamaI <#llgemeine EntJi%klugsges%*i%*te der +rganismen$ 1K66.= i ?Priroda stvaranjaI <8aturli%*e S%*op"ungsges%*i%*te$ 1K7E.= nemakog biolga Ernesta Aekela$ gde je oznaavala granu zoologije koja istrauje sveobu*vatnost odnosa izmadju ivotinjski* vrsta i nji*ove neorganske i organske okoline. )ermin ekologija je izveden iz grki* rei ?oikosI <dom$ mesto stnovanja$ stanite$ okolina= i ?logosI <uenje$ re$ govor$ nauka=. &ako je Aekel dao ime ekologiji$ Larls 0arvin je$ po nekima njen stvarni tvora%$ poto pojam ?borbe za opstanakI pokriva splet medjuodnosa ivi* bi!a kao i odnose prema uslovima neive prirode. Ekologija je nauka koja prouava uzajamne odnose medju organizmima i nji*ovu zavisnost od spoljanji* "aktora$ prvenstveno klimatski* uslova i tla na kome ive$ nain is*rane i drutvene odnose$ parenje i razmnoavanje i druge sline pojave. 9elokupni prostor na emljinoj povrini naseljen ivim bi!ima naziva se bios"era. ;ios"era obu*vata tri ivotna podruija1 litosveru <kopnenu oblast=$ *idrosveru <vodeni prekriva= i donji sloj atmosvere <vazdunog omotaa= nae planete. ;iosvera kao ivotno podruije deli se na tri bio%iklusa <mora$ slatke vode i kopnena oblast=. Svaka od ovi* deli se dalje na bio*ore <ume$ pustinje$ reke$ stepe$ jezera=. ;io*ore su sastavljene iz ui* oblasti biotopa. Svako ogranieno ivotno podruije sa slinim ivotnim uslovima sainjava jedan biotop <ivotno stanite=. Sve jedinke ivotinja i biljka koje ive u nekom odredjenom biotopu tesno su medjusobno povezane uzajamnom zavisno!u i sainjavaju skupa jednu ivotnu zajedni%u bio%enozu. 8ajvii sistem ekolokog prouavanja su ekosistemi$ biogeo%enoze$ koji su jedinstva stanita <biotopa= i ivotne zajedni%e <bio%enoze=$ u okviru koji* na spe%i"ian nain krui materija i protie energija. Maktori od koji* zavisi optanak u nekom ivotnom podruiju nazivaju se ekoloki "aktori <"aktori spoljanje sredine=. Ekoloki "aktori mogu biti abiootiki oni koji predstavljaju neive sile prirode kao to su klima podloga$ relje" <"aktori klime$ eda"ski "aktori i orogra"ski "aktori=$ zatim biotiki kao to su uzajamni odnosi i me-usobna zavisnost medju samim ivim bi!ima i antropogeni "aktori. +snovni ekoloki prin%ipi ili zakonitosti su1 1= kruenje supstan%i i 2= proti%anje energije$ zasnovani na 4= tro"ikim odnosima <odnosima is*rane= u ekosistemima$ >= biogeo*emijskim %iklusima$ @= biolokoj raznovrsnosti <biodiverzitetu=$ 6= *ijerar*ijskoj organiza%iji i 7= adaptabilnosti bioloki* sistema$ ni*ovoj K= dinaminosti i suk%esijama$ E= organskoj produk%iji$ kao i 15= stabilnim i uravnoteenim abiotikim i biotikim uslovima i resursima sredine. U dananje vreme$ u eri industrijaliza%ije$ te*nolokog napretka i
K

nezaustavljivog rasta ljudske popula%ije$ trebalo bi pri*vatiti kao etiki ekoloki prin%ip$ ekoloku svest i savest$ savremenog %ivilizovanog drutva$ za odrivim kori!enjem i vra!anjem neupotrebljeni* i obnovljeni* resursa prirodi. Sa razvojem %iviliza%ije$ a naroito u savremenim uslovima$ ovek svojom aktivno!u remeti ekoloke prin%ipe i nepodatavanjem ekoloki* zakonitosti naruava stabilnost bios"ere$ dovode!i u pitanje sopstveni opstanak na emlji. Lovek neumereno troi bogatstva prirode $ mnogo bre iskori!ava dostupne resurse emlje stvaraju!i sebi neop*odne produkte$ nego to oni mogu <ili uopte ne mogu= da se razgrade. &z toga proizilazi$ stra*ovito nagomilavanje tetni* produkata$ koje samoregulativni ekoloki sistemi i prirodna sredina na emlji ne mogu da prime i obezbede nji*ovu re%iklazu. 0anas su posebno eksploatisani i osiromaeni u resursima i biodiverzitetu vodeni ekosistemi <morski$ jezerski i reni=$ umski i livadski ekosistemi$ naroito tamo gde se sve ve!e povrine pretvaraju u agroekosisteme i velika urbana podruja <megalopolisi=$ koji kompleksnim zaga-ivanjem vazdu*a$ zemljita i vode naruavaju daleko ire oblasti od one koju sami zauzimaju. 8a taj nain nastaju globalni ekoloki problemi$ kao to su pove!an e"ekat staklene bate$ kisele kie$ "oto*emijski smog$ smanjivanje stratos"erskog ozonskog omotaa$ nagomilavanje NloegN$ tropos"erskog ozona i drugi* "otooksidanata. .azdu*$ voda$ zemljite$ vegeta%ija i ostali ivi svet koji egzistira u tri sredine me-usobno su povezani u dinaminu ravnoteu. ;iljni svet koriste!i mineralne materije$ energiju Sun%a i ugljendioksid iz vazdu*a proizvodi organske materije i kiseonik$ neop*odne za ivot oveka i ivotinja. Uginule biljke i ivotinje se vremenom mineralizuju do anorganski* jedinjenja koji su polazna osnova za sintezu sloeni* organski* jedinjenja u biljkama$ koje dalje koriste ivotinje i ovek. )o se neprestano deava ine!i veiti krug ivota i ravnoteu$ koja je daleko od statine. Kljunu ulogu ine mikroorganizmi koji razlau organsku materiju do krajnji* anorganski* jedinjenja1 vode$ ugljendioksida i amonijaka i tako omogu!avaju obnovu i odravanje ivota na emlji. 8ormalni prirodni uslovi milenijumima su omogu!avali oveku ugodan ivot na planeti emlji$ a bios"era je bila dovoljno mo!na da neutralie sve negativne posledi%e svi* ljudski* aktivnosti. ,edjutim$ u ovom veku$ zbog o"anzivnog$ jednostranog i nekontrolisanog te*nolokog razvoja$ velikog is%rpljivanja prirodni* resursa$ nekontrolisanog porasta stanovnitva$ kao i nedovoljnog ekolokog obrazovanja i etike u prirodu se emituju ogromne koliine otpada$ degradiraju!i je$ dola*i do kriti2nog nar-avan)a !ivotne sredine. )o moe dovesti do poreme!aja sa nesagledivim posledi%ama. Ekologija je svoj pro%vat doivela posle pedeseti* godina prolog veka$ kada je pri*va!eno saznanje da ovek ne moe prisvajati prirodu ne vode!i rauna o zakonitostima koje vladaju u njoj$ a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. Ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost oveka poela da
E

trajno degradira prirodno okruenje ime je ovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. Sam ekonomski razvoj je ogranien neravnoteom izmedju stalno rastu!eg stanovnotva i opadaju!i* sredstava za njegovu is*ranu i ivot zbog permanentnog zaga-ivanja i trovanja ivotnog prostora. Poto su prirodni resursi ogranieni$ neop*odan je razvoj ekoloke politike$ pogotovo u siromanim zemljama. +na treba da sadri planove kori!enja prirodni* resursa$ "inansijske poslove za ouvanje$ registra%iju i zatitu prirode$ zakonsko regulisanje kori!enja i par%elisanja obradivog zemljita$ mreu institu%ija koje se bave zatitom prirode i oni* koje obrazuju strune kadrove ili vre masovno vapitanje stanovnitva za ouvanje prirode. Ekoloka kriza moe se spreiti samo ako se s*vati kao pitanje ivota na planeti emlji uopte$ a ne samo opstanka oveka. Ekoloki problemi su brojni i objektivno teki za reavanje. Svake godine izezne blizu >5.555 vrsta <4>.555 biljni* vrsta i @255 ivotinjski* vrsta irom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego to budu uvrtene u spisak ugroeni*=. S njima nestaje i mogu!nost nji*ove upotrebe u medi%ini i nau%i koja bi moglo pomo!i ovanstvu u smanjivanju gladi i pronalaenju lekova za razne bolesti. )eku!a globalna brzina izumiranja eksponen%ijalno je ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. ,nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina iskljuivo zaslugom ovekovog odnosa prema prirodi i sebi samom. 8auni%i su izraunali da !e$ ako se nastavi sadanji trend izumiranja$ do kraja 21. veka nestati oko @5O bioloke raznovrsnosti. 8jenim smanjivanjem na globalnom nivou %ela plneta postaje sve ugroenija kako za biljni i ivotinjski svet$ tako i za samog oveka. Ekoloki problemi savremenog oveka su toliko obimni i intenzivni da prevazilaze mo! e"ektivne interven%ije bilo koje pojedinane zemlje$ organiza%ije$ struke$ nauke i dis%ipline. Samo zajedniki saznajnoPpraktini napori svi* zemalja$ mogu da ublae zastrauju!e posledi%e ekoloke katastro"e. Prema jednom od ?advokataI prirode$ #ldu 'eopoldu <1E>E=$ u sveobu*vatna razmiljanja o prirodi koja nas okruuje$ uvedena je tzv. etika emlje. +na a"irmie prava svi* resursa$ ukljuuju!i biljke$ ivotinje$ ali i sirovine i omogu!ava im pravo na postojanje u svom prirodnom$ auto*tonom okruenju. +vakva etika emlje podrazumeva moralnu odgovornost pojedin%a prema ostalim ljudima i drutvu$ kao i irem prirodnom okruenju koje u sebi ukljuuje biljke$ ivotinje$ predele <kopnene i akvatine= i vazdu*. #ko bi se ljudi pridravali etiki* prin%ipa odgovornosti$ povredivosti$osetljivosti i propor%ionalnosti$ nji*ove aktivnosti u prirodi bi omogu!ile kako sadanjim tako i budu!im genera%ijama ivot u odrivom okruenju. Podstaknuta inteziviranjem svesti o rastu!em stepenu uti%aja oveka na promene u prirodnom okruenju$ zaivela je poetkom 1E75Pi* godina$ etika
15

zatite prirode koja apostro"ira da biljke$ ivotinje$ ali i neiva priroda imaju svoja egzisten%ijalna prava. #meriki biolog$ Edvard .ilson$ je sredinom 1EK5P i* godina u nauku uveo nove termine$ biodiverzitet i bio"ilija$ koji su postali svojevrsni motiva%ioni pokretai savremene teorije i prakse zatite prirode. 8io5ili)a podrazumeva uro-enu ljubav koju ljudska bi!a gaje prema drugim obli%ima ivota. ;iodiverzitet ili bioloska raznovrsnost obu*vata ukupnu razliitost i variranje gena i svi* vrsta mikroorganizama$ gljiva$ biljaka i ivotinja$ kao i svu raznolikost ekosistema u kojima su iva bi!a aktivni izvrio%i ekoloki* pro%esa. ;iodiverzitet se realizuje kroz tri osnovna$ me-usobno uslovljena i bioloki neraskidiva nivoa1 genetikom$ spe%ijskom i ekosistemskom. Spe%ijski biodiverzitet obu*vata ukupan broj organski* vrsta na emlji$ od nastanka ivota na planeti do danas. Pro%enjuje se da na emlji postoji izmedju @ do K5 miliona vrsta$ od koji* je do danas poznato i opisano samo oko 1$@ miliona vrsta. +vakva raznovrsnost predstavlja oslona% ljudskoj vrsti u pogledu is*rane$ lekova$ stanita. ,e-utim$ ovek zaga-uju!i ivotnu sredinu$ urbaniza%ijom$ krenjem uma$ isuivanjem zemljita i slino nanosi veliku tetu prirodnim stanitima divlji* vrsta ime je ugroen nji*ov opstanak. +vaj pro%es se ubrzava nepravilnim upravljanjem poljoprivrednom proizvodnjom$ umarstvom$ ribolovom$ krivolovom. .ie od >5O povrine kopna se koristi za poljoprivredu$ tako da poljoprivredni%i imaju veliku odgovornost u zatiti biodiverziteta. Upotrebom te*nika$ kao to su standardizovana i kontrolisana upotreba pesti%ida$ organski nain uzgajanja i plodored$ poljoprivredni%i mogu da odre ravnoteu izme-u odrivog razvoja$ pove!anja prinosa i ouvanja okolnog ekosistema. 9AO 09ood and Agri"-lt-re Organi*ation1 pro%enjuje da je tokom poslednjeg veka izgubljeno oko Q genetskog materijala poljoprivredni* biljni* kultura$ dok je od postoje!i* 6455 ivotinjski* vrsta oko 14@5 u opasnosti da nestane ili je ve! nestalo. 8a globalnom nivou biljne i ivotinjske vrste se uvaju u bankama gena$ botanikim batama i u zoo vrtovima$ ali je isto tako vaan zadatak ouvanje biodiverziteta na poljoprivrednim dobrima i u prirodnom okruenju gde se vrste mogu prilago-avati novonastalim uslovima u borbi sa ostalim vrstama u okruenju. Potpisan je me-unarodni sporazum o resursu biljni* gena za is*ranu i poljoprivredu$ od strane velikog broja zemalja$ koji promovie multilateralan pristup razmene in"orma%ija$ te*noloki* postupaka i svaki drugi vid podrke o odrivom razvoju poljoprivrede$ a obezbe-uje da se biljni genetski resursi ouvaju za budu!e genera%ije.
11

Haznovrsnost kultivisani* biljni* vrsta i doma!i* ivotinja slui kao osnova za biodiverzitet u poljoprivredi. ,e-utim$ E5O namirni%a ivotinjskog porekla koje se koriste u is*rani svetske popula%ije ini samo 1> vrsta <sisara i pti%a=$ dok @5O energetske vrednosti poreklom iz biljni* vrsta u is*rani ljudi ine samo > vrste1 peni%a$ kukuruz$ pirina i krompir. Proirenjem palete namirni%a koje se koriste u is*rani i pove!anje njene raznovrsnosti uinilo bi se mnogo na kvalitetu is*rane i zadovoljavaju!em unosu *ranljivi* i zatitni* materija kao i "itonutrijenata koji se poslednji* godina pokazuju kao znaajni inio%i u spreavanju mnogi* bolesti. ;rigom o biodiverzitetu brinemo o milionima ivota$ o is*rani i medi%ini$ tradi%ionalnoj i savremenoj "armakologiji. ivotna sredina jeste skup prirodni* i stvoreni* vrednosti iji kompleksni me-usobni odnosi ine okruenje$ odnosno prostor i uslove za ivot/ to su svi uslovi$ okolnosti i uti%aji koji okruuju i utiu na razvoj jednog organizma ili grupe organizama$ uti%aji dolaze kako od ive tako i od neive prirode. :ivotnu sredinu ini svet prirode <biljke$ ivotinje$ zemljite$ vazdu* i voda=$ koji je postojao milijrdama godina pre oveka$ i svet objekata$ predmeta i institu%ija koje je ovek sam izgradio koriste!i te*niku$ te*nologiju i nauku da bi stvorio okruenje koje odgovara njegovim potrebama i stremljenjima.

ivotna sredina ili 2ovekova okolina predstavlja sve ono to nas okruuje$ odnosno sve ono sa ime je direktno ili indirektno povezana ovekova ivotna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri emu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti oveka niti ovek mora imati direktni* uti%aja. &pak$ u pogledu te*nolokog napretka$ razvoja industrije i sve ve!eg uti%aja oveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme grani%a izme-u ova dva termina postaje sve nejasnija. )okom svoji* aktivnosti$ koje mogu biti urbaniza%ija ili eksploata%ija$ ovek menja prirodno okruenje i to esto tako to naruava prirodnu okolinu. &zgradnjom *idro%entrala i akumula%ija$ seom uma$ poumljavanjem$
12

eksploata%ijom mineralni* sirovina$ stvaranjem deponija$ emisijom gasova$ nuklearnim probama i dr. ovek utie na promenu itavi* podruja. Kao rezultat ovekovi* aktivnosti dolazi do promena ili naruavanja ekosistema i klimatski* promena na lokalnom i globalnom nivou. a svaki pojedinaan organizam okolina$ ivotna sredina$ je i neiva priroda$ odre-ena uslovima <temperatura$ vlanost$ pA zemljita= i raspoloivim resursima <energija$ voda$ mineralni elementi=$ kao i iva priroda$ koju ine druga iva bi!a sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu. U ivotnoj sredini organizmi nalaze sve ono to im je neop*odno za odvijanje normalnog ivota$ metaboliki* pro%esa$ razvoj$ razmnoavanje i opstanak. +na nije uvek i na svakom mestu dareljiva prema ivim bi!ima$ pa su ona esto$ primorana da za svoj opstanak vode vrlo teku borbu. Posebno su surovi uslovi u arktikim <niska temperatura$ visoka vlanost$ stalno zamrznuta podloga= ili pustinjskim <visoka temperatura$ ekstremna sua$ nerazvijeno zemljite= predelima i drugim negostoljubivim sredinam$ gde se resursi nalaze u minimumu i onemogu!avaju normalan ivot organizma. :ivotna sredina se odlikuje velikom varijabilno!u i *eterogeno!u u vremenu i prostoru$ to je rezultat delovanja stalno promenljivog kompleksa ekoloki* uslova. 8a pojedine organizme$ na odre-enom mestu$ skup ekoloki* uslova deluje razliito$ ak drugaije na svakom stupnju nji*ovog razvitka. U dalekoj prolosti emlje$ prvi organizmi su se suoili sa veoma jednostavnom ivotnom sredinom koju su inile kompaktne stene o*la-ene planete$ voda i vazdu*. Postepeno$ u takvoj sredini$ "izikoP *emijskim pro%esima i aktivno!u sve ve!eg broja razliiti* organizama$ "ormiralo se zemljite. )ako je ivotna sredina u %elini postajala bogatija i raznovrsnija. #li su i odnosi u prirodi$ izme-u organizama i sredine$ kao i izme-u sami* organizama$ postali viestruko sloeni. .elika raznovrsnost uslova u ivotnoj sredini na svakom pojedinanom mestu uslovila je pojavu najrazliitiji* prilago-enosti ivi* bi!a. +ve prilago-enosti$ esto$ odraavaju opte karakteristike datog stanita. :ivotna sredina otkriva i nudi odre-ene ekoloke probleme$ koje$ razliiti organizmi$ u skladu sa svojim genetikim mogu!nostima$ reavaju na sopstven nain$ prilago-avaju!i se$ tokom evolu%ije$ aktuelnim uti%ajima u njoj. Pored toga$ ona prua mogu!nost da se na istom mestu nasele vrste koje isti ekoloki problem reavaju na razliit nain$ s obzirom da imaju razliite prilago-enosti. atita ivotne sredine podrazumeva skup razli%iti* postupaka i mera koji spre%avaju ugroavanje ivotne sredine s %iljem ouvanja bioloke ravnotee. Ekoloka odbrana je multidis%iplinarna i treba da predstavlja trajnu obavezu svi* lanova drutva. 8jena multidis%iplinarnost proistie iz injeni%e to zdravlje$ ivotna sredina i so%ijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interak%iji. Stoga svaki poreme!aj stanja ivotne sredine dovodi do ekoloki* poreme!aja i poreme!aja so%ijalni* odnosa$ koji su medusobno povezani i uslovljeni.
14

;riga o ivotnoj sredini je sa gledita naeg drutva prioritet od sveukupnog znaaja za drutvo. drava ivotna sredina je osnov za ouvanje ljudske egzisten%ije$ zdravog razvoja drutva i bitan "aktor za nivo ivota stanovnitva. 9iljevi zatite ivotne sredine su1 ouvanje i zatita zdravlja ljudi$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta ekosistema$ geno"onda ivotinjski* i biljni* vrsta$ plodnosti zemljita$ prirodni* lepota i prostorni* vrednosti$ kulturne batine i dobara koje je stvorio ovek/ obezbje-enje uslova za ogranieno$ razumno i odrivo gazdovanje ivom i neivom prirodom$ ouvanje ekoloke stabilnosti prirode$ koliine i kvaliteta prirodni* bogatstava i spreavanje opasnosti i rizika po ivotnu sredinu. U nekim zemljama postoji lepa praksa gde se dan u godini oznai kao 0an istog vazdu*a i tada se %ela na%ija animira da uini neto u %ilju smanjenja tetni* komponenata. Dedan takav primer dat na sli%i koja sledi$ gde je osnovna poruka da svi treba da budu zajedno na 20an istog vazdu*a3.

1>

:l)-2ne re2i4 ekologi)a# ekosiste,# +ios5era# !ivotna sredina# .rilagoavan)e# evol-"i)a

De5ini"i)a .o),ova Ekologi)a od grke rei1 RSTRU$ oikos$ Ndoma!instvoN/ i VWXRU$ logos$ NznanjeN= je interdis%iplinarna nauka koja se bavi prouavanjem razni* ivi* organizama$ nji*ovim medusobnim interak%ijama$ kao i okolinom u kojoj ive P mestom u prirodi koje nastanjuju i drugim prirodnim "aktorima koji i* okruuju. Ekosiste, je dinamian kompleks zajedni%a biljaka$ ivotinja i mikroorganizama i nj*ove neive sredine koji stupaju u me-usobne odnose i stvaraju "unk%ionalnu zajedni%u. 8ios5era. Munk%ionisanje bios"ere ogleda se u uzajamnoj povezanosti njeni* razliiti* ekosistema na prin%ipima kruenja materije i jednosmernom proti%anju energije u globalnim razmerama. +snovne elemente <9$ +$ A$ 8 i drugi= organizmi ugra-uju u organska jedinjenja u svom telu. +rganska materija prolazi kroz lan%e is*rane i na kraju se razlae i mineralizuje. )ako se osnovni elementi vra!aju u spoljanju sredinu$ odakle ponovo mogu da se iskoriste. +vaj put osnovni* elemenata predstavlja biogeo*emijske %ikluse materije na emlji$ koji se mogu utvrditi za svaki elemenat posebno. gl)enik se nalazi u atmos"eri u obliku ugljenPdioksida i u *idros"eri rastvoren u vodi. U pro%esima "otosinteze se kao ugljena kiselina vezuje i gradi organska jedinjenja. Dedan deo ugljenika vra!a se u atmos"eru i vodu tokom disanja organizama. 8ajve!i deo ugljenika vra!a se u spoljanju sredinu pro%esima truljenja i vrenja$ koje vre gljive i bakterije. natna koliina ugljenika ostaje due ili kra!e vreme van kruenja. Ponekad osta%i uginuli* organizama$ zbog posebni* uslova u kojima se na-u$ <na dnu okeana$ duboko pod zemljom$ u uslovima niski* temperatura gde su pro%esi raspadanja usporeni= ne mogu biti potpuno razloeni. +d takvi* ostataka nastaju1 treset$ lignit$ kameni ugalj i na"ta. 8ji* ovek koristi kao gorivo$ pa i* tako ponovo ukljuuje u kruenje. :iseonik se nalazi u atmos"eri <ima ga oko 21O= i rastvoren u vodi. Koristi se za pro%ese disanja organizama$ a vra!a se u spoljanju sredinu pro%esom "otosinteze.

1@

A*ot se nalazi u atmos"eri$ ali ga ve!ina organizama ne uzima direktno iz atmos"ere. Samo su neki organizmi <bakterije azoto"iksatori koje ive u simbiozi sa korenom biljaka leguminoza= u stanju da veu atmos"erski azot u organska jedinjenja. )ruljenjem i razlaganjem jedinjenja azota prelaze u neorganski oblik <nitrati=$ dospevaju u zemljite$ odakle biljke mogu da i* koriste. +vim pro%esom azot se ugra-uje u organska jedinjenja <aminokiseline$ proteini$ nukleinske kiseline$ pigmenti= najpre u telu proizvo-aa$ a zatim potroaa i razlagaa. Hazlaganjem uginuli* organizama ponovo se u spoljanju sredinu osloba-aju razliite neorganske soli azota. :r-!en)e vode poinje njenim isparavanjem sa povrine mora i okeana$ koji predstavljaju rezervoare vode na emlji. )ime nastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u obliku padavina voda stie do povrine emlje. Sa te povrine ona se razliitim vodotokovima ponovo vra!a u mora i okeane. 0eo vode sa povrine emlje ulazi u sastav ivi* bi!a$ a zatim isparavanjem i izluivanjem$ ponovo naputa ove organizme. Sva voda se na kraju vra!a u mora i okeane. #ktivno ue!e organizama omogu!ava tok biogeo*emijski* pro%esa u bios"eri. Kruenje materije znaajno je zbog toga to se jedna te ista koliina materije moe koristiti bezbroj puta. +sim toga$ u bios"eri jedan oblik jedinjenja se neprestano smenjuje drugim na raun energije koja neprekidni jednosmerno protie. 8a prin%ipima kruenja materije i kruenja energije zasniva se ivot.

Neki ele,enti strategi)e ,otivisanosti - reavan).ro+le,a ekologi)e i *atite !ivotne sredine

a optimalna reenja u oblasti ekologije i zatite ivotne sredine pitanje motiva%ije je vrlo kompleksno. Prioritetno je neop*odno posedovati odre-ena teorijska znanja u skladu sa globalnim promenama i reenjima$ a potom kljuni elemenat su vetine u de"inisanju i reavanju problema$ kroz sistematski rad$ interesantne teme$ strogu selek%iju oblasti$ kori!enje dobro pripremljeni*
16

testova i re"erentni* udbenika uz odravanje entuzijazma na visokom nivou$ s tim to "okus treba dati na ekoloke materijale i te*nologije$ a sve to mora da prate odre-eni standardi i promo%ija kompletnog rada. Pre svega treba de"inisati kriterije za postizanje i reavanje odre-eni* problema i po mogu!stvu dati modele za reavanje odre-eni* problema. 0obro je povezati teoriju i praksu$ snimiti nulto stanje$ a zatim izdvojiti ono to je bitno za laboratorijska ispitivanja. 8ajbolji nain provere *ipoteza je eksperiment. Ekolozi koriste dve vrste eksperimenta$ na terenu i u laboratoriji. &spitivanja na terenu i laboratoriji daju komplementarne in"orma%ije ili podatke koji se razlikuju u kon%eptu. Korisno je pribliiti kon%ept laboratorijskog eksperimenta koji bi trebalo da motivie ekologe da stvaraju uslove za dobijanje podataka koji su validni$ a onda nji* da koriste u reavanju konkretni* problema. U laboratorijskom eksperimentu$ istraiva tei da da sve relevantne parametre dri konstantnim osim jednog. )aj jedan parametar$ koji se ne odrava konstantnim$ je interesantan za istraivaa i on ga menja za vreme eksperimenta. Dedan od primera laboratorijskog eksperimenta bi!e dat kroz slede!e. 8a osnovu objavljeni* istraivanja$ ,i%*ael #ngilletta <2551= je zakljuio da popula%ije istoni* gutera <S%eloporus undulatus= prostorno razdvojene mogu pokazivati razliito ponaanje$ a mogu se razlikovati i po izgledu. bog velikog interesovanja on je obavio veliki broj eksperimenata kako u laboratoriji tako i na terenu. #ngellitta je kreirao laboratorijski eksperiment kako bi odredio da li potrebna koliina energije za metabolike pro%ese dve prostorno odvojene popula%ije zavisi od temperature. +vi rezultati su prikazani na sli%i 1.2. 9ilj ovoga je pokazati kakav je izgled eksperimenta koji daje ove rezultate. Gta mislite koje je parametre #ngellitta pokuao da kontrolie u ovom eksperimentuF Prvo je uzeo isti broj gutera iz obe popula%ije. )estirao je 25 gutera iz obe popula%ije na 44Y9$ 14 iz 8eJ DerseZPa na 45Y9 i 46Y9$ i 1> iz Dune Karoline na 45Y9 i 46Y9. Slede!i parametar koji je kontrolisao bio je veliina gutera. [uteri obe popula%ije koji su kori!eni u eksperimentu imali su prosenu masu @$>g. Kako se muija%i i enke mogu razlikovati po izgledu #ngellitta je ukljuio priblino isti broj muki* i enski* jedinki u svoj eksperiment. ;io je tako-e paljiv da izloi sve gutere istom intenzitetu i kvalitetu svetlosti za isto vreme i da i* dri pod istim uslovima tokom eksperimenta. #ngellitta je tako-e *ranio sve gutere istom vrstom *rane1 ivim %vr%ima. 'ista parametara je duga$ ali ovo su glavni koji su kontrolisani tokom eksperimenta. Slika 1.2 Koliina posmatrano za dve popula%ije istoni* gutera$ energije potrebna za metabolike pro%ese S%eloporus undulatus$ maksimum se ostvaruje na istim temperaturama <poda%i od #ngilletta 2551=.
17

Sada$ ta mislite koje je parametre #ngellitta menjao tokom eksperimentaF a svaku prouavanu popula%iju menjao je samo jedan parametar ( temperaturu. a vreme eksperimenta #ngellitta je drao gutere na temperaturama1 45Y$ 44Y i 46Y9 i merio koliinu energije koju je potrebno uneti za metabolike pro%ese na ovim temperaturama. Eksperiment je pokazao da je guterima obe popula%ije potrebna maksimalna energija za metabolike pro%ese na 44Y9. &z rezultata se vidi da se optimalna temperatura za odravanje ivota ne razlikuje izme-u dve popula%ije. ,e-utim$ eksperiment je tako-e pokazao da na temperaturi 44Y9 S. undulatus iz Dune Karoline imaju ve!u potrebnu energiju za metabolike pro%ese nego oni iz 8eJ DerseZPa. Hezultati su dokazali da prostorne razlike koje je #ngellitta pretpostavio da postoje zaista su prisutne. Snaga ovog eksperimenta da de"inie uti%aj temperature na karakteristike gutera dolazi od sposobnosti istraivaa da kontrolie sve uti%ajne "aktore$ one od posebnog znaaja. U ovom sluaju prioritetni parametar je temperatura. Vaa *a.a!an)a ;3 Gta je najve!a snaga laboratorijskog eksperimenta u ekolokim istraivanjimaF
$3

ato ekolozi generalno kombinuju in"orma%ije laboratorijski* rezultata sa eksperimentima dobijenim na terenuF

<3 Koji parametri utiu da se ekolog motivie za kreiranje primenjljivi* eksperimenata$ a sve u %ilju postizanja optimalni* rezultata u zatiti ivotne sredineF

Te,.erat-ra i karakteristike !ivotin)a

0iskusija o uti%aju temperature na osobine ivotinja poinje sa posmatranjem uti%aja temperature na "unk%iju enzima. Uti%aj temperature na osobine ivotinja poinje na nivou biomolekula. Enzimi moraju odgovarati obliku supstrata na koji deluju$ oni moraju imati poseban oblik za svaku "unk%iju. Munk%ija enzima esto zavisi od nji*ove sposobnosti da promene oblik kada se veu za supstrat. Enzimi imaju visoku "leksibilnost na visokim temperaturama$ ali naglo pove!anje temperature izaziva naruavanje oblika enzima i on gubi svoju "unk%iju. Enzimi ispoljavaju svoju optimalnu aktivnost u srednjim intervalima temperature$ niti na visokim$ ni na niskim temperaturama. Do*n ;aldJin i P. \. Ao%*a%*ka <1E75= su izuavali uti%aj temperature na aktivnost a%etil*olinesteraza$ enzim koji nastaje u sinapsama izme-u neurona. +vaj enzim kontrolie pro%ese vane za nervne "unk%ije. &straivai su
1K

nali da pastrmka dugini* boja$ +n%or*Zn%*us mZkiss$ proizvodi dva oblika ovog enzima. Dedan oblik enzima pokazuje najve!i a"initet prema supstratu <a%etil*olinu= na 2Y9$ to je u zimskom periodu. ,e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada na temperaturama iznad 15Y9. 0rugi oblik enzima ima najve!i a"initet prema supstratu na 17Y9$ u letnjem periodu. ,e-utim$ a"initet ovog enzima prema a%etil*olinu naglo opada i pri niim i viim temperaturama. 0rugim reima$ optimalne temperature za ove dve "orme a%etil*olinesteraze su 2Y i 17Y9 <slika 1.4=. Uti%aj temperature na karakteristike a%etil*olinesteraze ima smisla kada se uzme u obzir opseg temperatura njenog ivotnog stanita. Pastrmka dugini* boja je stanovnik *ladni* potoka i reka Severne #merike. )okom zime temperatura ovi* potoka je u opsegu od 5Y do >Y9$ dok u leti temperature dostiu i 25Y9. +ve temperature okoline su sline temperaturama optimalnog delovanja enzima. Slika 1.4 Uti%aj temperature na enzimsku aktivnost <poda%i od ;aldJin i Ao%*a%*ka 1E75=.

Ekstre,ne te,.erat-re i 5otosinte*a

Mundamentalna karakteristika biljaka je njena sposobnost "otosinteze. Motosinteza$ pretvaranje <konverzija= svetlosne energije u *emijsku energiju organski* molekula$ i ini osnovu za ivot biljaka ( nji*ov rast$ reproduk%iju i slino ( i izvor energije za ve!inu *eterotro"ni* organizama.

1E

Motosinteza se moe prikazati slede!om jednainom1 svetlost *loro"il 6 9+2 ] 12 A2+ ^ 96A12+6 ] 6+2 ] 6A2+ +va jednaina pokazuje da kada svetlost stupi u reak%iju sa *loro"ilom$ ugljenPdioksid i voda reaguju i grade e!er i kiseonik. Ekstremne temperature generalno smanjuju intenzitet "otosinteze biljaka. Slika 1.> pokazuje uti%aj temperature na intenzitet "otosinteze ma*ovine iz severni* uma$ Pleurozium s%*reberi$ i pustinjskog bunja$ #triple_ lenti"ormis. a obe vrste maksimalan intenzitet "otosinteze je u uskom podruju temperatura. Kako se reagovanje ovi* vrsta na promene temperatura razlikujeF 8ajve!a razlika je to imaju maksimalanu "otosintezu na razliitim temperaturama. ,aksimalnu "otosintezu ma*ovina ima na temperaturi oko 1@Y9$ dok pustinjsko bunje pokazuje maksimalnu "otosintezu na >>Y9. Slika 1.> +ptimalne temperature "otosinteze za ma*ovinu severni* uma i pustinjskog bunja <poda%i od Kallio i K`renlampi 1E7@$ Pear%Z i Aarrison 1E7>=. Hezultati koji se mogu videti na sli%i 1.> pokazuju da ma*ovina i bunje na razliitim temperaturama imaju maksimalnu "otosintezu. 8a 1@Y9 gde ma*ovina pokazuje maksimalnu "otosintezu$ pustinjsko bunje ima samo 2@O maksimalnog intenziteta "otosinteze. 8a >>Y9 kada pustinjsko bunje ima maksimalan intenzitet "otosinteze$ ma*ovina bi verovatno uginula. +ve "izioloke razlike su posledi%a razliitog okruenja u kome ive i govore neto i o nji*ovoj istoriji evolu%ije. 0ok ma*ovina nastanjuje *ladne severne ume u Minskoj$ prouavana popula%ija pustinjskog bunja $ #. lenti"ormis$ ivi u blizini )*ermal$ 9ali"ornia$ u jednoj od najtopliji* pustinja na svetu. ;iljke reaguju na promenu temperature$ kao i ivotinje$ i mogu se kratkorono "izioloki prilago-avati ( aklimatiza%ija. #klimatiza%ija ukljuuje "izioloke$ ne genetske$ promene kao posledi%a promene temperature/ aklimatiza%ija je generalno reverzibilna pri promeni uslova sredine. &straivanja Hoberta Pear%Z <1EE7= na #. lenti"ormis jasno pokazuju e"ekat aklimatiza%ije na "otosintezu. Pear%Z je lo%irao popula%iju ovog pustinjskog bunja u 0olini smrti i zasadio kaleme za svoj eksperiment. a vreme rasta iz kalema$ on je bio u mogu!nosti da vodi svoj eksperiment na genetiki identinim klonovima. Klonirane biljke su gajene na dva razliita temperaturna reima1 1= NtopaoN reimP >4Y9 tokom dana i 45Y9 tokom no!i/ 2= N*ladanN reimP 24Y9 tokom dana i 1KY9 tokom no!i.

25

Pear%Z je zatim merio intenzitet "otosinteze biljaka na ova dva reima. ;iljke koje su gajene u *ladnoj sredini imale su maksimalnu "otosintezu na temperaturi 42Y9. +ne koje su gajene u toploj sredini su imale maksimalnu "otosintezu na >5 Y9. .idi se da je razlika izme-u optimalni* temperatura "otosinteze K Y9. Slika 1.@ pokazuje rezultate Pear%ZPovog eksperimenta. Slika 1.@ Hast iste vrste bunja u *ladnim i toplim uslovima menja nji*ove optimalne temperature "otosinteze. Promene su bile kratkorone$ uslovljene aklimatiza%ijom <poda%i od ;errZ i ;jarkman 1EK5$ posle Pear%Z 1E77=. Mizioloko prilago-avanje je u vezi sa godinjim %iklusom ovi* biljaka. $ #. lenti"ormis je uvek zelena i vri "otosintezu tokom godine i tokom naj*ladniji* zimski* dana i tokom najtopliji* letnji* dana. Mizioloko prilago-avanje pokazuje da aklimatiza%ijom ova biljka moe promeniti optimalnu temperaturu "otosinteze kako bi se poklopila sa sezonskim promenama temperature okoline.

Te,.erat-ra i ,ikro+ioloka aktivnost

,ikroorganizmi su se prilagodili svim temperaturnim uslovima na emlji gde postoji vlana sredina$ od naj*ladniji* predela #ntarktika do najtopliji* oblati. ,e-utim$ dok svaka od ovi* oblasti pretstavlja stanite za mnoge vrste mikroorganizama$ ne postoji poznata vrsta koja moe da se prilagodi svim uslovima. Svi izuavani mikroorganizmi pokazuju najbolje osobine u veoma uskom temperaturnom intervalu. &nteresantno je posmatrati dve vrste mikroba koji ive u potpuno razliitim ivotnim uslovima temperature i vlage. 8ajve!i rezervoar ivog sveta je okean$ posebno deo ispod dobro osvetljene povrine. +rganizmi koji ive duboko u okeanu ive u mraku. 8ji*ovo okruenje je tako-e *ladno$ generalno ispod @Y9. +vo *ladno okruenje prua se do povrina #rktika i #ntartika. .eliki broj organizama ive u ovim *ladnim vodama. Gta mislite kako temperatura utie na osobine ovi* organizamaF Hi%*ard ,orita <1E7@= je izuavao uti%aj temperature na rast popula%ije organizama kojima pogoduju niske temperature <%oolPloving=$ ili psi*ro"ilne organizme <organizmi kojima odgovara ivot u vlanoj sredini=$ morske bakterije koje ive u vodama oko #ntarktika. +n je izolovao i izuavao jednu od ovi* bakterija$ .ibrio sp.$ u inkubatoru u trajanju od K5 asova. U toku eksperimenta temperaturni gradijent u inkubatoru se kretao od P2Y9 do malo iznad EY9. Hezultati ovog eksperimenta pokazuju da ova bakterija ima najintenzivniji rast na temperaturi >Y9. ;rzina rasta popula%ije bakterija se smanjuje iznad i ispod ove temperature. Kako se vidi na sli%i 1.6 ,orita je zabeleio rast ove bakterije na temperaturama blizu P2Y9$ me-utim$ popula%ija

21

bakterija nije rasla na temperaturama iznad EY9. ,orita je zabeleio i rast neki* popula%ija me-u %oolPloving bakterijama na temperaturama niim od P@$@Y9. Slika 1., #ntartik bakterija ima veoma nisku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od ,orita 1E7@=. 8eki organizmi mogu da ive u uslovima veoma visoki* temperatura. ,ikrobi su na-eni u svim toplim predelima koja su prouavana. 8eki od ovi* termo"ilni* organizama rastu na temperaturama iznad >5Y9. Aipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalne temperature rasta iznad K5Y9. 8eki *ipertermo"ilni mikroorganizmi imaju optimalnu temperaturu rasta na 115Y9b 8eka najintenzivnija istraivanja termo"ilni* i *ipertermo"ilni* mikroorganizama vrio je )*omas ;ro%k <1E7K= sa svojim kolegama i studentima u na%ionalnom parku celloJstone. Dedna vrsta koju su prouavali je Sul"olobus$ koja dobija energiju oksida%ijom elementarnog sumpora. DerrZ ,osser i kolege <1E7>= koristili su brzinu oksida%ije sumpora kao indeks za metaboliku aktivnosi ove bakterije. +ni su izuavali mikrobe u oblasti temperatura od 64Y9 do E2Y9. +ptimalna temperatura za Sul"olobus popula%iju je u intervalu od 64Y do K5Y9. Dedna vrsta bakterija izolovana na @EY9 pokazuje rast oksida%ije sumpora i taj maksimum se dostie na 64Y9. +va Sul"olobus popula%ija oksiduje sumpor najve!im intenzitetom u opsegu temperatura od 15Y9 <slika 1.7=. &zvan ovog temperaturnog opsega oksida%ija sumpora je znatno sporija. Slika 1.- Sul"olobus imaju veoma visoku optimalnu temperaturu za rast popula%ije <poda%i od ,osser i ;ro%k 1E7>=. Pokazano je kako temperatura utie na mikrobioloku aktivnost$ pro%es "otosinteze u biljkama i karakteristike ivotinja. Poda%i pokazuju da je za ve!inu organizama optimalna temperatura za ivot u uskom opsegu. Vaa *a.a!an)a ;3 Kako moemo biti sigurni da razliito reagovanje #triple_ lenti"ormis pri drugaijim temperaturnim uslovima je posledi%a aklimatiza%ije$ a ne genetike razliitostiF

;3 :li,atske .ro,ene
8eravnomerno zagrevanje zemljine s"erine povrine i poloaj emlje u odnosu na orbitu odre-uje razliitu klimu na razliitim geogra"skim irinama. Pret*odno je reeno da ekologija izuava odnose izme-u organizama i okoline. Posledino$ geogra"ske i sezonske promene temperature i taloenja su osnovni aspekti zemljine ekologije i istorije prirode.

22

8ekoliko komponenti klime predvidivo variraju na emlji. 8a primer$ prosene temperature su nie i vie sezonske na srednjim i viim geogra"skim irinama. U blizini ekvatora temperature imaju malu sezonsku promenu$ dok padavine mogu imati znaajan sezonski karakter. Pustinje$ koje se nalaze u uskom pojasu oko sredita emlje$ primaju malu koliinu padavina$ koje su vremenski i prostorno nepredvidive. naajno je odgovoriti na pitanje1 :o)i ,e/ani*,i .roi*vode ove i dr-ge o+ras"e kli,atski/ .ro,ena7

Te,.erat-ra# "irk-la"i)a va*d-/a i talo!en)e

.e!ina klimatski* promena na emlji je uslovljena neravnomernim zagrevanjem njene povrine. 8eravnomerno zagrevanje je posledi%a s"erinog oblika emlje i ugla pod kojim emlja rotira oko svoje ose dok krui oko Sun%a. ato jer je emlja s"era$ sunevi zra%i su najintenzivniji tamo gde je ono direktno iznad. ,e-utim$ geogra"ska irina na kojoj je Sun%e direktno iznad se menja sezonski. 0o sezonski* promena dolazi jer zemljina osa rota%ije nije vertikalna na ravan orbite oko Sun%a ve! je nagnuta otprilike 22.@Y u odnosu na vertikalu. ato to se nagibni ugao rota%ije odrava tokom zemljinog kretanja oko Sun%a koliina solarne energije koju primaju severna i juna *emis"era se menja sezonski.)okom perioda leta na severnoj *emis"eri$ ona je nagnuta prema Sun%u i prima vie solarne energije nego juna *emis"era. agrevanje zemljine povrpine i atmos"ere dovodi do %irkula%ije vazdu*a i utie na padavine. Kako je pokazano na sli%i 2.1a Sun%e zagreva vazdu* na ekvatoru izazivaju!i njegovo irenje i podizanje. +vaj topao$ vlaan vazdu* se pri podizanju *ladi. Poto *ladan vazdu* sadri manje vodene pare nego topao$ vodena para$ noena ovom vazdunom masom$ se kondenzuje i "ormira oblake koji proizvode obilne padavine. Konano$ ova masa vazdu*a se podie i iri prema severu i jugu. .azdu* na velikim nadmorskim visinama je suv$ poto je vlaga koju je sadrao pala kao tropska kia. Kada se vazduna masa kre!e na jug i sever ona se *ladi$ to pove!ava njenu gustinu. Konano pada na zemljinu povrinu na 45Y geogra"ske irine i iri se severno i juno. +vaj vazdu* povlai vlagu sa zemlje i stvara pustinje. Kretanjem vazdu*a od 45Y geogra"ske irine prema ekvatoru zavrava se %irkula%ija jednog vazdunog %iklusa na niim geogra"skim irinama. &du!i od ekvatora$ postoje tri takva %iklusa na emlji. Kretanje vazdu*a od 45Y geogra"ske irine prema polovima je deo %irkula%ije vazdu*a na srednjim geogra"skim irinama. +vaj topao$ vlaan vazdu* sa juga se podie i sre!e sa *ladnim polarnim vazdu*om sa severa. Kako se ova vazduna masa podie$
24

vlaga doneta iz pustinjski* krajeva se kondenzuje$ stvara oblake koji proizvode obilne padavine u umerenim regionima. .azdu* se podie iznad umereni* regiona$ iri se severno i juno na viim nadmorskim visinama upotpunjuju!i %iklus atmos"erske %irkula%ije na srednjim i viim geogra"skim irinama. Prikazana atmos"erska %irkula%ija <slika 2.1b= pokazuje kretanje vazdu*a direktno severno i juno. ,e-utim$ ovo se ne re"lektuje na to ta se vidim sa zemljine povrine. #ko se posmatra iz umerenog pojasa zapaa se da vetar duva sa severa na severnoj *emis"eri$ a sa juga na junoj *emis"eri. +vo su severne i june putanje. #ko se posmatra vetar u umerenom pojasu izme-u 45Y i 65Y geogra"ske irine$ on uglavnom duva sa zapada. +vo su zapadni vetrovi umereni* pojaseva. 8a viim geogra"skim irinama$ moe se uoiti da je dominantan prava% vetra sa istoka. +vo su istoni polarni vetrovi. Slika (.1 <a= Uti%aj zagrevanja na %irkula%iju vazdu*a <b= [eogra"ska irina i %irkula%ija atmos"ere <poda%i od ,anuel 9. ,olles Dr. 255K=. ato vetrovi ne duvaju direktno sa severa na jugF .etrovi koji preovladavaju se ne kre!u pravo sa severa na jug zbog =oriolis e5ekta (slika (.(+. 8a severnoj *emis"eri$ ovaj e"ekat izaziva vidljivo skretanje vetra desno u odnosu na njegovo prvobitno kretanje i levo skretanje na junoj *emis"eri. a posmatraa iz svemira delovalo bi kao da se vetar kre!e pravolinijskom putanjom dok emlja rotira ispod njega. ,oramo$ me-utim$ imati na umu da su posmatranja sa zemljine povrine relativna. ;iomasa je vezana za zemlju kao i na *ipotetiki posmatra. [lobalne klimatske promene utie na njenu raspodelu na emlji. Slika (.( 9oriolis e"ekat i prav%i kretanja vetra <poda%i od ,anuel 9. ,olles Dr. 255K=. [eogra"ske promene temperature i taloenja su veoma sloena. Korisno je izuavati globalne klimatske promene$ slikovito$ putem razliiti* dijagrama koji validno predstavljaju odre-ene zavisnosti. Primer takve prezenta%ije je struktura klimatskog dijagrama data slikom 2.4. Slika (.. Struktura klimatskog dijagrama <poda%i od ,anuel 9. ,olles Dr. 255K=. Klimatski dijagram je kreirao Aeinri%* \alter <1EK@= kao sredstvo da se napravi veza izme-u raspodele vegeta%ije i klime. 8a klimatskom dijagramu prikazan je veliki broj korisni* in"orma%ija$ ukljuuju!i sezonske promene temperature i taloenja$ intenzitet i vreme trajanja vlani* i suvi* preioda i dela godine tokom koje je prosena minimalna temperatura iznad i ispod 5Y9. Kao to je prikazano na sli%i 2.4$ klimatski dijagram daje in"orma%ije koreste!i standardne strukture. 8a *orizontalnoj osi su dati mese%i u godini$ poevi od januara do de%embra za mesta na severnoj *emis"eri i od jula$ zavravaju!i sa junom za mesta na junoj *emis"eri. 8a levoj vertikalnoj osi
2>

data je temperatura$ a taloenje na desnoj vertikalnoj osi. )emperatura i taloenje su prikazani na razliitim skalama tako da 15Y9 odgovara 25 mm taloga. Klimatski dijagram za vlana podruja kao to su tropske ume prikazuje smanjeno rastojanje podeoka na skali za preko 155 mm taloga tako da 15Y9 odgovara 255 mm taloga. Sa ovakvom promenom na skali$ poda%i o koliini padavina veoma vlani* klimatski* podruja mogu da se prikau u dijagramu pogodne veliine.

At,os5era
#tmos"era je vazduni omota oko emlje$ koji postoji za*valjuju!i emljinoj gravita%iji i prua se vertikalno$ iznad emlje$ do neki* 4555 km u visinu. .azdu* je najznaajniji ivotni i bioloki resurs. .azdu* je smea gasova od koji* su neki u vrlo promenljivom sastavu1 azota ima 7K$5KO$ kiseonika 25$E@O$ argona 5$E4O i u vrlo malim koliinama kriptona$ ksenona$ *elijuma$ neona i drugi*. U promenljivim koliinama u vazdu*u moe biti vodene pare$ ozona$ ugljen dioksida$ radona i drugi*. Sastav vazdu*a varira na razliitim visinama. Pri ve!oj visini smanjuje se sadraj kiseonika$ a pove!ava se sadraj vodonika. #tmos"era titi ivot na emlji apsorbiraju!i ultraljubiasto sunevo zraenje i smanjuju!i temperaturne ekstreme izme-u dana i no!i. At,os5er- 2ini .et osnovni/ slo)eva1 tropos"era$ stratos"era$ mezos"era$ termos"era <jonos"era= i egzos"era. )ropos"era je najnii i najgu!i sloj atmos"ere i prua se od povrine emlje do proseno 12 km visine < odnosno do E km u polarnom$ 15P11 km u umerenom i do 1K km u ekvatorijalnom pojasu=. 8ajznaajniji je deo atmos"ere jer se u njenim niim slojevima$ do visine od nekoliko *iljada metara odrava ivot$ odnosno opstaju iva bi!a planete emlje. Sa ekoloke take gledita tropos"era je najosetljiviji deo atmos"ere$ kao i globalne prirodne sredine na emlji. &znad tropos"ere je stratos"era u kojoj se$ na visinama od oko 22P27 km kon%entrie ozon <+4= "ormiraju!i ozonski sloj koji apsorbuje Suneve ultraljubiaste zrake$ ubitanog "otodestruktivnog dejstva za iva bi!a$ te omogu!ava i titi opstanak ivota na emlji. Stratos"era sadri oko E5O atmos"erskog ozona$ koji u atmos"eri neprestano nastaje i razgra-uje se pod dejstvom velike energije ultraljubiastog zraenja. #ntropogena aerozaga-ivanja remete$ s jedne strane$ pro%ese u stratos"eri i utiu na smanjivanje debljine ozonskog sloja u njemu <stvaranje tzv. ozonski* rupa=$ a s druge strane podstiu stvaranje tetnog tropos"erskog ozona. &znad stratos"ere se niu ostali slojevi atmos"ere u kojima je uti%aj gravita%ije sve slabiji$ te pojedini gasovi lako odlaze u jo vie slojeve i dalje$ u kosmiki prostor.

2@

Sa pojavom slobodnog <molekularnog= kiseonika u atmos"eri$ pod dejstvom sunevog ultraljubiastog zraenja$ dolazilo je do njegove razgradnje$ pri emu je nastajao veoma reaktivni atomski kiseonik$ koji se spajao sa lako dostupnim molekulskim kiseonikom i "ormirao ozon. Kon%entra%ija ozona u atmos"eri postepeno je rasla <sa sve ve!om aktivno!u "otosintetiki* organizama=$ tako da je u gornjim slojevima$ tanije u stratos"eri$ dolo do stvaranja ozonskog sloja ili omotaa. +d tog trenutka zapoeo je razvoj ivi* organizama i na kopnu < do tada je postojao samo u vodi=$ jer je ozonski omota apsorbovao "otodestruktivno ultraljubiasto zraenje i na taj nain titio organizme na kopnu od njegovog nepovoljnog <pre svega$ mutagenog= dejstva. Stoga je postojanje ozonskog sloja odre-ene debljine izuzetno znaajno za pojavu i opstanak svi* organizama na emlji. :ivot na planeti emlji je mogu! zbog postojanja prirodnog e"ekta staklene bate. Prirodna pojava gasova sa e"ektom staklene bate$ pre svega vodene pare$ ugljenPdioksida i gasova kao to su metan$ azot<&=oksid i tropos"erski ozon$ dozvoljava Sunevoj energiji da prodre do emlje i da padne na nju kao svetlost$ ali se potom zadrava u atmos"eri kao in"ra%rvena toplota. Kratkotalasni <ultravioletni= sunevi zra%i nesmetano prolaze kroz gasoviti omota emlje <koji se ponaa kao staklo= i bivaju apsorbovane od strane tla$ biljaka i drugi* predmeta na emlji. emljina povrina ovo zraenje$ potom$ reemituje kao dugotalasno <in"ra%rveno= zraenje. [asoviti omota slabije proputa ove zrake i na taj nain one ostaju u atmos"eri kao zarobljena energija. +vaj "enomen odrava planetu dovoljno zagrejanom$ to osigurava normalno odvijanje "izioloki* "unk%ija svi* ivi* organizama. +dsustvo gasova staklene bate bi snizilo temperaturu nae planete za otprilike 44 Y9 pretvaraju!i emlju u jo jednu beivotnu planetu naeg Sunevog sistema. E"ekat staklene bate$ koji je milionima godina bio blagoslov za emlju$ izgleda da se tokom poslednjeg veka pretvara u ozbiljnu pretnju$ izazvanu ljudskim aktivnostima. Ultraljubiasto zraenje sun%a bilo bi mnogo opasnije po ivot na emlji da nema ozonskog zatitnog sloja visoko u atmos"eri. 08K i druge *emijske materije to koje ine ive organizme apsorbuju U. zraenje i na taj nain ovo zraenje utie na ivi svet. Aemijske materije koje apsorbuju energiju aktiviraju
26

se ime se javlja i ve!a mogi!nost za reak%iju sa drugim *emijskim materijalima i za nji*ovu promenu. Ultraljubiasto zraenje$ pa ak i svetlosna energija mogu izazvati uzajamnu reak%iju zaga-ivaa i tako im menjati oblik. +vo jo vie komplikuje problem zaga-enja. Prirodna deavanja u odnosima inila%a ivotne sredine <voda$ vazdu*$ suneva svietlost i dr.= u duem vremenskom periodu ostavljaju vidnog traga na samu ivotnu sredinu. +na se mani"estuju promenama u klimatskim karakteristikama$ promenama kon"igura%ije i strukture tla$ vodenim tokovima i vodenim povrinama$ izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog ivotinjskog svieta i dr. ,e-utim u kra!em vremenskom intervalu <veku ovjeka= one su doskora bile neznatno vidljive. 0anas ovek i u intervalu od samo desetak godina uoava vidne$ ak i drastine klimatske promene$ izmjene reima vode$ isto!e vazdu*a$ demogra"ske promene. +no to skre!e panju na promene u uslovima ivotne sredine jesu direktne ili indirektne$ posledi%e ljudski* aktivnosti u prirodi. Uglavnom kao posledi%a prilago-avanja prirode oko sebe sopstvenim potrebama koje ne retko gube obeleje zadovoljavanja potreba ljudske prirode. Podspeenju ovog prilago-avanja pogodovala je snana industrijaliza%ija krajem prolog i tokom ovog vijeka$ kao i te*noloka i nauna revolu%ija koje su u toku. Putevi ugroavanja su viestruki. ,ogu!a podela je na direktne i indirektne. 0irektno$ ba%anjem tetni* materija i otpadaka u neki od "aktora ivotne sredine <vazdu*$ voda u i na zemlju i dr.= ili indirektno kada tetne materije$ zbog kruenja vode u prirodi$ kretanje materije i dr. prelazi iz jednog stanja u drugi ili jednog "aktora u drugi. +vakav oblik ugroavanja ivotne sredine oveka i ako u svojoj poetnoj "azi <osloba-anja$ izba%ivanja$ odlaganja= predstavlja svestan in$ zbog neuoavanja posledi%a do koji* dolazi$ u drugoj "azi <kruenje materije$ neunitivosti materije i dr.= gde se tetnost ovakvog odnosa vra!a i samom oveku$ ubrajamo u kategoriju nedovoljno svesni*.

Odreivan)e re.re*entativnog -*orka

.eoma vaan korak u pro%esu prezenta%ije podataka jeste dobijanje statistiki* veliina. 8ajpre$ ta je to statistikaF Statistika )e n-,eri2ko .rika*ivan)e ko)e na-2ni"i koriste *a .ro"en,erl)ivi/ karakteristika ko,.letne .o.-la"i)e. Karakteristike popula%ije koje su interesantne za ekologe su prosena masa$ visina$ temperatura ili brzina rasta. U %ilju da odrede tanu prosenu vrednost ovi* karakteristika popula%ije ekolozi bi morali da mere svaku individuu u popula%iji. Dasno$ prilika da se mere ili testiraju sve individue u popula%iji za bilo koju karakteristiku je ekstremno retka. 8a primer$ ako ekolog prouava brzinu reproduk%ije pti%a bilo bi nemogu!e prouavati sva gnezda u popula%iji. Posledino$ ekolog pro%enjuje brzinu reproduk%ije ili bilo koju drugu karakteristiku bilo koje vrste$ uzimaju!i
27

sluajne uzorke iz popula%ije. Ekolog koji prouava popula%iju retki* biljaka$ na primer$ moe uzeti 11 semenki i izraunati prosenu visinu ovi* 11 individualni* biljaka. Prosek koji se dobija od uzorka 11 semenki je reprezentativni uzorak. Heprezentativni uzorak je statistika pro%ena prave vrednosti karakteristike popula%ije. Heprezentativni uzorak je naje!e kori!en metod u statisti%i. Koristi se i u oblasti merenja temperature$ taloenja za biomasu u %elom svetu. Kako se izraunava reprezentativni uzorakF &zraunavanje na pret*odnom primeru merenja visine. ;roj uzorka .isina u %m 1 4 2 6 4 K > 7 @ 2 6 > 7 E K > E @ 15 11 7 K

Koja je bila prosena visina biljke u toku istraivanjaF Kako nije merena svaka individua u popula%iji ne moe se znati prava vrednost karakteristike. ,e-utim$ uzorak od 11 semenki daje mogu!nost izraunavanja reprezentativnog uzorka1 Suma merenja d ef ef d 4 ] 6 ] K ] 7 ] 2 ] > ] E ] > ] @ ] 7 ] K ef d 64 Heprezentativni uzorak se izraunava deljenjem sume merenja sa brojem uzoraka. Heprezentativni uzorak d fsr n d broj uzoraka$ ili 11 fsr d ef C n fsr d 64 C 11 fsr d @$7 %m Ponovo$ @$7 %m$ reprezentativni uzorak je ekoloka pro%ena stvarne visine biljke u toku istraivanja.

2K

Vaa *a.a!an)a ;3 #ko bi se merenje obavilo na uzorku od 155 semenki sluajno izabrani* iz *ipotetike popula%ije umesto 11 kao na primeru$ da li bi po vaem miljenju reprezentativni uzorak imao vrednost @$7 %mF $3 0a li bi vrednost reprezentativnog uzorka od 155 semenki bila blia pravoj vrednosti u odnosu na uzorak od 11 semenkiF <3 Kakve bi bile promene temperature i taloga ukoliko bi emlja rotirala oko ose koja je normalna na ravan orbite oko Sun%aF

$3 Istori)a .rirode i geogra5i)a +io,ase

8io,asa# ,ateri)al +il)nog ili !ivotin)skog .orekla 0.ri,er4 drvo i +il)ke13 'orasto, koli2ine +io,ase na Ze,l)i s,an)io +i se sadr!a) stakleni2kog gasa =O$ - at,os5eri3 Energija biomase$ energija koja se moe proizvesti sagorevanjem obnovljivi* materijala biomase$ kao to je drvo. Uglendioksid koji nastaje u toku pro%esa sagorevanja ne utie na pove!anje ukupnog ugljendioksida u atmos"eri$ pod uslovom da se sagorevanje vri u skladu sa prin%ipaima odrivosti <to jest ako se u datom vremenskom periodu$ ponovnim rastom biomase uzima iz atmos"ere toliko ugljendioksida koliko je i emitovano u pro%ersu spaljivanja biomase=. Poto se u pro%esu sagorevanja "osilni* goriva emituju gasovi staklene bate$ energija biomase se esto preporuuje kao zamena za energiju koja se dobija sagorevanjem "osilni* goriva. Za o2-van)e +ioloke ra*novrsnosti neo./odno )e .o*navati ;% .rin"i.a4 1. Svaki oblik ivota je jedinstven i trai potovanje ljudskog roda. 2. +uvanje biloke raznovrsnosti je investi%ija koja donosi bitnu korist na lokalnom$ dravnom i optem planu. . )rokovi i korist od ouvanja biloke raznovrsnosti moraju se ravnomernije podeliti me-u dravama i me-u gra-nima ti* drava. !. U okviru napora da se postigne odrivi razvoj$ ouvanje biloke raznovrsnosti trai "undamentalne promene u modelima i stvarnosti ekonomskog razvoja irom sveta. ". Pove!ano investiranje u ouvanje biloke raznovrsnosti ne!e smanjiti samo po sebi njeno osiromaenje. 0onoenjem odgovaraju!i* strategija i institu%ionalnim re"ormama treba stvoriti uslove da to pove!ano investiranje bude e"ektivno. #. Prioriteti za ouvanje bioloke raznovrsnosti menjaju se u zavisnoti od lokalni*$ dravni* i globalni* pogleda/ svi oni imaju svoju logiku i treba i* uzeti
2E

u obzir. Sve zemlje i zajedni%e imaju interes u ouvanju sopstvene biloke raznovrsnosti ( panja se ne sme usmravati samo na nekoliko ekoPsistema ili drava bogati* vrstama. $. +uvanje biloke raznovrsnosti moe se odrati samo ako su svest i briga javnosti znatno povieni i ako ljudi koji prave strategije i planove imaju validne in"orma%ije koje im slue za izbor strategija i planova. %. #k%ije na ouvanje bioloke raznovrsnosti moraju biti planirane i primenjene u obimu koji zavisi od ekoloki* i drutveni* kriterijuma. #ktivnosti se moraju usmeriti na ona podruja gde ljudi ive i rade kao i na zati!ena prirodna podruja. &. Kulturna raznovrsnost je tesno povezana sa bilokom raznovrno!u. 1'. Pove!ano ue!e javnosti$ potzovanje osnovni* ljudski* prava$ pove!ana pristupanost obrazovanja i in"orma%ija ljudima i ve!a institu%ionalna odgovornost kljuni su elementi ouvanja bioloke raznovrsnosti.

(eogra5ska ras.odela +io,ase na Ze,l)i tesno )e .ove*ana sa .ro,ena,a kli,e# .re svega te,.erat-re i .adavina. Poetkom dvadesetog veka$ ekolozi su prouavali uti%aj klime i zemljita na raspodelu vegeta%ije. Kasnije$ ekolozi su imali drugaiji pristup istraivanju. 0anas$ kada se suoavamo sa globalnim zagrevanjem$ ekolozi se vra!aju izuavanju uti%aja klimatski* promena na raspodelu vegeta%ije. ,e-unarodni multidis%iplinarni timovi istrauju uti%aj klime na vegeta%iju sa novim interesom i sa mnogo boljim analitikim instrumentima. &storija prirode predstavlja temelj za razvitak savremene ekologije. ;iomasa je primarno de"inisana svojom dominantnom popula%ijom koja direktno zavisi od klime. Str-kt-ra *e,l)ita *avisi od interak"i)a kli,e# organi*a,a# to.ogra5i)e i i*vora ,ineralni/ ,ateri)a - tok- d-!eg vre,enskog .erioda. ;iomasa je uslovljena strukturom zemljita$ koje je slojevito i predstavlja
45

kompleksnu sredinu$ sadri ivu i neivu materiju. Struktura zemljita je promenljiva u vremenu i prostoru. emljite je podeljeno na vie slojeva1 +$ #$ ; i 9 sloj. O sloj se sastoji od svee opale organske materije$ ukljuuju!i li!e$ grani%e i druge biljne delove. ( sloj sadri meavinu mineralni* materija i organski* materija koje dolazi iz + sloja. ) sloj sadri glinu$ *umus i druge materije koje se transportuju kroz # sloj. * sloj se sastoji od tronog materijala. +snovni obli%i biomase i klimatski reimi su1 +ine tropske ume1 tople$ vlane$ malog sezonskog karaktera$ neplodnog zemljita$ pri*vatljivog biodiverziteta i sloene bioloke interak%ije. ,une tropske ume1 tople i *ladne sezone$ periodino suve$ bioloki bogate$ ugroene kao i kine ume. -ropske savane. tople i *ladne sezone $ suve i vlane sezone$ nepropustljivo zemljite$ trava je dominantna vegeta%ija$ ije prisustvo podrava bogat ivotinjski svet. Pustinje1 vru!e ili *ladno i suvo vreme$ sa nepredvidivim padavinama$ niska produktivnost$ ali esto bogat diverzitet$ organizmi dobro prilago-eni ekstremnoj klimi. /editeranski pojas uma i 0unja1 *ladne$ vlane zime$ topla$ suva leta$ nisko do srednje plodno zemljite$ organizmi prilago-eni sezonskoj sui i periodinim poarima. Umereni pojas pod travom1 tople i *ladne sezone$ period najve!i* padavina se poklapa sa sezonom obilnog rasta$ suni periodi nekada mogu trajati i nekoliko godina$ plodno zemljite$ dominantna je travna vegeta%ija$ naseljena brojnim biljojedima i predatorima. 1mereni pojas uma1 umerene$ vlane zime$ plodno zemljite$ visoka produktivnost$ dominira listopadno drve!e kada su blage zime i plodno zemljite$ u suprotnom dominiraju etinari. ,everne ume1 duge$ otre zime$ ekstremna klima$ umerene padavine$ neplodno zemljite$ dominiraju etinari. -undra1 *ladna$ sa malo padavina$ kratka vlana leta$ slabo razvijeno zemljite$ dominira niska vegeta%ija i ivotinjske vrste prilago-ene na duge i *ladne zime$ pti%e seli%e. Planine1 temperatura$ padavine$ zemljite i organizmi se smenjuju sa nadmorskom visinom. emljite je prirodna tvorevina sastavljena od vrste <minerala i organske materije=$ tene i gasovite "aze i zauzima deo prostora na povrini emljine kore$ odnosno litos"ere. emljite se karakteristie od jednog ili nekoliko *orizonata ili slojeva$ koji se razlikuju od poetnog materijala <matine stene= od koje nastaju ve!im brojem mor"oloki*$ "iziki*$ *emijski* i bioloki* osobina koje nastaju rezultatom zajednikog uti%aja pedogenetski* "aktora i pro%esa <akumula%ija$ ispiranje$ promet materije i energije$ kao i mogu!no!u da podravaju rast korena biljaka=. emljite prouava nauka o zemljitu$ pedologija <gr. pedon zemljite$ logos nauka=. Pedologija se bavi prouavanjem spoljanji* <egzogeni*= i unutranji* <endogeni*= "aktora koji s obzirom na svoja ukupna svojstva$ prava%

41

dejstva$ intenzitet i trajanje uti%aja rezultuju "ormiranjem zemljita razliiti* mor"ogenetski*$ "iziki*$ vodno"iziki*$ mineroloki* i bioloki* karakteristika. Pedologija$ se tako-e$ bavi problemima klasi"ika%ije i kartiranja zemljita$ pri emu razvija i primenjuje sopstvene metode radi obezbe-ivanja neop*odni* podataka$ obezbe-uje odgovaraju!e metode za obradu podataka i nji*ovo kori!enje radi sistematizovanja pojedini* pojava i pro%esa$ kao i metode kartogra"ski* i drugi* prikaza$ a sa osnovnim %iljem optimiza%ije "unk%ija upravljanja zemljitem$ kao vanog i neodvojivog dela ekosistema. Pod terminom zatite zemljita podrazumeva se skup mera koje se preduzimaju radi ouvanja ili vra!anja "unk%ija zemljita u prvobitno <pret*odno= stanje kvaliteta. ,oderan kon%ept zatite ivotne sredine zasnovao se tek poetkom devedeseti* godina 25. veka$ kada je u okviru razvoja in"orma%ionog sistema o poljoprivrednom zemljinom prostoru razvijen poseban blok zatite zemljita i voda. +vaj kon%ept objedinjuje sve komponente zatite zemljita$ voda i biljaka$ pri emu se sve aktivnosti na zatiti mogu staviti pod jedinstveni termin zatite kvaliteta zemljinog prostora. +vim kon%eptom osigurava se da sve ulazne "unk%ije zatite mogu biti kontrolisane u realnom vremenu i prostoru sa mogu!no!u lake komunika%ije izme-u parametara pojedini* "unk%ija i mogu!no!u "ormalizovani* postupaka o%ene i prikaza stanja pro%esa u zemljinom prostoru$ odnosno predvi-anja mogu!i* rizika ugroavanja ili rizika kod poljoprivredne proizvodnje$ kao i preduzimanja mera zatite zemljinog prostora. U ovakvom in"ormatiki otvorenom sistemu zatite$ svi poda%i o zemljinom prostoru postaju ravnopravni uesni%i kod izrade o%ene stanja ili predvi-anja$ pa se zatita kvaliteta zemljinog prostora mora tretirati kao interdis%iplinarni blok koji objedinjuje nekoliko nauni* i drugi* delatnosti. astupljenost ovi* dis%iplina je razliita zavisno od vrste poslova u "azi rada na izradi zatite kvaliteta zemljinog prostora$ i to1 u okviru zatite zemljita$ voda i biljaka$ kao posebne %eline$ u okviru zatite ivotne sredine$ pridaje se poseban znaaj kod prikupljanja slede!i* in"orma%ija1 Klimatski*$ geomor"oloki*$ geoloki*$ *idrogra"ski* i vegeta%ijski* podataka i podataka dobijeni* daljinskom detek%ijom/ Stanja zemljita u pogledu parametara "iziki*$ vodno"iziki*$ mineroloki* i *emijski* pokazatelja/ Stanja zemljita u pogledu ugroenosti pro%esima erozije/ Stanja zemljita i voda u pogledu ugroenosti opasnim i tetnim materijama <teki metali$ eutro"ika%ija$ radionukleidi$ organski polutanti P9;$ dioksini$ "enoli$ zatim pesti%idiP posebno iz grupe *lorovani* ugljovodonika i triazina=/ patogeni* organizama ljudi$ ivotinja i biljaka1
42

Stanje preduzeti* mera preven%ije i zatite zemljita$ tako-e i voda i vegeta%ije$ ugroeni* pro%esima degrada%ije *emijski*$ vodno"iziki*$ bioloki* i drugi* osobina.

Maze istraivanja zemljita u svr*u zatite ivotne sredine1 1. Maza terenski* istraivanja1 Uzimanje uzoraka zemljita$ voda i biljaka radi de"inisanja karakteristika zaga-enosti zemljinog prostora/ Uzimanje dodatni* podataka koji$ iz razliiti* razloga$ ne mogu da se prikupe tokom prve "aze istraivanja. 2. Maza obrade podataka sa izradom baze podataka neop*odni* za generisanje stanja kvaliteta zemljinog pokrivaa. 4. Maza dopunske provere pouzdanosti izdvojeni* klasa i kontura kartogra"ski* jedini%a kvaliteta zemljinog prostora <razrada pouzdanosti i na nivou izdvojeni* klasa$ tematski* i drugi* karata=. >. Maza organizovanja monitoringa zatite kvaliteta zemljinog prostora. @. Maza izrade konani* baza podataka sa izradom slede!i* modula1 ,odul mera preven%ije i zatite zemljita$ voda i biljaka ugroeni* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i tetnim materijama/ ,odul "aktora rizika kod proizvodnje zdravstvenoP bezbedne *rane/ ,odul mera sana%ije zemljita$ voda i biljaka ugroeni* pro%esima degrada%ije iCili pro%esima zaga-ivanja opasnim i tetnim materijama. 8eki od modula$ koji mogu da se generiu iz postoje!eg kon%epta zatite su aplikativni moduli i odnose se na pojedine operativne %iljeve. Kon%epti zatite ivotne sredine u pojedinim modulima se ne sukobljavaju sa generalnim kon%eptom kome je %ilj zatita i unapre-enje kvaliteta zemljinog prostora$ budu!i da kon%ept zatite predstavlja posebnu %elinu u *ijerar*iji in"orma%ionog sistema o zemljinom prostoru i da je njegova "unk%ija da obezbedi uslove sveobu*vatnog$ tj. rezultantnog ouvanja kvaliteta zemljinog prostora. U istom smislu$ moe se govoriti i o ostalim naunim dis%iplinama u okviru koji* se neguje prouavanje aspekata uti%aja pojedini* prirodni* i antropogeni* "aktora na stanje zemljita$ voda i biljaka$ kao to su na primer uti%aj -ubrenja na promene *emijski* osobina zemljita ili prouavanje postupaka pove!anja plodnosti zemljita u okviru delatnosti agro*emije i is*rane bilja$ zatim prouavanje zemljini* mikroorganizama$ kao indikatora biogenosti zemljita.

44

& pored velike razu-enosti i kompleksnosti problematike zatite zemljinog prostora$ mogu se izdvojiti nekoliko oblasti ljudski* aktivnosti u okviru koji* se obavlja sutinska borba radi zatite i ouvanja ukupnog ekosistema1 ;orba protiv erozije zemljita/ Hekultiva%ija zemljita/ ;orba protiv zaga-ivanja zemljita <iri spektar delovanja=/ ;orba protiv zakieljavanja i gubitka *ranidbeni* vrednosti zemljita/ ;orba protiv smanjivanja bioloke aktivnosti u zemljitu/ ;orba protiv zbijanja zemljita/ ;orba protiv zasoljavanja i alkaliza%ije zemljita/ ;orba za obezbe-enje pristupane vode bilj%i/ ;orba protiv opadanja sadraja organske materije u zemljitu <*umusa=/ ;orba protiv stvaranja zemljine pokori%e/ ;orba protiv prevlaivanja zemljita/ ;orba za ouvanje kvaliteta zemljine vode.

<3 6idros5era
U svoj svojoj obinosti$ voda je po mnogo emu posebna materija. Sveprisutna je na planeti$ jer u potpunosti sainjava jednu od zemaljini* s"era ( *idros"eru$ a prisutna je i u atmos"eri$ litos"eri i ekos"eri.

8epobitno je utvrdjeno da je ona bila prisutna na emlji mnogo pre nego sto se na njoj pojavio ivot i da su svi sloeni *emijski pro%esi$ koji su u osnovi razvoja i odranja ivi* organizama$ u potpunosti prilagodjeni njenim spe%i"inim "izikoP*emijskim osobinama. ato je nobelova% SzentP[ZorgZi s pravom naziva ? matri%om ivotaI. +va tesna povezanost vode i ivota moe se
4>

razmatrati na nekoliko razliiti* nivoa. Polazni je elektronska struktura molekula A2+ koja odredjuje njene "izike i *emijske osobine$ a koje su najve%im delom atipine u odnosu na uobiajene *emijske i "izike standarde <anomalije vode=. Slede!i nivo je uloga vode$ kao jednog od neop*odni* reaktanata u biolokim sinteznim i metabolikim reak%ijama. 8a jo viem nivou$ voda je nose!i "luid pri raspodeli nutrijenata i drugi* neop*odni* *emijski* jedinjenja u organizmu. Konano$ ona je prirodno stanite za mnoge oblike ivota. Sa druge strane$ voda je ve! stotinama miliona godina jedna od najsnaniji* agenasa u oblikovanju i preoblikovanju relje"a planete. +na odredjuje klimu na njoj$ ini zemljite pogodnim za uzgoj razliiti* biljni* vrsta i razvoj uma$ a kao para ili *idroelektrina energija$ ona pokre!e postrojenja i uredjaje savremene te*nologije. .oda je i neizbean uesnik u praktino svim proizvodnim pro%esima. &ako je bez boje$ ukusa i mirisa$ voda u prirodi ima tako znaajnu ulogu jer je ?obinostI njeni* osobina samo prividna. Kao *emijsko jedinjenje ona je$ naime$ potpuno jedinstvena. &zuzetno je stabilna$ praktino univerzalni je rastvara i snaan je izvor *emijske energije. 8emeljiva je sa ve!inom organski* materija$ ali je snano privlai najve!i broj neorganski* materija$ uklju%uju!i i medjusobno privlaenje i aso%iranje njeni* sopstveni* molekula. Lvrstina ovi* veza ak je ve!a od veza izmedju atoma neki* metala. Pri prelasku u vrsto stanje$ voda se iri umesto sa se skuplja kao skoro sve druge materije. bog toga laki led isplivava na povrsinu tene vode i spreava potpuno zamrzavanje njene mase$ omogu!avaju!i tako opstanak itavog akvatikog ivota. .oda takodje apsorbuje$ odnosno oslobadja vie toplotne energije pri promeni agregatnog stanja nego ve!ina drugi* supstan%i$ pa predstavlja veoma pogodan medijum za prenos toplote. Po mnogim *emijskim i "izikim osobinama$ kao sto je ve! pomenuto$ na primer po temperaturi mrnjenja i kljuanja$ voda je neobina i predstavlja izuzetak od pravila. 8jeni molekuli su izuzetno stabilni$ pa je potrebna ogromna energija za nji*ovo razlaganje$ tako da je sve do pre 255 godina voda smatrana elementom$ a ne jedinjenjem. naajno je naglasiti da je svaka od ovi* anomalija vode na neki n%in utkana u zivot na planeti. Ekstremna uslovljenost ve!ine bio*emijski* pro%esa spe%i"inim osobinama vode najbolje se moze ilustrovati posledi%ama zamene obi%ne vode tekom vodom$ 02+. +va supstan%a je$ "iziki i *emijski$ praktino identina sa njom$ strukturno se od nje razlikuje samo po masi vodonini* atoma$ a ipak deluje toksino na sve vie oblike ivota$ onemogu!avaju!i nji*ov razvoj. bog svega ovoga$ sloene interak%ije izmedju vode i ivotni* pro%esa od "undamentalnog su znaaja za zadovoljavanje ljudske potrebe za istom vodom za pi!e. ,edjutim$ imaju!i u vidu ve! pomenutu injeni%u da je voda ?univerzalni rastvara%I$ uklanjanje u njoj dispergovani* materija da bi se dobila
4@

dovoljno kvalitetna pitka voda$ esto nije nimalo lako. 8eki industrijski pro%esi ili medi%inske primene ak za*tevaju vodu jo ve!e isto!e$ pa uklanjanje i tragova neki* organski* i neorganski* materija predstavlja veoma ozbiljan problem. 0a bi se do kraja sagledala ova univerzalnost rastvarakog kapa%iteta vode$ dovoljno je pogledati listu elemenata koji su prisutni u morskoj vodi. +na se protee od najzastupljeniji* *lora <1E555 mgC1= i natrijuma <15@55 mgC1= do ive$ srebra$ bizmuta i zlata$ %ije su kon%entra%ije na nivou 5$551 mgC1. Lak i oni elementi$ ije su rastvorljivosti bliske grani%i detek%ije$ kao sto su *rom$ %irkonijum i platina$ nadjeni su u tkivu morski* organizama$ to svakako predstavlja dokaz o nji*ovom prisustvu u morskoj vodi. U obliku svetskog okeana$ kopneni* mora$ jezera$ reka i movara$ voda pokriva vie od 465 miliona km2$ odnosno preko 2C4 ukupne povrsine planete. 8jena ukupna koli%ina na emlji je ogromna i naje!e se pro%enjuje na oko 14655 geograma <1"" d 15@ km4=. +na je praktino stalna$ budu!i da je koliina vode koja se *emijski troi u nekim industrijskim pro%esima zanemarljivo mala u odnosu na njenu ukupnu koli%inu. Sva ostala voda$ upotrebljena za bilo koju svr*u$ pre ili kasnije se vra!a u prirodu$ oti%anjem u okean$ more$ jezero ili u reku$ in"iltra%ijom u zemljiste ili isparavanjem u atmos"eru. &z vise razloga$ medjutim$ uprkos ovome$ mnogi delovi sveta danas se suoavaju sa veoma ozbiljnom nestasi%om vode i po svim prognozama ona bi trebalo da bude osnovni strateki resurs u budu!em periodu.

/snovna poruka ove slike jeste da su padavine klju za reenje pro0lema za1a2enja vode, a samim tim i spaavanja 3ivota Uoljivo je da se daleko najve!a koliina vode u prirodi nalazi u okeanu <preko E7O=$ a ona se$ zbog visokog sadrzaja soli$ za ve!inu namena moze koristiti tek posle skupe i sloene i$ esto te*noloki i ekonomski neopravdane prerade.
46

Kada se ovome doda da je eksploata%ija podzemne vode sa ve!i* dubina te*niki dosta sloena i skupa$ i da su preostale rezerve slatke vode veoma neravnomerno rasporedjene <najve!e rezerve povrinske slatke vode nalaze se na podruju Duzne #merike$ pre svega u slivu reke #mazon i one najve!im delom otiu u okean neiskori!ene i da se stepen nji*ove zagadjenosti pribliava kritinoj grani%i$ onda ranije pomenuta predvidjanja nestai%e vode i njenog stratekog znaaja postaju sasvim realna.

6idroloki "ikl-s
Aidroloki %iklus podrazumeva neprestano kruenje vode u prirodi$ koje se odvija kroz vise medjusobno zavisni* pojava$ a koje se %iklino ponavljaju. )e osnovne pojave su1 evapora%ija <isparavanje=$ pre%ipita%ija <padavine=$ oti%anje i perkola%ija <podzemno oti%anje=. )reba$ medjutim$ imati u vidu da se ovde radi o njegovom veoma upro!enom prikazu i da bi bilo krajnje pogreno s*vatiti ga kao kontinualno kretanje vode konstantnim protokom. 8aprotiv$ njeno kretanje u okviru ovog %iklusa je vremenski i prostorno veoma promenljivo. +d ukupni* padavina na zemljinu povrinu$ deo pada direktno na vodene povrine$ deo tee po povrini zemljita do najblieg povrinskog vodnog resursa$ deo se odma* vra!a u atmos"eru isparavanjem sa povrine vode$ zemljita ili vegeta%ije$ a deo se in"iltrira u samo zemljite. +d ove in"iltrirane vode jedan deo biva kapilarnim e"ektom zadran u povrinskom sloju zemljita$ da bi potom bio vra!en u atmos"eru$ bilo direktnim isparavanjem iz zemljita$ bilo transpira%ijom preko vegeta%ije. +statak in"iltrirane vode prolazi kroz zemljite do nivoa podzemni* voda$ odnosno "reatinog nivoa$ postaju!i tako nji*ov deo. 8ajve!i deo podzemni* voda na kraju ipak izbija na povrinu zemljita naCili ispod "reatinog nivoa$ da bi konano dospeo do reke$ jezera ili okeana.

47

Pored vremenske i prostorne promenljivosti$ za *idroloki %iklus je karakteristino da u njemu uestvuje veoma mali deo ukupni* planetarni* vodni* resursa. +dvijanje *idrolokog %iklusa uslovljeno je apsorp%ijom suneve energije$ koja se najve!im delom troi na isparavanje vode iz okeana i sa kopna$ dok samo njen mali deo odlazi na %irkula%iju vazduni* i vodeni* masa u atmos"eri$ odnosno u *idros"eri. +d ukupne isparene vode ak oko K4O potie iz okeana$ dok samo oko 76O ukupni* padavina dospeva na njegovu povrinu. Kao rezultat toga ostvaruje se neto prenos vode iz okeana na kopno planete$ na koje je ukupna koliina padavina za oko >4O ve!a od ukupnog isparavanja sa njegove povrine. ,e-utim$ ovaj viak vode na kopnu samo je prividan$ budu!i da se ta voda na kraju vra!a u okean povrinskim ili podzemnim oti%anjem.

>3 Zagaen)e
Zagaen)e at,os5ere #ntropogene aktivnosti$ u dananjim uslovima visokog te*nolokog razvoja$ utiu na stanje i naruavanje ozonskog omotaa emlje$ ime se pove!ava mogu!nost delovanja ultraljubiastog zraenja na destruk%iju genetikog materijala i dovodi u opasnost opstanak ivi* bi!a na planeti. &zuzetan negativan uti%aj i najintezivnije naruavanje ozonskog omotaa potie od sintetiki* jedinjenja$ komer%ijalno oznaeni* kao "reoni <*lorP"luor ugljovodoni%i=. aga-enje ivotne sredine jeste unoenje zaga-uju!i* materija ili energije u ivotnu sredinu$ izazvano ljudskom delatno!u ili prirodnim pro%esima koje ima ili moe imati tetne posledi%e na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi. aga-enje vazdu*a je ustvari unoenje tetni* prirodni* i sintetiki* materija u atmos"eru kao direktna ili indirektna posledi%a ovekovi* delatnosti. Prisustvo ovi* nespe%i"ini* konstituenata$ proizvoda ljudske delatnosti$ promenljivim$ u manjim ili ve!im koliinama menja uobiajen sastav vazdu*a. aga-ivai mogu biti vrstog$ tenog ili gasovitog agregatnog stanja$ mogu direktno dospeti u vazdu* <primarni= ili mogu nastati u samom vazdu*u od drugi* zagadjiva%a pod uti%ajem elektromagnetnog zra%enja sa Sun%a <sekundarni=. E"ekti koji tom prilikom nastaju su razliiti zbog razlika u nji*ovoj kon%entra%iji i nji*ovom *emijskom sastavu. +ni dospevaju u vazdu* kao produkti *emijski* reak%ija i sagorevanja <"osilna goriva=$ iz industrijski* i komunalni* postrojenja$ elektrana$ motorni* vozila$ individualni* loita$ osloba-aju se iz ras*ladni* ure-aja$ sa te*noloki tretirani* poljoprivredni* povrina.g1h aga-enje vazdu*a nastaje i usled poara$ eolske erozije$ vulkanski* erup%ija. aga-en vazdu* na razliite naine utie na ivi svet1 utie na zdravlje ljudi i drugi* ivi* organizama$ na
4K

klimatske promene$ promene u vodenim tokovima$ zemljitu. Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obino se ima na umu tropos"era$ deo atmos"ere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i spreava odavanje toplote$ tako da se povrina zemlje sve vie zagreva. ,e-utim$ ugljendioksid se skuplja i u viim slojevima atmos"ere i tamo tako-e izaziva promene od daloksenog znaaja. +tkako je poela industrijaliza%ija prosena temperatura pri tlu porasla je za 5$7 stepeni 9elzijusa. )o je malo ako se ima u vidu ta se doga-a u viim slojevima atmos"ere$ gde se tako-e ve! de%enijama meri temperatura. 8a primer$ u mezos"eri$ na visini od @5 do K5 kilometara iznad povrine zemlje$ temperatura se kre!e izme-u 5 i minus E5 stepeni. Uzrok problema zaga-enja vazdu*a nisu samo koliine zaga-ivaa koje se emituju u vazdu* ve! na nji* znaajno utiu prostor$ koji se zaga-uje$ vreme kada do zaga-enja dolazi i okolnosti pod kojima se ono doga-a. Prostor je deo problema zaga-enja vazdu*a zbog toga to se najvie zaga-ivaa isputa upravo u vazdu* koji neposredno udiemo. Stambene etvrti ili gradovi za*vataju samo oko 1O teritorije S#0$ ali vazdu* upravo u ovim delovima prima najjae kon%entra%ije emisija. .reme je deo problema zato to je dinamika zaga-enja vana. U svakom ve!em gradu$ svakog jutra i popodneva tee ogromna reka automobila od predgra-a ka %entru i obrnuto. Hezultat je nagli skok zamanog oslobo-enja zaga-ivaa dva puta dnevno. Do jedan uzrok povremenog zaga-ivanja predstavljaju okolnosti. .remenski uslovi i topogra"ija su znaajni "aktori zaga-enja vazdu*a. +igledno je da u bilo kom momentu nivo zaga-uju!i* materija u atmos"eri daleko zaostaje za kumulativnim koliinama koje se alju u atmos"eru. +vo ukazuje da postoje NponoriN za razliite zaga-ivae u kojima se oni prikupljaju. Prema Glezingeru <1E7E= NponoriN za atmos"erske zaga-ivae <i druge tipove= trojaki su1 1. spontana *emijska trans"orma%ija$ npr. oksida%ija/ 2. mikrobioloka razgradnja u zemljitu i vodi/ . "iziki pro%esi kao to su solubiliza%ija i taloenje. Stepen delovanja ovi* pro%esa varira od mesta do mesta$ od zaga-ivaa do zaga-ivaa i od vremena do vremena. 0rugim reima$ vreme boravka bilo koje *emijske materije u sredini veoma se razlikuje i zavisi od razliiti* *emijski*$ "iziki* i bioloki* odlika sredine i od same *emikalije. #tmos"erske esti%e se uklanjaju uglavnom "izikim me*anizmima1 suvim ili vlanim taloenjem. .lano taloenje podrazumeva$ re%imo$ sposobnost kie da odnosi esti%e iz atmos"ere. Suvo taloenje je od primarnog znaaja u tropos"eri gde se brzina i obim sedimenta%ije pove!avaju sa pove!anjem veliine esti%a.
4E

#tmos"erski gasovi se uklanjaju "izikim i *emijskim pro%esima. [asovi se adsorbuju na vrstim materijalima ili stupaju u *emijske reak%ije u vazdu*u. Proizvodnja elektrine energije je uzrok znaajnog zaga-enja vazdu*a. Pove!ano kori!enje elektrine energije poboljalo je kvalitet ivota$ ali je odnos poboljanja i snage ostao relativno mali. aga-enje vazdu*a od poetka industrijske ere izaziva znaajne probleme u visokorazvijenim zemljama Severne #merike i Evrope/ automobili imaju u tome sve ve!i udeo u ovim zemljama u drugoj polovini 25. veka. & dok su se ove zemlje borile da oiste vazdu* u svojim gradovima sve izraenije postaje prekogranino zaga-enje. +vaj vid zaga-enja izazvao je brojne sporove u svetu$ pa je konano dolo do usvajanja prin%ipa me-unarodnog prava da jedna drava ne sme da zaga-uje vazdu* druge. [lavni uzroni%i zaga-enja vazdu*a sa opadaju!im znaenjem su saobra!aj$ proizvodnja elektrine energije$ industrija <ukljuuju!i sagorevanje goriva i obradu materijala=$ umski i poljoprivredni poari i spaljivanje. Svaki izvor zaga-enja podrazumeva brzo sagorevanje neke vrste goriva. Priroda tako-e emituje zaga-ivae u atmos"eru. SumporPdioksid$ oksidi azota$ ugljenPmonoksid$ metan$ ugljovodoni%i i esti%e iz vulkana$ barutina$ uma$ poara nastali* prirodnim putem i delovanje vetra na tle koje nije prekriveno vegeta%ijom. .ulkani izba%uju ogromne koliine praine i suspendovane materije$ kao i tetne gasove. Haspadanje organske materije u tropskim umama i na drugim mestima emituje u atmos"eru razliita gasovita jedinjenja kao to je$ na primer$ metan$ a ume daje razliita organska jedinjenja kao to su ketoni$ alde*idi i drugi sloeni ugljovodoni%i. U urbanim i visokoindustrijalizovanim podrujima vazdu* obiluje ugljenP dioksidom$ metanom$ sumporPdioksidom$ atmos"erskim oksidantima <azotnim oksidima$ ozonom$ sekundarnim "otooksidantima=$ *lorP"luor ugljovodoni%ima <"reonima=$ *idrogenskim *alidima <jedinjenjima vodonika i *alogeni* elemenata=$ kao i ve!om koliinom esti%a praine$ pepela$ a-i$ bakterija i spora.

(lavni *agaiva2i va*d-/a

&zvesan broj oksida sumpora <S+_= ima pogubne e"ekte na okolinu. 8ajvaniji je sumporPdioksid <S+2=. Smatra se da su elektrane na ugalj najve!i uzronik problema koji sumporPdioksid izaziva u S#0. U proseku$ 75O sumporPdioksida u vazdu*u ameriki* gradova potie iz ovi* postrojenja. [oriva imaju veoma razliite kon%entra%ije sumpora. Ugalj sa velikim sadrajem sumpora iz pojedini* rudnika moe sadrati i do @O sumpora < goriva sa niskim sadrajem imaju manje od 1O sumpora=. Prirodni gas sadri sumpor samo u tragovima/ zbog toga su mnoge "abrike i postrojenja preli sa uglja na prirodni gas im je
>5

uvedena kontrola emisije sumporPdioksida. Energetska kriza sredinom sedamdeseti* godina 25. veka i skok %ena goriva sa niskim kon%entra%ijama sumpora izmenili su i ovaj trend kori!enja gasa i na"te i stimulisali traenje novi* reenja za problem sumporPdioksida. SumporPdioksid je gas bez boje$ teak$ u vodi rastvorljiv$ otrog iritiraju!eg mirisa. SumporPdioksid je sam po sebi otrov$ ali moe da reaguje sa ozonom$ vodonikPperoksidom$ vodenom parom i drugim materijama u atmos"eri i da stvara sumpornu kiselinu <A2S+>=. Sumporna kiselina je jedna od najjai* poznati* kiselina$ moe da nagrize krenjak$ metal$ tkaninu i razaraju!e deluje na disajne organe. Sumporna kiselina iz zaga-ivaa vazdu*a koji sadrze sumpor glavni je uzrok kiselosti kia. &ako e"ikasnost direktne oksida%ije sumporPdioksida ozonom nije velika$ ozon sigurno uestvuje u lan%u reak%ija koje$ u ve!oj meri$ vode oksida%iji sumporPdioksida i nastajanju sul"ata.

;isul"atni radikal <AS+4= nastao reak%ijom 1 dalje reaguje daju!i sumpornu kiselinu kao krajnji proizvod oksida%ije jedinjenja sumpora u atmos"eri. Prevo-enje gasovitog sumporPdioksida <S+2= do sul"atnog aerosola poinje oksida%ijom uz ue!e +A ili peroksidnog radikala$ to daje molekul sumporne kiseline u gasnom stanju$ a potom sledi brza "azna trans"orma%ija kondenza%ijom na povrinama ve! postoje!i* esti%a. +vakve esti%e submikronski* sekundarni* aerosola sul"ata mogu biti jasno vi-ene aso%irane sa ve!im$ *emijski trans"ormisanim$ esti%ama lete!eg pepela. +ksida%ija sumporP
>1

dioksida <S+2= u gradskom vazdu*u moe dovesti do akumula%ije sekundarni* sul"atni* aerosola na ve! postoje!im esti%ama. Prema nekim autorima$ oko 75O urbani* submikronski* esti%a je sastavljeno od *igroskopni* jedinjenja$ preteno amonijumPsul"ata$ koje postaju tene kapi sa porastom sadraja vlage u vazdu*u. Gtetni uti%aji na ekosistem i ljudsko zdravlje od "oto*emijski* oksidanata i esti%a suspendovani* u vazdu*u <aerosola=$ posebno oni* respirabilni*$ manji* od 15 im <P,15= i 2$@ im <P,2$@=$ bili su osnovna pokretaka snaga za rad na smanjivanju zaga-enja vazdu*a. 8a zdravlje ljudi utiu brojni zaga-ivai vazdu*a$ a najvie sumporPdioksid <S+2=$ persistentni organski polutanti <P+P=$ ozon i aerosoli. Urbani aerosoli sadre tragove mutageni* i kan%erogeni* poli%iklini* aromatini* ugljovodonika <P#A=$ oksiPP#A$ kao i sloenu smeu razliiti* organski* i neorganski* jedinjenja. +zon i$ u izvesnoj meri$ suspendovane esti%e su sekundarni polutanti. +ni se "ormiraju u vazdu*u$ od primarno emitovani* polazni* supstan%i$ u nizu sloeni* reak%ija u kojima pokretaku ulogu ima sunevo zraenje <solarna radija%ija=. +zon u tropos"eri nastaje razlaganjem primarni* zaga-uju!i* materija u atmos"eri$ azotni* oksida$ koji se razlau pod dejstvom Sunevog zraenja osloba-aju!i atomski kiseonik$ koji zatim stupa u reak%ije sa molekulskim kiseonikom iz vazdu*a. )ropos"erski ozon je poznat kao NloN ozon$ za razliku od NdobrogN$ stratos"erskog ozona koji titi bios"eru. )ropos"erski ozon je sekundarni polutant$ tanije "otooksidant koji zapoinje niz reak%ija sa organskim molekulima prisutnim u vazdu*u$ kao produktima antropogeni* delatnosti$ pri emu nastaju veoma tetna jedinjenja kako za biljke$ tako i za sve druge organizme$ a posebno oveka. Aemijski pro%esi koji vode do "ormiranja i uklanjanja tropos"erskog ozona ukljuuju oksida%iju gasoviti* isparljivi* organski* jedinjenja <.+9$ .olatile +rgani% 9ompounds= povezanu sa "oto*emijskim reak%ijama azotovi* oksida i slobodni* radikala. #zotovi oksidi$ azot dioksid <8+2=$ azot monoksid <8+= i azotsuboksid <82+=$ prepoznaju se kao utoPbraon obla%i. 8aje!e se oznaavaju kao 8+_ jer se ne zna taan odnos pojedini* oksida. +vo su korozivni gasovi i veoma jaki oksidansi. +ni nadrauju plu!a$ izazivaju bron*itis$ pneumoniju i smanjuju otpornost na in"ek%ije disajni* organa. bog svoje rastvorljivosti u vodi jedan su od izazivaa jkiseli* kia? koje unitavaju i degradiraju ivotnu sredinu. ajedno sa ugljovodoni%ima grade ozon$ glavni sastojak smoga$ u prizemnim slojevima vazdu*a. 8ajve!i deo 8+2 se "ormira oksida%ijom 8+ koji je osnovni azotni proizvod sagorevanja. Emitovan u atmos"eru azotPmonoksid se brzo razblauje i njegova oksida%ija vazdunim kiseonikom je spor pro%es. Sa daleko ve!im
>2

prinosom tee njegova oksida%ija alkilperoksiP ili *idroperoksi radikalima koji nastaju "otooksida%ijom .+9. H+2 <ili A+2= ] 8+^H+ <ili A+= ] 8+2 <>=

Poto je stvorena dovoljna koliina azotPdioksid <8+2= osnovni put "ormiranja ozona u tropos"eri dalje tee njegovom "otolizom uz stvaranje atomskog kiseonika +<4P=. 8+2 ] *v^ 8+ ] +<4P= +<4P= ] +2 ] ,^+4 ] , <,d air$ 82= <@= <6=

Prisustvo relativno mali* koliina ozona u tropos"eri je od velike vanosti za *emijske reak%ije koje se u njoj odigravaju. Motoliza ozona vodi do stvaranja pobu-enog atoma kiseonika +<10= koji uestvuje u "ormiranju +A radikala. +4 ] *v^ +2 ] +<10= +<10= ] A2+^ 2 +A <Vk4@5 nm= <7= <K=

Aidroksi radikali su najznaajniji oksida%ioni agensi u tropos"erskoj *emiji$ ali nji*ova aktivnost nestaje sa prestankom dnevne svetlosti. U toku dana oni uestvuju$ u najve!oj meri$ u oksida%ionim pro%esima koji vode nastajanju sumporne$ azotne kiseline polu isparljivi* organski* jedinjenja. Heak%ija ozona sa 8+$ iz prirodni* i antropogeni* izvora$ pra!ena je "ormiranjem nitratnog radikala. 8+ ] +4^ 8+2 ] +2 8+2 ] +4^8+4] +2 <E= 15=

Poto 8+4 radikali brzo podleu "otolizi <u toku nekoliko sekundi= nji*ova kon%entra%ija tokom dana ostaje niska$ ali tokom no!i moe dosti!i e"ektivne nivoe. )okom no!i su ozon i nitratni radikali najvanije supstan%e za oksida%iju prisutni* jedinjenja. Dedna od mogu!i* reak%ija je1 8+4 ] 8+2^82+@ <11=

Gto u prisustvu vlage daje azotnu kiselinu1 82+@ ] A2+^2 A8+4 <12=

>4

bog e"ekta reak%ija <@=$ <6= i <15= jednovremeno prisustvo pove!ani* kon%entra%ija 8+2 i +4 na istom mestu uglavnom je iskljueno. )ropos"erske reak%ije uz ue!e +A radikala$ 8+4 radikala i ozona ima kljunu ulogu za dnevnu i no!nu *emiju zaga-enog vazdu*a. &spitivanja pokazuju jasnu *emijsku vezu izme-u tropos"erskog ozona i aerosola. Mormiranje sekundarni* aerosola je blisko povezano sa prisustvom ozona i drugi* "oto*emijski* polutanata<>=. Kon%entra%ije submikronski* aerosola nitrata$ sul"ata i amonijuma pokazuju maksimalne vrednosti u popodnevnim satima i u mnogim sluajevima podudaraju se sa maksimalnim kon%entra%ijama ozona <K=. S druge strane$ pokazano je da neka biogena i antropogena isparljiva jedinjenja mogu znaajno doprineti stvaranju organski* aerosola preko "ezni* raspodela nji*ovi* reak%ioni* produkata <15=. Aidroksilni radikali tokom dana$ nitratni radikali tokom no!i i ozon u svako doba imaju %entralnu ulogu u nastajanju i ponaanju toksini* supstan%i u vazdu*u$ mutageni* P#A i "ini* $ submikronski* esti%a. Pored uti%aja na zdravlje ljudi$ sastav$ veliina i broj "ormirani* aerosola imaju znaajan uti%aj na apsorp%iju i rasipanje sunevog zraenja$ a time na toplotni bilans i prozranost atmos"ere. Aloro"luorougljovodoni%i <9M9S= su ugljovodoni%i$ kao to je "reon$ kod koji* su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima "luora. +ni mogu biti teni ili gasoviti$ nezapaljivi su i stabilni na toplotu$ koriste se kao ras*la-ivai$ u aerosolima i kao rastvarai. Kad dospeju u vazdu*$ polako se diu u gornju atmos"eru emlje gde se raspadaju pod dejstvom U. zraka. 0eo molekularni* "ragmenata reaguje sa ozonom u atmos"eri ime se smanjuje koliina ozona. #tomi *lora iz *loro"luorougljovodonika deluju kao katalizator u lan%u reak%ija kojima se dva molekula ozona pretvaraju u tri molekula obinog kiseonika. +vaj pro%es bre smanjuje korisan ozonski sloj nego to se on prirodnim pro%esima obnavlja. NHupaN koja nastaje proputa ve!e koliine ultraljubiastog zraenja na povrinu emlje i izaziva zdravstvene probleme kod ljudi$ kao to su katarakt ili rak koe$ ali i poreme!aje u osetljivim ekosistemima <npr. biljke proizvode manje semena=. .lada S#0 je 1E7K. zabranila upotrebu aerosola na bazi "luorougljovodonika$ odnedavno u aerosolima "luorougljovodonik je zamenjen ugljovodoni%ima <butanom=. Aemijska industrija je uloila ogromne napore u istraivanju mogu!e upotrebe bezbedniji* *emijski* sastojaka. AloroP"luoro ugljovodoni%i <9M9= su inertni molekuli koji se ne mogu razgraditi u tropos"eri. 8ji*ovo vreme NivotaN u atmos"eri prelazi 155 godina tako da imaju sasvim dovoljno vremena da polako di"unduju iz tropos"ere u stratos"eru. U stratos"eri su 9M9 izloeni snanoj solarnoj radija%iji <pre svega U. zraenju=. +va radija%ija 9M9 ini "oto*emijski aktivnim to ima za posledi%u stvaranje reaktivni* atoma *lora <radikala= i molekula *loroksida <9l+=$ gde oba ova produkta imaju slina svojstva kao oksid azota$ a ponaaju se veoma slino kao on. Alor se ponaa kao katalizator$ nakon razaranja
>>

molekula ozona atom *lora se osloba-a i spreman je za razaranje slede!eg molekula ozona. Svaki *lorni atom nastao "otodekompozi%ijom 9M9 u proseku uestvuju u razaranju najmanje 1555 molekula ozona. +zon moe izazvati odre-ene "izioloke probleme u ljudskom organizmu i ugroziti zdravlje ljudi u pove!anim kon%entra%ijama koje su odre-ene odgovaraju!im standardima. &ma ljudi koji osete prisustvo ozona ak i kada je kon%entra%ija samo 5$552 mgCm4. pri kon%entra%iji od 5$51P 5$52 mgCm4 neki ljudi imaju problema sa koordina%ijom oni* mii!a i slabije vide. Edem plu!a se javlja pri kon%entra%iji manjoj od 2$1>4 mgCm4 pri testovima na ljude. #merika #gen%ija za zatitu sredine <EP#=$ smatra da 5$42 mgCm4 izaziva ose!aj nelagodnosti u grudima$ irita%iju respiratornog trakta i smanjenje disajni* "unk%ija/ 5$46 mgCm4 pogoravaju se astma$ em"izem i *ronini bron*itis/ a na 5$4E mgCm4 javlja se smanjena otpornost na bakterijske in"ek%ije. Postavljen je standard od 5$26 mgCm4 kao grani%a za mogu!e pojave zdravstveni* problema. +vo su samo srednje vrednosti to znai da !e samo polovina ljudi reagovati na kon%entra%ije ozona u tim vrednostima. &skustvo izgradnje dimnjaka$ kao puta za odvod neeljeni* i tetni* gasova u doma!instvu$ ovek je iskoristio i za osloba-anje od neeljeni* gasova u industriji$ s tim to su njegove dimenzije daleko ve!e ali i tetan uti%aj gasova na sredinu vidljiviji. Gtetni gasovi se u visinu podiu za*valjuju!i "izikom zakonu podizanja toplog vazdu*a u vie slojeve kao i zakonu strujanja u samom dimnjaku. Pored ova dva zakona$ kojim se ovjek reava neeljeni* gasova kao trenutni* problema$ u drugom NinuN dva nova zakona se direktno okre!u protiv njega. Prvi je injeni%a zemljine tee$ koja esti%e tetni* materija ponovo privlai zemlji <tee u neposrednoj blizini dimnjaka$ lake neto dalje= i drugi$ u krajnjem ogranien prostor atmos"ere i zakonitost njenog "izikoP*emiskog sastava i "unk%ije koju je taj sastav imao i ima u "ormiranju ivota na emlji i njegovom daljnjem odravanju. 0irektno zaga-ivanje vazdu*a vri se i snanom motoriza%ijom. #utomobili omogu!avaju ve!u pokretljivost ali za uzvrat trae izuzetno mnogo kiseonika <za sagorijevanje u motoru= a vra!aju ugljenPdioksid i ugljenmonoksid. Lovek kao konzument duvana$ tako-e zaga-uje vazdu* svog stanovanja. &ndirektno zaga-enje vazdu*a vri se isparavanjem tetni* materija izbaeni* u vodu ili odloeni* na zemlju.

9oto/e,i)ski s,og
Moto*emijski smog nastaje pod dejstvom sunevog zraenja$ "oto*emijskim reak%ijama$ u atmos"eri zasi!enoj izduvnim gasovima i dimom iz automobilski* motora i "abriki* dimnjaka. Pri tome nastaju isparljiva organska jedinjenja koja
>@

se kondenzuju stvaraju!i gustu izmagli%u. Moto*emijski smog je$ obino$ najizraeniji u ranim popodnevnim asovima$ kada je najintenzivnije sunevo zraenje. Mormiranje smoga zapoinje prisustvom primarni* atmos"erski* polutanata u vazdu*u$ kakvi su azotni oksidi$ koji se tokom dana$ "oto*emijskim reak%ijama pod dejstvom U. zraenja razlau na 8+ i atomski kiseonik. .eoma reaktivan atomski kiseonik stupa u brojne reak%ije od koji* jedna dovodi do stvaranja ozona u tropos"eri. Kako je ova reak%ija povratna tropos"erski oZon se neprestano stvara i razgradjuje$ a oslobo-eni atomski kiseonik oksiduje nove koliine "otolitikog 8+ u 8+2. ,e-utim$ istovremeno se u atmos"eri nakupljaju reaktivni nesagoreli ugljovodoni%i$ alde*idi i druga organska jedinjenja$ koja$ tako-e nastaju tokom rada motora sa unutranjim sagorevanjem i iz industrijski* postrojenja. 8ji*ovim prisustvom se blokira razgradnja ozona$ kojeg$ s toga$ ima sve vie$ te on stupa u reak%ije sa organskim molekulima. Pri tome nastaju brojne opasne$ toksine supstan%e$ kao to su "ormalde*id$ akrolein$ peroksia%etilnitrat <P#8= i druge. Posebno P#8 tetno utie na zdravlje ljudi izazivaju!i suenje$ irita%iju oiju i oteano disanje$ kao i velika ote!enja biljaka koja se ispoljavaju kao srebrnastoPbronzane nekrotine "leke na listovima <spana!a$ salate$ duvana=.

ti"a) *agaen)a va*d-/a na *dravl)e l)-di

E"ekat odre-enog zaga-ivaa na zdravlje oveka zavisi i od samog oveka$ njegovi* godina i genetskog nasle-a$ da li boluje od neki* bolesti$ od stepena "izike aktivnosti$ stresa. &sto tako$ e"ekti polutanata na ekosistem zavise i od samog ekosistemaP vrsta koje u njemu postoje$ *emijskog sastava tla i drugi* elemenata. ,ogu!a klasi"ika%ija bolesti vezani* za problem delovanja zaga-ivaa vazdu*a na ljude1 1. disajni nadraaji i akutni problemi "unk%ije plu!a <disanje=/ 2. rak/ . strukturne promene/ !. sistemska trovanja <npr. olovom=/ ". slabljenje imunolokog sistema koji dovodi do pove!ane podlonosti in"ek%ijama/ #. ostali tipovi smanjenog sadraja kiseonika u tkivu <npr. as"ik%ija Cgubitak svestuC zbog udisanja ugljenPmonoksida=. Lak i kratko izlaganje oksidima sumpora <npr. 1>$4 mgCm4 u toku nekoliko minuta=$ azotu ili ozonu$ moe dovesti do teko!au disanju ili razmeni gasova zbog edema <gomilanja tenosti u tkivima=$ stvaranja mukusa <sluzi= i bron*ijalnog spazma kao posledi%e irita%ije i zapaljenja. ;ron*ospazmi$ edemi i
>6

stvaranje mukusa oteavaju protok vazdu*a$ smanjuju kapa%itet plu!a$ i smanjuju stepen razmene gasova izme-u krvi i alveolarnog vazdu*a zbog dodatni* koliina tenosti kroz koje vazdu* mora da pro-e. Sve ovo utie na smanjenje koliina kiseonika koji stie u tkivo po %elom telu i oteava rad sr%a. Aronino nadraivanje plu!a$ bilo kao posledi%a zaga-uju!i* materija iz vazdu*a$ puenja$ alergijski* reak%ija$ ili svega toga zajedno$ mogu dovesti do *roninog stanja i konano do trajni* strukturni* promena na plu!ima.

'judi koji imaju astmu$ *ronini bron*itis ili em"izem uglavnom su oboleli zbog kombina%ija nasledne predispozi%ije$ puenja i uslova na radnom mestu uz dodatnu izloenost aerozaga-uju!im materijama u sredini u kojoj ive i rade. Gta god da je bio uzrok bolesti$ ovi ljudi$ kao i de%a i starije osobe spadaju u grupu veoma osetljivi* na aerozaga-uju!e materije. Aemijske materije koje u plu!a dospeju iz okoline mogu izazvati i druge bolesti osim bolesti respiratornog trakta. #erozaga-uju!e materije koje dospevaju u krvotok preko plu!a i izazivaju probleme u drugim delovima organizma nazivaju se sistemski toksini. +lovo i iva su najvaniji primeri sistemski* toksina koji se nalaze u vazdu*u. +lovo kao teki metal izaziva prvo bio*emijske$ zatim "izioloke i najzad zdravstvene posledi%e usled reak%ije sa enzimima$ drugim proteinima i ostalim *emijskim elementima !elija. +igledno$ dva tipa tkiva koja su najosetljivija na olovo su !elije mozga i kimene modine koje stvaraju %rvena krvna zrn%a. List vazdu* je osnov za zdravlje i ivot ljudi i itavog ekosistema. .azdu* je smesa gasova koja ini atmos"eru$ a sastoji se priblino od >C@ azota$ 1C@ kiseonika i vrlo mali* koliina plemeniti* gasova$ ugljen dioksida$ vodonika$ ozona$ vodene pare i razni* neisto%a. 8evolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.

>7

agadjeni vazdu* utie na razliite naine na zdravlje ljudi i itav ekosistem. #tmos"era slui i kao sredstvo transporta zagadjuju%i* materija do udaljeni* loka%ija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode. agadjenje vazdu*a zavisi prvenstveno od tipa zagadjiva%a. (lavni i*vori *agad)en)a va*d-/a s- *agrevan)e stanova# ind-stri)ske aktivnosti i sao+ra"a). 8ajes%e zagadjuju!e materije su ugljenmonoksid <9+=$ sumpordioksid$ azotdioksid$ mikroesti%e adji. Spe%i"ine zagadjuju!e materije vazdu*a su i olovo$ kadmijum$ mangan$ arsen$ nikl$ *rom$ %ink i drugi teski metali i organska jedinjenja koja nastaju kao rezultat razliiti* aktivnosti. Ugljen monoksid <9+= je veoma otrovan gas$ bez boje mirisa i ukusa. +vaj gas nastaje prilikom nepotpunog sagorevanja "osilni* goriva. Kon%etra%ija od 1O 9+ u vazdu*u je smrtonosna. Ugljen monoksid je toksian u visokim kon%entra%ijama i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona. Emisije poti%u uglavnom od saobra%aja. U Evropi se emituje oko 12@ , tona$ ili 11O od ukupne svetske emisije ovog gasa. Pro%enjuje se da emisija sumpor dioksida u Evropi iznosi 4E ,Ptona godisnje. Emisija sumpor dioksida drastino je ve!a u zimskom nego u letnjem periodu$ zbog sagorevanja "osilni* goriva. imski smog pojavljuje se najes%e i najvie u %entralnoj$ juznoj i jugoisto%noj Evropi. ato su vlasti u drzavama ovi* regiona krenule u kampanju za reduk%iju upotrebe vozila u %entralnim gradskim delovima. Kon%entra%ija sumpor dioksida u atmos"eri zapadnoPevropski* gradova primetno je opala u odnosu na 1E75. godinu. Pad kon%entra%ije sumpor dioksida u atmos"eri rezultat je reduk%ije koris%enja "osilni* goriva u zagrevanju doma!instava. Emitovane kisele supstan%e kao sto su sumpor dioksid i azot dioksid u atmos"eri se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za to vreme pre!i razdaljinu od preko nekoliko *iljada kilometara$ gde se preobrazuju u sul"urnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti sumpor dioksid i azot dioksid i nji*ovi reak%ioni proizvodi nakon nji*ove depozi%ije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinski* voda <kisele kise= gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. E"ekti a%idi"ika%ije odrazavaju se na1 vodene organizme koji su osetljivi na pove!anje pA i pove!anje toksini* metala u vodi$ biljke su osjetljive na pove!anje kon%entra%ije *idrogenovi* jona u zemljistu$ ljudi takodje trpe posledi%e a%idi"ika%ije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne vode koje esto imaju neprimeren pA i pove!anu kon%entra%iju metala.

>K

:isele kie
Hobert #ngus Smit*$ bio je *emiar koji je iveo i radio u Engleskoj u f&f veku. ;avio se$ izme-u ostalog$ i prouavanjem atmos"erskog talogaP kia u Engleskoj$ Gkotskoj i 8emakoj. +n je objavio 1K72. da postoji zavisnost izme-u lokalni* "abrika koje su sagorevale ugalj$ trajektorije dima$ depozi%ije organski* supstan%i iz atmos"ere$ uestalosti padavina i kon%entra%ije sul"atni* jona u pre%ipitatu <kii=. Konstatovao je da kiselost kia pre svega odre-uje sadraj sul"ata. Poetkom f&f veka Engleska se za*uktavala u svom industrijskom razvoju i nije obra!ala panju na istraivanja jednog naunika. )ek nakon itavog jednog veka u 8orvekoj posredstvom norvekog programa za interdis%iplinarna istraivanja posve!ena je panja negativnim uti%ajima kiseli* atmos"erski* taloga na ume i ribe. U junoj 8orvekoj se prepolovila popula%ija riba u periodu od 1E>5 do 1EK5. 'judske aktivnosti su prouzrokovale emisiju sumporPdioksida koji se potom naao u kiselim kiama ugroavaju!i oveka i prirodu. Po de"ini%iji kisele kie su atmos"erski kiseli talog u "ormi kie. Do pre%iznija de"ini%ija je da su kisele kie padavine koje imaju ve!u kiselost <manji pA= od uobiajeni* kia koje padaju u nezaga-enim regionima emlje. Padavine odstranjuju iz atmos"ere gasove$ aerosole i esti%e na dva naina1 1. Stvaranjem kaplji%a vodene pare u obla%ima koje sakupljaju zaga-ivae iz atmos"ere i kada se steknu potrebni uslovi kaplji%e iz oblaka se ukrupnjavaju i padaju u obliku kie/ 2. &spiranjem atmos"ere kada kia <sneg= atmos"eru ispod oblaka ispira i prei!ava. +va dva naina obu*vataju vlanu pre%ipita%iju. #tmos"era se moe prei!avati od polutanata i bez kie i to1 1. #psorp%ijom gasova na razne povrine u prirodi kao to su vegeta%ija$ zemljite ili vodene povrine$ kao i na gra-evine/ 2. [ravita%ionim taloenjem ve!i* esti%a/ 3. U direktnom kontaktu "ini* esti%a sa vegeta%ijom i drugim povrinama. )ermin kiseli talog obu*vata %elokupnu kiselu pre%ipita%iju koja za*vata gasove$ esti%e$ kao i tenu "azu tako da se u kiselom talogu nalaze sve kisele supstan%e iz atmos"ere. ato se trivijalni naziv Nkisele kieN sve vie zamenjuje mnogo pravilnijim Natmos"erski talogN koji obu*vata sve kisele supstan%e kao i sve druge zaga-ivae koji se nalaze u atmos"eri. 8ezaga-ena kia je po prirodi kisela jer atmos"era sadri u sebi kiseli oksid ugljenPdioksid <9+2= koji se rastvara u vodi <kapima kie= i daje kao produkt ugljenu kiselinu to ima za posledi%u da je kiselost <pA= kini%e oko @$6. +vo je
>E

granina vrednost$ kia ija je pA vrednost ispod @$6 smatra se kiselom. Usled zaga-enja pA kie se drastino menja. )ako$ na primer$ merenja kiselosti kini%e u Severnoj #meri%i pokazale su vrednosti i od pA 4$ a najnia vrednost za pA kini%e u S#0 ikada izmerena je 2$1 i to u severnim delovima S#0 1E6>. godine$ dok je u Evropi najnia vrednost ikada izmerena bila pA 2$> u Gkotskoj 1E7>. godine. Porast kiselosti vodenog taloga konstantno raste. Hazlog tome je stalan porast sadraja kiseli* oksida <S+2 i 8+f= koji se akumuliraju u atmos"eri$ zatim rastvaraju u kinim kapima i sa kiom ili snegom dospevaju na zemljinu povrinu$ odnosno sa esti%ama iz atmos"ere sa kojima reaguju$ usled gravita%ije dospevaju tako-e na zemljinu povrinu. Kiselost sredine meri se preko njene pA vrednosti$ koja predstavlja negativan logaritam kon%entra%ije vodonikovi* jona u nekom rastvoru. Ure-aj kojim se meri pA vrednost nekog rastvora naziva se pAPmetar. 0a bi se izmerila kiselost kie ona se pret*odno mora sakupiti u posebnoj sabirni%i koja je esto instalirana na terenskim meteorolokim stani%ama. Padavine <vodeni talozi$ kie= esto su blago kisele reak%ije zbog prisustva ugljene kiseline u njima za*valjuju!i prisustvu ugljenPdioksida u atmos"eri. ,e-utim$ kao posledi%a antropogeni* aktivnosti u vazdu*u se nalaze gasovita jedinjenjaP oksidi sumpora i azota$ koji se rastvaraju u vodi stvaraju!i odgovaraju!e kiseline <sumporastu$ azotastu=. Padavine u urbanim i industrijskim zonama$ koje obiluju ovim kiselinama$ oznaene su kao kisele kie. Pored kiseli* kia u oblastima sa velikim atmos"erskim zaga-enjima este su i kisele magle ili izmagli%a$ kao i kisela$ suva ili vlana depozi%ija. Kiseli vodeni talozi su veoma opasni za ivi svet$ naroito biljke$ liajeve$ organizme na kopnu$ ali i u vodi. Pod dejstvom kiseli* kia propada umska vegeta%ija$ unitavaju se poljoprivredne povrine i dolazi do pomora riba u jezerima. Pored toga$ kisele kie deluju na sve predmete na emlji. +ne izazivaju naruavanje i koroziju spomenika$ "asada zgrada$ ukrasni* predmeta od kamena$ metala i drugi* materijala. Unitavanje kameni* spomenika$ skulptura i ukrasa$ naroito u gradskim podrujima$ oznaeno je kao kamena erozija. &zuzetno negativno dejstvo kiseli* vodeni* taloga je izraeno u sinergistikom dejstvu sa drugim atmos"erskim zaga-uju!im materijama <na primer ozonom u tropos"eri=$ kao i u oblastima gde je kisela$ silikatna matina podloga zemljita. bog toga su velika ote!enja od kiseli* kia prisutna u %entralnoj Evropi$ naroito u 8emakoj$ kao i u .elikoj ;ritaniji. 8a podruju ;alkanskog poluostrva i itave jugoistone Evrope$ gde je krenjaka matina podloga$ tetno dejstvo kiseli* kia je slabije izraeno$ jer se u prisustvu karbonata odrava povoljna reak%ija <PA= zemljita i vode.

@5

E5ekat staklene +ate

0eo re"lektovanog zraenja sa Sun%a se apsorbuje u staklenikim gasovima <9+2$ 82+$ 9A>$ AM9$ PM9$ SM6=. )o je znaajan me*anizam odranja temperature atmos"ere <bez ti* gasova temperatura bi bila 45 stepeni nia=. 0anas je ve! sa sigurno!u poznato da se kon%entra%ija 9+2 znaajno pove!ala tokom poslednjeg veka$ pa je gotovo sigurno da je to posledi%a ljudske aktivnosti. Postoje dakle i prirodni izvori promene kon%entra%ije 9+2 me-u ostalim i vulkanske erup%ije. emlja je dinamiki$ a ne statiki sistem. ,e-utim$ sve je vie oigledno da postoji jaka veza izme-u kon%entra%ije 9+2 i prosene globalne temperature. emlja se zagrejala za 5.@l9 u toku prolog veka. Pro%enjuje se da !e se globalna temperatura vazdu*a na emlji pove!ati za otprilike 1P4.@l9 do 2155. godine. )o je najbre menjanje klime u poslednji* 15555 godina. agrevanje ovakvi* razmera uti%a!e na promenu temperature i raspodelu padavina. )o !e prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za pi!e. )ako-e !e uti%ati na zdravlje ljudi$ vitalnost uma i drugi* prirodni* oblasti$ kao i na poljoprivrednu proizvodnju$ *ranu. bog vie vode u atmos"eri bi!e vie kie i snega$ to !e uzrokovati poplave$ eroziju tla i ogromne tete. U drugim oblastima emlje bi!e sua. a poslednji* 155 godina nivo mora porastao je za 15P2@%m. )opljenje gleera irom sveta doprinelo je pove!anju nivoa mora. )opljenje i zagrevanje tundre <Sibir$ #ljaska= dovodi do raspadanja organski* materija i oslobadanje ugljenika$ stvaraju!i dodatni izvor stakleniki* gasova.

Slika 4.1 romene koncentracije u1ljen5dioksida ("/(+ merene u atmosferi od 1*-). 1odine

@1

Slika 4.(. 6misija "/ ( u zavisnosti od vrste 1oriva (u1alj, nafta, 1as+

Zagaen)e vodeni/ res-rsa

+snovna uloga vode u njenom antropogenom %iklusu praktino potpuno je analogna njenoj ulozi u krvotoku sloeniji* ivi* organizama <krv sadrii oko K4O vode=. 8aime$ kori!enje vode od strane oveka za odnoenje ili razblaivanje otpadni* materija u velikoj meri je uporedivo sa osnovnom "unk%ijom krvi na !elijskom nivou. Prema tome$ najodgovorniji za zaga-ivanje prirodni* vodni* resursa su nji*ovi glavni korisni%i u antropogenom %iklusu ( industrija$ poljoprivreda i stanovnitvo. Stepen i struktura zaga-enja u velikoj meri su zavisni od naina na koji se aktivnosti u okviru ovog %iklusa obavljaju <primenjene te*nologije i naini ivljenja= i od broja ljudi u datoj oblasti koji i* obavlja <gustina naseljenosti=. 8ajoptija de"ini%ija zagadjivanja voda mogla bi biti da je to svaka ovekova aktivnost koja umanjuje upotrebljivost prirodne vode kao resursa. +vde$ me-utim$ treba napomenuti da je$ zaga-enost date prirodne vode direktno uslovljena njenom budu!om namenom. )ako$ na primer$ skoro potpuno ista voda moe biti nepodobna za kori!enje u proizvodnji piva$ dok se od nje znatno zaga-enija voda moe direktno koristiti$ na primer$ za rekrea%iju$ uzgoj riba$ plovidbu ili navodnjavanje. 0o zaga-ivanja vodni* resursa moe do!i i prirodnim putem$ nezavisno od ovekove aktivnosti$ unoenjem u nji* razliiti* produkata raspadanja ostatka "lore i "aune i erozijom zemljita pod dejstvom povrinskog oti%anja.

@2

Sami izvori zagadjivanja mogu biti takasti$ koji su potpuno loka%ijski de"inisani i koji se mogu mnogo lake kontrolisati <na primer$ ispust komunalne ili industrijske otpadne vode u re%ipijent kroz %ev ili kroz kanal= ili rasuti$ koje je mnogo tee kontrolisati <na primer$ povrinsko oti%anje sa urbani* povrina$ ili sa poljoprivrednog zemljita=. &ako se poten%ijalne zaga-uju!e materije vode$ kratko zaga-ivai$ mogu podeliti na vie razliiti* naina$ svaki od nji* moe se svrstati u jedu od etiri generalne kategorije1 1. bioloki agensi/ 2. rastvorne materije/ . nerastvorene materije i sedimenti i !. toplota. 0ok neke primese vode dobijaju status njenog zaga-ivaa samo kada su u njoj prisutne u ve!im kon%entra%ijama$ a inae su bez uti%aja na njenu zaga-enost$ ili joj ak popravljaju kvalitet$ a druge su tetne praktino bez obzira na to koliki im je sadraj u njoj. bog ovoga$ pogodnije je koristiti slede!u podelu zaga-uju!i* materija1 1. bioloki agensi/ 2. energijom bogata organska jedinjenja i neorganski nutrijenti/ . toksina *emijska jedinjenja/ !. "iziki agensi <ukljuuju!i toplotu i suspendovane materije=/ ". radioaktivne otpadne materije i #. neorganske soli$ kiseline i baze.

'osledi"e *agaen)a vodeni/ ekosiste,a

Pod biolokim agensima se podrazumevaju patogeni mikroorganizmi <bakterije$ vie!elijski paraziti i virusi=$ poten%ijalni sastoj%i *umani* ekskremenata$ koji izazivaju oboljenja ( koleru$ *epatitis$ ti"us$ dizenteriju$ botuliuzam i druga. U bioloke agense ubrajaju se i poten%ijalno patogeni mikroorganizmi koji potiu od oboleli* ivotinja iz klani%a ili iz pogona za preredu mesa$ ili iz pro%esa prerade vo!a i povr!a. .elika ve!ina ovi* mikroorganizama$ pre svega bakterija$ moe se unititi *lorisanje vode$ ali je ve!ina virusa rezistentna na ovaj nain njene obrade. Pove!ane kon%entra%ije neki* *emijski* jedinjenja mogu delovati razorno na akvatine ekosisteme$ "orsiranjem razvoja pojedini* nji*ovi* komponenti koje i* koriste kao *ranu. +va pojava$ poznata kao eutro"ika%ija moe biti izazvana na dva osnovna naina1 unoenjem vika biorazgradljivi* organski* materija koje slue kao *rana razgra-ivaima$ ili unoenjem vika neorganski* nutrijenata koji su ograniavaju!i "aktor u razvoju biljaka.
@4

U prvom sluaju problem nastaje onda kada se aktivnost razgra-ivaa$ koji organsku materiju koriste i kao izvor energije i kao izvor *rane$ toliko intenzivira za*valjuju!i viku *rane$ da oni utroe sav raspoloivi kiseonik za njenu oksida%iju. Parametar$ kojim se kvantitativno izraava sposobnost organske materije da na ovaj nain troi kiseonik$ a time i njena kon%entra%ija u datoj akvatinoj sredini$ naziva se bio*emijska potreba kiseonika$ ;PK. ;udu!i da se ovaj parametar odnosi samo na biorazgradljivu organsku materiju$ odnosno da izraava samo koliinu rastvorenog slobodnog +2 koji se troi na njenu bio*emijsku oksida%iju$ u praksi se koristi jo jedan parametar ( *emijska potreba kiseonika$ APK. +n se odnosi na ukupnu prisutnu organsku materiju u vodi i njen ukupni sadraj izraava preko koliine kiseonika koji je potreban za njenu *emijsku oksida%iju. U uslovima potpunog odsustva rastvorenog kiseonika$ praktino svi aerobni organizmiP ribe i zooplankton izumiru$ ukoliko pret*odno ne napuste takvu sredinu$ i dolazi do razvoja anaerobni* vrsta i nastajanja toksinog produkta neprijatnog mirisa i do drastinog pada kvaliteta vode. 0rugi nain pospeivanja eutro"ika%ije je unoenje vika neorganski* nutrijenataP azota i "os"oraP u prirodnu akvatinu sredinu. Dedan deo ovi* nutrijenata unosi se sa organskim zaga-ivaima u ijem se sastavu nalaze$ a drugi deo sa nji*ovim neorganskim jedinjenjima. +ba ova elementa$ u skladu sa 'ibigovim zakonom minimuma$ predstavljaju kontroliu!e nutrijente i stimuliu razvoj akvatini* biljni* vrsta$ ukljuuju!i i "itoplankton. )o$ sa jedne strane$ za*valjuju!i dnevnoj "otosintetskoj aktivnosti$ pove!ava sadraj rastvorenog kiseonika u vodi$ ali$ sa druge strane$ respira%ija biljaka i razgradnja mrtvog biljnog materijala stvaraju potpuno slian problem onome koji se javlja pri unoenju vika biorazgradivi* organski* materija. ;ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovnitva da ostane bez pija!e vode. Pritisak na okeane raste iz vie smerova. Svi proizvo-ai$ ili pravilnije *vatai ribe doivljavaju kolaps$ jer su se koliine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad. Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stiu u okeane. ;ila bi teta da se ne sprei zaga-ivanje za sada iste vode. Slede!a slika govori da postoje mesta sa izvanredno istom vodom.

@>

Pri kori!enju vrsti* goriva izba%uju se velike koliine dima i vrsti* esti%a a-i. +vi zaga-ivai prvenstveno zaga-uju vazdu*. )e materije zavravaju svoje kruenje u vodenim ekosistemima posredstvom atmos"erski* padavina. 8aroito su pri tom tetne kisele kie.Sneg odavno nije vie beo kao nekad.+n tako-e sadri mnoge od navedeni* materija. .ode koje se koriste pri prei!avanju gasova tako-e su zaga-ene. U koliko bi se isputale direktno u reke bez pred*odnog prei!avanja$ tetno bi delovale na ivi svet u rekama. ,ora i okeani predstavljaju najve!e ivotno podruije u kome su se razvile najstarije ivotne zajedni%e. & mora i okeane zaga-uju ovekove aktivnostibbb Prema nekim proraunima$ u )i*i okean dospeva oko E$ a u #tlanski oko 45 miliona tona raznog odpada godinje.Linjeni%a je da su osta%i pesti%ida na-eni u organizmima antarktiki* pingvina$ tamo gde pesti%idi ranije nikad nisu kori!eni$govori o globalnim razmerama dananji* zaga-ivanja ivotne sredine.U posebnoj su situa%iji$ zbog svog geogra"skog poloaja$ Sredozemno i ;altiko more$ a posebno su ugroeni svi zalivi koje su usled izolovanosti i male komunika%ije i strujanja vode postale prave akumula%ije zaga-uju!i* suostan%i. 0estruktivne klimatske promene mogu negativno uti%ati na zdravlje ljudi. Pove!anje temperature u kombina%iji sa vlanim vazdu*om prouzrokuje razna oboljenja ljudi.8aruena ekoloka ravnotea$ smanjenje prinosa i proizvodnja *rane direktno ili indirektno utie na ljudsku popula%iju. Usled velike zaga-enosti$ poplave dolazi do pojave razni* zarazni* bolesti$pove!anja broja alergija i drugi* respiratorni* bolesti.8eka podruija !e lake a neka tee biti izloena ovim promenama.8ajtee !e biti pogo-ene siromanije zemlje.Poto su de%a i stariji ljudi najneotpornije na ove promene$ oni !e biti i najugroeniji.

@@

Kako je ovek napredovao i osvajao daleke oblasti sa sobom je doneo i otpad. Linjeni%a je da tamo gde se pojavljuje ovek dolazi do zaga-enja prirode i promene u ekosistemu. +svajaju!i najve!e planine na svetu Aimalaje$ planinari su za sobom ostavljali razne vrste otpada zaga-uju!i okolinu. )aj otpad naje!e zatrpa sneg pa na planini ima vie slojeva raznog sme!a koje se ne vidi. U niim predelima u toplijem delu godine$ dolazi do otopljavanje snega i tada se naje!e otkriju tragovi ovekovog nemarnog ponaanja prema prirodi. 1EK6. godine u Lernobilu je doslo do *avarije nuklearne termoelektrane. Prilikom eksplozije nuklearnog reaktora is%urela je ogromna koli%ina radiaktivnosti. Svet je bio u soku. ;ilo je poginuli* $ ali i oni* koji su bili ozra%eni radiaktivnog izotopa. a mnoge koji su bili u blizini termoelektrane nije bilo spasa..eliki oblak radiaktivne prasine sirio se evropom.)o je bila ekoloska katastro"a koja je imala ogromne posledi%e. 0ugo godina posle *avarije de%a koja su bila u blizini elektrane umrla su od leukemije. agagjena voda$ neregularni na%ini ribarenja$ porast temperature i kiselost mora su najve%i neprijatelji korala. Unistavaju i* ritmom koji je pet puta brzi od onog kojim nestaju amazonske sume. Koralni grebeni su jedinstveni i kompleksni sistemi$najve%e strukture na zemlji bioloskog porekla i ambijenta sa najraznovrsnijim morskim vrstama. 8a zalost usled globalnog otopljenja korali su napadnuti boles%u od koje gube boju i umiru. 0anas se nalaze na listi ugrozeni* vrsta i preti im nestanak$ sto bi dovelo do dramatinog poreme!aja ekoloke i bioloke ravnotee. Pre oko 6@P75 miliona godina na prostoru sadasnjeg ,eksika u oblasti Dukatan pao je meteorit i izazvao pravu ekolosku katastro"u. U blizini pada od udarnog talasa velike jaine$ sva iva bi!a nestala su u trenutku. emljom su tada vladali dinosaurusi i ogromna "lora. Posle udara meteorita u atmos"eru je doslo do izba%ivanja ogromne koli%ine pepela koje je izazvalo *emijsku reak%iju$ zaokruzivsi %elu planetu. 8a zemlji je padala sumporna kisa. Udisanje sumpor dioksida izazvao je smrt zivi* bi!a na %eloj planeti. Sva iva bi%a su povezana lan%em is*rane$ zavise jedna od drugi* i izumiranjem jedne vrste$ nestaju i ostale. 8estale su itave vrste koje su tada vladale zemljom. ;ila je to velika planetarna katastro"a. Uzrok tog zagadjenja dosao je iz kosmosa$ pa se moe re%i da je to prirodno kosmiko zagadjenje nastalo od udara meteorita. +vo bi trebalo da bude opomena ljudima sta sve moe da se desi kad se zagadi i poremeti atmos"era.

?vrsti i o.asni ot.ad

Lvrsti otpad je svaki neupotrebljivi predmet ili materijal koji vlasnik odloi$ namerava da odloi ili je primoran da odloi u skladu sa jednom od kategorija prema utvr-enoj klasi"ika%iji otpada.
@6

:o,-nalni ot.ad je vrsti otpad koji nastaje u urbanim sredinama i u najve!em obimu ga ini tzv. Heziden%ijalni i komer%ijalni otpad. &ndustrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u toku industrijskog pro%esa$ i po svojim karakteristikama moe biti opasan i neopasan. Inertni ind-stri)ski ot.ad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom pro%esu$ a koji po svojim osobinama ne utie tetno na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi$ odnosno$ ne sadri opasne karakteristike. @edi"inski ot.ad podrazumeva sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama$ bez obzira na njegov sastav$ osobine i poreklo. ,edi%inski otpad ( sav otpad proizveden tokom pruanja zdravstvene zatite <glavni i sporedni izvori=. O.asni ,edi"inski ot.ad4 7@PE5O je komunalni otpad <slian otpadu iz doma!instva=/ 15P2@O je opasni medi%inski otpad <in"ektivni$ toksini i sl.= +pasni medi%inski otpad1 in"ektivni$ patoloki$ otri predmeti$ "arma%eutski$ genotoksini$ *emijski$ teki metali$ posude pod pritiskom$ radioaktivni otpad. Vei i*vori ,edi"inskog ot.ada1 bolni%e$ klinike$ laboratorije$ istraivaki %entri$ %entri za istraivanje na ivotinjama$ trans"uziologije$ sta%ionari$ mrtvani%e$ obduk%ijski %entri. @an)i i*vori ,edi"inskog ot.ada1 bolnike ambulante$ stomatoloke ambulante$ ku!na nega$ sta%ionari $ %entri za akupunkturu$ psi*ijatrijske ambulante$ kozmetike usluge poput buenja u*a i tetoviranja$ pogrebne usluge$ pomo!ne medi%inske usluge$ domovi za nepokretne osobe. Proizvodnja medi%inskog otpada po regijama1 Regi)a4
Severna

kgAkrevetAdan 7 P 15 4 4P6 1$> P 2 2$@ P > 1$K P 2$2

#merika$ 'atinska #merika apadna Europa &stona Europa Srednji &stok Hazvijeni deo istone #zije Srednje razvijeni deo istone #zije ta 2ini ,edi"inski ot.ad o.asni,7

,ogu!nost tetnog delovanja pojedini* materija koje mogu prouzrokovati tetu i opasnosti s velikim posledi%ama. +pasani medi%inski otpad moe imati slijede!a svojstva1 moe da sadri in"ektivne materije$ biti genotoksian$ sadrati
@7

opasne *emikalije ili "arma%eutske supstan%ije$ biti radioktivan$ sadravati otre predmete. +pasna svojstva kemijski* supstan%ija1 toksinost$ korozivnost$ zapaljivost$ reaktivnost$ eksplozivnost$ osetljivost na udar%e$ genotoksinost. +pasnosti su izloeni1 lekari i medi%insko osoblje$ bolesni%i$ pomo!no bolniko osoblje$ osoblje koje skuplja i odlae otpad$ %ela popula%ija$ rizi%i za ljudsko zdravlje$ mogu!i uti%aji na zdravlje1 #&0S$ *epatitis ; i 9$ in"ek%ije probavnog trakta$ in"ek%ije disajni* puteva$ in"ek%ije krvotoka$ kone in"ek%ije$ posledi%e delovanja radioaktivni* supstan%i$ trovanja$ osetljivost javnosti. Heak%ije javnosti na1 in%idente vezane za medi%inski otpad$ estetske uinke nepaljivo odloenog otpada. U nainu zbrinjavanja medi%inskog otpada treba voditi rauna o kulturnim i obiajnim za*tevima date sredine. Ot.adne vode i* *dravstveni/ -stanova )akve otpadne vode mogu sadravati1 patogene mikroorganizme1 bakterije$ viruse$ opasne *emikalije$ "arma%eutske materije$ radioaktivne izotope.

A,+ala!a
'ET ambalaa moe da se re%iklira @ P 6 puta. Pakovanje piva u PE) ambalai je najve!i zloin koji je mogao da se uradi ivotnoj sredini. #mbalaa je danas prate!i deo svakog proizvoda. Poto je proizvod iskori!en ona se ba%a i od atraktivnog pakovanja pretvara u "aktor zaga-enja ivotne okoline. 0a to ne mora uvek biti tako govori praksa razvijeni* zemalja u kojima se ambalaa prilikom odlaganja sortira po vrstama i ponovo prera-uje. Uvo-enje zakonske regulative koja tretira zatitu ivotne sredine i propisuje standarde odlaganja i re%ikliranja otpada je veoma znaajno pitanje za sve one koji direktno ili indirektno uestvuju u proizvodnji ambalae. + donoenju novi* zakona iz ove oblasti$ nainu na koji !e nova regulativa uti%ati na industriju ambalae i problemima koji u ovom trenutku mue zakonom nedovoljno zati!enu ivotnu sredinu kod nas. U vremenima nagle industrijaliza%ije$ urbaniza%ije$ razvijanja postoje!i* i osvajanja novi* te*nologija$ kao i porasta broja stanovnika P korisnika industrijski* proizvoda problem otpada postaje sve sloeniji. &maju!i u vidu injeni%u da priroda poseduje ogranienu mogu!nost samoprei!avanja i da je prema nekim materijama uopte ne poseduje pokrenute su i u toku su mnogobrojne aktivnosti usmerene u prav%u zatite$ obnavljanja i unapre-ivanja ivotne sredine. S obzirom na sve ve!e udaljenosti od mesta proizvodjne do

@K

mesta potronje industrijski* i drugi* roba ambalaa se moe smatrati Nnunim zlomN savremene %iviliza%ije. Plastini materijali se ve! godinama sve vie upotrebljavaju za izradu ambalae$ iako predstavljaju problem sa aspekta zatite ivotne sredine. Hazlozi za sve ve!u primenu su mnogobrojni. )o su$ izme-u ostali*$ niska %ena sirovina$ mala masa i razliite mogu!nosti prerade. +sim toga$ spe%i"ini utroak energije <utroak energije po jedini%i upakovanog proizvoda= pri proizvodnji plastini* materijala$ koji se koriste za izradu ambalae$ mnogo je manji nego to je pri proizvodnji na pr. stakla ili aluminijuma. Heavanje problema plastinog otpada se naje!e zavrava njegovim odlaganjem na deponije$ ali naalost$ zbog ljudske nebrige i van deponija. 0eponije velikog broja gradova i u razvijenim zemljama praktino su popunjene$ a nove se zbog visoki* %ena ne grade odgovaraju!om brzinom. +vakav nain uklanjanja otpada je naroito nepovoljan za plastini ambalani otpad iz vie razloga <zauzimanje velikog prostora zbog voluminoznosti$ nerazgradivost ti* materijala pod uti%ajem atmos"erilija i odlaganje koritenja sirovina i energije vezane u polimerima na neodre-eno vreme=. U naoj zemlji ne postoje uslovi za prikupljanje$ razvrstavanje i e"ikasnu preradu plastinog otpada. Evropski e%oPlabel program omogu!ava evropskim potroaima$ javnim i privatnim kup%ima$ da lako identi"ikuju priznate zelene proizvode u okviru Evropske Unije$ 8orveke$ 'i*tentajna i &slanda. +n doputa proizvo-aima da pokau svojim potroaima da nji*ovi proizvodi respektuju ivotnu okolinu. Kriterijumi ivotne sredine su razvijeni da zatite potroaka dobra <sa izuzetkom *rane$ pi!a i lekova=. Ekoloki kriterijumi za dobijanje Evropske e%oP labele su rezultat nauni* studija i iroki* konsulta%ija u okviru E-ro.ean nion E"oBla+elling 8oard 0E E81. Llani%e ovog saveta su1 kompetentne institu%ije zemalja lani%a$ predstavni%i 8.+$ potroake i industrijske aso%ija%ije$ sindikati i predstavni%i mali* i srednji* preduze!a i komora. Poto EUE; propie kriterijume za grupe proizvoda oni se odobravaju od zemalja lani%a i Evropske komisije. Ekoloki kriterijumi za svaku grupu proizvoda se de"iniu identi"ikuju!i gde je proizvod tetan za ivotnu sredinu u svakom svom stepenu ivotnog %iklusa$ poevi od proizvodnje sirovina$ kroz pro%es proizvodnje$ distribu%ije <ukljuuju!i pakovanje=$ kori!enja i zavrno sa njegovim konanim odba%ivanjem. U razmatranje se uzimaju slede!i aspekti ivotne sredine1 kvalitet vode$ vazdu*a$ zatita zemljita$ smanjenje otpadaka$ tednja energije$ upravljanje prirodnim resursima$ preven%ija globalnog otopljavanja$ zatita ozonskog omotaa$ sigurnost ivotne sredine$ buka...

@E

TCVBo*naka je znak dokumentovanog$ objektivnog nezavisnog ispitivanja osobina ili per"ormansi proizvoda$ sistema$ instala%ija ili drugi* servisa. )o je oznaka data od najve!e svetske organiza%ije za testiranje i %erti"ikovanje1 )m. H*einland <puno ime1 )m. H*einlandC;erlin ;randenburg [roup= sa seditem u 8emakoj$ njene kan%elarije i laboratorije za testiranje na svim kontinentima zapoljavaju preko K.555 ljudi. )m.Poznaka nije pravno propisana oznaka$ ali renome ove organiza%ije prua potroaima i trgovini dovoljno poverenja u kvalitet i sigurnost proizvoda oznaeni* ovom oznakom. =E o*na2avan)e je zakonski za*tev za ve!inu proizvoda koji se putaju na trite i upotrebu u zemljama Evropske Unije i obavetavaju nadlene organe da ti proizvodi zadovoljavaju sve primenljive tzv. 8eJ #pproa%* 0ire%tives <nove direktive pristupa=. bog obima i sloenosti ovi* direktiva$ ovde !emo samo naznaiti da se one zasnivaju na slede!im prin%ipima1 Aarmoniza%ija je ograniena na bitne za*teve Samo oni proizvodi koji ispunjavaju bitne za*teve se mogu pustiti na trite i u upotrebu Pretpostavlja se da su *armonizovani standardi$ re"eren%e objavljene u o"i%ijelnom urnalu i ugra-ene u na%ionalne standarde$ prilago-eni odgovaraju!im bitnim za*tevima Primena *armonizovani* standarda ili drugi* te*niki* spe%i"ika%ija ostaje dobrovoljna i proizvo-ai su slobodni da izaberu bilo koje te*niko reenje koje je saglasno sa bitnim za*tevima Proizvo-ai mogu birati izme-u razliiti* usaglaenosti pro%edura oporezivanja u sluaju primene direktive. 9E oznaka nije oznaka ili %erti"ikat dodeljen od neke organiza%ije. 8ju dodeljuje proizvo-a samostalno$ ali time se obavezuje da je proizvod izra-en u skladu sa primenljivim direktivama. +na tako-e obezbe-uje slobodno kretanje proizvoda u okviru EU trita. Proizvodi bez 9E oznake mogu biti od strane %arine stopirani za ulazak na trite. 'roi*voa2 )e d-!an da4 kae koje je direktive primenio$ pridrava se ti* direktiva$ izda deklara%iju o pridravanju <0e%laration o" 9on"ormitZ P 0+9=$ oznai proizvod 9E oznakom$ odrava za*tevanu dokumenta%iju kao eviden%iju pridravanja direktiva. a krajnjeg korisnika P potroaa je najznaajnije da su proizvodi u saglasnosti sa svim odredbama primenljivi* direktiva koje oznaeni proizvod
65

mora da zadovolji. nai$ 9E oznaka je indikator da je taj proizvod u saglasnosti sa bitnim za*tevima primenjeni* direktiva i da su subjekt usaglaenosti pro%edura oporezivanja propisani* u direktivama. )ako-e$ zemlje lani%e su obavezne da obezbede odgovaraju!a merenja da zatite 9E oznaavanje. a doma!e proizvo-ae $ iji proizvodi potpadaju pod primenu navedeni* standarda$ ovo znai da do pristupanja nae zemlje Evropskoj Uniji i saglasno tome usaglaavanja <*armoniza%ije= nai* standarda i ostali* propisa$ pravo na oznaavanja 9E oznakom mogu i moraju ostvariti preko uvoznika u zemlje EU. 0nevno Srbija isprazni stotinu tona plastini* "laa koje u najboljem sluaju zavre na kr%atim deponijama. 8aje!e$ ipak$ kokaPkola$ "anta$ sinalko$ voda voda$ piva i drugi osveavaju!i brendovi zavre na rekama$ jezerima$ niijim livadama na kojima se raspadaju due od jednog veka. & premda se preradom otpadne PE) ambalae bavi petnaest preduze!a manji* kapa%iteta$ odnosno deset mlinova i pedeset presa za smanjenje zapremine plastike$ od 2@5 *iljada tona plastinog otpada godinje$ re%iklirano biva tek pet. )ako se$ osim otrovni* gasova koje udiemo$ svako malo zapueni* dunavski* brana i rugla na vodama koje gledamo$ Srbija i ekonomski rasipa$ jer bi od svake baene "lae mogla da napravi novu. 8o$ gra-ani$ sve i kada bi *teli da uredno vra!aju "lae u pro%es re%iklae$ nemaju optinu u Srbiji u kojoj bi mogli$ jer ni u jednoj ne postoje kontejneri za sortiranje otpada. Plastini* "laa je u Srbiji sve vie. &ma i* na svakom !oku. Po parkovima$ na uli%ama... dok su reke prepune. 8e samo to unitavaju ivotnu sredinu i to su$ po miljenju neki* srunjaka opasne po zdravlje$ ve! mogu i da stave katana% na deponije. &ako su lagane$ zauzimaju ak 45 odsto otpada$ dok im je vek raspadanja dui od 155 godina. S druge strane$ mnogi tvrde da od takozvane PE) ambalae <polietilentetra"talat= i te kako moe da se zaradi. #li za razliku od drugi* evropski* zemalja$ ijim standardima teimo$ kod nas se ovaj problem oigledno ne s*vata ozbiljno. Kanadski nauni%i sa Univerziteta Kalgari nedavno su upozorili da je kori!enje stari* plastini* bo%a tetno po zdravlje. 8avika da se u ispranjenu bo%u ponovo sipa sok ili voda i da se iz nje pije P dvostruko je opasna. Prvi razlog je razvoj bakterija u bo%i. #ko se bo%a stalno iznova upotrebljava$ te bakterije ulaze u kruni %iklus i ponovo dospevaju u organizam. 0rugi razlog je injeni%a da polimer od koga se bo%e prave$ polietilen tere"talat$ vremenom osloba-a opasne toksine materije od koji* je ona sa imenom 0EA# posebno opasna i dokazano kan%erogena P utvrdili su nauni%i. +ni su pritom naglasili da su bo%e namenjene jednokratnoj upotrebi i da i* posle toga treba re%iklirati. bog sve ve!i* koliina i svoje tetnosti$ otpad se smatra jednim od najve!i* problema i zaga-ivaa nae ivotne sredine$ koji ima kratkorone i dugorone posledi%e na kvalitet i duinu naeg ivota$ kao i na kvalitet vazdu*a$ *rane i vode koje unosimo. Svi smo se do sada sreli sa ambalanim otpadom$ odnosno ambalaom$ koja kada prestane da ima svoju upotrebnu vrednost$ postaje viak sa kojim uglavnom ne znamo ta da radimo$ sem da ga ba%imo u sme!e.
61

Koliine ovog ambalanog otpada$ od svakodnevne potrone robe koja se koristi u doma!instvima su velike$ jer mi svakog dana sve vie kupujemo$ a samim tim stvaramo i ozbiljan problem odlaganja$ odnosno deponovanja te ambalae. Korisno i e"ikasno reenje u smanjivanju ve! ogromni* koliina otpada$ naroito ambalanog$ jeste samo u te*nolokom napretku i razvoju gra-anske ekoloke svesti$ menjanju nai* navika$ kao i usvajanju novi*. Pogledajte samo u kantu za sme!e u svojoj ku!i. Koliko imate plastini* kesa$ PE) "laa$ konzervi$ stakleni* "laa ili tegli$ koliko starog papira$ %elo"ana$ kutija od stiropora ili kartona. 8eto od ovog jeste biorazgradivo$ a neto i posle odlaganja na deponije sme!a trune godinama$ stvaraju!i nus proizvode$ koji su esto samozapaljivi i zaga-uju zemljite i vodu. .e!ina legalni* deponija u Srbiji ne ispunjava ni najosnovnije uslove za zatitu okoline$ a zauzimaju sve ve!e prirodne povrine. Lak i otvaranje novi* deponija koje !e odgovarati ekolokim i sanitarnim uslovima jeste jedno od neop*odni* reenja$ ali nije dobro krajnje reenje za otpad$ jer !e se on samo gomilati$ a ne!e se koliinski smanjivati. ;iorazgradivo je sve to je mogu!e da se razgradi prirodnim putem brzo$ usled delovanja mikroorganizama$ <aerobni* ili anaerobni*= pod prirodnim uslovima. .e!ina organski* materija$ kao to su *rana ili papir su biorazgradivi. S,an)i# 'onovo -.otre+i# Re"iklira) )e reen)e ko)e se *asniva na ko,.letno, -.ravl)an)- ot.ado, n pre svega na nastojanju da se otpad izbegne$ odnosno njegove koliine smanje$ n zatim da se on ponovo iskoristi$ n zatim re%iklira i obradi$ daju!i nove upotrebne proizvode$ i tek na kraju ono to je neupotrebljivo !e se odloiti na nain koji ne!e biti tetan po okolinu i nae zdravlje. Ukoliko elimo da usvojimo nove navike i nae ponaanje uskladimo sa ekolokim normama$ ve! u kupovini moramo da razvijemo prijateljski odnos prema okolini. n Kupujmo prozivode koji nisu tetni po okolinu$ odnosno koji na sebi imaju utisnutu oznaku ekoloki. n Kupujmo ono to nam je neop*odno. n Kupujmo ono to moe da se re%iklira. n Kupujmo ono to je napravljeno od re%ikliranog materijala. n Kupujmo proizvode koje moemo vie puta da upotrebimo. n 8osimo sa sobom torbu za kupovinu$ i izbegavajmo u radnji nove plastine i papirne kese. n &zbegavajmo proizvode koji su nepotrebno preterano upakovani u ambalau i radije kupujte onu koja nije. .o!e ili povr!e ne mora da bude zapakovano u plastinu ambalau.
62

n &zbegavajmo proizvode za jednokratnu upotrebu kao to su vlane marami%e$ ileti$ papirne i plastine ase$ tanjiri$ plastini pribor za jelo$ ku*injski papirni ubrusi$ papirne salvete$ "oto aparati i ostalo. n Kupujmo sredstva za odravanje line *igijene$ za pranje$ kao i *igijene ku!e u pakovanjima koja mogu da se dopune$ kao i u ve!im pakovanjima. 8a ovaj nain ne kupujemo novu ambalau svaki put$ a dobro je i za na ku!ni budet. n Kupujmo i koristimo punja za baterije i baterije koje moemo da punimo kada se isprazne. n Kad god je mogu!e kupujmo robu u re%ikliranoj ambalai ili onoj koja je ekoloka. 'ri)atel)ski odnos .re,a okolini .oka*-)e,o -koliko ,en)a,o navike i nae, do,ainstv-3 n ,noge predmete moemo da koristimo vie puta pre nego to i* odba%imo kao neupotrebljive. n Potrudimo se da nae ku!no sme!e sortiramo po grupama i tako ga odloimo u razliite kontejnere za sme!e$ plastiku$ staklo$ papir i metal u naem komiluku. n Ukoliko takvi* kontejnera jo nema kod .as$ ipak sortirajte razliito ku!no ambalano sme!e po grupama$ i odloite ga u kontejner u odvojenim kesama$ jer !e tako sortirano biti lake sakupljeno i predato dalje u pro%es prerade. +vaj ambalani otpad ne meajte sa osta%ima *rane. n +vako sortirani ambalani otpad se sakuplja i dalje koristi kao sekundarna sirovina za nove proizvode$ odnosno ore%iklira se i na taj nain se ponovo upotrebljava$ pri emu se istovremeno smanjuje koliina a,+ala!nog ot.ada# i koli2ina .ri,arnog sirovog ,ateri)ala *a .ravl)en)e novog .roi*voda. ta sve ,o!e,o da re"iklira,o4 1. /etal. limenke od pi!a$ konzerve od *rane$ pakovanja od dezodoransa$ sprejeve$ kutije$ ram od starog bi%ikla$ aluminijumske "olije$ posluavnike$ poklop%e od aluminijuma. 2. Plastiku. plastine bo%e od pi!a$ deterdenata$ gajbi%e$ zatvarae$ plastine "olije. . ,taklenu am0alau. sve staklene bo%e$ svu staklenu ambalau za *ranu$ ali ne i staklene sijali%e$ ogledala$ prozorska stakla$ ili keramiku i por%elan <oni ne spadaju u ambalau=. !. +arton. kartonske kutije$ braon karton$ braon karton za uvijanje$ braon kartonske kese$ sav karton kupljeni* proizvoda$ kartonska ambalaa za pi!a <mleko$ jogurt$ sokove...=. ". Papir. sveske$ ispisane listove papira$ novine$ asopise$ reklamne poruke$ papir za kopiranje u boji$ koverte$ raune$ priznani%e.

64

Na"rt Zakona o -.ravl)an)- a,+ala!o, i a,+ala!ni, ot.ado, de5inie4 preradu ambalanog otpada kao iskori!avanje njegovi* vredni* svojstava i sastojaka u svr*e proizvodnje <ukljuuju!i i re%iklau=$ u energetske svr*e$ u svr*u smanjivanja koliine i obima ambalanog otpada i deliminog ili potpunog odstranjivanja opasni* karakteristika i re%iklau kao pro%esiranje ambalanog otpada za prvobitnu namenu. 're,a Direktivi Evro.skog .arla,enta i Saveta &>AD<AE= o a,+ala!i i a,+ala!no, ot.ad- .od re"ikla!o, se .odra*-,eva4 ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom pro%esu za originalne svr*e ili za druge svr*e ukljuuju!i organsku re%iklau$ ali iskljuuju!i ponovno dobijaPnje energije$ ponovno dobijanje energije podrazumeva kori!enje spaljivog ambalanog otpada u svr*u proizvodnje energije putem direktne in%inera%ije <spaljivanja= sa ili bez drugog otpada za dobijanje toplotne energije i organska re%iklaa jeste aerobni <kompostiranje= ili anaerobni <biometaniza%ija= postupak$ pod kontrolisanim uslovima i sa kori!enjem mikroorganizama$ biodegradabilni* delova ambalanog otpada$ koji proizvodi stabilni organski sastav ili metan.

&skori!ene plastine proizvode mogu!e je ponovo upotrebiti ili preraditi pomo!u razliiti* postupaka$ zavisno od postavljenog %ilja$ a sve zbog smanjenje mase za deponovanje. 'lasti2ni ot.ad se ,o!e .reraditi na vie na2ina1 topljenjem$ pri emu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura$ *emijski$ *idrolizom ili alko*olizom mogu!e je dobiti monomere$ ili se *idrogenovanjem iz poetnog materijala mogu dobiti organske sirovine kao to su gasovi i ulja$ kontrolisanim spaljivanjem$ pri emu se dobija energija i kao produkti sagorevanja ugljendioksid <9+2= i voda <A2+=.

a razliku od materijala ije se re%ikliranje iz ekonomski* razloga vri jo od davni* vremena$ re%ikliranje plastini* materijala je te*noloki i ekonomski problematino$ a u pojedinim podrujima jo je predmet intenzivnog istraivanja. Koji postupak prerade !e se primeniti$ zavisi od stepena neisto!e odnosno sortiranosti otpada i eljenog kvaliteta krajnjeg proizvoda.

6>

+vo je simbol za tri R ivotne sredine1 Red-"e <redukuj P smanji=$ ReB se <NrePkoristiN P koristi ponovo= i Re"E"le <re%ikliraj=$ iz ega se vidi da je re%iklaa samo jedan deo njegovog znaenja i to poslednji. 'judi misle da je ovo simbol samo za re%iklau zato to od sva tri njegova znaenja industrija pravi nov%e samo od re%iklae. +ni su smanjili znaenje simbola da bi odagnali panju sa ostala dva segmenta. atoF +ni ne mogu da ostvaruju pro"it ako se smanji potronja i pove!a nivo korisnosti proizvoda i ambalae$ oni .rave nova" na re"ikla!i. 0a li ste primetili da su re%iklirani proizvodi esto skuplji od oni* napravljeni* od novi* materijalaF 8e budite ogranieni$ obratite panju i na ostala dva H P Hedukuj i HePkoristi. 'judi troe miijarde komada ambalae1 plastine$ staklene$ metalne$ papirne ... K@O od toga odlazi u zemlju. +bim ti* otpadaka se moe smanjiti smanjenjem potronje i ponovnim kori!enjem tog materijala$ koliko je to mogu!e. Poslednji korak$ posle smanjenja potronje i ponovnog kori!enja$ je re%iklaa. Ra*,otri,a svako od tri R .onaoso+3 Red-k-)3 S,an)ena .otron)a *na2i s,an)eni ot.ad"i4 +dluite da li vam pojedini proizvod uope treba. Kupujte proizvode koji nemaju veliku ambalau. Kupujte proizvode ija je ambalaa iskoristiva ili se moe re%iklirati i za iju se izradu ne troi puno energije. Pozajmite i iznajmite ako ba ne morate da kupite. 0elite proizvode sa "amilijom i prijateljima$ one koje ne mora svako stalno da ima. Umesto da kupujete knjige$ magazine$ novine itajte i* na internetu$ sa multimedijalni* izdanja ili u bibliote%i. Koristite sopstvenu korpu kada idete u prodavni%u. &zraunajte koliko ste papirni* i plastini* kesa do sada potroili. Koristite tekstilne krpe i salvete umesto papirni*. Smanjenje potronje energije odrava vazdu* istijim1 Umesto vonje$ peaite ili vozite bi%ikl. Koristite javni transport kada je raspoloiv. [asite svetlo koje vam nije neop*odno i koristite energetsk e"ikasnije sijali%e. Koristite energetski tedljive ure-aje. Koristite tedljive slavine$ vodokotli!e$ ne dozvolite da bespotrebno %ure$ kapljup Smanjite utroak energije za grejanje ku!e pojaavanjem njene izola%ije.
6@

Smanjivanjem potronje i otpadaka pomaete da ivotna sredina ostane istija i zdravija. ReBkoristi3 ,esto da od+a"i stvari# koristi i/ .onovo4 8e odba%ujte ambalau koju moete da iskoristite za neke druge potrebe. 8e odba%ujte staru ode!u$ igrake$ nametaj ... Poklonite i* onima koji nemaju$ prodajte i* na buvljaku. Koristite obe strane papira. 0elite knjige$ magazine$ novine sa prijateljima. Koristite organske otpadke za kompost. 8a-ubrite svoj vrt$ travnjak$ batu. ;udite kreativniji u razmiljanju kako da viestruko iskoristite neke stvari. Ponovnim kori!enjem stvari i materijala uvate nova%$ postajete kreativniji i smanjujete otpadke u isto vreme. Re"iklira)3 Ako neto ne ,o!ete da iskoristite# .ogleda)te da li se ,o!e re"iklirati4 Koristite one proizvode koji se mogu re%iklirati. #ko su oznaeni 4H simbolom odloite i* u odgovaraju!i kontejner ili i* odnesite u stani%u za re%iklau. 8ovine$ kartonske kutije$ konzerve i ve!ina plastine ambalae se mogu re%iklirati. 8e odba%ujte i* sa ostalim otpad%ima. a neke otpadke ak moete dobiti nova% ako i* odnesete na odgovaraju!e mesto za prikupljanje <npr. otpad i sl.=. &ntegra%ioni pro%esi u apadnoj Evropi ini%irali su jedinstvenu standardiza%iju ekoPoznaka od 1EE4. godine. +vaj program ukljuuje ekoP medi%insko testiranje veoma velikog broja proizvoda$ od maina za pranje vea do zamrzivaa$ od deterdenata do toalet papira. +bjavljeni su i kriterijumi za personalne kompjutere s obzirom na veliku ekspanziju kompjuterske te*nologije. +vim programom nisu obu*va!ene namirni%e$ voda i napi%i$ lekovi i toksine supstan%e. Kriterijumi za o%enu ekoPmedi%inskog kvaliteta pojedini* grupa proizvoda izra-eni su od strane Evropske komisije$ i pojedini* lani%a ajedni%e.+dluke o dodeli ekoPznaka na osnovu rezultata testiranja donosi Evropski komitet za dodelu eko oznaka ve!inom glasova. Pri tome se pored rezultata laboratorijski* analiza prikupljaju detaljni poda%i o %elokupnom Nivotnom %iklusuN proizvoda$ od sirovine do otpada. Pro%enjuje se potronja energije u proizvodnji$ tetni sporedni produkti$ mogu!nost re%ikliranja$ bioP razgradnja otpada$ prisustvo "reona$ emisija gasova Nstaklene bateN$ e"ikasnost kori!enja "osilni* goriva. Pored toga postoji i Konsulta%ioni "orum za eko oznake <koji ine predstavni%i industrije$ trgovine$ ekoloki* organiza%ija$ udruenja potroaa sindikata$ koji aktivno uestvuju u "ormiranju kriterijuma za dobijanje eko oznaka.
66

Kada se nekom proizvodu dodeli eko oznaka sa logom u vidu %veta i znake Evropske zajedni%e$ ona se moe koristiti u marketingu iskljuivo tog proizvoda u bilo kojoj zemlji Evropske ajedni%e$ kao i u 8orvekoj$ &slandu i 'i*tentajnu.

Eko kvalitet i eko tr!ite

savre,eno) tr!ino) .rivredi tre+a o+e*+editi .rava .otroa2a na *drav- /ran- i *atit- od .roi*voda tetni/ .o !ivot i *dravl)e .otroa2a3 8a globalnom nivou$ u tom smislu$ za*t%va se ekoloki kvalit%t proizvoda na tritu. Potroai su spremni da plate ve!u %enu za proizvode sa ekolokim kvalitetom. +ekivanja kup%a u vezi sa kvalitetom su razliita. 8a razvijenim tritima oekivanja su na daleko ve!em nivou$ vie su kultivisana$ a to je najvanije$ novi za*tevi se ispoljavaju na kontinuitetu. )akvi za*tevi nalau preduze!u potrebu da stalno odrava dostignuti nivo kvaliteta$ ali i da ga stalno pove!ava$ proirenjem asortimana proizvoda$ usavravanjem stila$ smanjenjem %ena i rokova isporuke i tako zadri utvr-ene ili izraene potrebe trita odnosno kupa%a. Save*na Re.-+lika F-goslavi)a )e .re-*ela .et ISO ;>3%%% standarda i to4 1. DUS &S+ 1>551 Sistem upravljanja zatite ivotne sredine <spe%i"ika%ija sa uputstvom za primenu=. 2. DUS &S+ 1>55> Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine <opte smerni%e za prin%ipe$ sisteme i postupke=. . DUS &S+ 1>515 Smerni%e za proveravanje zatite ivotne sredine <opti prin%ipi= !. DUS &S+ 1>511 Smerni%e za proveravanje zatitne ivotne sredine <Postup%i provere$ proveravanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine=. ". DUS &S+ 1>512 Smerni%e za proveravanje zatite ivotne sredine <kriterijumi za kvali"ikovanje provera zatite ivotne sredine=. 'ravo na *drav- !ivotn- sredin- i,a svaki 2ovek3 U savremenoj trinoj privredi treba obezbediti prava potroaa na zdravu *ranu i zatitu od proizvoda tetni* po zdravlje i ivot potroaa. )rini uslovi privre-ivanja name!u brigu o kvalitetu kao sastavnom delu ponaanja preduze!a. Stalno rastu!a trgovinska razmena u svetu pod snanim uti%ajem sve energiniji* za*teva kupa%a da se izvri standardiza%ija kvaliteta. Sr.ska .rivreda tre+a da se .rilagodi -slovi,a .oslovan)a na tr!it- Evro.ske ni)e i da .ri,en)-)standarde F S ISO &%%% i F S ISO ;>%%%# koja podrazumeva *armoniza%iju ekonomski* i ekoloki* %iljeva. Ekoloki znak kvaliteta je bitan za zatitu potroaa i zatitu ivotne sredine i omogu!ava srpskim proizvodima plasman na svetsko trite.
67

Standardi kvaliteta sredine de"iniu maksimalne kon%entra%ije poten%ijalni* toksini* supstan%i koje se mogu na!i u sredini$ za odredjen period. Hepublika se obavezuje da u oblasti ivotne sredine utvrdi standarde i normative koji su$ gde god je to mogu!e$ i stroiji od standarda koje priznaje me-unarodno pravo. a pojedinane segmente ivotne sredine$ kao i za naroito vredna$ osetljiva ili ugroena podruja utvr-uju se standardi kvaliteta ivotne sredine kojima !e se propisati nivoi zaga-ivanja koji se ne smeju prekoraiti. a sve za*vate koji se planiraju i realizuju od starne pravni* i "iziki* li%a$ doma!i* ili strani*$ koji mogu da dovedu do zaga-enja ivotne sredine$ odnosno koji predstavljaju rizik po ivotnu sredinu$ obavezna je izrada pro%ene. Pro%enom se identi"ikuju$ opisuju i predvi-aju direktni i indirektni uti%aji na ivotnu sredinu$ i to posebno i pojedinano na1 12 22 2 !2 "2 ljude$ "loru i "aunu/ zemljite$ vodu i more$ vazdu*$ klimu i pejza/ me-usobno dejstvo "aktora pod 1= i 2=/ materijalna dobra i kulturnoPistorijsko nasle-e/ ekonomsko i so%ijalno okruenje.

.rste za*vata za koje je obavezna izrada pro%ene$ sadraj$ metode izrade$ izbor alternativni* reenja u pogledu te*nologije i *emikalija$ izbor loka%ije$ kriterijumi koje moraju ispunjavati strune organiza%ije koje mogu da se bave izradom pro%jene$ nain o%jene i veri"ika%ije$ ue!e javnosti i druga pitanja od znaaja za izradu pro%jene ure-uju se propisom .lade. +snovni zakoni koji ure-uju oblast zatite i unapre-ivanja ivotne sredine su1 Zakon o *atiti !ivotne sredine <jSlubeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbe-uje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Hepubli%i. Sistem zatite ivotne sredine ine mere$ uslovi i instrumenti za1 odrivo upravljanje$ ouvanje prirodne ravnotee$ %elovitosti$ raznovrsnosti i kvaliteta prirodni* vrednosti i uslova za opstanak svi* ivi* bi!a/ spreavanje$ kontrolu$ smanjivanje i sana%iju svi* oblika zaga-ivanja ivotne sredine. Zakon o strateko) .ro"eni -ti"a)a na !ivotn- sredin- <jSlubeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove$ nain i postupak vrenja pro%ene uti%aja odre-eni* planova i programa na ivotnu sredinu$ radi obezbe-ivanja zatite ivotne sredine i unapre-ivanja odrivog razvoja integrisanjem osnovni* naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa kojima se uspostavlja okvir za odobravanje budu!i* razvojni* projekata u slede!im oblastima1 prostornog i urbanistikog planiranja ili kori!enja zemljita$ poljoprivrede$ umarstva$ ribarstva$ lovstva$

6K

energetike$ industrije$ saobra!aja$ upravljanja otpadom$ upravljanja vodama$ telekomunika%ija$ turizma$ ouvanja prirodni* stanita i divlje "lore i "aune. Zakon o .ro"eni -ti"a)a na !ivotn- sredin- <jSlubeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje postupak pro%ene uti%aja projekata koji mogu imati znaajne uti%aje na ivotnu sredinu$ sadraj studije o pro%eni uti%aja na ivotnu sredinu$ ue!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku odobravanja projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o pro%eni uti%aja$ nadzor i druga pitanja od znaaja za pro%enu uti%aja realiza%ije projekata na ivotnu sredinu. Zakon o integrisano, s.re2avan)- i kontroli *agaivan)a !ivotne sredine <jSlubeni glasnik Hepublike Srbije?$ broj 14@C5>= ure-uje uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uti%aje na zdravlje ljudi$ ivotnu sredinu ili materijalna dobra$ vrste aktivnosti i postrojenja$ ue!e zainteresovani* organa i organiza%ija i javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole$ nadzor i druga pitanja od znaaja za spreavanje i kontrolu zaga-ivanja ivotne sredine.

Odr!ivi ra*vo)
+drivi razvoj je uskla-eni sistem te*nikoPte*noloki*$ ekonomski* i drutveni* aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na prin%ipima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa %iljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budu!e genera%ije. +drivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovo-enjem odluka kojima se obezbe-uje uskla-enost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog razvoja. +driv razvoj nije sutina za prirodu$ ve! pre sposobnost ljudskog drutva da izvodi stalne re"orme u %ilju da sauva osetljivu ravnoteu izme-u ljudi i nji*ovog prirodnog sistema za odranje ivota <Prirode=.

6E

U prevodu$ odrivi razvoj nije najbolje reenje za prirodu$ ve! uvanje sistema koji upumpava ivot u nas ljude. )o je pro%es kori!enja resursa odravanjem sklada izme-u budu!i* i sadanji* potreba. 0a bi se takav pro%es uspeno izveo potrebna je nova orjenta%ija te*nolokog razvoja i mnogo bitnija promena institu%ionalnog razvoja P promena drutva. Problemi neodrivog razvoja1 :vantitativni .ro+le,i1 &s%rpljivanje prirodni* resursa i razaranje ekoloki* sistema. :valitativni .ro+le,i1 toksinost proizvoda$ pro%esa proizvodnje i otpada dovode do zagaivanja tla$ vode i vazdu*a$ pove!anje zdravstveni* rizika i dodatno ugroavanje ekoloki* sistema. Karakteristike trajni* oblika zaga-enja1 veoma dug inkuba%ioni period$ ?prag primetljivostiI i lobi zaga-ivaa$ pasivne mere ekoloke zatite i e"ekat odbitka$ period koenja. =il)evi energetike - GGI vek-4 'rist-.a2nost P energija mora biti dostupna po %enama koje su pri*vatljive za siromane ljude$ ali i omogu!uju proizvodnju$ trans"orma%iju i distribu%iju$ odnosno daju osnovu za dalji razvoj i odravanje energetski* sistema. Ras.olo!ivost P kontinualno snabdevanje energijom u dugom vremenskom periodu i sa zadovoljavaju!im kvalitetom usluga. 'ri/vatl)ivost P uskla-enosti drutveni* %iljeva i %iljeva zatite ivotne <nestajanje uma$ degrada%ija zemljita$ pove!anje kiselosti na regionalnom nivou$ zaga-enja nastala kao posledi%a sagorevanja konven%ionalni* energetski* izvora$ e"ekat gasova staklene bate i promene klime izazvane njima$ nuklearnu bezbednost$ upravljanje otpadom i njegovim raznoenjem=. :on"e.t >E B Energija# Ekologija# Ekonomija i E"ikasnost3 Praktino svi energetski izvori i postrojenja imaju ve!i ili manji uti%aj na okolinu$ tako da ne postoji ekoloki potpuno ist izvor energije. Kod proizvodnje primarne energije najznaajniji uti%aji nastaju pri proizvodnji uglja$ uljni* krilja%a i nuklearni* sirovina$ dok je znatno manji uti%aj proizvodnje na"te i prirodnog gasa. natno ve!i uti%aj na ivotnu sredinu ima proizvodnja sekundarne energije. [lavni problemi koje smo stvorili1 ;ezglavim zaga-enjejm vode industrujskim *emikalijama$ ku!nim *emikalijama i *emikalijama iz lekova$ poljoprivrednim *emikalijama i drugim$ smo ve! doveli @5O svetskog stanovnitva da ostane bez pija!e vode.

75

Pritisak na okeane raste iz vie smerova. Svi proizvo-ai$ ili pravilnije *vatai ribe doivljavaju kolaps$ jer su se koliine ribe smanjile ispod pro"itabilni* za rad. Hazlog je prekomeran izlov i zaga-enje *emijskim i nuklearnim otpadom odlaganim u okeane i *emikalijama koje iz reka stiu u okeane. Kori!enje *emikalija za poljoprivredu <vetaka -ubriva$ pesti%idi i *erbi%idi=$ prekomerna upotrebe i irenje urbani* gra-evinski* oblasti doveli su do trovanja i gubitaka zemljita za poljoprivredu$ ali i oaza prirode. Krenje za potrebe industrije drveta i dr. sirovina i potreba za poljoprivrednim zemljitem doveli su neke umske sisteme do unitenja za samo par godina...dok su ostali na izmaku. )o je izazvalo poreme!aje u prirodnim rezervoarima vode$ klizitima i izazvalo poreme!aje klime. Preko 4> 555 biljni* vrsta i @255 ivotinjski* vrsta irom sveta su pred izumiranjem$ a mnogo *iljada nji* izumre pre nego to budu uvrtene u spisak ugroeni*. )eku!a globalna brzina izumiranja vrsta je 25555 vrsta godinje$ eksponen%ijalno ve!a od praistorijske brzine izumiranja dinosaurusa. ,nogi biolozi veruju da smo usred najve!e epizode izumiranja od nestanka dinosaurusa pre 6@ miliona godina iskljuivo zaslugom ovekovog odnosa prema prirodi i sebi. 8estanak vrsta znai nestanak %elokupnog sistema$ jer vrste medjusobno zavise jedna od druge$ to znai i nestanak *rane$ lekova$ prirodnog sistema "iltriranja$ vezivanja tla$ vlage$ tj. drastine promene klime i jo mnogo ega... emlja je prenaseljena. ,ogu!nost da planeta apsorbuje otpad i druge tetne uti%aje su istekli. Sposobnost da se proizvede *rana i energija su na izmaku. U svemu se pribliavamo limitima prirode. #ko dostignemo limit od 12.> milijarde svaki peti ovek !e iveti u potpunoj bedi$ bez *rane i vode$ a svaki deseti !e biti ozbiljno neu*ranjen. Unitenjem ozona u stratos"eri pretimo da pojaani ultraPvioletni zra%i<radija%ija= unite ve!inu ivota<vrsta= na planeti. +vi problemi se ve! ose!aju. 8astali su usled industrije$ *emijski* prizvoda i stotine nepotrebni* stvari koje kupujemo.

9osilna goriva
.elika zastupljenost "osilni* goriva u svakodnevnom ivotu za stvaranje toplotne i elektrine energije <termoelktrane$ kotlarni%e$ toplane itd...=$ kao i u me*anikom radu <motori sa unutranjim sagorevanjem$ mlazni motori$ raketni motori itd...=$ ukazuje na neop*odnost nji*ovog kori!enja$ a sa druge strane su glavni uzronik zaga-enja ivotne sredine. )ako dolazimo do apsurdne situa%ije$ da postupak dobijanja i kori!enja "osilni* goriva$ iji je krajnji %ilj ve!i standard i bolji ivot$ vodi u degrada%iju osnovni* ivotni* uslova. Kroz mere
71

zatite ivotne sredine$ potvr-uje se teza o mogu!em odrivom razvoju$ jer nije neminovno da ono to savremeni ovek degradira zbog svoji* potreba$ bude nepotrebno izgubljeno$ ve! naprotiv moe uz pravilnu i beskompromisnu zakonsku regulativu zasnovanu na primeni rezultata nauni* istraivanja$ da se unapredi i svestrano koristi. Mosilna goriva nastala su u sedimentnim uz pomo! ivi* organizama ili "osila. Mosilno gorivo je materija koja uestvuje u sastavu emljine kore nastala izumiranjem organizama$ pre svega biljnog porekla$ sa svojstvom da sagoreva i pri tome razvija manju ili ve!u temperaturu. Poznata su jo i kao mineralna goriva. Mosilna goriva su goriva koja sadre ugljiko*idrate$ nastala od ostataka biljaka iCili ivotinja. )renutno su osnovni izvor energije na emlji. Energija iz "osilni* goriva obino se osloba-a se sagorevanjem$ i prilikom toga se osloba-aju otrovni i tetni gasovi koji utiu na okolinu kao1 ugljenik && oksid 9+$ ugljenik &. oksid 9+2$ sumpor dioksid S+2$ S+4$ 8+4 itd. +vi gasovi utiu na okolinu tako to se sakupljaju u atmos"eri i tako stvaraju uinak staklene bate$ dok se otapaju u vodi koja se nalazi u atmos"eri$ usled ega joj se smanjuje pAPvrednost te nastaju tzv. kisele kie$ koje unitavaju biljke i erodiraju gra-evine$ stene$ itd. 8ji*ov znaaj za savremeno oveanstvo je nepro%enjiv i nezamisliv. Usled ogromne potronje$ rezerve "osilni* goriva se is%rpljuju 155 *iljada puta bre nego to su nastale. )o je dovelo i do oruane borbe za kontrolu leita "osilni* goriva$ jer ivoti milijardi ljudi irom sveta zavise upravo od nji*$ pa i sudbina %elog oveanstva. +snovna podela "osilni* goriva je na ugljeve i bitumije ili bitumene. Po poreklu goriva se dele na prirodna <ona koja se dobijaju u prirodi= i vetaka <ona koja se dobijaju iz prirodni* termikim$ me*anikim i *emijskm postup%ima= i javljaju se u sva tri agregatna stanja. Pripodna goriva su1 antra%it$ kameni i mrki ugalj$ treset$ drvo u vrstom stanju/ na"ta u tenom/ i prirodni zemni gas u gasovitom stanju. .etaka goriva su1 koks$ briket$ drveni ugalj$ ugljena praina vrsta/ destilati na"te$ benzin$ petroleum$ mazut$ destilati katrana$ sintetiki benzin$ benzol$ alko*ol$ vodonik u tenom stanju/ koksni gas$ gradski gas$ gas visoke pe!i$ generatorski gas$ vodeni gas$ vodonik$ a%etilen u gasnom stanju. Uz *ranu$ vodu i vazdu* "osilna goriva su bila i ostala nasuna potreba. ;ez nji* nema urbanog ivota$ razvoja industrije ni napredka oveanstva. &maju veliku vanost i ulogu u razvoju %iviliza%ije. ,e-utim$ nji*ovu proizvodnju i primenu prati i odgovaraju!e zaga-enje ivotne sredine$ tako da sve to treba podvesti pod tzv. odrivi razvoj. Haireno kori!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugroava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi. Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nereeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Mosilna goriva utiu na zaga-enje geoloke sredine$ zemljita$ vazdu*a$ vode$ bios"ere.

72

@ere *atite !ivotne sredine

atita ivotne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje tetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omota ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme. atita ivotne sredine obu*vata mere za1 smanjenje buke$ kontrolu pitke vode$ smanjenje tetni* ispusni* gasova iz industrijski* postrojenja i prometa$ kontrolu kvaliteta pre*rambeni* proizvoda$ zabranu proizvodnje jedinjenja koja razgra-uju ozonski omota ili nepovratno kontaminiraju postoje!e ekosisteme. Osnovni "il)evi *atite !ivotne sredine - ostvarivan)- -slova *a odr!ivi ra*vo) 0ravnote!a i*,e- 2oveka i .rirode1 s-4 1. )rajno ouvanje izvornosti$ bioloke raznolikosti$ prirodni* zajedni%a i ouvanje ekoloke stabilnosti. 2. +uvanje kvaliteta ive i neive prirode i ra%ionalno koritenje prirode i njeni* dobara. . +uvanje i obnavljanje kulturni* i estetski* vrednosti. !. Unapre-enje stanja ivotne sredine i osiguranje bolji* uslova ivota. [E+'+GK# SHE0&8# & E,'j&G)E n akonskom regulativom protiv zaga-enja i za njegovo otklanjanje n Pravilnim otkopavanjem i odlaganjem jalovine <npr. plodno zemljite se odlae na povrini jalovita= n Hekultiva%ijom zemljita <poumljavanje i travnja%i= n &zgradnjom preistaa otpadni* voda iz termoelektrana$ suara$ toplana$ ra"inerija$ petro*emijski* sistema n Spreavanjem aerozaga-enja iz pomenuti* pogona n Podizanjem opte kulture$ a samim tim i ekoloke kulture n Pravilnom izgradnjom deponija za pepeo i ljaku$ te spreavanje ekoloke erozije isti* n +bradom otpadaka iz energetike i re%iklae n Smanjenjem koliine otpada n Pravilnim radom inspek%ijski* slubi .# 0UA <#),+SMEH#= n akonska regulativa i dosledno potovanje isti* n Prostorne i urbanistike mere planiranja i podizanja industrijski* kapa%iteta

74

n Usavravanje postoje!i* te*nologija sa %iljem da nema ostataka koji mogu zagaditi vazdu*. S+2 se koristi za dobijanje sumporne kiseline$ a ona dalje za vetaka -ubriva n ;enzini se proizvode bez primesa olova. 'oita sa zatvorenim sistemom kao i smanjenje otpada. n Prelaskom sa "osilni* goriva na druge izvore energije n austavljanjem otpadni* materija <"ilteri$ rastvori= n Podizanjem zeleni* pojasa oko termoelektrana$ toplana$ ra"inerija n Sadnja i odravanje umski* povrina n Podizanjem nivoa ekoloke kulture .+0# n Pravna <zakonska= regulativa n Uvo-enje zona sanitarne zatite n Ugradnja "iltera$ talonika i drugi* ure-aja koji spreavaju zaga-enje voda n Prelazak na modernije te*nologije n Podizanje ekoloke kulture n 0osledna primena zakonski* normi n Sistemi zatvoreni* %iklusa vode n Kori!enje mikroorganizama za prei!avanje voda ;&+SMEH# n Hekultiva%ija i revitaliza%ija ekosistema i predela n akonski propisi <na%ionalni parkovi$ parkovi prirode$ predeli izuzetni* odlika$ rezervati prirode$ spomeni%i prirode$ prirodne retkosti$ zati!ene vrste biljaka i ivotinja= n Kontrola kori!enja prirodni* bogatstava n Umesto dosadanjeg nekontrolisanog kori!enja prirodni* bogatstava$ ovek mora da i* vra!a u pro%ese prirodnog kruenja materije ;UK# & .&;H#9&DE n Priprema razni*$ izola%ioni*$ apsorp%ioni* i te*noloki* mera n .remensko i prostorno ogranienje buke i vibra%ije n Primena najpovoljniji* prostorni* reenja n Ekraniza%ija buke <visoko rastinje$ zatitni zidovi= n Pravilna zatita na radu n Prelazak na modernije te*nologije n Potovanje zakonski* regulativa

7>

'RI@ENA STATISTI:E @ONITORIN( IVOTNE SREDINE

.rlo esta potreba za odre-ivanje reprezentativnog uzorka$ ali i normalna raspodela se esto koristi za odre-ivanje udela komponenti ili neki* odstupanja od srednje vrednosti. +dstupanja mogu biti niska i visoka. 8a slede!oj sli%i dat je primer nomalne raspodele$ kao i jedna$ dve ili tri standardne devija%ije u odnosu na srednju veliinu. ,noge promene u ivotnoj sredini imaju normalnu raspodelu iz tog razloga je dat primer dijagrama putem normalne raspodele mogu se dobiti pouzdani rezultati$ mogu se pro%eniti skoro da budu validni.

,e-utim$ ima promena koje se ne ponaaju u skladu sa normalnom raspodelom$ na primer gustina naseljenosti$ zatim broj biljaka i ivotinja u zajedni%i$ itd. #nalize takvi* podataka sprovode se putem drugi* statistiki* metoda. ;iljke i ivotinje mogu promeniti raspored i tok *ranljivi* materija u ekoP sistemu. &nteresantno je postaviti pitanje u kojoj meri odre-eni organizmi utiu na ekoPsistem. 8a to pitanje je teko odgovoriti$ ali se moe re!i da svaka biljka i ivotinja moe uti%ai na rapsodelu i dinamiku *ranljivi* materija u okviru ekoP sistema. &nteresnatan je protok vode. Aranljive materije su podlone podvodnom transportu$ tako da malo *ranljivi* materija krui ka jednom mestu. .odene struje treraju *ranljive materije nizvodno. Lesto se dinamika *ranljivi* materija prikazuje spiralom. 0uina koja je potrebna da jedan atom *ranljive materije zavri jedan %iklus$ zove se spiralna duina. 0enis 8eJbold je sa svojim saradni%ima de"inisao svoju spiralnu duinu$ ,$ kao1 , 3 4gde je 4 prosena brzina kojom se atom kre!e nizvodno$ a - proseno vreme koje je potrebno da atom zavri kruenje. #ko je brzina 4 mala$ a vreme kratko$ duina spirale je mala. )enja ekoPsistema da zadri *ranljive materije
7@

naziva se nutritivno zadravanje. S tim to je zadravanje *ranljivi* materija tesno povezano sa duinom spirale. Maktori koji utiu na duinu sprale imaju uti%aja i na nutritivno zadravanje u ekoPsistemu. 8a slede!oj sli%i data je nutritivna spirala i njena tenja pri transportu u vodi.

8en%Z [rimm <1EKK= je pokazala da veskimenja%i pove!avaju stopu azota u SZ%amore 9reek$ #rizona. [rimova je pro%enila veliku gustinu naseljenosti i to oko 155.555 organizama po kvadratnom metru i biomasu od E$62g po kvadratnom metru. .ie od K5O biomase beskimenjaka prema ovim istraivanjima ine vrste koje se *rane malim organskim delovima koju ekolozi nazivaju kolektorima. Haspoloivi azot je veoma bitan. &zraunato je da je prosena koliina azota 2@5mg po kvadratnom metru dnevno. Slikom data je relativna koliina azota u pro%entima u izuavanoj oblasti.

Slika 17.18 9elativna 1ustina azota u procentima S%camore "reek, :rizona, $S:
76

&zuavano je kruenje azota$ ukljuuju!i i *ranljivu vrednost zemljita$ proizvodnju *umusa$ kao i prisutnost *ranljive vrednosti zemljita. Sastav zemljita se jako razlikuje. ,oe da bude prisutna jako velika koliina azota u zemlji. +n nastaje iz atmos"ere$ a uzroni%i mogu biti neke biljke. Kada se proizvodi *umus bogat azotom$ menja se koliina azota u ekoPsistemu. Aavajska ostrva su gusto naseljena biljkama i ivotinjama. 0oma!u "loru ini oko 1255 vrsta$ E5O ne raste nigde vie na planeti. 'judi su dodali oko >655 egzotini* vrsta. ;iljke koje dominiraju mogu znatno da promene sadraj azota u ekoPsistemu. 8ajvie "os"ora u zemljitu prisutno je u jesen kada opadne li!e$ najmanje registruje se tokom poplava$ za vreme oluja koje se mogu desiti u bilo koje doba godine. 8a slede!oj sli%i dati su dnevni gubi%i i dobi%i "os"ora u razliitm periodima.

'judske aktivnosti u zadnje vreme ekoPsistem oboga!uju azotom i "os"orom. 'judi utiu na unos *ranljiv materijal u vodene ekoPsisteme. Kanaliza%ioni sistemi sadre dosta azota. 8ajve!i je problem to bioloke zajedni%e slabe. ;oga!enje ekoPsistema donosi za posledi%u nastanak razni* vrsta gljiva. Kada se uzmu u obzir svi parametri koji utiu na ekoPsistem$ moe se predvideti kon%etra%ija "os"ora sa veliom pre%izno!u. & taj prikaz je dat na sli%i koja sledi (17.(*+.

77

Slika 17.(* ;oncentracija fosfora u jezerima sa razumnom preciznou Predvi-anja kon%etra%ije "os"ora$ vrlo su korisna za menadere koji planiraju da koriste zemljite. +vim modelom mogu se predvideti promene$ kao i mogu!nosti kori!enja odre-eni* oblasti za spe%i"ine namene$ kao i reavanje neki* ekoloki* problema. .isoka kon%etra%ija "os"ora stvara neravnotene uslove sredine$ pove!anje koliina algi$ smanjuje bistrina voda i koliina kiseonika i vodonika$ to utie na estetski izgled vode$ ograniava pogodnost kotri!enja za rekrea%iju i vodene sportove. +no to je istina je da se nivo i vrsta ljudski* aktivnosti stalno mora kontrolisati$ ukoliko se eli posti!i odre-eni nivo kvaliteta zemlje$ vode i vazdu*a.
7K

:)oto .rotokol 0T/e :Eoto 'roto"ol1

Protokol iz Kjota uz +kvirnu konven%iju Ujedinjeni* na%ija o promeni klime <eng. )*e KZoto Proto%ol to t*e United 8ations MrameJork 9onvention on 9limate 9*ange= je dodatak me-unarodnom sporazumu o klimatskim promenama$ potpisan sa %iljem smanjivanja emisije ugljenPdioksida i drugi* gasova koji izazivaju e"ekat staklene bate. Protokol je stupio na snagu 16. "ebruara 255@. godine$ kada ga je rati"ikovala Husija. 0rave koje su ga rati"ikovale ine 61O zaga-ivaa. Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organiza%iji Konven%ije Ujedinjeni* na%ija za klimatske promene <U8M999=$ 11. de%embara 1EE7. godine. a njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga rati"ikuje najmanje @@ drava i da drave koje su rati"ikovale protokol ine najmanje @@O zaga-ivaa. )o se dogodilo 16. "ebruara 255@. godine kada je Husija rati"ikovala Protokol. Srbija je pri*vatila Kjoto protokol 2>. septembra 2557. godine.

Protokolom se smanjuje isputanje est gasova koji izazivaju e"ekat staklene bate1 ugljenPdioksida$ metana$ azotPdioksida$ "luorougljovodonika$ per"luorougljovodonika i *eksa"luorida. U poslednji* nekoliko de%enija pove!ale su se kon%entra%ije ovi* gasova u atmos"eri zbog kori!enja "osilni* goriva u industriji$ saobra!aju itd$ to je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene #merike 0rave i neke manje drave odbile su da rati"ikuju Protokol iz Kjota. [rinpis smatra da je protokol postavio previe skromne %iljeve kojima se ne!e posti!i ve!i poma%i. +d 4. do 1@. de%embra 2557. godine na ostrvu ;ali u &ndoneziji je odrana kon"eren%ija Ujedinjeni* na%ija o klimatskim promenama na kojoj je raspravljano o budu!nosti Kjoto protokola.

7E

8ajvaniji svetski dokument od industrijske revolu%ije je H:)oto .rotokolI$ kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da !e smanjiti emisiju tetni* gasova. Sporazumom koji je potpisala ;>; dr!ava$ me-u kojima i 45 industrijski* giganata <bez S#0 i #ustralije= predvi-eno je da se do 2512. godine za @$2 odsto smanji emisija ugljenPdioksida u emljinoj atmos"eri. S#0 kao zemlja koja najvie zagovara globaliza%iju nije pristala da potpie sporazum. ajedno sa #ustralijom ova vojno i ekonomski najmo!nija zemlja svijeta odgovorna je za tre!inu gasova tetni* po ivotnu okolinu. Predsjednik ;u brani svoj stav i stav svoje administra%ije time da mnoge zemlje potpisni%e nemaju ni znanja ni resurse da bi potpisano sproveli u delo tako je sve manjePvie besmisleno. Lini se ipak da je neto drugo po sredi P pro"it je vaniji od budu!nosti emaljske kugle. Upravo je rast -gl)enBdioksida u atmos"eri glavni kriva% za e"ekat ?staklene bateI i globalno zagrevanje emlje$ to je dovelo do uragana$ sua$ poplava i toplotni* udara u kojima je tokom poslednji* nekoliko godina ivot izgubilo na milione ljudi. S obzirom na to da se ve!ina ugljenPdioksida u atmos"eru isputa sagorjevanjem "osilni* goriva <na"ta i ugalj=$ pitanje pronalaska alternativni* vodova energije izbilo je u prvi plan. )renutno od na"te zavisi E5 odsto %elokupnog transporta$ proizvodnje *rane$ lekova i *emikalija na zemlji. Pro%ene su da !e nam 2545. godine biti potrebno 65 odsto vie energije$ a zali*a na"te ima jo za oko etiri de%enije. &stovremeno prema poda%ima U8 u naredni* 45 godina proizvodnja *rane mora!e da se pove!a za 65 odsto na globalnom nivou da bi se pratio rast svetske popula%ije. ,e-utim$ to ne!e biti mogu!e jer e"ekat staklene bate i globalno zagrevanje znaajno !e smanjiti povrinu poljoprivredno obradivog zemljita. Ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja$ prosena temperatura na emlji !e do 2155. porasti za ak @$K stepeni 9elzijusa. Primera radi$ od 1E55. do 1EE5. ta temperatura je porasla za svega 5$6 9elzijusa. Pravu %enu e"ekata staklene bate je nemogu!e izraunati i ona se meri *iljadama milijardi dolara$ upozoravaju strunja%i. +d zaga-enosti vazdu*a$ vode i posledi%a kiseli* kia umiru milioni ljudi$ a prirodni ekosistem emlje ne moe da nadoknadi priinjenu tetu. Esen%ijalno reenje za zaarani krug izme-u globalnog zagrevanja$ emisije tetni* gasova i rasta potronje energije predstavlja okretanje ka je"tinoj obnovljivoj energiji iz prirodni* izvora P s-n"a$ ,ora i vetra. Gto pre to dopre do svesti e"ova kompanija i drava$ planeta !e izbe!i krizu u kojoj !e stradati milioni neduni*. a proizvodnju i transport svakog litra vode u "lai potroi se ak sedam litara vode i 162 grama na"te. Posle terenski* vozila i plasti%ni* kesa$ N"lairanaN voda ubrzano postaje glavno Nbojno polje u ekolokom ratuN. 0a bi se proizvelo 2E milijardi plastini* "laa sa vodom$ koliko se godinje proda samo u S#0$
K5

potrebno je 17 miliona barela na"te. .oda sa izvora prevozi se *iljadama kilometara irom sveta i tako nastali izduvni gasovi znaajno doprinose globalnom zagrevanju.

Stan)e - Sr+i)i
U okviru Sporazuma o stabiliza%iji i pridruivanju <SSP= i Srbija i 9rna [ora bi trebalo da ojaaju saradnju sa EU u suzbijanju naruavanja ivotne sredine$ posebno$ ali ne i iskljuivo$ u pogledu kvaliteta vazdu*a i vode$ nadgledanja zaga-ivanja$ unapre-enja energetske proizvodnje i zatite u industrijskim postrojenjima$ klasi"ika%ije i sigurnog rukovanja *emikalijama$ ure-enja prostora$ upravljanja otpadom i zatite uma$ "lore i "aune. U Srbiji je u de%embru 255>. godine usvojen niz propisa iz oblasti zatite ivotne sredine$ ukljuuju!i i novi akon o zatiti ivotne sredine <zasnovan na odredbama #r*uske konven%ije i drugi* U8E9E Konven%ija$ *armonizovani* sa standardima EU ukljuuju!i odredbe o pro%eni uti%aja na ivotnu sredinu=$ kao i zakonodavstvo o integrisanoj preven%iji i kontroli zaga-enja$ pro%eni uti%aja na ivotnu sredinu i stratekoj pro%eni ivotne sredine. 8eop*odno je preduzeti mere ka unapre-enju pristupa in"orma%ijama$ javnog u%e%a u pro%esu odluivanja i pristup pravdi u sluajevima vezanim za ivotnu sredinu$ kako se Konven%ijom i za*teva. &nstrument pro%ene uti%aja na ivotnu sredinu moe za*tevati dodatno uskla-ivanje$ u %ilju pune usaglaenosti sa pravilima EU. Uspostavljanjem ovi* ambi%iozni* zakonodavni* programa u oblasti zatite ivotne sredine je uglavnom rukovodilo ,inistarstvo Srbije osnovano 2552. godine. U prole!e 255>. godine$ nova vlada je ukinula pret*odno zasebno ,inistarstvo i podruje ivotne sredine stavila u nadlenost Uprave za zatitu ivotne sredine pri ,inistarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine. 0ok su neke takse direktno rezervisane u svr*u zatite ivotne sredine$ kori%enje "inansijski* instrumenata za zatitu ivotne sredine$ u skladu sa prin%ipom Nzagadiva pla!aN$ jo uvijek nije razvijeno. Srbija i 9rna [ora uestvuju u razliitim regionalnim ini%ijativama o ivotnoj sredini koje promovie Evropska komisija$ kao to je Hegionalni program obnove ivotne sredine <HEHEP= i ;alkanska mrea za uskla-ivanje i sprovo-enje propisa iz podruja zatite ivotne sredine <;EH9E8=. Srbija i 9rna [ora bi trebalo da u potpunosti iskoriste prednosti saradnje u oblasti ivotne sredine u okviru SSPPa$ to %e za*tevati saradnju u borbi protiv degradiranja ivotne sredine i unapre-enje dodele sredstava za poboljanje stanja u ovoj oblasti. U isto vreme$ regulatorne i institu%ionalne re"orme u Srbiji i 9rnoj [ori se moraju ubrzati radi jaanja osnove za implementa%iju konzistentne i e"ektivne politike ivotne sredine.

K1

'ro+le,i *agaen)a - Sr+i)i

Hasprostiru!i se na povrini od KK.461 km2$ Hepublika Srbija je smetena u sr%u ;alkanskog poluostrva. Po broju stanovnika od 7$@ miliona predstavlja sasvim prosenu zemlju u regionu. ,oglo bi se re!i da urbano stanovnitvo dominira sa @KO i da su stanovni%i uglavnom kon%entrisani u velikim gradovima ;eograd$ 8ovi Sad$ 8i$ Kragujeva%$ Suboti%a. Energetski sektor je svakako najve!i emiter zaga-enja u Srbiji. 8ajve!i kriv%i za to su gorivo i zastarela te*nologija. Kao gorivo najvie se koristi niskokalorini lignit$ veoma loeg kvaliteta sa puno tetni* sastojaka i stare te*nologije bez mnogo naina da se ublae tetni uti%aji na ivotnu srednu. emlja Srbija oko 66O svoje elektrine energije proizvodi u termoelektranama na lignit$ oko 44O se proizvede u *idroelektranama i tek neto manje od 2O u elektranama sa kogenera%ijom i ostalim elektranama. Pored enormni* emisija zaga-uju!i* materija <esti%e$ S+2$ 9+2...= u vazdu*$ generiu se velike koliine pepela i ljake koje se kasnije odlau na velike deponije. Pro%enjuje se da u Srbiji od proizvodnje elektrine energije ima 175 miliona tona pepela raspore-eni* na oko 1.K55 *ektara. +d toga samo se u toku jedne godine u )ermoelektranama j8ikola )esla? u +brenov%u generie oko > miliona tona pepela i ljake koji se odlau na dve deponije ukupne veliine 1.555 *ektara. Uz to to energetski sektor predstavlja vanog zaga-ivaa$ kori!enje ili tanije reeno nera%ionalno kori!enje energije ovaj negativni e"ekat dodatno pojaava. 8ee"ikasno kori!enje energije se ogleda u gubi%ima u prenosu oko 4$@O$ dok su gubi%i u distribu%iji ak 7O. R-daren)e sa podzemnom i povrinskom eksploata%ijom stvara velike jrane? na povrini zemlje$ a u Srbiji je taj problem posebno prisutan u nekoliko oblasti. .eliki povrinski kopovi uglja nalaze se u Kolubarskim i Kostolakim rudni%ima$ kopovi bakra u ;oru i ,ajdanpeku i podzemna eksploata%ija uglja u rudni%ima HembasPHesavi%a i #leksinakim rudni%ima. &ntenzivna eksploata%ija prirodni* resursa dovodi do znaajni* degrada%ija zemljita$ promene mor"ologije terena$ stvaranja novi* jalovita$ potpuno su unitene ume$ izmeteni vodoto%i$ poto%i i podzemne vode zaga-ene. Pro%es rekultiva%ije je veoma skroman$ a brzina otkopavanja uglja i jalovine toliko napreduje da ve!i deo zemiljita i nastali* rupa nije zati!en. +ko >5.555 *ektara tla se nalazi pod uti%ajem povrinski* kopova i jalovita. 8eto vie od 1@O takvi* prostora je rekultivsano ili pokriveno nekakvom vegeta%ijom$ dok svi ostali prostori podse!aju na jmeseev pejsa?. Ind-stri)a <proizvodnja *rane$ pi!a$ *emikalija$ metala$ nemetala$ maina i opreme= sa svojim %entrima poput ;ora$ Kragujev%a$ Paneva i Gap%a nema sasvim jasan i de"inisan uti%aj na ivotnu sredinu republike. +vo se pre svega odnosi na to to je zaga-enje u ovim gradovima posledi%a mnotva istovremeni*
K2

"aktora. aga-uju!e materije koje se mogu na!i u urbanim industrijskim sredinama su1 diP*lorPetan$ teki metali$ P9; ulja$ na"ta i na"tni derivati$ "enoli iji nivo esto premauju standarde EU$ ali i doma!e standarde. &ndustrija naje!e i u najve!em broju sluajeva nema sopstveni monitoring niti izvetavanje o stanju ivotne sredine u "abri%i i oko nje. Sao+raa) u Srbiji predstavlja oko 2$@ miliona najrazliitiji* vozila. .ozni park je veoma star$ oko E5O vozila je preko 15 godina starosti$ 44O ak i preko 1@ godina. Samo 1C4 putniki* automobila ima katalizatore$ to znai da je ve!ina ostali* vozila odgovorna za enormne emisije izduvni* gasova i buku. 0rumski i gradski saobra!aj postaju glavi emiteri olova$ a-i$ S+2 i 8+_. Situa%iju sa zaga-enjem dodatno pogorava veoma lo kvalitet goriva. Predpostavka je da 75O goriva na tritu ne zadovoljava postoje!e standarde$ a sadraj sumpora i olova je mnogo vii nego u EU. -,e i umski predeli pokrivaju 2KO teritorije Srbije. [eogra"ski poloaj republike$ klimatske karakterstike i drugi uslovi stvaraju predpostavke za veliki biodiverzitet u umskim i biljnim vrstama. Ekoloki poten%ijal uma me-utim nije dovoljan jer je vie od polovine uma predstavljeno mladi%ama ili niskoproduktivnim umama ime se i smanjuje mogu!nost za apsorp%ijom 9+2. +ko @6O uma je u vlasnitvu drave.

Alternativni i*vori energi)e

+bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatie istom brzinom kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase.

K4

+bnovljivi izvori energije pruaju znatan poten%ijal za budu!nost$ ali trenutno su vrlo ogranieni* mogu!nosti i energija koja se dobija nji*ovom upotrebom trenutno je skuplja. bog toga !e pro!i jo neko vreme pre nego to do-e do znaajnije upotrebe ti* izvora energije. 0o tada oveanstvo se mora osloniti na neobnovljive izvore energije P prvenstveno na na"tu$ ugalj$ nuklearnu energiju i prirodni gas. +bnovljivi izvori energije$ ne ukljuuju!i *idroenergiju$ daju manje od 1O ukupno potrebne energije. )aj udeo u budu!nosti treba znatno pove!ati jer neobnovljivi* izvora energije ima sve manje. Hazvoj obnovljivi* izvora energije gposebno od vetra$ vode$ sun%a i biomaseh vaan je zbog nekoliko razloga. Prvo$ obnovljivi izvori energije imaju vrlo vanu ulogu u smanjenju emisije ugljenP dioksida u atmos"eru. 0rugo$ pove!anjem udela obnovljivi* izvora energije pove!ava se energetska odrivost sistema i smanjuje zavisnost od uvoza energetski* sirovina i elektrine energije. )re!e$ oekuje se da !e obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konven%ionalnim izvorima energije$ prvenstveno energija vetra$ male *idro%entrale$ energija iz biomase i suneva energija. Haireno kori!enje nuklearni* i "osilni* energetski* sirovina ugroava ljudsku egzisten%iju$ jer ima direktan negativan uti%aj na zdravlje ljudi. Predvi-ene klimatske promene$ mogu!nost nuklearne kontamina%ije i nereeni problemi vezani za proizvodnju plutonijuma u nuklearnim reaktorima$ stvaraju dodatne probleme i opasnosti. Prema poda%ima na"tni* kompanija$ kao i drugim na%ionalnim statistikim poda%ima$ ukupna svetska potronja na"te iznosi skoro > milijarde tona godinje$ dok su ukupne rezerve oko 125P165 milijardi tona. Kako !e prerada na"te dosti!i vr*una% izme-u 255@. i 255K. godine$ a uzimaju!i u obzir ogranienost zali*a$ sadanje kori!enje "osilni* i nuklearni* goriva ne moe da obezbedi dugotrajni i odrivi razvoj. ali*e "osilni* goriva brzo nestaju$ a u roku od jedne ili dve de%enije ve!ina zemalja !e biti primorana da koristi obnovljive izvore energije za podmirivanje svoji* energetski* potreba. .e!ina zemalja irom sveta suoi!e se sa ozbiljnim nedosta%ima energije u bliskoj budu!nosti. .elika potronja i porast broja stanovnika u svetu primora!e stanovnike velikog broja zemalja da se suoe sa problemom kritinog smanjenja zali*a doma!i* "osilni* energetski* izvora. )renutna energetska zavisnost ve!ine zemalja od na"te i njeni* derivata za*tevaznatne ekonomske izdatke i u budu!nosti nagovetava negativne e"ekte na na%ionalne ekonomije$ kao i na me-unarodnu bezbednosnu situa%iju.

K>

Usled kon%entra%ije energetski* resursa u svega nekoliko oblasti u svetu$ kori!enje "osilni* goriva stvorilo je sistem me-uzavisnosti$ tako da se drave koje zavise od uvoza "osilni* goriva nalaze u podre-enim poloajima. Sa druge strane$ rezultat ovakve situa%ije je ne samo kon%entra%ija energetske ekonomije$ ve! konstantno pove!anje %ena energetske in"rastrukture i pove!anje trgovinskog debalansa. emlje izvozni%e baziraju svoju ekonomiju iskljuivo na izvozu energetski* sirovina to dovodi do politike$ ekonomske i so%ijalne nestabilnosti.

#lternativni izvori energije !e ljudima biti preko potrebni ukoliko ponestane "osilnog goriva i to pre nego to %ena na"te skoi na 155 dolara ili vie$ upozorio je upravnik *olandskog 9entra za energetsko istrazivanje$ )on Ao". +n je ukazao da je zbog toga Nneop*odno e"ikasnije troiti "osilna goriva kako bi se dobilo vie vremena za razvoj alternativni* vidova enerije koji bi postali pouzdani i je"tinijiN. +n je dodao da !e za razvijanje neki* te*nologija biti potrebne de%enije.

8io,asa
U razvijenim zemljama sveta i Evropskoj uniji ve! godinama velika panja se poklanja obnovljivim izvorima energije. Pre svega zbog globalne energetke krize$ ali i injeni%e da se kori!enjem energije Sun%a$ vetra$ geotermalni* voda$ biomase$ priroda i ivotna sredina mnogo manje zaga-uju. ;rojna nauna i praktina istraivanja usmerena su upravo na mogu!nosti
K@

upotrebe biljni* ostataka P biomase$ kao poten%ijalnog energenta. Pod biomasom se u skladu sa direktivama EU podrazumevaju bioloki razgradive materije nastale u poljoprivredi$ stoarstvu i sa tim vezanoj industriji$ kao i bioloki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada. 8io,asa - .ol)o.rivredi 8aalost$ poten%ijalni energent se iz godine u godinu spaljuje. )ako se svake godine u naoj zemlji nepotrebno ba%e miloni$ degradira se zemljite$ unitavaju biljke$ rasteruje divlja$ a takav postupak nije zakonom zabranjen. )ako-e$ biomasa se ne zaorava u dovoljnoj meri te se smanjuje plodnost zemljita jer je u orani%ama sve manje *umusa. Po *ektaru poljoprivrednog zemljita mogu!e je dobiti tri tone slame od peni%e$ uljane repi%e i soje$ pet tona kukuruzovine$ etiri tone stabljike sun%okreta. Aemijski sastav navedeni* vrsta biomase$ svedeni* na suvu materiju$ u velikoj je meri slian drvetu$ me-utim$ velika zapremina navedeni* nusproizvoda ini nji*ov transport ekonominim samo na udaljenosti do tri kilometra. + znaaju biomase dovoljno govore poda%i da 2$@ kilograma slame moe da utedi litar ulja za loenje$ 1$56 m4 gasa ili E$72 kilovata elektrine energije$ ali i 2$2 kilograma drveta i 1$E> kilogram uglja. +ve brojke$ iako impozantne$ nisu dovele do ve!eg kori!enja ovog prirodnog poten%ijala. +snovna prepreka za ekonominu eksplota%iju biomase jeste njena relativno mala energetska vrednost$ ratrkanost i nepristupanost terena za me*anizovano prikupljanje. Te/nologi)a +riketiran)a +vaj problem se moe prevazi!i te*nologijom briketiranja$ kojom se zapreminska masa nusproizvoda moe pove!ati od K55 do 1.>55 kilograma po kubnom metru$ a time se zapremina smanjuje 7 do 1> puta. Kao konani proizvod dobija se briket kalorijske vrednosti od 1@ do 1K megadula po kilogramu$ to je priblino drvetu. ;iomasa se moe briketirati za loenje$ u energetske svr*e dodavanjem drugog *raniva$ a potom melase$ moe da se proizvede je"tina stona *rana. ;riketiranje biomase je$ prema o%eni strunjaka$ budu!nost. )akav briket nepogodnijim od standardnog kori!eni* goriva ini visoka *igroskopnost$ to uslovljava posebne uslove pakovanja i skladitenja. +snovni te*nikoPte*noloki problemi koji odre-uju ekonomsku opravdanost primene ove te*nologije vezani su prvenstveno za trokove sakupljanja i kvalitet biomase. 8izak sadraj sumpora u briketima$ s druge strane$ tako-e i* ini ekoloki pogodnim. 8edavno je u "abri%i kotlova q)ipo Kotlogradnjaq predstavljeno je eksperimentalno postrojenje za dobijanje energije sagorevanjem veliki* bala sojine slame.

K6

Postrojenje je izgra-eno pri "abri%i u okviru 8a%ionalnog programa za energetsku e"ikasnost srpskog ,inistarstva za nauku i zatitu ivotne sredine$ uz ue!e Poljoprivrednog kombinata ;eograd. Hukovodila% projekta dr 0ragoljub 0aki! iz &nstituta za nuklearne nauke q.inaq istakao je da je osnovni razlog za pokretanje projekta pokuaj da se u upotrebu uvedu obnovljivi izvori energije koji bi mogli da zamene "osilna goriva ije zali*e su ograniene. +n je napomenuo da se soja u PK;Pu uzgaja na oko 2.555 *ektara$ a sojina slama je do sada bila potpuno neiskori!ena i predstavljala je balast u proizvodnji. Prema reima 0aki!a$ jedan od najperspektivniji* energetski* izvora nae zemlje je otpadna biomasa iz poljoprivredne proizvodnje koja ne stvara tetne produkte sagorevanja$ a njenim kori!enjem potuju se za*tevi Kjoto sporazuma u smanjenju e"ekta qstaklene bateq. +n je ukazao i da bi se kori!enjem biomase kao goriva utedela znatna sredstva koja se ulau u kupovinu drugi* energenata i bila bi smanjena zavisnost nae zemlje od nji*ovog uvoza. U postrojenju se obavlja kontrolisano sagorevanje slame$ po prin%ipu q%igareteq$ uz veliki stepen toplotnog iskori!enja i mogu!nost kori!enja nekvalitetne i vlane slame$ objasnio je 0aki!. Prema njegovim reima$ postrojenje ima kapa%itet od jednog megavata toplotne energije$ to je dovoljno da zagreva @5 proseni* ku!a ubiranjem slame sa oko 255 *ektara zasejane sojom. 8astavak tog projekta !e biti izgradnja isti* kotlova u okviru PK;Pa za zagrevanje plastenika$ povrine od oko pet *ektara. ;iomasa je organska materija ivotinjskog ili biljnog porekla koja se pomo!u razliiti* pro%esa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biljnog porekla predstavlja$ pro%esom "otosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost trans"ormisala u *emijsku energiju. U toku "otosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazdu*a i vode u %ilju stvaranja ugljeni* *idrata$ koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. 8a ovaj nain se svetlosna odnosno suneva energija akumulira u *emijskim vezama strukturni* komponenti biomase. +va energije moe se eksploatisati na razne naine. Sa druge strane$ osnovni izvor biomase ivotinjskog porekla je prirodni teni stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i otpadni* materija dobijeni* iz biomase kao izvora energije za*teva nji*ovo sagorevanje i osloba-anje toplote koja pokre!e generatore elektrine energije. Energija akumulirana u biomasi je *emijske prirode pa u njenoj eksploata%iji nema prekida rada$ kao to je to sluaj sa solarnom ili energijom vetra. Sa ovog aspekta$ biomasa ima vie karakteristika "osilni* goriva nego obnovljivi* izvora$ sa razumljivim razlogom jer su "osilna goriva ustvari "osilni oblik biomase. &storijski gledano$ biomasa je bila osnovni izvor energije za oveanstvo$ uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje i spremanje *rane$ dok su industrijskom revolu%ijom primat preuzela "osilna goriva. & pored toga$ biomasa danas uestvuje sa 1@O u ukupnoj potronji energije$ a znaajno je da je ovaj udeo znatno ve!i u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama.
K7

Dedan od najbitniji* "aktora koji odre-uju poten%ijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji$ predstavlja jaka konkuren%ija koja postoji izme-u vrednosti biomase i zemljita neop*odnog za njen uzgoj$ to nije sluaj sa ostalim obnovljivim izvorima. ;iomasa moe da se koristi kao *rana$ -ubrivo$ za proizvodnju papirni* vlakana i kao gorivo. Aemijski sastav biomase varira u zavisnosti od tipa izvorni* materija$ mada se prosean sastav uglavnom sastoji od 2@O lignina i 7@O ugljeni* *idrata odnosno e!era. 'ignin se sastoji od molekula$ razliiti* od molekula e!era$ povezani* u tanke ploaste strukture. Ugljeni *idrati se "ormiraju od molekula e!era povezani* u dugake lan%e ili polimere$ kao to su %eluloza ili poluP %eluloza.

Sit-a"i)a - E

U ukupnoj energiji dobijenoj iz obnovljivi* resursa u 2554. godini u EU energija dobijena iz drvne biomase uestvovala je sa @1O. Sve je to u skladu i sa 0irektivom broj 77 Evropske unije iz 2551. godine koja je postavila kao %ilj da 12O ukupne utroene energije u EU do 2515. godine bude poreklom iz obnovljivi* izvora$ kao i sa savremenom energetskom politikom razvijeni* zemalja koja tei ka smanjenju emisije tetni* materija i postizanju odrivog razvoja. Evropska unija je 2551. godine postavila kao %ilj da se ue%e obnovljivi* izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije uve!a sa 1@O u 2552. godini$ na 22$1O do 2515. godine. ,agistar ,atias E"enberger sa bavarskog &nstituta za poljoprivredni inenjering$ izgradnju "armi i te*nologiju koja titi ivotnu sredinu$ ukazao je na dinamian razvoj koji proizvodnja biogasa ima poslednji* godina u 8emakoj. ;roj postrojenja za proizvodnju biogasa u 8emakoj je u relativno kratkom razdoblju$ od 1EEE. do 255>. godine$ udvostruen. 8emako Udruenje za biogas predvi-a da !e se broj pogona za biogas pribliiti %i"ri od > @55 do kraja ove godine i imati instalisanu snagu od oko E$@5 ,\. Prole godine je u sektoru obnovljivi* energenata bilo oko 125 *iljada zaposleni* i prognozira se da %e do 2525. godine biti otvoreno jo >55 *iljada novi* radni* mesta.
KK

U 8emakoj je 2555. godine poeo da se primenjuje #kt o obnovljivim izvorima energije i o%ena je da postoji znaajan prostor za dalji rast budu!i da se trenutno koristi tek pet odsto mogu!nosti za proizvodnju elektrine energije u postrojenjima na biogas.

'ro"ene *a Sr+i)Pro%enjeno je da svake godine u Srbiji proizvedemo 12$@ miliona tona biomase$ a najve!i deo se ne koristi na razuman i ra%ionalan nain. Energija koja bi se godinje mogla dobiti kori!enjem biomase u Srbiji pro%enjena je na 2$6K miliona tona ekvivalentne na"te. +d toga se 1$66 miliona tona ekvivalentne na"te odnosi na poljoprivredu$ a oko milion tona na umsku biomasu. Ukupni godinji energetski poten%ijal biomase u Srbiji je na nivou od >5O energetske vrednosti uglja koji se godinje proizvede u naim rudni%ima. U Srbiji postoji znaajan energetski poten%ijal obnovljivi* izvora energije u iznosu od vie od tri miliona tona ekvivalentne na"te godinje. +ko K5 odsto ovog poten%ijala ini biomasa. &stovremeno$ ukupna potronja "osilni* goriva je na nivou od 12 miliona tona ekvivalentne na"te. Kada bi se iskoristilo samo deset odsto poten%ijala biomase u iznosu od 2$ 6 miliona tona ekvivalentne na"te radi obezbedenja toplotni* energetski* usluga u sektoru doma%instava$ za ta se godinje u Srbiji potroi oko 2$ @ miliona tona ekvivalentne na"te$ uteda na raun smanjenog uvoza iznosila bi oko 65 miliona evra godinje. Ura-ena je jedna analiza potronje lo ulja u %entralizovanim sistemima grejanja koja je obu*vatila neke manje gradove u naoj zemlji. +dabrani su gradovi u izrazito poljoprivrednim i umskim regionima u kojima ume pokrivaju vie od >@ odsto teritorije optine. Utvrdeno je da bi pet odsto zemljita zasejanog peni%om i kukuruzom bilo dovoljno da se osta%ima biomase zameni teno gorivo koje se koristi za proizvodnju toplotne energije u tim optinama$ dok bi u umskim podrujima bilo dovoljno oko 15 odsto postoje!e see uma da bi se ostvario isti %ilj. 'ers.ektive ,oe se oekivati da !e kori!enje drvne biomase imati veoma vanu ulogu u proizvodnji energije u Srbiji u narednim godinama$ imaju!i u vidu i da !e rati"ika%ijom Kjoto protokola naa zemlja biti u obavezi da smanji koliinu ugljenPdioksida koji se emituje pre svega sagorevanjem "osilni* goriva. U sve to trebalo bi da se ukljui i drava koja bi odre-enim podsti%ajnim sredstvima pomogla razvoj trita obnovljivi* energenata.

KE

bog toga ne udi da veliki broj "armi smanjuje proizvodnju *rane i prelazi na proizvodnju elektrine energije pa se u naredni* desetak godina oekuje pretvaranje znaajni* povrina poljoprivrednog zemljita u tzv. energetske zasade. ,inistarstvo rudarstva i energetike u .ladi Srbije je uvelo jednu od vani* novina u akonu o energeti%i usvojenom polovinom prole godine$ uvodenje kategorije povla%eni* proizvodaa koji u proizvodnji elektrine energije koriste obnovljive izvore energije ili struju proizvode u malim elektranama. akon je predvideo i podsti%ajne mere za povla!ene proizvo-ae$ poput subven%ija$ poreski*$ %arinski* i drugi* olaki%a. Postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivi* izvora obino su relativno malog kapa%iteta$ pa su stoga i investi%ije u pojedinana postrojenja tako-e relativno male. Stoga postoji realna osnova za ukljuivanje doma!e privrede u razvoj te*nologija$ proizvodnju opreme i ue%e u konkuren%iji za plasman proizvoda u susedne zemlje... &maju!i u vidu da su obnovljivi izvori energije najve!im delom lo%irani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i ve!a uposlenost seoskog stanovnitva. +bnovljivi izvori energije su po de"ini%iji energija koja se eksploatie istom brzinom kojom se i obnavlja. U obnovljive izvore energije spadaju1 energija vetra$ energija sun%a$ *idroenergija$ geotermalna energija i energija biomase. 8iodi*el je teni obnovljivi izvor energije iz biomase$ tj. ulja dobijeni* iz semena uljani* kultura kao i re%iklirani* ulja. 0obro je poznato da transport skoro potpuno zavisi od "osilni* goriva. Potranja za energijom neprekidno raste$ kao i zavisnost od uvozne energije$ to doprinosi razvoju u sektoru obnovljive energije. ;ioPgoriva$ konkretno biodizel$ predstavlja jednu izvodljivu alternativu. ta )e +iodi*el7 )eno bio gorivo$ proizvedeno iz biljni* ulja ili upotrebljeni* ulja i masti/ Kao osnovna sirovina se naje%e upotrebljava zrno uljane repi%e$ soje i sun%okreta/ +bnovljivi izvor ( eksploatie istom brzinom kojom se i obnavlja/ Po *emijskom sastavu P meavina metil estara masni* kiselina <M#,E=/ ;iodizel je$ te*niki$ idealni supstitut za dizel od "osilni* rezervi i nikakve znaajne modi"ika%ije dizel motora nisu potrebne/ Karakteristike biodizela su sline obinom dizelu a poboljanje proizilazi iz sadraja kiseonika u biodizelu$ koji obezbe-uje bolji pro%es sagorevanje i poboljava podmazivanje$ to delom kompenzuje uti%aj nieg energetskog sadraja/
E5

Koristi se nezavisno ili pomean sa dizelom "osilnog porekla <;155$ ;25$ ;@ ili ;2 ( broj oznaava pro%entualno ue%e biodizela u meavini=. Potrebe za pove!anom sigurnosti u snabdevanju tenim gorivom za transportni sektor i poljoprivredu pomo!u obnovljivog izvora/ Potreba da se koristi kao gorivo u dizel motorima koje manje zagaduje okolinu$ a istovremeno ne za*teva prepravke na motorima i moe se meati sa "osilnim dizelom/ +bezbe-uje korisniku pouzdano gorivo sa niom %enom. Heenje problema1 smanjena emisija gasova <pogotovo 9+2= koji uestvuju u e"ektu staklene bate i nji*ov uti%aj na globalnu klimu/

Vodonik
0a bi se energijom Sunevog zraenja mogao zadovoljiti znatan deo potreba za energijom$ neop*odno je prona!i pogodan trans"ormisan oblik energije koji mora biti takav da se lako i e"ikasno moe akumulisati$ kako bi energiju stavili na raspolaganje potroaima i onda kada je intezitet zraenja mali. )ada je i najve!a potranja za energijom. )rans"orma%ija u elektrinu energiju jo uvek nije ekonomina zbog malog stepena iskori!enja i veliki* trokova$ a ona se ne moe preneti na velike udaljenosti. Smatra se da je najpogodniji nain za akumulisanje vodonik. +n se moe lako transportovati brodovima i %evovodima. +n bi se mogao proizvoditi postupkom elektrolize u spe%ijalnim solarnim elektranama izgra-enim u tropskom i suptropskom pojasu. )e bi elektrane bile spojene sa potroakim podrujima %evovodima pod pritiskom$ a deo proizvedenog vodonika mogao bi se u tenom stanju prevoziti brodovima. )reba svakako predviditi i mogu!nost skladitenja jer tako moemo uskladiti proizvodnju i potronju. .odonik bi se mogao proizvoditi i u drugim elektranama radi pove!anja ni*ovog iskori!enja. 0anas se vodonik upotrebljava kao osnovna sirovina za sintezu u *emijskoj industriji i u petro*emiji. .odonik je idealno gorivo za grejanje jer je produkt sagorevanja samo voda <nepotreban dimnjak=$ a u gorivim !elijama$ pomo!u njega$ dobijali bi elektrinu energiju. )oplotna mo! vodonika je tek tre!ina toplotne mo!i prirodnog gasa$ to znai da je za jednaku energiju potrebna trostruka koliina vodonika. 0a ne bi previe pove!avali dimenzije %evovoda vodonik bi se transportovao pod pove!anim pritiskom$ to bi pove!alo trokove transporta u odnosu na gas <za jednaku koliinu energije= za oko >5P@5O. Skladitenje je mogu!e i u tenom stanju$ kao i za prirodni gas. Potrebno ga je o*laditi na P2@49$ a za istu koliinu energije potrebna je tri puta ve!a zapremina rezervoara nego za prirodni gas. Hezervoari moraju biti sagra-eni od ner-ajueg elika. 0istribu%ija vodonika ekonominija je od distribu%ije elektrine energije i moe se sprovesti na isti nain kao i distribu%ija gradskog gasa postoje!im gasovodima. .elika prednost je ta to moemo akumulisati vodonik na pojedinim takama mree.
E1

Energi)a .li,e i oseke

Plima i oseka su posledi%a delovanja Sun%a i ,ese%a na vodu u okeanima. #mplituda plime i oseke zavisi od me-usobnog poloaja Sun%a$ ,ese%a i emlje. #mplituda i "rekven%ija razliite su na pojedinim obalama. 8a primer$ amplitude plime i oseke na Sredozemnom moru su 15%m$ a na #tlanskom$ )i*om i &ndijskom okeanu proseno 6PKm. 8a pojedinim mestima obale u zapadnoj Mran%uskoj i u jugozapadnom delu .elike ;ritanije amplituda dostie i vie od 12m. 8a zapadnoevropskoj atlanskoj obali vremenski razmak izme-u dve plime iznosi 12 sati i 2@ minuta$ a na obalama &ndokine nastaje samo jedna plima u toku 2> asa. a energetsko iskori!avanje plime i oseke potrebno je odabrati pogodno mesto na obali$ na kojoj je velika amplituda plime uz mogu!nost izola%ije dela morske povrine <izgradnjom pregrade= radi stvaranja akumula%ionog bazena. 8ajjednostavniji nain kori!enja postie se ugradnjom turbina koje rade samo u jednom smeru strujanja vode. 0a bi se produilo vreme pogona$ moe se postaviti turbina koja radi u oba smera strujanja vode1 iz bazena i u bazen. Postoji varijanta da turbina radi i kao pumpa$ bilo za preba%ivanje vode iz bazena u more$ bilo iz mora u bazen. 8a ovaj nain bolje se iskori!ava poten%ijalna energija plime i oseke. ,e-utim$ kakav god da se odabere nain iskori!avanja energije plime i oseke$ ne moe se posti!i pogon bez prekida niti konstantna snaga. )o pokazuje da je proizvodnja elektrine energije na toj osnovi nemogu!a izolovano$ bez saradnje s drugim postrojenjima za proizvodnju el.energije. )akve se elektrane moraju ukljuiti u elektroenergetski sistem u kojem ostale elektrane imaju ukupnu snagu nekoliko desetina puta ve!u od snage ti* elektrana. 0a postrojenje bude ekonomski opravdano treba ispuniti dva za*teva1 duina brane ne sme biti predugaka$ a dubina mora na mestu brane ne sme biti previe duboka. Ukupna energija plime i oseke pro%enjuje se na 26555 )\* u godini. )re!ina se gubi u plitkim morima. Srednja amplituda plime na okeanskim irinama manja je od 1m$ a energetsko iskori!avanje plime i oseke ekonomski je opravdano ako je amplituda ve!a od 2m. bog toga se rauna da je od ukupne energije plime i oseke iskoristivo samo 2O$ a to je @25 )\* godinje$ to je oko 4O dananje godinje proizvodnje elektrine energije <oko 1@555 )\*=. Stvarna elektrina energija je jo manja$ jer se uz najpovoljnije dimenzionisanje moe iskoristiti samo 2@O teorijske proizvodnje. U Mran%uskoj je izgra-ena jedna takva elektrana. )o je 'a Han%e stavljena u pogon 1E66. godine. &ma 2> turbine koje mogu raditi i kao pumpe za oba smera strujanja vode. Ukupna snaga turbina je 2>5,\. [odinja proizvodnja
E2

iznosi 65K[\* <25O od teorijske proizvodnje=$ a 6> [\* je potrebno za pumpanje <ta se energija uzima iz sistema=. &skoristiva zapremina bazena iznosi 1K> miliona m4$ povrina mu je 22km2$ a duina oko 25km. 0uina pregrade je oko 725m. U Husiji nedaleko od ,urmanska izgra-ena je eksperimentalna elektrana <u pogonu od 1E6K. godine= snage K55k\. .eliki investi%ioni trokovi govore protiv izgradnje ovakvi* elektrana$ a osim toga na povoljnim loka%ijama ukupna mogu!a proizvodnja elektrine energije predstavlja samo marginalnu koliinu potrebne energije.

n-tran)a energi)a ,ora

0ovede li se topla voda sa morske povrine u prostor dovoljno niskog pritiska$ ona !e se pretvoriti u paru$ pa se tom parom mogu pokrenuti parne turbine$ ako je kondezator *la-en vodom iz ve!i* dubina$ koja ima niu temperaturu. U turbini se iskori!ava ta razlika izme-u temperature na povrini i u dubini mora$ odnosno izme-u pritisaka koji odgovaraju tim temperaturama. Prvo i jedino takvo postrojenje od 22k\ izgra-eno je 1E1E. godine na Kubi. +no je pokazalo te*niku mogu!nost iskori!avanja tog energetskog izvora$ ali nije nalo praktinu primenu zbog veliki* investi%ioni* trokova. &nvesti%ije po jedini%i snage za takvu elektranu ve!e su nego za AE$ a ona se moe graditi samo na obalama u tropskom pojasu$ tamo gde je temperatura mora dovoljno visoka.

Pro%enjeno je da bi se u ovakvim postrojenjima moglo proizvesti 655555 )\* elektrine energije$ a to je oko >5 puta vie od dananje svetske proizvodnje el.energije. ;udu!i da se ta energija moe iskori!avati samo u malom broju podruja <potrebna je dovoljna dubina blizu obale= i da je potronja elektrine energije u tropskim i suptropskim podrujima mala$ ne moemo oekivati ve!u upotrebu ovakvog izvora energije.
E4

Energi)a ,orski/ talasa

)alasi nastaju delovanjem vetra$ a vetar delovanjem Sun%a. +snovne karakteristike talasa su visina i duina. .remenski razmak izme-u dve amplitude srazmeran je drugom korenu duine talasa. Energija talasa srazmerna je kvadratu visine talasa i obrnuto srazmerne vremenskom razmaku izme-u dve amplitude. Energija naglo opada sa dubinom$ pa na dubini od 25m iznosi samo 25O od energije neposredno ispod povrine$ a na dubini od @5m samo oko 2O od energije neposredno ispod povrine. Snagu talasa de"iniemo po jedini%i povrine upravnu na smer kretanja talasa. +na moe iznositi i 15k\Cm2$ ali i oko nule. 8pr. za podruje severnog #tlantika$ na otvorenom moru izme-u Gkotske i &slanda u @5O vremena snaga valova je 4.Ek\Cm2 ili ve!a. Snagu talasa moemo odrediti po metru duine na morskoj povrini. )ako de"inisana snaga talasa menja se sa brzinom vetra i zavisi od godinjeg doba i vremenski* prilika. 8a spomenutom delu #tlantika u @5O vremena leti je snaga 15k\Cm ili ve!a$ a zimi E@k\Cm ili ve!a. 0uina obala uz okeane svi* pet kontinenata <bez polova= iznosi oko 155 miliona metara$ pa ako se rauna s prosenom srednjom snagom od 15k\Cm$ dobija se prosena godinja snaga od 1)\$ odnosno godinja energija od oko E555)\*$ to je oko 65O dananje proizvodnje el.energije. Svakako$ da !e zbog lakeg dovo-enja energije potroaima na kopno$ biti jednostavnije iskori!avati energiju neposredno uz obalu$ iako je energija talasa na otvorenom moru mnogo ve!a. &skori!avanje energije talasa !e biti ogranieno zbog geogra"ski* "aktora i ekonomski* ogranienja$ u prvom redu izazvani* problemom prenosa tako proizvedene elektrine energije.

Energi)a vetra B eolska energi)a

.etar je jedan od osnovni* parametara koji se mere na meteorolokim stani%ama irom zemlje. ,erenja vetra i poda%i o njemu ne mogu se direktno koristiti za detaljnu pro%enu eolske energije$ ve! samo za globalnu. 8aa zemlja se ubraja u podruja sa znatnim energetskim poten%ijalom. &zrazito vetrovita podruja su u planinskim oblastima. U Srbiji se izdvajaju delovi .ojvodine i planinske oblasti Dune i &stone Srbije$ uglavnom iznad 155P1@55 m nadmorske visine. Prema ovoj optoj pro%eni raspodele vetra raunat je "luks energije vetra za standardnu visinu 15 i @5 m iznad povrine tla i kre%e se od >55PK55 \Cm2. +va relativno povoljna o%ena energetskog poten%ijala vetra treba da omogu!i dalja istraivanja u zavisnosti od lokaliteta$ kao i uti%aje meteoroloki* pojava koje mogu ograniiti ili potpuno onemogu!iti nji*ovo kori!enje P velike ledene
E>

naslage$ jaki udari vetra$ udari groma itd. a pouzdanu pro%enu vetroenergetskog poten%ijala neop*odna su dodatna istraivanja. U ire navedenim loka%ijama postoje mikro loka%ije koje su od posebnog interesa za eolsku energetiku. Kao ilustra%ija mogu posluiti injeni%a da merenja izvrena na Kopaoniku na mestu samo 1km udaljenom od meteoroloke stani%e$ pokazuje da je tu vetroenergetski poten%ijal za 75O ve!i od poten%ijala na loka%iji stani%e. Ovo ni)e 2-dno )er na vetroenergetski .oten"i)al - neko) ta2ki +itno -ti2- tri odredita4 1. U makroskali$ geogra"ski poloaj 2. U mezoskali$ kon"igura%ija terena <u primeru Kopaonika ovo je dominantno= . U mikroskali$ rastinje i druge lokalne prepreke vazdunom strujanju. Pro%enjuje se da su nae mogu!nosti u razvoju vetroenergetike uslovno velike. Pod ovim podrazumevamo1 iako u naim oblastima ne duvaju jai sezonski vetrovi$ u dolinama ve!i* reka$ u .ojvodini$ na ve!im planinskim visoravnima i nizu drugi* spe%i"i%ni* lokaliteta$ srednje brzine$ a verovatno i distribu%ije brzine po vremenu su pogodne za vetroenergetiku.

(eoter,alna energi)a
)oplotna energija koja je akumulirana u podzemnim vodama naziva se *idrogeotermalnom energijom. 0a bi se podzemne vode smatrale toplotnim izvorom potrebno je da nji*ove temperature budu ve!e od 15 l9. [eotermalana energija spada u obnovljiv izvor energije i u razliitoj meri je prisutna svuda. Samim tim je ekoloki najopravdanija njena upotreba$ a gledano ekonomski je najpovoljnija jer nam dolazi besplatno. te/ni2ko) .raksi to.lotne .-,.e se na)2ee koriste *a4 P za grejanje i *la-enje prostora P za rekupera%iju toplotne energije

Solarna energi)a
.e!ina oblika energije nastala je ili nastaje delovanjem zraenja Sun%a$ npr. "osilna goriva su akumulisana energija zraenja Sun%a koja su dola do emlje pre milion godina. Kada govorimo o energiji zraenja Sun%a podrazumeva se njegovo iskori!enje u trenutku kada do-e do emlje$ to je neposredno iskori!avanje zraenja Sun%a.
E@

0otok energije Sunevim zraenjem naziva se solarna konstanta$ koja je 1>55 \Cm2 pri srednjoj udaljenosti emlje od Sun%a$ uz upadni ugao od E5 stepeni zanemaruju!i delovanje atmos"erske apsorp%ije. Pri prolasku kroz atmos"eru deo energije se troi u sloenim pro%esima$ a deo se re"lekuje i reemituje u svemir. )aj deo iznosi oko 1C4 energije koja je dospela na rub atmos"ere$ pa dotok energije do povrine emlje iznosi proseno E25 \Cm2. #ko je projek%ija povrine emlje 127.156 km2$ dotok energije iznosi 117>55 )\. bog rota%ije emlje ta se energija raspore-uje po %eloj povrini emlje <@15.1.156 km2=$ pa je proseni dotok energije 245 \Cm2$ odnosno @.@2 k\*Cm2 dnevno. )o su$ naravno prosene vrednosti$ a stvarne zavise od geogra"ske irine$ dela dana$ pojave oblaka$ zaga-enja itd. Energija zraenja Sun%a koja dolazi do emljine povrine iznosi$ dakle$ oko 15E)\* <K.6.1514toe= godinje. )a je energija oko 175 puta ve!a nego energija u ukupnim rezervama uglja u svetu. )o je ogromni energetski izvor kojim se mogu zadovoljiti energetske potrebe za veoma dugo vreme. Energija zraenja koja dopire do povrine emlje zavisi u prvom redu od trajanja insola%ije <trajanja sijanja Sun%a$ odnosno o vremenu kroz koje se Sun%e nalazi iznad *orizonta=. )rajanje insola%ije zavisi od geogra"ske irine i o godinjeg doba. Hazlika izme-u vremena izlaska i vremena zalaska Sun%a daje vreme trajanja insola%ije kojoj je izloena *orizontalna i nezati!ena povrina. +no iznosi za nau zemlju oko 1@* leti i oko E* zimi. Stvarno trajanje insola%ije je znatno kra!e zbog pojave oblaka i magle$ ali i zbog stanja atmos"ere na posmatranom podruju <zaga-enost=.
E6

+na se razlikuje za povrine koje su postavljene *orizontalno$ vertikalno$ ili pod nekim uglom u odnusu na povrinu emlje. 8pr. realno trajanje insola%ije za ;eograd <na *orizontalnu povrinu= iznosi 2571* godinje$ od toga 75.@O u periodu od aprila do septembra i 2E.@O u periodu od oktobra do marta. &pak$ dotok energije Sunevog zraenja nije propor%ionalan trajanju isola%ije. 8aime$ deo energije se gubi prolaenjem kroz atmos"eru zbog apsorp%ije kiseonika$ ozona i ugljen dioksida. [ubitak je ve!i to je Sun%e blie *orizontu. +sim toga$ energija zraenja se u prolazu kroz atmos"eru raspruje$ a najve!i gubitak je neposredno nakon zalaska Sun%a. 0eo rasprene energije ipak do-e do povrine emlje<oko @5O=. Prema tome$ ukupno zraenje koje do-e do povrine emlje sastoji se od neposrednog i di"uzionog zraenja koje je deo rasprene energije zraenja. bog svega toga snaga zraenja koja do-e na povrinu$ a koja bi se mogla energetski iskori!avati$ znatno se menja tokom dana$ a njene promene zavise od godinjeg doba i poloaja obasjane povrine. .eoma se esto energija zraenja prikazuje kao energija koja do-e do povrine emlje tokom dana$ naravno za vreme trajanja isola%ije. )a energija zavisi i od stanja oblanosti i osobina atmos"ere$ ali je poeljno poznavati i poten%ijalnu energiju zraenja. )o je maksimalna energija koja do-e do povrine kroz suvu i vlanu atmos"eru. +na zavisi i od geogra"ske irine i nadmorske visine. +na postaje sve manja sa smanjenjem nadmorske visine i pove!anjem geogra"ske irine. 8a geogra"skoj irini od >4 stepena poten%ijalna energija iznosi oko 2@55k\*Cm2 godinje$ a na geogra"skoj irini od >6 stepena oko 2>55k\*Cm2 godinje. Stvarna energija zraenja koja do-e do povrine znatno je manja od poten%ijalne zbog pojave oblaka$ vlage i zaga-enosti atmos"ere. U Srbiji je ona u proseku oko 4.@k\*Cm2 na dan. Sve ovo pokazuje veliku promenljivost snage zraenja. &pak$ te su promene laganije od promena snage vetra i one se mogu s ve!om ili manjom tano!u predviditi$ jer je poznat ritam pojava <izlazak i zalazak Sun%a=. &ntezitet zraenja koje nam stoji na raspolaganju ne moemo predviditi s ve!om sigurno!u. Kao izvor energije Sunevo zraenje je povoljnije od vetra s obzirom na predvidivost pojave$ ali je nepovoljnije s obzirom na to da zraenja nema u toku no!i$ i da je manje intezivno tokom zime kada je potronja energije najve!a. Postrojenja mogu raditi samo u toku dnevnog %iklusa$ to se ne poklapa sa ritmom potranje energije. ,oraju se graditi dodatna postrojenja ili osigurati akumula%iju energije pomo!u koje bi vrili snabdevanje potroaa no!u.

E7

Odrivi razvoj zna5i koristiti neograni5ene sposo0nosti naeg mozga, umesto nai6 ograni5eni6 prirodni6 resursa

EK

E:OJO:A TER@INOJO(IFA O.ti .o),ovi

A=ID RAIN ( K&SE'# K&G#$ kia koja sadri jake mineralne kiseline$ nastale od razliiti* industrijski* polutanata$ na prvom mestu sumpordioksida i oksidP nitrogena sa oksigenom i vodenom parom u atmos"eri <pA vrednost manja od @$6=. ,oe poti%ati od kiseli* gasova u oblaku ili spiranjem zaga-enog vazdu*a ispod oblaka. AEROSOJ ( #EH+S+'$ suspenzija vrsti* ili teni* esti%a ili i vrsti* i teni* esti%a$ ija je brzina taloenja zanemarljiva$ u gasnom obliku. AIR 'OJ TION ( #[#rE8DE .# 0UA#$ pro%es isputanja u atmos"eru tetni*$ opasni*$ toksini* i radioaktivni* gasova ili esti%a$ uglavnom kao posledi%a aktivnosti oveka. aga-ivanje vazdu*a potie prvenstveno od1 a2 spaljivanja "osilni* goriva za potrebe grejanja/ 02 te*noloki* pro%esa/ 72 sagorevanja u motorima sa unutranjim sagorevanjem/ d2 spaljivanja otpada. AIR K AJITL ( K.#'&)E) .# 0UA#$ obino se odnosi na kon%etra%iju polutanata u vazdu*u. a ve!inu polutanata kvalitet vazdu*a se izraava kao prosena kon%etra%ija u odre-enom vremenskom periodu <obino godinu dana= i merom visoke zaga-enosti <E@. ili EK. per%entil godinji* vrednosti pra!enja. AIR K AJTL =ONTROJ ( HE[U'&S#8DE K.#'&)E)# .# 0UA#$ osiguranje isto!e vazdu*a primenom sana%ioni* i preventivni* mera. Sastoji se u ograniavanju zaga-ivanja i ograniavanju zaga-enosti vazdu*a. +sim primene mera u okviru regulisanja zaga-ivanja vazdu*a$ sadri jo mere za ra%ionalnu potronju energije i resursa$ primenu sistema pra!enja$ uvo-enje pro%edure odobravanja loka%ije$ gradnje i upotrebe$ inspek%ijski nadzor. AIR K AJITL =RITERIA ( KH&)EH&DU, K.#'&)E)# .# 0UA#$ opis e"ekata ija se pojava moe oekivati bilo kada i bilo gde kad kon%etra%ija zaga-uju!i* materija u ambijentalnom vazdu*u dosee ili prekorauje odre-ene odre-ene vrednosti u datom vremenskom periodu. Slue kao strune podloge za odre-ivanje standarda kvaliteta vazdu*a. AIR K AJTL @ANA(E@ENT ( UPH#.'D#8DE K.#'&)E)+, .# 0UA#$ pro%es uklapanja komponenete kvaliteta vazdu*a u urbani industrijski razvoj$ planskim i sana%ionim merama.

EE

AJTERNATIVE ENER(L ( #')EH8#)&.8# E8EH[&D#$ energija koja se znatnije ne koristi$ a pri*vatljiva je za ivotnu sredinu. Primer alternativne energije je solarna energija ili energija vetra. AJTERNATIVE 9 EJS ( #')EH8#)&.8# [+H&.#$ podrazumevaju goriva za transport$ kao to su prirodni gas$ metanol i elektrina energija. AJTERNATIVE TRANS'ORTATION ( #')EH8#)&.8& )H#8SP+H)$ naini putovanja kao to su *odanje$ bi%iklizam i sl. 8A=:(RO ND JEVEJ ( P+ #0&8SK& 8&.+ <M+8=$ tipina ili prosena kon%etra%ija *emikalija u okolini. Lesto se odnosi na prirodne pojave ili na nekontaminirani nivo. 8ivo "onski* kon%etra%ija moe biti pove!an kao globalna posledi%a visoki* emisija neki* polutanata. 8ANNED =6E@I=AJS ( #;H#8DE8E AE,&K#'&DE$ *emikalije ija je upotreba zabranjena zbog nji*ovog tetnog uti%aja na zdravlje ljudi ili okolinu. abrana se moe odnositi na pojedine namene$ pojedina podruja ili %elu dravu. 8EST 'RA=TI=A8JE ENVIRON@ENTAJ O'TION ( 8#D;+'DE PH#K)&L8E ,+[Us8+S)& # :&.+)8U SHE0&8U$ predstavlja unapre-enje studija pro%ene uti%aja na ivotnu sredinu <Environmental &mpa%t #ssessment ( E&#= za*tevaju!i da se dokae da je izabrana mogu!nost za*vata u prostoru najbolja za globalnu okolinu kao %elinu$ niti samo za deo planete pod jurisdik%ijom jedne drave ili njene regije. 8EST 'RA=TI=A8JE TE=6NOJO(L ( 8#D;+'D# H#SP+'+:&.# )EA8+'+[&D#$ nivo te*nologije predstavljen obino kao najbolji postoje!i nivo uinka obrade otpadni* voda ili izduvni* gasova unutar industrijske kategorije. 8IODE(RADA8JE ( ;&+H# [H#0&.$ otpadni materijal koji se sastoji prvenstveno od prirodni* materijala i nakon upotrebe se apsorbuje u ekosistem. .e!ina organskog otpada$ kao to je papir i drvo$ je biorazgradiv. 8IODIVERSITL ( ;&+'+GK# H# 8+.HS8+S)$ sveukupnost ivi* organizama koja obu*vataraznovrsnost unutar vrsta izme-u vrsta i ekosistema na odre-enom prostoru. 8IODIVERSITL =ONSERVATION ( +LU.#8DE ;&+'+GKE H# 8+.HS8+S)&$ strategije$ planovi i programi usmereni ka ouvanju i odrivom kori!enju bioloke raznovrsnosti.

8IO(AS ( ;&+[#S$ proizvod anaerobnog vrenja organskog porekla u tenom obliku na opre-enoj temperaturi. Po "izikom sastavu ovaj "luid predstavlja meavinu gorivi* i negorivi* gasova. 0ve tre!ine zapremine biogasa <bioplina= otpadaju na metan$ a jedna tre!ina karbondioksid i ostale negorive gasove. 8IOS'6ERE ( ;&+SMEH#$ ivotna oblast <prostor= organskog sveta na emlji/ obu*vata emljinu povrinu$ kopna i mora$ nii deo atmos"ere i *idros"eru. 8IOTE=6NOJO(L ( ;&+)EA8+'+[&D#$ te*nologija koja koristibioloke sisteme$ ive organizme ili nji*ove delove$ za proizvodnju ili primenu proizvoda ili pro%esa za odre-enu namenu. 8IOMASTE ( ;&+'+GK& +)P#0$ otpad nastao iz organski* materija$ na primer1 osta%i od *rane. =E @AR:IN( ( 9E + 8#L#.#8DE$ oznaka koja simbolizuje uskla-enost sa svim obavezama proizvo-aa koje se odnose na proizvod. 9E je skra!eni%a od *onformit8 9urop8enne <"ra=$ odnosno 9uropean *onformit: <eng=$ to znai Evropska uskla-enost.

)akva uskla-enost nije ograniena samo na osnovne za*teve koje se odnose na sigurnost$ opte zdravlje$ zatitu potroaa$ itd... poto neke direktive mogu da nametnu i spe%i"ine obaveze koje ne moraju obavezno biti deo osnovni* za*teva. 9E oznaavanje je jedino znaavanje kojim se potvr-uje da su proizvodi uskla-eni sa direktivama koje se zasnivaju na globalnom pristupu. U ovom pogledu drave lani%e EU moraju se u svojim na%ionalnim regulativama uzdravati od bilo kakvog pozivanja na uskla-enost osim na 9E oznaavanje. 9E oznaavanje tako-e simbolizuje injeni%u da je kvali"ikovana "izika ili pravna osoba$ koja je postavila ili je bila odgovorna za postavljanje navedenog oznaavanja$ proverila da je proizvod uskla-en sa svim odredbama Evropske Unije o *armoniza%iji$ a koje se odnose na proizvod$ i da je proizvod bio podvrgnut odgovaraju!im pro%edurama o%enjivanja uskla-enosti. =ERTI9I=ATION ( SEH)&M&K+.#8DE$ pro%edura kojom tre!a strana daje pismenu garan%iju <potvrda= da je neki proizvod$ pro%es ili usluga uskla-en sa spe%i"inim za*tevima.

=AR8ON DIOGIDE ( U['DE80&+KS&0 <9+2=$ prirodni gasoviti sastojak atmos"ere ija je kon%etra%ija u porastu <od 2K5 ppm u predindustrijskom periodu do preko 4@5 ppm danas= kao posledi%a spaljivanja goriva$ ulja$ prirodnog gasa i organski* materijala$ kao i promene namene zemljita. =AR8ON @ONOGIDE ( U['DE8,+8+KS&0 <9+=$ gasoviti sastojak atmos"ere koji se javlja kao produkt nepotpunog sagorevanja goriva. .odi poreklo od prirodni* pojava i ovekove aktivnosti. U prirodi se javlja preko vulkanski* erup%ija$ umski* poara$ pri nepotpunoj oksida%iji karbona$ bilokim pro%esima$ termoenergetskim pogonima manje snage$ sagorevanjem goriva u doma!instvima i posebno u izduvnim gasovima automobila na benzinski pogon. Ugljendioksid je gas bez boje$ mirisa i ukusa. .eoma toksian$ zapaljiv i eksplozivan u ve!im kon%entra%ijama. &ma jako tetno dejstvo na oveka i ivotinje. =JEAN TE=6NOJO(L ( L&S)# )EA8+'+[&D#$ te*nologija sa niskim nivoom emisije zaga-uju!i* materijala. =JI@ATE ( K'&,#$ proseno vreme za odre-eni region i vremenski period <obino se uzima vremenski period od 45Pak godina=. Klima nije isto to i vreme$ ali sigurno$ klima je prosena slika vremena za odre-eni region. .reme opisuje kratkotrajno stanje u atmos"eri. Elementi klime ukljuuju padavine$ temperaturu$ vlagu$ sunevu svetlost$ brzinu vetra$ pojave kao to su magla$ mraz$ nepogode <grad$ oluja=. =JI@ATE =6AN(E ( K'&,#)SKE PH+,E8E$ nekad se koristi da opie sve oblike klimatski* promena$ ali zbog toga to emljina klima nikad nije statina$ termin se koristi da se naznai vanost promene od jednog klimatskog stanja do drugog. U nekim sluajevima$ termin klimatske promene moe biti sinonim za globalno zagrevanje. ,e-utim$ nauni%i nastoje da koriste ovaj termin u irem smislu$ ukljuuju!i i prirodne promene klime. =OAJ ( U[#'D$ stenovita masa %rne boje$ sa osobinom da sagoreva na vatri i da se pri tome *emijska energija veze pretvara u toplotnu energiju. 8astao je izumiranjem i ugljenisanjem organizama$ biljaka koje su se taloile i nakon *emijski*$ *emijskoPbiloki* i geoloki* pro%esa$ pod spe%i"inim uslovima$ preobrazile i dobile razliite "izike osobine. aga-ivanje vazdu*a od sagorevanja uglja potie1 P u sluaju nepotpunog sagorevanja <9+$ a-$ karbon*idrogeni=/ P zbog *emijskog sastava uglja <sumpor i alkalne komponente=/ P zbog neodgovaraju!e te*nologije sagorevanja =ON=ENTRATION ( K+89E8)H#9&D#$ koliina neke supstan%e koja je rastvorena ili sadrana u drugoj susptan%i. 8a primer$ morska voda sadri ve!u kon%entra%iju soli nego voda za pi!e.
1

=ONVENTION ON JON(BRAN(E TRANS8O NDARL AIR 'OJ TION 0JRTA'1 ( K+8.E89&D# + PHEK+[H#8&L8+, #[#r&.#8DU .# 0UA# 8# .E'&K&, U0#'DE8+S)&,#$ :eneva$ 14. 8ovembar 1E7E. [odine. +snovna naela konven%ije su zatita oveka i ivotne sredine od zaga-ivanja vazdu*a i nastojanje da se ogranii i koliko je god to mogu!e$ postupno smanji ili sprei zaga-ivanje vazdu*a ukljuuju!i i zagas-ivanje vazdu*a na velikim udaljenostima i preko grani%a. Uz ovu konven%iju usvojeni su1 1. Protokol o dugoronom "inansiranju programa saradnje za pra!enje i pro%enu prekograninog prenosa zaga-uju!i* materija u vazdu*u na velike daljine u Evropi <E,EP=. <eneva, 17*4. 1odine/ 2. Protokol o regulisanju emisija sumpora ili njegovog prekograninog "luksa. =elsinki, 17*8. 1odine/ . Protokol o regulisanju emisija nitrogenski* oksida ili nji*ovi* prekogranini* "lukseva. Sofija, 17**. 1odine/ !. Protokol o regulisanju emisija isparljivi* organski* komponenti ili njegovog prekograninog "luksa. <eneva, 1771. 1odine/ ". Protokol o daljem smanjenju emisija sumpora. +slo$ 1EE>. godine/ #. Protokol o regulisanju emisija P+PPa. :arhus, 177*. 1odine/ $. Protokol o regulisanju emisija teki* metala. :arhus, 177*. 1odine/ %. Protokol o smanjivanju a%idi"ika%ije <kiselosti=$ eutro"ika%ije i prizemnog ozona. Gete0or1, 1777. 1odine =O@'ATI8IJITL ( K+,P#)&;&'8+S)$ pogodnost proizvoda$ pro%esa ili usluga da se pod odre-enim uslovima upotrebljavaju zajedno$ a da bez nepri*vatljivi* me-udelovanja zadovolje odgovaraju!e standarde. DAN 8E 'OJ TION RED =TION 'RO(RA@ 0D'R'1 ( PH+[H#, # S,#8DE8DE #[#r&.#8D# 0U8#.#$ program koji ima za %ilj de"inisanje programa i politike$ mera kojima !e se smanjiti zaga-ivanje u 0unavskom basenu i 9rnom moru. D-g .re,a .rirodi Kada se prebiju dugovi izme-u razvijeni* zemalja$ nerazvijeni* zemalja i prirode$ moe se zakljuiti da razvijene zemlje duguju zemljama u razvoju. ,e-utim$ problem je u tome to zemlje u razvoju ne raspolau znanjem i in"orma%ijama na osnovu ega bi traile svoja potraivanja. DE=ONTA@INATION ( 0EK+8)#,&8#9&D#$ uklanjanje tetni* susptan%i kao to su kodljive *emikalije$ tetne bakterije ili drugi organizmi ili radioaktivni materijali iz izloeni* individua <materija=$ prostorija$ opreme u zgradama ili spoljanjeg ambijenta.

E=OJO(L ( EK+'+[&D#$ nauna dis%iplina koja prouava me-uzavisnost organizama i nji*ove okoline$ ive i neive. He ekologija potie od grke rei oikos koja znai ku!a <stanite$ dom= i logos koja znai re <nauka=. Ekologija se deli na autekologiju i sinekologiju. :utekolo1ija se bavi prouavanjem pojedini* jedinki i nji*ovog odnosa prema okolini$ dok su predmet prouavanja sinekolo1ije vie jedinke$ grupe organizama i odnos ti* jedinki prema sredini. Pojam ekologija podrazumeva naunu dis%iplinu u prvobitnom smislu. ,e-utim$ danas se u optoj jezikoj upotrebi pojam ekologije sve vie proiruje$ a gubi na dubini$ to nepravilno dovodi do izjednaavanja sa pojmom jzatita ivotne sredine?. E=OSLSTE@ ( EK+S&S)E,$ "unk%ionalno jedinistvo ivotne zajedni%e i njenog stanita$ odnosno ive i neive prirode na odre-enom prostoru. Sve prirodne zajedni%e ili grupe organizama koje ive zajedno u interak%iji su jedni sa drugima i ine zatvorenu vezu sa nji*ovom okolinom. ajedni%a i okolina ine jedno ( ekosistem. Pojam ekosistem se moe primeniti na svaku veliinu ili nivo izabran za ispitivanje. E@ISSION ( E,&S&D#$ isputanje materije u tenom$ gasovitom ili vrstom stanju$ ili isputanje energije <buka$ vibra%ija$ radija%ija$ toplota=$ kao i mikrobioloka zaga-ivanja iz odre-enog izvora u okolinu. ENER(L ( E8EH[&D#$ "izika veliina$ ne moe se direktno posmatrati ili meriti. 8jena koliina se moe izraunati koriste!i "ormuile iz odgovaraju!i* dis%iplina "izike. ENER(L =ARRIER ( PHE8+S&'#9 E8EH[&DE$ agenti za prenos energije$ od mesta proizvodnje do mesta upotrebe <kori!enja=$ u praksi se koristi termin energent. ENVIRON@ENT ( SHE0&8#$ okruenje <okruuju!i prostor= u kojem neka organiza%ija deluje$ ukljuuju!i vazdu*$ vodu$ zemlju$ prirodne resurse$ "loru$ "aunu$ ljude i nji*ovo me-udelovanje. +kruenje u ovom kontekstu se rasprostire od unutranjosti date organiza%ije sve do globalnog sistema. Hazlikuju se 4 osnovne podele1 12 9nvironment ( prirodna sredina <%elokupni prostor planete=/ 22 ;iving environment ( ivotna sredina <deo prostora gde ovek ivi$ naselje=/ 2 <orking environment ( radna sredina <zatvoreni ili otvoreni radni prostor=

ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION ( #G)&)# +K+'&8E <:&.+)8E SHE0&8E$ PH+S)+H#=$ usmeravanje razvoja i njegovog uti%aja na okolinu. Pristup kori!en u periodu 1E75P1EE5. <danas ukljuen u pristup odrivog razvoja=$ sastoji se od prognoziranja uti%aja na okolinu kod gradnje novi* postrojenja ili naselja$ kao i dokazivanja da !e nji*ov uti%aj biti u grani%ama propisanim zakonom$ kao i od sprovo-enja sana%ioni* mera$ ukoliko se radi o zaga-ivanju ili zaga-enosti koji premauju zakonske propise. akonodavstvo drave se zasniva na ekonomskim i ekolokim uslovima drave$ a ako se radi o polutanima <zaga-ivaima=$ propisi moraju da zadovolje me-unarodne pravnoP obavezuju!e ugovore. ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A=T ( #K) + #G)&)& +K+'&8E$ zakonski okvir zatite sredine <prostora= koji se zasniva na ustavu. +snovni prin%ipi na kome se zasniva ovaj akt mogu biti1 1. prin%ip odrivosti/ 2. prin%ip razumljivosti/ . prin%ip saradnje/ !. prin%ip preven%ije/ ". prin%ip predostronosti/ #. prin%ip ouvanja vrednosti prirodni* izvora i bioraznolikosti/ $. prin%ip pla!anja trokova zaga-ivanja/ %. prin%ip pomo!ni* obavezni* mera/ &. prin%ip slobodnog pristupa in"orma%ijama o okolini <prostoru=/ 1'. prin%ip zatite prava EROSION ( EH+ &D#$ razaranje emljine povrine i odnoenje povrinskog rastinjskog materijala putem me*anikog dejstva spoljni* sila1 vode$ vetra$ kie$ talasa i drugi*$ kao i *emijskim delovanjem atmos"erske vode ime se menjaju i unitavaju tektonski obli%i relje"a i stvaraju novi. EVA'ORATION ( &SP#H#.#8DE$ "izika trans"orma%ija tenosti u gas na temperaturi ispod njene take kljuanja. E TRO'6I=ATION ( EU)H+M&K#9&D#$ pogoranje estetike i osobina koje deluju na ivot prirodni* i vetaki* jezera izazvani* preteranom upotrebom -ubriva sa visokim sadrajem "os"ora$ nitrogena i organski* suspstan%i. #lge i akvatine biljke preterano rastu. Simptomi se mogu ublaiti skretanjem kanaliza%ije$ boljim kori!enjem -ubriva$ kontrolom erozije$ poboljanjem tretmana kanaliza%ije i prikupljanje vika morskog rastinja. .oda za potronju iz takvi* jezera mora biti "iltrirana i obra-ena. EG'OS RE JEVEJ ( 8&.+ & '+:E8+S)&$ koliina <kon%entra%ija= *emikalije koju je apsorbovala povrina organizma.

E RO'EAN ENVIRON@ENT A(EN=L 0EEA1 ( E.H+PSK# #[E89&D# # +K+'&8U$ ===.eea.europa.eu$ osnovana 1EE5. godine i smetena je u Kopen*agenu <0anska=$ sa zadatkom da obezbedi in"orma%ije <podatke= o kvalitetu vazdu*a u Evropi i na taj nain omogu!i E)9P#t razvijanje in"orma%ionog sistema. Prioritetni zadatak EE# je da ustanovi stvarne i nezavisne izvore podataka o okolini. [lavni izvori ovi* in"orma%ija su poda%i koji su objavljeni u me-unarodnim programima monitoringa.

ENVIRON@ENTAJ 'ROTE=TION A(EN=L 0E'A1 ( #[E89&D# # #G)&)U +K+'&8E$ ===.epa.gov$ "ederalna agen%ija S#0 odgovorna za regulisanje zaga-ivanja vode i vazdu*a$ toksini* suspstan%i$ vrstog otpada$ kao i za i!enje kontaminirani* podruja. Podstie razvoj isti* te*nologija. 9A NA ( M#U8#$ ukupna ivotinska popula%ija nastanjena na odre-enom podruju. 9JORA ( M'+H#$ ukupna vegeta%ija u nastanjenom podruju. 9ERTIJISER ( rU;H&.+$ organske i anorganske komponente koje se dodaju zemlji radi bolje plodnosti. rubriva sadre osnovne elemente1 nitrogen$ "os"or i kal%ijum. rubriva se mogu namenski proizvoditi$ nastajati u toku neke druge *emijske proizvodnje kao nusproizvodi i nastajati kao nusproizvodi u prirodnim pro%esima.
1

9JLIN( AS6 ( 'E)Es& PEPE+$ pepeo koji biva iznesen iz loita gde se vri sagorevanje spraenog uglja u letu. 9O( ( ,#['#$ kondenzovana vodena para$ zgusnuta u niim slojevima atmos"ere$ pri emljinoj povrini. [uste magle$ pomeane sa dimom iz industrijski* postrojenja$ obrazuju se iznad industrijski* gradova <smog=. 9OREST 'ROTE=TION ( #G)&)# GU,#$ igra znaajnu ulogu u ekolokom$ drutvenom$ ekonomskom i kulturnom razvoju drava. Gume predstavljaju najraznovrsnije i iroko rasprostranjene ekosisteme u svetu. 9 EJ ( [+H&.+$ materijali koji pri *emijskim promenama <naje!e sagorevanjem uz pomo! vazdu*a= osloba-aju veliku koliinu toplote koja se moe iskoristiti za vo-enje *emijski* i te*noloki* pro%esa$ za dobijanje me*anike energije ili za zagrevanje. (AS ( [#S$ "osilno gorivo koje se pojavljuje u gasovitom agregatnom stanju$ sadri preteno metan$ ugljenmonoksid$ kao i inertne gasove. Pojavljuje se kao prirodni$ i kao gas nastao ili proizveden u industrijskim pro%esima. (ASOJINE ( ;E8 &8$ teno gorivo$ smesa para"inski*$ na"tni* i aromatini* ugljoPvodonika. Koristi se za rad motora sa unutranjim sagorevanjem za pokretanje automobila$ kamiona$ itd. (EODIVERSITL ( [E+H# 8+.HS8+S)$ raznovrsnost geoloki* "enomena i nji*ovi* odgovaraju!i* pro%esa unutar odre-enog podruja$ i jedan je od "aktora i kriterijuma koji odre-uju prirodne vrednosti nekog mesta ili pejsaa$ a istovremeno komplementarno!u utie na bioloku raznovrsnost. (EOS'6ERE ( [E+SMEH#$ tlo$ sedimenti i kamenje <stene= u kopnu i ispod okeanske "lore. emlji$ na

(JO8AJ MAR@IN( ( ['+;#'8+ #[HED#.#8DE$ pro%es delovanja stakleni* gasova emitovani* usled delovanja ljudski* aktivnosti na zagrevanje emljine atmos"ere$ to dovodi do promene klime. (REEN DESI(N ( E'E8+ PH+DEK)+.#8DE$ namera koja je u saglasnosti pri*vatljivim prostornim prin%ipima gra-enja$ kori!enja materijala i energije$ na primer upotreba solarne energije$ re%iklirani* materijala. (REEN JIST ( E'E8# '&S)#$ popis vrsta internog <neopasnog= otpada prema 0irektivi o otpadu EU. (REEN6O SE E99E=T ( EMEK#) S)#K'E8E ;#G)E$ temperature vazdu*a u atmos"eri izazvan staklenim gasovima. porast

OZONE ( + +8$ alotroska modi"ika%ija oksigena <kiseonika= iji se molekul sastoje od tri atoma kiseonika. Hazlikuje se stratos"erski i tropos"erski ozon koji imaju sasvim razliite pristupe regulativi. OZONES'6ERE ( + +8+SMEH#$ podruje u stratos"eri na visini od 25P>5 km$ koje ima relativno visoku kon%entra%iju ozona. 'A=:A(IN( ( #,;#'#:#$ materijal kojm se roba omotava <pakuje= ili predmet u koji se smeta da bi se zatitila$ sigurno transportovala$ kao i da bi se sa njom lako i bez opasnosti rukovalo. #mbalaom se roba titi od me*anikog ote!enja$ od promene osobina$ od gubitka na koliini i od nedoputeni* manipula%ija$ od atmos"erski* uti%aja$ *emijski* i "iziki* delovanja$ mikroorganizama$ itd. #mbalaom se titi okolina od eventualni* tetni* uti%aja od strane robe$ na primer1 od delovanja zapaljivi*$ eksplozivni* i otrovni* materija. S druge strane$ ambalaa je proizvod sa vrlo kratkim vekom upotrebe$ i kada joj prestane "unk%ija ima karakter otpada. RENEMA8JE RESO R=ES ( +;8+.'D&.& HESUHS& <& .+H&=$ resursi za koje postoje prirodni me*anizmi obnavljlanja1 ume$ podzemne vode$ poljoprivredno zemljite$ more. Kori!enje obnovljivi* resursa treba da bude tako organizovano da pro%enat eksploata%ije ne bude ve!i od pro%enta prirodne regenera%ije. RENEMA8JE ENER(L ( +;8+.'D&.# E8EH[&D#$ energija iz resursa kao to su snaga vetra i solarna energija koja moe dati neogranienu proizvodnju bez is%rpljivanja prirodni* resursa. RE SE ( P+8+.8# UP+)HE;#$ naknadna upotreba$ komponente$ delova komponenti ili proizvoda nakon kraja njegove prvobitne namene <upotrebe=. RE=L=JIN( ( HE9&K'#:#$ povratak u isti te*noloki pro%es u kome je otpad nastao <metal$ staklo$ papir...=. 0anas postoji priblino 155.555 komer%ijalni* *emikalija$ od koji* 1@55 ini E@O ukupne svetske proizvodnje. a znatan deo i ovi* najzastupljeniji* *emikalija nedostaju poda%i potrebni za pro%enu rizika po zdravlje i okolinu. SE=ONDARL ENER(L ( SEKU80#H8# E8EH[&D#$ energja koja nastaje pro%esom konverzije <ra"ina%ija$ gasi"ika%ija$ likve"ak%ija$ proizvodnja elektrine energije$ itd= primarnog vida energije u nosio%e energije <energente=$ kao to su bednzin$ lako ulje$ elektrina energija koji prelaze u oblik pogodan za transport ili kori!enje.

SOJAR ENER(L ( S+'#H8# E8EH[&D#$ energija koja se dobija iz sunevog zraenja koja dospeva na emljinu povrinu. Koristi se energija direktnog zraenja$ kao i putem ure-aja za konverziju ili akumula%iju energije. Solarna ar*itektura bi mogla da da znaajan doprinos odrivom gra-enju i razvoju odrivi* gradova. NITED NATIONS ENVIRON@ENT 'RO(RA@@E 0 NE'1 ( PH+[H#, UDE0&8DE8&A 8#9&D# # :&.+)8U SHE0&8U$ osnovan 1E72. godine$ nakon Kon"eren%ije U8 o ovekovoj okolini. adatak ove organiza%ije je da motivie i koordinira rad u oblasti zatite ivotne sredine u okviru U8. VAJIDATION ( .#'&0#9&D#$ potvr-ivanje ispitivanjem i prikupljenjem objektivni* dokaza da su posebni za*tevi za predvi-enu spe%ijalnu upotrebu zadovoljeni. VE(ETATION ( .E[E)#9&D#$ skup svi* prirodni* biljni* zajedni%a <ume$ livade$ stepe$ movare...= koje u jednoj oblasti ili zemlji$ u ve!em ili manjem sklopu$ grade njen pokriva. Pojmovi "lora i vegeta%ija ne znae isto1 "lora izuava sve biljne vrste jedne zemlje ili oblasti$ a vegeta%ija sve njene biljne zajedni%e. U jednoj oblasti "lora moe biti vrlo bogata$ a vegeta%ija sasvim oskudna$ i obrnuto. VERI9I=ATION ( .EH&M&K#9&D#$ ukupna inspek%ija$ ispitivanje i pra!enje rada u odnosu na prostorno upravljanje. MASTE @ANA(E@ENT ( UPH#.'D#8DE +)P#0+,$ primena te*noloki* mera podstaknuti* dravnom regulativom$ ukljuuju!i i promenu obras%a potronje. +dnosi se$ u prin%ipu na otpad u vrstom agregatnom stanju. +snov upravljanja je klasi"ika%ija otpada prema tetnosti. MATER 'ROTE=TION ( #G)&)# .+0#$ organiza%ione i te*nike mere iji je %ilj da se ogranii koliina zaga-uju!i* materija koje se unose u vodotok$ i da sadraj neisto!a u vodenom toku ne prekorauje vrednosti dozvoljene za datu kategoriju voda. MORJD MIDE 9 ND 9OR NAT RE 0MM91 ( S.E)SK& M+80 # #G)&)U PH&H+0E$ ===.panda.org$ ima aktivnu mreu u 155 drava sa misijom zatite prirode i bioloke raznovrsnosti.

Sva prava autora su zadr3ana. Nije dozvoljeno kopiranje, pretampavanje ili prenoenje ove knji1e u elektronskom ili tampanom o0liku>>>

JITERAT RA
Olivera Novitovi ,aterijali i te*nologije za novi milenijum <;eogradska poslovna kola$ ;eograd 2555=N Olivera Novitovi Komer%ijalno i %arinsko poznavanje robe <.ia te*nika kola$ Ui%e 2552=N A3 :ne!evi# F3 ?o,i 'eksikon ivotne sredine <Sarajevo 2551=N @laden ?rn)ar Ekonomika i politika zatite ivotne sredine <Hijeka 2552=N @an-el =3 @olles Fr3 E%ologZ <,%[raJ Aill Aig*er Edu%ation$ 8eJ cork 255K=N Aarsen# J3M3 and T3 :oeg/ 9onundrums o" %ompetetive abiltZ in plants1 \*at to measureF <2552=N 8Eers# F3E3 9ompetition betJeen tJo estuarine snails1 impli%ations "or invasions o" invasions o" e_oti% spe%ies <2555=N =/-ine# E3 And E3(3 8ea-+ien P*enologZ is a major determinant o" tree spe%ies range <2551=N (rant# '3R3 E%ologi%al %*ara%ter displa%ement <1EE>=N S"/l-ter# D3 E_perimental eviden%e t*at %ompetition promotes divergen%e in adaptive radiation <1EE>=N '-llia,# 63R3 On t*e relations*ip betJeen ni%*e and distribution <2555=N =olinva-O# '3A3 )*e past and "uture #mazon <1EKE=N =ao# L3D3D3 Millia,s and D3'3 Jarsen 9omparison o" e%ologi%al %ommunities1 t*e problem o" sample representativeness <2552=N (otelli# N3F3 and R3:3 =olPell tuanti"Zing biodiversitZ1 pro%edures and pit"alls in t*e measurement and %omparison o"spe%ies ri%*ness <2551=N Foern# A3 0isturban%e bZ t*e "ire "reuuen%Z and bison grazing modulate grass*opper assemblages in tallPgrass prairie <255@=N Til,an# D3 9ompetition and biodiversitZ in spatiallZ stru%tured *abitats <1EE>=N Mallis De Vries# @393'3 and F363 Mille,s 9*allenges "or t*e %al%areous grasslands in 8ort*Jestern Europe1 integrating t*e reuuierments o" "lora and "auna <2552=
1