Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Intervju Jovica Božić, vlasnika kompanije Božić i sinovi

Intervju Jovica Božić, vlasnika kompanije Božić i sinovi

Ratings: (0)|Views: 5|Likes:
U kakvom stanju je domaća reciklažna industrija uoči početka pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, šta će taj proces značiti za ozbiljne investitore u reciklažnu industriju, ali i kako država treba da uredi poslovanje reciklažne industrije u Srbiji, za Danas govori Jovica Božić, vlasnik kompanije „Božić i sinovi“.
U kakvom stanju je domaća reciklažna industrija uoči početka pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, šta će taj proces značiti za ozbiljne investitore u reciklažnu industriju, ali i kako država treba da uredi poslovanje reciklažne industrije u Srbiji, za Danas govori Jovica Božić, vlasnik kompanije „Božić i sinovi“.

More info:

Published by: EkoNEC glasilo Milisav Pajević on Dec 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/06/2014

pdf

text

original

 
Intervju: Jovica Božić, vlasnik kompanije „Božić i sinovi“
Srbija između eko kriminala i zelene ekonomije
Početak pristupnih pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, zakazan za 21. januar 2014. godine, otvara mnogo vie ozbiljnih pitanja od !osova ili re"orme pravosu#a. $eliki deo tih pregovora bi%e vezan za ekologiju, posebno regulativu vezanu za re&ikla'nu industriju . ( kakvom stanju je doma%a re&ikla'na industrija uoči početka pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, ta %e taj pro&es značiti za ozbiljne investitore u re&ikla'nu industriju, ali i kako dr'ava treba da uredi  poslovanje re&ikla'ne industrije u Srbiji, za )anas govori *ovi&a +o'i%, vlasnik kompanije +o'i% i sinovi-.
* Šta je glavna zamerka domaće reciklažne industrije resornom ministarstvu i ta donose nove izmene !akona o upravljanju otpadom"
ora se potpuno otvoriti prema potrebama industrije, lakeg poslovanja, odr'ivih pro&edura, predvidivog  poslovanja u budu%nosti, dr'anja reči i vie rada u regionu za potrebe novih tr'ita. !ako %emo investirati ako su konkursi ili podsti&aji zavisni od koali&ije . inistarstvo mora da uvede red i sistem u poslovanju, da natera sve ostale učesnike da ga potuju i na kraju da ga i sami potuju. +ez toga nema napretka. /akon o upravljanju otpadom je postao tesan i preskup za srpsku industriju i morao je da se uradi redizajn uvo#enjem nekoliko novih alata za upravljanje otpadom. ako se u predlogu novog /akona o upravljanju otpadom uvodi kategorija nusproizvoda end o" aste3, prestanak statusa otpada i njegova valoriza&ija. Potrebno je podsta%i  ponovnu upotrebu otpada, smanjenje administrativnih pro&edura, kategoriza&ija, taksi i ostalih pomagala kojima administra&ija trenira strogo%u. )ruga krupna promena je uvo#enje reda u izdavanju dozvola za sakupljanje, transport , skladitenje i tretman otpada. e treba Srbiji vie od 2.500 dozvola koje je teko kontrolisati i koje podstiču sivo tr'ite netransparentnim kretanjem otpada. )ozvole moraju biti kredibilne, da odra'avaju stanje na terenu i da su pokrivene dobrim garan&ijama osiguranja, tako da rezultat bude zdrava i uspena zelena ekonomija u Srbiji. Sve drugo je igrokaz za netransparentne tokove i eko kriminal koji je u  porastu.
* #r$ija godinama usvaja evropske zakone, koji uglavnom nisu zaživeli u praksi, da li je reciklažna industrija izuzetak"
Problemi su uvek isti, kako sprovesti zakon, kako kontrolisati tokove otpada, kapa&itete, pomo%i doma%u re&ikla'nu industriju, čuvati vredan sekundar u doma%oj privredi i hrabro reavati opasan otpad. Svaka
 
administra&ija ima isti problem od 2000. godine. !ljučno je smanjiti trokove proizvodnje i izbe%i suvine administrativne pro&edure, podi%i stepen re&ikla'e i upotrebnu vrednost otpada. Podsta%i upotrebu re&ikla'nih materijala u industriji i biti energetski e"ikasan, jer su to preduslovi za opstanak na tr'itu.
* %ako u praksi izgledaju pro$lemi koje imaju investitori u reciklažnoj industriji i ta država tre$a da uradi kako $i investitorima olakala poslovanje u #r$iji"
)r'ava mora da shvati da se priroda titi otvaranjem novih re&ikla'nih pogona za tretman opasnog otpada, a ne jednosmernim zabranama i pobijanjem svih ideja za otvaranje novih pogona. i nismo toliko pametni da izmiljamo nove neproverene tehnologije, ali smo sigurno dovoljno pametni da kupimo postoje%e tehnologije i znanja i primenimo ih na naem tr'itu. /ato se ne treba plaiti novih pogona za re&ikla'u. ( protivnom %emo biti zatrpani opasnim otpadom. islim da bi liberaliza&ija prekograničnog kretanja opasnog i neopasnog otpada pomogla Srbiji da postane regionalni &entar i da bi tako bio ubrzan razvoj i iskori%enost ve% postoje%ih pogona. a primer, na pogon za tretman sijali&a i "luores&entnih lampi je trenutno jedini u ovom delu +alkana, a ima kapa&itet deset puta ve%i od Srpskog tr'ita. /ato ne bi uslu'no tretirali i za zemlje u naem okru'enju6 akedoniju, 7rnu 8oru, +osnu, 9rvatsku, Sloveniju i ostale:
* %akvo je iskustvo kompanije „Božić i sinovi“ kada je re& o „zelenim“ investicijama na tržitu #r$ije"
+o'i% i Sinovi- su pioniri srpske re&ikla'ne industrije. e#u prvima smo prepoznali ansu u zelenoj industriji i re&ikla'i elektronskog i električnog otpada. !ao investior iz dijaspore jo 200;. godine otvorio sam postrojenje za tretman elektronskog otpada. o je bio veliki znak i ostalim ozbiljnim investitorima da se uključe u ovu privrednu granu. )anas zapoljavamo oko <0 uglavnom mladih ljudi, a indirektno upoljavamo vie od 500 li&a. a kapa&itet je mogu%nost tretmana 1=.000 tona elektronskog otpada godinje, a mi taj kapa&itet koristimo svega 20 posto. o znači da naa "irma mora imati rast u narednim godinama od 500>, ukoliko Srbija zaista krene ka članstvu u Evropskoj uniji. i verujemo u to, a i E( nam to name%e. !ada bi Eko "ond za'iveo i kada bi se naknade ? podsti&ajna sredstva za elektronski otpad, redovno kvartalno ispla%ivale, mi bi za pet godina imali vie od =00 zaposlenih direktno i vie od 2.000 indirektno uposlenih.
* Šta mislite o ponovnom osnivanju 'ko (onda"
o je najbolja odluka administra&ije i ministarke /orane ihajlovi%, da se izvuku i isprave greku koju su napravili ukidanjem ve% postoje%eg "onda na samom početku njihovog rada i dobra prilika da se nadoknadi izgubljeno vreme@ +ez ekonomskih instrumenata nema prave politike 'ivotne sredine. o nije ekoloka ekonomija, ve% so&ijalna ekologija. Srbiji su potrebna nova radna mesta i inkluzija siromanih u sakupljanje otpada. $aloriza&ija otpada i novi proizvod su razvojna ansa. Pro&ene govore da Srbija godinje sahrani- 50 miliona evra zato to ne razvrstava otpad i ba&a ga na deponije. )a ne govorimo o tome koliko bi kroz re&ikla'nu industriju mogao da za'ivi kon&ept so&ijalnog preduzetnitva u kome bi se marginalne drutvene grupe poput Aoma, iz s"ere &rnog tr'ita, mogle uvesti u ekonomski odr'iv i legalan sistem prikupljanja različitih vrsta otpada. $eliki je poten&ijal za rast u re&ikla'noj industriji, broj zaposlenih bi mogao da poraste za najmanje =0.000 ljudi do 2020. godine. o je najve%a "abrika u Srbiji, po broju zaposlenih, =0 puta ve%a od jednog Bijata ili *ure.
* Ima li pro$lema u naplati eko takse i koji je udeo crnog tržita u reciklažnoj industriji"
Problema ima svuda. C najrazvijenije ekonomije sveta mogu da naplate do D0>, a kod nas zbog nedostatka kontrole i nadzora, digitalnih baza i so"tvera naplata je oko 20> to odgovorne kompanije dovodi u netr'inu  pozi&iju i pove%ava trokova njihovog poslovanja. )r'ava jednom mora da uvede red i preuzme odgovornost za nova& koji se gubi i odlazi u privatne d'epove. Potrebno je da ekoloka i tr'ina inspek&ija, kao i poli&ija i  poreska uprava podi'u i kontroliu sistem. ko bi svi pla%ali taksu za proizvod koji posle upotrebe postaje otpad, onda bi se taksa koja je danas visoka mogla prepoloviti. /nači dr'ava treba da radi svoj posao, a ne da

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->