1.

Poreklo i obeleje naziva ''Balkansko poluostrvo'', ''Balkan'' i ''Jugoistona Evropa'' Drevni naziv za Balkan je Hemus (Haimos, traki moda za lanac) po planini na severu Trakije. Balkan se pominje prvi put u 15. veku, u hronikama italijanskog pisca i diplomata Filipa Kalimaha (Philippus Chalimachus, 1437-1496). Filip Kalimah je pisao u junakim delima jednog Vladislava Varnieka, te u jednom memorandu adresirano, papi iz 1490. godine pie da se ljudi u tom kraju koji nazivaju Balkanom (quem incolae Bolchanum vocant). O poreklu imena postoji vie teorija. Danas je u svetu irom prihvaeno da naziv Balkan potie od turske rei balakan za umovitu goru, odnosno da su ga doneli Turci, poto se pre dolaska Turaka taj naziv ni u jednom izvoru ne pominje. Suprotno postoje alternativne teorije o poreklu imena, koje zastupaju posebno balkanski narodi. Bugari naime smatraju, da je Balkan keltskog porekla, iz bal(h) kan, to bi trebalo da znai velika majka. Jedna druga bugarska teorija tvrdi da je Balkan izvedeno iz bugarskog nacionalnog imena, iz doba kad su se proto-Bugari doselili na Balkan, te da bal(h) kan znai ustvari bugarsko carstvo. U Srbiji glavna teorija poziva se na jednu legendu, prema kojoj je planina Hem nazvana po trakom tiraninu Hemu, koga je u dvoboju ubio Posejdonov sin Vizant, koji se smatra osnivaem istoimenog grada na Bosforu. Po drugom kazivanju, Hem je sin boga Severnog Vetra Boreje, najjaeg od svih vetrova i personifikacija trake planine. Bio je oenjen Rodopom, koja mu je rodila sina Hebra reka Marica ili Hebar). Zbog svae sa bogovima, oni su pretvoreni u planine. Naziv Balkan je kasnijeg datuma po starom italskom bogu vatre Vulkanu, prvenstveno bogu vulkanske vatre, a kasnije i bogu kovake vetine. Ovaj naziv odnosi se na planinu Hem i itavo poluostrvo. Posle XV veka naziv Balkan sve vie se koristi u izvorima evropskih diplomata, pisaca itd., uz dodatak da planinski venac hem, po kojim je nazivom poznat jo iz antikog doba, domai itelji nazivaju Balkanom. Najzad u zvaninu upotrebu kao geografski pojam, Balkan, za evropske krajeve juno od Dunava i Save, uvodi Nemac Johan Avgust Cojne (Johann August Zeune) 1808. godine. On je smatrao da je ono na severu odvojeno od ostatka Evrope vencem balkanskih planina, i po starom obiaju da poluostrvo nosi naziv dominantne planine dao mu je naziv balkansko poluostrvo (kao to postoji Apeninsko, Pirinejsko i sl). Ovo je bilo pogreno uverenje Cojnea da su Balkanske planine severna granica poluostrva, no uprkos toj velikoj greci, putnici su ve u XVIII veku bili dobro i tano upoznati sa konkretnim poloajem ove planine. Njegov predlog Balkan brzo je prihvaen u naunom i politikom svetu, mada su ve krajem XIX veka, t.j. poetkom dvadesetog veka, nastali predlozi da se umesto Balkana kae Jugoistona Evropa. 1909 godine nemaki geograf Teobald Fier je pokuao da ispravi Cojneovu greku i uvede nove geografske injenice i ovaj deo Evrope nazvao Jugoistona Evropa. Vrlo je verovatno da je u posleratnom periodu termin Jugoistona evroppa zbog zloutrebe od strane nacista postao nepoeljan i od tada je odstranjen iz upotrebe zbog svojih politikih konotacija. Jugoslovenski geograf Rogli je kasnije 1950. pokuao da ponovo uvede ovaj termin (jugoistona evropa), ali mu nije uspelo. Nauka o Balkanu je balkanologija, koja je osnovana u XVIII veku, radi izuavanja drutvenopolitikih, kulturno-istorijskih, filozofskih, folklornih i drugih osobenosti Balkana Prvi put je pojam Bal-kan u Evropu uveo 1794 god. Britanac D on Morit, koji je na proputovanju za Osmansko carstvo i dalje na istok, planinu Bal-kan oznaio kao mesto koje razdvaja Bugarsku od istoka prema zapadu Evrope. Ali kae da je antiki naziv za ovu planinu HEMUS mnogo lepi. Termin Balkan-misli se na njegov kontinentalni deo a termin Balkansko poluostrvo pdreuje celokupni prostor ukljuujui i njgovu mediteransku dimenziju sa ostrvima i morima od Jadranskog i Crnog mora. Jedina razlika u tumaenju Jugoistone Evrope i Balkana moe se zatei u nemakom jeziku i knjievnosti i posledica je razliitih kriterijuma za definisanje. Naime, u nemakom jeziku Jugoistona

Evropa je oznaka za region a balkan je samo njen podregion. Maarska je npr. deo Jugoistone Evrope ali ne i Balkana. Kada neko ove pojmove koristi kao sinonime, Maari se ljute jer ih je neko oznaio Balkancima. I tu se upravo vide razliita politika i kultura odreenja balkana. Najvie u 20. veku su sem ovih odlika uvedene ak i antropoloke odlike. kod J.Cvijia je Balkan mesto gde ive balkanske civilizacije mesto gde ive i Hrvati i Slovenci. Dord Hofman je Grku i Rumuniju izbacio sa Balkana, jer ove zemlje ne odgovaraju balkanskom profilu naroda. Rumunija je podvoena pod iri pojam Jugoistone Evrope. Tako se pojam Balkana tretirao ili kao sinonim za pojam Jugoistone Evrope ili kao ui deo njega. 2. Razliita odreenja (poimanja) Balkana u politikom, verskom i kulturolokom smislu Najoptije gledano definicija Balkana odreena je nizom geografskih, politikih, istorijskih, verskih i kulturnih kriterijuma i njihovom kombinacijom. U drugoj polovini XVIII veka, Balkan je bio pod uticajem sve aktivnije ruske politike na Mediteranu pa je na delovima Balkana dolo do otvorene pobune protiv Porte. U XIX veku hriansko-muslimanska dihotomija izala je iz politikog i kulturnog renika u smislu u kome je do tada postojala. Sada je ta opozicija izraena u u liku nacija eljnih da se razviju u duhu evropskog progresa, s jedne strane, i onih koji ive u nazadnom tradicionalistikom dravnom ureenje, s druge. Vremenom je pridev balkanski dobio i svoja mogua peorativna znaenja u engleskom, italijanskom i francuskom jeziku. Na osnovu upotrebe imena Balkan kao etikete u razliitim jezicima moemo izvesti odreene zakljuke o relativnom znaaju tog pojma. U glavnim evropskim jezicima ili u jezicima drava koje su imale poseban interes na Balkanu to ime se pojavljuje samo u jednom obliku (ili u jednini ili u mnoini) izuzetak je Francuska u kom se upotrebljavaju oba oblika. Slino kao i u grkom, rumunskom, srpsko-hrvatskom oznaava NEUKUSNO, NEKULTURNO, ZAOSTALO, NEDOLINO. U srpskom jeziku postoji i znaenje kao samokritike kada se kae Balkanci smo. U svim jezicima, uz dva izuzetka, ime Balkan upotrebljava se sa emotivnim primesama, a emocija varira od emotivne do pogrdne. Prvi izuzetak je Turski u kom Balkan nema pogrdnu komponentu, drugi je Bugarski koji ima sve nijanske znaenja od negativne, neutralne do pogrdne. Najvaniji pojam koji je izveden od rei Balkan jeste balkanizacija. Na kraju XIX veka, re Balkan je sve vie poela da se upotrebljava sa politikom konotacijom, a ne u isto geografskom smislu i odnosila se na drave nastale posle raspada Otomanskog carstva: Grku, Srbiju, CG, Rumuniju i Bugarsku. U to vreme jo nije bilo ni traga omalovaavanja. Simptomatino je da re balkanizacija, koja se najee koristi da oznai proces rasparavanja geografskih i pol. celina po nacionalnom osnovu na nove, nije stvorena tokom stolea u kom su se balkanske nacije postepeno odvajale od Otomanskog carstva ve nakon I sv. rata kada je nastala samo jedna nova drava-Albanija dok su sve ostale nastale jo u 19. veku. Bujanje velikog broja malih drava izazvano je dezintegracijom Habzburgovaca i Romanovih i stvaranjem Poljske, Austrije, Maarske, Letonije,Estonije itd. Erik Hobson balkanizaciju izjednaava sa pojmom koji oznaava sistem mini drava ali grei kada je povezuje sa raspadom Otomanskog carstva. Oba termina su pripadala reniku politikih uvreda. On nije jedini koji pogreno datira balkanizaciju. U mnogim savremenim renicima i enciklopedijama napravljena je ista greka. Glagol se balkaniser oznaava proces nacionalistike fragmentacije nekadanjih pol. i geografskih celina u nove male dravekao na Balkanu posle I svetskog rata, uprkos injenici da su sve balkanske drave postojale od nekoliko decenija do jednog stolea pre I sv. rata osim Albanije. Izraz balkanizacija pojavio se posle I sv rata: prvi put se spominje u New York Times-u, 1918

godine. Balkanizacijom se detaljnije pozabavio evropski dopisnik Chicago Daily News-a Maurer. On pod tim pojmom objanjava: u regionu gde su rase izmeane, stvara se mnotvo malih drava sa vie manje zaostalim populacijama, ekonomski slabih drava sklonih intrigama; te drave su stalni predmet manipulacija velikih sila. Element stranog meanja u unutranje stvari malih zemalja postao je tako dominantan da je kasnije motivisao drugog autora da definie balkanizaciju kao konstantno meanje stranih sila koje ele da sauvaju ili uspostave svoje interesne sfere. esto se dogaalo da se termin balkanizacija potpuno odvoji od Balkana i jednostavno se paradigmatski povezuje sa razliitim problemima. 3. Geografske karakteristike Balkana Povrine 550 000 km kvadratnih sa preko 60 miliona stanovnika. Geografske granice Balkana su: na severu reka Dunav i reka Sava, na jugu Sredozemno more, na istoku i jugoistoku Crno, Mramorno i Egejsko more, na zapadu Jonsko i Jadransko more. Njegove june obale su jako razuene. Poluostrvo presecaju veliki planinski sistemi sa severa prema jugu i jugoistoku, koji te e da se od Alpa, preko Egejskih ostrva spoje sa planinskim sistemom Male Azije. To su Dinarsko-arskoPindski, Karpatski, Balkanski i Rodopski sistemi, sa planinskim visovima do 3000 m. (Rila 2925 m, Olimp 2918 m, Pind 2914 m, Korab 2764 m, ar 2748 m, Prokletije 2694 m, Durmitor 2522 m itd. Jo u antiko doba opisane su i opevane mnoge planine Balkana, najvie svakako Olimp, zatim Hem i Rodopi, ali i Pind, Tajget, Parnas i druge. Filozof i geograf Strabon (66. g. p. n. e-19. g. n. e.) ar planinu (Skardus) naziva "Verigom sveta" (Catena mundi). Dolaskom Slovena na to podruje, dobila je sadanji naziv-ara. Meu rekama dominiraju Dunav, Sava, Morava, Drina, Drim, Timok, Ibar, Neretva, Bojana, Vardar, Bistrica, Struma, Marica, Iskar, Tunda, Jantra i Pinej i dr. Jezera su Ohridsko jezero, Prespansko jezero, Skadarsko jezero, Ostrvsko jezero, Kostursko jezero itd. Izmeu planina formirane su manje ili vee iroke ravnice, od kojih je najvea Panonska nizija u slivu Dunava, Save, Drave, Tise i Morave. Ona predstavlja najnii deo zemljita u Panonskom bazenu, izmeu Alpa, Karpata, Dinarskih i Rodopskih planina. Nastala je povlaenjem i oticanjem Panonskog jezera (mora) kroz erdapsku klisuru. Jezero je bilo najvee za vreme pliocenske geoloke epohe, a postepeno je oteklo krajem pleiocena i poetkom holocena, kada se zavrava poslednje glacijalno Ledeno doba na Balkanu oko 10.000. g. p. n. e. Za to vreme bile su pod ledom mnoge planine, kao to su Olimp, Pind, ar-planina, Pirin, Rila, Jakupica, Prokletije, Durmitor, Prenj i dr. Juna, istona i zapadna granica poluostrva jasno su omeene ali kod odreivanja severne granice postoje razlike: 1. Reke Dunav- Sava-Kupa i imaginarna linija do luke Rijeka. 2. Njenom severnom granicom smatraju liniju Dunav-Sava-Trst Jovan Cviji smatrao je da su Dunav i Sava savezne granice. Mnogi se sla u da Balkanu, pored Albanije, Bugarske, Grke i svih zemalja bive SFRJ pripada samo jo Dobruda (kao deo Rumunije) i evropski deo Turske. Zahvaljujui ovakvom geografskom poloaju Balkan je tranzitni pravac Njegov juni i zapadni deo ulaze u sastav Sredozemlja i u njegovoj neposrednoj blizini najvanija komunikacija Sredozemnog mora Gibraltar-Malta-Suec. Deo je svetskog plovidbenog puta: Atlantik, Sred more, Indijski okean, Australija. Albanija najmanja Balkanska drava najblia Apeninskom poluostrvu. Grka pored Grke obale-pomorska komunikacija Gibraltar Malta-Suec, Krit je od severne Afrike udaljen 300km. Kroz Grku prolazi pruga Pariz-Istambul i Grka ostrva su pred ulazom u Dardanele. Turska- Azijski deo mosta izmeu Evrope i Azije, Kontrolie Bosfor i Dardanele. Bugarska-meunarodne transkontinentalne komunikacije koje preko Sofije vode dolinom reke Marice

za Carigrad i dalje za Malu Aziju, Bagdad, Persijski zaliv i zemlje Bliskog istoka Rumunija-istorijski pripada Balkanskim dravama Preko kanala Dunav-Majna-Rajna veza sa Severnim morem. Biva YU jugoslovenska, mediteranska, srednjoevropska zemlja, pripada podunavlju i jugoistonoj Evropi. Zahvata Sredinji deo Balkana koji je preseen Moravsko-Vardarskom dolinom i itav severozapadni deo izmeu Save i Jadranskog mora. U knjizi Stevana Pavlovia kae se da severne granice Balkana ine istoni Alpi do Egejskog i Crnog mora i od Dnjestra do Jadrana, preko zemalja koje naseljavaju: Rumuni, Juni Sloveni, Albanci, Grci. irenje ili suavanje balkanskog poluostrva je naalost ee politiko nego geografsko pitanje. Pored Balkanskih prestonica on je imao 3- spoljne prestonice: Carigrad, Be i Pariz. Carigrad prestonica Osmanskog carstva, bio je centar Vizantije i raskre izmeu Evrope i Azije i centar pravoslavlja. Be- sredite Habzburgovaca, centar katolicizma i prosvetiteljstva, obrazovanja. Parizizvor narodnog suvereniteta, nacionalne drave i itave evropske kulture Standardni pristup geografa se moe podeliti u dva tabora tj dva pristupa: 1. Fiziko geografski 2. Politiki pristup 1.Za prvu grupu je neosporno da su Crno more, Mramorno, Egejsko i Sredozemno more, Jonsko i Jadransko granice balkanskog poluostrva. Severne granice poinje na uu reke Idrijce u Transki zaliv do jugoistonog oboda Julijskih Alpa, pa do Dunava i Save. Ovom odreenju bi pored uobiajeno navedenih zemalja pripadale i Dobruda i evropski deo Turske. Po J. Cvijiu severna granica su Sava i Dunav pa Rumunija ostaje izvan ovog prostora. 2.Drugi pristup bi obuhvatio celu Rumuniju bez Turske. Neki ukljuuju i Kipar i Tursku. Ovaj drugi u sutini politiki pristup favorizuje veina istoriara dodajui mu istorijske i kulturne faktore. U knjizi Imaginarni Balkan, balkanskim narodima smatrae se Albanci, Bugari, Grci, Rumuni i svi bivi Jugosloveni. Prema Cvijiu Slovence ne bi trebalo ukljuiti meu njih jer nikada nisu bili pod otomanskom vlau, dok Hrvate treba jer su znaajni delovi teritorija dugo bili pod Otomanima. Maarska jeste bila pod Otomanima ali je razvoj Maarske mnogo tenje vezan za Habzburku monarhiju i ta injenica opravdava iskljuivanje Maarske iz ovog pregleda. Hrvati nisu bili pod otomanskom vlau nita due od Maara a Slovenci nisu uopte ali u ovoj knjizi su oni ukljueni jer se istorija Balkana u XX veku ne moe zamisliti bez istorije celovite Jugoslovenske drave. (teritorije poput Dubrovnika izvrile su snaan uticaj na Balkansko poluostrvo). Turci e se takoe smatrati balkanskim narodom poto se geografski delimino nalaze na Balkanu i poto su kao nosioci Otomanskog naslea, imali najistaknutije mesto u njemu. Jedna od sledeih vanih geografskih odlika Balkana je da je to teritorija ograniena planinama. Za razliku od Pirinejskog i Apeninskog poluostrva Balkansko poluostrvo je na severu otvoreno i ima niziju. Balkan je vaan kontaktni i saobraajni prostor. Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom. 4. Demografske karakteristike Balkana Na geografski raspored balkanskih naroda bili su od uticaja reljef i srednjevekovni istorijski dogaaji poevi od seobe naroda, zatim u velikoj meri metanastazika kretanja za vreme Turaka, kao i docnije. Kulturne zone su u toliko uticale na taj raspored, to su kulturama olakavane asimilacije, i time je proirivana ili smanjivana oblast rasprostranjenja raznih naroda; te su zone bile jo od veeg uticaja na mnoge etnografske i psihike osobine stanovnitva. Prema tome je raspored balkanskih naroda najpre u vezi sa velikim geografskim celinama.

Egejske oblasti su naseljene poglavito Grcima. Arbanakog ili aromunskog porekla su stanovnici pindske oblasti i njenog primorja, epirsko-arbanakog primorja. U kontinentalnom bloku i na jadranskom primorju ive juni Sloveni, koji su podeljeni i na dve grupe; na Istoku su Bugari: na donjodunavskoj ploi i u najveem delu marikog sliva i rodopskih dolina, a na Zapadu, oko moravsko-vardarske udoline i u dinarskoj sistemi su Srbi, Hrvati i Slovenci, a prostiru se i izvan Poluostrva u jednom delu panonskog basena i u nekolikim dolinama istonih Alpa. Naposletku, u izvesnim delovima pontiskih i egejskih, suvih, gotovo stepskih oblasti, ive Turci. Najstariji su stanovnici egejskih i pindskih oblasti: Grci, Arbanasi i Aromuni; njihovi su se preci naselili na Poluostrvu pre nego to je poela njegova istorija u pravom smislu, te se zbog toga oni mogu smatrati za autohtone. Ostali su se narodi naselili u toku srednjega veka, i to ju ni Sloveni u poetku a Turci krajem srednjeg veka. Stanovnitvo egejskih i pindskih oblasti Grci. Oni su naseljeni u egejskim i pindskim oblastima sa evrazijskim osobinama.Grci su, moda, meovitijeg porekla no makoji drugi balkanski narod. U pravom smislu kao potomci starih Jelina, odrali su se samo na nekoliko egejskih ostrva, manje u egejskom primorju. U vizantijsko doba mnogi Romeji" slovenskog i azijskog porakla asimilovali su se sa trakim i makedonskim grkim stanovnitvom, i ova se infiltracija nastavila i za vreme Turaka. U Grkoj se u Grke pretopilo mnogobrojno slovensko stanovnitvo, koje je poetkom Srednjeg Veka prodrlo u Epir i Tesaliju, u Jeladu i na Peloponez. Njihovi su poslednji ostaci jelinizirani tek posle XV veka. Isto su tako Grci apsorbovali velike mase tra ko-ilirskog stanovnitva u Epiru, Makedoniji i Trakiji. Od XII do XV veka Tesalija se zvala Velika Vla ka, i u njoj je glavnu masu inilo aromunsko stanovnitvo. Njih je opisao u XII veku jevrejski putnik Benjamin de Tudela. U isto doba Etolija je bila poznata pod imenom Mala Vlaka. Najvei broj ovih Aromuna je u toku potonjih vekova jeliniziran. Ovaj proces jeliniziranja nastavlja se i danas u Tesaliji i u ju noj Makedoniji. Od velikog znaaja je proces jeliniziranja doseljenih Arbanasa na Peloponezu, u Jeladi i Epiru, koji je, izgleda, otpoeo od XIV veka. Vrio se u znatnoj meri i na Toskama june Arbanije. Po A. Phillippson-u jo i sada ima u Grkoj, u granicama od pre 1912. godine, 250000 Arbanasa koji su samo povrno grcizirani. U ovom etnikom amalgamu, u kome je spojeno mnogo stranih elemenata, prevladali su grki jezik i, manje vie, i glavne crte jelinske psihologije, moda sve druge crte, izuzev osobito razvijen smisao za nauku i filosofiju i neobino razvijena estetska oseanja starih Jelina; ili bar te osobine nisu jo dole do izraaja kod modernih Grka. S razlogom se moe verovati da sposobnosti etnike asimilacije, koju su Grci u velikoj meri pokazali, nije jedini uzrok njihova brojna nadmo nost; tome su mnogo doprineli uticaj geografske sredine a naroito grko-egejski nain ivota. Svi doseljeni narodi, Sloveni, Arbanasi i Aromuni, morali su se u egejskim oblastima naviknuti na taj nain ivota. Uporedo s tim su imitirali grke obiaje i, navike, i primajui njihov jezik, pretopili su se u grko stanovnitvo. Severna granica grkog naroda na teritoriji izmeu Soluna i Carigrada bila je u glavnim crtama vrlo rano i dosta tano utvrena na kartama prvih ispitivaa, naroito na etnografskoj karti A. Boue-a. Na ovoj granici, kao i na manje poznatoj od Soluna do Kostura, Grci se dodiruju sa Slovenima. To je otra granica dva razlina sveta, razlina po jeziku, fizikom habitusu, psihikim osobinama i nainu ivota. U toku vekova ovo je bila najstalnija etnografska mea na Poluostrvu. Ali je u novije vreme i ova granica pretrpela promene, poglavito u marikom slivu i u primorju Crnoga Mora. Pre osnivanja bugarske drave, 1878 god, Grci su u masama naseljavali mariku dolinu do Jedrena i dalje, zatim ih je bilo u zaklonjenim krajevima severno od Rodopa, gde ih sada ima samo u Stanimaki. Ima ih isto tako na pontiskom primorju, od Bosfora sve do dunavske delte. U toku poslednjih trideset do etrdeset godina, grko stanovnitvo se iselilo ili je u masama proterano iz Bugarske, tako da su od njega ostale samo neznatne grupe. Grko stanovnitvo nije kompaktno ni u trako-makedonskom primorju; razbijeno je velikim turskim masama, zatim bugarskim grupama pa i sa dva ostrvca srpskoga stanovnitva (Bajrami i Karaca Alil). Severna granica grkog stanovnitva

izmeu Soluna i Jadranskog Mora nije onako stalna kao granica izmeu Soluna i marike doline. Tu se vekovima vrilo asimilovanje Toska i Aromuna. Uticaj grke crkve, jezika i trgovine osea se i izvan asimilovane zone, kod Toska u junoj Arbaniji. Mogu sa dosta tanosti utvrditi etnografsku granicu izmeu Grka i Slovena u junoj Makedoniji. Idui iz Epira i june Arbanije epirskim putem Janjina - Ljaskovac -Kora, Slovena nema sve do presedline Prevtisa i Ivan-planine (juno od Prespanskog Jezera), osim tri sela u koranskoj kotlini, ije stanovnitvo govori jednim arhainim slovenskim dijalektom. Prevtis i Ivan-planina su jasno izraena etnografska granica izmeu manje ili vie grciziranih Toska na Jugu i Slovena na Severu. Dalje na Istoku, ulazei iz sliva Bistrice preko Kostura u Makedoniju, naie se na slovensko stanovnitvo mnogo junije. Sam Kostur je jo grka varo sa muhamedanskom manjinom i polujelinizovanim Slovenima. Ali u okolini Kostura prevlauje slovensko stanovnitvo, iji je jedan deo, u oblasti Nesramu, islamiziran. Pored slovenskih ima i sela sa grkim, aromunskim, turskim i arbanakim stanovnitvom. U okolini Ostrovskog Jezera, u Sariolu, jasna granica razdvaja Grke od Turaka nastanjenih u okolini Kajlara. Ova se granica gotovo poklapa sa uzdunom osovinom Ostrovskog Jezera, mada i severno od jezera postoji grupa turskog stanovnitva. U severnom Delu kotline Sariol, ima meutim, i nekoliko slovenskih sela: velika sela Patelik, Vrbeni i Surovievo; ona se vezuju za kompaktnu slovensku masu koja poinje severno od presedline Malke Nie, u bitoljskoj kotlini. Turci. Velika razlika postoji u rasporedu turskog stanovnitva pre poetka njihovog povlaenja krajem XVII veka i dananjeg njihovog rasporeda na Balkanskom Poluostrvu. U toku prve periode, od XIV do XVII veka, Turci su bili u veini gotovo u svima balkanskim varoima, koje lee na velikim uzdunim putevima. Osim toga, oni su ini znatan deo stanovnitva u svima varoima, izuzev u Dalmaciji. Bilo ih je u velikom broju i izvan Poluostrva, po varoima u Ugarskoj. Dalje, ne raunajui one koji su iveli po selima u jugo-istonom i istonom delu Poluostrva, kao kompaktne narodne mase, neki su poeli da osnivaju sela i po drugim oblastima. Bilo je u velikom broju i turskih pastira, Juruka, poreklom iz Male Azije, koji su se sa stokom nastanili u centralnom i istonom Balkanu, na Rodopama i Pirinu i po makedonskim planinama. Topografska nomenklatura ovih planinskih oblasti je veinom turska; to je i jedini trag Juruka, koji su iezli isto onako kao i tursko stanovnitvo severnih varoi. Velike mase turskog seoskog stanovnitva ograniene su skoro iskljuno na trako-makedonske oblasti sa evrazijskim osobinama i na pontisku oblast. Obe su suve klime i time podse aju na zaviaj Turaka u Maloj Aziji. I pored pridolaenja muhadira, i ove velike oaze turskog stanovnitva stalno se smanjuju, naroito od druge polovine XIX veka. Poto su oni jedini sailjavali natio militans, iscrpli su se u stalnim ratovima; osim toga, vojsku i varoi su esto desetkovale razne zaraze. Danas postoje etiri velike oaze turskog stanovnitva: 1 istono-bugarska; 2 traka, od Carigrada do Tahinskog Jezera kod Sereza; 3 vardarska, koja se kao pojas prua od Orfanskog Zaliva, du leve obale Vardara do Skoplja; 4 kajlarska, gde Turci ive u dve varoice, u Kajlaru i Dumi, i u preko sto mahom malih sela; meu ovim se odlikuju bujnim ivotom i napretkom sela po ivici plodnoga Budaka, to je, u ostalom, redak sluaj kod turskog seoskog stanovnitva na Poluostrvu. Naposletku, u istonoj Makedoniji, izmeu Sereza i Drame, ive oko 4500 pravoslavnih Turaka patrijarista, koji imaju grke kole a govore i turski i grki. Njihov centar je varoica Ziljahovo sa 2800 dua. Osim ovih glavnih oaza i drugih manjih, Turci ine znatan deo stanovnitva i u svima varoima izvan onih granica, koje su slobodne balkanske drave imale do 1912. godine. Arbanasi. Suprotno Grcima, i ako zauzimaju epirsko-arbanako primorje jo od najstarijih vremena, Arbanasi se skoro nisu koristili morem. Nisu pomorci pa ni dobri ribari. Sami nisu odr avali obalsku plovidbu du svojih obala, ni prekomorsku sa zemljama koje su s druge strane mora. Zona mediteranske klime i vegetacije dosta je iroka na celom arbanakom primorju, i ipak je kod Arbanasa

slabo razvijen mediteranski nain ivota i zanimanja. Mahom su se povukli s primorja, koje je u ostalom na velikim prostorijama vrlo moarno, i ive po okolnim breuljcima, po planinama i unutranjim dolinama; bave se poglavito o stoarstvu, i u manjoj meri o zemljoradnji. Pre dolaska junih Slovena, Iliri su zauzimali zapadni deo Poluostrva, od srednjeg Dunava do Epira i centralnih oblasti. Jako ilirsko pleme Liburni ivelo je u severnom primorju i po jadranskim ostrvima; Dalmati ili Delmati su zauzimali oblast izmeu Splita i upanjca, u Dalmaciji i Bosni. Labeati su stanovali oko Skadarskog Jezera; njihovi juni susedi zvali su se Prusiti i bavili se rudarstvom. U okolini Kroje, u sredini dananje Arbanije iveli su Albani. U centru Poluostrva, u okolini Nia, na Kosovu, u Metohiji i oko gornjega Vardara bili su Dardani, a ju nije s njima srodni Peoni. U okolini Ohridskog Jezera bila je zemlja ilirskog plemena Desareta. Malo se to zna o ovom ilirskom stanovnitvu. Plemena su bila gotovo nezavisna i delila se na mnoga brastva. Tako su Dalmati imali 342 brastva. Odlini ratnici oni su davali snane otpore Rimljanima; poznati su bojevi izmeu Rimljana i kraljice Teute, i ilirski ustanak u Dalmaciji i Panoniji u kome je, ka e se, uestvovalo 200000 ilirskih peaka i 8000 konjanika. Po Dalmatima su Rimljani nazvali Dalmacijom celu oblast do Mae na Jugu i Drine na Istoku. U toku Srednjeg Veka poslovenjena su romanizovana ilirska plemena dinarske sisteme osim onih u Prokletijama i dalje na Jugu u Arbaniji. Izgleda da se tamo povukao i jedan deo ilirskog stanovnitva iz centralnih i severnih delova Poluostrva. Ali u ovoj zemlji kao i u Epiru, krajem X, poetkom XI veka i docnije, doline i ravnice su bile naseljene Slovenima, a Arbanasi i Aromuni su stanovali na pobrima i u planinama. Za vlade anujske dinastije (1250.1350.) u primorskim nizijama i oko Drima imalo je jo slovenskog stanovnitva, koje su (po K. Jireeku) pojaali srpski doseljenici za vreme srpske vladavine, naroito u XIV veku. Jo i danas se i usred Arbanije nailazi na ostatke ovoga poarbanaenog srpskog stanovnitva. Po tradiciji plemena severne Arbanije, ona su meovitog, arbanako-srpskog porekla. Smatraju sebe za srodnike crnogorskih plemena. Poznato je da je arbanaki narodni junak, Skenderbeg, arbanako-srpskog porekla. Juni Sloveni su asimilovali veliki broj Ilira, od Dunava do june Makedonije, oni su, meutim, poarbanaeni u Arbaniji, naroito u tursko doba. Usled ovakvih asimilacija, istona arbanaka granica, ili etnografska granica izmeu Arbanasa i Srba znatno je pomerena, i ta se pomeranja mogu pratiti. Znatne etnike promene desile su se u onom delu Balkanskog Poluostrva, koji le i izmeu Skadra i June Morave kod Leskovca. Izmeu Skadra i Prizrena su dve oblasti, Pilot i Reke, u kojima je u Srednjem Veku ivelo meovito srpsko-arbanako stanovnitvo. U Skadru i u ravnicama oko Bojane i Drima (Zadrim i Zabojana), kao i u Metohiji i na Kosovu, iveli su u veini Srbi. Posle turske najezde, Arbanasi su silazili sa planina, jedan deo Srba se iselio, ostali su islamizirani i poarbana eni. Srpskih iseljenika, Skadrana, ima u Podrinju u Srbiji, u upi Sredskoj kod Prizrena, u tetovskoj kotlini, u kosovskim, metohijskim, i u gornjo-moravskim varoima itd. Posle srpskih seoba iz Metohije, sa Kosova i iz june Morave, poeli su Arbanasi u masama silaziti u te upne krajeve. Najudaljenije od njihove zemlje matice (oko 200 km.) bile su arbanake oaze na Zapadu od Leskovca, zatim u Masurici, severno od Vranje, i u Peteru blizu Sjenice. One su obeleene na svima starim etnografskim kartama, i zbilja su postojale do 1878. godine. Poto je u ovo doba Srbija zauzela oblast June Morave, Arbanasi su se iselili, poglavito u dolinu Laba, na Kosovo i u Metohiju, i tako pojaali tamonji arbanaki ivalj. U okolini Leskovca i Vranje sada nema arbanakih oaza, i ako jo nisu iezle sa nekih etnografskih karata. Na Peteri ih je ostalo i posle dogaaj od 1912. godine. Oko 1700 godine ovde su se doselili Klimente iz okoline Skadarskog Jezera; bili su katolici pa su docnije islamizirani; sada govore arbanaki i srpski. Od interesa je pomenuti da se 1776. godine dosta arbanakih porodica iz okoline Skadra iselilo u Borgo Erizzo, u blizini Zadra u Dalmaciji; to se mesto od toga vremena zove Arbanasi. Godine 1737. iselilo se iz okoline Skoplja 300 katolikih arbanakih porodica u sremska sela Nikince i Hrtkovce.

Izgleda da su ih na iseljavanje naveli katoliki svetenici. Obe iseljene grupe Arbanasa danas govore samo srpsko-hrvatski. Isto je tako u toku poslednja dva veka posrbljeno dosta Arbanasa u jugoisto noj Crnoj Gori (Crmnica i Kui) kao i jugoistono od Boke Kotorske. Aromuni ili Armani. Oni su po jeziku deo rumunskoga naroda, koji stanuje na levoj obali Dunava; za razliku od ovih ili Dakorumuna, nazivaju ih kato kolektivnim imenom Makedorumunima. Mi zovemo njihove razline grupe: Crnovuncima, Vlasima, Kucovlasima, Karavlasima, Cincarima, Karajunima. One na Istri zovu ii i iribiri. U ranijim su vremenima ostatke Vlaha u dinarskim planinama iznad Jadranskoga Mora, naroito u Velebitu, zvali Mavrovlasima ili Morlacima. Makedorumuni su balkanski starosedeoci (u istorijskom smislu), a i sada nije re eno da li su Dakorumuni poreklom sa Balkanskog Poluostrva, pa su se seobama premestili na levu obalu Dunava ili su tamo staro stanovnitvo od Rimljana Dakije (Trajanovi kolonisti). Na Balkanskom Poluostrvu ih ima u malo veim grupama u junom delu Pinda i u centralnim i junim krajevima. Uzimajui u obzir Vajgandovu statistiku i svoje procene, drim da ih nema vie od 150.000 do 160.000 dua, i nesumnjivo iezavaju, pretapajui se u Grke, Slovene i Arbanase. Ovo tim lake to nemaju svoju veu geografsku oblast, u kojoj bi bili ukorenjeni. Jedni su pravi nomadski stoari, poglavito sa ovcama; leto provode u privremenim pastirskim stanovima ili kalivama, i njihov nain ivota i njihova stoarska kretanja su opisana u glavi etrnaestoj. Na njih se leti nailazi po svima visokim planinama, od Stare Planine u Srbiji i Bugarskoj do peloponeskih planina. Sada ne dolaze na arplaninu zbog nesigurnosti, zbog Arbanasa, niti dalje na SZ od arplanine u dinarske planine. Kopaonik je poslednja planina na Severozapadu, na kojoj ima Crnovunaca. Usled vie uzroka (glava etrnaesta) aromunski stoari sve vie naputaju stoarenje i stalno se nastanjuju kao i Aromuni druge grupe. To su Cincari koji ive u velikim naseljima zbijenoga tipa nalik na varoi; njihova su naselja uvek na sklonjenim poloajima i na visinama od 7001000 metara. Ne bave se zemljoradnjom, oko njihovih sela skoro nema obraene zemlje, mahom ni vrtova; nemaju stoke ili malo, za domau potrebu u siru i mleku. Sela im slue vie kao sklonita za ene i decu. Idu u varoi i bave se raznovrsnim zanimanjima. Ovo je cincarska pealba. Redak je sluaj da odu i izvan granica Poluostrva, osim u Rumuniju. Naposletku, trea aromunska grupa stalno se nastanila u varoima centralnih i istonih oblasti Balkanskog Poluostrva, poglavito pored uzdunih puteva, gde se bave raznim poslovima, kao mehandije i trgovci. Oni su se znatnim delom pretopili i sada se pretapaju u Grke, Srbe i Bugare. U Srednjem Veku je Aromuna bilo mnogo vie u planinama i skrivenim balkanskim oblastima. Kao to smo pomenuli, oni su inili veinu stanovnitva u Tesaliji i u Etoliji, u Velikoj i Maloj Vlakoj. Postojala je Bela Vlaka u Balkanu i severno od njega; ovi su Vlasi sa Bugarima u XII veku, za vreme Asenove dinastije, osnovali vlako-bugarsku kraljevinu. U ovo doba se pominje i Crna Vlaka, koja je zahvatala oblasti Moldavije. U H1 veku je bilo Aromuna i ujednom delu Dobru e i u okolini Anhijala. Poznato je da ih je u HIII veku bilo i u Trakiji. U srednjevekovnim srpskim spomenicima esto se pominju Vlasi u planinskim oblastima, jugozapadno od umadije i u okolini Prizrena, oko Bilea u Hercegovini, Donji Vlasi u blizini Drobnjaka itd. Nije mogue uvek sa sigurnou odluiti da li se ovo ime Vlasi odnosilo samo na prave Aromune ili i na srpske stoare, poto je u Srednjem Veku ime Vlah (Vlasi) izgubilo svoje etnografsko znaenje i njime su nazivani stoari bez obzira na narodnost. Aromuni, poslovenjeni i grcizirani, sasvim su iezli iz sela ili iz itavih oblasti, gde ih je pre jednog ili dva veka bilo. esto emo na daljim stranama govoriti o ovom nestajanju Aromuna. Mnogi od stranih ispitivaa su zabeleili da je krajem XVIII veka u centralnim i pindskim oblastima na Poluostrvu bilo 400.000 do 500.000 Aromuna. Neobina stvar, vrlo retko se islamiziraju; jedino su se u malo veoj masi islamizirali u Meglenu u junoj Makedoniji, gde su se najpre izmeali sa doseljenim Peenjezima, pa su potom, pre 200220 godina islamizirani. Juni Sloveni naseljavaju kontinentalni blok.Juni Sloveni ne samo da zauzimaju najprostranije

oblasti, ve su i mnogobrojniji nego drugi narodi Poluostrva, i ima ih oko 16 miliona. Ovo nije kompaktno stanovnitvo. Postoje razlike izmeu junih Slovena na Istoku ili Bugara, kojih danas ima oko 45 miliona i junih Slovena na Zapadu, kojih ima preko 11 miliona: Srba, Hrvata i Slovenaca; ima razlike i izmeu Srbo-Hrvata s jedne i Slovenaca s druge strane. Na razliku izme u Bugara i ostalih junih Slovena je jamano uticao i reljef, koji je razlian na Istoku (donjo-dunavska ploa, mariki sliv), u centru i naroito u zapadnim dinarskim i karsnim oblastima. Zatim etniki sastav. Na Istoku su iveli Traani koje su asimilovala slovenska plemena; na Zapadu i u centru su ivela ilirska plemena i ostaci Kelta, koji su se pretopili u Srbe, Hrvate i Slovence. Hrvatska plemena izme u Gvozda (V. i M. Kapela) i Zrmanje asimilovala su i ostatke Avara (Obri na ih spomenika) koji su se tu odrali jo i u X veku. Avarskoga je porekla i poneka plemiska hrvatska porodica; kao da je od Avara i naziv zemaljskog poglavara ban (bajan avarski).[lix] Od najveeg je znaaja bugarska najezda i pretapanje ovog ugro-finskog elementa u Slovene, koji su iveli na donjo-dunavskoj ploi. U ovaj slovensko-bugarski amalgam pretopio se veliki broj Kumana i Peenega, takoe turanskog porekla. U Srednjem Veku su obrazovane srpska, hrvatska i bugarska drava, i to je bio uzrok da se pojaa razlika meu junim Slovenima. Meutim, za vreme duge turske vladavine izgledalo je da e ove razlike nestati. Dalje, u ovo doba su se desila dva dogaaja koja su bila od velikog etnikog znaaja. TURSKA- ima oko 63 miliona stanovnika.Po stanovnitvu najbrojnija a po tempu rasta najdinaminija. Stanovnitvo Turske nije homogeno: Turci -83%; Kurdi 15%; Arapi...manjine su Jermeni i Grci ali usg su svi muslimani a hriana ima 0,2% ALBANIJA- naseljeni su na Kosovu, Makedoniji, Grkoj. 98% Albanci, ima malo Grka na jugujedino priznaje postojanje Grke manjine. Ogroman je rast albansog stanovnitva. Nisu svi Albanici muslimani oko 20% pravoslavnih i 10% katolikih Albanaca . BUGARSKA je 13% stanovnitva pripadalo manjinama, Bugarska ima 8,7 miliona stanovnika. 85% Bugari; 8,5% Turaka, 2,5% Mkedonci. Veliki broj Turaka i Pomaka(islamizirani Bugari) iseljeni 80-ih g za vrmeme Todora ivkova. Sada se pokree pitanje njihovog vraanja. Turska trai povratak 250.000 Turaka u Bugarsku. MAKEDONIJA- od 2 miliona stanovnika oko 65% Makedonci, 22% Albanci, ostatak Srbi,Turci. Albanci su u Zapadnoj Makedoniji veina 90% trae federaciju. Grka homogena zajednica-10 miliona stanovnika 98%Grka. Veliki broj albanaca u Epiru ali i nih iji je status neregulisan. RUMUNIJA 89% Rumuni , manjine su: Maari 7,1%, Romi i Nemci; 70% pravoslavaca, 7% katolici i 6% protestanti SRBIJA (I CRNA GORA) 68% , manjine su Albanci 16,5% ali na KiM preko 90%, Crnogorci 5% BiH nijedan konstitutivni narod nema vie od 40%, Muslimana 38%, Srba 40% Hrvatska 78% 1991 u njoj je bilo 12% Srba ali zbog etnikog ienja prbeglo 400 hiljada SLOVENIJA 87%, oko 2,7% Hrvata, 2% Srba i Italijani Najkompleksnija je bila situacija u takozvanim kontaktnim zonama: Makedoniji, Bosni, Dobrud i, na Kosovu, Vojvodini i samom Istambulu. Ovo sve sugerie da pitanju otomanskog naslea u demografskoj sferi treba prii mnogo uoptenije: kao kompeksu imperijalnog naslea u kontekstu nacionalnih drava. Ako se uporedi sa drugim multinacionalnim imperijalnim nasleima Evrope (austrijskim i ruskim), otomansko naslee pokazuje neke bitne razlike. Razlika je to u vreme klijanja nacionalistikih ideja, dominantne grupe u austrijskom i ruskom carstvu inili su etniki elementi sa viskokom nacionalnom sveu, dok je u Otomanskom carstvu sluaj bio obrnut. Turci su u poreenju sa Balkanom bili poslednja grupa koja e razviti sopstveni turski nacionalizam. Kada j do toga dolo veliki deo Balkana nalazio se izvan Otomanske sfere i uticaja (sem Moldavije i Albanije). Sve balkanske zemlje problem manjina reavale su emigracijom i asimilacijom. Vrhunac

emigracije je serija pomeranja posle I sv rata, u periodu izmeu ratova i posle drugog svetskog rata. Nereeni problemi manjina i dalje predstavljaju aktivna i potencijalna krizna arita na Balkanu u Bosni, Makedoniji, na Kosovu, Trakiji i Kipru. Moe se izvui zakljuak da je u demografskoj sferi otomansko naslee jo uvek ivo. Posledica ove demografske kulture je veno prisutno manjinsko pitanje. 5. Verske (civilizacijske) osobenosti balkanskih naroda Od prelaska junih Slovena u hrianstvo i podele na zapadnu i istonu crkvu, nije meu njima nikad bilo toliko promene vere kao u tursko vreme. Jer pred ovom epohom Balkansko je Poluostrvo bilo hriansko. Meutim, ve u prvim decenijama turskog zavojevanja cele narodne grupe prelaze na islam u svakoj oblasti Poluostrva. Izdvojio se tip islamiziranih, naro ito u zapadnim zemljama. Osim toga, mnogi pravoslavni i bogumili zapadnih zemalja preobraeni u katoliku veru. Bilo i unijaenja, i ti esto prelazili dalje na katoliku veru. Usled toga se, osim antagonizma izmeu hriana i muhamedanaca, sve vie razvijala suprotnost izmeu katolika i pravoslavnih. U Bosni i Slavoniji, franjevci, glavni predstavnici katolike crkve, razvijaju veliku prozelitsku revnost jer kau, njihova je prva dunost obraanje inovernika na katoliku viru".[cxxx] Zbog svega toga je ojaala verska raznolikost u srpsko-hrvatskom narodu i razvila se verska osetljivost i surevnjivost, koja se uticajem prosvete i napretkom civilizacije poela stiavati tek u toku XIX veka. U izvesnim oblastima bilo je naroitih predispozicija za promenu vere. u Bosni i Zahumlju kod bogumila; u Bosni i kod pravoslavnih, jer izgleda nije bilo vre organizovane pravoslavne crkve. Naposletku, konvertiranja je bilo tamo gde hrianstvo nije uhvatilo dubljeg korena, kao u Arbaniji. Usled toga, kad su Turci zavladali Bosnom i Zahumljem, islamizirali su se bogumili zajedno sa plemstvom i izvesan broj pravoslavnih. Stvorena je snana islamska grupa od nacionalnih elemenata. Preobraanje u islam nastavilo se i priirilo na ostale dinarske Srbe do planine Rogozne na Jugu od Novog Pazara; a na Kosovu, Metohiji i u prizrenskoj oblasti islamiziranje se vrilo i do kraja XIX veka. U Arbaniji ogromna veina stanovnitva prela na islam; samo velikim naporima Rima i panije, docnije Austrije, ispalo za rukom odrati u katolikoj veri Miridite i neka malisorska plemena; meutim su Toske na Jugu veim delom ostali pravoslavni, branjeni grkom crkvom. U Makedoniji vrlo malo pravoslavnih preobraeno na islam, i te zovu iacima i Torbeima. Jamano usled slinih uzroka, kao u Bosni, preao na islam i znatan deo Bugara i severno i juno od Balkana, najvie izgleda u Rodopama; zovu se Pomaci. U izvesnim krajevima donjo-dunavske ploe i u marikom slivu odralo se neto bogumila, koje u izvetajima i putopisima nazivaju Pavlianima. Bilo i sporadinog prelaenja u islam kod svih naroda Poluostrva, najmanje kod Grka i Cincara; kao da je najvea grka islamizirana grupa ona na Kritu a cincarska u Meglenu u junoj Makedoniji. Pravoslavni su prevoeni u katoliku i unijatsku veru najvie pri seobama, usled tekih ivotnih prilika, zatim za vlade Marije Terezije i u vie sluajeva kada se njihove male grupe nastanjivale meu mase katolikog stanovnitva. Kao da je najvie katolienja bilo u Dalmaciji, Slavoniji i Bosni. Posle odvajanja katolike i pravoslavne crkve krajem XI veka, Dalmacija je postala oblast kulturne i crkvene borbe izmeu Rima i Vizantije. Prevladali su Rim i katolika vera, naroito posle splitskog provincijalnog sinoda od 1075 god. Kad su Mleci zauzeli Dalmaciju bilo samo ovde onde grkih pravoslavnih optina, koje obrazovali stratioti, grki vojnici u mletakoj slubi, sa po nekim grkim trgovcem. Pri doseljavanju, u mletako doba, Srbi se prikljuivali tim grkim pravoslavnim optinama kojih je bilo samo u primorju. Srbi iz dalmatinske Zagore behu pod vlau dabro-bosanskog mitropolita u Sarajevu, a oni u primorju pod upravom filadelfijskog mitropolita u Mlecima; kad Mleii zauzeli celu Dalmaciju, onda su svi pravoslavni ostali dugo pod vlau toga mitropolita. Nemajui svojih, oni poseuju katolike crkve i sahranjuju ih i katoliki svetenici. Oko polovine XVIII veka bi im doputeno sagraditi pravoslavne

crkve.[cxxxi] Duhovno sredite pravoslavnih severne Dalmacije bio tada manastir Sv. Arhangel na reci Krki, a onih u junoj Dalmaciji pravoslavna episkopija u Kotoru. Crkvena organizacija bila slaba, i za sve vreme mletake vladavine bilo je katolienja. Po Jireeku Mleii nisu bili prijateljski raspoloeni prema pravoslavnom svetenstvu; godine 1446 dobio je kotorski biskup nalog da istisne 'preti schiavi' i da ih zameni katolikim svetenstvom, ali polako, na zgodan nain. Kao to je pomenuto, Dubrovani nisu na svojoj teritoriji trpeli pravoslavne crkve i pokatoliili su pravoslavne i bogumile na Stonskome Ratu; nestalo je pravoslavnih crkava i svetenika i u Konavlima gde se pominju u XV veku. I za vreme austrijske vladavine bilo namesnika koji nisu povoljno gledali na pravoslavnu veru. Franjevci navode mnogobrojne primere, prema kojima su na hiljade pravoslavnih preveli na katolianstvo. Njihovom saradnjom ak 1831. g. preli na katoliko sjedinjenje" popovi sela Krika i Baljka u Petrovom Polju u Dalmaciji zajedno sa seljacima, a u isto vreme i razli ite obitelji u varoima Drniu i Vrliki." Ali oni sami tvrde da pominju samo one u veem broju, a predugo bi bilo kad bismo i pojedine biljeili." I zbilja je mnogo vie pravoslavnih pokatolieno nego to se to moe potvrditi zapisima i istorijskim izvorima. Preobraanja pravoslavnih u katolike deavala se u Dalmaciji, naroito u XVII veku, kao to se vidi iz izvetaja Franjevaca. Poetkom XVII veka rairila se unija meu pravoslavnim u Hrvatskoj. Tada je preao na uniju maranski vladika Vratanja s mnogo naroda, a 1670. g. proirila se unija i na umberak. Unijatska biskupija 1777. g. prenesena iz Mare u Krievce gde je i danas. Od interesa je spomenuti i suprotan proces, preobraanje muhamedanaca naega jezika u katoliku veru, koje se izgleda najvie vrilo u Dalmaciji i Slavoniji, Najree, i samo u neznatnim razmerama, bilo je promene vere kod katolika. Poznato je da su u slavonskoj Podravini prelazili na kalvinizam, poneki su primali islam, ak i koji hrvatski plemi i upnik u Slavoniji. Ima jedan pomen da su katolici u zapadnom Sremu preli na pravoslavlje U Bosni se moe osobito dobro prouavati koliko je katolika crkva, a naroito franjevaki red uticao na versko formiranje katolika. Jedva bi se moglo pretpostaviti da je od dinarskog oveka moguno stvoriti onako krotke i smirene ljude kao to su bosanski katolici; a takvi su ne samo katolici od starine, ve i pokatolieni pravoslavni i bogumili. Svi oni, kao to kau franjevci, poput ovica slijede svoje duhovne pastire." Ranije pomenuti papski izaslanik fra Ivan od Vjetri kae u svome izvetaju od 1708. g.: ,,kamo sree kad bi italijanski katolici toliko potovali najznamenitije ostanke svetih koliko bosanski katolici potuju sveteniku odeu, te da bi toliko u Italiji cenili biskupe, koliko ovde cijene vodu kojom svetenici ruke umivaju." Usled toga je prirodno to su oni docnije prili Austriji, kao kapitalistikoj dravi. Tako je nastala diferencijacija u karakteru i pogledima izmeu pravoslavnog i katolikog dinarskog stanovnitva. Nacionalizam se na Balkanu tokom XIX veka osmiljavao prevashodno na okosnici jezikog i verskog identiteta. Sve nacionalne i kulturne voe shvatile su jezik kao najmonije sredstvo ujedinjavanja pored vojske. Meutim i samo to naglaavanje kohezionog potencijala jezika ukazuje na njegovu iskljuivost i na krutost etnikih granica koje on povlai. To je spreilo integrisanje (ali ne i asimilaciju) razliitih jezikih grupa u jedinstvenu naciju (Albanaca u Srbiji, Grka u Albaniji..) Albanija ima 3 veroispovesti-muhamedanska, katolika i pravoslavna. Rimokatoliki uticaj (15%) na severu, vezuje se za Jadransku obalu, Pravoslavna crkva (20%) na jugu Albanije-uticaj junih suseda Vizantije i Grke. Prisustvo islama posledica vekovnog uticaja Osmanskog carstva, danas je islam dominanatna religija (70%). Bugarska Pravoslavna vera dominantna. Islam-pripadnici Turske manjine (8,5%); pomaci (islamizirani Bugari). Katolika ima malo oko 70.000 Grka Uglavnom pripadnici grke pracoslavne crkve 97%, Crkva igrala vanu ulogu u borbi za nacionalno osloboenje i irenje grkog uticaja. I danas crkva igra vanu ulogu u politikom ivotu Grke.

Rumunija Preteno pravoslavne veroispovesti (80%) . irenje islam. Carstva praeno je nametanjem islama. Sinteza vlasti i vere. Sultan je istovremeno i kalif (verski poglavar). Kemal Paa Ataturk izvrio je korenite reforme turskog drutva, 1922 odvojio je kalifat od sultana a 1923 kalifat je ukinuo . Srbija 68% Srba pravoslavci; 16,5% Albanci-muslimani; Vojvodina najvei broj razliitih verskih zajednica BIH 37% muslimana; 22% Hrvata katolika i ostalo su Srbi Hrvatska 78% katolika, do 1991 bilo je 12% Srba sada ih je samo 200.000 Slovenija 87 Sloveni, 2,7 5 Hrvati i 2% Srba, uglavnom su katolici. 6. Balkan kao kontaktni i saobraajni (tranzitni) prostor Balkan je vaan kontaktni i saobraajni prostor. Spaja Bliski istok sa Evropom i Severnu Evropu sa Mediteranom. Balkan je tranzitni pravac prvog reda izmeu Zapadne Evrope i Bliskog Istoka, izmeu Severne Evrope i Afrike. Meutim saobraajnice su krajnje nerazvijene upravo ovde. Balkanske zemlje treba da izgrade mehanizam dogovaranja o zajednikoj politici u oblastii izgradnje, modernizacije i korienje velikih saobraajnica koje prolaze celim regionom. Postoji velika zainteresovanost ali nije reeno pitanje pravine naknade za korienje infrastrukture i zagaenje itave okoline od drumskog saobraaja. Ove naknade bi trebale da se plaaju zemlji ija se infrastruktura koristi i u kojoj je zagaivana itava okolina. Razradom sistema multilateralnih dozvola bilo bi postignuto i postepeno prilagoavanje reimu liberalizovanog trita EU i EFTA zemalja koje su stupile 1993. Praktina korist od primene takvih dozvola u drumskom saobraaju je u smanjenju trokova transporta, to bi povealo ekonominost poslovanja i smanjilo zagaenje. Otvaranjem kanala Majna-Dunav oekuje se udvostruenje tranzita Dunavom koji protie kroz 3 balkanske zemlje, a u iji sliv ulazi 5 balkanskih zemalja. Ovim vodenim putem je Srednja Evropa povezana sa Crnim morem. Hidroenergetski potencijal nije dovoljno aktiviran. Postoji potreba za moderniziranjem eleznike mree koja povezuje balkanske zemlje i modernizacija eleznikih pruga koje vode ka srednjem Istoku. Koridori na Balkanu: Putni koridori: koridor 10 - Panevropski koridor 10, koji predstavlja najkrau vezu izmeu Zapada i krajnjeg Juga evropskog kontinenta definisan je i uvrten u mreu evropskih koridora jo 1997. godine na panevropskoj konferenciji u Helsinkiju. On direktno povezuje osam zemalja Evrope: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Maarsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grku, a indirektno jo est zemalja: Nemaku, Italiju, Bosnu, Rumuniju, Tursku i Albaniju. Koridor je dug 2.360 kilometara i protee se od Salcburga preko Ljubljane, Zagreba, Beograda, Nia i Skoplja do Soluna, sa krakom Ni - Sofija i Beograd - Budimpeta. Od ukupne duine koridora, kroz Srbiju prolazi 800 kilometara, od kojih su 380 km autoputevi punog profila, 165 km delimini autoputevi, a jo 400 kilometara treba da se dovri. Za zavretak autoputeva u naoj zemlji potrebno je oko dve milijarde evra. Koridor 4 Izradeni su planovi za alternativni koridor 4 koji ide preko Arada, Krajove, Sofije na Plovdiv i nie do severne Grcke i Soluna. Ukoliko mi za relativno kratko vreme ne zavrsimo deonicu od Nisa do granice i na severu prema Budimpesti, Evropa e ii alternativnim koridorom. Takode, postoji i koridor 8 koji ide od Varne, Burgasa i Plovdiva, preko Sofije, Skoplja, Tirane i izlazi na Jadransku

obalu, trajektom prelazi u Italiju i dalje autoputem povezuje zemlje Evropske unije. Ako mi brzo nesto ne uradimo i ako ne izvrsimo rekonstrukciju postojece putne mreze, plasim se da cemo potpuno biti zaobideni. A potpuno isti slucaj imamo i sa trasama gasovoda i naftovoda. Koridor 7 Dunav Zakljuak je da je od 6 balkanskih koridora naoj zemlji pripao samo jedan-Koridor 10. Koridor 8 znaajan je za Albaniju, Makedoniju i Bugarsku, Koridor 7 prati reku Dunav. Koridor 5 ide pravcem Venecija-Trst-Kopar-Ljubljana-Budimpeta-Uzgvor-Lavov s granom koja spaja Rijeku i Zagreb i drugim krakom: Ploe, Sarajevo-OsjekBudimpeta. Zamisao je da se Koridorom 10 preko Srbije Salcburg povee s Atinom i Istanbulom. Na putu od Salcburga preko LJubljane, Zagreba, Beograda i Skoplja Koridor 10 (koji u nau zemlju na severu ulazi na Horgou, a na zapadu u Batrovcima), ima krakove koji idu prema Budimpeti i Sofiji. Oni se spajaju s grkim motornim putem "Via egnacija", iz Makedonije put vodi prema Albaniji i juno prema zapadnoj Grkoj. Najvea konkurencija za prevoz robe ovom koridoru je upravo grki motorni put, koji je trajektnim linijama spojen s Italijom. Razmilja se i o izgradnji novog koridora koji bi iz Austrije iao do Atine preko Slovenije, Hrvatske, Bihaa, Sarajeva i Pritine. Za povezivanje Kosova s Evropskom unijom posebno su se zauzeli Slovenci. Hrvatska tipuje na jadransko-jonski pravac, koji preko njene teritorije povezuje Italiju, Sloveniju, BiH, Crnu Goru, Albaniju i Grku, a istarski "ipsilon", koji je na toj trasi, ve je puten u saobraaj. Nedostaje jo samo most preko Dunava kod Vidina izmeu Rumunije i Bugarske, za koji je tender ve u toku, a koji je samo 20 kilometara nizvodno od nae granice. Njime e prolaziti i drumski i elezniki saobraaj i bie omogueno izbegavanje mostova u Srbiji. Premda je svoje starteke dokumente o izgradnji infrastrukture donela tek 2001. godine, mnogo kasnije od Slovenije, koja je to uradila jo 1994. (jer ju je raspad zemlje najmanje pogodio), Hrvatska je do sada ve toliko izgradila da se na autoputevima moe oseati ba kao na pistama. Slovenija se potpuno prilagodila svim zahtevima EU i, koristei sve finansijske instrumente koji su joj ponueni, za deset godina se u potpunosti ukljuila u evropsku mreu puteva. Evropska komisija je i za nau zemlju usvojila strateke osnove tek 2001. godine, a do tada meunarodna zajednica je osigurala tek deo novca preko donatorske konferencije u Briselu i nekih humanitarnih programa za sanaciju postojee infrastrukture. Meutim, do danas planirani posao nije zavren. Jo autoputem nije spojen ni Novi Sad s Beogradom, a kamoli pravac do Horgoa. A o mostovima da i ne govorimo. Jo se ne zna ni kako e izgledati budui beanski, oko kojeg se ve dve godine koplja lome, a novi elezniki u Novom Sadu nije ni u planovima, osim pred izbore. Naftni koridori Od Crnog mora ka zapadnoj Evropi. Postoje strujni, vazduni I telekomunikacioni koridori. 7. Geopolitike osobenosti Balkanskog poluostrva Balkanski prostor zadrao je geopolitika svojstva regiona klasine politike nestabilnosti, bure baruta, prostor istovremenog spajanja i proimanja ali i odvajanja i podela povezanost borbe za opstanak sa borbom za prostor. Borbe i podele su stalna pojava u istoriji balkanskih naroda koje su se ispoljavale kroz stotine planova o podeli Otomanskog carstva izmeu velikih sila. Borbe i podele proizlaze iz 3 vana elementa balkanske istorije 1. vie korenitih preobraaja tokom istorije ovog podruja 2. razliitosti proistekle iz podele na istok i zapad evro-sredozemne istorije 3. istorijskog oblikovanja vie malih naroda, etniki razliitog porekla i podeljenih sa 3 razliite

religije Balkanski narodi su uspeli da sauvaju svoju etniku pripadnost i uprkos vekovnom ivotu u Otomanskom carstvu. Prelomni istorijski dogaaji u balkaskim odosima poinju se odvijati od kraja 18. veka kroz borbu srpskog i grkog naroda za nezavisnost koje su kaO REZULTAT IMALI SLEDEE: 1. faktika nezavisnost Crne Gore 1796. 2. sticanje autonomije Srbije 3. grka nezavisnost 1829. 4. prvi balkanski savez 1866. zahvaljujuci knezu Mihailu Obrenovicu koji je radio na razvijanju solidarnosti i saradnje balkanskih naroda 5. transformacija Habzburskog carstva u Austrougarsku monarhiju 1867. 6. ugarsko-hrvatska nagodba kojom je hrvatski narod dobio status dravnog naroda i elemente dravnosti 1868.(ma vai......prim.prev.N.M.) 7. berlinski kongres 1878. gde su utvrene granice SRB, CG, RUM, BUG i priznate za nezavisne drave 8. 1885. prisajedinjenje Istone Rumelije Bugarskoj i njena faktika nezavisnost 9. napad Srbije na Bugarsku prvi oruani sukob,dva balkanska naroda u novijoj istoriji, jer je Srbija bila protiv treritorijalnog proirenja Bugarske REZULTATI PRVOG SVETSKOG RATA; 1.raspad Austrougarske 2.nastanak po principu narodnosti novih drava u Centralnoj Evropi i na Balkanu 3. SHS 1.12.1918. Posle Prvog svetskog rata u periodu od 1920.g. do 1922.g. kojim je stvoren regionalni odbrambreni savez nazvan Mala antanta. Meusobna saradnja na osnovu ovih bilateralnih ugovora dovela je do potpisivanja tzv. Trojne konvencije, odnosno Opteg akta mirenja, arbitrae i sudskog raspravljanja izmeu drava Male antante od 21. maja 1929.g. Ovi ugovori su produavani sve do 1933.g kada je, 16.februara u enevi, zakljuen izmeu ove tri drave Pakt o organizaciji Male antante kao regionalne meunarodne organizacije sa svojim stalnim organima-Savetom ministara inostranih poslova i Ekonomskim savetom koji je trebao da radi na formiranju ekonomske unije izme u tri zemlje. Mala antanta je predstavljala prvi psleratni regionalni odbrambreni zavez triju zemalja u Evropi, iji je cilj bio ouvanje stanja stvorenog u srednjoj i jugoiszonoj Evropi posle rata i borba protiv eventualnog povratka habzburke dinastije u Austriji ili Maarsku u cilju ouvanja svoje nezavisnosti. Maarska je, naime, za sve tri zemlje predstavljala glavnu opsanost jer su se sve tri graniile sa njom. Dvostranim ugovorima bila je predviena obaveza meusobnog priticanja u pomo u sluaju neizazvanog napada na bilo koju od njih od strane Maarske ili Bugarske i konsultovanje o politici meu njima. Razvitak i aktivnost Male antante deli se na tri etape: Prvu, koja traje od 1920.g do 1929.g i koja se karakterie razvijenom politikom saradnjom na osnovu dvostranih ugovora tri zemlje. Drugu, izmeu 1929-1933.g, koja predstavlja period trojnog saveza, triparitetne saradnje, u kojoj se drave lanice posebno angauju na reavanju ekonomskih odnosa i problema koji su, uporedo sa razvitkom velike ekonomske krize, bili sve brojniji i tei. Treu fazu izmeu 1933- 1938.g, u kojoj Mala antanta poinje da deluje kao meunarodna regionalna organizacija ali se postepeno raspada. U toku prve dve etape drave lanice Male antante vodile su, pored politike meusobne

saradnje, politiku saradnju sa Francuskom i oslanjanja na nju, poto je zajedniki cilj njihove i francuske politike bio ouvanje sistema evropskih odnosa stvorenih versajskim sistemom ugovora. Prvih godina tree etape, do 1935.g takoe je voena zajednika politika i razvijana meusobna saradnja, ali bez oslanjanja na Francusku, poto su se, uporedo sa porastom nacistike opasnosti, poele orijentisati na samostalniju aktivnost. Politika revanistikih draava bila je upravljena na likvidiranje Male antante i primenu politike njenih drava lanica, to im je u poslednjem periodu njenog postojanja sve vie uspevalo, pa se Mala antanta poela raspadati, da bi posle Minhenskog sporazuma iz 1938.g (kojim su Velika Britanija, Francuska, Italija pristale na oduzimanje od strane Nemake dela ekoslovake teritorije, to je predstavljalo odstupanje pred revanistikim pretenzijama Nemake) prestala postojati. Jugoslavija i Rumunija su, uporedo sa ehoslovakom. Od samog kraja rata Jugoslavija je imala normalne odnose jedino sa Grkom, sa kojom je odmah poela pregovore o dobijanju dela solunskog pristanita, kao autonomne carinske zone Jugoislavije, preko koga e obavljati svoj spoljnotrgovinski promet sa jednim delom sveta, koji su okonani potpisivanjem Konvencije radi utvrivanja tranzita preko Soluna, 10.maja 1923. Konvencijom od 1923.g Jugoslavija je dobila na iskljuivo korienje, na 50 godina, deo solunskog pristanita sa blizu 100.000 km kvadratnih, a dopunjena je sa 6 protokola u toku 1929.g. Tako je slobodna Solunska zona funkcionisala do II sv.rata, kao i od vremena normalizovanja odnosa sa Grkom posle rata. U vremenu izmeu 1930-1933.g odrano je vie savetovanja predstavnika svih balkanskih drava na kojima se raspravljalo o stvaranju saveza iji bi prvenstveni zadatak bio obezbeenje postojeih meusobnih granica ijoj je promeni vodila, pre svega, italjanska i bugarska politika. Realizovanje ovog cilja poelo je zakljuivanjem dvostranih ugovora. Jugoslavija se sa Turskom, sa kojom je imala prijateljske odnose jo 1924.g zakljuila Ugovor o prijateljstvu 27.Novembra 1933.g. Iste godine, Turska je zakljuila odgovarajue ugovore sa Grkom i Rumunijom. Posle toga dolo je, 9.Februara 1934.g do zakljuenja Balkanskog sporazuma izmeu Grke, Jugoslavije, Rumunije i Turske kojim je formirana tzv, Balkanska antanta. Albanija i Bugarska nisu prihvatile uee u savezu. II sv rat: na strani saveznika: YU, Grka, Albanija; Sile osovine: Rumunija i Bugarska i Turska neutralna (do predkraj rata, na strani saveznika) 41-Atlanska povelja 43- Teheranska konferencija (Staljin, Ruzvelt, eril) odluke su se neposredno ticale pojedinih balkanskih zemalja. 45-Krimska konferencija na Jalti, Jaltska formula o podeli interesnih sfera uticaja na Balkanu. Staljin i eril donose sporazum o podeli interesnih sfera na Balkanu. SAD se ne pojavljuju u ovoj podeli JUG 50% -50% ali je prevladavao Sovjetski uticaj Crvena armija ulazi na Balkana RUM :SSSR 90%-VB10% BUG :SSSR 90%-VB10% GR :SSSR 10%-VB90% U pogledu interesnih sfera na Balkanu situacija je bila jako isprepeltana Albanija nije pomenuta obe zemlje smatrale su da je ona pod njihovom sferom uticaja. 1945-Postamska konferencija teritorijalno razgranienje. U pogledu spornih teritorija prema Italiji saveznici su insistirali da se to pitanje rei mirovnim ugovorom. Oni su Postdamskoj konferenciji formirali Savet ministara inostranih poslova ( 4 velike sile SSSR,SAD,VB i Francuska) iji je zadatak izrada mirovnih ugovra sa Italijom, Bugarskom, Rumunijom i Finskom. Tako je morala biti nastavljena diplomatska borba za dobijanje ovih teritorija na mirovnoj konferenciji, u raspravama o mirovnom ugovoru sa Italijom. (Narodno oslobodila ka vojska se, pod pritiskom saveznika povukla sa ovih teritorija) argumenti na kojima su se zasnivali jugoslovenski zahtevi bili su etniki sastav stanovnitva, ekonomska i geografska vezanost ovog podruija za svoje zalee, istorijske injenice.....

Mirovna konferencija je pokazala veliko neraspoloenje zapadnih saveznika prema Jugoslaviji i njenim zahtevima. Savet ministara je doneo reenje prema kome se hrvatski krajevi koji su bili pod Italijom i jedan manji deo Istre daju Jugoslaviji, a Gorica, Beneka Slovenija, Kanalska dolina, Tri,Devin i Buje pripadaju Italiji, dok se ostalog dela formirala tzv. Slobodna teritorija Trsta, to je mirovna konferencija prihvatila 28.Septembra 1946.g (usvajajui Francusku liniju o podeli Istre) Jugoslavija je potpisala mirovni ugovor sa Italijom 10.Februara 1947.g Ugovorom o miru, formiana je slobodna teritorija Trsta, koja je bila pod saveznikom vojnom upravom, a bilo je predvieno da pod tom upravom ostane do imenovanja njenog guvernera. Ona se sastojala od dve zone Zone A-sa Trstom pd Anglo-amerikom vojnom upravom i zone B pod Jugoslovenskom vojnom upravom. Slobodna teritorija Trsta bila je zamiljena kao tampon drava sa svojim guvernerom i vladom. Guvernera je trebao da imenuje Savet Bezbednosti UN uz konsultovanje Jiugoslavije i Italije ali on nije mogao biti dravljanin ove dve zemlje. On je trebalo da zajedno sa Vladom organizuje izbore za ustavotvornu skuptinu koja e doneti ustav Slobodne teriorije Trsta. Do ovakvog razvoja nije dolo, zbog nemogunosti sporazuma oko imenovanja Guvernera, a stvarno zbog igre zapadnih sila. Ovakvo dranje zapadnih saveznika negativno je uticalo na njihove odnose sa Jugoslavijom. Ponaanje SSSR-a bilo je globalno na strani Jugoslavije ali ni on nije bio spreman da se do kraja bori za ostvarenje principa samoopredeljenja i pomo Jugoslaviji. Balkanske zemlje sa nereenim teritorijalnim i etnikim pitanjima, meusobni sukobi, meanje velikih sila (naroito za vreme Hladnog rata) 2+2+2 tada je na Balkanu funkcionisala ova formula: - Grka i Turska lanica NATO - Rumunija i Bugarska u Varavskom paktu - Jugoslavija i Albanija svaka na svoj nain nezavisna. Pripadanje tj ne pripadanje odreenom bliku odreivao je odreeni geoplitiki i vojnostrateki poloaj pojedinih balkanskih zemalja, i regiona u celini. Balkan je bio tampon zona vam sfere uticaja. 8. Strategijski pravci na balkanskom prostoru Balkansko poluostrvo ima specifian poloaj u Evropi. 1. Ima geografski otvoreno zalee preko Panonske nizije (veza sa centralnom, zapadnom i istonom Evropom) to je geostrateka prednost u odnosu na Apeninsko pol koje je zatvoreno Apeninima i Pirinejskog gde su u zaleu Pirineji. 2. Bitna strategijska karakteristika Balkanskog pol. je povezanost sa Malom Azijom (ka Bliskom Istoku, Centralnoj Aziji, podruiju Kaspisjkog mora. Na Balkanu se nalaze najkrae putne, eleznike i telekomunikacijske veze celokupnog zalea sa Jugoistonom Azijom. Polozaj i velicina Balkanskog poluostrva i njegova prohodnost u centralnom i jugoisto nom delu omoguavaju najkrae putne, eleznike i telekomunikacione veze celokupnog zalea sa Jugoistonom Azijom. Strategijski pravci na Balkanskom poluostrvu su prirodne i komunikacione spone Podunavlja sa Sredozemljem,odnosno Malom Azijom, Bliskim istokom i severnom Afrikom. Balkan ima deset takvih pravaca: 1. crnomorski pravac 2. balkanski pravac 3. strumiki pravac 4. moravsko-vardarski pravac 5. kolubarskoibarski-kosovski pravac 6. primorsko-drinski pravac 7. neretvljansko-bosanski pravac

8. unski pravac 9. karlovaki pravac 10. ljubljanski pravac Sa vojnogeografskog stanovista poseban znacaj ima teisni prostor Balkana.On se nalazi u centralnom delu Balkana u trouglu SKOPLJE SOFIJA PRISTINA KRALJEVO. SREDITE JE NI. To je najvaniji geostrategijski objekat na Balkanu; odatle je mogue razvijati operacije u svim pravcima I-Z-S-J. Kad pogledamo Balkansko poluostrvo kao deo Sredozemlja onda moramo imati u vidu pribrena mora, najvanije luke i ostrva jer se preko pomorskih luka ostvaruju veze ne samo s lukama u Sredozemlju ve i sa drugim lukama u Evropi, Aziji i Africi. Crnomorsko pribreje je upravo zbog tih svojih karakteristika predstavljalo prostor sukobljavanja dve velike sile u ovom podruiju tokom istorije: Turske i Rusije. Balkansko poluostrvo u svom crnomorskom okruenju dobija ne samo na vojnom ve i u ekonomskom znaaju jer je podruije bogato naftom. Podunavlje ukljuuje u sebe sliv svih pritoka reka Save, Morave i donjeg toka Dunava. 9. Teritorijalni sporovi balkanskih drava i naroda Albanija: najznaajnija manjina su Grci 1,8% i Romi. Grci tvrde da je grka populacija daleko brojnija u Albaniji i da je preko 400.000 kao i da svi Albanci nisu muslimani ve da je 20% pravoslavnih i 10% katolikih miuslimana. Bugarska: U Bugarskoj ivi muslimanska nacionalna manjina, t.j. Turci koji se tretiraju kao Pomaci jer su odvojeni od matice. 1986-87. javlja se politiko nezadovoljstvo muslimana koji ele da napuste Bugarsku i ivkov im to doputa. Tada se 150.000 Pomaka seli u Tursku mislei da e im tamo biti bolje. Turska im je obezbedila smetaj, ali poto im nije bilo kako su oekivali, nakon smene ivkova oni ele da se vrate, ali Bugarska ih ne eli. Meunarodna zajednica tada urgira i na taj nain se vraa jedan deo Pomaka koji osnivaju svoju politiku stranku. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika, a sto se tie drave prvi su je priznali. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj. Bilateralni sporazumi izmeu Makedonije i Bugarske pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije, jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova, a najznaajnije manjine su Turci 3,7% i Romi i Pomaci. Bugarska je potpisnica Lozanskog sporazuma iz 1923. kojim je izvreno preseljenje stanovnitva u cilju etnike homogenizacije. To je osnov sporova izmeu Bugara i Turske jer Turska trai povratak oko 250.000 Turaka u Bugarsku. Sto se Srbije tie bilo je sluajeva gde su Bugarski pojedinci poeli da govore o zapadnim pokrajnama-delovi oko Pirota, Bosilegrada. To ipak nije bio stav bugarskih politikih vlasti. Hrvatska: Ima probleme granica na severu sa Srbijom na Dunavu i u pitanju je 100 i ne to km. to se Prevlake tie, pitanje je ve faktiki reeno a i pravno potpisivanjem sporazuma iz 2002. godine, jer UN i druge zemlje prihvataju suverenitet Hrvatske na za SRJ spornom kopnenom delu (kod rta Otra), pa je osnovno sporno pitanje granica na moru, na ulazu u Boku. Drugim re ima pitanje je problem garantiranja slobode plovidbe i sigurnosti na za SRJ tako bitnom podru iju. Dolo se do kompromisnog reenja prihvatanjem Protokola 2003.g kojim je pitanje reeno demilitarizacijom dela graninog podruija i zajednikim patroliranjem u vodama zaliva. Formalno je reeno a sve vie i u praksi ostvareno pitanje priznanja i potovanja prava nacionalnih manjina. U 2004.g potpisan je poseban sporazum o meusobnoj zatiti manjina i njihovim pravima. U Hrvatskoj je posle 1991. g. srpska manjina formalno priznata i u iva odreena zakonska prava (predstavljanja u Saboru..materijalnu potporu drave..) ali se u praksi esto postavlje pitanje stvarnih prava i ravnopravnosti. Principijelno je sa Hrvatske strane prihvaeno, ali je u praksi

minimalno ostvareno pravo na povratak izbeglica i prognanih Srba. U Julu 2005.g Hrvatska je podigla optubu protiv SRJ za ratnu odtetu. Makedonija: Probleme su imali sa Grkom zbog imena i zastave. Zvezda na zastavi pronaena je u grobu oca Aleksandra Makedonskog. Problem je reen jer su smanjili broj krakova na zastavi. to se imena tie makedonska varijanta je da ima 2 imena. Biva Jugoslovenska Republika Makedonija za ceo svet a za Grke-Makedonija a Grci su da se promeni ceo naziv bez Makedonija. Drugi problem su Albanci. Postoji pretnja da e Albanci za nekoliko decenija biti veina, trae iroku autonomiju i ele da budu konstitutivan narod to vodi federaciji Makedonije. ele od Makedonije da naprave sloenu dravu. Makedonska veina to ne eli jer bi znailo kraj i cepanje Makedonije. Od Tetova do Struge su sve Albanci. Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadran je u odnosima sa Bugarskom, iji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju, pokuavajui da realizuju koncept Velike Bugarske. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu, (dijalekt) bugarskog jezika. Drugim reima, Bugarska je priznala makednosku dravu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije, tj Makedonija je za Bugarsku samo jo jedna Bugarska drava. Dugo nisu bila regulisana pitanja razgranienja i predstavnici Makedonije su izraavali nezadovoljstvo zbog toga. Formirana je zajednika,meovita meudravna komisija eksperata za obeleavanje granica i odrala je nekoliko sastanaka. Predstavnici Makedonije su zauzeli stav da je granica utvrena( jer su kao dokaze navodili vojne karte iz perioda SFRJ), dok su predstavnici SRJ takav stav indirektno odbacivali. Problematina teritorija bila je locirana na tri mesta: ar Planina, Kozjaka i (kumanovske) Crne Gore. SRJ je postavila zahteve za korekciju granice na tri mesta, to predstavnici Makeoniju nisu prihvatili. Nakon dolaska na vlast demokratskih snaga u SRJ i inteziviranja saradnje s Makedonijom i ovo pitanje je reeno-potpisan je psorazum o demilitarizaiji, na osnovu koga je na terenu poela i demarkacija koja je obavljena od tromee na granici Bugarske,Makedonije i CG do dela granice na kojem je KiM. Zbog nemogunosti da nae vlasti izvre demarkaciju na tom delu granice makedonska strana je jedno vreme prihvatala da se posptpak demarkacije privremeno zaustavi. Nema sporenja u oblasti imovinskih i socijalnih pitanja. Pitanje poloaja manjina t.j. srpske u Makedoniji jer Makedonaca kao pripadnika manjine u nas gotovo i da nema. Problem je u nespominjanju srpske manjine u Ustavu RM. Postoji jo jedan specifian problem-problem odnosa SPC i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve to nije meudravno pitanje nego versko tj.. crkveno.Pitanje je priznanja Makedonske pravoslavne crkve. Makedonci smatraju da je taj na stav nacionalistiki. Deavale su se zabrane svetenicima SPC da u crkvenim mantijama prelaze makedonsku granicu zbog ega su reagovali nai dravni organi.Od nedavno je to pitanje zaotreno odlukom najviih organa SPC da proglase novu Ohridsku arhiepiskopiju koju vode svetenici koji priznaju crkvenu vlast SPC. Srbija: Albanci 16,5% ali ih na Kosovu ima 90%, Crnogorci 5% i Maari u Vojvodini. U Sloveniji i Albaniji nema kola i medija na srpskom jeziku, Maari i Italijani imaju garantovano poslaniko mesto u parlamentu iako ih ima 10 puta manje od Srba. Srbi u Sloveniji nisu ak ni nacionalna manjina (ima ih 39.000) po izvetaju o poloaju Srba u zemljama u okruenju to ga je sainilo Ministarstvo za dijasporu. Poloaj nac manjine u Sloveniji imaju Maari i Italijani kojih ima zantno manje. U Sloveniji je najvei problem to 10.000 Srba se vode kao izbrisani nisu dobili jo dravljanstvo posle samostalnosti Slovenije.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najvei problem Srba u Albaniji je nemogunost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna taan broj Srba. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200.000.Problem su esti napadi na Srbe zbog tajnih optunica i pristrasnih suenja za navodne ratne zloine. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.000. U Rumuniji Srba ima oko 20.000 i imaju status manjine. U Makedoniji 40.000 i problem je nereen crkveni spor, lo kvalitet nastave na srpskom i u

Maarskoj 3.800-problem je to je u pripremi novi zakon o manjinama koji predvia smanjenje njihovih prava. Spor sa Bugarskom optina Strumica. U pitanje je razgranienje na Timoku 1884. Timok je u meuvremenu meandrirao ali nejasan je strateki znaaj moda zato to je u pitanju tromea ili zato to je to najnia taka nadmoreske visine. Problem na Kosovu sa Albancima. Na Kosovskoj strani je Srpsko stanovnitvo a u Medvei su Albanci. Sa nima su odnosi najkomplikovaniji, zbog srpsko-albanskog etnikog spora na KiM . Albanija je jedina na svetu koja je priznala Republiku Kosovo i omoguila rad njenog diplomatskog predstavnitva u Tirani. Posle pobede demokratske stranke i Sali Berie na izborima 1992.g odnsi sa Albanijom su zapali u krizu. Albanska elja da se priblii EU i NATO-u i stav te dve organizacije da se problem Kosova mora reavati unutar Srbije donekle je omoguilo poputanje u odnosima izmeu ove dve susedne zemlje, iako su oni i dalje daleko od normalnih. U vreme Miloevia odnosi su bili zategnuti ali ne otovreno. Miloevi se na Kritu 1997 sastao sa Albansim predsednikom Fatos Nanom. Ideja je da Albanija ne podrava otvoreno protest na Kosovu ali je inila i neke neprihvatljive poteze. Albanci nius presreni idejom albanaca sa Kosova i ujedinjenju svih Albanaca. Albanci se plae da bi Albanci sa Kosova pobedu prebacili na sebe. Trgovina je mala. Odnosi SRJ i Albanije bie u najveoj optereeni Kosovom i njegovim buduim statusom. Uz to obe zemlje imaju katastrofalnu lou ekonomsku situaciju. Diplomatski odnosi sa Albanijom obnovljeni su 2001.g. Rumunija: Imala je nesporazum sa Moldavijom. U Rumuniji se smatra da su to Rumuni a ne Moldavci. To pitanje je jako delikatno ali oni ga kontrolisu zbog pristupa EU. Moldavija je danas punopravna drzava i nacija. Teritorijalni problem imaju sa Ukrajinom, a vezan je za Zmijsko ostrvo. 1945. Rumunija je ustupila to ostrvo Sovjetskom Savezu i Rumuni kau da je to bilo na koriscenje, a Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. Razlog tog problema jeste nafta oko ostrva. Rumunija ima i pretenzije prema Junoj Dobrudi koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj.San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrude. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudi ali je Nemaka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog stratekih puteva. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Rumunija dobija Junu Dobrudu da bi posle II sv rata Juna Dobruda ipak pripala Bugarskoj. Znaajan je Temivarski ugovor potpisan 1996 izneu Maara I Rumunije a koji definie status I prava maarskih manjina u Rumuniji (Transilvaniji) U pitanju su 3 upanije u centralnom delu Rumunije gde su nastanjeni Maari. Data su im sva manjinska prava pa I pravo na izbor lokalne uprave ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. Ugovor je potpisan pod pritiskom SAD,EU, NATO-a. Turska: problem sa Grkom na Kipru i oko egejskih ostrva. U Maloj Aziji-oblast Izmira. Grcka: Juno od moreuza Bosfor I Dardanele i danas traje teritorijalni spor izmeu Grke i Turske oko Egejskih ostrva. Nekoliko Grkih ostrva je pod samom obalom Turske. Problem se pojavio nastankom tehnologije o vaenju nafte. Po pravu mora-proirenjem teritorijalnog mora od 12 nautikih milja Grka je taj deo mora iskoristila i dolo je do spora. Zatim 1974. izbio je spor zbog Kipra gde postoji tradicionalno rivalstvo. Dolo je do Turske intervencije na severnom delu i severni deo Kipra je proglaen Turskom Republikom koju niko nije priznavao. Intervencijom UN konflikt je obuzdan i danas to nije reeno. 10. Karakteristike istorijskog razvoja Balkana u Starom i Novom veku Na teritorijama balkanskih drava i kroz njihovu istoriju moe se pratiti susretanje, preplitanje i sukobi dve civilizacije: Istone i Zapadne.

Propau Zapadnog Rimskog carstva nastaju ranofeudalne drave i taj prostor je imao regionalni znaaj. Trajni uticaji na Balkanu su dolazili sa otvorenog severa ili sa juga evroazijskom vezom slede i pravce sever jug. Rimljani su osvojili najvei deo Balkana ali ga nisu naselili, izuzev Jadranske obale i Dunava. Poetkom 6. veka postojale su dve, uglavnom gradske oblasti rimski sever i zapad i gr ki jug i istok. Juni Sloveni doli su sa Severa Karpata u doba seoba, preli Dunav i naselili se od Alpa do Peloponeza menjajui etniki sastav starosedelaca. Starosedeoci helenizovani, romanizovani i drugi povukli su se u planine, priobalna ili ostrvska utoita, ili su se pomeali sa mnotvom doljaka, koji su i sami bili asimilovani to su vie prodirali u grke zemlje. Naposletku je slavizovan irok sredinji i kopneni pojas od Jadrana do Crnog mora. Opti naziv Sloveni je pridat graninom stanovnitvu koje se u potpunosti razlikovalo od neslovena. Stara imena vodeih plemena proirila su se na sve one koje su naseljavali od zapadnih dolina do Jadrana - Hrvati i na one du junih pritoka Dunava i okolnih nizija Srbi. Prvi pokuaj hristijanizacije prekinule su seobe. Dalje pokrtavanje Slovena pod isprepletanim uticajima papstva i Vizantije dovelo je do toga da latinska varijanta preovlada na Zapadu, dok su gr ki obred na narodnom jeziku izvan helenske kulturne sfere proirili vizantijski misionari. Bugari su u 9. veku su iz oblasti Istono od Azovskog mora doselili na obale donjeg Dunava. Bugari su doiveli procvat za vreme Simeona koji je uzeo titulu Cara 913. godine i pokuao da osvoji Carigrad. Maari (Ugri) su se naselili u Panonskoj ravnici primivi hrianstvo. Hrvatska se pod prvim ugarskim kraljem prostirala irinom svog istorijskog opsega. Srbija je u to vreme koristila opsednutost Zapada Vizantijom, Svetom Zemljom to je produbljivalo razlike izmeu Rima i Konstantinopolja. Nemanjii su podsticali Latine protiv Grka i irili su se na tetu Bugara i Vizantijaca. Nemaljii uzimaju titulu kralja dobivi 1217. kraljevsku krunu od pape, a crkvenu samostalnost od patrijarha izgnanog u vizantijsku Nikeju. Kada se 1346. kralj Duan se ovenao carskom krunom Srba i Grka njegovi posedi su se prostirali od Save i Dunava do Korintskog zaliva. Umro je 1356. U razdoblju izmeu 12. i 15. veka itavo poluostrvo je bilo most izmeu Istoka i Zapada. Na Balkanu su se u 13. veku pojavile prve domae drave vlahije Moldavija i Vlaka, iji su stanovnici govorili romanskim jezikom , upotrebljavali slovensko pismo i pripadali istonom hrianstvu. ak ni car Duan nije uinio nita vie izuzev to je nametnuo linu vlast nad velikaima carstva koje se raspalo posle njegove smrti. Kraj srpske moi je stvorio vakuum na Balkanu. Ugarska sa severa i jo vie osmanlijski Turci sa juga su pourili da taj prostor popune. Osloboena nadmone senke Srbije, Bosna je ostvarila razdoblje slave pod vladavinom kralja Tvrtka. U rodbinskim vezama sa dinastijom Nemanjia, iji je eleo da bude naslednik, Tvrtko je proirio svoju dravu na srpske zemlje, ali takoe i na Hrvatsku, preuzevi titulu kralja Srbije, Bosne, Hrvatske i Dalmacije. Otkako su se 1354. uvrstile u Evropi, Osmanije su potinile Duanove velikae u Makedoniji raskomadanu bugarsku monarhiju, pa ak i vizantijskog cara, koji je bio samo senka nekadanje slave. Bitka na Kosovu 1389, u kojoj je srpski vladar u savezu sa bosanskim kraljem Tvrtkom, bio pora en, nije zapeatila sudbinu Balkana, ali je smatrana sudbonosnom zbog napora na stvaranju hrianskog saveza koji su joj prethodili. Potisnuti na sever prema Ugarskoj, ostaci srpskog kraljevstva su opstali sve do 1459. godine. Bosna je pala 1463. Stupivi na Balkan, Osmanije su se polako kretale ka severu u razdoblju od pada Galipolja 1354. do bitke na Mohau 1526, koristei u najveoj meri raspadajui feudalni poredak i versko nejedinstvo poluostrva. Povod za tursko napredovanje u poetku je bio pritisak koji su sami osvajai

podnosili u Maloj Aziji. Turke je sa stenovitih visija Male Azije privlaila daleko bolja balkanska zemlja. Prve period osvajanja je odlikovalo prilagoavanje, Osmanlije su ele da ih smatraju batinicima naslea Istonog rimskog carstva, dok je islam podnosio Jevreje i hriane. Osmanski posedi su izolovali vei najvei deo Balkana od ostatka Evrope, a pravoslavlje od ostalog hrianstva. Opadanje osmanlijske moi je omoguilo drugoj imperijalnoj dinastikoj sili, Habzburzima, da posegnu za Balkanom i ostvare nad poluostrvom posredan ili neposredan uticaj. Turska pretnja je do kraja 17. veka bila suzbijena, navei deo zemalja ugarske krune ponovo osvojen, vazalna transilvanska kneevina prisajedinjena, dok je u habzburke zemlje dovedeno jo Junih Slovena. Neuspeh poslednjeg turkog upada u Srednju Evropu, usled ega je slomljena opsada Bea 1683, konano je preokrenuo tok stvari. Austrijanci su zajedno sa mnotvom junoslovenskih vojnika, umaritali u Srbiju, gde su naili podrku. Karlovakim mirom iz 1699. godine caru je formalno vraen najvei deo Ugarske i Hrvatske. Kako je rat obnovljen 1718 1739. i 1787 1792, Austrijanci su prodirali dublje u poluostrvo, podiui stanovnitvo na ustanak. Voe balkanskih zemalja su sada bile zavisne od bekog dvora. Nesigurni u odanost svojih hrianskih podanika, Turci su u 12. veku podsticali islamizaciju u osetljivim oblastima. U turskom perodu na Balkan su prodrle tekovine raznih civilizacija. Vizantijska civilizacija, koja je u osnovi postala grka ve u vreme osvajanja, nastavljena je preko grke prevlasti u Crkvi, i kasnije oliena u fanariotskom* uticaju i trgovini kojom u preovladli Grci. Evropski uticaji koji e podstaknuti dalekosene promene, poeli su krajem 18. veka bogobojaljivo da zrae iz Francuske, preko tgovine i diplomatije, pa ak i u intelektualnom pogledu, kao suprotnost administrativnoj prosveenosti. Tada je Francuska revolucija odvratila panju Habzburga od Balkana, dok je na poluostrvo donela revolucionarne ideje povezane sa pojmom nacije. Na prelasku izmeu 18. i 19. veka, Balkan je utonuo u bezvlae poto su moni pustolovi proirili linu vlast sa svojih poseda na itave oblasti. Lokali upravitelji, albanski i bosanski velikai, odmetnuzi janjiarski komandanti i ostali ratni gospodari koji su iveli od zemlje odbijali su nareenja carske vlasti, stavljajui se izmeu sultanske vlasti i njenih hrianskih podanika. Poetkom 19. veka periferije su stupile u razdoblje promena, slino vremenu osmanlijskog osvajanja. Prosveena i romantiarska Evropa i helenstvo ponovo su se meusobno otkrili, ali je upravo srpskoj podeljenosti izmeu napredne i snane Austrijske monarhije i zaostale i slabe Osmanlijske carevine, bilo sueno da zapone proces osamostaljenja. Islam je na Balkanu ostao granina religija, nalazei se u stalnom dodiru sa hrianskim verovanjima. *Fanarioti pravoslavna aristokratija, vrh grkog sveta u Osmanlijskom carstvu; razvoj su im omoguili njihov poloaj, kulturno zalee i pristup na Porti. 11. Srednjovekovne balkanske drave i njihovo pokoravanje od strane Osmanskog carstva U periodu od kraja 15. do kraja 18. veka, junoslovenske zemlje su se najveim delom, izuzev Dubrovnika, nalazile pod stranom vlau. Pod Turskom vlau bile su: Makedonija, Srbija, Bosna, a do kraja 18. veka i Crna Gora, kao i najvei deo Hrvatske i Vojvodine. Deo Hrvatske i Slovenije bio je pod vlau Austrije, dok su Dalmacija i Boka Kotorska bile pod vlau Mletake republike.(Ovde moe da se iskoristi deo prethodnog pitanja o naseljavanju naroda na Balkan i njihovo pokoravanje od strane Turaka) Bugari su se u 9. veku ulogorili na obema obalama donjeg Dunava. Bugarska je do ivela svoj vrhunac kada je njen vladar Simeon prisvojio titulu cara 913. i pokuao da zauzme Carigrad. Bugarsko carstvo je uzimalo danak od osvojenih oblasti koje su se prostirale od Dunava do severnih gr kih oblasti i Jadrana.

Maari (Ugri) naselili su se u Panonskoj ravnici. Srbija je koristila opsednutost Zapada Vizantijom i Svetom zemljom, Nemanjii su podsticali Latine protiv Grka. irei se na tetu Bugara i Vizantijaca,vladari iz loze Nemanjica su uzeli titulu kralja dobivsi 1217. kraljevsku krunu od pape, a crkvenu samostalnost od patrijarha izgnanog u vizantijsku Nikeju. Kada se 1346. kralj Duan u Skoplju sam ovenao carskom krunom Srba i Grka, njegovi posedi su se prostirali od Save i Dunava do Korintskog zaliva. U vreme kada je umro, Du an se nalazio na korak od ostvarenja svoje 2 tenje: da zaposedne Carigrad i da povede evropsku odbranu protiv Turaka. Mada je graena po uzoru na Vizantiju, srednjovekovna srpska i bugarska civilizacija nije bila iskljuivo okrenuta istoku ve su vladari i Srbije i Bugarske, poglede upravljali ka oba sredita hrianstva sve dok nisu spoznali monu integracionu silu koju je pruao vizantijski koncept. U razdoblju izmedju 12. i 15. veka itavo poluostrvo bilo je most izmeu Istoka i Zapada. Feudalni sloj Bosne poeo je samostalno da se razvija u 12. veku po povrnim sizerenstvom Ugarske. U 13. veku pojavile su se prve domae drave - Moldavija i Vlaka (stanovnici su govorili romanskim jezikom, upotrebljavali slovensko pismo...), a ostalo proslovensko stanovnitvo je bilo potisnuto u planine, naroito u Albaniji, koja je naposletku (u trvenju izmeu Italije i Balkana) ukljucena u Duanovo carstvo. Nakon kraja srpske moi stvoren je vakuum na Balkanu, Ugarska i Venecija sa severa, a Osmanski Turci sa juga, pourili su da taj prostor popune. Bosna je ostvarila razdoblje slave pod vladavinom kralja Tvrtka, nakon ije smrti je kraljevstvo prikljeteno izmedju Turaka i Ugara. Otkako su se 1354. uvrstile u Evropi, Osmanlije su potinile Duanove velikae u Makedoniji, raskomadanu Bugarsku monarhiju, pa ak i vizantijskog cara. Bitka na Kosovu (1389) na kojoj je srpski vladar u savezu sa bosanskim kraljem Tvrtkom bio poraen nije zapeatila sudbinu Balkana, ali je smatrana sudbonosnom zbog napora na stvaranju hrianskog saveza (koji je prethodio) kao i razmere pogibije koju je prouzrokovala. Ostaci srpskog kraljevstva opstali su sve do 1459. i bili su potisnuti na sever prema Ugarskoj. 1463. doao je red i na Bosnu da padne. Samo je Dubrovnik, zahvaljujui tome sto je plaao danak i trgovao sa svima, ostavljen na miru. Ugarsko-hrvatsko kraljevstvo raspalo se, nakon sto su mu se pribliili Turci, 1493. Kada su Turci porazili Ugre na Mohau, habzbursko preuzimanje preostalih poseda ozakonjeno je izborom Ferdinanda Habzburkog za kralja Ugarske a potom i Hrvatske. Osvajanje grkih zemalja dovreno je tek nakon pada Carigrada, 1453. Turci su grad nazvali Istambul. Teritorijalni oblik srednjovekovnih balkanskih kraljevina bio je veoma nesiguran. Kako su se kraljevine razvijale, njihovi vladari su uzimali kraljevske titule, a zatim (kao u slu aju Srbije i Bugarske) carske, ime su se uzdizali u naslednike Vizantije, koja je, iako u kulturnom pogledu gr ka, ostala po svojoj imperijalnoj ideologiji rimska. Osmanlije su dole u taj svet koji se menjao. Trajan Stojanovi ove dogaaje je nazvao Evropski stogodinji rat time je objasnio sloen sukob katolika protiv katolika, hriana protiv muslimana, Osmanlija protiv kraljevine Ugarske, seljaka protiv gospodara. Prodor novih osvajaa u Evropi pogodio je celi Balkan. ak su i delovi Balkana, koji su ostali izvan okvira Osmanlijskog carstva sluili kao tampon zone iz kojih su se njihovi susedi branili od Turaka. Turke je sa stenovitih visija Male Azije privlaila daleko plodnija balkanska zemlja. Postepeno su krenuli u osvajanje. Prvi period osvajanja odlikovalo je prilagoavanje. Same Osmanlije eleli su da ih smatraju naslednicima Istonog Rimskog Carstva, dok je islam trpeo jevreje i hriane. Vizantija je svoju sudbinu smatrala zapeaenom - bilo da padne pod vlast Latina bilo Turaka. Biti spasen o strane Latina znailo je gubitak pravoslavlja, dok takva opasnost ne bi postojala ako bi carstvo uzeli Turci. Car Vizantije tj. njegova vlast postala je maglovit simbol, ali carigradski patrijarh je ostao verski poglavar veine hriana koji su ve bili pod Osmanskom vlau.

Osmanska vlast predstavljala je sultanovo pravo da upotrebljava i titi sve izvore dobara i da odrzava harmoniju meu drutvenim staleima i religijsko-etnikim grupama ili nacijama (miletima). Prvi stale inili su nosioci dravnih slubi. Zemljoposednik spahija bio je u poetku inovnik koji je pribavljao odreeni broj ljudi u skladu sa povrinom svog imanja timara. Spahija nije polagao pravo vlasnitva zemlje, ali je primao dohodak. Naseljavanje Turaka bilo je usredsreeno na doline i rene basene istonog i sredinjeg Balkana i na gradove. Osmanlijsko razdoblje bilo je svedok velikih seoba. Deo stanovnitva odlazio je na sever, povlaei se sa ostacima srpskog kraljevstva iz Makedonije, a potom i preko Save i Dunava, po to su ga Ugri i Habzburzi pozivali da obrauje i brani granine oblasti. Sa druge strane i Turci su privlaili doseljenike raznim povlasticima kako bi obnovili privredu. este su bile i lokalne seobe. Prvi Turski napad poremetio je ivot u nizijama, pa je seosko stanovnitvo bealo u vie predele. Mnotvo ih se selilo u Dalmaciju gde su potisnuli romansko stanovnitvo. Osmansko carstvo je proirilo vlast i na Rumunske kneevine ugovorima iz 1392. i 1413. godine kojima su njihovi vladari postali sultanovi saveznici i vazali koji su plaali danak. Osmanskom carstvu rumunske kneevine su bile potrebne kao meuoblasti koje su obezbeivale namirnice. U Vlaku i Moldaviju se nisu naselili Turci i njihovo postojanje nikad nije dovedeno u pitanje. Njihovi kneevi, kao jedini preostali pravoslavni vladari na Balkanu, videli su sebe kao nastanak vizantijske granice. Osmansko carstvo je bila najvea muslimanska drzava - Osmanski Turci pripadali su sunitskom ogranku islama; hriani i Jevreji su smatrani posebnim miletima (nacijama) kojima je bilo dozvoljeno da zadre svoje zakone i obiaje mada sa izvesnim ogranienjima. Jedinstvo Istone Crkve u Osmanskom carstvu omoguilo joj je ulogu uvara na vie naina. Sultan je obnovio Peku patrijariju 1557. da bi pruio izvesno zadovoljstvo Srbima koji su snosili znatan deo rata i da bi ih objedinjene pod crkvom kontrolisao. Patrijar ija je obuhvatala tada najveu jurisdikciju - deo severne Makedonije, preko Srbije, Crne Gore, Bosne do pravoslavnih naseobina na habzburkim i mletakim teritorijama. Osmanski posedi izolovali su najvei deo Balkana od ostatka Evrope, a pravoslavlje od ostalog hrianstva. Grko pravoslavlje je ve bilo antizapadno posle unitenja koje su joj naneli krstai. Katolika Evropa nastojala je da nametne papsku supremaciju kao cenu za vojnu pomo protiv Osmanlija. Osmanlije su retko doivljavale Pravoslavnu crkvu kao moguu opasnost. Opstanak Pravoslavne crkve omoguavala je upravo njena slabost kao organizacije. Carstvo je bilo na vrhuncu moi pod sultanom Sulejmanom Velicanstvenim (1520-1566). Bugarska, Albanija i Bosna su naroito bile pogoene irenjem islama. to se Albanije tie, njeni feudalni gospodari bili su sitni i samostalni. Osmanlije su se sporazumele sa njima poto su im ponudili timare, ali u toj zemlji vodio se pritvoran ivot izmeu pravoslavlja i katolianstva. iroka islamizacija zapoela je nakon sto je slomljen Skenderbegov ustanak (podignut u saveznistvu sa Venecijom). Seobe Albanaca na Kosovo, u Makedoniju, Tesaliju i Peloponez doprinele su islamizaciji i albanizaciji slovenskih i grkih oblasti. Islamizacija je najvie sporovoena u sredinjoj Bosni. Neuspeh poslednjeg turskog upada u Srednju Evropu, usled ega je 1683. slomljena opsada Bea, konano je preokrenuo tok stvari. 12. Prve oslobodilake borbe balkanskih naroda krajem 18. i u prvoj polovini 19. veka

Osmanlijski sistem nije nametnuo ni politiku integraciju niti novu kulturu. Osmanlijsko carstvo je time to je izolovalo Balkan spreilo razvoj njegove unutranjosti, ali je zato omoguilo njegov opstanak i ouvanje iskonskih vrednosti. Crkva i usmeno pesnitvo bili su posrednici izmeu srednjevekovne prolosti i seoske kulture. Drutvene prilike u ovom periodu Poto su proirili svoju ulogu, fanarioti su usmerili vizantijsku tradiciju u nove vode. Poeli su da bivaju imenovani na dunosti u sredinjoj osmanlijskoj birokratiji, a da se prethodno nisu preobraali u islam. Fanarioti su udruili svoje bogatstvo i poloaj koji su zauzimali na vrhu grke etnike elite sa stvarnom teritorijalnom vlau u rumunskim kneevinama, gde su starali prave dinastije. Tako su snaili postojei helenski kulturni uticaj, podsticali su grke trgovce i bili pokrovitelji pokretima koji su vodili stvaranju pravoslavno vizantijske politi ke svesti. Pored fanariotskog uticaja vrlo znaajan uticaj na pokoreno stanovnitvo Balkana ostvarile su i ideje Francuske revolucije. Najpoznatiji predstavnik takvog duha bio je Riga od Fere. U svojim spisima pozvao je stanovnike Rumelije, Moldavije i Vlake, Egejskih ostrva i Male Azije da ustanu i stvore helensku republiku na naelima slobode, jednakosti, bratstva i narodnog suvereniteta. Lokalni ustanci bili su neuspeni i povlaili su odmazdu. Meutim, sabirajui efekat ratova ili ustanaka koji su pogaali mnoga pokolenja, zajedno sa stvarnim nestajanjem samih osnova osmanlijskog sistema, stvorili su pogodno tle za pobune protiv centralne vlasti, kao i za nastanak uporednih mesnih hijerarhija. Osamostaljivanje od osmanlijske vlasti poelo je na periferijama Carstva. Razvoj tog procesa bio je postepen i neredovan, predodreen prostorom i prisustvom interesa Evrope. U prvim decenijama 19. veka dogodila su se dva ustanka koji zavreuju da budu nazvani revolucijama bio je to ustanak Srba u Beogradskom paaluku 1804. godine i ustanak Grka sa jezgrom na Peloponezu i ostrvima 1821. godine. Srpska revolucija Beogradski sandak je u dva razdoblja bio pod okupacijom i upravom Austrije u periodu 1718 1739 i 1788 - 1791. U to vreme oblast je nazvana Srbija. Obnova osmanske vlasti 1791. dola je sa amnestijom i autonomijom. U poreenju sa okolnim provincijama Beogradski sandak je bio kao raj (ovo zaista pie u knjizi ). Veim delom je upravljao sam sobom kao federacija seoskih zajednica, nastavljalo se doseljavanje sa juga i odravao je prekogranine veze. Do poetka 1804. godine janiarski odredi na silu su preuzeli vlast. Iste godine pokolj stareina doveo je do eksplozije uplaeni prvaci mobilisali su seljatvo, zajedno sa hajducima i bivim austrijskim vojnicima. To nije bio ustanak protiv sultana, ve pobuna dela hriana protiv muslimanskih uzurpatora. Ustanici su nastojali da privuku ispravne Turke i o ekivali da Austrija obnovi preanji blag reim. U umadiji, naoruani ljudi Karaora Petrovia zapoeli su ustanak spaljivanjem hana janiarkog kapetana. Karaoreva dominantna linost i njegovo zalee bio je bogati trgovac svinjama, ali takoe i hajduk i komandant starosedelakih pomonih eta (frajkora) u austrijskoj vojsci uinili su ga prirodnim voom. Do jeseni 1804. godine, pokrajina je bila osloboena od janiara i ustanak je nastavljen. Bilo je pogreno smatrati Prvi srpski ustanak izdankom Francuske revolucije, predstava o njemu kao srpskoj revoluciji prihvaena je u Evropi tog vremena. Oslobodivi sandak od janiara, ustanak je jednovremeno unitio i same temelje osmanlijske vlasti u njemu. Osloboenom teritorijom upravljala je domaa vlast, a branila ju je narodna vojska. Ustaniko ratovanje imalo je odjeka i u susednim pokrajinama. Odravane su veze s ostalim odmetnicima, dovoeni su dobrovoljci sa habzburke granice, iz Crne Gore, Bosne ii z drugih krajeva Balkana. Ustanici su dobijali pomo od srpskih trgovaca iz Hrvatske i drugih zemalja, fanariota i Grka

iz rasejanja. Porta se nala u tekom poloaju. Zbog opteg sloma osmanlijske vlasti ona nije mogla da dovede dovoljno snaga pred obe pobunjene strane. Do 1805. godine ustanici su porazili jednu osmanlijsku vojsku, zbog ega je Porta objavila dihad rat za islam. Prvi srpski ustanak trajao je sputan izmeu uspona i padova francusko ruskih odnosa i Napoleonovih ratova. Kada su ruske snage ule u kneevine, a Turska 1806. godine objavila rat Rusiji, Francuzi su podsticali, a Rusi obeshrabrivali sporazum Porte sa Karaorem. Mada su ga borci uglavnom podravali, Karaore se suoio sa zaziranjem seljatva od svake vlasti, tako da je ostajao sve vie usamljen. Nije bio dobar politiki voa u meri u kojoj je bio dobar vojni komandant. Srbija je do 1807. godine bila potpuno osloboena od osmanlijske vlasti. Zbog pogoranih odnosa sa Napoleonom, Rusija je pourila da sklopi mir sa Turskom. Mirom u Bukuretu 1812. godine Rusija je zadrala Besarabiju, oblast Moldavije, dobivi za Srbiju ponovnu uspostavu uslova koji su postojali pre ustanka. Karaore nije bio ukljuen u pregovore, iji ishod nije prihvatio. Porta je u oekivanju francuskog napada na Rusiju pourila da porazi Srbe, ne obazirui se na ugovor. Kako su sile bile zauzete Napoleonom, ovaj pohod Turske je bio itekako uspean. U leto 1813. godine Osmanlije su upale u Srbiju sa tri strane, slomile ustanike, zapoele pokolje, pustoenja, spaljivanja, proterivanja, upostavljajui vladavinu terora. Ustanak je unitio stari osmanlijski sistem u Beogradskom paaluku, koji je u aprilu 1815. godine ponovo ustao, pod Miloem Obrenoviem, jednim od voa prethodnog ustanka koji nije izbegao preko Save. I mada je Porta ponovo objavila dihad, Drugi srpski ustanak je bio drugaiji. Turci su uviali da e sa porazom Napoleona, morati da se suoe sa Rusijom, srpski prvaci i seljaci su bili osiromaeni i prihvatili su ono to su mogli dobiti. Milo je pregovarao u vreme dok je jo uvek ratovao, borei se da obezbedi mogunost da trguje, tako je do novembra uspeo da se sporazume sa komandantom osmanlijskih snaga. Pod formalnom sultanovom vlau, na elo obnovljene domae uprave doao je Milo, koji se potom korostio nastavljenom krizom Osmanlijskog carstva, kako bi 1830. godine dobio i zvanino ono to je u stvarnosti ve bio stekao. Kraj fanariotske vladavine kneevinama. Dunavske kneevine su se nalazile izvan evropske Turske. Kao ugorovorne teritorije ostale su zarobljene izmeu sve jaeg pritiska evropskih sila na Osmanlijsko carstvo i sloma uprave u Rumeliji. Bojari su bili prvi meu staleima na koje je rumunsko drutvo bilo podeljeno, posedovanje zemlje je bilo glavni uslov njihovog poloaja, mada je sredinom 18. veka, po ruskom uzoru, dravna sluba postala obeleje stalea. Plemstvo je bilo daleko od bilo kakvog jedinstva. Politikom je preovladao sukob izmeu kneeva, koji su nastojali da centralizuju vlast nad zemljom, i bojara, koji su se vrsto drali sovjih povlastica. Svetenstvo je bilo sve manje jedinstveno. Malobrojni srednji sloj nije uticao na dogaaje. iroki slojevi rumunskog stanovnitva bili su u jo loijem poloaju od srpskih i grkih perifernih oblasti u kojima je izbio ustanak. Godine izmeu 1806. i 1812. bile su izuzetno teke. Kneevi su 1802. imenovani pod ruskim, a 1806. svrgnuti pod francuskim uticajem. Rusija na to nije pristala, zbog ega je uvela vojsku u kneevine. Usledili su rat i estogodinja ruska vlast. Rusija je vratila ranije kneeve na njihove prestole, upravljajui kneevinama bez obzira na Osmanlijsko carstvo sve do 1812, kada su jo jednom dole pod punu sultanovu vlast. Posle Napoleonovog pada, Rusija je povratila uticaj, ali se narod kneevina od nje otuio posle godina okipacije. Oslabio je strah koji su bojari imali prema turcima. Fanariotska vladavina je osnaila veze sa Ruskom crkvom, kao i sa Vaseljenskom patrijarijom. Heterija* koja se proirila za vreme ruske okupacije, donela je udnovatu meavinu nadahnua naela Svete alijanse, pod ruskom zatitom, zamisli da e Grka povesti balkanske hriane u slobodu. U Heteriju su bili ukljueni rumunski bojari, grki i srpski trgovici. Najznaajnija veza izmeu Heterije i njenih balkanskih pristalica i Rusije bio je Aleksandar Ipsilanti, koji je pristao da povede udru enje u svojstvu zatitnika. Zbrkani planovi za grki ustanak dovreni su oktobra 1820. godine. Milo Obrenovi je

odbio da uestvuje. Moldavski knez, Mihail Suc je bio uesnik u pripremama za ustanak. Jo jedna znaajna linost u ovoj ustanku je bio bojar, Tudor Vladimiresku, on je imao svoju organizovanu miliciju za suzbijanje pljakakih prekodunavskih bandi. Vladimiresku je odravao veze sa Ipsilantijem i vodeim bojarima koji su ga uveravali da je pravo vreme da se podigne ustanak. Vladimiresku je uveravao narod da je ustanak zapovedio sam car, radi nae slobode i slobode itave grke nacije. Pozvao je seljake da ustanu protiv zloupotreba, ipak postavivi razliku izmeu zlih gospodara i onih koji su sa nama. Njegov poziv bio je upravljen protiv fanariota, a ne protiv sultana. Prilo mu je na hiljade seljaka, koji vie nisu plaali poreze. Poetkom marta 1820. godine, Ipsilanti je preao u Moldaviju i uao u Jai sa malim odredom sledbenika iz june Rusije. Preuzeo je vlast, najavio rat za osloboenje svih hriana i zajamio da e mona sila kazniti svaki turski napad na moldavsku teritoriju. Ipsilanti je zajedno sa knezom pisao caru koji se nalazio na evropskom samitu u Ljubljani, zahtevajui trenutno slanje ruskih snaga u Moldaviju. Izgleda da su heteristi doli do uverenja da su stvorili situaciju koja bi opravdala rusko meanje. Pogreno su protumaili rusku i podrku u zemlji. Tek to je Ipsilanti otiao u Bukuret, doznalo se da ga car ne priznaje. Knez je abdicirao i otiao u Transilvaniju. Oba prestola su bila upranjena. Osmanlijske vlasti su ule krajem maja u obe kneevine bez prethodnog sporazuma sa Rusijom. Vladimiresku i Ipsilanti su se povukli u planine. Usledila je turska odmazda. Rusija nije bila pitana u vezi sa okupacijom kneevina. Protestvovala je, sve dok car Nikolaj I nije odluio da Vlakoj i Moldaviji nametne preovlaujui ruski uticaj i izdejstvovao Akermansku konvenciju, koja je iznova potvrdila ovlaenja Rusije kao sile zatitnice. *Filiki Heterija Udruenje prijatelja osnovano u Odesi 1814. godine predstavlja organizovano revolucionarno udruenje koje je prihvatilo ideje Francuske revolucije da se istorija moe stvarati, a ne samo podnositi. Grki rat za nezavisnost Grki ustanak iz 1821. nije bio nita manje revolucionaran nego to su bili raniji srpski ustanci, ali je njegov znaaj bio znatno vei. Grci su oblikovali nacionalizam na Balkanu sa idejom ujedinjenja svih Grcima naseljenih krajeva. Peloponez je posle rata koji je voen 1768 1774, imao samoupravu (slino kao u Srbiji posle 1791. godine). Klefte (hajduci) su pljakali su bez razlike hriane i muslimane, ali je narod u njima video branioce potlaenih Grka, koji su se pobunili protiv svojih turskih porobljivaa. Prilikom, jednog pokuaja da ih potine i osiguraju bezbednost prelaza, osmanlijske vlasti upotrebile su protiv njih domau, hriansku neredovnu vojsku, ak i pored toga to razlika izmeu ovih armatola i klefta nije bila jasno utvrena. Osmanlijska vojska je posle 1819. uglavnom povuena sa Peloponeza, radi ratovanja protiv Ali Pae. Heteristi su morali da podstaknu pobunu. Prvo vostvo ustanka inili su ljudi iz drugih grkih oblasti. Organizacija ustanka okupila je razne potpore i sredstva, ali tako razgranat pokret nije odgovarao prohtevima i gleditima raznih oblast ii delova drutva. Njegovi planovi su bili panbalkanski, ali vladari Srbije i Crne Gore nisu hteli da priu ustanku, u rumunskim kneevinama ustanak je dobio novi obrt, a ustanak na Peloponezu j bio prouzrokovan lokalnim dogaanjima. Osmanlijske vlasti su pokuale da zarobe mesne prvake jer su se plaili da bi se oni mogli pridruiti Ali Pai. Zato je izbilo nasilje, i prva mesta ustanika su bila turska sela. To je bio po etak slabo usklaenog ustanka od aprila 1821, koji se sa Peloponeza proirio na ostrva i na kopno, nagovestivi kraj Heterijinog i fanariotskog uticaja. Na Uskrs 1821. u Carigradu, izvren je pokolj vodeih prestavnika fanarske elite, poevi od

patrijarha, koji je obeen na kapiji Patrijarije. To je bio kraj velikog doba fanariota. Ustanici su postigli poetne uspehe. Ustanak je stekao naklonost irom Evrope. U toku od tri meseca, uspostavljene su tri oblasne uprave. Dimitrije Ipsilanti je u junu preuzeo vrhovnu komandu u ime svog brata Aleksandra, ustanovio je Senat Peloponeza. Ipsilantijeva nominalna sredinja vlast je sazvala prvu optu skuptinu predstavnika raznih krajeva osloboene Grke, u Epidauru, sa zadatkom da sastavi Ustav, koji je i proglaen januara 1822. godine. Ustanak se do kraja 1823, izvrgao u rat do istrebljanja. Nakon to su Turci savladali Ali Pau, oni su u tri letnja pohoda pokuali da povrate Epir, Tesaliju i Makedoniju. Uspeli su da povrate vei deo kopna, ali nisu uspeli da pokore Peloponez. Londonskim ugovorom iz 1827, tri sile (Francuska, Rusija i Turska) su se obavezale da e posredovati na zaustavljanju borbi postozanje pomirenja izmeu Grka i sultana, dok se nominalna grka vlada jedva odravala u Nauplionu. Vlada je za svog izvrnog guvernera imenovala Jana Kapodistriju, krfskog patriciju. Oktobra 1827, udruena evropska flota je uplovila u zaliv Navarino u kom je bila usidrena turko egipatska flota. Dogodio se neobjanjeni incident u kom je uniteno 60 turskih i egipatskih brodova. Porta je povukla pristanak na odredbe iz Akermana, a sultan je objavio d ihad protiv Grka. U aprilu 1828. car je objavio rat i poslao vojsku u kneevine, a Velika Britanija i Francuska su se dogovorile da na Peloponez poalju vojnu ekspediciju radi proterivanja Egipana. Do kraja godine Egipat i Kikladi su bili pod protektoratom ove tri sile. U martu 1829. tri sile su se sloile da osnuju ogranieno autonomne kneevine Grke, koja bi plaala godinji danak sultanu. Posle pada Jedrena u ruke Rusa, sultan je popustio prihvativi odredbe Jedrenskog mira. Velika Britanija je meutim traila nezavisnost za Grku da bi smanjila uticaj Rusije. U februaru 1830. Grka je postala prva samostalna drava na Balkanu novim mirovnim ugovorom iz Londona, a njenim silama zatitnicama su proglaene Francuska, Engleska i Rusija. 16. Turski moreuzi - strateke i geopolitike borbe sila u 19. veku Bosfor i Dardaneli predstavljaju prirodnu vezu Crnog i Egejskog mora, izmeu Evrope i Azije. Strateki poloaj, pomorski, vojni i trgovaki put koji spaja zapad i istok, pa je vlast nad njima znaila i trgovinski monopol nad 2 kontinenta. 3. Suprotstavljeni interesi: Turska, evropske sile i Rusija 4. Istorijski: Izlaskom Rusije na obale Crnog mora posle Kuuk - Kajnardijskog mira 1774. to je izazvalo otpor Turske i evropskih sila. Ovaj mir je bio ishod Prvog rusko turskog rata 1768 1774. Rusija je mogla neometano da koristi ova dva moreuza. 5. Prirodna tenja Rusije (crnomorske luke su jedine ruske luke koje se ne lede tokom godine) 6. Odnosi snaga su znaajno odreivali politiku i status ovih prolaza. Rusija 1833. dobila protektorat nad Dardanelima, a Turska se obavezala da Dardanele zatvori za sve flote, neprijatelje Rusije i otvori samo za ruske flote. 7. Centralno pitanje reima moreuza bilo je pravo prolaza ratnih brodova (Jedrenskim mirom 1829. uvodi se opte pravilo o slobodi plovidbe svih trgovakih brodova) 8. Hnkr skelesi mirom iz 1833. godine Rusija je pokuala da jednostrano rei pravo prolaza svojih ratnih brodova 9. 1841. Londonska konferencija o moreuzima - odredbe Dardanelskog ugovora: potvrdjeno staro pravilo Otomanskog carstva, Bosfor i Dardaneli su zatvoreni za sve ratne flote kada se Turska nalazi u miru. Prvo odstupanje desilo se preputanjem sultanu diskreciono pravo da dopusti prolaz saveznikih ratnih brodova radi izvrenja odredaba Pariskog ugovora. 20. vek 10. Zahtev SAD predsednika Vudro Vilsona (program od 14 tacaka) o slobodi prolaza kroz

Bosfor i Dardanele bez ogranienja naao je izraz u Konvenciji o reimu moreuza u Lozani 1924. potpisane od strane Turske, s jedne, i Velike Britanije, Italije, Francuske, Grke, Rumunije, Bugarske i ona unosi odredbu o prolazu svih brodova! 11. Ogranienja: ratnim brodovima je zabranjeno zadravanje u vodama moreuza (izuzev nesrecnih sluajeva, havarija) 12. Jul 1936. godine konvencija o reimu moreuza u Montreu koja je na snazi i danas, Turskoj su data vea prava. 17. Bosna i Hercegovina i politika evropskih sila i suseda (1875-1878) Bosna je uprkos napretku ezdesetih godina 19. veka i dalje bila Turska u Evropi, jedna od najzaostalijih oblasti Balkana. Zbog loe etve u Anadoliji 1973. godine povean je pritisak na evropske provincije Carstva. I sama Hercegovina je imala katastrofalnu etvu 1874. a poreznici su poeli ponovo nasilnim merama da uteruju hara. Zbog toga su se hrianski seljaci uz granicu sa Crnom Gorom odmetnuli u planine odupirui se novim nametima. Te 1875. izbio je bosanskohercegovaki ustanak poznat kao Nevesinjska puka koji se ubrzo proirio na itavu Bosnu i Hercegovinu. Ali kad je ustanak ve poeo da se iri Bosnom, Srbija i Crna Gora nisu elele da ostanu po strani pa su preko Komiteta u Beogradu pomagali ustanike u opremi, hrani, novcu, oru ju, dobrovoljcima. Bilo je ovakvih komiteta i u drugim susednim zemljama: Vojvodini, Dalmaciji, Hrvatskoj i Sloveniji. Srbija i Crna gora su nesebino pomagale ustanike u borbi protiv Turaka. Bugarska je sa druge strane elela da iskoristi ovaj momenat i podigne ustanak. Prvi pokuaj u septembru 1875. je lako uguen, ali su ustanici pripremili novi udar u aprilu sledee godine. Ova situacija je dovela do zaotravanja na Balkanu i Srbija i Crna Gora su u junu otvoreno zaratile protiv Turske, aljui u Bosnu i Hercegovinu svoje trupe. Ubrzo je osmanska protivofanziva prenela ratna delovanja na tle Srbije. Tada ruska javnost zahteva od svojih zvaninika ukljuivanje u sukob i kada Rusija dobija saglasnost od Austrougarske alje ultimatum Turskoj koji spasava Srbiju od potpunog poraza. Zauzvrat Austrougarska dobija slobodu delovanja u Bosni. Bosansko-hercegovakim ustankom i ratom Srbije i Crne Gore protiv Turske ponovo je otvoreno Istono pitanje. Za njega su bile zainteresovane velike sile, a posebno Austrougarska i Rusija. Rusija je bila spremna da Austrougarskoj dopusti irenje uticaja na Bosnu i Hercegovinu, zarad prevlasti na moreuzima. Tako su se ruski car Aleksandar II i Austrougarski Franjo Josif I tajnim sporazumom iz Rajhtata 1876. dogovorili oko ishoda rata koji je Rusija nameravala da podigne protiv Turske: 1. Rusija da ogranii operacije na istoni Balkan 2. U sluaju poraza da se zadri status quo 3. U sluaju pobede Rusa: Srbiji da se dozvoli proirenje preko Drine ka Bosni, Novom Pazaru i Staroj Srbiji. Crnoj Goriproirenje na susedni deo Hercegovine. Austrougarska bi anektirala ostatak Bosne. Rusijateritorije koje je posedovala pre 1856. Bugarska, Rumelija, Albanija bi postale autonomne oblasti pod upravom Osmanlijskog carstva. Tesaliju i Krit anketirala bi Grka, a Carigrad bi bio slobodan grad. Velike sile su pokuale, na konferenciji ambasadora u Carigradu, da doe do mira sa Turskom i autonomnog poloaja za Bugarsku i BiH. Kad u tome nije postignut uspeh, sredinom iste godine Rusija objavljuje rat Turskoj. U taj rat ulazi i Srbija decembra 1877. napadom na Ni, kao i Rumunija i Crna Gora. Posle pada Plevne, Ruska vojska je ubrzano napredovala. Oekivao se ak i pad Carigrada. Ali kako je izbegavala rat sa Britanijom, Rusija je zaustavila svoju vojsku pred Carigradom, a tab ruskog vrhovnog zapovednika bio je smeten u selu San Stefanu (kraj samog Carigrada). Rusija je pourila da nametne mirovne uslove kako bi velike sile stavila pred svren in. Tako je 3.marta 1878.

potpisan je ugovor o miru-San Stefanski ugovor. Ugovorom je predvieno: -Davanje potpune nezavisnosti Srbiji i Rumuniji (koje su ranije zavisile od Sultana kao njegovog vazala) -Stvorena na papiru nova drava kneevina Bugarska sa ogromnom teritorijom (od Crnog do Egejskog mora (bez Soluna) I od Dunava do Albanskih planina + Skoplje i Vradar) Ona je trebalo da bude pod protektoratom Rusije 2 godine to bi joj konano omoguilo izlazak na Mediteran. Od tada e san o Velikoj Bugarskoj nastaviti da ivi u planovima bugarskih nacionalista. -Crna Gora dobila nezavisnost, a Bosna i Hercegovina autonomiju pod nadzorom Austrije. Meutim zbog krenja odredbi Pariskog ugovora iz 1956. godine kojim je uvedeno naelo konsenzusa meu silama garantima Turske i otpoele su pripreme za kongres u Berlinu. Berlinski ugovor je potpisan 13. Jula 1878. Potvreno je postojanje autonomne vazalne kneevine Bugarske ali sa mnogo manjom teritorijom (izmeu Dunava i planine Balkan). Juno bi bila formirana Istona Rumelija. Ratifikovano je formalno priznanje Srbije, Crne Gore i Rumunije. Bosna i Hercegovina iako formalno i dalje osmanska bila je poverena Austrougarskoj da je okupira i privremeno njome upravlja. Sporazum je izazvao ogorenje kod svih balkanskih oblasti koje su formalno ili stvarno i dalje bile pod osmanskom vlau. Pre svega su bili razoarani u Rusiju od koje su najvie oekuvale. Prelazak Bosne i Hercegovine pod Austrougarsku upravu izazvao je nove napetosti u ovim oblastima. Bio je to kraj iluzija da e svi Srbi biti sjedinjeni u nezavisnoj Srbiji ili da e Bosna biti most za buduu Jugoslaviju. Ovaj kongres je ujedno i znaio nastavak suprotstavljanja pre svega Habzburga i Rusa oko konanog raspada Turske. 18. Nastanak bugarske drave (1872-1908) Sve vie Bugara zahtevalo je zvanino priznanje svog naroda kao etnike zajednice u okvirima Carstva. Znaajan uspeh postigla je bugarska zajednica u Carigradu, koja je imala ak 30.000 ljudi, kada im je Porta dozvolila da izgrade crkvu u kojoj e sluba biti vrena na bugarskom jeziku. Ruski ambasador pri Porti Nikolaj Ignjatijev uticao je na izbor patrijarha Grigorija VI koji je Bugarima ponudio autonomnu crkvenu jurisdikciju nad zemljom izmeu Dunava i Balkanskih planina, na ijem bi elu stajao bugarski arhiepiskop sa seditem u Carigradu i inom egzarha. Sultan je priznao postojanje posebnog Bugarskog mileta pod vlau egzarha 1871. godine egzarhat je irei se na istok i jug, rasplamsao antislovenska oseanja Grka i uzbunio Srbe. Elita u Bugarskoj je dobila sopstveni milet. Zbog nedostatka vostva nezadovoljstvo seljaka se nikada u tim krajevima nije pretvorilo u ustanak protiv Osmanlija. Bugari su samo pojedinano uzimali uea u balkanskim pokretima koje su vodili Rusi, Srbi i Rumuni. Prvi pokreti preduzeti protiv osmanlijske vlasti preduzeti su od strane leviarskih revolucionara iz inostranstva. Najpre su delovali iz Srbije, a potom i iz Rumunije. Desio se i ustanak u Hercegovini i Bosni 1975. (kada je zapoeta i poslednja faza Istone krize). Poto su mu se Bugarski dobrovoljci pridruili, obnovljeni Bugarski komitet u Bukuretu odluio je da iskoristi trenutak i izazove pobunu u Bugarskoj. Septembra 1875. izbila je pobuna ali je ona ubrzo propala. Neobeshrabreni Bugari planiraju sledei pokuaj do koga dolazi aprila naredne godine. Aprilski ustanak pretvorio se u jo jednu katastrofu. Kasnije je predstavljao jedan od najznamenitijih dogaaja bugarske nacionalne istorije. Glavninu ustanike vojske inili su uitelji, svetenici, studenti i zanatlije. Vei deo stanovnitva nije hteo da uestvuje u pripremi ustanka, jedan deo je ak i podravao osmansku vlast. Porta je svim silama elela da suzbije bilo kakve ustanike aktivnosti. Ponovo je poela da regrutuje baibozuk, neredovne jedinice sastavljene od muslimanskog stanovnitva. U ovom ustanku koji je uguen za nekoliko nedelja poginulo je oko 30.000 ljudi. Za to vreme desile su se jo neke promene na drugim nivoima. Austro-Ugarska je preuzela novu

ulogu na Balkanu. Rusija je radi prevlasti na moreuzima, bila spremna da prizna delimian uticaj Austro-Ugarske na Balkanu. Zverstva u Bugarskoj izazvala su meunarodnu reakciju i ona je preko noi zainteresovala Evropu. Rusija je sklopila tajni sporazum sa Austrougarskom-prema tom sporazumu u sluaju ruskoturskog rata Austrougarska je trebalo da zauzme stav dobronamerne neutralnosti prema Rusiji. Rusija bi morala da ogranii svoje operacije na Istoni Balkan, na kraju krize Austrougarska je mogla da se proiri na BiH. (Opirnije u pitanju br. 17) U junu su Rusi preli Dunav. Bugarski narod ih je doekao kao oslobodioce, ali je osmanski otpor bio uporan. Rusko napredovanje bilo je zaustavljeno na planini Balkan kod Plevne. Srbija im se pridruila u decembru napadom na Ni. Padom Plevne otvoren je put u Bugarsku, osmanska odbrana je razbijena i ruska vojska je brzo napredovala. Sofija i Jedrene su pali 1878, sam Carigrad bio je ugroen, zbog ega su Turci zatraili primirije. Rusija je pourila da nametne mirovne uslove. SanStefanski mir je potpisan 3.marta 1878 u San Stefanu blizu Carigrada. (uslovi mira u pitanju br. 17) Preovlaujui stav Evrope je da e autonomna Bugarska biti protektorat Rusije, koja bi tako stekla kontrolu nad Carigradom i moreuzima. Sanstefanskim mirom prekrene su odredbe Pariskog ugovora i pripremao se kongres u Berlinu. Berlinski ugovor potpisan je 13. jula u Berlinu 1878. Njime je potvreno uspostavljanje autonomne i vazalne kneevine Bugarske pod sizerenstvom Sultana. Uplaene, ostale sile pri samoj pomisli na Veliku Bugarsku pod ruskom doninacijom, drastino su umanjile njenu teritoriju na 64.000 kvadratnih km. Bugarska je podeljena na Istonu Rumeliju (juno od planine Balkan) i kneevinu Bugarsku. Makedonija je ostala pod direktnom upravom Carigrada, uz obeanje administrativnih reformi. Sporazum je ogorio stanovnitvo svih balkanskih oblasti koje su stvarno ili formalno i dalje ostale pod vlau Otomana. Bugarska je posebno bila ogorena zbog podela na dve provincije koje su i dalje u razliitom stepenu bile vezane za Carigrad, Ruske vlasti nad njima i stvarnog uticaj preostalog sultanovog suvereniteta. Bugarska nikada nije zaboravila Sanstefansku viziju Velike Bugarske sa Makedonijom. Rusija je i dalje podgrevala tu ideju o Velikoj Bugarskoj. Knez Aleksandar Dondukov-Korsakov pokuavao je da izgradi Bugarsku. Zajedno sa svojim savetnicima, on je napisao nacrt ustava koji je iznesen (a prethodno odobren od Sankt Petersburga) pred skuptinu uglednika u Trnovu februara 1879. Ovaj Trnovski ustav bio je delo koliko liberala toliko i ruskih savetnika. Bio je medju najnaprednijima u Evropi: Narodnnu skuptinu su inili plaeni poslanici, pismeni i stariji od 30 godina, izabrani neposrenim glasanjem svih punoletnih mukaraca, pravoslavlje je postalo zvanina vera iako je vladar Bugarske nije bio obavezan da je prihvati. Knez, iako sultanov vazal, predstavljao je kneevinu u njenim odnosima sa drugim dravama. Lina prava su briljivo garantovana. Na preporuku ruske vlade, presto je ponuen 22-godinjem knezu Aleksandru od Batenberga, ali je na njega morao biti izvren pritisak jer nije bio oduevljen ustavom. Nakon to je propao njegov pokuaj da zadobije rusko doputanje za promenu ustava, imenovao je vladu liberala sa Draganom Cankovim na elu. Posle ubistva Aleksandra II 1881. Godine njegov naslednik Aleksandar III je bio skloniji da slua predloge svog tienika Rusije. U narednim godinama vladao je period izmena ustava, estih izbora i raznih manipulacija koje nikome nije donelo koristi. Sledei izbori 1884. bili su relativno slobodni i bili su pozornica nadmetanja izme u desnog i levog krila liberalne stranke. Poraena je liberalna desnica a Petko Karavelov imenovan je da predvodi vladu liberalnog levog krila. Znaajno pitanje nacionalnog jedinstva ponovo je bilo u ii interesovanja. Politiari u Istonoj Rumeliji smatrali su da je ujedinjenje sa Bugarskom samo pitanje vremena. To su mislili i Rusi ali jo uvek nisu bili spremni na formalno ujedinjenje. Obnovljen je Centralni revolucionarni komitet koji je za cilj imao podsticanje ustanaka. U septembru 1885. Komitet je organizovao vojni udar u Plovdivu nakon koga je proglaeno prisajedinjenje Istone Rumelije

Bugarskoj. Knez Aleksandar je otisao u Plovdiv i potvrdio ujedinjenje. Ruski car je tada opozvao ruske oficire iz Bugarske i Istone Rumelije. Grka i Srbija na elu sa kraljem Milanom su u tome videli krenje Berlinskog ugovora, smatrajui da je time promenjena ravnotea snaga na Balkanu. Kralj je u tome video mogue preuzimanje Makedonij i zato je zapoeo preventivni rat, traei zadovoljenje u odnosu na Bugarsku, i da bi izazvao evropsku intervenciju. Meutim zbog nespremnosti vojske, Bugarska je za samo 3 dana zaustavila srpsku ofanzivu, a oiljci tog rata bie korieni u budunosti. Izbori za zajedniku skuptinu odrzani su 1886. knez Aleksandar je napustio zemlju zbog pritisaka i demonstracija vezanih za eleznike veze Ruuk-Varna. Stambolov (predsednik narodne skupstine) imenovao je vladu i sazvao skupstinu radi izbora novog kneza. Izabran je Ferdinand od Saks-Koburga i Gote 1887. novi vladar je za predsednika vlade uzeo Stambolova, koji ga je i doveo na presto. Meutim, njihova saradnja se nije pokazala uspenom i seljako nezadovoljstvo je raslo i Stambolov podnosi ostavku 1894. pre svega zbog neslaganja oko izbora ministra vojnog. Godinu dana kasnije ubili su ga osvetniki Makedonci. Knez Ferdinand je imenovao Konstantina Stvilova za novog predsednika vlade. Stvilov je stvorio svoju Narodnu stranku iji program Sloboda i zakonitost, poredak i meunarodno priznanje mu je obezbedio neubedljivu veinu. Dolaskom na presto Nikolaja II u Rusiji, otvoren je put za medjunarodno priznanje Bugarske. Ferdinand je objavio da ce njegov naslednik, Boris, prei u pravoslavlje (1895) a Nikolaj II je prihvatio da mu bude kum. Sultan je priznao Ferdinanda za kneza Bugarske i generalnog guvernera Isto ne Rumelije. Sledilo je priznanje od drugih sila. 19. Nastanak i razvoj albanskog pitanja Albansko pitanje pojavilo se kao posledica Sanstefanskog ugovora, koji je susednim hrianskim dravama dodelio podruja na kojima su iveli Albanci. Lokalni prvaci su uz podrku osmanskih paa, pisali apele silama i podizali vojske svojih naoruanih pristalica. Vei broj uglednih Albanaca izjanjavao se protiv odredaba koje su se ticale albanskih oblasti. Tri dana pre poetka Berlinskog kongresa, albanski uglednici okupili su se u Prizrenu i stvorili Prizrensku ligu. Ve ina delegata bili su muslimani, ali bilo je nekoliko katolika i pravoslavaca. Delegati su zatraili podrku od Porte, iako su izjavili da su oni iznad svega Albanci. Uputili su Berlinskom kongresu memorandum, zahtevajui ouvanje celovitosti albanskih teritorija. Iako su delegati bili razliite vere, zajednike su im bile dve stvari: katastrofa koja im je pretila zbog spornog propadanja Otomanskog carstva i njihov jezik-albanski. U Otomanskom carstvu ivelo je oko 750.000 Albanaca. Oni su bili koncentrisani u dananjoj Albaniji, Kosovu, u Makedoniji, bilo ih je u Crnoj Gori, Grkoj pa ak i u Bugarskoj. Albanski borci inili su udarne jedinice otomanske vojske i bili jedni od najsposobnijih plaenika u regionu. Oko 70% su bili muslimani, 20% pravoslavci i 10% katolici. Izmeu Albanaca i njihovih suseda dolazilo je do razmene kulturnih uticaja. Turci, Grci, Srbi, Crnogorci, Vlasi davali su doprinos razliitim vidovima albanskog folklora, obiaja, kulture. Zbog tako velikog broja muslimana, Albanci su bili vani saveznici vlastima u Istanbulu. Ali klju albanskog jedinstva bio je jezik a ne vera. Geografski razlozi uticali su na to da Albanci dobiju presudnu ulogu u odbijanju ekspanzionistikih pretenzija Grke, Srbije, Crne Gore, Bugarske. Porta je radi sopstvenog opstanka morala da sprei Albance da slede svoje susede i stvore sopstveni nacionalni pokret. Dok je Berlinski kongres trajao, Prizrenska liga se pozabavila organizovanjem velike narodne vojske koja e odbiti upade na albansku teritoriju. Liga se, u stvari, spremala da vodi odbrambeni rat protiv Crnogoraca, Grka ili Srba. Ali ona je upozoravala i Istanbul. Tako je roen albanski nacionalni

pokret. Liga se simbolino pozvala na besu i poruila da se svi Albanci odreknu plemenskih sukoba i krvne osvete da bi energiju usmerili na nastavak nacionalne borbe. Nekoliko meseci posle Berlinskog kongresa, Albanci su se odazvali pozivu Lige da obrazuju narodnu vojsku od nekoliko desetina hiljada vojnika kako bi odbranili teritorije koje su dodeljene Crnoj Gori. Porta je na poetku oduglovaila oko odreivanja novih crnogorsko-osmanskih granica. Kada su se naposletku osmanske trupe povukle, jedinice Lige zauzele su njihovo mesto, i pru ali ilav otpor Crnogorcima. Istovetan otpor predavanju bilo kolike teritorije Grkoj postojao je i u Epiru, podstaknut motivima odbrane celovitosti Osmanskog carstva i zatite lokalnih privilegija. Albanci su u sukobu sa Crnogorcima uspeli ak i da zauzmu Ulcinj. Austro-Ugarska i Crna Gora izvrile su pritisak na Istanbul da poalje svoje jedinice protiv Albanaca. Jedna Turska armija bila je poslata da Ulcinj preda Crnoj Gori. U tom trenutku, Albanci su oseali kao da se itav svet udruio protiv njih. Ovo oseanje nacionalnog stradalnitva poee da ih proganja, te e oni proklinjati odluke donete na Berlinskom kongresu. Albanci su posebno bili ogoreni zato to su otomanske vlasti podlegle pritisku velikih sila. Albanski muslimani zakljucili su da je zatita koje im je nudilo Otomansko carstvo bezvredna. Samo ih je nezavisna drava, smatrali su oni, mogla spasti da ih susedi ne progutaju. Albanci su bili uhvaeni u zamku. S jedne strane, tradicija ih je uila da podravaju sultana, s druge strane, sultan je pokusavao da odri svoju vlast politikom zavadi pa vladaj. Albanci nisu imali kolstvo, nisu imali adekvatno normiran jezik, komunikacijske veze meu njima bile su uasne, a delile su ih ne samo religija, nego i plemenska i klasna tradicija. Pored svega toga, oni nisu pridobili nijednu veliku silu za svog zatitnika. Njihova narodna vojska je do 1881. bila iscrpljena. Okrueni monijim susedima koji su imali status drave, Albanci nisu imali drugog izbora nego da se okrenu politici zavere i gerilskog ratovanja. Albanci su u okviru Otomanskog carstva iveli u 4 vilajeta: Kosovski, Skadarski, Janjinski, Bitoljski. Albanci su u ovim vilajetima zahtevali od Turaka da im priznaju albanska prava, postojanje Albanije s albanskim inovnitvom, kolama, lokalnom vojskom Porta je bila spremna da prizna albansku oblasnu autonomiju, a mnogi Albanci su zauzeli vane poloaje. Medjutim, uskoro je nastupio Prvi balkanski rat. Kako bi izbegale grki i srpski zagrljaj, albanske voe su se okrenule Italiji i Austro-Ugarskoj koje nisu elele da dozvole stvaranje zajednike granice Grke i Srbije na Jadranu. Albanski prvaci su tako uspeli da steknu podrku iz inostranstva za stvaranje albanske drave. Borba za Albaniju tokom Prvog balkanskog rata ukazala je na sloenu mreu odnosa izmeu velikih sila i novih drava. Poto su objavili rat Turskoj u oktobru 1912, Crnogorci su se uputili ka Skadru u severnoj Albaniji. Srbi su se kasnije pridruili crnogorskim snagama u njihovom maru na zapad prema luci Dra. Srbija i Crna Gora elele su da osvoje Albansku teritoriju da bi obezbedile izlaz na more. Njihovim akcijama upravljala je logika tek roenog regionalnog imperijalizma. Italija i Austro Ugarska takoe su teile da proire svoj uticaj u Albaniji. Ove dve velike sile uputile su u novembru 1912. Beogradu i Cetinju demare u kojima zahtevaju povlaenje Srba i Crnogoraca iz Albanije i okonanje crnogorske opsade Skadra. Be i Rim su tvrdili da Srbija i Crna Gora nemaju ta da trae u toj oblasti zato to nju naseljavaju iskljuivo Albanci. Kada je Crna Gora zauzela severnu Albaniju, njenu vojsku su u poetku podravali Malisori, pleme albanskih katolika. Kralj Nikola je ubedio Malisore da e njihova prava i tradicija biti bolje zastieni pod okriljem hrianskog vladara nego pod Turcima ili muslimanskim Albancima. Za vreme dogaaja u Albaniji, Srbi i Crnogorci su mogli da upute uvijene pretnje da je Rusija moda spremna da im prui vojne garancije ako bi se Italija ili Austro-Ugarska umeale. Rusija je zapoela mobilizaciju. Austrija je uzvratila na ruske vojne pripreme tako to je dobila nemaku podrku za svoj pohod, dok je Francuska podrala Rusiju. Oblaci evropskog rata brzo su se nadvijali.

U decembru 1912. sazvana je konferencija u Londonu da bi se stiale strasti. Svih 6 sila dogovorilo se o uspostavljanju autonomne, tj. nezavisne, Albanije. Konferencija je jednoj komisiji dala zadatak da odredi granice nove albanske drzave. Austro-Ugarska je htela da okona crnogorsku opsadu Skadra da bi Be mogao da ovaj prevashodno katoliki grad pretvori u strateku predstrau Austrougarske na jugu Balkana. Crnogorci su nastavili opsadu dok su Rusija i Austro-Ugarska vodile diplomatske prepirke oko granica, a u aprilu 1913. Esad-paa, zapovednik turskog garnizona koji je branio grad, predao je kljueve Skadra kralju Nikoli. Meutim, pod pritiskom velikih sila ali i povoljnim kreditima koji su odobreni Crnoj Gori, crnogorska vojska se poetkom maja povukla iz grada. Londonska konferencija se u poetku zauzimala za autonomiju Albanije pod osmanskom vlau i zatitom velikih sila. Kada je postalo jasno da gubitkom Makedonije, Osmansko carstvo nece imati vie teritorijalnih veza sa Albanijom, konferencija se odluila za nezavisnost. Poslednje turske jedinice napustile su Albaniju juna 1913. Konferencija je odlucila da Albanija bude suverena , nasledna i nezavisna kneevina pod jemstvom velikih sila. Konferencija je osnovala Meunarodnu kontrolnu komisiju kojoj je povereno da organizuje meunarodnu andarmeriju i uspostavi dravne granice u skladu sa preporukama Londonskog ugovora. Sile su se dogovorile i oko linosti kneza: izabran je Vilhem od Vida, oficir Nemake vojske. Iskrcao se u Drau, gde je uspostavio svoje sedite. Vladom je gospodario Esad-paa Toptani, koji je inio sve da knezu otea poloaj. U sredinjim oblastima novonastale drave buknuo je ubrzo veliki seljaki ustanak. Muslimani su se poveli za osmanskom propagandom, koja je novi reim optuivala da je orue hrianskih sila. Poto je izgledalo da je Austro-Ugarski uticaj nadjaao, knez je izgubio svaku potporu koju je mogao da oekuje od sila Antante. U uslovima meusobnih borbi, frakcija austrijskih i italijanskih pristalica, knez i njegova vlada izgubili su i ono malo vlasti nad unutra njou. Kada je poeo Prvi svetski rat, meunarodna komisija je napustila Albaniju. Kneeva uprava je do tada ve bila praktino ograniena na priobalne gradove Dra i Valonu. Kada je Vid odbio da se ukljui u rat na njenoj strani, Austro-Ugarska mu je ukinula svaku podrku, pa je ubrzo i on morao da napusti zemlju. 20. Makedonsko pitanje u evropskim i balkanskim odnosima 1878-1913 Makedonija je bila, a i sada je, raskrsnica puteva na Balkanskom poluostrvu. Putuju i iz srednje Evrope u egejsku luku Solun, ili od Jadranskog mora do Istanbula, trgovci su uvek morali da prou kroz Makedoniju da bi izbegli prelazak preko Balkanskih planina. ak je i Bizmark priznao da taj region ima vitalni strateki znaaj. Ko kontrolie dolinu reke Vardar, primetio je Bizmark, taj je pravi gospodar Balkana. U vreme Berlinskog kongresa ovaj region se odlikovao arenilom kultura, vera i tradicija. etiri najvee zajednice bili su Sloveni, Grci, Albanci i Turci. U Makedoniji se najdue odrala najsloenija multikulturna zajednica u Evropi. Posle Berlinskog kongresa svima je bilo jasno da e Otomansko carstvo u bliskoj budunosti izgubiti Makedoniju. Postavljalo se pitanje ko e onda dobiti kontrolu nad ovim strateki najznaajnijim delom Balkana. Bugari su bili gnevni zato to su im u Berlinu 1878. oduzete Makedonija i istona Trakija, koje im je Rusija dala u San Stefanu. Bugari su polagali pravo na Makedoniju jer je u njoj slovensko stanovnitvo inilo veinu. Bugarska elita pretpostavljala je da su ovi Sloveni Bugari. Jezik kojim su govorili bio je isti, bez obzira na varijacije u dijalektima. Sloveni u Makedoniji, takoe su gravitirali ka bugarskoj crkvi, poto je ona uspostavljena 1870. Meutim, Sloveni u Makedoniji smatrali su sebe Makedoncima, ali ova injenica ne predstavlja automatsko poricanje nekih zajednikih odlika koje su imali sa Bugarima. 1878. u Makedoniji je dolo do Kresnenskog ustanka koji je u velikoj meri bio planiran i podstaknut od strane bugarskog nacionalistikog pokreta Edinstvo. Ustanici su kao cilj ustanka

proklamovali osloboenje Makedonije. Meutim, ustanak je posle mesec dana uguen od strane turskih jedinica. U Solunu su 1893. militantni zagovornici autonomistike ideje osnovali Makedonsku revolucionarnu organizaciju, koja je propovedala nedeljivu Makedoniju za Makedonce ali je odravala veze sa Sofijom. Kada su sledee godine makedonski emigranti u Bugarskoj, nenaklonjeni politici koju je usvojila solunska organizacija, osnovali Vrhovni komitet, nazivu svoje makedonske revolucionarne organizacije dodali re unutranja (vnuterna VMRO). Postojale su dve vrste VMRO gerilskih bandi ili eta. Prva je bila proizvod unutranje organizacije iji je primaran cilj bio irenje lanstva i gerilske mree u Makedoniji, putem ubeivanja i zastraivanja. Nadalo se da e se probuditi svest seljakih masa do te mere da bi ustanak mogao da uspe samo na osnovu brojane nadmonosti. Spoljanja organizacija, koja je delovala iz Bugarske, imala je za cilj da izazove publicitet i saose anje u zapadnoj Evropi, kako bi obezbedili da makedonsko pitanje bude jedno od najvanijih pitanja na dnevnom redu velikih sila. Spoljanja organizacija je volela spektakularne sukobe sa otomanskom vlau, to je bio nain da se izazovu odmazde protiv Slovena u Makedoniji. To bi zatim opravdalo intervenciju bugarske vojske i dovelo bi do prisjedinjenja Makedonije velikoj Bugarskoj. Bugari su smatrali da je jedan od naina da celu Makedoniju obezbede za sebe, njena bugarizacija jo dok je pod osmanskom vlau. Tako je omoguen dolazak bugarskih episkopa na prestole tri znaajne episkopije u Makedoniji - Ohridske, Skopske i Bitoljske. Pored Bugarske, i Grcka i Srbija su podstrekivale stvaranje i delovanje zaverenikih i tajnih organizacija (u Grkoj - Etairija). Sve tri zemlje su elele da imaju uticaj i prevlast u ovoj strateki znaajnoj teritoriji. kolski udbenici posle 1870. ne samo da su se suprotstavili Grke svima ostalima, ve je njihovo helenstvo ubrojalo sve to se moglo, naroito Vizantiju i Makedoniju. Bugari su za Grku, postojali sve vei neprijatelji. Kada je Srbija 1885. stupila u rat protiv Bugarske, u Grkoj je postojao veliki pritisak za stupanje u slinu akciju. 1903. VMRO je organizovao Ilindenski ustanak (Goce Deleva, jedan od najpoznatijih, prvak VMRO). Taj ustanak je uguen. Meutim, nije uguena nacionalistika borba. Nasilje je svakako podstaklo poveano diplomatsko meanje velikih sila, naroito Austro-Ugarske i Rusije. Car Nikolaj II i car Franja Josif su sa svojim ministrima inostranih poslova zakljuili Mircsteki ugovor. U osnovi ovog ugovora leao je plan da se reorganizuje otomanska andarmerija u Makedoniji. Taj plan bi sproveli profesionalni policajci koji e postati velike sile. Misija je imala polovian uspeh, jer je bila loe zamiljena i loe izvedena. Mircsteki ugovor je na neki nain uspostavio pristojno odstojanje izmeu Rusije i Austro-Ugarske na Balkanu i to je bila njegova osnovna namena. Meutim, Srbija, Grka i Bugarska su ovaj ugovor protumaile sasvim drugaije. U ugovoru je bila klauzula koja je omoguavala revidiranje administrativnih granica. Ove tri regionalne sile shvatile su tako klauzulu kao geopolitiku probu za konano deljenje Makedonije. Bugarska je bila puna razoaranih boraca iz Makedonije, Otomansko carstvo joj je pretilo ratom. Meutim, Srbija i Grka su u pomenutoj klauzuli nale dodatan izgovor da poveaju podrku gerilskim aktivnostima u tom regionu. Nedugo posle donoenja ovog ugovora ponovo se rasplamsalo rivalstvo izmeu Rusije i Austro-Ugarske, koja je poela da pretenduje na teritorije na Kosovu i u Makedoniji naseljene Albancima. Posle 1905. ove dve velike sile su ponovo zapoele borbu za uticaj u tom regionu. To je dobrim delom izazvano i ruskim porazom u rusko-japanskom ratu, koji je izazvao zaprepa enost u javnosti irom sveta. Naime, mona sila bila je poraena od strane orijentalne drave. To je u velikoj meri ohrabrilo Austro-Ugarsku u njenim balkanskim poduhvatima, a Rusiju, posle njenih avantura na Dalekom istoku, ponovo okrenulo njenim tradicionalnim interesima na Balkanu. U tom trenutku, u makedonsko pitanje uveden je jedan nov i opasniji element-englesko-nemako rivalstvo. Pretenzije Berlina bile su usmerene uglavnom ka Mesopotamiji i Persiji, a ta politika zahtevala je velikodunu pomo Otomanskog carstva.S obzirom na to da je nemaka saveznica Austro-Ugarska imala kontrolu nad eleznikim vezama irom Balkana, ako bi Berlin dobio ugovor za zavretak

izgradnje bagdadske eleznice, onda bi se centralne sile mogle pohvaliti stratekom kontrolom nad prostranstvom od Severnog mora do Persijskog zaliva. Ova mogunost toliko je brinula Rusiju i Veliku Britaniju da su ove dve sile poele mnogo tenje da sarauju. Njihovi politiki stavovi prema Otomanskom carstvu odjednom su se poklopili. Nemaka i Austro-Ugarska elele su stabilnu, mirnu Tursku koja bi pomogla njihovim imperijalistikim ambicijama. Rusija i Velika Britanija elele su oslabljenu Tursku da bi sputavale ambicije svojih rivala. Rusija je stoga, primenjivala politiku podsticanja svih balkanskih drava da uu u saveze koji bi funkcionisali kao sistem kolektivne bezbednosti protiv daljeg austrijskog nadiranja. Balkanske vlade uspele su da prevladaju nepoverenje i stvore balkanski savez 1912. Rusija je bila zadovoljna dok je Austro-Ugarska nastojala da svim silama razbije zajedniki front. Beograd je eleo podelu Makedonije na sfere dejstva a Sofija autonomiju za itavu Makedoniju. Atina se odluno usprotivila autonomiji Makedonije, nespremna, za razliku od Srbije, ak da je i reima podri. Turska vojska bila je u to vreme iscrpljena zbog rata u Libiji, domaih sporova, ustanka Albanaca. Njene snage u Evropi bile su slabije od vojski balkanskih saveznica, koje su pored redovnih snaga, mogle da upotrebe i oruane ete u Makedoniji. Za samo mesec dana balkanske vojske izvojevale su velianstvene pobede na svim frontovima. Uniteno je Osmansko carstvo u Evropi. Sve to je Osmansko carstvo izgubilo trebalo je da bude podeljeno meu saveznicima, a to je bio teak zadatak. Bugarska je istakla naelo proporcijalnosti teritorijalnih dobitaka u odnosu na vojno pregnue tokom rata. Nasuprot tome, Srbija i Grka postavile su naelo ravnotee, prema kojem nijedna drava ne sme da postane suvie mona. Dve zemlje su imale zajednike interese u Makedoniji, koje su ih ujedinjavali protiv Bugarske. Najzad, u Drugom balkanskom ratu, bugarske snage napale su Srbe i Grke. Rumunska, crnogorska pa ak i turska vojska ukljuile su se u rat protiv Bugarske, tako da je ona u II balkanskom ratu sasvim poraena. Bukurekim mirom, u avgustu 1913, rat je okonan. Srbija je uglavnom zadrala teritorije koje je stekla 1912, oko treine Makedonije, njene severne i sredinje oblasti. Grka je obezbedila vie od polovine Makedonije. Bugarska je dobila najmanji deo Makedonije. Ponaanje svih uesnica u ratu nagovetavalo je da njihov cilj u Makedoniji nije bilo samo sticanje teritorija, ve i odstranjivanje suparnikih etnikih zajednica. Sve strane su unitavale sela i varoi, proterivale i nasilno asimilovale zateeno stanovnitvo, ukljuujui i muslimane i brojne pravoslavne hriane koji nisu posedovali jasnu nacionalnu svest. 29. Karakteristike ekonomskih sistema balkanskih drava slinosti i razlike Posle sloma dravnog socijalizma u Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji i sloma samoupravnog socijalizma i raspada YU, balkanske drave ulaze u period tranzicije. Zbog zajednikih karakteristika i slinih ciljeva tranzicije, pretpostavlja se da tranzicija u ovim zemljama nije njihov drutveni izbor ve je kao prinuda uslovljena unutranjim i meunarodnim prilikama. U najirem smislu tranzicija se moe definisati kao prelazak post-etatistikih drutava sa autoritarnih reima na demokratiju i prleazak sa planske na trinu privredu, ime bi se izgradila moderna, efikasna i racionalna ekonomija sposobna da se na ravnopravnoj osnovi ukljui u savremenu svetsku privredu. Na ekonomskom planu tranzicija se ispoljava u: -naputanju dravnog naina proizvodnje i afirmaciji trinih metoda i naela -makroekonomskoj stabilizaciji -ekonomskoj liberalizaciji na unutranjem i meunarodnom planu -restruktuiranju dravnih preduzea -procesu dugoronih institucionalnih i strukturnih promena (privatizacija dravnih preduzea, radikalna svojinska transformacija...)

Postavlja se pitanje na koji nain sprovesti tranziciju, tj. da li izabrati model ok terapije ili postepeni, gradualistiki model (koji ima podrku veine strunjaka u zemljama u tranziciji, ali i dosta strunjaka sa Zapada). Model ok terapije primenjen je u Poljskoj, u prvoj etapi reforme u Rusiji (reforma za vreme Jegora Gajdara) i u Jugoslaviji (reforme Ante Markovia u SFRJ), dok je postepen pristup primenjen u Maarskoj i donekle u ekoj. U Rumuniji i Bugarskoj modeli su kombinovani. Po misljenju Ljubivoja Prvulovia, balkanske zemlje u tranziciji zbog nasleenih protivurenosti iz socijalistikog perioda, zaotrene ekonomske situacije i nestabilnih politikih prilika nisu mogle krenuti putem radikalne drutveno-ekonsomke transformacije. Ono to je zajedniko za ekonomske reforme na prostoru Balkana jeste: 1. tenja ka prelasku sa planskog na trini sistem privreivanja (i sprovoenje gore navedenih mera koje karakteriu tranzciju, ukljuujui i liberalizaciju cena, komercijalizaciju bankarske infrastrukture...) 2. prihvatanje liberalnog kapitalizma (verovatno pod pritiskom MMF-a i Svetske banke, iako je dominantan sistem u savremenom svetu meovita privreda) 3. izbor niske zatite nacionalne privrede (to je njihovu ekonomiju dovelo u podreen poloaj prema Zapadu). 4. nepovoljno meunarodno ekonomsko okruenje usled raspada SEV-a izbijanja Irake krize i rata u Persijskom zalivu, sankcija koje su uvedene SRJ 5. tenja ka evro-atlantskim integracijama. Neopohodnost radikalnih reformi nije nigde dovedena u pitanje, a izvesne razlike (uslovljene politikim i ekonomskim prilikama i specifinostima pojedinih zemalja u tranziciji) postojale su samo u izboru puteva i metoda drutveno-ekonomske transformacije pojedinih zemalja. A) ALBANIJA: Albanija je ekstremno ekonomski nerazvijena zemlja, koja je poslednja meu evropskim zemljama u tranziciji krenula putem radikalnih drutvenih i ekonomskih reformi. Privredni oporavak primeuje se od 1993-1994, posle duboke depresije praene kolapsom centralno-planskog sistema u 1990-91. Meutim tokom 1996. Albanija je usled politike nestabilnosti ponovo zapala u duboko drutveno-ekonomsku krizu. Preduslovi za drutveno-ekonomske promene nastale su tek posle pobede Demokratske partije u martu 1992 i izbora Sali Berie za predsednika. Beria je izjavio da Albanja treba da krene putem slobode i demokratije. Posle euforije u Albaniji je do lo prazne demokratije. Albanija ima niz specifinosti koje je razlikuju od ostalih zemalja u tranziciji. U socijalistikom periodu Albanija je imala najvii udeo dravne svojine, suoila se sa neefikasnom privredom, otrom privrednom recesijom prouzrokovanom socijalnim, pol i ekonomskim faktorima,a tokom 70-ih i 80-ih bila je u ekstremnoj samoizolaciji. Tranzicija je krenula od privatizacije i reforme preduzea u dravnoj svojini. Bila su to preduzea koja su slabo poslovala i koja nisu zahtevala velike investicije (pr. domaa i meunarodna trgovina, saobraaj, graevinska preduzea i laka industrija).Usledila je reforma poreskog sistema, pa reforma regulisanja finansija preduzea, a zatim i izgradnja trinih institucija. Reformu je pratio visok stepen korpupcije i kriminala. U prvoj fazi reformi znaajnije su promene u domenu demokratizacije, nego transformacije ekonomskog sistema. Albanija je postala lan MMF i Svetske banke u oktobru 1991. Primenila je najvei deo mera koje je preporuio MMF u cilju stabilizacije privrede ukljuujui reformu sistema cena i sistema deviznog kursa, trgovinski liberalizaciju, sistem kamata...Ostvareni ekonomski rezultati nisu bili povoljni, a rastui kriminal i zloupotrebe uloenih deviza greaana doveli su tokom 1996. do velikih nemira u zemlji. Na parlamentarnim izborima u leto 1997. pobedila je Socijalistika partije Fatosa Nanoa. B) BUGARSKA: Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa oko 8,4 miliona stanovnika. Preduslovi za radikalnu ekonomsku i drutvenu transformaciju u Bugarskoj stvoreni su novembra 1989. kada je dolo do sloma vlasti Bugarske komunistike partije (BKP), a njen lider Todor ivkov smenjen sa svih partijskih i dravnih funkcija, a na vlast dolazi prelazna vlada. Na a izborima u

junu 1990. za predsednika republike izabran je eljko elev iz opozicione grupacije Unija demokratskih snaga. Na vlasti se do 1997. smenjuju UDS i BSP, a takva nestabilna politi ka situacija nije pogodovala radikalnoj ekonomskoj transformaciji Bugarske. Stoga se njena tranzicija ka trinoj privredi odvijala znatno sporije nego u drugim evropskim zemljama u tranziciji. Nestabilna politi ka situacija dovela je i do niskog priliva stranih investicija. Teka ekonomska situacija 1989. reavana je reformama, ali radikalne reforme koje su imale za cilj prelazak na trini sistem poinju 1990. U februaru 1991.cene za veinu proizvoda bile su liberalizovane, uveden je jedinstveni plivajui devizni kurs, uveden je i dvostepeni bankarski sistem,a smanjena su i davanja za dravna preduzea. Znaajan napredak zabeleen je i u stvaranju zakonske osnove za trinu ekonomiju, meutim, strukturne reforme nisu bile zavrene. Vlada UDS koja je konstituisana posle izbora u aprilu 1997. najavila je ambiciozne i brze reforme. Tranzicija u Bugarskoj odvijala se promenjivim intezitetom i njen sadraj se svodio na: 4. liberalizaciju cena: danas se sve cene formiraju na tritu 5. liberalizaciju spoljnotrgovinskog reima: ukidanje dravnog monopola spoljne trgovine. Postala je lan STO i pridruila se CEFTA 6. promena deviznog reima: od 1997. lev je vezan za nemaku marku 7. privatizacija i restruktuiranje dravnih preduzea 8. ekonomska stabilizacija i sprovoenje strukturnih reformi: obuzdavanje inflacije Tranzicija u Bugarskoj dovela je do pada GDP-ija, ivotnog standarda, a najvie je pogodila zaposlene u javnom sektoru i penzionere. C) RUMUNIJA: Rumunija, zemlja sa oko 23,7 miliona stanovnika, je lan osniva STO i od jula 1997. lanica CEFTA. Njena ekonomija prola je kroz teku dekadu obeleenu ubrzanom otplatom spoljnog duga, forsiranjem izvoza i restrikcijama na strani uvoza. Situaciju je ote avala i nepovoljna meunarodna situacija, pa je dolo i do politikih previranja u zemlji. Posle pada aueskua Rumunija se nala u dubokoj socijalnoj i ekonmsokoj krizi. Porces tranzicije najavljen je posle baranja reima Nikolae aueskua u decembru 1989. i izbora 1989. Jona Ilijeskua za privremenog predsednika Rumunije. Nakon pobede Fronta nacionalnog spasa (i ponovnog izbora Ilijeskua na mesto predsednika) na izborima 1990. Rumunija se opredelila za postepenu ekonomsku reformu u tenji da sprei velika socijalna i ekonomska previranja u zemlji ija je privreda bila ruinirana. Nakon prve faze liberalizacije cena, to je dovelo do velikog skoka cena u novembru 1990. dolo je do antivladinih demonstracija. Istovremeno zemlju su potresali talasi trajkova, koji su dovodili u pitanje dalje sprovoenje reformi.Same reforme bile su ograniene na ad hoc mere, tako da nije ni udo sto nije dolo do poboljanja. Program ekonomskih reformi iz 1991. i 1992. nije u potpunosti sporoveden. Neto vee efekte dao je program koji iniciran 1993. oslanjajui se na restriktivnu monetarnu politiku, veu fiskalnu discipllinu..ali je ovaj program naputen 1995. i poetkom 1996. Takav ishod je posledica odsustva politike volje da se radikalne promene dosledno sprovedu upraksi. Nove perspektive za radikalne ekonomske promene otvorene su nakon parlamentarnih i predsednikih izbora u novembru 1996. kada je nova vlada demokratske opozicije proklamovala radikalan program makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi i zapoela sa njegovom primenom. Kljuni element ovog programa su liberalizacija cena, liberalizacija deviznog trita, redukcija deficita dravnog budeta i eliminacija prikrivenih dotacija i direktnih kredita od strane narodne banke.Uporedo sa liberalizacijom tekla je i stabilizacija ekonomije. Realizacija navedenih mera stvorie na kraju 1997. radikalno drugaiju sliku rumunske privrede od one u 1996. Priliv stranog kapitala bio je neznatan i neto je povean tek od 1994. D) Ostale balkanske zemlje Srbija, Hrvatska, Makedonija, BiH : radikalna drutvenoekonomska reforma u ovim zemljama bila je najavljena jo dok su bile u sastavu SFRJ privrednom reformom koju je inicirala savezna vlada Ante Markovia decembra 1992. Ova poslednja reforma

zapoeta je po modelu ok terapije. Njen osnovni cilj bio je izgradnja otverene trine privrede, a njene mere svodile su se na liberalizaciju cena na doma em tritu, mere makroekonomske stbilizacije i mere politike demokratizacije. Meutim ovaj program nije realizovan zbog jaanja separatistikih tendencija pojedinih saveznih republika i zbog dezintegracije SFRJ. Prva reforma SRJ poivala je na naelima koja su izloena u jan. 1994. u dokumentu Rekonstrukcija monetarnog sistema i strategija ekonomskog oporavka Jugoslavije, koju je sainila grupa eksperata na elu sa Dragoslavom Avramoviem. Ova reforma je bila usmerena iskljuivo na makroekonomsku stabilizaciju i suzbijanje galopirajue hiperinflacije u uslovima ekonomske blokade zemlje. Radikalne strukturne ekonomske promene u SCG usledele su tek nakon ukidanja spoljnog zida sankcija i njenim vraanjem u meunarodne organizacije. Isti sluaj je i sa ostalim bivim saveznim republikama. Veina zemalja u tranziciji je u procesu transformacije zapala u tranzicionu krizu. ivotni standard stanovnitva permanentno je opadao, dolo je do smanjenja ukupne materijalne proizvodnje (ak do 25% manji obim proizvodnje nego u 1980), a broj nezaposlenih je bio u porastu 12,5% radno sposobnog stanovnitva regiona (2 miliona i 636 hiljada) je bilo bez posla.U periodu 1991-94 sve balkanske zemlje u tranziciji bile su zahvaene visokom, trocifrenom inflacijom cena na malo na godinjem nivou, u sluaju SRJ i na mesenom nivou do kraja 1993. Ekonomski oporavak tekao je sporo, to pokazuje posebno primer Bugarske i Albanije koje su zapale u 1996. ponovo u duboku ekonomsku i drutvenu krizu. Tranzicija u pojedinim balkanskim zemljama imala je ne samo negativne ve i niz pozitivnih efekata. To se odnosi na uspeno suzbijanje i kontrolisanje inflacije, znaajne rezultate u maloj privatizaciji, otvaranje privreda ka svetu. Sve balkanske zemlje odlikuje Hit and Run kapital (kriminalna infrastruktura). Nasle e burne prolosti i marginalni poloaj balkana u odnosu na glavne ekonomske tokove i nedostatak privredno dominantne zemlje koja bi mogla biti pokreta privrednog razvoja-ovo su neke od glavnih razloga privredne nerazvijenosti ovog regiona. Sve do poetka 90-ih balkanski ekonomski prostor bio je podeljen na tri dela-Turski i Gr ki pripadaju EZ, Bugarski i Rumunski SEV a SFRJ (imala je aranmane i sa SEV i sa EZ i sa treim svetom). Najuticajniji regionalni projekat bio je hidroelektrana i plovidbeni sistem erdap (Ju i Rumunija) do kraja 50-ih. .Najvidljivija posledica ekonomske podele Balkana je nerazvijenost infrastrukture (saobra aj, telekomunikacije, naftovodo, gasovodi) i u tom pogledu i danas postoje dva Balakana: 1. Prostor bive SFRJ (jedinstvena infrastruktura) 2. Ostale zemlje koje su meusobno izolovane zbog blokovske politike 90-te su izmenile ekonomsku geografiju Balkana i preusmerile ekonomske tokove prema novim partnerima (primer za to su ekonomski odnosi maarske i jugoslavije koji su se pogorali ulaskom Ma u EU) Najvei broj balkanskih zemalja ima nisku meusobnu trgovinsku razmenu (ispod 1% ukupnog izvoza i uvoza) dok su za veinu njih glavni trgovinski partenri Nemaka, Italija i Rusija. 30. Karakteristike politikih sistema balkanskih drava slinosti i razlike Teko je nai region u kome tako evidentno postoji potreba za saradnjom drava, naroda i ljudi sa jedne strane i tako intenzivne meusobne tenzije i sukobi, sa druge strane, kao to je to Balkan. Podele unutar balkanskih zemalja su duboke i vidne, mada postoje napori da se prevaziu (npr. Inicijativa za saradnju u Jugoistinoj Evropi). Meutim, za njihovo uspeno povezivanje i saradnju kljuna pretpostavka je stvarna i bra demokratizacija. Proces demokratizacije Balkana je vaan uslov za ukljuivanje ovog regiona u Evropu i znaajan faktor stabilnosti, bezbednosti i demokratinosti Evrope.

Prilikom pokuaja kvalifikacije politikih sistema postkomunistikih zemalja mora se imati u vidu da politikih sistemi balkanskih postkomunistikih zemalja ine posebnu klasifikacionu grupu. Treba imati i u vidu da postoje i velike razlike ali i slinosti izmeu pojedinih zemalja unutar grupe balkanskih postkomunistikih zemalja. Postoje razliite paradigme koje objanjavaju proces politike tranzicije na Balkanu, i one u prvi plan stavljaju sledee faktote: ekonomska nerazvijenost, komunistiko i socijalistiko naslee, autoritarna politika kultura, uticaj meunarodnog faktora. Moglo bi se rei da su balkanski postkomunistiki sistemi oblikovani prema modelu parlamentarne demokratije. U svim politikim proklamacijama i ustavima ovih zemalja istiu se pored optimistikih obeanja brzog i mirnog razvoja, kao kljuni principi politikog ivota: demokratija, vladavina prava, politiki pluralizam, iroki korpus sloboda i prava. Ali, praksa je neto drugaija, uz retke izuzetke, primetne su snane tendencije pribliavanja modelu koji bi se mogao oznaiti kao patrimonijalni autoritarizam, koji je nedovoljno kompetentan tj. nedovoljno upravljaki sposoban i ne vodi dovoljno rauna o ustavnim okvirima i demokratskim principima. Nije sasvim izvesno u kom pravcu e se dalje razvijati ovi sistemi i da li e najavljni proces demokratizacije uzeti mah u bliskoj budunosti. Zakljuak je da je jedno od optih svojstava balkanskih postkomunistikih politikih sistema nedovoljna ili ograniena upravljaka sposobnost,koja se manifestuje u tri vida: 1. Politika elita nema jasnu viziju i projekat razvoja; 2. nedovoljna sposobnost da na demokratski nain upravlja konflikitima i tenzijama; 3.deficit poverenja u politike institucije. Druga karakteristika politikih sistema balkanskih drava je tendencija personalizacije vlasti - sve zemlje su imale svog lidera, vou, a to je pratila degradacija principa vadavine prava. Trea karakteristika: Sve ove zemlje su , uz manje izuzetke, unitarne. Mali su izgledi da se na tlu ovih zemalja, osim u BiH, uspostavi bilo kakava vrsta demokratskog federalizma. BiH nije re ena kao federacija, nju ine entiteti a ne federalne jedinice. Treba poneuti da je veliki broj ovih zemalja nacionalno homogen (veinska nacija ini preko 80% stanovnitva: Albanija 95%, slovenija 91%, Rumunija 81%, Bugarska 85%. U BiH ni jedna nacija nema iznad 40%stanovnitva). Uz unitarizam u veem broju ovih zemalja primeen je visok stepen centralizacije vlasti koji nalazi izraza u ogranienoj lokalnoj samoupravi. 4. karakteristika: Uspostavljanje i jaanje polupredsednikog sistema ili kvazi-predsednikog, koji lako moe da sklizne u autoritarizam.Ovaj sistem prate i kult linosti i nepotizam. 5.karakteristika: Gotovo u svim balkanskim postkomunistikim zemljama parlamenti su prilino slabane, nedovoljno autoritativne, neefikasne institucije. Politike partije su nedovoljno konstituisane i socijalno utemeljene. Bez odgovarajuih partija i partijskog sistema teko je oekivati funkcionisanje dovoljno reprezentativnog parlamenta i parlamentarne demokratije. 6. karakteristika : Nedovoljno razvijeno je i civilno drutvo, a nema ni dovoljno razvijene mree interesnih grupa, tj. grupa za pritisak. 7.karakteristika: Efekti izbora su prilino klimavi. Iako su izborni zakoni na nivou standarda izbornih zakona razvijenih zemalja, dobar deo njihove izborne prakse se odvija po druga ijoj logici. U toku izbora este su pojave monopolizacije najveeg dela mas medija od strane vladajuih politikih struktura, izborni gubitnici se ne mire lako sa porazom i angauju veliki deo energije da su izbori bili nekorektni.Pobednici dokazuju suprotno i sve to ometa koncentraciju snaga na klju na pitanja razvoja. Pre II sv rata sve drave Balkana bile su monarhije, sem Turske koja je republika od 1922. Posle rata monarhija je na kratko zadrana u Rumuniji i Bugarskoj a neto due u Grkoj (1974). Kasnije su sve zemlje postale republike. Tek posle 2000 moemo rei da su balkanske drave demokratske. Jedino jo Albanija ne moe da obezbedi mirnu smenu vlasti. Mora se napomenuta da istorija postkomunistikih zemalja pokazuje da preneglaena mo i sveprisutnost politike i preneglaenost pol sfere i aktivnosti moe da bude zanaajan razlog i faktor

nestabilnosti politike i drutva. Zatim praksa uspostavljanja polupredsednikog sistema i njegovo klizanje u neku vrstu autooritarnog prezidencijalizma i ponovo se na tlu balkanskog postkomunizma aktuelizuje pitanje odnosa zakonodavne i izvrne vlasti. 31. Savremeni manjinski problemi u odnosima balkanskih drava Nacionalne, etnike, verske i jezike manjine predstavljale su znaajane inioce meudravnih odnosa na Balkanu kroz istoriju ali i danas.Bile su uzrok mnogih meunarodnih politikih i oruanih konflikata, a etniki sukobi posebno su se deavali u periodu tranzicije (pr. nacionalizam i secesionizam na prostoru SFRJ, to je uz asistenciju velikih sila dovelo do katastrofalnih posledica). I danas u mnogim balkanskim zemljama najvei teret tranzicije podnose upravo nacionalne manjine jer je sve prisutnija diskriminacija pri zapoljavanju usled velike nezaposlenosti kao i zapostavljanje ekonomskog razvoja onih regiona koji su naseljeni nacionalnim manjinama. Jedna od karakteristika Balkana jeste da manjine, uz asne izuzetke, nikada nisu u punoj meri priznavane niti uvaavane od strana nacionalnih vlada. U veini drava voena je politika dobrovoljne ili prisilne asimilacije etnikih, verskih grupa (npr Bugari u Grkoj i Rumuniji; Grci i Vlasi u Bugarskoj; Albanci i Vlasi uGrkoj). Za vreme vlade Teodora ivkova u Bugarskoj proterano je preko 15.000 Turaka i danas postoje pretenzije njihovog vraanja. Isto se desilo i sa Srbima u Hrvatskoj nakon Oluje i Bljeska. Takav odnos prema manjinama nije specifian samo za Balkan. U velikoj meri za to je zasluna ideja o nacionalnoj dravi, kao vodea ideja 19.veka, koja je tek nakon Prvog svetskog rata ublaena idejom o pravima manjina. U faktore koji odreuju etniku pripadnost na Balkanu ubrajaju se: jezik, teritorija, istorija, dravnost, religija.. Ima dosta naroda na Balkanu koji su iste vere, ali im se jezik, istorija i dr. odlike razlikuju: Hrvati i Slovenci, Srbi i Makedonci... Ako se za kriterijum nacinalne homogenosti drave uzme 80% veinska nacija onda bi se moglo zakljuiti da je veina balkanskih zemalja nacionalno homogenog sastava prema statistici: Grka 98%, Albanija 98%, Rumunija 89,4%, Slovenija 87,6%, Bugarska 85,7%, Turci 83%, Hrvati 78,1%, Makedonci 66,4%, SCG68%, BiH nijedan konstitutivni narod nema vie od 40%. Ne sme se izgubiti iz vida injenica da dolazi do smanjenja hrianskog stanovnitva, uz visoku stopu rasta raanja muslimana. Ali da nije sve tako belo kako statistike kau vidimo na osnovu brojnosti i teini sukoba koji se javljaju povodom nekih nacionalnih manjina koje nemaju odgovarajui tretman. Albanija: Vera slui ostvarivanju nacionalnih ciljeva (islam prirodni most izmeu Albanije i Turske, prikljuenje Albanije Islamskoj konferenciji). Najznaajnija manjina su Grci (po Grcima 12,3%, po CIA factbook-u 3%) i Romi. Verska struktura je slede a: 70% muslimani, 20% pravoslavci i 10% katolici. Bugarska: najznaajnije manjine su Turci 9,4% i Romi 3,7%. Bugarska je potpisnica Nejske konvencije iz 1919. i Lozanskog sporazuma iz 1923. kojim je izvreno preseljenje 2 miliona stanovnika u cilju etnike homogenizacije. To je osnov sporova izmeu Bugara i Turske jer Turska trai povratak oko 250.000 Turaka u Bugarsku. Grka: Etniki homogena 98%; manjine ine 2%. 97% pravoslavaca. Rumunija: Ima etnike probleme. Re je o Moldaviji, moldavska nacija ne postoji, a stanovnitvo je sastavljeno od 2,5 miliona Rumuna, pola miliona Rusa i oko 600 000 Ukrajinaca. Najvee manjine u Rumuniji su su: Maari 7,1%; Romi 1,8% i Nemci 0,5%; 70% su pravoslavci, 7% katolici i 6% protestanti. Turska: Manjine:Kurdi 14% (po CIA factbook-u 20%) , Arapi 1,7%.

Kipar: zemlja podeljena izmeu 2 nacije 78% Grka i 18,7% Turaka Slovenija: 87,7% su Slovenci, a najbrojnija manjina su Hrvati ima ih oko 54 000, slede Srbi sa oko 45 000. Hrvatska: U njoj je 1991. bilo 12,2% Srba ali ih se ona reila kroz etnika ienja koja su sprovedena Bljeskom i Olujom pa se smatra da je preko 400.000 Srba prognano u Srbiju i BiH. Ostalo ih je oko 200.000 u Hrvatskoj. BIH: 43,7% Muslimani, 31,4 % Srbi i 17,3% Hrvati Makedonija: Albanci 22%, Turci 4%, Romi 2,3%, Srbi 2%. Postoji pretnja da e Albanci za nekoliko decenija biti veina, trae iroku autonomiju i ele da budu konstitutivan narod to vodi federaciji Makedonije. Srbija: popis iz 2002. (bez KIM): Najvei broj nacionalnih manjina ivi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini - Maari (290.207), Hrvati (56.645), Slovaci (56.637), Rumuni (30.419), Romi (29.057), Bunjevaci (19.766), Rusini (15.626), Makedonci (11.785), Ukrajinci (4.635), Nemci (3.154), esi (1.648) i drugi. U centralnoj Srbiji ivi 59.952 pripadnika albanske nacionalne manjine, 135.670 Bonjaka, 18.839 Bugara, 39.953 Vlaha, 3.975 Goranaca, 14.062 Makedonaca, 15.869 Muslimana, 79.136 Roma, 14.569 Hrvata i drugih. Srbi kao manjina: U Sloveniji i Albaniji nema kola i medija na srpskom jeziku.Srbi u Sloveniji nisu ak ni nacionalna manjina po izvetaju o poloaju Srba u zemljama u okruenju to ga je sainilo Ministarstvo za dijasporu. Poloaj nac manjine u Sloveniji imaju Maari i Italijani kojih ima zantno manje. U Sloveniji je najvei problem to 10.000 Srba se vode kao izbrisani nisu dobili jo dravljanstvo posle samostalnosti Slovenije.U Albaniji Srbi imaju status nacionalne manjine ali najvei problem Srba u Albaniji je nemogunost nacionalnog i verskog opredeljenja pa se i ne zna taan broj Srba. U Hrvatskoj imaju status manjine i ima ih oko 200.000.Problem su esti napadi na Srbe zbog tajnih optunica i pristrasnih suenja za navodne ratne zloine. U BiH su konstitutivan narod i ima ih 50.000. U Rumuniji Srba ima oko 20.000 i imaju status manjine. U Makedoniji 40.000 i problem je nereen crkveni spor, lo kvalitet nastave na srpskom i u Maarskoj 3.800-problem je to je u pripremi novi zakon o manjinama koji predvia smanjenje njihovih prava. Rumunija: glavni problem-regulisanje polozaja madjarske manjine u Transilvaniji, Nemacka manjina se iseljava dok je polozaj srpske manjine poboljsan. Bugarska: ne priznaje se postojanje makedonske manjine. Turska: manjine Kurda i Jermena u teskom polozaju dok je grcka manjina u nesto boljem polozaju. Grcka: ne priznaje se postojanje makedonske manjinePostoji albanska manjina cija prava se odredjuju na reciprocan nacin u odnosu na prava Grka u Albaniji. 33. Problemi konstituisanja i opstanka drave Bosne i Hercegovine (zbornik: Stojkovi, Damian) Dejtonskim sporazumom u potpisanim 21. novembra 1995. (konana verzija mirovnog sporazuma je potpisana u Parizu 14. decembra 1995) predvieno je uspostavljanje jedinstvene, suverene i nezavisne drave BiH, koju ine tri konstitutivna naroda: Bonjaci, Hrvati i Srbi, tj. 2 entiteta - Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine, koji imaju odreeni stepen samostalnosti i pravo na specifine odnose sa Hrvatskom i Srbijom. Izbori su odrani u septembru 1996. i ova dejtonska drava poinje da funkcionie u vrlo specifinim uslovima. Veliki problem BiH je specifian politiki sistem koji ima nakon rata (ima 111 ministara)

Imamo Federaciju BiH i Republiku Srpsku i unutar njih kantone i svi imaju ministarstva. Ima strahovit problem ekonomske zaostalosti, pa bi, najverovatnije, teko opstala bez stranih donacija. Problem je i nefunkcionisanje pravne drave. Mnogi smatraju da je budunost BiH neizvesna. Predpostavka je da e uz zalaganje velikih sila i meunarodne zajednice BiH moi da opstane kao zajednika drava tri etnike skupine koje u njoj ive. Druga predpostavka je ta da razliiti interesi triju etniki zajdnica, izraeni u odnosima entiteta i u samim entitetima, kao i u odnosima entiteta i centralnih vlasti, mogu prolongirati krizu u BiH i u doglednom vremenu dovesti do njenog raspada u kome bi bile ukljuene Srbija i Hrvatska. U tom kontekstu, postavilo bi se i pitanje stvaranja muslimanske drave, koja bi, sa svoje strane, mogla da ima pretenzije na susedne teritorije na kojima ive muslimani (Sandak). Svi glavni ciljevi vojnog nacrta Dejtonskog sporazuma su u najveoj meri sprovedeni: prestao je ratni sukob, rasporeivanje SFOR-a nije nailo na bilo iji otpor; izvreno je razdvajanje dvaju entiteta; teko naoruanje je udaljeno od zona razdvajanja i stavljeno pod kontrolu. Sprovoenje civilnog nacrta Dejtonskog sporazuma je teklo manje uspeno, ali je ipak napredovalo: predstavnici oba entiteta prihvatili su da sarauju sa institucijom Visokog predstavnika (koga bira Evropski parlament); uspostavljeni su pregovaraki kontakti predstavnika dvaju entiteta, uspostavljeni su glavni organi vlasti na nivou drave i entiteta. Nadlenost zajednikih institucija obuhvata: -Spoljnu pol i trgovinu -carinsku, monetarnu i finansijsku politiku -sprovoenje krivinog prava i saradnja sa Interpolom. Ostalo je u nadlenosti entiteta. Entiteti se obavezuju da nee pretiti silom i bez upotrebe sile. Ovakvom podelom entiteta uglavnom su zadovoljeni intersi Hrvatske i SRJ. Sporan je Mostar (za Hrvatsku); Srbi i Muslimani dobile su centre moi. Srbi Banja Luku, Brko i Bijeljinu; Muslimani Sarajevo, Tuzlu i Zenicu. Povratak izbeglica tee veoma sporo; pomo za rekonstrukciju BiH ne pristie u predvienom roku i obimu; imovinski sporovi nisu jo u potpunosti reeni mada je ostvaren veliki napredak.U ovu negativnu stavku trebalo bi ubrojati i nekooperativnost u odnosu na izruivanje linosti za kojima je meunarodni tribunal u Hagu izdao poternice, to dodatno komplikuje situaciju (zaustavljanje pomoi od strane me. zajednice) kao i dalje prisutne velike antagonazme u odnosima etnikih zajednica. 2002. odran je sastanak Kotunice i Mesia sa lanovima BiH-mali Dejton na inicijativu Edauna. Zakljuak je da BiH ne moe da funkcionie ako ne funkcionie odnos Beograda i Zagreba. Dve pretpostavke daljeg razvoja situacije u BiH: a) ona e uz zalaganje me zajednice i velikih sila opstati kao zajednica drava tri etnike skupine. b) raspad BiH zbog nemogunosti usklaivanja intersa. Otvoreno bi bilo i pitanje stvaranja muslimanske drave. 34. Koncepcije o Vleikoj Albaniji u prolosti i danas Ideja "Velike Albanije" je roena 1878. godine u Prizrenu. Tamo su se sastali albanski prvaci i formirali telo pod nazivom Albanska liga (poznatija kao Prizrenska liga ili Prizrenska kongra) koja je razradila projekat borbe za stvaranje posebne albanske drave, takozvane "Velike iptarije" pod vidom autonomije za iptare (Arnaute) u okviru tadanjeg Otomanskog carstva. Prema zamisli albanskih prvaka i njihovog voe-ideologa bega Fraerija, ta drava je trebalo da obuhvata etiri tadanja turska vilajeta: Janjinski, Bitoljski, Skadarski i Kosovski. Ideja "Velike Albanije" imala je tada karakter borbe protiv turske dominacije. Poetke pitanja Velike Albanije moemo da naemo jo na Kongresu 1912. u akovici (tada je jo bilo 60% Albanaca na Kosovu) tada su objavljene mape Velike Albanije.

Za vreme II sv. rata veliki deo Kosova je zajedno sa Albanijom bio pod okupacijom Italije, pa je faktiki bio spojen s Albanijom. Posle II sv rata odnosi su nacionalizovani, na vlast dolazi Komunistika partija Albanije osnovana 1941. pod vostvom Envera Hode. Albanski komunisti su bili pod velikim uticajem jugoslovenskih drugova. Poetkom 1948. Tito je nastojao da to pre sprovede plan za ujedinjenje sa Albanijom, pre nego to Zapad, jo verovatnije Staljin stavi veto na to. To je trebalo da uradi Koi Dodze kao sekretar KPA. On je sazvao sastanak CK. U aprilu je pred Politbiro izneo formalni predlog da se Beogradu uputi molba da Albanija pristupi jugoslovenskoj federaciji i pokuaj stvaranja socijalistike federacije. Hoda je oborio predlog za ujedinjenje. Kada je u junu dolo do otvorenog razlaza izme Tita i Staljina, nacionalistiki albanski komunisti dobili su opravdanje da i sami odbace ideju o zajednici sa YU. Albanija je u periodu od 1978. do 1991. bila u izolaciji. Poku ali su da sklope saveze sa Jugoslavijom, SSSR-om, radikalnom Kinom, ali na kraju albanski komunisti nisu imali vie nikogu komunistikom svetu uz koga bi se svrstali. Posle 1978. nije mogla da ostane po starni svih promena koje su se deavale na Balkanu. Poboljanje odnosa sa SFRJ posle upada sovjeta u ekoslovaku napredovalo je sve do kosovskih nemira 1981. Nije dolazilo u obzir da Albanija prikljui sebi Kosovo, ne samo da bi to izazvalo buru na Balkanu ve bi poremetilo unutranju ravnoteu u Albaniji izmeu severnih Gega i junih Toska jer su Kosovski albanci mahom Grge. Pitanje Kosova dovelo je Hodu u dilemu. Sa jedne strane on nije eleo da utie na Kosovske Albance sa druge strane njegova partija bila je opredeljena za kulturno jedinstvo celokupne albanske nacije.Albanija i njena vlada nikada nije otovreno ispoljavala teritorijalne pretenzije prema SFRJ. Albanija je podravala niz organizovanih nereda na Kosovu 60-ih i 70 ih godina. Posle 1981. kosovsko pitanje je izvesno vreme uklonjeno sa dnevnog reda. Hodu je nasledio Ramiz Alija iz Skadra koji je 1980. preduzeo mnoge ehuove nadlenosti. Novi reim je jedva ekao promene da bi se izvukao iz izolacije. Odnosi sa Grkom su smekali-spor oko severnog Epira ali pitanje manjina nije reeno. Albanija se vratila u meunarodnu zajednicu. Obnovila je veze i sa Nemakom, SAD, VB, Pekingom.. Posle promena u Ju 1989. usvojen je na referendumu nov ustav 1990. za celu Srbiju. Ogor eni zbog gubitka povlastica koje su pokrajne imale po ustavu 1974. Kosovski Albanci su bojkotovali glasanje i na dan refernduma 114 poslanika kosovske skuptine proglasilo je Kosovo zasebnom republikom u okviru Ju. Srpska skuptina izglasala je da se rasputa Kosovska skuptina i vlada i da se sva ovlaenja prebacuju na Beograd. Nastavljeni su Albanski protesti. U Kaaniku je 13. septembra poslanici kosovske skuptine proglasili su Ustav Republike Kosovo. Nacrt su napisali nove pol klase koje su se pojavile 80-ih. Odatle potie i Ibrahim Rugova. On je stao na elo Demokratskog Saveza Kosova 1989. Zalagali su se za nezavisnost Kosova i Veliku Albaniju-Albanija, Kosovo, Zapadna Makedonija (Od Bitolja, preko Velesa do Kumanova, deo CG tj Podgorica, Bar, Ulcinj) Treba napomenuti da Kosovski Albanci imaju odreene rezerve prema Albancima sa Kosova jer bi onda oni bili nacionalni nosioci Velike Albanije. Rugova je izabran za predsednika ''Republike'' Kosovo. Pod njegovim rukovodstvom je sasvim glatko funkcionisala paralelna drava koju su Kosovski Albanci osnovali 1990. Albanci koji su iveli u inostranstvu velikoduno su slali materijalnu pomo, a i vlasti u Bgu su naizgled tolerisale njeno postojanje. Bosna je svima bila opomena u ta moe da se izrodi oruani sukob. Jugoslovenske vlasti su se klonile novih meunarodnih komplikacija. Krhki Kosovski mir poremetio je Dejtonski sporazum. Od te nagodbe kosovski Albanci nisu nita dobili. Bilo je to ogromno razoarenje, zato to je proamerika vlada Salija Berie u Tirani tvrdila da su SAD prirodni zatitnik Albanaca. Dejton je potvrdio da je Kosovo deo Ju. Meunarodna zajednica nije smela da dopusti Kosovu da napusti Ju. Ukoliko bi se to desilo, onda ne bi bilo nikakvog

razloga da Srbi iz Bosne ostanu u BiH, a to bi ponitilo Dejtonski sporazum. Zategnutost je prokljuala u oktobru 1997. kada su albanski studenti izali na demonstracije u Pritini. Policija je estoko reagovala. Represija na Kosovu je dobila takve razmere da ju je ak i SPC osudila u januaru 1998. Rugovin pasivni otpor nikuda nije vodio, i u aprilu 1998. pojavila se suparnika organizacija i OVK. Veruje se da je OVK stekla bogatstvo u vercu prostitutki, cigareta, kradenih kola i narkotika. U drugoj polovini 90-ih nagomilala je oruje. OVK se prvi put na Kosovu pojavila 1997. Prvi ozbiljan incident dogodio se kada je OVK ubila 4 srpska vojnika na podru iju Drenice. Za nekoliko nedelja OVK je drala celo podruje Drenice. Porast nasilja pratio je i porast pol. protesta. Sa trvenjima u tom regionu rasla je zabrinutost me. zajednice pre svega zbog TV vesti i problemu izbeglica. Brinulo ih je to to albansko stanovnitvo u Makedoniji moe da destabilizuje Makedoniju. Poto ubeivanje nije dalo rezultate, odlueno je da se pree na silu. NATO je poeo da razmatra Kosovsko pitanje u martu 1998. Organizovana je operacija Zdruen zbor kako bi se Beograd umirio. Napetost je opet eksplodirala 1999. u januara kada je u selu Raak pronaeno 45 leeva Albanaca. Kontakt grupa je insistirala da se obe strane pojave 6.februara na direktnim pregovorima u Rambujeu. Srpska delegacija je bila niskog nivoa. Saekana je sa nizom zahteva : da se posle 3 god. na Kosovu raspie referendum o statusu pokrajine i da NATO ima slobodan i nesmetan prolaz preko cele teritorije Ju. Ni Albanci nisu bili za saradnju jer je OVK trebalo da se razoru a u roku od 3 meseca. Agresija Nato je trajala 78 dana. Potpisan je Kumanovski vojno-tehniki sporazum i doneta je rezolucija 1244 SBUN po kojoj Kosovo ostaje sastavni deo SRJ kasnije SCG. Mnoga pitanja ostala su nereena. U drugoj polovini 2000. dolo je do zabrinjavajueg razvoja dogaaja u Preevskoj dolini, na jugoistoku Srbije i na granici sa Kosovom. Oslobodilaka vojska Preeva, Medvee i Bujanovca pretila je srpskoj policiji i dovela do destabilizacije tog kraja. Slian proces bio je i u Zapadnoj Makedoniji gde su se Albanci takoe orujem pokuali izboriti za svoje nacionalne interese-reeno je Ohridskim sporazumom izmeu Makedonske vlade i Albanaca uz posredovanje Amerike, NATO i EU. Albnci trae da budu konstitutivan narod u Makedoniji, to znai da bi mogli i da osnuju svoju neku teritoriju to opet sledi federaciji Makedonije. Niko od politiara ne govori o konceptu Velike Albanije, ni Albanci sa Kosova, svi govore o nezavisnom Kosovu. Zvanina Tirana nijednom prilikom ne izlazi sa izjavama da ele da se Kosovo prisajedini Albaniji i zbog odnosa sa nama, Grcima, Makedoncima....a ljudi iz Z.Makedonie su za Makedoniju kao vid federacije.....prisutan je i inostrani faktor jer trendovi su intergracije a ne dezintegracije koji mogu dovesti do sukoba. To je razlog zbog ega se javno ne izjanjava o konceptu Velike Albanije i romantiarsko oseanje o Velikoj Albanije. DODATAK: Ideja "Velike Albanije" koja je za ratni projekat u 19. veku imala karakter borbe protiv turske dominacije, a u 20. i poetkom 21. ima velikoalbanske separatistike pretenzije kojima se dovravaju albanski geopolitiki interesi na Balkanu i u Evropi I kreu se od nezavisnosti Kosova i Metohije i stvaranja druge albanske drave, do federalizacije Makedonije, secesije juga centralne Srbije (podruja optina Preevo, Bujanovac, Medvea), crnogorskih krajeva Plav, Gusinje, Roaje, Tuzi sa okolinom, Ulzcinj i vei eio Bara i Podgorice, severozapada Grke i opcija od "Velikog Kosova" do "Velike Albanije". Falsifikujui istorijska dokumenta, ne osvrui se na lingvistiku, istorijografiju, etnografiju antikog Balkana, arheoloke nalaze i metode, albanski ideolozi kako u samoj Albaniji, tako i u drugoj polovini 20. veka na Kosovu i Metohiji formiraju bez naunih metoda, posebno lingvistikih, kojima se moe sasvim pouzdano rekonstruisati poreklo i put formiranja albanskog naroda, teoriju o prisutnosti, od

najstarijih vremena na Balkanu. 35. Savremeni medjunarodni polozaj i spoljna politika Albanije Albanija je stvorena na Londonskoj konferenciji 1913. godine, a meunarodno je priznata tek 1920. godine kada je ula u Drutvo naroda. Posle Drugog sv. rata ima nekoliko faza spoljne politike: Dok je na elu bio staljinista i diktator Enver Hoda (1944-1985) vladala je samovolja. Bio je brutalan vladar i nakon njegove smrti poelo je poputanje. Do 1948. postojala je vezanost za SFRJ i tenja da se Albanija zajedno sa Bugarskom integrie u tzv. Balkansku federaciju. Neuspeh ovog plana delom lei i u tenji Enver Hode i Albanaca da za pristup takvoj tvorevini dobiju Kosovo i Metohiju. Od 1948 do 50ih godina Albanija je deo Informbiroa i Varavskog pakta. 1968-1978 vezanost za KinuHoda I njegov naslednik Aljiju podravaju separatiste na Kosovu i Metohiji. Zanimljivo je da je Albanija jedina evropska drava koja nije bila na prvom sastanku KEBS ponajvie iz tenje da ne bude obavezana delom Zavrnog akta o nepromenjivosti granica. Osim toga, spoljnu politiku Albanije do 1991. godine odlikuje i potpuna izolacija prema regionalnim organizacijama, kao i slaba ili nikakva saradnja sa susednim dravama uz posebno neprijateljsku politiku prema Jugoslaviji. Od 1987-88. poinju procesi demokratizacije i balkanske integracije. 1988. se odrava ministarske konferencija balkanskih zemalja u Beogradu i Albanija prvi put uestvuje u nekim multilateralnim aktivnostim ne raunajui UN. Prema povrini teritorije i broju stanovnika-3 miliona ona pripada grupi malih dr ava. Delom svog kopna (junije od luke Valona zajedno sa jugoistonim delom Apenisnkog poluostrva) stenjava prolaz izmeu Jadranskog i Jonskog mora kroz Otranska vrata. UNUTRANJE STANJE Nakon promena koje su zahvatile Evropu 1991. godine i Albanija je preokrenula sopstvenu spoljnopolitiku orijentaciju. Od jedne izolovane i staljinistike politike devedesetih je poela politika i ekonomska tranzicija ove zaostale drave. Iako su komunisti pobedili na prvim viestranakim izborima 1991. godine opozicija je protestima uspela da ih zbaci stvaranjem koalicije nekomunista. Za prvog nekomunistikog predsednika izabran je Salji Beria 1992. godine. Ekonomski slom zemlje prouzrokovao je ogromne socijalne nemire 1997. godine i tada na vlast dolaze socijalisti koji e na toj poziciji ostati ak narednih 8 godina. Na parlamentarnim izborima 2005. godine pobedila je stranka Saljija Berie. Osnovno svojstvo albanskog drutva je izrazita korupcija u svim porama socijalne strukture, razvijena mrea organizovanog kriminala, slaba ekonomija, visoka zaduenost i politika nestabilnost i autoritarnost. SPOLJNA POLITIKA U politikom pogledu Albanija je usmerena ka evroatlantskim integracijama- meu prvima je ukljuena u Partnerstvo za mir, a 2009. godine je zajedno sa Hrvatskom primljena u NATO. 1991. potpisala je Helsinku deklaraciju lan je OEBS-a. lan je Konferencije islamskih zemalja. Posle hladnog rata za vreme reima Salija Berie otvara se jo vie ka zapadu i zahvaljujui jakom albanskom lobiju u SAD i monoj imigraciji i krimogenim strukturama dobija otvorenu podrku amerikih administracija u evroatlantskim integracijama.

Albanija je bila jedina drava koja je priznala samoproglaenu nezavisnost Kosova devedesetih godina i zemlja koja do danas deluje protiv teritorijalnog integriteta Srbije. Za vreme krize na Kosmetu 1998. godine, a posebno u toku agresije na Srbiju 1999. Albanija je ne samo omogu ila stacioniranje NATO kopnenih snaga i vazduhoplovstva ve je pruala svaki vid pomoi teroristima OVK u izvoenju oruanih akcija protiv srpskih vlasti. Albanija je tokom devedesetih godina otvoreno podravala separatizam etnikih Albanaca na Kosmetu i omoguavala nesmetan prelazak terorista preko jugoslovensko-albanske granice. Kada su privremene vlasti Kosmeta proglasile nezavisnost 2008. godine Albanija je bila meu prvim zemljama koje su je priznale. 36. Savremeni medjunarodni poloaj i spoljna politika Bugarske Bugarska nije imala nasilnu drutvenu promenu poput Rumunije, ali je krajem 80-tih dolo do smene tadanjeg predsednika Todora ivkova koji je od tada u kunom pritvoru. Nakon toga dolazi do stvaranja novih politikih partija, arolikih od levice do desnice. Tokom transformacije unutar politikog i privrednog sistema u Bugarskoj su izraene jake tendencije za promenom spoljnopolitike orijentacije. Uspostavljanjem viepartijskog politikog sistema razbijena je komunistika ideoloka monolitnost bivih soc zemalja a to je bio dovoljan preduslov za raspadanje ekonomskog SEV i vojnog saveza Varavskog pakta. Oslobaanjem od spoljno-politikog uticaja Moskve, Bugarska se kao i druge bive soc zemlje nala pred izborom: 1. Ili da vodi nezavisnu spoljnu politiku 2. ili da se orijentie ka razvijenim kapitalistikim zemljama Zapada (za ta se i opredelila) iz sledeih razloga: - Cilj Bugarske je bio izgradnja privrednog sistema po ugledu na zemlje razvijenih tr inih ekonomija. -Iscrpljena i niskoporoduktivna privreda Bugarske, radikalne promene ka trinoj privredi mogla je samo da izvede uz pomo zapadnih zemalja. Bugarska je nastojala da to pre ue u sistem meunarodnih finansijskih I drugih institucija ali te institucije dobijanje kredita uslovljavaju drugim politikim zahtevima a izmeu ostalog i spoljnopolitikom orijentacijom. Bugarska je kao i ostale socijalistike zemlje izgubila samostalnost u voenju spoljne politike ak joj je i MMF uveo jedan mehanizam za uspostavljanje ekonomskog starateljstva nad dr avom. Ranija zavisnost Bugarske od SSSR zamenila je zavisnost od Zapada. Jedan od kljunih karakteristika spoljnopol. orijentacije Bugarske je da se balansiranjem izmeu zadovoljavanja Amerikih i nemakih interesa na ovom delu Balkana ostvari maksimalno pribliavanje EU, NATO, MMF, SB . Izmeu ostalog, Bugarska je pristupila Partnerstvu za mir 1994. a NATO 2004. godine, budu i da se u Bugarskoj ocenjuje da samo lanstvo u NATO paktu daje Bugarskoj garanciju za nacionalnu bezbednost. UNUTRANJE STANJE U pogledu politikog i stranakog sistema, Bugarska je 1990. godine na prvim viestranakim izborima izabrala reformisane komuniste (Bugarska socijalistika partija) koji su obezbedili miran prelaz u pluralistiki sistem. Na izborima 1992. godine vlast je preuzeo Savez demokratskih snaga koji je prionuo na ekonomske, institucionalne i socijalne reforme, kao uostalom i na promenu spoljnopolitkog pravca bugarske spoljne politike. U ovom periodu (1992-1994) je zabeleena visoka nezaposlenost, ozbiljne finansijske potekoe i privatizacija dravne svojine. Na bazi kritike unutranje

politike vlasti, socijalisti se vraaju na scenu pobedom na izborima 1995. godine. No, budui da nisu uinili nita delotvorno u pravcu izlaska iz ekonomske krize, Petar Stojanov iz opozicionog Saveza demokratskih snaga pobeuje na predsednikim izborima 1996. godine. Osnovna odlika spoljne orijentacije socijalista u ovom periodu je zalaganje za integraciju u EU i NATO ali uz saradnju sa Rusijom i zemljama Balkana, dok je Savez demokratskih snaga usmeren pre svega na vrstu saradnju sa Zapadom. Na parlamentarnim izborima pobedu odnosi ponovo Savez demokratskih snaga ali problemi poput nezaposlenosti, niskog ivotnog standarda, visoke stope inflacije, korupcije itd. i dalje nagrizaju bugarsko drutvo. Teak udarac bugarskoj ekonomiji nanele su ekonomska blokada SRJ od strane SAD i me. zajednice 90-tih i bombardovanje Srbije 1999. godine, jer je glavni trgovinski put iao kroz Srbiju i pre svega Dunav. Na parlamentarnim izborima 2001. godine apsolutnu vlast osvaja Narodni pokret Simeon Drugi. U pitanju je stranka prestolonaslednika Simeona II, sina poslednjeg bugarskog monarha Borisa III. Simeon Saks-Koburg Gota (puno ime i prezime Simeona II) ne samo da je uspeo da oformi jednostranaku vlast i potisne dve dominantne stranke, ve i da vlada Bugarskom naredne 4 godine i pri tom je uvede u NATO 2004. godine i priblii lanstvu u EU. Spoljna politika Bugarske u to doba odlikuje se svrstavanjem uz SAD uz verbalnu i faktiku podrku vojnim intervencijama u Avganistanu 2001. i Iraku 2003. godine. Na parlamentarnim izborima 2005. godine koalicionu vlast formira ponovo Socijalistika partija i tokom njenog mandata Bugarska postaje lan EU 1. januara 2007. godine. Hronini problem korupcije ostaje i nadalje problem Bugarske, to je primarni razlog zbog koga je finansijska pomo EU tokom 2008. godine zamrznuta. U Bugarskoj ivi brojna turska nacionalna manjina (Pomaci). 1986-87. javlja se politiko nezadovoljstvo muslimana koji zele da napuste Bugarsku i ivkov im to doputa. Tada se 150.000 etnikih Turaka seli u Tursku mislei da ce im tamo biti bolje. Turska im je obezbedila smetaj, ali su nakon smene ivkova poeleli da se vrate ali ih tada Bugarska nije elela. Meunarodna zajednica tada ukazuje na krenje ljudskih prava i na taj nain se omoguuje povratak jednog dela Pomaka (etniki Turci) koji osnivaju svoju politiku stranku (poetkom 90-tih) i postaju jedna od uticajnih snaga na politikoj sceni Bugarske. Bugarska je imala veliki problem priznanja makedonske nacije i jezika, a sto se tie drave prvi su je priznali. Posle Balkanskih ratova deo Makedonije pripao je Bugarskoj (Pirinska Makedonija), deo Srbiji (Vardarska) a deo Grkoj (Egejska). Bilateralni sporazumi izmeu Makedonije i Bugarske, to je zanimljivo, pisani su na francuskom jeziku zbog rasprave oko jezika. Bugarska ne priznaje postojanje makedonske nacije, jezika i makedonske manjine u Pirinskoj Makedoniji koja joj je pripala posle Balkanskih ratova. Problem u Bugarskoj je droga jer je njena teritorija glavni put verca droge sa Bliskog istoka. Veliki broj bivih obavestajaca je preao u taj sektor pri emu nije zanemarljiva ni korumpiranost inovnikog aparata. Bugarska je ekonomski srednje razvijena zemlja sa BDP koji je daleko ispod zapadnoevropskog proseka (oko 25-30% BDP razvijenih lanica EU). Bugarska ima problem nacionalnog duga, visoku stopu spoljne zaduenosti, visok spoljnotrgovinski deficit. SPOLJNI ODNOSI Spoljnopolitika orijentacija Bugarske nakon 1991. godine odlikuje se dakle potpunim vezivanjem za SAD i zapadnoevropske zemlje. Bez obzira na stranaku pripadnost, elite su postavile kao nacionalni interes broj jedan lanstvo u NATO i EU pri emu je savremena spoljnopolitika zavisnost Bugarske uslovljena ekonomskom zavisnou. Bugarska je u toku poslednje decenije ostvarila integraciju u najznaajnije institucije savremenog meunarodnog poretka poput Saveta

Evrope, MMF, Svetske banke, NATO i EU. Osim toga, lan je regionalnih organizacija kao to je Konferencija za crnomorsku saradnju. Po miljenju bugarskih elita lanstvo u NATO je bilo pitanje garancija nacionalne bezbednosti. Istovremeno, postojao je izrazit interes amerike administracije da ispuni vakuum moi nastao slomom istonog bloka. Pri tom, ne treba zaboraviti ni geopolitiki znaaj Bugarske koja je spojnica Balkana i srednje Evrope sa Bliskom Istokom i Kavkazom. Bugarska je postala lan NATO Partnerstva za mir 1994. godine, a u februaru 1997. godine je vlada Kostova objavila deklaraciju kojom izraava tenju za lanstvom u NATO. Iako sredinom iste godine nije dobila ''zeleno svetlo'' za pregovore o pristupanju savezu, bugarska vlada je nastavila da istrajava na lanstvu. Nepokolebljiv prozapadni smer bugarske spoljne politike potvren je marta 1999. godine kada je vlada ne samo podrala agresiju NATO, iako je protiv toga bila ogromna veina stanovnitva, ve je dozvolila prelet NATO aviona iz Turske i pri tom im obezbedila logistiku podrku. vrsta bugarska podrka NATO dovela je do potpunog prekida trgovine Dunavom, glavnom saobraajnicom, to je dvostruko smanjilo prihode od razmene (sa 5% od ukupnih prihoda na svega 2%). Pored toga, u nekoliko navrata su pojedini delovi na periferiji Sofije bombardovani grekom od NATO pilota. ''Kockanje'' se na kraju ipak isplatilo: 2002. godine novi predsednik vlade Simeon Saks-Koburg Gota je dobio izdanu ameriku finansijsku pomo i vrstu podrku SAD pri daljim integracijama Bugarske. Iste godine novrmbra meseca Bugarska je stupila u pregovore o lanstvu u NATO da bi postala lan 2004. godine. U meuvremenu, Bugarska je izabrana za nestalnog lana SB UN 1. januara 2002. godine. Tokom 2003. godine je uestvovala o znaajnim raspravama u okviru SB UN o pitanjima poput Iraka i Severne Koreje.U pogledu evropskih integracija, Bugarska je potpisala sporazum o pridru ivanju EU 1995. godine, da bi u julu 1997. godine dobila negativnu ocenu od strane Evropske komisije u pogledu kandidature za lanstvo zbog stanja privrede. Nakon proirenja EU iz 2004. godine Bugarska je trebalo da saeka naredne 3 godine kada je zajedno sa Rumunijom primljena u lanstvo EU. Balkanska politika Bugarske je aktivna i razvijena. Veliku tekou u voenju politike prema balkanskim zemljama predstavljao je raspad Jugoslavije. Naroito su sankcije meunarodne zajednice uvedene SRJ imale negativni uticaj na bugarsku ekonomiju. Odnosi sa novonastalim dravama na prostoru nekadanje Jugoslavije su brzo uspostavljeni pri emu su odnosi sa SRJ normalizovani tek 1995, prekinuti 1999. a potom normalizovani 2000. godine. 37. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Bosne i Hercegovine (zbornik:Stojkovic, Damian) BiH priznata je kao samostalna drava u aprilu 1992. Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma, kojim je okonan sukob, utvren je novi Ustav BiH, koji je odredio novi meunarodno-pravni poloaj ove zemlje. Dejtonski sporazum tano i izriito utvruje da nova drava BiH zadrava subjektivitet bive republike BiH u pogledu meunarodno priznatih granica i lanstva UN. Prema ovom sporazumu, princip etnike podele potvren je kao baza dravne organizacije koju ine dva entiteta nastala u toku oruanih sukoba: Federacija BiH i Republika Srpska. Nadlenost zajednikih institucija obuhvata spoljnu politiku i trgovinu, carinsku, monetarnui finansijsku politiku, sprovoenje krivinog prava i saradnju sa Interpolom. Delovanje Centralne banke i finansija su u rukama BiH. Sprovoenje nadlenosti zajednice na zakonodavnom i operativnom planu vezano je za Skuptinu, Predsednitvo i Ministarski savet. Pitanjima odbrane treba da se bavi Stalni komitet predsednitva. Sve funkcije vlasti i ovlaenja koja nisu izriito dodeljena institucijama BiH pripadaju entitetima. Ustav, kao vrhovni akt BiH, ima prioritet kako nad njenim zakonskim odredbama tako i nad ustavima i zakonima entiteta koji nisu sa njim saglasni. Entiteti se obavezuju da nee pretiti silom niti upotrebiti silu protiv drugog entiteta, kao i da ni pod kojim uslovima oruane snage stupiti na

teritoriju drugog entiteta bez odobrenja vlade tog entiteta i predsednitva BiH. Budui da je formalnopravno i sutinski gledano BIH protektorat treba pomenuti i Visokog predstavnika za BIH koji raspolae tzv. Bonskim ovlaenjima koja mu, izmeu ostalog, daju za pravo da smenjuje predstavnike vlasti na bilo kom nivou ukoliko utvrdi da kre Ustav BIH i/ili Dejtonski sporazum ili da ak ukida zakone. BiH ima jednu specifinu situaciju to su specijalne paralelne veze. Oba entiteta mogu da zakljue sporazum sa drugom zemljom. Republika Srpska je 1997. potpisala sporazum o specijalnim vezama izmeu SRJ i Republike Srpske. Federacija ima takve veze sa Hrvatskom. to se tie odnosa SCG sa BiH, najvei deo saradnje nae zemlje (ekonomska,kulturna) odvija se sa Republikom Srpskom. Srbija je glavni ekonomski i trgovinski partner Republici Srpskoj ( moda-nismo sigurni u ovu informaciju da 80% trgovinske razmene ide na Republiku Srpsku a 20% na Federaciju). Poslednjih godina zapaene su investicije nae zemlje u RS kao to je preuzimanje mobilne telefonije i investicije u izgradnju hidroelektrane na Drini. SPOLJNI ODNOSI 1996.godine je odran u Parizu sastanak izmeu Slobodana Miloevia i Alije Izetbegovia na kome je dogovoreno uspostavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasada. Vojna dimenzija odnosa izmeu SCG i BiH proizlazi iz Dejtonskog sporazuma. S tim u vezi, posebna i izuzetno znaajna obaveza nae zemlje prem BiH na vojnom planu je i odredba koja u kontekstu mere regionalne stabilizacije nalae naoj zemlji smanjenje tekog naoruanja i oruanih snaga za 30%. Ovakva dimenzija Dejtenskog sporazuma u oblasti naoruanja je proizala iz nastojanja meunarodnih faktora da se i neposredno okruenje BiH, a to su SCG i Hrvatska nau u poziciji da smanje sopstveno naoruanje, to bi za posledicu imalo i stabilizaciju u oba etinteta u BiH. Podelom teritorije BiH na Muslimansko-Hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku, u znaajnoj meri su zadovoljeni i politiki interesi nae zemlje i Republike Hrvatske, jedinih suseda BiH. Moemo rei da je Hrvatska ima znaajnih teritorijalnih aspiracija na BiH i to posebno na zapadnu Hercegovinu (to zbog velikog broja Hrvata, tako i zbog njenog strategijskog znaaja za Hrvatsku, jer Zapadna Hercegovina predstavlja zalee dalmatinske obale i, ako bi ona potpala u pogrene ruke, dalmatinksa ostrva bi se nala u nepovoljnoj situaciji u vojnom smislu). Hrvatska ipak nije u punoj meri zadovoljna jer je ostalo nejasno pitanje Mostara. Naime Zagreb smatra da su dva entiteta, Srbi i Muslimani dobili svoje politike centre moi. Srbi su dobili Banja Luku, Brko, Bjeljinu, a Muslimani Sarajevo, Tuzlu i Zenicu. Zagreb zato smatra jednim od krupnih politikih pitanja u BiH, reenje statusa grada Mostara, kojeg bi voleo da vidi u hrvatskom entitetu. U spoljnoj politici BiH nema neko strateko opredeljenje a cilj joj je Evropska Unija. BiH je u Partnerstvu za mir ali ne i u NATO iako izraava otvorene tenje da mu jednom pristupi. Veoma znaajnu oteavajuu okolnost u odnosima SCG i BiH predstavljala je tuba BiH protiv SCG(SRJ) za genocid kod meunarodnog suda pravde u Hagu. Izgleda da presuda MSP nije zadovoljila vlasti i javno mnjenje Federacije (Bonjake) tako da su odnosi sa Srbijom zategnuti. Tu je i pitanje izbeglica i raseljenih lica, rtava, suenje licima osumnjienim da su poinili ratne zloine, saradnja sa Hakim tribunalom (koja pored ostalog ometa napredovanje BIH na putu ka EU) kao i neefikasnost dravne uprave, korupcija, organizovani kriminal i slabi odnosi sa RS. BIH je pored Srbije poslednja zemlja Zapadnog Balkana koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sa EU 2008. godine ali je njen dalji put u integracije uslovljen ustavnim reformama. 38. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Hrvatske (Zbornik: Stojkovi, Damian)

Determinante spoljne politike Hrvatske Specifinosti geografskih i demografskih karakteristika kao determinanti spoljne politike Hrvatske su: Neobian geografski poloaj (takozvana kiflica ili potkovica) Relativno veliki akvatorij (31.000km kvadratna teritorijalnog mora) i jo dvostruko toliko u okviru ekonomske zone, to je svrstava u retke neostrvske zemlje iji je akvatorij daleko vei od teritorije (povrina teritorije 56.538 km kvadratna a br stanovnika 4.760.344 popis iz 1991) Relativno mali broj stanovnika, mala gustina naseljenosti i vrlo niska stopa prirodnog prirataja, svega 7 promila, ali to samo teorijski moe otvoriti probleme jer za razliku od Srbije, Makedonije ili BiH, Hrvatska nije, a posebno nakon masovnog egzodusa Srba, suoena sa problemom znaajnijeg porasta manjinskih naroda. Relativno homogena nacionalna struktura, u kojoj su Hrvati po popisu iz 1991 inili 78%, Srbi 12,2%, a Jugosloveni 2,2%, ali je ta struktura nakon rata promenjena u korist Hrvata. Veoma veliki broj ( u odnosu na ukupno stanovnitvo) iseljenih Hrvata i njihovih potomaka u Evropu (skoro 1,5 miliona), u prekomorskim zemljama (oko 1,8miliona), od kojih su mnogi i danas prilino vezani za Hrvatsku. Geoplitike determinante spoljne politike Hrvatske su: 13. Veoma povoljan geografski prostor kojim prolaze znaajne kontinentalne i regionalne kopnene i vazdune saobraajnice, veoma duga i razuena obala. 14. Nepovoljni geografski oblik koji Hrvatski ini veoma osetljivom na eventualno nezadovoljstvo stanovnitva srpske nacionalnosti i njihove mogue teritorijalne aspiracije, jer ju je, u sadejstvu sa srpskim snagama iz susednih drava SCG i BiH, (bilo) mogue presei ne samo u regionu tzv. Mekoh trbuha Hrvatske, ve na etri dela. 15. Izuzetna duina dravnih granica -2.028km 16. Problemi granica: Sa Slovenijom oko Piranskog zaliva (problem vie psiholoke prirode nego realni); sa BiH (nisu ozbiljni problemi-kod Bihaa, granica kod Neuma-to je obala duine 5km deca idu sa pasoima u kolu); sa Srbijom problem na Dunavu zbog meandriranja reke. U sluaju bokokotorskog zaliva kompromis je naen u zajednikom patrolitranju crnogorske i hrvatske pogranine policije. Od ekonomskih determinanti spoljne politike Hrvatske najvanije su: a) Srednji nivo ekonomske razvijenosti u svetskim razmerama, tj nizak nivo razvjenosti u evropskim okvitima i relativno razvijen aprivreda u originalnim okvirima. Prema hrvatskim izvorima bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je najmanje 7.000 dolara. b) Proces tzv. tranzicije privrede (i drutva), slino ostalim zemljama biveg socijalistikog sistema, je praen brojnim problemima privatizacije, ostajanja bez zaposlenja, denacionalizacije...meutim od 1995.g. poinje period privremenig rasta. c) Finansijsku situaciju karakterie stabilnost valute i prilino niska inflacija. Hrvatska dugovanja stranim zemljama, ukljuujui i deo ukupnog duga bive SFRJ. A996.g. Tuman navodi iznos od 4,5 milijardi dolara ukupnog duga. Neki zapadni analitiari navode podatak od skoro 6 milijardi dolara, to Hrvatku ini najzaduenijom zemljom u tranziciji po stanovniku, nakon Rusije. Visoki trgovinski deficit pokriva se visokim iznosima deviznih doznaka radnika-migranata i iseljenika, i prihodima od turizma i saobraaja. -Bitne determinante spoljne politike Hrvatsk vojne prirode su: a) Relativno mona (barem u regionalnim okvirima) vojna sila, kao rezultat njene prioritetne izgradnje

tokom rata 1991. Hrvatska vojska broji menje od 60.000 pripadnika. Ograni ene finansijske mogunosti Hrvatske utiu i na mogunost dalje ekspanzije vojne sile. b)Zbog specifinih prilika Hrvatska je forsirano razvijala vojnu industriju (proizvodnja, recimo tenkova). Prema nekim podacima, vojna proizvodnja odvija se u oko 300 firmi (najzna ajnije su: uro akovi, Konar, Torpedo..) Za Hrvatsku se poseban problem javlja bog nastojanja da se to bre prikljui zapadnim vojnim integracijama (Partnerstvo za mir, NATO), to podrazumeva naputanje jugoslovenske i sovjetske vojne tehnologije i prelazak na tehnologiju NATO-a. -Od meunarodno politikih determinanti spoljne politike Hrvatske treba izdvojiti: a) relativno brzo postizanje meunarodnog priznanja i uspostavljanje i razvijanje diplomatskih odnosa sa velikim brojem drava. Sa veinom tih zemalja uspostavljen je vrlo liberalan reim kretanja ljudi, i da u gotovo sve evropske zemlje graani Hrvatske mogu putovati bez viza. b) Hrvatska je vrlo brzo uspela postati lanica velike veine meunarodnih (vladinih) organizacija. 1992.g.primljena je u UN, a nedugo nakon toga i u KEBS. Ona je lanica i OEBS-a, Saveta Evrope, Centralnoevropske inicijative, itd. Do sada nije uspela postati lan samo STO (ima status posmatraa) kao i CEFTA-e i to je sa stanovita Hrvatske spoljne politike najbolnije evroatlanskih integracija EU, NATO. c) Hrvatska nema znaajnih ni globalnih ni bilateralnih problema sa trima najveim dravama: SAD, Rusijom i Kinom. Sa SAD su bili ostvareni odnosi stratekog partnerstva, a Hrvatska je uglavnom imala znaajnu podrku SAD u ostvarenju svojih ciljeva. U odnosima Hrvatske sa Rusijom postoji odreena rezerva o ruskom prosrpskom stavu tokom jugoslovenske krize ali je ekonomska saradnja solidna. d) Odnosi sa susedima su razliiti od vrlo dobrih (bez otvorenih pitanja) sa severnim susedima Maarskom, Austrijiom, preko relativno dobrih (uz odreena nereena pitanja) sa zapadnim susedima Slovenijom i Italijom, do protivrenih(zbog podrke na reima, ali ne toliko u sutinskim stratekim opredeljenjima) sa BiH i nereenih(osim osnovnog priznanja i uspostavljanja diplomatskih odnosa) sa SCG. -Od unutranjih politikih determinanti spoljne pol Hrvatske treba navesti: a) Po svom sistemu drava je parlamentarne demokratije, sa sistemom podele vlasti, ali uz veoma znaajnu ulogu Predsednika Republike, to neke navodi na zakljuak da se radi o tzv polupredsednikom sistemu. b) viestranalki partijski sistem. c) Na osnovu dosadanje prakse, bitnim kreatorom spoljne politike Hrvatske mo e se smatrati Predsednik Republike, kao i predsednik vlade, ministri inostranih poslova i odbrane. Glavne karakteristike spoljne politike 1.Osnovni ciljevi: a) Ostvarenje nezavisnosti i meunarodnog priznanja taj cilj je bio karakteristian za period 19911992 god i ostvaren je relativno brzo. Taku na i ostvarenje ovog cilja predstavljalo je meusobno priznanje Hrvatske i SRJ avgusta 1996. b) Osiguranje teriorijalne celovitosti Ovaj cilj je prisutan od poetka rata u Hrvatskoj do danas i ostvarivan je i diplomatskim i vojnim putem. c) Ostvarenje vojne sigurnosti uavi u ratne sukobe bez regularne vojske, hrvatska vlast je bila prisiljena forsirano graditi sistem odbrane i naoruavati je. Taj drugi zadatak ostvarivala je uporednim razvitkom vlastite vojne industrije i (zbog embarga UN na izvoz oruija na prostore buve SFRJ) ilegalnim nabavkama oruija na tzv. slobodnim tritiu. Hrvatska je pozivom za prijem u NATO na bukurekom samitu 2008. i zvaninim prijemom 2009. godine ostvarila najznaajniji spoljnopolitiki

prioritet. d) Razvitak (to povoljnijih) ekonomskih odnosa sa svetom gubitak ekonomskog potencijala (kako znaajnog izvoznog trita, tako i znaajnog izvora sirovina) SFRJ, Hrvataska je nastojala nadoknaditi preorijentacijom na svetsko trite. U tome je ostvarila relativno skorman uspeh. e) ulazak u evroatlanske integracije f) Odbijanje ukljuenja u Balkanske integracije (smatraju da nemaju kulturnih slinosto sa Balkanom ve vie sa centralnom Evropom jer su bili pod AU) modifikovano je uklju ivanjem u saradnju u okviru regionalnih inicijativa i organizacija. Hrvatska je danas kandidat za ulazak u EU i trenutno vodi pregovore sa Briselom o pristupanju ali je pozitivan ishod pregovora prilino neizvestan zbog problema u okviru institucionalnih reenja EU (blokada oko ratifikacije Lisabonskog sporazuma) ali i zbog nezadovoljavajue delotvornosti hrvatskog pravosua i policije u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Treba istai da je saradnja sa Hakim tribunalom dugo bio jedan od nepremostivih uslova za sticanje kandidata za EU, ali je to prevazieno hapenjem i izzruenjem generala Gotovine Hagu. Ipak to nije spreilo EU da i pored neizvrene obaveze Hrvatska potpie Sporazum o pridruivanju 2001. godine. g) Treba pomenuti i da je Hrvatska 2008. godine postala nestalni lan SB UN.

39. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Grke (Zbornik: Stojkovi i Damian) UVOD Moderna Grka spoljna politika, koja datira od priznavanja njene nezavisnosti od strane evropskih sila 1832, moe se grubo podeliti u 3 perioda. Prvi period, koji je trajao od grko-turskog sukoba 1922. godine, odlikuje ekspanzionizam mlade grke drave iji je glavni spoljno-politiki motiv bio da doe u posed delova tradicionalnih grkih maloazijskih oblasti koje su jo uvek bile pod turskom vlau i pri tom je koristila vojna i diplomatska sredstva. Drugi period, koji je trajao do 1974. godine karakteriu napori niza grkih vlada, demokratskih i autoritarnih, da ouvaju jedinstvo grke drave pred izazovima II svetskog rata, graanskog rata koji je usledio potom kao i Hladnog rata i povremenih yategnutosti u odnosima sa Turskom. Trei period, koji traje do danas, moe se oznaiti kao period diverzifikacije grkih spoljnopolitikih veza dodajui pored bliskih odnosa sa SAD i jaanje veza sa Evropskom Zajednicom, iji je lan u meuvremenu postala, kao i blie kontakte sa balkanskim dravama. Zajedniki element za sva ova tri perioda je grki odnos prema Turskoj i njena percepcija Turske kao glavne opasnosti za sigurnost Grke. Sve vanije spoljnopolitike inicijative Grke bile su motivisane, direktno ili indirektno, stvaranjem povoljnijeg odnosa snaga prema Turskoj. UNUTRANJE DETERMINANTE SPOLJNE POLITIKE Kraj 80-ih i poetak 90-ih godina je period koji karakterie politika nestabilnost u Grkoj. Dve dominantne partije, PASOK i Nova Demokratija, smenjuju se na vlasti. Pobeda PASOK-a na izborima 1993. nije donela znaajnu pol. stabilnost. Brojne okolnosti kao to su raspad SFRJ, pitanje nezavisne Makedonije, kriza sa Turskom oko egejskih ostrva, pitanje Kipra itd. dovele su do ja anja patriotskih i nacionalistikih oseanja u javnom mnjenju. Izjave grkih zvaninika nakon proglaenja nezavisnosti Makedonije 1991. godine kako nikada nee priznati nezavisnu Makedoniju i ekonomske sankcije koje je Grka uvela svom novom severnom susedu, posebno e dovesti do homogenizacije grke javnosti i ujedinjenja svih aktera oko tzv ''Makedonskog pitanja''. Dogaaji oko Makedonije izazvali su sline emotivne reakcije i uzavrelost u Grkoj kao u sluaju kiparske krize poetkom sedamdesetih. Pobeda PASOK-a na izborima 1993. godine nije donela unutranju stabilnost. Posle smrti premijera i voe PASOK-a Andreasa Papandreua 1996 g. i dolaska na vlast Kostasa Simitisa Grka se, posle skoro pune decenije politikih previranja i nestabilnosti,uputila ka periodu unutranje politike stabilnosti. Dominacija PASOK-a na politikoj sceni Grke je nastavljena i tokom prvih godina 21. veka, ali je ona znaajno poljuljana nakon izbornog poraza 2004. godine i 2007. godine. U Grkoj je trenutno na vlasti desnica (Nova demokratija) koja se suoava sa nezadovoljstvom radnika, sindikata i studenata zbog ekonomske, radne i obrazovne politike kao i zbog jakog uticaja svetske ekonomske i finansijske krize na Grku. Dugorona privredna stagnacija grke privrede utie na pogoranje ekonomsko - socijalnih uslova u zemlji i na nestabilnosti politikog poretka. Istovremeno, nepovoljna privredna i finansijska kretanja utiu i na stanje vojne industrije koja gubi korak sa potrebama za unutranjom reorganizacijom i modernizacijom oruanih snaga.

SPOLJNE DETERMINANTE a) Turska kao najvei bezbednosni rizik za Grku percepcije potencijalne vojne pretnje Turske u odnosu na Grku imaju duboke istorijske korene ali su naroito pojaane od vremena Kiparske krize 1974. godine. Turska je, iako saveznik u okviru NATO, iskoristila vojnu silu za okupaciju severnog dela Kipra i odande proterala oko 200.000 kiparskih Grka. Sve dok je tako, nijedna Gr ka vlada ne moi da smatra Tursku pravim savznikom. Grka smatra da se poveani vojni potencijal Turske moe manifestovati protiv Grke na Kipru, u Egejskom moru, u Trakiji ili na sve tri ta ke odjednom ( pod izgovorim zatite Turske manjine). Takoe se smatra da izbijanje sukoba na Kosmetu u koje bi bila na neki nain uvuena i Makedonija, moe dovesti do jaanja Turskog uticaja i na severnim Grkim granicama. b) Balkanska nestabilnost kao bezbednosni rizik za Grku Izmeu 1981 i 1989. godine za vreme dok je A. Papandreu prvi put bio Gr ki premijer, grka vlada je pokazala znaajan interes za Balkan. PASOK-ova Balkanska politika teila je da ostvari bliske veze sa svojim severnim susedima. Dodatna motivacija za takvu politiku bila je kontrabalansiranje turskog uticaja u regionu. Glavni oslonac PASOK-ove Balkanske politike je bilo stvranje specijalnih odnosa sa Bugarskom. Grko-bugarsko zbliavanje je poelo padom grke hunte 1974. godine, a odnosi su produbljivani tokom sedamdesetih i osamdesetih. Uprkos injenici da su te dve zemlje pripadale razliitim vojnim i politikim blokovima, osnovu njihovog zbliavanja inila je turska opasnost. Todor ivkov je krajem 80-ih iz Bugarske iselio nekoliko stotina hiljada bugarskih Turaka i Pomaka (islamizovano slovensko stanovnitvo). Zajedniko slaganje u spoljnoj politici dve zemlje izraeno je i po pitanju Makedonije saglasnou da je re o geografskom, ali ne i etnikom prostoru. Do promene u Grkoj politici prema Bugarskoj dolo je posle pada Todora ivkova i promene Bugarske politike prema Turskoj i turskoj manjini u Bugarskoj. Nova bugarska vlada prela je na politiku postepenog jaanja saradnje sa Turskom. To je i ujedno bio kraj Grke politike specijalnih odnosa sa Bugarskom. Pored toga, saradnja sa Bugarskom se razvija pre svega na multilateralnoj osnovi budui da su obe zemlje lanice NATO i EU. Za Grku, makedonsko pitanje ima vie aspekata. Grko protivljenje imenu Republika Makedonija zasnovano je na tome to je jo iz vremena Aleksandra Makednoskog istorijsko ime Grke severne pokrajne Makedonije, na iskustvima iz doba graanskog rata kada je veliki broj graana slovenskog porekla podstaknut spolja ozbiljno bio ugrozio celovitost Grke i na vekovnom rivalitetu izmeu atiske i solunske regije oko primata u Grkoj. Tu je i bojazan da bi nova makedonska drava mogla potpasti pod jai uticaj Bugarske ili Turske. injenica je da su Bugraska i Turska bile prve zemlje koje su priznale samostalnu makedonsku dravu i to pod imenom Republika Makedonija dalo je dodatno opravdanje za grku zabrinutost. Grka reakcija na proglaavanje nove makedonske drave pod imenom Republika Makedonija bila je zatvaranje granice prema njoj i uvoenje ekonomskog embarga, koji je bio na snazi skoro 2 godine. U meuvremenu, strasti su poele da stiavaju i da se oseaju negativni ekonomski i politiki efekti embarga (izolovanostGrke u EU po tom pitanju i pritisak SAD). Makedonija je primljena u UN pod kompromisnim imenom Biva Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), a odnosi izmeu dve zemlje su normalizovani na osnovu sporazuma iz Njujorka iz 1995. godine uz posrednitvo Sajrusa Vensa ime je iskazana dobra volja obe strane u postepenom reavanju preostalih sporova. Meutim, iako je reavanje makedonskog pitanja ulo u diplomatske vode, za Grku ovo pitanje i dalje ostaje otvoreno, posebno ako se ima u vidu percepcija gr ke nacionalne bezbednosti. To se pokazalo i na samitu zemalja NATO u Bukuretu u aprilu 2007. godine kada je Grka izrazila negativno miljenje u pogledu poziva Republici Makedoniji da se prikljui

Severnoatlantskoj alijansi. Pored neslaganja SAD i pojedinih lanica NATO, Grka je ostala pri stavu da se jedino izmenom naziva moe oekivati izmena njenog stava u pogledu integracija Makedonije. Nepopustljiv stav Grke doprineo je osetnom zahlaenju odnosa izmeu Grke i Makedonije i jaanju nacionalnih oseanja u obe drave koji se povremeno manifestuju verbalnim ispadima zvaninika i medijskom propagandom. Pod pritiskom SAD, koje ele da vide Makedoniju u NATO, obe strane su pristale na posredovanje UN. Izaslanik UN, Metju Nimic je nakon razgovora sa predstavnicima Gr ke i Makedonije, poetkom 2008. godine izaao sa pet predloga promene naziva Makedonije: Demokratska Republika Makedonija, Ustavna Republika Makedonija, Nezavisna Republika Makedonija i Republika Gornja Makedonija. Iako su grki diplomati komentariui Nimicov predlog istakli da je u pitanju ''dobra osnova za pregovore'' u Grkoj vlada nepodeljena saglasnost da e nereavanje pitanja imena severnog suseda dovesti do blokade na makedonskom putu ka EU i NATO. Zvanina Atina na elu sa predsednikom vlade Kostasom Karamanlisom podrava posredovanje izaslanika UN pri emu predlae naziv Republika Skoplje emu se zvanina Makedonija otro protivi. Reenje ovog spora u velikoj meri e zavisiti ne samo od dobre volje neposredno ukljuenih strana, ve i od stava Vaingtona. Za razliku od Buove administracije koja je snano podrala lanstvo Makedonije u NATO i EU i priznala njen konstitucionalni naziv, izgleda da Obaminoj administraciji ovo pitanje ne stoji meu prioritetima u voenju spoljne politike. c) Grka politika prema Albaniji uslovljena je injenicama da u junoj Albaniji ivi znaajna grka manjina (izmeu 300 hiljada i 500 hiljada) da se u Grkoj nalazi, vie stotina hiljada albanskih migranata, koji su uglavnom ilegalni gastabajteri, i da dalje otvaranje albanskog pitanja, moe predstavljati veliku opasnost po grku bezbednost. Od samog poetka jugoslovenske krize Grka je svojim stavovima, a i brojnim diplomatskim i humanitarnim inicijativama pokazala da ima nepristrasan stav u jugoslovenskom konfliktu. Za Grku, najnepovoljniji scenario raspleta konflikta na jugu Balkana bilo bi izbijanje ratnih dejstava na Kosmetu. To bi po njihovom miljenju, verovatno uvuklo u rat i Albaniju i Makedoniju, a takoe, direktno ili indirektno, i Tursku. U pogledu jednostranog proglaenja nezavisnosti od strane privremenih institucija Kosova i Metohije 17. februara 2007. godine, Grka je zauzela stav da nee priznati nezavisnost i podrala je stav Srbije da je potrebno nastaviti pregovore o statusu june pokrajine Republike Srbije u okviru Rezolucije SB UN 1244 i vaeih pravila meunarodnog prava. Pored toga, Grka je podrala stvaranje pravno-policijkse misije EU (EULEX) i njeno slanje na KiM. to se tie odnosa sa naom zemljom, moemo rei da su oni prijateljski; grko javno mnjenje ima pozitivno miljenje o nama i oseaja simpatije prema Srbiji. Verovatno glavni razlog tome (pored verskih i istorijskih razloga) je to to se Grki i nai nacionalni interesi nigde ne suprotstavljaju. Pored toga, Grka je snaan zagovornik integracije svih zemalja Balkana u EU i NATO. GRKA U POTRAZI ZA ODGOVARAJUIM MODELOM BEZBEDNOSTI Smatra se da NATO, zbog svoje globalne uloge vie valorizuje strateki znaaj Turske za Savez nego principijalne stavove Grke. Zbog toga to Turska ima vrlo vanu ulogu u amerikim dugoronim planovima na Bliskom istoku, u bivim Sovjetskim republikama, u Aziji i uopte u muslimanskom svetu, NATO nije u mogunosti da u sukobu izmeu Grke i Turske arbitrira u korist Grke. Dakle, Turska ima veliki strategijski znaaj za SAD i NATO. Iz tih razloga traenje veeg oslonca u Evropskom sistemu bezbednosti je za Grku postalo odreena alternativa. Formiranje zajednike odbrambrene politike u okviru EU, u Grkoj je vieno kao veoma povoljna mogunost. Evropski bezbednosni okvir ima odreene prednosti za Grku u poreenju sa

Atlanskim. Ako se ustanovi zajednika politika odbrane ona e po definiciji garantovati bezbednost od agresije spolja svim zemljama lanicama. Imajui u vidu Tursku pretnju, Grka bi u tom sluaju mogla da rauna na podrku EU. 40. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Makedonije (Zbornik: Stojkovi, Damian) Od sticanja nezavisnosti, osnovna karakteristika spoljne politike Makedonije sastoji se u oslanjanju i povezivanju sa zapadnim silama, a u prvom redu sa SAD. ini se da se determinante takve spoljopolitike orijentacije u velikoj meri proizlaze iz odnosa sa susednim zemljama to e u daljem tekstu biti pokazano. Makedonija se granii sa Grkom na jugu, sa Bugarskom a istoku, sa Srbijom na severu i sa Albanijom na zapadu. Makedonija ima velikih problema sa albanskom populacijom na svojoj teritoriji a posebno teroristikim i ekstremistikim grupama. U ekonomskom smislu, Makedonija je ranije, od SFRJ, bila dosta zavisna od celokupnog Ju trita. Nakon nestanka jedinstvenog trita makedonska privreda je i dalje nerazvijena. Politiki sistem ove zemlje ini se nestabilnim, a njene odbrambrene snage su relativno slabe. Makedonija raspolae sa najmanjim ukupnim brojem aktivnih i rezervnih vojnika u poreenju sa susednim zemljama. Odmah po sticanju nezavisnosti Makedonije, Albanci su poeli da trae nezavisnost (1992.g odrali su sopsteveni referendum na kome se 90% izjasnilo za nezavisnost u odnosu na Makedoniju, a izbili su i sukobi sa Makedoncima). Albanci iz Makedonije, kao i oni sa Kosova organizovali su sopstvene paravojne jedinice. Albanci su osnovali i svoj univerzitet u Tetovu. Dakle, u Makedoniji postoje (latentni a ponekad i manifestni) konfliktni odnosi izmeu Makedonaca (koji prema propisu iz 1994 ine oko 67% populacije te zemlje) i Albanaca (oko 23% populacije). Inae, Skoplje je posle Tirane drugi najvei albanski grad. Ovi unutranji problemi Makedonije u mnogome optereuju njene odnose sa Albanijom, koja priznaje Makedoniju, ali je smatra dravom koja ne pripada iskljuivo makedonskom narodu. Vlada iz Tirane smatra da je popis stanovnitva lairan i da Albanci ine vie od 40% populacije Makedonije. Predsednik Albanije zalae se za reavanje problema diplomatskim putem, ali je stavio do znanja da njegova vlada u sluaju izbijanja rata u Makedoniji nee stajati skrtenih ruku. Poetkom novembra 1993. godine makedonska policija je uhapsila grupu Albanaca koji su planirali da na zapadu zemlje proglase tzv. ''autonomnu pokrajinu Iliridu'' koja je trebalo da se potom otcepi i pripoji Albaniji a moda i nezavisnom Kosovu. Nakon ovog dogaaja datira osnivanje brojnih teroristikih i separatistikih grupa Albanaca koje deluju na podruju KiM i zapadne Makedonije. Uprkos veinskom protestu makedonskog naroda, vlada iz Skoplja je podrala agresiju NATO na Srbiju 1999. godine i odobrila stacioniranje vazduhoplovnih snaga i prelet teritorije od strane NATO. 2001. godine albanska paravojna jedinica ANA (Albanska nacionalna armija) je pokrenula ustanak protiv makedonskih vlasti koji je eskalirao u otvoreni sukob izmeu terorista i makedonskih snaga bezbednosti. Poput sukoba na Kosovu 1997. i 1998. pobuna je ciljala ka internacionalizaciji problema. Makedonske vlasti u poetku nisu reagovale zbog umirujuih izjava zapadnih zvaninika, ali su bile prinuene da reaguju kada su uvidele da sukob prerasta u zapaljivu oruanu pobunu. U borbama koje su voene u Bitolju, Tetovu, Prilepu i Skoplju dolo je do pravog graanskog rata budui da se etniko makedonsko stanovnitvo naoruavalo kako bi odgovorilo na napade terorista. Zahvaljujui posredovanju SAD i EU izmeu dve strane je potpisan Ohridski sporazum koji predvia: uvoenje albanskog kao zvaninog jezika, poveano uestvovanje Albanaca u institucijama, usvajanje novog modela decentralizacije i razoruanje ANA. U operaciji pod nazivom ''Sutinska etva'' makedonske snage i NATO razoruali su nekoliko hiljada pripadnika ANA.

Drugi problem spoljne politike vlade u Skoplju sadran je u odnosima sa Bugarskom, iji su vojnici u oba svetska rata okupirali Makedoniju, pokuavajui da realizuju koncept Velike Bugarske. Bugarsko rukovodstvo smatra da makedonski jezik predstavlja samo jednu varijantu, (dijalekt) bugarskog jezika. Drugim reima, Bugarska je priznala makednosku dravu ali ne i postojanje posebne Makedonske nacije, t.j. Makedonija je za Bugarsku samo jo jedna bugarska drava. Uprkos miljenju Badinterove arbitrane komisije da Makedonija ispunjava uslove za meunarodno priznanje, Makedonija nije bila priznata sve do kraja jula 1992. godine. Glavni razlog za to leao je u protivljenju Grke koja je postavila odreene usove za priznanje, ukljuujui promenu imena Makedonije (strahujui od moguih buduih teritorijalnih aspiracija ove bive Ju republike prema severnim delovima grke teritorije). Grka negira postojanje posebnog makedonskog identiteta. Takoe, spor je i oko zastave (zvezda na zastavi pronaena je u grobu Fiilipa Makedonskog). Makedonija je ipak postala lan UN pod privremenim, tehnikim imenom Biva Ju Republika Makedonija. Ipak problemi na relaciji Atina-Skoplje poslednjih godina su intezivirani, naroito nakon to je Grka na bukurekom samitu NATO 2008. godine uloila veto na poziv Makedoniji da se prikljui ovom vojnom savezu. Sukob oko imena preti da preraste u dugotrajni spor sudei po izjavama grkih zvaninika koji integraciju u EU Makedonije uslovljavaju kompromisom oko ustavnog nayiva zemlje. Nakon Slovenije, Makedonija je druga biva Ju republika koja je 1995. godina postala lanica programa Partnerstvo za mir, a sklopljen je i sporazum izmeu SAD i Makedonije kojim se dozvoljava stacioniranje i boravak amerikih vojnika na njenoj teritoriji. Makedonska vlada ulae znaajne napore u cilju razvoja uzajamnih odnosa i ima cilj da postane lan NATO. S jedne strane, uspostavljanje pol. i vojne saradnje sa SAD trebalo bi da poslui za pacifikaciju albanske manjine u Makedoniji. Sa druge strane, tim putem tei se postizanju vee fleksibilnosti Grke oko pomenutih spornih pitanja i jami opstanak nezavisne i celovite Makedonije u odnosu na potencijalne pretenzije suseda. Tree, Makedonsko rukovodstvo smatra da prisustvo Amerikanaca u toj zemlji ojaava i njenu politiku poziciju u odnosu na Bugarsku, t.j. preventivno deluje prema eventualnim Bugarskim aspiracijama koje bi mogle dovesti u pitanje Makedonsku nezavisnost. U pogledu evropskih integracija Makedonija je jedna od prvih zemalja na zapadnom Balkanu koja je dobila status kandidata za lanstvo u EU (2005. godine), ali su izgledi njenog lanstva u blioj budunosti prilino slabi. Politika nestabilnost koja se odlikuje povremenim eskaliranjem nasilja (kao prole godine na parlamentarnim izborima kada je dolo do oruanog obrauna u jednoj izbornoj jedinici), narasli kriminal i korupcija, spor sa Grkom-sve to usporava put Makedonije ka lanstvu u EU. Moderna makedonska drava ima ogroman geopolitiki i geostrateki znaaj, koji je priznavao i sam Bizmark govorei o geopolit znaaju makedonske teritorije u 19 veku. On je isticao da onaj ko vlada Makedonijom vlada itavim Balkanskim poluostrvom. Svi oni koji ele da iz severne i Zapadne Evrope dou do Bliskog istoka ili Srednjeg moraju da idu preko Makedonije. Atraktivnost geopolitikog poloaja Makedonije potie u prvom redu iz injenice da njen sredinji deo obuhvata jedan segment Vardarko-Moravske doline kojom prolaze kopnene saobraajnice koje spajaju Zapadnu i Severnu Evropu sa Bliskim istokom i susednim regionima. Povezuje i Solun i obezbeuje izlaz na Egejsko more a i itav prostor od june ka severnoj Srbiji. 41. Savremeni meunarodni poloaj i spoljna politika Rumunije UVOD Padom reima aueskua i krvavim nemirima u Temivaru i Bukuretu 1989. godine zavren je

viegodinji period realnog socijalizma i vezanosti za SSSR i zemlje istone Evrope. Promena u unutranjoj politici i podsticanje uvoenja ustavnih, politikih i ekonomskih promena doprineli su promeni spoljne politike. Nakon raspada Varavskog pakta, SEV i SSSR, Rumunija je izvrila potpuni spoljnopolitiki preokret i orijentisala se prema lanstvu u regionalnim organizacijama i institucijama kao i meunarodnim organizacijama politikog, vojnog i ekonomskog karaktera (MMF, Svetska banka, NATO, EU). Pored toga, iskljuiva vezanost za SSSR u sveukupnim odnosima tokom perioda od nekoliko decenija zamenjena je zaokretom ka SAD i zapadnoevropskim zemljama. Tesnom saradnjom sa SAD i otvorenom podrkom njenim spoljnopolitikim aktivnostima krajem 90-tih godina 20. veka i poetkom 21. veka, Rumunija je nagraena lanstvom u NATO 2004. godine i EU 2007. godine. UNUTRANJE DETERMINANTE SPOLJNE POLITIKE U Rumuniji su veliki problemi vezani za korupciju i kriminal pa su zbog toga mnogi stru njaci smatrali da nikada nee ui u EU. Ipak Rumunija je, zahvaljujui snanoj podrci SAD, postala lan EU 2007. godine. U zemlji, privatizacija je sporo isla, pogotovu velikih giganata kao i sve tranzitne zemlje, tu je oklevala dok je privatizovala male firme. Rumunsko trite je najvece trziste na Balkanu i geografski i demografski (23 miliona stanovnika)i zbog toga su mnogi ocekivali puno veci priliv kapitala. Problemi sa maarskom manjinom izraavaju se u zahtevima za teritorijalnom autonomijom i ponekad separatistikim aspiracijama radikalnih stranaka i pojedinaca. Nakon pritiska SAD i EZ Rumunija i Maarska su sklopile Temivarski ugovor 1996. kojim su maarskoj manjini u Transilvaniji garantovana prava, ukljuujui lokalno samoupravljanje ali bez prava na teritorijalnu autonomiju. este zahteve za autonomijom a ponekad i otcepljenjem koje ponekad otvoreno ili latentno podrava i zvanina Budimpeta, Rumunija za sada uspeno potiskuje mada su separatistike tenje izrazito narasle nakon jednostranog proglaenja nezavisnosti od strane privremenih vlasti u Pritini. U pogledu politikog i stranakog sistema u Rumuniji kao i u ostalim istonoevropskim zemljama se izdvojio veliki broj stranaka razliitih ideolokih orjentacija. Vlada koja je formirana nakon prvih viestranakih izbora 1990. godine bila je pod vostvom Socijaldemokratske partije, a predsednik drave bio je Jon Ilijesku. Od 1996. godine promenile su se tri vlade: 1996. Emil Konstatinesku, vo a opozicije, je postao predsednik drave; 2000. godine su socijaldemokrate ponovo dole na vlast a sa njima i Ilijesku kao ef drave; a 2004. godine je za predsednika Rumunije izabran Trajan Basesku ispred koalicije Pravda i Savez Istine. SPOLJNE DETERMINANTE SPOLJNE POLITIKE Tri su momenta dovela do promene poloaja Rumunije u savremenim meunarodnim odnosima: 1) raspad SSSR-a, Varavskog ugovora i SEV ime je nestala zavisnost od Moskve; 2) novi susedi Ukrajna i Moldavija (nakon raspada SSSR-a) i SRJ (nakon raspada SFRJ); 3) snana afirmacija zapadnog modela pol. i ekonomskog organizovanja. Rumunija je svoju spoljnopolitiku orjentaciju od pada aueskua usmerila ka lanstvu u EU i NATO. U tom smislu zemlja je zapoela integracije u EU 1993. godine i postala pridruena zemlja 1995. godine, zemlja kandidat 2004, a lanica 2007. godine; lan NATO Rumunija je postala 2004. godine, a ve 2008. godine je uspeno organizovala samit ovog vojnog saveza u Bukuretu. lanstvo u EU i NATO Rumunija duguje ne samo svom povoljnom geografskom i geopolitikom poloaju ve pre svega interesima SAD koje su snano podrale lanstvo Rumunije u obe organizacije. Rumunija i Bugarska su najznaajnije teritorije za vojne baze NATO jer povezuju zapadnu i srednju Evropu sa

Kavkazom i Bliskim istokom koji su od stratekog znaaja za SAD. Rumunija se prikljuila Centralnoevropskoj inicijativi; sa Bugarskom i Albanijom prikljuila se Crnomorskoj ekonomskoj saradnji; sklopila bilateralne ugovore o slobodi trgovine sa lanicama CEFTA (centralno evropska zona slobodne trgovine). Ciljevi spoljne politike su potpuna integracija u severnoatlantske i evropske institucije (to je i uenjeno), regionalna i bilateralna saradnja sa susedima pogotovu onima u kojima ive Rumuni i bliski odnosi sa SAD i partnerski odnosi sa Rusijom. Susedi. Teritorijalni problemi sa Ukrajinom bili su u vezi sa nepostojanjem ugovora o definisanju granica i poloaja manjina. To je uostalom bila i sporna taka u rumunskom prikljuenju NATO. U smislu teritorijalnog spora sa Ukrajinom, 1948. Rumunija je ustupila Zmijsko ostrvo u Crnom moru Sovjetskom Savezu na korienje, dok Ukrajinci tvrde da je ono dato trajno. U osnovi problema zapravo je bogatstvo prirodnim gasom i naftom oko samog ostrva. Ukrajina ne samo da ne eli da ustupi ostrvo ve eli da proiri ekonomsku zonu oko njega na desetine nautikih milja na osnovu pravila meunarodnog prava to Rumuniji ne odgovara. Zakljuenjem meudravnog ugovora 1997. godine, strane su se dogovorile da se uzdre od upotrebe nasilja i istakle volju da se spor rei pred MSP, garantovana su prava rumunske manjine u Ukrajini a Rumunija je priznala ukrajinski suvrenitet nad ostrvom. 2004. godine sluaj je predstavljen Sudu a sudsko vee je donelo presudu 2008. godine kojim je utvrena linija razgranienja u maritimnoj oblasti oko ostrva. Rumunija je imala pretenzije prema Junoj Dobrudi koja je posle II sv rata pripala Bugarskoj. San-stefanskim mirom Rumunija je dobila nezavisnost i deo Dobrude. Tokom Balkanskog rata na kratko ju je Bugarska prisvojila pa je vratila Rumuniji. Za vreme I sv rata Rumunija je morala Rusima da obezbedi iskrcavanje u Dobrudi ali je Nemaka zauzima i nudi je Bugarskoj ali ne celu zbog stratekih puteva. Ali Pariskim ugovoriom 1918. Rumunija dobija Junu Dobrudu da bi posle II sv rata Juna Dobruda ipak pripala Bugarskoj. Odnosi sa Moldavijom su u najmanju ruku sloeni. Nakon dezintegracije SSSR i proglaenjem nezavisnosti Moldavije, Rumuni su u ovoj bivoj sovjetskoj republici pokrenuli pitanje ujedinjenja sa Rumunijom. Osnovni problem je to u Moldaviji ivi vie od tri miliona etnikih Rumuna i nekoliko stotina hiljada Ukrajinaca i Rusa pa bi eventualno ujedinjenje izazvalo negodovanje Ukrajine i Rusije a verrovatno i Bugarske i Turske. Kada je Rumunija ula u EU 2007. godine veliki broj graana Moldavije je izvadio rumunski paso i na taj nain se jo vre vezao za maticu ostavljajui pitanje postojanja Moldavije da stoji u neizvesnosti. U pogledu odnosa sa Srbijom treba istai da su oni bili bliski i prijateljski i za vreme hladnoratovske konfrontacije. Uporedo sa raspadom SSSR i Varavskog pakta i zaetkom jugoslovenske krize Rumunija iz korena menja sopstvenu spoljnu politiku i okree se Zapadu pri emu zauzima neutralan stav prema raspadu SFRJ. Za vreme bombardovanja Srbije 1999, stavila je svoj vazdu ni prostor na raspolaganje NATO to je ozbiljno poremetilo odnose sa nama koji su normalizovani tek nakon 2000. godine. Kao lanica EU, Rumunija se vrsto zalae za lanstvo Srbije u EU i NATO i stoji na stanovitu nepriznavanja nezavisnosti KiM zalaui sa za nastavak pregovora o statusu uz potovanje rezolucije SB UN 1244 i meunarodnog prava. 42. Turska kao regionalna sila i njena politika na Balkanu ( Zbornik: Stojkovi, Damian) UVOD Zahvaljujui fleksibilnoj i konstruktivnoj spoljnoj politici Kemala Ataturka, koji se u svojim

reformama oslanjao na veze i iskustva zapadne demokratije, a nastojao je odr ava dobre odnose sa susedom SSSR-om uspostavljen je Balkanski pakt 1934. (Ju, Rum, Tur, Grka). U to vreme, sve do poetka II sv. rata i raspada ovog pakta, Balkan je predstavljao jedno od glavnih podruja delovanja turske diplomatije. Za vreme II sv. rata Turska zauzima neutralan stav i tako ostaje sve do 1945. godine. Zbog pretenzija SSSR na poseban reim plovidbe moreuzima i poveanog pritiska na istone granice, Turska po zavretku rata ulazi u NATO (1952) zajedno sa Grkom u okviru amerike zamisli zapreavanja Sovjeta. TURSKA SPOLJNA POLITIKA I BALKAN U raspodeli snaga na Balkanu u toku hladnog rata i bipolarizma Turska personifikuje Zapadni blok. Sticajem okolnosti Turska se kofrontira sa Grkom pitanje Kipra i ostrva u Egejskom moru. Do sporadinih sukoba bilo je i u odnosima sa Bugarskom zbog krenja prava mnogobrojne turske manjine u Bugarskoj posebno u vreme T.ivkova kad je odluio da se oni moraju deklarisati kao Bugari. U kratkom periodu 1953-55 Turska je sa Ju i Grkom bila lan Balkanskog saveza ali je zbog sve veeg nesporazuma Grke i Turske i normalizovanja odnosa Ju i SSSR-a ovaj savez stavljen ad acta. Kada su se poetkom 90-ih raspali SFRJ i SSSR u Ankari su preko noi oiveli otomanski snovi iako to javno nikada nije smela da prizna. Ankara je, ne sluajno, bila meu prvim zemljama koja je priznala novostvorene drave na ruevinama SFRJ i odmah je poela da intezivira odnose posebno sa BiH, Hrvatskom, Makedonijom i malo slabije sa Slovenijom. Istovremeno se naglo okrenula i prema ostalim zemljama, pre svega ka Albaniji. Od raspada Ju i SSSr-a ona nastoji da se nametne kao regionalna sila igrajui na kartu zatitinika interesa muslimanskog stanovnitva. Takvu poziciju Turske u mnogome odreuju i strategijski interesi SAD koji su inae bliski saveznik Ankare. Kada je poeo raspad Ju, Ankara je od prvog trenutka nastojala da bude to prisutnija na prostorima gde ivi muslimansko stanovnitvo i u mnogome se angaovala u posredovanju izmeu zaraenih strana. Osim toga, Turska je humanitarno, ekonomski, politiki i vojno (dok je javno isticala podrku uvoenju embarga na uvoz oruja prema svim stranama u isto vreme je tajno isporuivala oruje Sarajevu to je potvrdio i bivi naelnik generaltaba general Gure) podrala muslimane u BiH za vreme graanskog rata na prostoru bive Ju. Upadljivo je poela da razvija odnose i saradnju sa Albanijom i Makedonijom uz istovremeno povlaenje ambasadora iz Beograda i sniavanje odnosa na nivo otpravnika poslova pre svega da bi presekla tako osovinu Atina-Beograd. Albanija je uz Makedoniju veoma znaajna karika u Turskim planovima na Balkanu, pogotovu naspram Grke i Srbije sa kojima Turska tradicionalno ima veoma delikatne odnose. U tome joj raunice remeti Bugarska koja ne eli da se ukljui u politike igre Ankare. Treba istai da je Turska bila uz Iran najaktivnija islamska zemlja oko krize u Bosni. Nije tajna da Turska aktivno deluje u smeru povezivanja zelene transverzale od Ankare preko Zapadne Trakije, Bugarske i Makedonije ka Albaniji i Kosovu pa preko Sandaka do Bosne koji bi stavila pod sopstveni uticaj. Ta njena nastojanja potvruju mnogi potezi.Ona je inicirala izgradnju auto-puta Istambul-Sofija-Skoplje-Dra. Taj projekat znai mnogo vie od jedne saobraajnice jer po strani bi ostala Grka, SCG i Rumunija. U isto vreme se razmilja i o jednoj vertikalnoj magistarli od Centralne Evrope, preko Bugarske i Turske do Bliskog Istoka. Ako se taj projekat realizuje opet e Beograd i Atina ostati na sporednom koloseku. Osim toga, Turska je, uz SAD, bila najvei inicijator stvaranja muslimansko-hrvatske federacije koja je trebalo da ini protivteu srpskim interesima i da bude jezgro stvaranja budue unitarne BiH. Turska je meu prvim dravama priznala i Kosovo kao nezavisnu dravu. Tursko prisustvo na Balkanu nije diktirano samo pol. i strategijskim ciljevima nego ima i isto

ekonomske razloge. Nove krize na Balkanu dovele bi do ogromnog talasa iz Albanije, Makedonije i Bugarske. U tom sluaju Turska bi se nala na udaru jer bi muslimani pokuali da nau utoite u njoj. To bi izazvalo ekonomsku krizu u zemlji koja se suo ava sa visokom stopom nezaposlenosti. Taj problem je, iz Ankare gledano najizraeniji u Bugarskoj u kojoj ivi oko milion lica turskog porekla. 80-ih godina Turci su beali u domnovinu svojih predaka zbog progona komunistikog reima Todora ivkova, sada bee od nematine. Kada je 1997 godine utvreno da u zemlji boravi ilegalno od 300 do 400 hiljada bugarskih Turaka odlueno je da se u Bugarsku proteraju svi koji su u Tursku stigli sa turistikom vizom ili bez nje. Meutim vlada je pod pritiscima javnosti zasad odustala od proterivanja u Bugarsku. Svakako, treba rei da je Balkan, u planovima Turske odskona daska i prirodan put prema Briselu ije kapije nikako da otvori mada na njih kuca vie od tri decenije. Protivnici Turske u EU su sve glasniji: ona je malim delom evropska zemlja i mnogi se ale to u projektu Ustava nisu nglaeni hrianski koreni Evrope Ankara je zahvaljujui podrci monog saveznika SAD poslednjih godina stekla zavidnu meunarodnu poziciju, prema mnogim procenama moda i najveu po znaaju od vremena otomanske imperije. Kada se raspao SSSR na trenutak se uinilo da e oslabiti njen geostrateki znaaj. Sve do tada, Ankara je bila isturena brana prema Sovjetskoj imperiji ali rat u zalivu 1991, a potom ira ki rat iz 2003, pokazali su koliki je njen strategijski znaaj u regionu. Zapadni saveznici su tokom sukoba sa Irakom koristili baze na Jugoistoku zemlje zbog ega je Turska dobila veliku vojnu i ekonomsku pomo. Danas na zapadu u Turskoj vide branu protiv prodora fundamentalizma prvenstveno iz Irana i njegovog izvora u kavkavske zemlje i u Centralnoj Aziji. 43. Sile EU i njihova balkanska politika Evroatlantske integracije balkanskih drava do sada: Srbija - potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, 29. aprila 2008. godine, izmeu Republike Srbije i Evropske unije; lanica Partnerstva za mir. Crna Gora -ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i lanica je Partnerstva za mir. Hrvatska ima status kandidata za lanstvo u EU i lanica je NATO-a od 2009. Bosna i Hercegovina - potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i lanica je Partnerstva za mir. Slovenija od 1. Maja 2004. je punopravan lan EU i takoe je lanica NATO-a. Makedonija - ima status kandidata za lanstvo u EU od 2001. godine Albanija - potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i lanica je NATO-a od 2009. Bugarska od 1. Januara 2007. je lan EU (bez monetarne unije) i takoe je lanica NATO-a od 2002. Rumunija - od 1. Januara 2007. je lan EU (bez monetarne unije) i takoe je lanica NATO-a od 2002. Politika EU prema balkanskim zemljama je tokom vremena prolazila kroz razne faze. Ona je oscilirala izmeu politike od sluaja do sluaja (prema svakoj zemlji Balkana drugaiji odnos) do pokuaja formulisanja jedne globalne i uravnoteenije politike prilagoene specifinostima regiona. Sve do kraja 80-tih, EU nema nikakvu specifinu balkansku politiku. Sa raspadom Istonog bloka (1989-1991), EU nastoji da ujednai odnose prema svim istonoevropskim zemljama, ukljuujui i balkanske u okviru nove regionalne politike prema centralnoj i istonoj Evropi. U tom periodu su sve zemlje ukljuene u Optu emu preferencijala EZ, a zakljuile su i tzv.sporazume o trgovini i saradnji prve generacije (SFRJ je ve imala zakljuen sporazum 1980.godine). U vreme kada EU otpoinje pregovore sa zemljama centralne i istone Evrope o sklapanju sporazuma o pridruivanju, dolazi do nasilnog razbijanja SFRJ i konflikata na prostoru prethodne Jugoslavije, koji u izvesnom smislu blokira dalje trendove u ujedna avanju saradnje EU sa centralnom i

JIE. Umesto toga, EU zapoinje sa serijom, uglavnom neuspenih intervencija diplomatskog, ekonomskog (sankcije) i humanitarnog karaktera, a odnose sa pojedinim zemljama prethodne Jugoslavije vezuje za pitanja reavanja konflikta, u skladu sa ocenom o njihovoj involviranosti u sukobe. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se uklapaju u trend odnosa EU: sklapaju sporazume o pridruivanju, ulaze u strukturni dijalog i postaju lanice 2007. Tek nakon zakljuenja sporazuma iz Dejtona, EU nastoji da formulie koherentniji odnos prema onim zemljama regiona JIE koje su iz politikih ili ekonomskih razloga u zaostatku za procesom pridruivanja i integracije centralne i istone Evrope u Uniju. U tom okviru, u toku 1996. pokrenute su 2 inicijative. Jedna inicijativa je multilateralnog karaktera i ireg geografskog obuhvata. Ona je inspirisana tzv.Paktom o stabilnosti u centralnoj i istonoj Evropi iz 1995 i nazvana je Proces iz Roajmona o stabilnosti i dobrosusedstvu u jugoistonoj Evropi. Osnovni cilj ove inicijative je da za istim stolom okupi sve zemlje sa prostora prethodne Jugoslavije kao i susede ranije SFRJ, koje bi uz aktivnu finansijsku podrku EU razvijale projekte saradnje u raznim oblastima prekogranine saradnje. Druga inicijativa je vie bilateralnog karaktera i naziva se regionalni pristup EU saradnji sa zemljama jugoistone Evrope. Zadatak ove inicijative je da definie budue bilateralne ugovorne odnose EU i zemalja JIE. Cilj je da se podri mirovni proces i da se zemlje podstaknu na regionalnu saradnju. Prvi koraci su uinjeni, ali jo nije dostignut stepen ozbiljne realizacije tih predloga. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Balkan nikada nije bio, niti je sada vitalni prioritet za zemlje EU. Za sve zemlje bive SFRJ bez Slovenije+Albanija osnovni preduslov za saradnju sa EU je stabilnost regiona. Mora postojati blia saradnja izmeu ovih zemalja. Njihova saradnja treba da osnai mirovni proces, da se drave obaveu za saradnju sa Hagom, da se radi na izgradnji civilnog drutva... Pored ovih postoje i obavezni Kopenhagenki uslovi iz 1993: Politiki: demokratija, ljudska prava, civilno drutvo Ekonomski: trina ekonomija, privatna svojina Pravni: vladavina prava Koje su osnovne karakteristike ovih inicijativa? 1) Radi se o predlozima koji su inspirisani politikim okolnostima i koji su u velikoj meri politiki uslovljeni ak i kada se radi o pitanjima ija je sadrzna ekonomska. itav regionalni pristup je zasnovan na pravoj arhitekturi politickih preduslova i uslova, od ijeg ispunjenja e zavisiti razvoj bilateralne saradnje, kao i pomo EU ekonomskom razvoju zemalja regiona. 2) Inicijative se zasnivaju na pretpostavci da e obnova kontakata i saradnje zemalja regiona dovesti do boljeg razumevanja, poboljanja ekonomske situacije a time i stabilnosti u regionu. EU podrazumeva da e njeno aktivno uee u ovom procesu doprineti njegovom uspehu. 3) Ove inicijative nisu pracene nekim irim i ambicioznijim planom finansijske pomoi u obnovi i saradnji zemljama regiona. Sa izuzetkom BiH, Evropska unija vise rauna na ve poznate, postojee trgovinske ili finansijske instrumente. Prvi put u istoriji ovog tla, sve zemlje i vlade regiona imaju istovetnu strateku aspiraciju da se to pre pridrue evropskoj porodici ujedinjenih drava i naroda. To su meusobno isprepletani i uzajamno uslovljeni procesi ija su tri nosea stuba: prvo,vladavina prava unutar tih zemalja, drugo, obnova poverenja i saradnja u okviru regiona i tree, put prema udruenoj Evropi, koji je zajedniki, bez obzira na to to ga neki prevaljuju bre a drugi sporije. Kad je re o institucionalizovanoj regionalnoj saradnji, balkanske zemlje uestvuju u mnogim regionalnim inicijativama i procesima kao to su Proces saradnje u Jugoistonoj Evropi, Centralnoevropska i Jadransko-jonska inicijativa, Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbegla lica, Meunarodna komisija za sliv reke Save i Komisija za zatitu reke Dunav.

Dva nova oblika saradnje imaju poseban znaaj. Prvo, velika su oekivanja od Regionalnog saveta za saradnju sa seditem u Sarajevu, koji je poeo sa radom poetkom 2008. godine, zamenjujui Pakt za stabilnost JIE. Savet je usmeren pre svega na realizaciju projekata u est prioretnih oblasti saradnje: ekonomski razvoj, razvoj infrastrukture, pravosue i unutranji poslovi, sector bezbednosti, jaanje ljudskih potencijala i parlamentarna saradnja. Drugo je Sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, kojim su zamenjena 32 bilateralna sporazuma. Time se ostvaruju uslovi za ravnomerniji razvoj regiona, jaanje solidarnosti, usklaivanje politika strukturnih reformi, investicija i razvoja, poboljanje infrastrukture, vee konkurentnosti privreda, stvaranje povoljnijeg imida regiona i, posebno, za bre i lake pribliavanje Evropskoj uniji i ukljuenje u meunarodnu trgovinu. -ovaj deo pitanja su beleke sa predavanja pa mislim da je veina podataka tanoFrancuska Sa razvojem dogaaja u naoj zemlji Francuska je bila primorana da se pridrui odluci lanica EU za priznanje Slovenije i Hrvatske i prihvatanje raspada velike Jugoslavije. Treba se setiti da je to vreme kad je itav svet bio ogoren uincima JNA u Vukovaru i najavom stvaranja Velike Srbije. Kraj jugoslovenske federacije je proglasila Badenterova komisija. Francusku nije zabrinjavalo samo nestajanje jedne prijateljske zemlje ve mnogo vie jaanje nemakog uticaja u regionu evropskog jugoistoka s tendencijom daljeg irenja. Francuska nije lako ostajala po strani. Posle pada Berlinskog zida, jaanje Nemake i njeno pribliavanje SAD, stvorili su izvesnu polarizaciju u Evropi. Raniji stabilni francusko-nemaki odnosi postali su manje srdani uz jaanje francusko-britanskog razumevanja i saradnje. To e tarajti za vreme cele konzervativne vlade Dona Mejdora.Francuska e zajedno sa Britanijom ostvariti svoje vojno prisustvo u Hravtskoj i BiH u okviru UN. Zajednike snage brojale su 30.000 vojnika. To brojno uee u snagama UN nije bilo uobiajeno za ove sile. Ovaj izuzetak nije sluajan i upuuje na znaaj koji se pridavao akciji u ovom podruiju, iako se zadatak sastojao samo u odravanju mira i obezbeivanje humanitarne pomoi. Naziralo se da Francuska i Britanija imaju u odnosu na Srbiju meki pristup i vie razumevanja. Neoekivano sletanje Miterana u junu 1992. na sarajevski aerodrom kojim je dokazao da isti nije blokiran za humanitarnu pomo i otklonio bombardovanje srpskih snaga. Kada su srpske snage drale 70% bosansko-hercegovake teritorije moglo se uti da se Francuska i Britanija zalau za podelu BiH na najvei srpski i manji hrvatski deo i da smatraju da je rat okonan srpskom podelom. U januaru 1993. objavljen je Vens-Ovenov plan koji je predviao reenje ratnog sukoba zasnovanog na vojnoj realnosti na licu mesta. Sajrus Vens i lord Oven bili su u ulozi predstavnika UN, tj. EU. Izgledalo je da plan odraava kompromis amerikih i anglo-francuskih nastojanja budui da su na njega i SAD dale svoj pristanak u poetku. Kada je izgledalo da su anglofrancuski i ameriki nesporazumi koji su trajali od 1991.g poeli da se smiruju, buknuli su ponovo i dostigli vrhunac odbijanjem SAD da se saglase sa Vens-Ovenovim planom zbog neparvednosti prema Muslimanima. Ovaj plan je kasnije odbilo i rukovodstvo bosanskih Srba uprkos pritisku najviih srpskih i jugoslovenskih zvaninih linosti.Kriza je okonana Dejtonskim sporazumom kojim su SAD uspele da ostvare puno vostvo u regionu. Jugoslovenski politika nije do Dejtona pokazala dovoljno razumevanja za meunarodni poloaj Francuske. Oekujui samo totalnu podrku od Francuske, srpska politika u Jugoslaviji i na ratnim popritima nije shvatala francuske obaveze i obzire prema ostalom delu meunarodne zajednice koje se osim Grke i Britanije, potpuno i bezrezervno opredelio za osudu i suzbijanje istaknutih srpskih naconalistikih ciljeva. Francuska je napadana do satanizovanja kao izdajica tradicionalnog prijateljstva. Posle Dejtona politiki uticaj Francuske na naim prostorima slabi, a ekonomski odnosi sa naom zemljom sve vie slabe. Spoljnotrgovinska razmena za SCG od 414 miliona dolara 1990. pala je u 1999. na 125 miliona dolara. Francuska je pokazala elju da obezbedi svoje privredno prisustvo u Srbiji. Zainteresovanost za

kupovinu Beoinske cementare, isporuka Alkatelove telefonske opreme, obnova beogradske vodovodne mree, osnivanje filijale banke Societe Generale samo su neki od pravaca tada najavljenog francuskog angaovanja. Iz poznatih razloga sve je odloeno. Francuska se priklonila NATO saveznicima i uestvovala u bombardovanju Jugoslavije. Francusko uestvovanje doivljeno je kao naruavanje prijateljstava i velika uvreda. Kao uteha pominjane su i olakavajue okolnosti za Francusku - saznalo se za veto iraka kojim je spreio razaranje beogradskih mostova, kasnije su stizale vesti da se francuske jedinice ponaaju tolerantnije prema Srbima na Kosovu. Demoliranjem Francuskog kulturnog centra deo graana demonstrirao je svoje raspoloenje, a jugoslovenska vlada je odgovorila prekidom diplomaskih odnosa. Naa vlada je aferom PAUK nepromiljeno otila dalje optuivi francusku dravu za meunarodni terorizam prema naoj zemlji. Ako je prekid odnosa primljen kao posledica bombardovanja, afera PAUK je doekana s nevericom i otporom u pretenom delu nae javnosti. Pauk je bila samo potreba dnevne politike i tenja da se graani ubede u to kako su svi protiv nas. Francuska je primila aferu PAUK sa slinim neraspoloenjem, jer elja za popravljanjem odnosa je postojala i sa njene strane. Francuska je preuzela i konkretne krake u okviru EU za svestrani politiki preobraaj i ekonomski prosperitet kao nae zemlje, tako i njenog okruenja. Francuska prua veliku humanitarnu pomo Bosni i Kosovu. Bila je inicijator novije politike EU da se meunarodne sankcije koje pogaaju stanovnitvo ukinu i zadre one koje pogaaju reim, da se otvori dijalog i saradnja sa predstavnicima demokratske opozicije Srbije. Njena uloga u Paktu za stabilnost za jugoistonu Evropu je u mnogo emu vodea. Velika Britanija Karjem 80-ih i poetkom 90-ih poto je Miloevi preuzeo vlast u Srbiji, London nita nije uinio da zaustavi komadanje Jugoslavije. Londonska konferencija koju je premijer Mejdor sazvao 1992.g. pod vidom upuivanja plavih lemova u Bosnu, bila je zapravo nain da se izbegne ozbiljnije angaovanje. Tokom sledee tri godine sve do Srebrenice, opasnost po ivote pripadnika mirovnih snaga bila je glavni britanski argumenat da se nita radikalnije ne preduzima. U ratu u Hrvatskoj London se drao po strani a u sukobu u Bosni uposlio je staru doktrinu podele spornih teritorija i razdvajanja zavaenih naroda, koja je dala katastrofalne rezulztate gde god je primenjena. Takozvani Vens-Ovenov plan ne samo da nije smirio sukobe nego ih je i podstakao. Naroito u Srednoj Bosni gde su 1993.g Hrvati, dotada saveznici Bonjaka krenuli u etniko ienje kantona koji su im bili dodeljenji. Politika tadanje konzervativne vlade bila je prosrpska. U martu 1993.g pet sati dug razgovor tadanjeg amerikog dravnog sekretara Vorena Kristofera sa premijerom Mejdorom i efom Forin offisa Daglasom Herdom je osujetio ameriku reenost da se vojno intervenie u Bosni. Slaboj Mejdorovoj vladi nije odgovaralo bilo kakvo aktivnije spoljno vojno angaovanje i inila je sve da obuzda svog monog saveznika Ameriku. Poetkom devedesetih Forin ofis bio je nezadovoljan svojim otpravnikom poslova u Beogradu Majklom Robinsonom, jer se suvie oslanjao na srpsku opoziciju i 1993. uputio je ambasadora Ajvora Robertsa sa direktivom da uspostavi bolje veze sa vlau. Tadanji na reim je zloupotrebio ambasadora rutinske ambasadorove posete dobijale su na publicitetu tako je na srpskoj dr avnoj televiziji izgledalo kao da Roberts ne izbija od Miloevia. London je shvatio da nema izgleda da nadoknadi prednost koju je Nemaka, ranim zalaganjem za priznavanje otcepljenih Ju republika, postigla u Hrvatskoj i delimino u Bosni. Zato se u veoj meri od drugih na Zapadu okrenula ostatku Ju. U tom trenutku se jo i inilo da e Jugoslavija izai kao pobednik i dominantni inilac u podruiju. Jugoslavija je nailazila na meru dobre volje u tadanjoj konzervativnoj britanskoj vladi ali nije umela da to iskoristi zbog primitivnog posmatranja Zapada kao jedinstvene neprijateljske gromade. Trijumf laburista na izborima u maju 1997.g proslavljen je u

Beogradu kao pobeda levice, mada je svakom ko poznaje britansku politi ku scenu bilo jasno da e to doneti samo vee nevolje Miloeviu. Novi premijer Toni Bler i novi ev Forin Ofisa Robin Kuk proglasili su etiku spoljnu politiku ma ta to znailo i potpuno su svrstali politiku Londona uz strategiju Vaingtona. I kao to je pod Mejdorom obuzdavala ameriki aktivizam prema zbivanjima u Ju, tako je pod Blerom poela da mu prua ohrabrenje. Ovo saveznitvo kulminiralo je u Kosovskoj krizi kada je Blerova Britanija bila najglasniji zagovornik amerikog intervencionizma. Godinu dana posle intervencije-osporavanje njenih rezultata postali su dominantni u britanskoj javnosti. Oekivanja Velike Britanije su bila ili e nova demokratska srpska vlast naslediti teko breme Kosovskog problema i time iskomplikovati svoje odnose sa Zapadom ili e se obnoviti veze sa bivim Ju dravama i saraivati sa Hagom. to se Britanije tie ona je u orijentaciji prema Ju negde izmeu lojalnosti Americi i injenice da je London lan EU. Britanska diplomatija se uz holandsku suprotstavljala opredeljenju ostalih lanica Unije da se ukine embargo na vazduni saobraaj. U februaru 2000. Robin Kuk je otputovao u Vaington da bi za promenu svog stava pridobio Medelin Olbrajt - to govori o dvostrukoj uslovljenosti britanskog postavljanja. Ove dve konstante specijalnih odnosa Britanije sa SAD i njenog lanstva u EU morae se polaziti u svakoj buduoj jugoslovenskoj politici. Nemaka -Hans Ditrih Gener (nekadanji ef diplomatije) iznenadio je svoje sagovornike: rekao je da e Srbija imati razvijene odnose s Nemakom, znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim dravama. Ovo je izjavio 1998. godine u razgovoru sa grupom Bonskih novinara, odgovaraju i kako vidi odnos Berlina i Beograda u budunosti. Takva procena moe da se zasniva na ekonomskim, politikim i imigracionim pokazateljima. SR Nemaka bila je zajedno sa Italijom dugi niz godina vodei ekonomski partner SFRJ, ako se izuzme Sovjetski Savez s kojim je razmena tekla preko robnih listi i prebijanja meusobnih potraivanja preko centralnih banaka. Na spisku zapadnonemakih spoljnotrgovinskih partnera, SFRJ se tokom 80-ih godina kretala negde izmeu 15 i 20 mesta. SFRJ je velikim delom prodavala jeftinu radnu snagu. Recimo, nemaki poruioci su isporuivali materijal za izradu visoko kvalitetnih tekstilnih proizvoda, koji su iveni u jugoslovenskim fabrikama i potom pordavani kao nemaka roba irom sveta. Umesto preduzea u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, sada takve poslove obavlja konkurencija u drugim zemljama srednje i istone Evrope. Nemaka ulaganja u privredu Srbije potpuno su obustavljena proteklih 15 godina. Jer trite SFRJ sa 23 miliona ljudi bilo je relativno zanimljivo za zapadne i nemake firme. Sadanje trite Srbije sa 8 miliona ljudi i prosenim primanjima oko 50 evra meseno daleko je od znaaja. Postoje neke oblasti saobraaj, prevozna sredstva, telekomunikacije gde i ovako ojaena Srbija ima ekonomsku privlanost za inostrane ulagae, ali u doglednoj budunosti nema podloge za naglo jaanje kupovne moi Srbije. Nema nagovetaja da bi konkretni politiki interesi Nemake prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomsku malokrvnost.Izmeu Nemake i Srbije ne postoji sloboda kretanja ljudi otkakao je Bon poetkom 90-ih zaveo reim ulaznih viza. Ni graani Rumunije i Bugarske kao ni Turske i Makedonije ne mogu da se upute bez viza. Generova procena da bi Nemaka mogla da postane vodei partner Srbije meu zapadnim dravama dobija na teini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd. Mora se napomenuta da je vojnopolitiki Nemaka i dalje vazal SAD. Socijaldemokratska-zelena vlada sledila je kurs Vaingtona na poetku rata protiv Srbije odbacivi pokuaj tada ruskog premijera Jevgenija Primakova da privue Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju. Ubrzo je Joka Fier ef nemake diplomatije predloio mirovni plan kojim je razgnevio SAD - ipak bitni elementi tog plana kasnije su pretoeni u rezoluciju UN. Ukoliko je verovati izvetajima u britanskoj tampi, nemaka je

krajem maja 1999. iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovaraki kanala sa Miloeviem u posrednitvo vedskog poslovnog oveka Petera Kastenfelta-ova zajednika akcija s Rusijom potvruje da Berlin ne odustaje od namere da trai to veu slobodu delovanja i u odnosu sa SAD. Deo takvog opredeljenja je i negovanja odnosa sa Rusijom. Ne treba zapostaviti ni uticaj Nemake na susede Srbije, bili to Slovenija, Hrvatska ili Albanija i Bugarska. Meu naslednicima SFRJ postoji niz politikih i pravnih pitanja koja e bez obzira na karakter vlasti u Beogradu, Zagrebu ili Srajevu jednog dana morati da se reavaju nekom vrstom spoljne arbitrae. U interesu je Srbije da ima normalnu komunikaciju sa najuticajnijom dravom u EU. Treba se podsetiti da je zapadnoevropska politika priznavanja samostalnosti Slovenije, Hravtske i BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemake. Na nemaku inicijativu osnovana je hrvatskomuslimanska federacija u BiH. U traganju za reavanjem srpskog, albanskog i makedonskog pitanja, SAD e obratiti posebno panju na procene Nemake, koja se pokazala veoma politiki aktivnom na jugoistoku Evrope. Italija Uprkos krizi i ratu, jedini element jugoslovensko-italijanskih odnosa- ekonomski, iskazuje svih ovih godina konstantnu prisutnost. Jeste da je na niem nivou ali su za Jugoslaviju ti odnosi i dalje znaajni, tako da je Italija 1999.g izbila na drugo mesto (iza Nema ke ali ispred Rusije) po obimu trgovinske razmene. Dolo je do znaajnog posla izmeu Telekoma Srbije i italijanske kompanije STET uz grkog partnera vrednog preko milijardu nemakih maraka. Jugoslavija u periodu od 1996 do 1999.g belei konstantan deficit u trgovinskoj razmeri. Beleke sa predavanja (najnovije): Dva velika udarca na stabilnost SFRJ tokom osamdesetih: 1. Velika svetska dunika kriza (1982.) takvi tokovi su zahvatili i Jugoslaviju, koja je bila prezaduena i pred bankrotom. 2. EZ donosi JEA (Jedinstveni evropski akt) i sprovodi politiku daljeg proirenja (nastaje AlpeAdrija ekonomska zajednica), to utie na Hrvatsku i Sloveniju, koje kroz EZ vide put ka reenju svojih politikih pitanja. Nemaka je bila glavni lobista Viegradske grupe (Slovaci, esi, Maari, Poljaci smatrali su ih dobrim Evropljanima), pri proirenju EZ ka Istoku, jer je elela da stabilizje svoje istono susedstvo. Ugovor o pridruivanju sa Rumunijom i Bugarskom ima posebnu klauzulu u kojoj se navodi mogunost raskidanja ugovora pod odreenim uslovima, to je izuzetak u odnosu na predhodnu praksu. Kod Roajmonske inicijative prvi put se javlja semantika izmena, pa se umesto bive jugoslovenske republike uvodi termin Zapadni Balkan. Regionalna politika EU specifian pristup balkanskim zemljama. Princip primene procesa stabilizacije i pridruivanja uz bliski monitoring politika uslovljavanja. Neke od mera koje je pokrenula EU: autonomne trgovinske mere (unilatralna primena mera); finansijsko-tehni ka pomo; kreiranje infrastrukture na Balkanu; konstruktivna radna grupa; Na samitu u Zagrebu 2000. godine zakljueno da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju evropski potencijal. Za vreme grkog predsednitva 2003. na samitu u Solunu propagirana politika prava i uslovljenosti. Ispunjavanjem optih i specifinih uslova koji su propisani za svaku dtavu prelazi se sa politike stabilizacije na politiku pridruivanja. Solunska agenda za Zapadni Balkan: regionalna saradnja (jedan od uslova); poslednji pargraf je posveen Kosovu Albanci treba da potuju prava Srba da bi im bilo reeno pitanje statusa, meutim u praksi se dogodilo obrnuto. 44. SAD i Balkan strateki i drugi interesi prisustva Kao jedina supersila, SAD su se opredelile za ulogu globalnog lidera oslanjajuci se na svoju

vojnu, ekonomsku i politiku mo koja u dogledno vreme nee dobiti odgovarajuu protivteu u svetu. U Evropi, SAD su ouvale vojne i politike strukture Severnoatlantskog pakta uprkos raspadu Varavskog ugovora, nestanku Sovjetskog Saveza i nastojanjima EU da pocetkom 90-tih godina preuzme vodeu ulogu u ovim oblastima. Od sredine 1993. SAD su zapoele reformu NATO-a s ciljem njegovog irenja na istok Evrope i revizije njihove uloge od odbrambenog saveza zasnovanog na Glavi VII Povelje UN ka vojno-politikoj organizaciji koja ce biti okosnica budueg meunarodnog poretka na kontinentu. SAD se pojavljuju na Balkanu kao supersila posle II sv. Rata. Maralov plan i vojna pomo. 1945. Transki zaliv 1947. Trumanova doktrina Posle hladnog rata Jugoslavija gubi strateki znaaj kakavje imala u toku hladnog rata. Politika kriza u SFRJ krajem 80-tih stavila je SAD u protivurean poloaj: dok je administracija, vodjena geopolitikim interesima SAD, elela da podstakne privredne i politike reforme i sauva jedinstvo zemlje, uticajni krugovi u Kongresu i javnosti, nekritiki su podravali zahteve Slovenije i Hrvatske za otcepljenje. SAD se nisu pobrinule da spree tu krizu iz 2 razloga: 1) Prvo, SAD su u prolee i leto 1991. bile zaokupljene posledicama rata u Persijskom zalivu, raspadom Sovjetskog Saveza i ujedinjenja Nemake. Kriza u Jugoslaviji je dobila mesto drugorazrednog problema u strtekom razmiljnju Buove administracije. 2) Drugo, Amerikanci nisu imali osnova da inicijativu u krizi koja se dogadjala u evropskom dvoritu preuzmu od EZ koja je u to vreme elela da afirmie Zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku kao kljunu komponentu Mastrihtskog ugovora i potvrdi se kao kompetentan politiki i vojni faktor. Mogla su se uti i druga miljenja poput jednog da je Vaington podstakao Evropljane da interveniu u Jugoslaviji i poto je nepripremljena, pala bi na jugoslovenskom ispitu i to bi bolno podsetilo Evropljane na potrebu amerikog vojnog i politikog prisustva na kontinentu. SAD su u prolee 1992. donele odluku koja je presudno uticala na dalji tok oruanog sukoba svrstavajui se uz bosanske Muslimane i Hrvate i vrei snaan diplomatski, politiki, ekonomski i vojni pritisak na bosanske i krajike Srbe i SRJ. Ameriki mediji poinju propagandni rat protiv Srba koji su po svojim razmerama i estini mogao porediti sa ratom protiv SSSR. Uz saradnju sa NATO-om, Savet bezbednosti UN donosi rezoluciju 757 kojom su zavedene ekonomske i diplomatske sankcije prema Stbiji i Crnoj Gori. Rat u BiH je 1992. godine postao unutranjepolitiko pitanje i pokrenuo je prvu ozbiljnu debatu o amerikoj spoljnoj politici posle okonanja Hladnog rata. Miljenja su bila razlicita- za ili protiv vojne intervencije SAD. Oklevanje Dorda Bua da primeni silu u Jugoslaviji bilo je predmet otrih kritika demokratskog predsednika Bila Klintona u predizbornoj kampanji 1992, ali je i on pri dolasku na vlast bio uzdran pred pritiscima da primeni lift and strike taktiku u Bosni (ukidanje embarga na isporuke oruija Muslimanima i bombardovanje srpskih polpaja). Kriza je uinila da se u Evropi pojave ozbiljne sumnje u sposobnost novog amerikog predsednika da odgovori obavezama lidera supersile zbog ega e kasniji potezi njegove administracije u velikoj meri biti diktirani upravo odnosima sa saveznicima u NATO-u. Poetkom 1993. kopredsednici Medunarodne konferencije o bivoj Jugoslaviji, Sajrus Vens i Dejvid Oven, formulisali su Vens-Ovenov mirovni plan za BiH iza koga je stala EZ ali ne i Klintonova administracija. Kada je skuptina Republike Srpske konano odbacila plan, Klintonova administracija je u tome videla ansu za aktiviranje NATO-a u novoj ulozi pa je novi dravni sekretar Voren Kristofer doputovao u Evropu s ciljem da evropske partnere privoli na takvo reenje. Poto se i u Londonu i u Parizu suoila sa odlunim otporom vojnoj opciji, amerika administracija se privremeno povukla. Francuska i Nemaka, iji su sukobi obeleili politiku EZ u leto 1991, pronale su

kompromisnu formulu u Kinkel-ipeovojinicijativi, koja je predviala podelu BiH u srazmeri 51%49% u korist Muslimana i Hrvata i skidanje sankcija prema SRJ ukoliko ona privoli RS da prihvati ovakvo reenje. Tokom jeseni na britanskom nosau aviona Invincible odrani su pregovori pod predsedavanjem Dejvida Ovena i Torvalda Stoltenberga, na kojima su se sukobljene strane pribliile predloenom reenju. Sa svoje strane, Nemaka je na konferenciji u zamku Petersberg kraj Bona, krajem 1993. godine Tumanu i Izetbegoviu, po prvi put predloila stvaranje muslimansko-hrvatske zajednice kao protivtee tadanjoj vojnoj nadmoi Srba, sto nije urodilo plodom. Dva dogaaja u prolee 1994. oznaie prekretnicu u buduem toku krize u BiH iako ce njihov znaaj doi tek kasnije do izraaja. Najpre je, pod patronatom Vorena Kristofera, sklopljen Vasingtonski sporazum o stvaranju Muslimansko-hrvatske federacije u Bosni koja je okonala rat Muslimana i Hrvata i vojno-politiki izolovala bosanske Srbe, ime su SAD uspeno realizovale ideju koju je krajem 1993. pokuala da sprovede Nemaka. Ubrzo potom, aprila meseca, stvorena je i tzv. Medjunarodna kontakt grupa koja je obuhvatila 5 glavnih stranih faktora jugoslovenske krize, i 5 velikih sila postbipolarne Evrope:SAD, Rusiju, Veliku Britaniju, Francusku i Nemacku. Iako prvi pokusaj ovog svojevrsnog koncerta sila nije doneo rezultate jer su u leto 1994. bosanski Srbi odbacili njen mirovni plan, kontakt grupa ce ostati glavni oblik usklaivanja interesa glavnih spoljanjih sila i cele meunarodne zajednice. Rusija, koja je posle 1991, prvi put prihvaena kao ravnopravan partner SAD i zapadnoevropskih zemalja, u njenom daljem radu je prepustila inicijativu SAD. Izuzetak je bila jedino ruska inicijativa u Savetu bezbednosti UN da se na sto dana suspenduju trgovinske sankcije prema Jugoslaviji. Takva situacija e potrajati sve do kraja 1994. kada su je promenila dva dogaaja, jedan u Bosni, a drugi u SAD. U to vreme, dolo je do krize oko Muslimanske enklave u Bihau kada su se bosanskim Srbima pridruile jedinice Vojske Republike Srpske Krajine sa ijeg aerodroma Udbine su poleteli avioni koji su napadali poloaje bosanskih Muslimana. U SAD su poetkom novembra odrani dopunski izbori za Kongres na kome su pobedu odneli republikanci pod vostvom Roberta Dola i to je Bila Klintona dovelo u nezgodan poloaj kohabitacije sa Kongresom u kome su dominirali republikanci. Kako je politika njegove administracije u Bosni bila na udaru kritike republikanaca Bil Klinton povlai nove poteze: prvo je u Bosnu otputovao bivsi ameriki presednik Dimi Karter koji je susretom sa rukovodstvom bosanskih Srba prekinuo meunarodnu izolaciju Republike Srpske. Naredni potez bie Plan mini-kontakt grupe za Krajinu, tzv. planZ-4 (Zagreb-4) koji su zajedniki formulisali ambasadori SAD i Rusije u Zagrebu kao i predstavnici UN i EU. Ni kraji ki ni bosanski Srbi nisu umeli da iskoriste priliku i okonaju rat u momentu koji je za njih bio najpogodniji i to e biti jedan od razloga radikalnog zaokreta americke politike prema njima. Tokom vremena, pokazae se da su SAD tokom 1994. omoguile ilegalne isporuke oruja Zagrebu i Sarajevu dok su penzionisani ameriki oficiri obuavali oruane snage Republike Hrvatske. Rezultati e se videti poetkom 1995. kada je hrvatska vojska zauzela strateki znaajan grad Kupre u zaleu Knina i nagovestila obraun sa krajikim Srbima. Sa svoje strane, pripremi za vojni obraun sa krajiskim i bosanskim Srbima pridruzili su se Evropljani koji su u Bosnu uputili te ko naoruane jedinice za brza dejstva. Maja i juna meseca dolo je do eskalacije krize: poto je NATO zapretio novim udarima po poloajima bosanskih Srba oni su uzeli preko 500 talaca iz sastava UNPROFOR-a to je izazvalo pravi ok u zapadnom javnom mnjenju. Ubrzo potom, bosanski Srbi su oborili jedan ameriki lovaki avion u sastavu operacije zabrane letenja i, uprkos tome to je pilot nepovreen izvuen iz Bosne, amerika javnost je bila okirana i podrka vojnoj akciji protiv Srba naglo je porasla. Vrhunac krize bio je pad Srebrenice i epe i izvetaji o srpskim masakrima koje su zapadni

mediji iroko komentarisali. Hrvatska je operaciju Oluja izvela u avgustu, protiv Krajine pokazavi zavidnu opremljenost i obuku svojih oruanih snaga koje su ubrzo prele u zapadnu Bosnu, deblokirale Biha i u saradnji sa muslimanskim snagama zauzele Drvar, Jajce i pribliile se na 20 km Banjaluci, kada su se zaustavile na ameriki zahtev. Od 25.8.-17.9. u tome im je pomagala avijacija NATO koja je bombardovanjem srpskih poloaja, skladita, vojnih instalacija paralisala oruane snage RS. Povod je bio eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale 24.8, gotovo identina onoj iz februara 1994. kao vinovnici opet su oznaeni bosanski Srbi. Poruka je bila svima jasna: NATO je potvrdio da je sposoban za operacije nametanje mira, a da se ni Rusija niti bilo koja zemlja tome nije mogla usprotiviti. Poraz Srba izazvao je talas oduevljenja u amerikoj javnosti i medijima. Od 1. do 21.11.1995. odrani su pregovori u Ohaju koji su zavreni parafiranjem Opteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Sporazum poiva na principima Kinkel-ipeove inicijative: teritorija se deli na dva entiteta-Muslimansko-hrvatsku federaciju i Republiku Srpsku-u srazmeri 51% : 49%, koji su posle izbora pod nadzorom OEBS-a u septembru 1996., formirali zajednike organe BiH. Nadzor nad sprovoenjem vojnog dela Dejtonskog sporazuma tokom 1996. obavljalo je 60.000 vojnika meunarodnih snaga (IFOR) pod komandom NATO, dok je tu ulogu 1997. preuzelo upola manje vojnika Stabilizacionih snaga (SFOR). Sprovoenje civilnog dela stavljeno je u nadlenost EU i OEBSa. Ovim sporazumom okonan je najtei oruani sukob u Evropi posle II SR i po prvi put posle 1991. stvoreni su uslovi za politiko reavanje sporova nastalih posle raspada SFRJ. Posle parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma Savet bezbednosti UN je ukinuo sankcije prema SRJ, a Komisija predlae da drave lanice EU normalizuju odnose sa Beogradom. Sklapanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH, ulaskom veine balkanskih zemalja u program NATO Partnerstvo za mir, a u novije vreme i pokretanjem Inicijative za saradnju u JIE(SECI), SAD su uvrstile uticaj na JIE. Osnovni interes u regionu je spreavanje pojave rivalske hegemonistike sile koja bi ugrozila amerike globalne interese i ulogu vodee sile u savremenom svetu. Vojne snage SAD imale su pravo preleta u Rumuniji, Makedoniji i Bugarskoj.U BiH u okviru vojnih snaga SFOR-a, sada vie nisu. Albanija- tamo nisu trajno locirani. Jadranska povelja (Albanija, Hrvatska i SAD) mi i BiH smo prisustvovali kao gosti. Ovim sporazumom SAD garantuje bezbednost. Bugarska I Rumunija su lanice NATO od 2002 i tu se sprema tek trajno lociranje NATO snaga. SAD ima i velike interese sa stacioniranjem u Bugarskoj jer je tako blia Crnom moru i nafti. Na Kosovu su jako prisutni Bondstil baza. Jedno vreme u Tuzli (vie nisu). 45. NATO i Balkan pokuaji upravljanja krizama Dve su osnovne stvari koje su poetkom devedesetih uticale na razvoj situacije sa NATO, odnosno sa ulogom i transformacijom koji su izazvani zbivanjima iz 1989. Prvo, sve biv e socijalistike zemlje na istoku Evrope su elele da uu u strukture zapadnog saveza na ekonomskom, vojnom i politikom planu. Druga injenica je kriza u bivoj Jugoslaviji i njeno prerastanje u dugugodinji krvavi graanski rat. Eskalacija ovog sukoba predstasvlja kljuni dogaaj za sva zbivanja na polju politike upotrebe vojne sile u posthladnoratovskom periodu. Za NATO je dolazak na teritoriju BiH bio jedan kvalitativno novi korak: 1) znaio je prvu akciju saveza van teritorije njegovih lanica (Ugovorom o osnivanju prvobitno je predviena odbrambena akcija u sluaju napada na neku dravu lanicu); 2) istovremeno je to bio i prvi put da su snage saveza angaovane u borbenim akcijama 3) prvi put su izgubile svoje vazduhlopove u borbenim akcijama 4) i poveren mu je nadzor nad sprovoenjem vojnih odredbi Dejtonskog sporazuma Angaovanje NATO-a za ove akcije na podruju BiH je prihvaeno tek nakon to u toku 4

godine meunarodna zajednica nije uspela da politikim sredstvima i angaovanjem plavih lemova sprei eskalaciju ovog rata i da ga brzo zaustavi; tako je delovanje NATO-a bila iznu ena okolnost. Ova odluka je doekana sa razliitim reakcijama: bilo je onih koji su smatrali da je preuranjena i onih koji su smatrali da je ovakvu odluku trebalo doneti ranije kako bi se spreilo krvoprolie. Poetkom 90-tih, i Balkan i NATO pakt zauzeli su jedno od najistaknutijih mesta meu meunarodnim temama. Zemlje Balkana imaju potrebu da se kriza na podrucju bive Jugoslavije to pre razrei, a NATO je svojim angaovanjem na balkanskom tlu postao deo celokupne situacije. Ozbiljna kriza na Balkanu izbila je u najveoj zemlji ovog podruja, jedinoj nesvrstanoj zemlji u regionu, Jugoslaviji, i to u vreme kada je usled rasputanja Varavskog ugovora formula 2+2+2 prestala da postoji(2 balkanske zemlje clanice NATO-a, 2 Varavskog ugovora, a 2 van blokova, 1 nesvrstana, 1 u polozaju samoizolacije). Iako se ovaj sukob nije proirio na susedne zemlje svakako je uzdrmao i poremetio situaciju u regionu. Jugoslovenska kriza i graanski rat najneposrednije su na balkansko tlo dovele meunarodne vojne snage, a takoe je poveano ameriko prisustvo u regionu. Danas su Bugarska, Rumunija, Grka, Hrvatska, Slovenija i Albanija lanice NATO, a ostale zemlje regiona su pristupile Partnerstvu za mir. to se tie odnosa sa NATO-om, odnosno pristupanja Partnerstvu za mir, Balkan danas predstavlja specifino podruje, znaajno za evropske odnose. Mogunost zemalja s Balkana da uestvuju u donoenju relevantnih politikih odluka ireg meunarodnog znaaja za sada je jo uvek ograniena, jo uvek se od njih samo trai da se povinuju odlukama medjunarodnih faktora. 48. Nemaka i njena Balkanska politika Hans Ditrih Gener (nekadanji ef diplomatije) iznenadio je svoje sagovornike: rekao je da e Srbija imati razvijene odnose s Nemakom znatno razvijenije nego sa drugim zapadnim dravama. Ovo je izjavio 1998. godine u razgovoru sa grupom Bonskih novinara odgovarajui kako vidi odnos Berlina i Beograda u budunosti. Takva procena moe da se zasniva na ekonomskim, politikim i imigracionim pokazateljima. SRNemaka bila je zajedno sa Italijom dugi niz godina vodei ekonomski partner SFRJ, ako se izuzme Sovjetski Savez s kojim je razmena tekla preko robnih listi i prebijanja meusobnih potraivanja preko centralnih banaka. Na spisku zapadnonemakih spoljnotrgovinskih partnera, SFRJ se tokom 80-ih godina kretala negde izmeu 15 i 20 mesta. SFRJ je velikim delom prodavala jeftinu radnu snagu. Recimo nemaki poruioci su isporuivali materijal za izradu visoko kvalitetnih tekstilnih proizvoda, koji su iveni u jugoslovenskim fabrikama i potom prodavani kao nemaka roba irom sveta. Umesto preduzea u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, sada takve poslove obavlja konkurencija u drugim zemljama srednje i istone Evrope. Nemaka ulaganja u privredu Srbije potpuno su obustavljena proteklih 15 godina. Jer trite SFRJ sa 23 miliona ljudi bilo je relativno zanimljivo za zapadne i nemake firme. Sadanje trite Srbije sa 8 miliona ljudi i prosenim primanjima oko 50 evra meseno daleko je od znaaja. Postoje neke oblastisaobraaj, prevozna sredstva, telekomunikacije gde i ovako ojaena Srbija ima ekonomsku privlanost za inostrane ulagae, ali u doglednoj budunosti nema podloge za naglo jaanje kupovne moi Srbije. Nema nagovetaja da bi konkretni politiki interesi Nemake prema Srbiji mogli da nadomeste ekonomsku malokrvnost. Izmeu Nemake i Srbije ne postoji sloboda kretanja ljudi otkakao je Bon poetkom 90-ih zaveo reim ulaznih viza. Ni graani Rumunije i Bugarske kao ni Turske i Makedonije ne mogu da se upute bez viza. Generova procena da bi Nemaka mogla da postane vodei partner Srbije meu zapadnim

dravama dobija na teini ako se ugao posmatranja prebaci iz Berlina na Beograd. Mora se napomenuta da je vojnopolitiki Nemaka i dalje vazal SAD. Socijaldemokratska-zelena vlada sledila je kurs Vaingtona na poetku rata protiv Srbije odbacivi pokuaj tada ruskog premijera Jevgenija Primakova da privue Berlin planu Moskve i zaustavi dalje eskalaciju. Ubrzo je Joka Fier ef nemake diplomatije predloio mirovni plan kojim je razgnevio SAD - ipak bitni elementi tog plana kasnije su pretoeni u rezoluciju UN. Ukoliko je verovati izvetajima u britanskoj tampi, nemaka je krajem maja 1999. iza kulisa zajedno sa Rusijom otvorila pregovaraki kanala sa Miloeviem u posrednitvo vedskog poslovnog oveka Petera Kastenfelta-ova zajednika akcija s Rusijom potvruje da Berlin ne odustaje od namere da trai to veu slobodu delovanja i u odnosu sa SAD. Deo takvog opredeljenja je i negovanja odnosa sa Rusijom. Ne treba zapostaviti ni uticaj Nemake na susede Srbije, bili to Slovenija, Hrvatska ili Albanija i Bugarska. Meu naslednicima SFRJ postoji niz politikih i pravnih pitanja koja e bez obzira na karakter vlasti u Beogradu, Zagrebu ili Srajevu jednog dana morati da se reavaju nekom vrstom spoljne arbitrae. U interesu je Srbije da ima normalnu komunikaciju sa najuticajnijom dravom u EU. Treba se podsetiti da je zapadnoevropska politika priznavanja samostalnosti Slovenije, Hravtske i BiH bila prvenstveno gurana od strane Nemake. Na nemaku inicijativu osnovana je hrvatsko-muslimanska federacija u BiH. U traganju za reavanjem srpskog, albanskog i makedonskog pitanja, SAD e obratiti posebno panju na procene Nemake, koja se pokazala veoma politiki aktivnom na jugoistoku Evrope. 49. Rusija na Balkanu interesi, politika i ponaanje Zainteresovanost Rusije za ekonomske i politike veze sa zemljama na Balkanu potiu jo iz IX veka jer se sa irenjem ruske drave irio i njen uticaj u vizantijskom svetu. U zavisnosti od razvoja dogaaja u odnosima izmeu velikih zemalja slabio je ili jaao ruski uticaj na Balkanu, ali nikada nije dovedeno prisustvo Rusije na Balkanu u pitanje. Imperijalni karakter drave i vekovna potreba za izlazak na topla mora odvijali su se u 2 pravca:jedan je vodio preko Bosfora i Dardanela i Sredozemnim morem, a drugi je iao kopnom preko susednih drava i Balkana. Prisustvo Rusije na Balkanu nije bilo samo motivisano trgovackim interesima, ta vie, faktor dominacije putem irenja teritorija i povezivanja pravoslavnih naroda bio je preovlauju. Rusija je pred Portom zastupala interese pravoslavaca. Afirmisala je ideju panslavizma tj ujedinjenja svih Slovena oko Moskve kao Treeg Rima i titila je ideju komunizma. Rusija se cesto tokom istorije javlja kao oslobodilac od velikih sila. Posle I sv. rata SSSR gubi pozicije kakve je Rusija imala na Balkanu, jer su na vlasti u Balkanskim zemljama bile monarhije a u SSSR komunizam koji je sruio temelje Carske Rusije i zaveo diktaturu uz pretnje Kominterne da se proleterska revolucija mora proiriti na ceo svet. Pred II sv rat komunisti su u balkanskim zemljama prednjaili u antifaistikoj borbi, a prodor Crvene armije na Balkan samo je uvrstio komunistiku orijentaciju ovih zemalja pa su na vlast u Rumuniji, Bugarskoj,JU, Albaniji dovedeni komunisti. Uticaj SSSR-a na Balkan znatno je smanjen izlaskom Ju iz njene sfere uticaja 1948 i Albanije 1961. Posle II sv rata na Balkanu je bila validna formula 2+2+2 ravnotee snage. Okonanjem Hladnog rata, raspadom SSSR-a i Ju krizom nastaje nova situacija na Balkanu. Rumunija i Bugarska izlaze iz Varavskog pakta i okreu se Zapadu. Rusija je sve vie okupirana svojim problemima i udaljava se od Balkana. Kada su u taj politi ki vakuum uletele SAD, Rusija je nastojala da ouva bar svoj tradicionalni uticaj na pravoslavne zemlje. Zemlje bivse sovjetske sfere uticaja intenzivno se vezuju za politicke i ekonomske institucije EU. Nivo ekonomske razvijenosti na kome se nalaze gotovo sve drzave regiona je takav da u skorije

vreme privrede ovih zemalja u odnosu na razvijene evropske zemlje mogu biti samo periferna izvorista sirovina sa jeftinom radnom snagom. Kolika je ekonomska zavisnost sa vecim zemljama, tolika je i politicka. Pokazalo se u kriznim momentima da su EU i Rusija zainteresovane za lokalizovanje sukoba u meri u kojoj to ima direktnog uticaja po bezbednost u Evropi. Rusija je vodila jednu izuzetno pragmatinu politiku prema dogaajima na Balkanu:pema svojim bivim saveznicima, veoma brzo je napustila kurs dominacije ideolokog i politikog faktora u kreiranju odnosa, i zauzela stav da su ekonomska saradnja i miran razvoj najbitniji u periodu dok Rusija ne nae svoje nacionalne spoljnopolitike prioritete; prema jugoslovenskoj krizi, do kraja 1991. to se tie jugoslovenske krize, Rusija je nastavila politiku SSSR-a i zalagala se za celovitost Jugoslavije i reavanje sporova mirnim putem, uz posredovanje UN i drugih institucija koje se brinu o bezbednosti. Takav odnos meutim, nije predstavljao prepreku za rusko rukovodstvo da, kada je to uinila cela Evropa, prizna samostalnost bivih jug republika: Hrvatsku i Sloveniju je priznala ve u februaru 1992, Makedoniju u aprilu, a BiH u maju iste godine. Rusija nije pokazala, kao to se oekivalo, posebnu naklonost prema politici Srbije u odnosu na druge. U tom periodu uticaj Rusije na Jugoslaviju je opao. Karakteristika tadanje ruske diplomatije je to insistira na oslanjanje na meunarodnoj zakonitosti, na potovanje principa OEBS-a i suprotstavlja se agresivnom nacionalizmu uz postovanje ljudskih prava. Rusko rukovodstvo je u drugoj polovini 1991. pokualo da uini nesto samostalno u vezi sa regulisanjem odnosa izmedju Srbije i Hrvatske. Oktobra 1991. sovjetski predsednik M.S.Gorbaov je u Moskvi organizovao susret izmeu Tudjmana i Milosevica. Posle ovog pokuaja u ruskoj politici prema yug krizi dolazi do pomeranja. Uee sovjetske delegacije na pregovorima o regulisanju jug krize u Hagu, oktobra 1991. i usvajanje Deklaracije o stanju u Yug oznaili su da se Sovjetski Savez ukljuio u proces traganja reenja zajedno sa Zapadom. Haka Deklaracija je definitivno odredila Srbiju kao agresora, sto je Rusija potpuno prihvatila i na taj nain dolazi do potpunog razlaza u odnosima izmeu Srbije i Rusije. Razlike Rusije i Srbije su postajale sve vee: Rusija se orijentisala na izgradnju demokratske drave, dok je srpsko rukovodstvo u poetku otvaranja krize na prostorima SFRJ zastupalo tezu o jedinstvu svih srpskih teritorija, sto je znailo preispitanje prethodnih unutranjih granica Jugoslavije. Zajedniki nastupi Rusije sa EZ i SAD u odnosu na krizu, nisu zatvorili mogucnost privremenih samostalnih aktivnosti Rusije. Pored protivljenja uvodjenju sankcija, Rusija je kritikovala sutinu rezolucije GS UN o narusavanju ljudskih prava u Yugi Situacija u BiH. Tada je sa njihove strane reeno da su te rezolucije jednostrane i da nose antisrpski karakter. Na izmenjen odnos Rusije prema jug krizi doslo je zbog poveanja taktikih razliitosti meu zapadnim partnerima Rusije. To je dovelo do stihijske podele rada po kojoj se svako pozabavio sopstvenim klijentom u zoni konflikta: EU je u osnovi pokrivala Hrvatsku, SAD je iskazivala naklonost prema bosnjacima-muslimanima, dok je Rusiji ostala uloga staratelja srpske strane. Podela uloga je jo vie komplikovala situaciju: Rusija je sa jedne strane nastojala da ouva saglasnost sa drugim velikim silama, a sa druge da bude advokat srpskih interesa. Rusija je teko odravala tu ravnoteu. Ruska politika je esto bila kontradiktorna: u svom deklarativnom domenu bila je razliita od same sutine, koja se bazira na izbalansiranosti i distanciranju od svih aktera u sukobu. Bez obzira na sve promene, jedno je ostalo nepromenjeno: i pored snane diplomatske aktivnosti, ucee Rusije u mirovnom procesu je bilo skromno, a stvarni uticaj na tok dogaaja u zoni konflikta izveden iz potreba i ciljeva partnera. I kada je isticala nezadovoljstvo nekim odlukama zapadnih sila, Rusija nije imala realnih mogunosti da utie i dalje od osude nije htela da ide. Ona nije imala osnovne stimulanse za aktivno meanje u krizu. Najznaajniji principi ruske politike prema yug krizi su:

politika Rusije je uvek polazila sa stanovita da se regulisanje krize moze postii samo pregovorima izmeu zaraenih snaga. Ova kriza je skrivala mogunost od optebalkanskog rata. Ruska diplomatija je sve uradila da do toga ne doe uz saradnju sa drugim evropskom zemljama i SAD S vremena na vreme je iznosila stav o tetnom dejstvu sankcija na pregovaraki proces. Rusija je priznala, potujui principe evropske politike, krivicu Srba za poetak jugoslovenske krize i odgovornost za poinjene zloine. Rusija eli da zadri izvesna istorijska prava prvenstva u odnosima sa dravama bive Jugoslavije, ali je njen nacionalni interes u ovom momentu, dalji od Balkana nego u periodu posle II SR. Beleke sa predavanja: 1903-1917. jedini period kada je postojalo pravo prijateljstvo izmeu Rusije i Srbije. Glavni geopolitiki interes Rusije je izlazak sa Crnog mora na Jadran i uvrivanje pozicije mediteranske sile. Grci i Bugari su tradicionalno bili strateki prijatelji Rusa i imali uvek bolje odnose sa njima od Srbije. Crnogorci su bili najbolji prijatelji Rusije posebno za vreme vladavine kralja Nikole. Profesor smatra da su ruski interesi blii ak i sa hrvatskim nego sa srpskim. Za vreme II sv. rata u Zagrebu je bila skrivena radio stanica Kominterne. Postoji i sumnja da je iza MASPOK-a stajao ruski KGB. A saradnja sa Hrvatima je bila ispirisana i hrvatskim geografskim poloajem preko njih Rusi mogu na Jadran. Posle raspada SSSR-a, glavna parola u Rusiji je bila mi idemo na Zapad. Kada je doneena Rezolucija OUN 757, kojom su uvedene sankcije protiv SRJ, u SB jedino su Kinezi bili uzdrani, dok je Rusija glasala za. SAD su obuzdavale Srbe preko Rusije. Posle eksplozije na pijaci Markale u februaru 1994. Rusi pruaju podruku srpskim trupama u BiH obeana vojna pomo ako zadovolje ameriki ultimatum. Meunarodna kontakt grupa, koja je u poetku imala 6 lanova, je bila prvo ozbiljno mesto gde se Rusija pojavljuje kao regionalna sila. Tu uglavnom podrava amerike stavove. Interes Rusije je bio da iskoristi jugoslovenski sukob da bi se vratila meu velike sile. OEBS je preiveo samo zato to je bio potreban Rusima gde su imali privilegovan poloaj (pre svega u KEBS-u). Beinski u Velikoj ahovskoj tabli iznosi da je osnovni cilj amerike strategije da uvue to vie zemalja u NATO kako bi oslabila Rusiju, a da vojno umiri one najblie ruske saradnike. Jedina aktivnost Rusije za vreme bombardovanja 1999. je bilo slanje jednog broda u jadranske vode da nadziru operacije NATO-a. 50. Italijanska balkanska politika Italija je zemlja koja je lanica grupe G-7 i Evropske unije i geografski je najblia balkanskim zemljama, njena politika istorija je nerazdvojno povezana sa istorijom junoslovenskih naroda. Savremeni odnosi Italije i balkanskih zemalja su takoe intezivni. Italija je bila sused bive Jugoslavije, sa kojom je od 1945. godine do raspada prola kroz vise osetljivih faza razvoja meunarodnih odnosa, od transkog konflikta 1954. koji je pretio meusobnim sukobom sa ozbiljnim opasnostima izbijanja ak i sukoba do regulisanja dobrosusedskih odnosa Osimskim sporazumima, koji su svoju kulmunaciju doiveli upravo uoi raspada zemlje; Italija je, vise nego druge zemlje, pokazivala veliku zainteresovanost da se konflikti u Jugoslaviji resavaju mirnim putem i kompromisima, ako je moguce u jedinstvenoj drzavi. Cilj je svakako izbegavanje destabilizacije regiona. Etnicki konflikt u drzavi se reflektovao na znacajnu italijansku manjinu (Istra), koja je svoje interese mogla da ostvaruje samo u stabilnoj drzavi. Ova pitanja iako resena Osimskim

sporazumom u odnosu na bivsu Jugoslaviju- ponovo ce se pojaviti kao aktuelna. Raspadom SFRJ ponovo su se pokrenute rasprave o nekim teritorijalnim pitanjima (Istra, delovi Dalmacije). Neke profasisticke struje u Italiji otvorile su pitanje samoopredeljenja italijanske manjine koristeci u osnovi danasnju argumentaciju kosovskih Albanaca (Istra i Dalmacija treba da budu vracene svojoj matici). Neki zvanicnici su iz Srbije slali poruke da Italija to uradi, medjutim Italijanska vlada je odolela ovim iskusenjima. Italija je clanica EU koja sebe,uz Francusku, vidi kao legitimno vodeceg politickog i ekonomskog aktera u podrucju Mediterana i otud smatra prirodnim svoj interes za stabilnost regiona. Izostavljanjem Italije iz kontakt grupe izazvalo je nemalo razocaranje italijanskih politicara, sto je kasnije ublazeno formiranjem ad hoc ukljucivanjem Italije u prosirenu kontakt grupu. Danas Italija podrava evroatlsntske integracije veine zemalja regiona Italija je upravo u periodu raspada Jugoslavije, 1991-1995. prolazila kroz kompleksnu unutra nju krizu i svojevrsnu moralnu katarzu preko akcije iste ruke kojom se italijansko drutvo uhvatilo u kotac sa duboko ukorenjenom korupcijom i povezanou politikih vrhova sa organizovanim kriminalom. Navedene okolnosti uslovile su, na samom poetku jugoslovenskog konflikta odreeno neslaganje, pa i konfuznost Italije u formulisanju stratekih spoljnopolitikih pravaca u odnosu na jugoslovensku ktizu. Faze kroz koje je prosla Italija tokom jugoslovenske krize: faza neodlucnosti i iscekivanja (1988-1991)-Italija se zalaze za ocuvanje Jugoslavije, suprotstavlja se ranom priznavanju Slovenije i Hrvatske, a kasnije prihvata opsti pristup EU. Prema nekim izvorima, cak je i tolerisala transfer oruzja u Hrvatsku. Faza kalkulacija- priznanje Slovenije i Hrvatske radi odrzanja ravnoteze(zbog manjina). Italijansko mnjenje za rat u Bosni osudjuje Srbe i 1994. u Luksemburgu na sastanku SAD-EU, Italija trazi od Rusije da izvrsi pritisak na bosanske Srbe da prekinu ratne operacije. Faza povecanog aktivizma-1994. Italija postaje zagovornik uvodjenja sankcija protiv SRJ. Italija prikljucuje svoje snage (2.500 vojnika) IFOR. Italijanska teritorija je bila baza intervencije NATO avijacije Najnoviji period-zainteresovanost za problem na Kosovu Odnosi Italije i Slovenije - normalizovali su se tek nakon to je Slovenija prihvatila italijanski uslov da putem nacionalnog zakonodavstva omoguci prenos nekretnina na strane drzavljane, cime bi se mogla nadoknaditi steta iz Slovenije proterenim Italijanima nakon II SR. Postignut je i Sporazum o zastiti manjina. Sada su obe clanice EU. Italijansko-hrvatski odnosi nalaze se u usponu, ali se ne moze reci da su previse srdacni. To treba pripisati problemima na koje nailazi italijanska manjina u Istri i gusenju tradicionalne autonomije od strane Zagreba i posledicama optuzivanja Italije od strane Tumana da su na strani Srba iz Krajine. Italija je cak imala stav da sankcije treba da se uvedu i Hrvatskoj zbog mesanja u unutrasnju politiku BIH. Saradnja u oblasti saobracaja, turizma je stalno u usponu. Odnosi Italije i Makedonije - su veoma dobri i na politickom i na privrednom planu. U grckomakedonskom sporu oko imena i amblema Makedonije, Italija se izjasnila u vecini pitanja u prilog Makedoniji, zbog cega je dozivela poteskoce u odnosima sa Grckom. Odnos Italije i SRJ- Italija zahteva od nas: postovanje Dejtonskog sporazuma, demokratizacija institucija, saradnja sa Hagom... sto se tice privredne saradnje, 70% razmene otpada na Srbiju i CG, sto otvara perspektivu za buducnost...(umesto ovoga treba govoriti o trenutnim odvojenim odnosima Srbije i Italije i Italije i Crne Gore).

51. Politika Vatikana prema Balkanu i balkanskim dravama Na postkomunistikom Balkanu odnos religije i politike je postao glavno pitanje, jer su tu tri velike svetske konfesije dobro izmeane i tu se sueljavaju i ozbiljno sukobljavaju njihovi interesi. injenica je da je religija bila glavni pokreta rata u Bosni. Osim pravoslavlja, i rimokatolicizam je veoma prisutan na Balkanu. Svi Hrvati, Slovenci i 10 % Albanaca su rimokatolici, kao i pojedini drzavljani Srbije, postoji Beogradska nadbiskupija i mitropolija u ijem sastavu su subotika i zrenjaninska biskupija. Generalni stav Rimokatolicke crkve se svodi na to da drzava mora biti odvojena od Crkve, i obratno. Crkva ima pravo da izrice moralni sud o politickim delima i podupire sporazume izmedju drzave i crkve po cemu vidimo da ima i te kako uticaj na politicki zivot. Uticaj rimokatolicizma na balkanskim prostorima oseca se trojako: kao direktno delovanje na politicke interese, indirektno delovanje preko drugih institucija i preko politickih partija koje formiraju laici i koje se pozivaju na rimokatolicizam kao osnovu svog delovanja. Prva forma je vazna jer ukljucuje Crkvu u direktnu politicku akciju. To pokazuje izjava pape Jovana Pavla II:Vreme je da se silom potvrdi da je bilo dosta rata. Rat ratu je pravedan i nuzan. Time se papa jasno izrazio u vezi sa napadom na RS 1995. i time istakao da je Crkva za taj rat i da ga smatra pravednim. Vatikan se jasno pokazao kao jedan od najvaznijih politickih cinilaca i ucesnika u dogadjajima na prostorima bivse SFRJ. Neki akademici smatraju da je rimokatolicka crkva radila u saradnji sa SAD u ostvarivanju sadasnje politike SCG. Italijanska revija Limes je otvoreno optuzila Vatikan za rusenje SFRJ. Revija je imala i podatak da je Vatikan, iako se zalagao za jedinstvenu Jugoslaviju, imao gotove planove o prekrajanju SFRJ i prostor podelila na episkopske konferencije bez obzira na granice... Posle akcije Oluja, hrvatski kardinal Franjo Kuhari je izjavio da je akcija moralno opravdana zbog prava na samoodbranu. Uloga crkve u legitimizovanju rata je vise nego ocigledna, ali ona nije u svemu saglasna sa Hrvatskom. Pre svega, Rimokatolicka crkva, po svojoj doktrini, iskljucuje nacionalizam, ona je nadnacionalna. Ona podrzava jedino nacionalizam kada je u interesu rimokatolickih opstih potreba. Za razliku od sukoba sa Srbima gde je Rimokatolicka crkva bez rezerve podrzavala Hrvate, u Bosni je situacija drugacija. Nasuprot interesima Hrvata, koji su zeleli da podele Bosnu, crkva je podrzavala ideju jedinstvene Bosne. Engleske katolicke novine optuzuju Rimokatoliu crkvu u Hercegovini za nacionalizam. Nakon sukoba muslimana i Hrvata u Bosni dolo je do slamanja ovih drugih i do praktinog nestanka rimokatolicizma iz ovih krajeva. Pojavila se drugaija teza i drugaiji stav kod rimokatolike crkva u Bosni u odnosu na zvanine vatikanske stavove. Osim u Bosni, RC ozbiljno deluje i u drugim balkanskim zemljama. Njena delatnost ima bitne politicke dimenzije. U Sloveniji je premijer, Janez Drnovsek, uputio ostre kritike slovenackoj RC zbog mesanja u politicki zivot. U Albaniji se Crkva svesno upustila u trku sa islamom oko uticaja na politicki zivot. Obe verske zajednice trose mnogo para na podizanje bogomolja koje bi trebalo da nadvise jedna drugu. Tako je u Skadru izgradjena najvisa damija na Balkanu i to odmah iza velelepne katedrale. Kada je u Tirani, 1995, poceo da se gradi najveci islamski centar na Balkanu, Vatikan je objavio da planira izgradnju velike crkve u neposrednoj blizini. Veliki broj politickih partija se pojavljuje kao protagonisti rimokatolicke doktrine: Slovenacka socijaldemokratska stranka, Savez vojvodjanskih Madjara... Ranija istorija (iz neke sveske, uzeti sa rezervom)

Vatikan je uvek podrzavao ekspanziju velikih suseda, katolickih drzava, na prostore naseljene Slovenima. Na Balkanu se Vatikan suocava sa interesom Rusije, kao i sa pravoslavljem, podrzavanim od strane Rusije. Vatikan je zabranio upotrebu staroslovenskog jezika i glagoljice (ne zna se kada!!), a u evropskoj javnosti sirio pricu o Srbiji kao primitivnoj i verski netolerantnom. 52. Islamski inilac u balkanskim odnosima Islam se u doktrinarnom smislu sasvim razlikuje od pravoslavlja i katoli anstva po odnosu prema politici. Islam jasno istice da nema odvajanja vere od drzave, jer su to dva lica jedne medalje. Islamska zajednica svojom dogmom proglasava da se svi muslimani moraju ujediniti u jedinstvenu svetsku islamsku zajednicu. Islam zapravo u biti predstavlja jedinstvo vere i drave. Prvi zadatak i duznost islamskog svestenstva nije da propoveda veru u Boga, vec da radi na stvaranju drzave koja ce okupiti pod jednim vladarom i jednim zakonom (Kuranom) sve muslimane sveta, odnosno vera u Boga podrazumeva upravo to. Na balkanskim prostorima to je dobilo oblik borbe za pretvaranje postojecih islamskih zajednica u politicke aktivnosti radi stvaranja jedinstvene balkanske islamske drzave. Za delovanje na tim prostorima stvorena je organizacija Savez islamskih zajednica Istocne Evrope. Za generalnog sekretara imenovan je tadasnji reis ulema, tj. vrhovni poglavar iz SFRJ Jakob Selimoski, za pocasnog predsednika Sabri Kor a ondasnji poglavar albanskih muslimana. Cilj im je bio da se prizna samostalnost BiH, da kosmetski Siptari dobiju svoju samostalnu politicku zajednicu, da se prizna autonomija Rasko-polimske oblasti i da se u Makedoniji suverenitet podeli izmedju Siptara i Makedonaca. Ona je, u stvari, zahtevala teritorijalno rasparcavanje Srbije i islamizaciju Makedonije. Danas islamski faktor je bitan u Bosanskoj krizi.Istone zemlje: UAEmirati, Iran pomogli su mulsimanima u oruiju krei embargo na uvoz oruija. Turska je slala svoje vojnike da bi poveala muslimanski uticaj na Balkanu. 7 miliona muslimana ostalo je na Balkanu posle Osmanske imperije. Tenja za stvaranjem islamske zelene transverzale- Bosna, Sandak,Kosovo,Albanija, Zapadna Makedonija, Trakija, Ankara ka Uzbekistanu, Tadikistanu, Turkmenistanu, Azajberidanu. Koje drave su suoene sa islamskim problemima? U Sloveniji je problem to ne moe da se izgradi damija, ima 5000 muslimana ali nema problema. U Hrvatskoj nema problema sa muslimanima. U BiH da nema meunarodne intervencije situacija ne bi bila onakva kava je danas. U Srbiji -na prostoru Kosmeta muslimani su preko 95%, u Makedoniji skoro 100%, a u Albaniji 70%. U Makedoniji 2 partije imaju slogan:Sa albanskom krvlju i islamskim duhom. U albaniji je formirana mala i za sada neparlamentarna partija Albanska nacionalna ujediniteljska partija, neofasisticka, antigrcki nastrojena. U Bugarskoj je na izborima 1997. Unija nacionalnog spasa osvojila 13 mesta.U Bugarskoj ivi veoma velika muslimanska zajednica od preko milion pripadnika sastavljena od: Turaka, Pomaka- islamizovanih Bugara i Cigana. Citav Grcko-Turski spor je spor islamskog sveta. U Zapadnoj Trakiji postoji turska manjina ali nije velika. U Rumuniji je cak otkriveno udruzenje studenata koja je delovala pod imenom Muslimanska braca a parola im je borba svim sredstvima za stvaranje svetske islamske drzave, a iz Turske su stizali nastavnici koji su im propovedali o realizaciji islamske drzave. to se Crne Gore tie oni imaju svoj deo Sandaka. Muslimani se u Crnoj Gori izjanjavaju kao crnogorci. Postoji problem u Turskoj-islamski fundamentalizam. Endrogar nacionalna islamska stranka ali u Turskoj taj fundamentalizam spre ava vojska.

53.Politika drava suseda u toku jugoslovenske krize i agresije NATO (ovo pitanje nije provereno jer ne znam koji je izvor korien, tako da sve podatke u njemu uzmite sa rezervom) Jedan broj autora kod nas (publicisti, novinari) su okrivljivali mnoge susedne zemlje za raspad SFRJ pa se zbog toga u javnosti, stvorila jednostrana slika uticaja susednih zemlja na raspad. Uglavnom se misli na: Austriju, Maarsku, Italiju a neki autori cak spominju i Bugarsku. Ovome se moze dodati i Vatikan, ali mi ne smatramo da ona ima veci uticaj. Austrija je prva podrzala odvajanje Hrvatske i Slovenije i za to postoje 2 razloga: 1) neposredno se granice 2) neki su tvrdili da je to odraz sentimenta, tj. da zele da nam se osvete za gubitak u i SR i da je to njihov pokusaj i ideja o obnavljanju zemalja gde je katolocanstvo dominantna religija, tj. stvaranje nove Habzburske monarhije Sta su bili stvarni razlozi ne zna se tacno mada Austrija jeste neobjektivno tada postupila. Sa druge strane ne mozemo reci da je Austrija srbomrzac jer u njoj zivi oko 200.000 nasih gradjana koji tamo rade i sigurno da ona nije neprijateljski nastrojena. Austrija pripada onom krugu zemalja koje su ve u poetnoj fazi jugoslovenske krize ispoljile zainteresovanost za nain na koji e ona biti reena. Ona se vrlo jasno zajedno sa Nemakom svrstala uz Sloveniju i Hravstku koje su insistirale na potpunom osamostaljenju. Uz Nemaku ona je vrlo aktivno preuzela ulogu u kampanji koja je u drugoj polovini 1991.g bila voena u prilog to skorijem priznavanju nezavisnosti Slovenije i Hrvatske. Kao susedna zemlja Austrija j bila veoma neposredno zainteresovana za nain na koji e se ju kriza reiti. U vreme velike zabrinutosti koju je izazvalo angaovanje jedinica u JNA u Sloveniji, Austrija je preuzela i odreene korake u cilju rasporeivanja svojih vojnih efektiva u blizini austrijsko-jugoslovenske granice i oto je reagovala kod jugoslovenskih organa zbog povrede austrijskog vazdunog prostora. Sasvim izvesno ovakav stav austrijskih vlasti bio je u funkciji stvaranja atmosfere protiv politike saveznih organa i JNA. Ve 8.jula 1991. podrala je zahtev Slovenije i Hrvatske za priznavanjem nezavisnosti. Sve ovo je podstaklo i razmiljanja da se radi o pokuajima da se omogui neka forma ponovnog okupljanja onih teritorija koje su nekada sainjavale AU monarhiju. Austrija je odbijala ovakva tumaenja. Austrija je veoma rano ispoljavala svoje neslaganje sa nainom na koji je u Srbiji tretiran problem Kosova. Ona se zalagala za ira prva Albnaca. U toku eskalacije jugoslovenske krize Austrija je sledila radikalne stavove Nemake. Najradikalnije stavove zatupao je ministar inostranih poslova Alojz Mok, ali su oni esto naknadno ublaavani istupanjima drugih politiara. Svoj radikalizam je opravdavala smatrajui da e priznanjem Slovenije i Hravtske ublaiti i smiriti situaciju u Ju. Nakon to su zemlje EZ 15.januara 1992. priznale nezavisnost Slovenije i Hravatske i Austrija im je dala svoje priznanje. Austrija je veoma aktivno iznoslila pitanje Ju kako u okviru KEBS-a tako i u okviru UN. U tom periodu Austrija je bila lan Saveta bezbednosti i bila je i njen presedavajui. Na toj funkciji ona se zalagala za usvajanjem odluka koje su Srbiju i njenu politiku stavljale u poloaj glavnooptuenog za zbivanja na podruije ex Ju i za oruane sukobe na teritoriji BiH. Madjarska je davala podrsku Hrvatskoj, isporucivsi joj puske. Postoji svedocenje___________________________tadasnjeg ministra za________________-da je glavnina oruzja stizala svercom pojedinaca po par puski, iza toga nije stajala drzava. Nezvanicno se pominje da su se u madjarskim bazama obucavali hrvatske zenge (zbor narodne garde) ; da su u nasu zemlju stizali hrvatski spijuni preko madjarske teritorije i da im je madjarska to dozvolila.

Bugarska nije imala neki poseban znacaj Od 1992-95. se menja situacija jer Austrija i Italija vise nisu nasi susedi, a novi susedi su Hrvatska, BiH, Makedonija. 27.4.1992. doneta je Deklaracija koja nema precizan naziv, cesto se naziva Deklaracija o spoljnoj politici i ona je dodatak Ustavu. Ona je bitna jer sadrzi neka bitna nacela. Ona kaze: SRJ pretenduje na medjunarodni kontinuitet na SFRJ, ne priznajuci to drugima i odrice se teritorijalne pretenzije na susede. Ona je otvorena za prikljucivanje novih clanica. U njoj se naglasava miroljubivo pregovaranje pa i po pitanju granica. U Madjarskoj se pojavila ideja nikada zastupana od zvanicne vlasti da Ugovor koji je zakljucen sa SFRJ-om prestao da vazi jer se ta zajednica raspala sto po njima znaci da ako se subjekt promenio, obaveze prestaju da postoje, ali medjunarodno javno pravo tu oblast je drugacije regulisalo. Sve su to bile ideje madjarskih nacionalista. Sto se tice Rumunije teritorijalnih aspiracija nije bilo ni sa jedne strane. U Bugarskoj su takodje bili pojedinci problem (publicisti, novinari, istoricari) koji govore o zapadnim pokrajinama (misli se na Pirot, Dimitrovgrad i Bosilegrad) i to nije bio zvanicni stav. Bugarske vlasti su imale primedbu na uskracivanje prava njihovim manjinama u Dimitrovgradu: prava na jezik, na medije i sl. Nasa primedba je bila sto su Bugare iz Srbije vodili u maticu na usavrsavanje i koristili ih kao neku petu koloniju. Makedonija u jesen 1991. se odvaja i trazi administrativnu liniju. Slobodan Milosevic smatra da su potrebne neke korekcije. Sporno pitanje je bio manastir sto je kod nas pogresno protumaceno. Oni su zapravo trazili vracanje obelezja ,ploce, na manastir jer je u tom manastiru proglasena republika Makedonija na antifasistickom vecu koje je tu odrzano. Drugi problem je bio (taj manastir je trebao da pripadne Srbiji) jedna spomen soba i oni su trazili da mogu da je poseciju i da ona ostane nepromenjena. Sa nase strane je bio zahtev za ocuvanje srpskih grobova. Odnosi, u tom periodu, su bili polulegalni i oni su nam pomogli u krsenju sankcija. U tom periodu, na zahtev UN, oni su morali da prekinu trgovinu sa nama sto je njima takodje tesko palo, a ne samo nama. Drzava krsi sankcije svesno. Makedonija je prva potpisala sporazum o priznanju. Mi smo je priznali pod imenom Republika Makedonija a zauzvrat su nam priznali kontinuitet. Njih je to manje kostalo jer su znali da ako nam ga svi ne priznaju da ga necemo dobiti. Zatim smo potpisali Sporazum o bezgranicnoj trgovini, mi smo ga postovali ali 1999. smo ga suspendovali zbog makedonskom priklanjanja NATO-u. U vreme Slobodana Milosevica nasa strana nije prihvatila granice. Mi smo prihvatili makedonske zahteve (vezane za 4 tacke). Od 2001. nema teritorijalnih sporova, ali sporno je sto na terenu nije izvrseno postavljanje obelezja granice (demarkacija). Umnik smatra da nije nadlezan za taj posao. Najveci problem izmedju Makedonije i Srbije je pitanje priznavanja makedonske crkve i to ne bi trebalo da utice na bilateralne odnose ali utice. Makedonska crkva smatra da je pravoslavna crkva odraz velikosrpskog nacionalnog identiteta a mi smatramo da Makedonija ne moze da sprecava tranzit crkvenih lica u odorama preko njihove teritorije. Oni ne dozvoljavaju da nijedan svestenik ne moze da boravi i prelazi preko njihove teritorije. Danas bilateralne odnose dodatno optereuje makedonsko priznanje nezavisnosti Kosova. Visok nivo ekonomske razmene je bio bitan, ali sada je u opadanju iz 2 razloga. Prvo, oni imaju veliki deficit (jos veci od naseg) pa ne uvoze vise toliko iz Srbije i sto nama ne ide u prilog taj Ugovor o bescarinskoj zoni jer smo jako puno uvizili voce i povrce iz Makedonije. Albanija je specificna zemlja jer je jedina zemlja sa kojom smo imali prekid diplomatskih odnosa. Odnosi u vreme Slobodana Milosevica su zategnuti ali oni nikada nisu otvoreno podrzavali OVK.

Novembra 1997. cak se sastao S. Milosevic na Kritu na sastanku lidera balkanskih naroda sa i pocinje dijalog. Oni su ucinili neprihvatljiv potez tako sto su prihvatili kosovsku kvaziambasadu. Ekonomska razmena je simbolicna, dok je SFRJ bila 2 partner, posle Italije Albaniji, sada je mala razmena. Zeleznica na liniji Skadar-CG pa do Evrope je nama beskorisna i zbog neodrzavanja samo trosak i to ne mali. Sa Bosnom i Hercegovinom su odnosi bili komplikovani u vreme rata. U vreme Dejtona, velike sile su prisilile S.Milosevica i Izetbegovica da izmene pisma i medjusobno se priznaju i tada je doneta odluka da se sto pre moraju otvoriti ambasade i da se sto pre uspostave diplomatski odnosi. Tada se smatralo da to nije moguce dok BIH ne povuce tuzbu protiv Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde. BiH trazi 120 milijardi $ odstete od Srbije. Ambasade su, u medjuvremenu otvorene, ali optuzba nije povucena. Mi smo ulozili zalbu i za sada to stoji u poslednjoj fioci. Kada ce se ta optuzba povuci ne zna se tacno i svako ko bi to danas uradio bio bi politicki mrtav i muslimani bi ga lincovali. Vec se 4 godine vode pregovori o granici, nasa strana zeli razmenu teritorija (enklave) a nama je bitan deo preko kojeg ide pruga Beograd-Bar. Ekonomski nam je znacajan partner ali vise se vrsi razmena sa Republikom Srpskom. Sa federacijom je suspendovan sporazum o bescarinskoj razmeni takodje zbog deficita. U Hrvatskoj su takodje, Srbi zeleli pravo na samoopredeljenje. U velikoj meri pitanje zastite Srba resen je pre formiranja SRJ jer je Umprofor trebao da ih stiti. Od Oluje maja 1995. i Bljeska postaje pitanje sudbine Srba i po nekim podacima oko 350.000 Srba je prebeglo, uglavnom, u Srbiju. Slavonsko-baranjska oblast je ostala po Erdutskom sporazumu pod kontrolom medjunarodnih trupa. 1994. je potpisan sporazum o otvaranju biroa kao kvazidiplomatskih organa koji predstavljuju vlast.1996. u Atini S.Milosevis i Tudjman su postigli sporazum o priznanju; u jesen 1997 potpisano je 17 drzavnih sporazuma medju kojima je i o malogranicnom prometu. Propusnice koje dobijaju mestani oko granice omogucavaju prolaz preko granice i to je bio znacajan korak jer je vizni rezim bio strog. Teritorijalno razgranienje-problem Prevlake- 1,5 km sporne teritorije i na Dunavu 145 km. 2003 potpisan je privremeni protokol kojim nije utvrena granica vec nacin njene kontrole (zajednike patrole u istom camcu) Pitanje demilitarizacije-oni kazu da je to mostobran Dubrovnika mi Kotora. Takoe, znaajno pitanje je povratak Srba u Hrvatsku. Po njihovim statistikama vratilo se 130.000 Srba a po naim 50.000. mnogi dodju, prijave se, uzmu licne karte, penzije i vrate se u Srbiju. Povratak znaci da se oni tamo nastane i zive. Ekonomska razmena nije velika, oni nisu neki faktor, u poslednje vreme dolazi puno investitora i kupuje nase firme (Frikom) a i slobodno je kretanje ljudi, bez viza. ***sa predavanja*** Italija Krajem 80-ih, jugoslovensko-italijanski odnosi belee neprestani razvoj. Prilikom izbijanja ju krize Italiji nikako nije odgovarao takav razvoj dogaaja, ugroavao je mir i stabilnost u susedstvu a time i realizaciju pomenutih italijanskih interesa u tom podruiju. Nastojanje Italijanske diplomatije bilo je usmereno na zaustavljanje sukoba i reavanje problema dijalogom. Sa druge strane Italija je bila kritina prema onima u Jugoslaviji koji su bili protiv bilo kakvih promena koje dovode u pitanje vrstu federaciju na dotadanjim osnovama to ju je dovodilo u sve otriju konfrotaciju sa srpskim rukovodstvom na elu sa S.Miloeviem, ali bila je i protiv jednostranih osluka- posebno Slovenije i Hrvatske. Slovenci su doli u Rim u junu 1991. da lobiraju za podrku Izjavi o razdruivanju od Ju koju je skuptina slovenije usvojila 8.maja 1991. De Mikelis je otro upozorio protiv jednostranih akata koji bi vodili u sukobe. 19.juna na sastanku KEBS-a u Berlinu uz aktivno angaovanje Italije, usvojena je Deklaracija kojom je iskazana podrka demokratskom razvoju i teritorijalnom integritetu Jugoslavije.

Neuspeh Italijanskih napora za reenje jugoslovenske kriz u to vreme u okviru EZ bitno je doprinelo odsustvo podrke u EZ za predloge Francuske i Italije o finansijko-ekonomskoj podrci Markovievoj vladi. To je jedna od prvih u nizu greaka EZ u odnosu na ju krizu. Kako su se rasplamsavali oruani sukobi italijansko javno mnjenje se okretalo sve vie protiv JNA kritikujui italijansku vladu i ministra inostranih poslova De Mikelisa da zatvara oi pred oruanim akcijama JNA. Pojedina italijanska sredstva informisanja postala su instrument propagande jedne strane. Vatikan je meu prvima priznao 15.januara 1992. nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Italija je uestvovala u slanju mirovne misije (takozvane trojke). Misiju su sainjavali ministri inostr poslova Italije, Luksemburga i Holandije. Kasnije pod jakim pritiskom Nemake i ostali partneri EZ meu kojima i Italija priklonili su se stavu priznanja republika pre re enja nekih bitnijih pitanja to je opet bila greka EZ- kriza je samo produbljena. Kako se situacija u Ju pogoravala u Rimu 8.novembra 1991.g ministri iniostr poslova drava lanica EZ su doneli niz restriktivnih mera prema Jugoslaviji. Kasnije je odlu eno da se sve restriktivne mere odnose samo na SCG zbog napada na Vukovar, Dubrovnik i druge gradove u Hravtskoj.. Sa daljem produbljivanjem krize i izbijanjem rata u BiH direktnije se ukljuuju OEBS i UN. U ovom periodu Italija je bila okupirana velikom krizom sopstvenog pol sistema. Dolo je do smene vlasti-dolazi vlada levog centra. Kriza sistema bacila je Italiju u drugi plan reavanja jugoslovenske krize. Glavnu re vodili su Engleska, Francuska i Nemaka a kasnije su odgovornost preuzele SAD, ta je dovelo do Dejtona. Kroz kontakt grupu u kojoj je bila i Rusija, obezbeivana je ira meunarodna podrka ovoj politici. Kasnije se i Italija izborila za lanstvo u Kontakt grupi. Za vreme kosovske krize od prvog dana je u dejstvima uestvovalo italijansko vazduhoplovstvo, rat nije bio popularan u javnom mnjenju Italije, ali bilo je nerealno oekivati da e vlada levog centra Masima d'Aleme otkazati poslunost atlanskom savezniku. Kumanovski sporazum doekan je sa olakanjem u Italiji. Italija uestvuje u mirovnim operacijama UN na Kosovu i ostaje zainteresovana za dalji razvoj kosovske krize. 55. Ministarske konferencije balkanskih drava (1988-1990) Multilateralni sastanci na tehnikom nivou su, donekle, pomogli obnovi tradicije saradnje na Balkanu. Medjutim, za podizanje saradnje na vii politiki nivo bilo je potrebno i da dodje do daljeg poboljanja u medjunarodnim odnosima, posebno izmedju blokova i supersila. Za podizanje multilateralne saradnje na Balkanu na nivo redovnih ministarskih konferencija, u prvom redu bila je zasluna jugoslovenska diplomatija koja je i pripremila Prvu konferenciju ministara inostranih poslova zemalja Balkana u Beogradu (24-26.2.1988). Na Konferenciji je uestvovalo svih 6 balkanskih zemalja. Na kraju je istaknuta elja za razvoj saradnje balkanskih zemalja u duhu uzajamnog poverenja, potovanja i razumevanja i uz potovanje razlika politikih i ekonomskih sistema, kao i potovanje nezavisnosti, suvereniteta, integriteta, jednakosti i nemeanja u unutranja pitanja. Izraena je potreba za razvojem saradnje u sledeim oblastima: trgovina, transport, pogranina saradnja, industrija, turizam, bankarstvo, energetika, nauka i tehnologija, poljoprivreda, telekomunikacije, ivotna sredina, zdravstvo, kultura, sport, informacije. Ukazano je i na znacaj nacionalnih manjina kao na faktor povezivanja i saradnje. Iskazana je spremnost za zajedniku borbu protiv terorizma, kao i krijumarenja narkotika i oruja. U pogledu formi saradnje, usaglaeno je da se odravaju periodini sastanci MIP-ova balkanskih zemalja, kao i redovni sastanci visokih funkcionera ministarstava. Usaglaeno je odravanje i nekoliko ministarskih

sastanaka u raznim oblastima, kao i druge vrste saradnje (parlamentarni sastanci, akademije, novinari, nevladina saradnja). Druga konferencija MIP odrana je u Tirani, od 24. do 25.10.1990. Na Konferenciji je podrano dalje institucionalno jaanje ovih sastanaka: sastanci ministara inostranih poslova, kao i sastanci ministara privrede i trgovine, odravali bi se jednom godinje, a sastanci visokih funkcionera MIP-a 2 puta godinje. Pored toga, predviena je i mogunost sastanaka na nivou efova drava ili vlada. Predloeno je formiranje Balkanskog foruma, na kome bi se odravali periodini sastanci, zatim stvaranje Banke za razvoj Balkana, Instituta za prouavanje balkanske ekonomske saradnje (u Atini), konferencije o bezbednosti i saradnji na Balkanu i drugih formi i institucija multilateralne saradnje. Predvidjeno je i odrzavanje, u toku 1991,dva druga susreta na ministarskom nivou (za transport u Tirani i za zdravstvo u Turskoj). Konferencije MIP su predstavljale jak podsticaj za razvoj multilateralne saradnje u nizu oblasti. Tako se navodi, da je u periodu od 1988. godine pa do 1990, odrano vie od 20 sastanaka na vladinom nivou i oko 13 susreta na nevladinom nivou po raznim temama. Odrzani su ministarski sastanci u oblastima: saobraaja (Beograd, 1988); spoljne trgovine (Ankara, 1989); industrije i transfera tehnologije(Bukurest, 1989), energetike (Tirana, 1990). Organizovani su i sastanci eksperata za izradu Konvencije o ekolokoj zatiti Balkana, sastanak komiteta za seizmiku zatitu Balkana, sastanci eleznica, sindikata, univerziteta, auto-moto saveza, gradonaelnika glavnih gradova. U okviru parlamentarne saradnje, odran je u Bukuretu, maja 1991, sastanak komiteta za spoljne odnose nacionalnih parlamenata na kome je, takoe, podnesen niz predloga za saradnju u raznim oblastima (komore, odbrana, komunikacije, kultura). Raspad Ju imao je veliki uticaj na zastoj pregovarakog procesa na Balkanu. Sledea konferencija je odrana tek u Sofiji 1996. Konferencija ministara u Sofiji znaila je obnovu saradnje ali od poetka uz naglasak da ovakva saradnja ima tradiciju i istoriju. Ona od tada nosi naziv PROCES SARADNJE JUGOISTONE EVROPE. 56. Saradnja balkanskih drava na nivou vlada i nevladinom nivou. NA NIVOU VLADA Okonanjem rata u BIH i krize na tlu bive Jugoslavije izbegnuto je dalje konfrontiranje u odnosima balkanskih zemalja i stvorene pretpostavke za stabilizaciju u regionu. Iako su u etnikim konfliktima u BIH i u irem prostoru bive Jugoslavije verske razlike igrale veliku ulogu, u sutini je bila re o jednom daleko irem sukobu interesa. Prestankom rata, prestalo je pregrupisavanje balkanskih zemalja prema verskim kriterijumima i afinitetima. Time su stvorene pretpostavke za normalizovanje prilika na Balkanu i projektovanje uih i irih balkanskih inicijativa. Sa stanovita geopolitike balkanska saradnja na vladinom nivou mogla bi da se odvija u vie pravaca: 1. BALKANSKO-BALKANSKA SARADNJA - podrazumeva saradnju svih balkanskih drava u koordinatama Balkanskog poluostrva. Razvoj ove saradnje vie je liio na hod po mukama, s obzirom da su balkanske, evropske i svetske sile u XX veku vie upuivale na sukob nego na saradnju. Zakljuci koji se mogu izvui iz ove saradnje su: a) Ovakva saradnja bi bila jedina alternativa njihovim meusobnim sukobima. b) U ovoj saradnji treba da uestvuju sve balkanske zemlje kako one ne bi bile koriene za promociju interesa jednih protiv drugih. c) Na dnevni red bi trebala postepeno da dou i politika pitanja u suprotnom predstavlja samo

odlaganje nagomilanih politikih problema. 2. BALKANSKO-DUNAVSKA SARADNJA podrazumeva saradnju balkanskih podunavskih zemalja (SCG, Hrvatska, Rumunija, Bugarska) sa evropskim podunavskim zemljama (Nemaka, Austrija, Maarska).Cilj ove saradnje je ukljuivanje balkanskih zemalja u iri evropski prostor, a akteri ove saradnje ne moraju biti samo zemlje kroz koje protie Dunav, ve i druge koje inkliniraju slivu Dunava. 3. BALKANSKO-MEDITERANSKA SARADNJA od 10 balkanskih drava, 6 ulaze u kordinate mediteranskog basena : Turska, Grka, Albanija, SCG, Hrv, Slo, BIH. Bugarska i Rumunija izlaze na Crno more koje je povezano sa Mediteranom. Uprkos sporovima i antagonizmima izmedju ovih zemalja, privredni, ekonomski, saobraajni i turistiki interesi nameu saradnju u balkansko-mediteranskoj oblasti. Ako Dunav povezuje Balkan sa Evropom, Mediteran ga povezuje sa svetom. 4. BALKANSKO-CRNOMORSKA SARADNJA 3 balkanske zemlje izlaze na Crno more: Rumunija, Bugarska, Turska ali lanice Ekonomske zajednice za saradnju u crnomorskom regionu jo su i Grka, Albanija, SCG, BiH, Makedonija. Verovatno e izvan ove saradnje ostati Hrvatska i Slovenija koje smatraju da ih takve multilateralne inicijative odvajaju od srednje evropskog politikog i ekonomskog ambijenta. Iako Crno more izgleda geografski daleko ono je veoma prisutno u balkanskoj istoriji (posebno Turska i Rusija). Ova saradnja je znaajna kako zbog povezanosti Crnog mora sa Podunavljem, tako i sa Mediteranom. Sa politike take gledita nove inicijative za saradnju na vladinom nivou na Balkanu mogu se prema svojim nosiocima podeliti na: a) One koje zapoinju na samom Balkanu b) One koje je inicirala Evropa c) One koje su inicirale SAD a) One koje zapoinju na samom Balkanu: - Sastanci ministara svih balkanskih zemalja svih resora (u okviru SEECP-a ili van njega) - to je najbolji mogui put za razvoj saradnje u podrujima od ivotnog znaaja za sve njih. Sastanci ministra inostranih poslova doprinose dinamiziranju saradnje i podizanju na vii nivo, nivo premijera, pa i efova drave, ime bi se stekli uslovi za realizovanje ideje o odravanju samita balkanskih zemalja. - Saradnja parlamenata odvija se na bilateralnoj osnovi i u okviru Interparalmentarne unije. Formiranje Balkanske konsultativne skuptine 1955. trebalo je da bude zaokruena saradnja u okviru Balkanskog saveza. - Uspostavljanje zone slobodne trgovine (CEFTA) ideja je veoma korisna, jer predstavlja faktiki pripremanje balkanskih zemalja za ulazak u EU. b) Regionalni pristup EU Za razliku od zemalja koje su ule 2004. zemlje na Balkanu imaju ratno iskustvo koje povlai niz novih uslova pored onih iz Kopenhagena: povratak izbeglih lica, saradnja sa Hagom, potovanje Dejtonskog sporazuma... c) Amerika inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evropi (SECI) Njihova prva ideja je bila da podre razvoj tzv. Junog Balkana, a posle okonanja Ju krize SAD iznosi novi mehanizam svog prisustva u ovom delu sveta lansirajui ovu inicijativu 1996. Nova inicijativa je dobila naziv Inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evropi. Obuhvata sve balkanske zemlje u cilju zajednikih infrastrukturnih projekata, podsticanjem privatnih investitora i uklanjanjem administrativnih prepreka. NEVLADINE SARADNJE Ova saradnja poela je veoma rano, sredinom 30-ih uporedo sa razvojem saradnje na politikom i nepolitikom planu meu balkanskim dravama i u tom periodu saradnja na nevladinom nivou se odvijala u medicinskoj,naunoj, univerzitetskoj i kulturnoj oblasti.

Ali poto je u tom periodu pa sve do kraha socijalizma u ovim dravama nevladin sektor bio nerazvijen (potisnuto civilno drutvo), znatnija saradnja na ovom polju poinje neposredno pre izbijanja Ju krize a paralelno sa ministarskim konferencijama kada je pored dravnih 11 sastanaka odrano i 13 sastanaka na nevladinom nivou. U periodu dezintegracije SFRJ ova sardnja je zamrla da bi kasnije opet o ivela. Civilno drutvo se budi i danas u SCG deluje nekoliko stotina NGO a slina je situacija i sa zemljama u okruenju. 57. Uloga Pakta o stabilnosti u Jugoistonoj Evropi na Balkanu Pakt za stabilnost Jugoistone Evrope predstavlja prvi ozbiljan pokuaj meunarodne zajednice da krizu u podruju Jugoistone Evrope i politiku intervenisanja radi zaustavljanja te krize zameni konstruktivnom preventivnom strategijom. Pakt o stabilnosti, meutim, nije recept koji su evropske diplomatske kancelarije pripremile iskljuivo za balkanske zemlje. Prvi Pakt namenjen zemljama istone i centralne Evrope, predloen je 1993. godine. Zvanini tvorac te ideje bio je francuski premijer Eduard Baladir, koji je pod utiskom neuspeha EU da zaustavi rat na prostoru SFRJ, aprila 1993. godine predloio usvajanje jednog panevropskog dokumenta, kao i sklapanje serije bilateralnih sporazuma kako bi se izbegli slini sukobi u budunosti. Ideju je prihvatila EU, kao deo svoje zajednike spoljne i bezbednosne politike i povezala je sa stvaranjem uslova za irenje na Istok. Deklaracija o Paktu o stabilnosti u Jugoistonoj Evropi je usvojena na ministarskom sastanku 1999. u Kelnu. Ovim dokumentom je, na inicijativu EU, vie od 40 zemalja i organizacija na sebe preuzelo obavezu pruanja podrke zemljama Regiona u njihovim naporima da unaprede mir, demokratiju, potovanje ljudskih prava i ekonomski prosperitet, radi postizanja stabilnosti u itavom Regionu. Osnivaka povelja sastoji se iz 8 delova: uesnici, naela, ciljevi, mehanizmi, saradnja uesnika, regionalne inicijative, koordinacija, primena i mehanizmi nadzora. U Osnivakom dokumentu Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, Evropska Unija, koja je u Paktu preuzela vodeu ulogu, prihvata obavezu da Jugoistonu Evropu priblii perspektivi pune integra ije u svoje strukture, ukljuujui, u konanosti, i punopravno lanstvo. !vropska unija je iste godine "#$$$.% kada i &akt lansirala i inicijativu pod nazivom &roces stabilizacije i pridru'ivanja "()&%. *ao i prilikom iniciranja &akta za stabilnost +ugoistone !vrope, tako se i prilikom ,ormiranja ()& polo od uverenja da su regionu, kao pretpostavke mira i stabilnosti, nu'no potrebne stabilne demokratske institucije, vladavina prava i tr'ina ekonomija. Cilj Pakta bi trebalo da bude dugorona stabilizacija, bezbednost, demokratizacija i ekonomska obnova i razvoj regiona. Uesnice su se obavezale da sarauju u cilju smanjivanja napetosti, jaanja demokratskih procesa, razvoja dobrosusedstva, trine privrede, borbe protiv organizovanog kriminala, povratka izbeglica Politika Pakta zasnovana je na sledeim osnovnim iskustvima i postulatima: Prevencija konflikata i jaanje mira mogu biti uspeni samo ako istovremeno zaponu u sledea tri kljuna sektora: 1) stvaranje uslova opte bezbednosti, 2) stvaranje odrivih demokratskih sistema, 3) podsticaj ekonomskom razvoju i drutvenom blagostanju. Pakt o stabilnosti je formalno pod okriljem OEBS-a, to podrazumeva i njihovo korienje organa ove organizacije. On, dakle, nije posebna meunarodna organizacija i ne poseduje nezavisna finansijska sredstva, kao ni strukturu za implementaciju programa. Uesnici Pakta su podeljeni u 3 grupe: 3. zemlje uesnici: Albanija, BiH, Bugarska, Hrvatska, Maarska, Rumunija, Slovenija, Makedonija, Turska. Unutar ove grupe postoji podpodela na korisnike Pakta (mogu da oekuju finansijsku pomo) i ostale (Maarska, Slovenija, Turska). SRJ je ukljuena u

punopravno lanstvo 2000. godine, a danas su Srbija i Crna Gora punopravne lanice; 4. zemlje pomagai: lanice EU, SAD, Rusija, Kanada, Japan, vajcarska, Norveka; 5. ostali: meunarodne organizacije, meunarodne finansijske institucije, regionalne inicijative. U organizacionom smislu, Pakt za stabilnost se oslanja na Specijalnog koordinatora (poslednji je g. Erhard Busek, Austrija)1 i njegov tim od tridesetak saradnika. Kancelarija specijalnog koordinatora nalazi se u Briselu. Specijalni koordinator predsedava najznaajnijim politikim instrumentom Pakta stabilnosti - Regionalnim stolom, u okviru kojeg funkcioniu tri Radna stola: Radni sto I: Demokratizacija i ljudska prava; Radni sto II: Ekonomska rekonstrukcija, saradnja i razvoj; Radni sto III: Bezbednosna pitanja: bezbednost i odbrana, pravosue i unutranji poslovi. Evropskoj komisiji i Svetskoj banci povereno je da koordiniraju aktivnosti pruanja ekonomske pomoi Regionu. -ugorono postavljeni ciljevi konkretizovani su na ni'im organizacijskim nivoima. .ako je u okviru &akta nastao itav niz posebnih programa i inicijativa usmerenih ka postizanju kratkoronijih i u'e postavljenih ciljeva / 0nicijativa &akta stabilnosti protiv organizovanog kriminala "(&OC%, 0nicijativa &akta stabilnosti protiv korupcije "(&)0%, 1egionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice "2)110 1egionalni ,orum% 1egionalni centar za pomo pri kontroli oru'ja, veri,ikaciji i implementaciji "1)C30)C%... Prednosti ove inicijative su: spremnost EU da je podri na visokom politikom nivou, visok politiki profil inicijative, pokuaj vee koherentnosti izmeu politikih, vojnih i ekonomskih elemenata saradnje. Nedostaci: nejasan odnos SAD i nekih drugih zemalja prema inicijativi, utisak konkurencije sa Inicijativom za saradnju u JIE, indirektan pristup finansiranju. Zato je regionalna saradnja na Balkanu vana? Prvo, jer se neke oblasti mogu najbolje regulisati na regionalnom nivou. Drugo, jer je to preduslov i instrument evroatlantskih integracija, ali ne njihova zamena. ta je Pakt za stabilnost uradio na planu saradnje? Uvrstio je veze u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ojaao vladinu, ali i parlamentarnu kooperaciju, pomogao irenju CEFTA aranmana, podrao osnivanje Komisije za reku Savu, umnoio projekte lokalnih samouprava, predloio potpisivanje Sporazuma o energetskoj zajednici, pomogao optem sazrevanju regiona, bezbednosnoj stabilizaciji itd. Panja: Kancelarija Pakta za stabilnost zatvorena je juna 2008. godine. Dakle, Pakt danas vie ne funkcionie, nego je integrisan u novu inicijativu Regionalni savet za saradnju. Vremenom je potreba za ovakvom inicijativom kao to je bio Pakt postala zastarela, i razmiljalo se o stvaranju nove organizacije (ili nekog tela) koje bi bilo njegov sukcesor, a odlikovalo bi se samostalnijim radom u skladu sa ostvarenim napretkom u odnosima izmeu zemalja Jugoistone Evrope. Poslednji sastanak Regionalnog stola Pakta odran je u Sofiji, poetkom 2008. Na njemu su dovreni svi procesi transformacije Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope u Regionalni savet za saradnju (RCC Regional Cooperation Council). Tada je usvojen i osnivaki akt novog okvira za saradnju, i zvanino izvrena predaja dunosti sa Pakta na Savet. SEECP (Proces saradnje u
1

Interesantno je da je g. Buseka profesor Simi na predavanjima pominjao u kontekstu propagiranja neega to je nazvao "neohabzburkom idejom ili renesansom", tj. osovinom Be Minhen iji se ekspanzionistiki planovi za Balkan razlikuju od ideja Berlina (koji je uvek vodio vie rauna o istoku, u odnosu na jugoistok Evrope), prim. M.S.

Jugoistonoj Evropi) je odigrao veliku ulogu u procesima transformacije. Naime, prva godinja sednica Regionalnog saveta za saradnju odrana je zajedno sa, tj, na sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje Jugoistone Evrope (SEECP). RCC je, moglo bi se rei, nastao u februaru 2008. u Sarajevu svojevrsnim (ne ba prostim i bukvalnim) objedinjavanjem Procesa saradnje za Jugoistonu Evropu i Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope, a u potpunosti je postao funkcionalan u maju iste godine. Znai, RCC je operativna ruka SEECP-a, zapravo, formalno deluje u njegovom okviru, premda ima odreenu samostalnost u radu. RCC je sada najznaajniji instrument meuodnosa drava Jugoistone Evrope. Inae, ideja o kreiranju RCC i preuzimanju mandata od Pakta ozvaniena je jo na sastanku Regionalnog stola u Beogradu2, 2006. godine, posle opsenih konsultacija sa svim uesnicama. Naslee Pakta, zakljueno je tada, nee nipoto biti dovedeno u pitanje. Savet, koji zamenjuje Pakt za stabilnost, koordinisae aktivnosti, ukljuujui unapreenje privrede i investicija, slobodne trgovine, saradnje u energetskom sektoru i u borbi protiv kriminala i korupcije. RCC ima ukupno ak 45 lanica, i sastoji se od lanova SEECP-a, Evropske unije (predstavljene kroz Trojku), UNMIK-a, donatorskih zemalja, meunarodnih organizacija, meunarodnih finansijskih institucija itd. On je praktino spona izmeu, s jedne strane Evropske komisije i Evropske unije, i s druge zemalja regiona jugoistone Evrope. U svojoj organizacionoj strukturi Regionalni savet za saradnju, pored Sekretarijata u Sarajevu imae i Kancelariju za vezu sa EU sa seditem u Briselu. Godinji sastanak Saveta odrava se u isto vreme i na istom mestu kada i samiti Procesa saradnje u Jugoistonoj Evropi (SEECP), na nivou predstavnika visoke administracije zemalja lanica. Izmeu dva godinja sastanka RCC-om rukovodi Odbor, koji se sastoji od nacionalnih koordinatora (obino slubenika Ministarstva spoljnih poslova zaduenih za regionalnu saradnju) i predstavnika Evropske unije. Odborom predsedava Generalni sekretar RCC. Na elu sekretarijata Saveta za regionalnu saradnju trenutno je g. Hidajet Bievi, poznati diplomata. Sekretar priprema sastanke Odbora koji se deavaju na svaka 3 meseca, obavezno konsultujui dravu Predsedavajueg SEECP-a. Odluke se donose iskljuivo konsenzusom. RCC poseduje nezavisna finansijska sredstva. Budet Saveta za regionalnu saradnju je fiksnih 3 miliona evra, i popunjava se od drava SEECP-a, EU i donatorskih organizacija (po 1/3). U nastojanju da dalje unapredi odnose sa zemljama u okruenju, i uvaavajui znaaj regionalne saradnje u procesu evropskih integracija, Srbija e i ubudue pruati konstruktivan doprinos aktivnostima na konstituisanju Regionalnog saveta za saradnju. Aktivnosti Regionalnog saveta za saradnju bie fokusirane na sledee oblasti: ekonomski i socijalni razvoj, razvoj infrastrukture i energetika, pravosue i unutranji poslovi, saradnja u sektoru bezbednosti i jaanje ljudskih potencijala. Predvieno je da parlamentarna saradnja zemalja jugoistone Evrope obuhvati sve pomenute prioritete. Glavni partner Saveta kada je re o parlamentarnoj saradnji u Jugoistonoj Evropi je Regionalni sekretarijat za parlamentarnu saradnju u Jugoistonoj Evropi smeten u Sofiji. Sa prestankom rada Pakta, ne znai i da se procesi stabilizacije i inostrane podrke Balkanu zavravaju. Naprotiv, sa RCC-om se pokuava objedinjenje napora ka evroatlantskim integracijama regiona, i to na taj nain to e same drave Jugoistone Evrope organizovati i oblikovati projekte. Naglasak je na izvornim idejama i realizacijama, a ne na nametanju od strane EU ili SAD-a. 58. Proces saradnje zemalja Jugoistone Evrope
2

Jedan od istaknutih lanova tima zaduenog za osmiljavanje procesa transformacije Pakta u RCC bio je i Goran Svilanovi. prim. M.S.

Sa potpisivanjem Dejtonskog sporazuma i smirivanjem situacije u Bosni i Hercegovini, stvoreni su uslovi za obnovu regionalne saradnje na Balkanu, ali pod drugaijim, novim nazivom: Konferencija o stabilnosti, bezbednosti i saradnji zemalja Jugoistone Evrope kao i sa novim uesnicima. Ova inicijativa je pokrenuta 1996. godine i predstavljala je inicijativu samih balkanskih zemalja. Proces saradnje u Jugoistonoj Evropi (South-East European Cooperation Proces - SEECP) pokrenut je 1996. godine, na sastanku Konferencije pod predsedavanjem Bugarske, u Sofiji. Drave Jugoistone Evrope poloile su temelje regionalne saradnje s ciljem stvaranja klime poverenja, dobrosusedstva i stabilnosti. Punopravne lanice su: Srbija, Makedonija, Grka, Turska, Rumunija, Bugarska, i Albanija (zemlje osnivai). Bosna i Hercegovina je pristupila 2001. godine, Hrvatska je pristupila 2004., a Moldavija 2006. godine. Crna Gora je 2007. godine stekla status punopravne lanice. Poseban znaaj SEECP-a je u tome da je to proces koji je izvorni oblik suivota drava regiona nastao na njihov sopstveni podsticaj, a ne na temelju inicijativa od strane drugih meunarodnih organizacija ili drava. U tom smislu SEECP se trenutno nalazi u procesu dodatnog jaanja i profilisanja, kao autentini glas Jugoistone Evrope komplementaran procesu pridruivanju EU, SECI-u, CEI-u itd. Ovaj je proces povezan s istovremenim postupnim prestankom delovanja Pakta za stabilnost. Osnovni ciljevi regionalne saradnje u okviru SEECP-a odnose se na jaanje bezbednosne i politike saradnje, intenziviranje ekonomskih odnosa i saradnje na podruju opteljudske dimenzije, demokratije, pravosua i borbe protiv ilegalnih aktivnosti. Namera je SEECP-a da se jaanjem dobrosusedskih odnosa, preobraajem regiona u podruje mira i stabilnosti omogui pribliavanje lanica Procesa evropskim i evroatlantskim strukturama. SEECP je regionalni neinstitucionalizovani proces koga koordinira drava Predsedavajui. Predsedavanje SEECP-om traje godinu dana i rotira se meu dravama uesnicama. Drava koja predsedava predstavlja Proces na meunarodnim sastancima i domain je godinjem sastanku efova drava i vlada, sastanku ministara spoljnih poslova i na vie (najee 4) godinjih sastanaka politikih direktora, kao i sastanaka resornih ministara. Glavni ciljevi SEECP-a su: razvoj stabilnosti, bezbednosti i dobrosusedskih odnosa intenziviranje multilateralne, ekonomske i trgovinske saradnje u regionu, posebno prekogranine suaadnje, poboljanje saobraaja, komunikacija i energetske infrastrukture, ulaganja i podsticanje investicija jaanje saradnje na humanitarnom, socijalnom i kulturnom polju saradnja na polju pravde i unutranjih poslova, za borbu protiv organizovanog kriminala, ilegalne trgovine drogom i orujem i terorizma Prethodne zemlje Predsedavajui su: Grka (1997.), Turska (1998.), Rumunija (1999. - 2000.), Makedonija (2000. - 2001.), Albanija (2001. - 2002.), Srbija i Crna Gora (2002. - 2003.), Bosna i Hercegovina (2003. - 2004.), Rumunija (2004. - 2005.), Grka (2005. - 2006.), Hrvatska (2006. 2007.) i Bugarska (2007. 2008.). Sastanci ministara spoljnih poslova su se odravali: Sofija - 1996, Solun - 1997, Istanbul - 1998, Bukuret - 1999, Skoplje - 2000, Tirana 2001, Beograd 2003. itd..

Na Sofijskoj konferenciji, oblasti saradnje su podeljene u 4 grupe: 9. politiki odnosi (dobrosusedstvo i poverenje); 10. regionalna ekonomska saradnja (trgovina, investicije, ivotna sredina); 11. humanitarna saradnja, ljudska prava; 12. pitanja unutranjih poslova i pravosua (terorizam, vize, imigracija). Solunska deklaracija sadri slinu podelu oblasti saradnje kao i Sofijska, razmatra se situacija u Albaniji i Bosni i Hercegovini, kao i usklaivanje delovanja sa drugim regionalnim inicijativama itd. Sastanak na Kritu je znaajan jer je pruio mogunost predstavnicima pojedinih zemalja da u meusobnim susretima pokuaju da ree neke ozbiljne probleme (spor Grke i Turske oko Egejskog mora; istorijski sastanak predstavnika SRJ i Albanije). Ovaj sastanak predstavlja vrhunac razvoja multilateralne saradnje. U Istanbulu su svi ministri izrazili duboku zabrinutost zbog situacije na Kosovu i predlo ili su odreene mere. Drugi sastanci nisu bili posebno znaajni; treba moda pomenuti samite u Antaliji (zemlje treba zajedno da reavanju regionalna pitanja, osnovan Regionalni centar za promociju trgovine), u Bukuretu (usvojena Povelja o dobrosusedstvu u Jugoistonoj Evropi) itd. U Skoplju je SRJ vraeno lanstvo (1999. SRJ nije bila u Bukuretu, jer je bila iskljuena), a Bosna i Hercegovina prelazi iz statusa posmatraa u status punopravnog lana, dok Hrvatska postaje posmatra. SAMITI neformalni sastanci efova drava ili vlada - Krit, Grka 1997. - Antalija, Turska 1998. - Bukuret, Rumunija 2000. - Skoplje, Makedonija 2001. - Tirana, Albanija 2002. - Beograd, Srbija, 2003. - Sarajevo, B i H, 2004. - Pomorje, Bugarska, 2008. KONFERENCIJE poslova ministara spoljnih

- Sofija, 1996, bez uea Makedonije - Solun, 1997. - Istanbul, 1998. - Bukuret, 1999. bez uea SRJ - Tirana, 2001. - Sarajevo, B i H, 2003. - Bukuret, Rumunija, 2004. - Zagreb, Hrvatska, 2007.

Povelja o dobrosusedskim odnosima iz Bukureta predstavlja do sada najvii stepen deklarativne diplomatije i saradnje na emu se i zasniva proces multilateralne saradnje u Jugoistonoj Evropi. Njene okvire ine politika saradnja, koja ukljuuje pitanja bezbednosti i stabilnosti, razvoj privredne saradnje i saradnje u oblasti ivotne sredine, kulture, pravosua i unutranjih poslova. To su ujedno i ciljevi (jaanje bezbednosne i ekonomske saradnje, i njeno proirenje na humanitarne

oblasti). Pored Povelje o dobrosusedskim odnosima, Sofijske i Solunske deklaracije, vaniji dokumenti usvojeni u okviru SEECP su: Beogradska deklaracija (2003.), Sarajevska deklaracija (2004.), Zajedniki stav ministara pravde i unutranjih poslova (Bukuret, 2004.), Skopski akcioni plan (2001.), Memorandum o razumevanju (Bukuret, 2004.). Kao to im i imena kau, akti su neobavezujui i uglavnom neformalnog, deklarativnog karaktera, to je i inae najvea zamerka ovom regionalnom forumu. Odluka o transformaciji Pakta stabilnosti potvrena je na Samitu Procesa saradnje u Jugoistonoj Evropi koji je odran u maju 2007. godine u Zagrebu, kada je usvojen Statut RCC i odlueno da sedite njegovog Sekretarijata bude u Sarajevu. Proces saradnje jugoistone Evrope (PSJIE ili SEECP) jo uvek nije postao vrsto meunarodno telo, on nema nikakav poseban dokument o svojoj organizaciji poput statuta. Osnovno rukovodee telo su sastanci ministara inostranih poslova, a ak ni oni se ne odravaju redovno. Nastankom SEECP-a otvorena je mogunost poboljanja opte atmosfere u regionu, nakon tekog perioda. Sastanci su pozitivno uticali na javno mnjenje drava lanica, pa i na inostrane javnosti. Ciljevi procesa su, meutim, uopteni i apstraktni i nedostaje politika volja (a i sredstva, naroito finansijska) da se sprovedu ak i donete odluke (na primer o sastancima ministara na svaka 3 meseca). Kada se radi o uesnicima, hendikep predstavlja injenica da sve zemlje nastale raspadom SFRJ ne uestvuju aktivno u ovom procesu (npr. Slovenija), iako je SFRJ bila pokreta i aktivni uesnik ove saradnje, a Hrvatska i Bosna i Hercegovina su geografski i kulturno deo ovog prostora. Odreeni bilateralni problemi izmeu pojedinih zemalja su takoe uticali i optereivali rad sastanaka (Turska Grka, SRJ - Albanija, Grka - Makedonija, iskljuenje SRJ). Velika je suprotnost izmeu irokog kruga predvienih tema za saradnju i malo donetih reenja i rezultata. Razlog je to se nije puno odmaklo u procesu institucionalizacije; i dalje sve funkcionie na principu ad hoc meudravne konferencije bez ikakvih tela. A oigledno je da se ciljevi ne mogu ostvariti bez metoda, organa sprovoenja i rokova. No, promovisanjem RCC-a (Regionalnog saveta za saradnju)3, godine 2008., otvara se mogunost za vru, neto institucionalizovaniju saradnju u regionu. RCC je upravo nastao na ministarskoj konferenciji SEECP-a, i njegovi godinji sastanci se odravaju zajedno sa sastancima Procesa za saradnju Jugoistone Evrope. tavie, RCC u dobroj meri deluje u okvirima SEECP-a, i zvanino je pod njegovim okriljem; iako ima stalni sekretarijat u Sarajevu (administrativni, operativni organ), kao i Odbor koji, meutim, dnevni red mora da usaglaava sa Predsedavajuim SEECP-a. Pakt za stabilnost Jugoistone Evrope je "utopljen" u Regionalni savet za saradnju, to svedoi o elji balkanskih zemalja da samostalno i celovito oblikuju i usklauju svoju raznovrsnu saradnju. RCC je sada najvanija instanca saradnje, a ustvari je produetak Procesa saradnje Jugoistone Evrope, ili, slobodnije reeno, njena dopuna Paktom za stabilnost. Srbija je potpisala Sporazum o seditu Sekretarijata Regionalnog saveta za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja Procesa saradnje u JIE u Plovdivu. 59. Inicijativa za saradnju u Jugoistonoj Evropi (SECI) SECI spada u red onih inicijativa za saradnju na Balkanu koje su nastale posle potpisivanja ugovora o miru u Bosni i Hercegovini iz Dejtona/Pariza, i rezultat je napora za prevazilaenjem postkomunistikih i postkonfliktnih problema regiona.
3

Pogledati i pitanje 57, prim. M.S.

Pokrenuta je od strane SAD na sastanku visokih funkcionera OEBS-a u Pragu, 1996. godine, mada je ideja o njenom pokretanju lansirana u evroatlantskim (ne samo amerikim) krugovima maja 1995. godine u Beu. Osnivaka sednica je odrana u enevi decembra 1996. godine. Cilj inicijative je podsticanje saradnje zemalja regiona, kao i olakavanje napretka Jugoistone Evrope ka evropskim integracijama. Definisana je kao forum, na kome se predstavnici drava uesnica sastaju radi diskusije o zajednikim regionalnim ekonomskim problemima, bezbednosnim problemima i pitanjima iz oblasti ivotne sredine. Sedite Inicijative je u Beu. Formiranje i funkcionisanje SECI-a je potpomognuto od strane OEBS-a, ali i od Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE). Zemlje lanice (13) su: Albanija, BiH, Bugarska, Grka, Hrvatska, Maarska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Turska, Srbija, Crna Gora. Slovenija i Hrvatska su u prvo vreme odbile da budu punopravne lanice elei da izbegnu svako povezivanje sa prostorom prethodne SFRJ. Nakon amerikog pritiska Slovenija je prihvatila lanstvo a Hrvatska je due vreme ostala posmatra. SRJ je postala lanica 2000. godine, a posle razdruivanja su obe republike u svojstvu punopravne lanice. Zemlje koje pruaju podrku: Austrija, Italija, Rusija, vajcarska i SAD. Na sastancima uestvuju i EU, Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj i regionalni forumi. SECI je zamiljena kao mesto olakavanja komunikacije i stvaranja nove, na reavanje problema usmerene kulture zemalja Jugoistone Evrope, kao sredstva odrivog razvoja svih lanica. SECI je usmerena na ekonomska i ekoloka pitanja, a najee deluje u sektorima saobraaja, energetike, podrke privatnom sektoru i zatiti ivotne sredine. Na desetogodinjicu rada (2006.) izvrena je procena dotadanjih rezultata, i dolo je do izvesnog preusmeravanja aktivnosti ka znatno konkretnijim projektima. Jedan od razloga ovih promena bila je i delatnost Pakta za stabilnost, koji je preuzeo u prilinoj meri bavljenje bezbednosnim i politikim pitanjima. SECI, meutim, postaje glavna instanca saradnje za npr. pitanja Dunava, kao i saobraaj, navigaciju, infrastrukturne projekte dunavske regije, sve pod okriljem projekta Proces saradnje na Dunavu, (DPC Danube Cooperation Process). Tako e, SECI je pokrenula i projekat PIDIN (Partnership for the Improvement of Danube Infrastructure and Navigation), u kome uestvuju i drave i privatne kompanije. Inicijativa se trudi da pokrene saradnju u mnogim oblasima, ne samo onim koja su izriito nabrojana; slui kao mest meu dravama regiona i insistira na njihovoj samopomoi. Njen prvenstveni cilj nije pomo spolja, nego osposobljavanje lanica da same deluju u svoju, i u korist regije. Radi se na uspostavljanju klime poverenja, razmeni znanja i iskustva, ukljuivanja privatnog sektora u projekte od javnog znaaja itd. Politiki profil ove inicijative nije najvii (ambasadori ili vii dravni funkcioneri). Ipak ona je inicirala niz znaajnih projekata i uspela je da igra komplementarnu ulogu u nizu balkanskih inicijativa popunjavajui uska grla u projektima saradnje. Glavna tela saradnje: 1) Programski komitet: ine ga zvaninici drava lanica Inicijative. Komitet je telo koje donosi odluke, odreuje prioritet saradnje i razmatra napredak koji je postignut. 2) Koordinator: formalno ga postavlja predsedavajui OEBS-a, nakon konsultacija sa ostalim lanicama. Dosadanji koordinator nije bio iz zemalja lanica ve iz zemalja koje podravaju Inicijativu. On koordinira sa zemljama SECI, predsedava Programskim komitetom, prati njegove odluke, prikuplja finansijska sredstva za projekte. Trenutno je to Erhard Busek, koji je ujedno i bio Koordinator Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope.

3) Projektna grupa: radna grupa koja priprema tehnike i finansijske studije izvodljivosti i nastoje da pronau sponzore za projekte. Ona direktno ne realizuje projekte nego nastoji da okupi zemlje i pronae finansijsku instituciju koja bi ga realizovala. 4) Poslovni savetodavni savet: okuplja ugledne poslovne ljude iz zemalja regiona u cilju veeg ukljuivanja privatnog sektora u aktivnosti SECI. Ovaj organ se sastaje 4 puta godinje. 5) Tehniku podrku prua sekretarijat Ekonomske komisije za Evropu UN iz eneve; on priprema predloge projekata za Programski komitet i za radne grupe, saradnja sa drugim telima UN, pruanje konsultativnih i savetodavnih usluga u okviru radnih grupa itd. Dosadanji rezultati - zakljueni aranmani: 17. Memorandum o razumevanju za olakanje i liberalizaciju meunarodnog drumskog transporta roba u Jugoistonoj Evropi, 1999.godine; 18. Memorandum o trgovinskim i transportnim olakicama, 2000.godine; 19. Sporazum o saradnji u prevenciji i borbi protiv prekograninog kriminala, 1999. godine; 20. Memorandum o razumevanju o razmeni informacija izmeu trita hartija od vrednosti. Ipak, moda najznaajniji projekat Inicijative dosada je Projekat olakavanja prelaska granice (Border Crossing Facilitation Project), u ije svrhe je otvoren i poseban Centar. Centar Inicijative za saradnju u Jugoistonoj Evropi (SECI Center) je operativna regionalna meunarodna organizacija koja pribliava policijske i carinske vlasti 13 drava ovog dela Starog kontinenta. Osnovan je 1999. godine nakon potpisivanja Sporazuma o saradnji u prevenciji i borbi protiv prekograninog kriminala. SECI Centar nudi vrednu podrku nacionalnim izvrnim agencijama stvarajui pouzdano okruenje za razmenu informacija, produbljenje znanja, zajedniko planiranje i usaglaenu akciju na polju prekograninog kriminala. Prostorije Centra su jedine stalne prostorije SECI-a pored sedita u Beu, i nalaze se u jednom delu zgrade rumunskog Parlamenta u Bukuretu4. Zato je Centar Inicijative za saradnju u jugoistonoj Evropi jedinstven: - Policije i carine funkcioniu jedna sa drugom u direktnoj saradnji na zajednikim projektima; - Njegovi projekti se ne preklapaju sa drugim inicijativama, zato to ovo nije politika saradnja, ve praktino, realno operativno udruivanje; - On radi pod vostvom i potuje preporuke i uputstva INTERPOL-a i WCO-a (World Customs Organization). Operativne aktivnosti SECI Centra se odvijaju u okvirima 7 zadataka koji se ti u: spreavanja trgovine drogom, trgovine ljudima, krae vozila, krijumarenja i carinskih prekraja, finansijskih i kompjuterskih zloina, terorizma, i jaanja bezbednosti brodskih kontejnera. Prednost Inicijative: uticaj na javnost u regionu, konkretni projekti, dobro izabrani projekti. Nedostaci: suvie tehniki orijentisan, bez jasne politike komponente, ogranien broj projekata u odnosu na broj problema, nedovoljna finansijska podrka, odreena konkurentnost prema Paktu za stabilnost. 60. Centralnoevropska inicijativa (CEI) i Jugoistona Evropa Centralnoevropska inicijativa (CEI) nastala je kao rezultat "etvorne saradnje", koju su 1989. godine pokrenule Italija, Austrija, Jugoslavija i Maarska, sa ciljem da se, kroz intenzivnu politiku i ekonomsku saradnju sa razvijenim partnerima iz susedstva, ubrza jugoslovensko i maarsko
4

Zgrada Parlamenta u Bukuretu, inae, jeste jedna od najveih graevina na svetu, s obzirom na povrinu. Profesor Simi ju je pomenuo kao primer aueskove megalomanije, prim. M.S.

pribliavanje evropskim integracijama. Ovo je, prema tome, najstariji regionalni forum centralne i istone Evrope posle pada Berlinskog zida. CEI je prerasla u Pentagonalu uklju enjem ehoslovake 1990. godine, odnosno u Heksagonalu ulaskom Poljske na sastanku premijera zemalja lanica u Dubrovniku, jula 1991. godine. Zbog izbijanja i intenziviranja krize na prostoru biv e SFRJ, Jugoslavija od tada nije uestvovala u radu CEI. Srbija (tada Savezna Republika Jugoslavija) obnovila je lanstvo u CEI na Samitu ove organizacije 24. novembra 2000. godine u Budimpeti. Dakle, CEI je osnovana je 1989. godine, a danas ima 18 lanica (Italija, Austrija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Maarska, eka, Slovaka, Poljska, Ukrajina, Moldavija, Albanija, Belorusija, Srbija, Crna Gora). Forum je stvoren na inicijativu Italije, koja je kroz ovu inicijativu videla nain da osigura svoj uticaj u pojedinim zemljama centralne i istone Evrope kao protivteu nemakoj sferi interesa. Oblici saradnje u okviru ove inicijative su vrlo raznorodni to se tie vrste, sadraja i nivoa saradnje. U okviru CEI postoje redovni godinji samiti (predsednika drava/predsednika vlada, ukljuujui ekonomski forum) i redovni godinji sastanci ministara inostranih poslova, a sastanci nacionalnih koordinatora i ministara zaduenih za pojedine resore organizuju se po potrebi. Aktivnosti zemalja lanica CEI se ogledaju i kroz aktivnosti inih taaka koje su tematski definisane, a podrka tim aktivnostima se obezbeuje preko etiri fonda. Parlamentarna saradnja se odvija u okviru Parlamentarne skuptine. Oblasti saradnje: 21. razmena miljenja u politikim pitanjima od uzajamnog interesa 22. ekonomska i tehnika saradnja 23. razvoj infrastructure (transport, telekomunikacije, poljoprivreda) 24. jaanje demokratskih institucija i ljudskih prava 25. zatita ivotne sredine 26. saradnja u oblasti nauke i tehnologije, medija, kulture, obrazovanja 27. meuregionalna saradnja Po geostratekom poloaju i statusu u Evropi, CEI ima meovito lanstvo, to se objanjava nastojanjem da se izbegnu nove podele u Evropi. Neke su lanice EU (Italija, Austrija, Maarska, eka, Slovaka, Poljska, Bugarska, Rumunija, Slovenija), neke su lanice CEFTA (Poljska, eka, Slovaka, Maarska, Slovenija, Rumunija, Bugarska), pet zemalja je nastalo od SFRJ (Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora), neke su zemlje biveg SSSR-a (Belorusija, Moldavija, Ukrajina). Specifinost CEI, je izmeu ostalog, i u tome to, za razliku od drugih inicijativa, raspolae sopstvenim fondovima za finansiranje manjih projekata (glavni donator je Italija). CEI , poto ima podjednak broj lanica EU i ne-lanica (lanice su i zemlje tzv. evropskog susedstva Belorusija, Ukrajina i Moldavija), predstavlja pogodnu instancu za prenoenje iskustava u procesu evrointegracije. CEI je zamiljena kao forum za diskusiju na visokom nivou (efova vlada i ministara inostranih poslova) o raznim politikim i ekonomskim pitanjima od interesa za region, i kao telo koje organizuje konkretne projekte saradnje. U procesu restruktuiranja ove inicijative ukinute su nekadanje radne grupe i zamenjene su tzv. fokalnim (inim) takama koje su sve zemlje lanice imenovale u 13 oblasti saradnje koje su identifikovane kao budui prioriteti CEI (klima i okolina; odrivo korienje energetskih resursa; preduzetnitvo; turizam, razvoj ljudskih resursa obrazovanje; izvrni odbor univerzitetske mree CEI; informatiko drutvo; mediji; nauka i tehnologija; kulturna saradnja kultura; kulturna saradnja mladi; manjine; multimodalni transport; odriva poljoprivreda; meunarodna i prekogranina saradnja). Predsedavajui CEI u periodu 2009. 2010. je Rumunija, a nakon Rumunije predsedavanje

preuzima Crna Gora. Najvia tela CEI su: sastanak efova vlada (samit), i sastanci ministara inostranih poslova. Oba sastanka se odravaju jednom godinje. efovi vlada se bave pitanjima politikih i ekonomskih smernica za saradnju, lanstva u CEI, osnivanja i ukidanja radnih grupa i pomonih tela. Istovremeno sa samitom efova vlada odrava se i samit ekonomskog foruma (Summit Economic Forum - SEF). Ministri inostranih poslova se bave personalnim i finansijskim pitanjima, kontaktima sa drugim organizacijama, naunom saradnjom, postavljanjem generalnog direktora Izvrnog sekretarijata CEI. Predstavljanje Inicijative izmeu Konferencija obavlja predsedavajua zemlja, koja se menja jednom godinje po abecednom redu, a retko ga ini trojka (bivi, sadanji, budui predsedavajui). Osnovno radno telo CEI je Komitet nacionalnih koordinatora, koji koordinira aktivnosti u okviru CEI , a sastaje se jednom meseno. Pri ovom komitetu postoji finansijski komitet, kao savetodavno telo koje je zadueno za finansijska pitanja. Pomona tela su: radne grupe (stalne i ad hoc) koje vode predstavnici pojedinih zemalja koordinatora i koja se mogu sastajati i na ministarskom nivou. Stalna tehnika tela su: Sekretarijat za CEI projekte pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu, i Izvrni sekretarijat CEI u Trstu koji pomae delovanju predsedavajueg. Pri sekretarijatu postoji i Nadzorni komitet. Na privrednom nivou, postoji saradnja komora. Organizacija CEI je utvrena u Smernicama (CEI Guidelines for Activities and Rules of Procedure). CEI ima cilj da doprinese stabilnosti regiona putem politikog dijaloga i jaanjem meusobnog poverenja, razumevanja i pribliavanja drava uesnica. Ona je prioritetno bila orijentisana na otvorena politika pitanja, posebno ona koja su proizala iz raspada SFRJ. Nije imala vei uticaj na javno mnjenje jer su se tim pitanjima bavile i UN, EU itd. Podrka aktivnostima CEI obezbeuje se iz etiri fonda: 1. Starateljski (Trust) fond Fond je osnovala Italija 1991. g. Pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), a njena ukupna kumulativna kontribucija do sada iznosi 28 miliona evra. Fond finansira vee investicione projekte. Uglavnom se koristi za podrku programu Tehnika saradnja, koji je povezan sa investicionim projektima EBRD. Tehnika saradnja se nudi u formi bespovratne pomoi za podrku specifinim komponentama projekta (npr. Studija izvodljivosti, obuka menadmenta, izgradnja kapaciteta, sektorsko i inenjerstvo ivotne sredine). Kroz ovaj fond, CEI se ukljuuje u razvojne projekte u saradnji i sa ostalim meunarodnim finansijskim institucijama i meunarodnim organizacijama. Ova partnerstva imaju za cilj transfer znanja, promovisanje reformi, privrednu tranziciju, kao i upotrebu i uvoenje modernih tehnologija. U 2007. CEI je u ovoj oblasti saradnje izdvojio 504.000 EUR. Od etiri projekta u 2007, jedan se odnosi i na R. Srbiju. U pitanju je sponzorisanje Trine studije za projekte obnovljive energije u Albaniji, BiH, Makedoniji, C. Gori i Srbiji u vrednosti od 196.000 EUR. Od 2004. g. Sredstva Starateljskog fonda se koriste za finansiranje Programa razmene knowhow. Fond se koristi i za finansiranje organizacije godinjeg CEI Ekonomskog foruma. Program nudi kofinansiranje projekata razvojne podrke u oblastima poput javne administracije, nabavki, poljoprivrede, razvoja malih i srednjih preduzea, promocije stranih investicija i dr. U 2007. CEI je sa 441.000 EUR kofinansirala pet projekata, dok je za 2008. predvieni budet 250.000 EUR. 2. Fond za saradnju CEI Da bi se olakala implementacija programa i projekata organizovanih ili sponzorisanih od CEI,

2001. g. Osnovan je Fond za saradnju sa godinjim budetom od 300.000 EUR, koji se puni kroz godinje kontribucije lanica CEI u skladu sa njihovim nacionalnim dohotkom. Iz Fonda za saradnju, koji finansira manje projekte (finansijska podrka manjim projektima je maksimalno 50% od ukupnih trokova projekta, projeti moraju ukljuiti najmanje 5 zemalja lanica CEI), tokom 2002 2007. podrano je vie od 400 projekata, dok je R. Srbija za realizaciju projekata dobila ukupno 379. 138 evra. 3. Fond solidarnosti CEI Fond, koji je osnovan 1998. g., baziran je na dobrovoljnoj kontribuciji CEI lanica, a njime upravlja Izvrni sekretarijat CEI. Fond pokraiva trokove prevoza i smetaja predstavnicima i strunjacima iz zemalja CEI koje nisu lanice Evropske unije na dogaajima u organizaciji CEI. 4. Fond za klimu i ivotnu sredinu CEI Osnovan je 2007. g. u cilju promocije projekata u oblasti zatite klime i ivotne sredine u zemljama CEI koje nisu lanice EU. Kontribuciju za Fond daje eka Republika. Fond prua podrku aktivnostima koje imaju za cilj poveanje energetske efikasnosti, poboljanja tehnologija, jaanja istraivanja i razvoja u oblasti obnovljive energije, upravljanja otpadom, snabdevanja pijaom vodom, upravljanja vodama i sl. Sedite Sekretarijata CEI (stalnog, administrativnog organa) je u Trstu, aktuelni generalni sekretar je ambasador Pietro Erkole Ago (Italija). Internet sajt: www.ceinet.org. Funkciju nacionalnog koordinatora za. Srbiju obavlja Marina Jovievi, direktor Direkcije za regionalne inicijative u MSP Republike Srbije. Prednosti: njene aktivnosti su materijalno podrane na odgovarajui nain od strane bogatijih lanica (donacije Italije, Austrije) i uspostavljena je veza foruma, drava lanica, inicijativa i finansijske organizacije. Nedostaci: veliki broj lanica esto predstavlja optereenje za rad, imajui u vidu razliite interese. 61. Ostale organizacije i inicijative koje deluju u Jugoistonoj Evropi Proces iz Roajomona ("Proces stabilnosti i dobrosusedstva u JIE") Inicijativa iz Roajomona, koju je pokrenula Francuska, a podrala EU, imala je udnu sudbinu. U izvesnom smislu, imala je bolji odjek u javnosti nego to je uspela da formulie konkretan sadraj saradnje. Pokrenuta krajem 1995. godine kao ambiciozan diplomatski proces koji je komplementaran Dejtonskom sporazumu, dugo vremena nije bila nita vie od imena. Naime, istovremeno sa potpisivanjem Mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini 13. i 14. decembra 1995. godine, nedaleko od Pariza u bivoj opatiji Roajomon potpisana je posebna "Deklaracija o procesu stabilnosti i dobrosusedstva" kojom je predvien regionalni sto za jaanje stabilnosti i dobrosusedstva u Jugoistonoj Evropi. U praksi se od najave ciljeva nije ilo dalje do platforme za razvoj Procesa iz Roajomona Saveta EU 29. januara 1996. godine. S vremena na vreme, odravani su sastanci visokih funkcionera zemalja EU i regiona JIE i najavljivani ozbiljni projekti, koji su delimino poeli tek 1998. EU je uradila vrlo malo da inicijativa postane znaajna. Ve na samom poetku se inicijativa samoograniila tako to su izriito iskljuena pitanja koja su kljuna za stabilizaciju, a to su pitanja manjina i granica. Proces se ograniio na pitanja kulture i saradnje graanskog drutva. Nakon 4 godine nije bio odran niti jedan sastanak na najviem politikom nivou - iako je to najavljivano. U vreme pokretanja inicijative, ak, nikakva sredstva u budetu EU nisu predviena za njeno odvijanje. Predvieni ciljevi su bili realizacija projekata iz oblasti: ponovnog uspostavljanja protoka ljudi i ideja,

posebno informacija, organizovanje regionalnih susreta i pokretanje dijaloga izmeu intelektualaca, novinara i verskih lidera, zabrana propagande koja podstie agresiju, ponovno pokretanje regionalne, kulturne, naune i tehnike saradnje, identifikovanje specifinih prekograninih projekata, i pomo u izgradnji civilnog drutva, posebno u domenima pravosua i uprave. Prema tome, ciljna grupa nisu samo drave, nego i nevladine organizacije. Osnovni nain funkcionisanje Roajomonskog procesa su bili sastanci na nivou visokih funkcionera, uglavnom ministarstava spoljnih poslova, vie puta godinje. Prve dve godine su bile pripremne i nije bilo realizacije osnovnih ideja, a potom je odreen poseban koordinator EU pa je inicijativa od 1998. godine usmerena na projekte saradnje civilnog drutva sa skromnim rezultatima. Poetkom 2000. finansijsku podrku dobilo je 16 projekata u ukupnom iznosu od 2,1 milion evra. Razlog tome je sa jedne strane dogovor sa Inicijativom za saradnju u Jugoistonoj Evropi (SECI) da se ne dupliraju inicijative i da se ne ulazi u projekte ekonomske i ekoloka saradnje. Saradnja parlamenata odvija se putem sastanaka predsednika spoljnopolitikih komiteta nacionalnih skuptina. Postoje projekti saradnje u oblasti obrazovanja, medija, nevladinih organizacija, lokalnih vlasti. Nakon pokretanja Pakta stabilnosti u Jugoistonoj Evropi na osnovu odluke Regionalnog stola Pakta stabilnosti 2000. godine u Solunu Roajomonski proces je utopljen u aktivnosti Prvog radnog stola Pakta, dok je ujedno koordinator procesa postao predsedavajui Prvog radnog stola. Bez posebno predvienih finansijskih sredstava u budetu EU, bez sastanaka na najviem nivou, sa uskim krugom pitanja kojima e se baviti Roajomonski proces nije imao anse na vei uspeh. lanice: Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Maarska, Albanija, SRJ, Turska. Evropska unija, SAD, Rusija pruaju podrku. Prednosti: obuhvata nove oblike saradnje - saradnja nevladinih organizacija, direktna podrka EU Nedostaci: nedovoljna profilisanost inicijative, mali rezultati projekata, opta neefikasnost Jadransko - Jonska inicijativa (AII) Jadransko Jonska inicijativa (AII Adriatic Ionian Initiative) je forum za razgovore i saradnju, prvenstveno usmeren na pitanja ekonomije i turizma odnosnih zemalja. Pokrenula je Italija. Prvi nagovetaji su se pojavili jo 1998. i bila je prvenstveno orijentisana na jadranski region. Nakon ukljuenja Grke u projekat, proirena je na Jonsko more. Definisana je kao inicijativa za dijalog i saradnju u regionu Jadrana i Jonskog mora. Oblasti saradnje: privreda, transport, turizam, tehnika saradnja, zatita okoline, saradnja u oblasti kulture, nauke i obrazovanja. Uesnice JJI su sedam zemalja: Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Grka, Italija i Slovenija, uz puno uee Evropske komisije. SRJ je primljena 2000. godine, dok je jo bila celovita. Organi: Savet, Komitet visokih predstavnika, radne grupe Dunavska komisija Ovo je najstarija subregionalna meunarodna organizacija. 1948. na diplomatskoj konferenciji u Beogradu potpisana je Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu. Ovom Konvencijom podunavske zemlje po prvi put dobijaju upravu nad celim plovnim tokom Dunava. Tada je formirana Dunavska komisija, kao stalno telo, koje ima zadatak da prati realizaciju odredaba Konvencije (sedite Komisije je u Budimpeti).

Stalni lanovi komisije danas su: Rusija, Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Srbija, Maarska, Slovaka i Austrija. Nemaka, Moldavija i Hrvatska su postale lanice 1998. godine. Evropska unija ima status posmatraa. Organi: Sekretarijat, Predsednik, Potpredsednik Dunav je znaajan koridor i zbog toga bi mnogi eleli da se prikljue ovoj organizaciji. Ovo je klasina meunarodna organizacija tipa renih komisija, koje su jedne od najstarijih organizacija. Ranije su postojale dve komisije: Dunavska i Evropska (velike sile), ali sada samo pribrene drave uestvuju u donoenju pravilnika o plovidbi koji neposredno obavezuju pojedince, i iskljuivo pravo na odreivanje i prikupljanje dabina, izdavanje ovlaenja za plovidbu Dunavom itd. Dunavsku komisiju nema nikakve veze sa Procesom saradnje na Dunavu (Danube Cooperation Process DPC), koji je projekat Inicijative za saradnju Jugoistone Evrope (SECI), a ne posebna meunarodna organizacija. Osim toga, on se odnosi na infrastrukturu, a ne na reim plovidbe. . Radna zajednica podunavskih regiona Okuplja drave (eka, Slovaka, Hrvatska, Moldavija), kao i 24 oblasti i regiona iz 11 zemalja. Ciljevi su podsticaj privrednog razvoja, saobraaja, turizma, kulture, nauke. Odluke se donose u formi preporuka. Predsedavajui se menja svake godine. Do 2001. je odrano 11 konferencija predsednika vlada. Glavno izvrno telo je Radna grupa visokih funkcionera u okviru koje su odreeni stalni predstavnici svake od lanica. Funkciju Sekretarijata stalno obavlja austrijska federalna jedinica Donja Austrija. Crnomorska ekonomska saradnja (BSEC) Crnomorska ekonomska saradnja (Black Sea Economic Cooperation BSEC) je osnovana 1992. na inicijativu Turske. Uesnice: pet balkanskih zemalja (Turska, Bugarska, Rumunija, Grka, Albanija), kao i crnomorske priobalne zemlje, lanice biveg SSSR-a (Rusija, Ukrajina, Moldavija) i 3 kavkaske zemlje (Azerbejdan, Jermenija i Gruzija). Sutina je pojaati veze izmeu zemalja crnomorskog regiona, kao i ojaati stabilnost i prosperitet. Svaka je zemlja, meutim, u svom ueu videla i posebne nacionalne interese. Rusija je time nastojala da izrazi novi pristup regionalnoj politici, odriui se prakse hegemonizma. Turska je elela da uskladi odnose sa Rusijom i da realizuje svoju naraslu ekonomsku mo. Grka je nastojala da kontrolie inicijative Turske, Ukrajina da se afirmie kao novi suvereni inilac u meunarodnim odnosima. Oblasti saradnje: telekomunikacije, saobraaj (odreeni su prioritetni saobraajni koridori), energija, ivotna sredina (plan za rehabilitaciju Crnog mora), zdravstvo, trgovina (zona slobodne trgovine), strane investicije, meunarodni odnosi. Zahvaljujui ovoj inicijativi region Crnog mora se donekle pribliio evropskim kriterijumima regionalne saradnje. Zbog velikih razlika izmeu zemalja lanica nisu se mogli oekivati brzi rezultati. Cilj joj je bio izgraivanje meusobnog poverenja i multilateralne saradnje. Nain funkcionisanja ove inicijative su: povremeni sastanci efova drava i vlada i redovni sastanci ministara inostranih poslova jedanput godinje, odnosno polugodinje. BSEC ima stalne organe. Organi su! Stalni meunarodni sekretarijat, pomoni organi - radne grupe i eksperti, Parlamentarna skuptina, Poslovni savet i Crnomorska banka za trgovinu

i razvoj. Plenarne sedni e Parlamentarne skup"tine #rnomorske ekonomske saradnje se odravaju dva puta godi"nje. #rnomorska ekonomska saradnja je jo #$$4. godine prerasla u regionalnu meunarodnu organizaciju, ali je veliki broj autora i dalje tretira kao inicijativu. Prednosti: razgranata struktura, svojstvo meunarodnog pravnog lica, poznat meunarodni profil, stalni organi, okuplja nove zemlje (misli se na kavkaske drave). Mane: nepostojanje jasne dugorone strategije i prioriteta, nedovoljna politika podrka predloenim projektima, nedovoljna efikasnost, velike razlike meu lanicama, nedovoljan nivo ekonomske razmene, nedovoljna podela nadlenosti pojedinih tela, ne razmatra isto politike teme, ne obuhvata zemlje bive SFRJ. CEFTA - Centralnoevropska zona slobodne trgovine Central European Free Trade Agreement (CEFTA) su formirale 1992. godine u Krakovu 3 zemlje: Maarska, ehoslovaka i Poljska. U poetku je predstavljala ekonomsku komponentu saradnje tzv. Viegradske grupe. Ovo je jedan od najcenjenijih projekata zemalja biveg Istonog bloka u njihovoj tranziciji i pribliavanju evropskim integracijama. Svrha je liberalizacija trgovine. Uslovi za ulazak u CEFTA-u su lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) i potpisan sporazum o pridruivanju sa EU. Kanije su pristupile Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Makedonija. Ali, veina zemalja lanica (Poljska, eka, Slovaka, Rumunija, Bugarska) su napustile lanstvo u Centralnoevropskoj zoni slobodne trgovine po ulasku u Evropsku uniju, jer su ulaskom u EU ve ostvarili mnogo vei stepen integracije nego to prua CEFTA. Isprva se osloboenje od trgovinskih prepreka odnosilo na oko 40% proizvoda, ali je kasnije oblast vaenja proirena (npr. gotovo svi industrijski proizvodi su izuzeti od carinskih barijera). CEFTA je puno doprinela jaanju ekonomskih veza u srednjoj Evropi. Decembra 2006. dogovoreno je da uslovi za pristupanje CEFTA-i snize, da bi se pomoglo (pre svega dravama Balkana) da se trgovinski to vie integriu pre nego to postanu lanice EU. Tako su lanstvo stekle i Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, ak i Kosovo i Metohija (preko UNMIK-a), ali i Moldavija. Zahvaljujui stupanju na snagu ovog novog (CEFTA 2006.) sporazuma, balkanski region postaje vea i slobodnija trgovinska zona. Novi sporazum je potpisan 19. decembra 2006. na Samitu premijera Jugoistone Evrope, u Bukuretu. Do ratifikacije je dolo do 31. marta 2007. i novi sporazum je stupio na snagu 1. maja 2007. CEFTA je danas sporazum koji definie jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistonoj Evropi, iako ime sporazuma opisuje lanstvo drava srednje Evrope. CEFTA je, dakle, sada trgovinski sporazum izmeu Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Moldavije, Srbije, UNMIK-a u ime Kosova i Metohije, Hrvatske i Crne Gore. Usvojeni tekst Sporazuma CEFTA, podran sa 9 aneksa, zamenjuje trenutno vaea 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini, koji su znaajno doprineli razvoju trgovine u jugoistonoj Evropi. Oekuje se da e poslovanje u regionu na osnovu jednog sporazuma znaajno doprineti ukupnoj saradnji zemalja regiona na putu ka njihovim evropskim integracijama. CEFTA sporazum bavi se takoe pitanjima investicija, necarinskih barijera koje moraju biti reene do 2010, intelektualne svojine, meunarodne arbitrae i javnim nabavkama kod kojih samo Srbija ima pravo da do 2010. zadri preferencijalni poloaj domaih preduzea. Primenjuje se tzv. dijagonalna kumulacija porekla to znai da je npr. proizvod 100% srpski (CEFTA) proizvod ako su sirovine iz Srbije ili druge CEFTA zemlje i tako se obeleava prilikom izvoza van CEFTA regiona. Poreklo proizvoda je iz drave lanice CEFTA-e u kojoj je proizvod dovren, bez obzira da li je doraivan i time menjao poreklo. Kada se izvozi u EU (uz preferencijale) za takav

proizvod je potreban sertifikat EUR-1, gde e u rubrici 7 biti navedena napomena da li je proizvod stekao poreklo sa ili bez kumulacije. Bitno je znati da se carina i dabine plaaju samo na one sastojke proizvoda koji su bez porekla; iz tih razloga (radi buduih kontrola) vano je da spoljnotrgovinska preduzea na odgovarajui nain vode evidencije, da sertifikati ne bi bili povueni. Jedini organ CEFTA-e je Zajedniki komitet. Cilj joj je stvaranje zone slobodne trgovine, a prednost jeste relativno pozitivan efekat po ekonomske odnose i stanje drava lanica, kao i po perspektive lanstva u EU, konkretno vidljive trgovinske olakice itd. Mane su: gajenje ekskluziviteta u odnosu na zainteresovane zemlje kandidate i prilino teak put do lanstva (to je sada mahom prolost), funkcionalno ogranienje na slobodnu trgovinu, bez irenja aktivnosti, sporovi izmeu lanica oko izuzea od trgovinskih povlastica itd. 62.Regionalne inicijative EU na Balkanu Sa okonanjem rata u Bosni i Hercegovini stvoreni su uslovi da EU zapone definisanje dugorone politike prema regionu Balkana. Krajem januara i poetkom februra1996.EU formulie tzv.regionalni pristup cija je osnovna karakteristika unapredjivanje medjusobne saradnje EU i Balkana. Jo pre potpisivanja sporazuma za BIH, bilo je oigledno da e prilikom sklapanja buduih ugovora sa SRJ, Hrvatskom i BIH, Unija insistirati na ispunjenju niza zahteva. U zaklju cima Saveta EU iz 1995. pominju se potovanje ljudskih prava, prava manjina, povratak izbeglica i raseljenih lica, politi ke i ekonomske reforme itd. U posebnoj izjavi predsedavajueg aprila 1996. vladi SRJ su pridodati novi zahtevi od ijeg napretka bi zavisio i razvoj saradnje sa EU: medjusobno priznanje svih drava nastalih na prostoru bive Jugoslavije, saradnja sa Hakim tribunalom, konstruktivan pristup sa ostalim republikama u pogledu sukcesije. Izuzetak je da se strategija politikog uslovljavanja ne primenjuje prilikom dodeljivanja humanitarne pomoi za koju jedini kriterijum ostaju stvarne potrebe stanovnitva. U svojim odnosima sa treim dravama, EU tei uvrivanju demokratije i vladavine prava, to obino podrazumeva razliite oblike politikog uslovljavanja. Jedinstven pristup EU prema JIE ima kao najvaniji uzrok injenicu da se na ovom prestoru prvi put posle 1945. vodio rat. U cilju o uvanja bezbednosti i stabilnosti, EU eli da nametne slian program onom posleratnom razvoju razorene Evrpoe koji je uinio da ona krene putem integracije. Regionalni pristup EU prema drzavama JIE ima znatno uzi geografski opseg od Pakta o stabilnosti ili americke inicijative SECI (Southeast European Cooperative) . Ona obuhvata samo drzave koje su nastale na prostoru bivse SFRJ, pri cemu je izuzeta Slovenija, a pridodata Albanija. Drzave JIE su 1996. naelno podeljene u 2 grupe. U prvoj grupi su Albanija i Makedonija, jer nisu bile ukljucene u rat, i njihovi odnosi sa EU u visoj fazi razvoja. U drugoj grupi su zemlje potpisnice Dejtonskog sporazuma-SRJ,BiH,Hrvatska. Njima se prvo namecu razradjeni politicki preduslovi koje bi trebalo ispuniti. Prioritetni ciljevi EU na ovom podrucju su: 1. potpuna realizacija mirovnog procesa (saradnja sa Haskim tribunalom), medjusobno priznanje i otklanjanje prepreka za povratak izbeglica i raseljenih lica 2. razvoj vladavine prava i demokratije, civilnog drustva,javne uprave 3. pokretanje ekonomskih aktivnosti Prema oceni EU, mere preduzete na nacionalnom nivou ne bi bile dovoljne da se ostavre pomenuti politiki i ekonomski ciljevi. Pored jaanja stabilnosti, oblikovanje regionalnog pristupa prema JIE uslovljavaju i ekonomski interesi Unije.

Regionalna politika EU prema 5 zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Hrvatska, BiH, Makedonija i SRJ) je od sredine 1999. dobila naziv proces stabilizacije i pridruivanja. Taj proces predstavlja osnovnu komponentu regionalne politike Unije prema Zapadnom Balkanu, koju ine i neke druge aktivnosti (humanitarna pomoc, jednostrane mere). Sa sukobom oko Kosova pokrenute su dve nove inicijative: Pakt o stabinosti u Jugoistonoj Evropi (kao zamena za Roajomonski preces pokrenut nakon Dejtonskog sporazuma sa neuspesnim ishodom) i proces stabilizacije i pridruivanja kao izmena i dopuna dotadanjeg regionalnog pristupa. Osnovni elementi ovog procesa 10. razvoj sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, kao nove vrste ugovornih odnosa EU sa pojedinim zemljama 11. razvoj i unapredjenje postojecih ekonomskih i trgovinskih odnosa 12. razvoj finansijske pomoi 13. podrka demokratizacije, gradjanskom drutvu 14. saradnja u oblasti unutranjih poslova, bezbednosti, politickog dijaloga EU, bliu saradnju, uslovljava odgovarajucim merama. Partneri moraju uskladiti svoje politike, ekonomske i drutvene sisteme sa sistemima zemalja EU. Postoje opti i specifini uslovi koje bi trebalo da ispune zemlje. Medju opte uslove ukljucena su pitanja demokratizacije i razvoja pravne drave, razvoj trine privrede, postovanje ljudskih i manjinskih prava, povratak izbeglica. U specifine uslove ukljucena su pitanja postovanja Dejtonskog i Erdutskog sporazuma, kao i rezulucije Saveta bezbednosti UN 1244. Kao institucionalni oblik politike uslovljavanja, EU formira tzv. Konsultativne radne grupe izmedju komisije EU i vlada zemalja regiona. Ona razmatra postojee propise i putem obavezujuih zakljuaka daje domai zadatak vladi u cilju uskladjivanja nacionalnih propisa pozitivnom pravu EU. Nakon demokratskih promena u Hrvatskoj i Srbiji 2000, EU je inicirala samit zemalja EU na kojem je usvojena zajednicka deklaracija. Pet zemalja iz regiona su se obavezale da izmedju sebe zakljuce regionalne sporazume o saradnji, koji ce biti osnova za politiki dijalog, regionalnu zonu slobodne trgovine i blisku saradnju u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova. Na tom samitu su se sefovi drzava i vlada potvrdili status potencijalnih kandidata za clanstvo. Sto se tice trgovinske saradnje, od potpuno bescarinskog tretmana na uvoz u EU izuzeti su samo neki poljoprivredni proizvodi, koliinska ogranienja se odnose na tekstil, riblje proizvode. Posebni uslovi koje bi trebalo zemlje da postuju su: postovanje pravila o poreklu robe, uzdravanje od poveanja carina i koliinskih ogranicenja, spremnost da nastave sa ekonomskim reformama. U sluaju nepotovanja ovih uslova, Savet moe preduzeti odgovarajue mere na predlog Komisije i uz odluivanje kvalifikovanom veinom. Krajem 2000. Savet EU usvojio je nove uredbe: uredbu o pomoi Albaniji, BIH, Makedoniji, SRJ i Hrvatskoj do 2006. (program CARDS) i uredbu o Evropskoj agenciji za obnovu. Ciljevi finansijske pomoci EU zemljama Zapadnog Balkana: obnova, povratak izbeglica, stabilizacija regiona, stvaranje odrzivih institucija radi razvoja demokratije, pravne drzave Pomoc se odobrava u obliku bespovratnih sredstava, u okviru raznih programa. Za Srbiju je predvidjena pomoc u 2001. u iznosu od 240 miliona evra. Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji - predstavlja najvisu etapu u dugorocnijem procesu stabilazijacije; Do zaklju enja zemlja partner mora da ispuni politike i ekonomske preduslove, da realizuje zakljuke Konsultativne radne grupe, da prodje pozitivan test Komisije EU u formi izvetaja o izvodljivosti, da pregovara sve elemente pregovora.

- SSA ima deset delova (opsta nacela, politicki dijalog, regionalna saradnja, slobodno kretanje roba, kretanje radnika, osnivanje firmi, pruzanje usluga, kapital, primena zakona, pravosudje i unutrasnji poslovi, politika saradnje-bankarstvo, mala privreda, carine, porezi, obrazovanje, energetika, nauka) - sutinski uslov jeste potovanje ljudskih prava, potovanje medjunarodnog javnog prava i pravne drave i principa trisne privrede. Politika EU prema regionu Balkana imala je sledee opte karakteristike: - Pristup EU prema Balkanu kao zoni drugostepenpg interesa se promenio poslednjih godina 20.veka zbog poveane mogunosti irenja EU prema Istoku, ime bi balkanske zemlje postale njeni direktni susedi, kao i zbog sukoba oko Kosova i njegovih efekata. - U pogledu ekonomskih odnosa, manji je raskorak, naroito ako se posmatra multilateralna pomo koju je pruala EU kroz program PHARE, a kasnije CARDS. - Balkan je ipak jo uvek region koji privlau manje stranih investicija nego Centralan Evropa ili Baltik. Ovo je delimino posledica vojno politikog stanja, a delimino posledica tradicionalnog zaostajanja u razvoju zemalja balkanskog regiona na Zapadnu i Centalnu Evropu. - Osnovni cilj regionalnog pristupa od 1996. bio je da se ojaa Dejtonski mirovni proces kroz oblike obnove regionalne saradnje i na osnovu finansijske i druge podrke EU. - Pozitivna strana regionalne politike je u injenici sto doprinosi fokusiranju panje politikih i drugih inilaca na specifine probleme i tekoe zemalja JIE. 63. Regionalna saradnja na Balkanu na pocetku XXI veka osnovne karakteristike stanja i perspektive Prilikom sabiranja rezultata regionalnih inicijativa u JIE postavljaju se pitanja: 13. da li regionalne inicijative doprinose realizaciji ciljeva proklamovanih u njihovim osnivackim dokumentima 14. da li doprinose unapredjenju ekonomskih tokova i ukupne stabilnosti (politicke, vojne) reformama 15. da li doprinose jacanju saradnje i integraciji u EU 16. moze se reci da je postojanje inicijativa pozitivno. Podsticu saradnju, smanjuju prepreke u komunikaciji u regionu, stvaraju mrezu kontakata, uticu na javno mnjenje i na stvaranje svesti o zajednickim ciljevima, utiu u prevazilaenju uskogrudog nacionalizma i svesti o samodovoljnosti drava, olakavaju procese prekograninih projekata i angaovanje medjunarodnih finansijskoh sredstava. subregionalne inicijative su dale samo ogranicene rezultate usled nedovoljne politicke podrske, finansijske i drugih okolnosti. Zbog toga se ne moze govoriti o nekoj bitnoj promeni stanja ekonomskih i socijalnih veza nijedna inicijativa, osim procesa saradnje u JIE, ne predstavlja proizvod samih balkanskih zemalja. Balkan ni do danas nije postao organizovan regionalni entitet. Ne sumnjajui u generalnu dobronamernost inicijativa koje dolaze od spoljnih faktora, ne moe se zaboraviti da svaka zemlja ili organizaciaj koja je pokreta inicijative ima i sopstvene ekonomske, nacionalne i druge ciljeve. Ovaj nedostatak je imao za posledicu preorijentaciju balkanskih zemalja na sli ne uspene projekte izvan JIE. Jedna od bitnih karakteristika je i skromnost njihovih ciljeva, koja odudara od tezine problema sa kojima se suocavaju zemlje JIE. Svi veliki projekti (carinska unija, zona slobodne trgovine) su ostali samo predlozi ili deklaracije o namerama.

Uee u multilateralnoj saradnji predstavlja dodatni element kada se radi o uticaju na i medjunarodnu poziciju pojedinih balkanskih zemalja. Srbija uestvovala u samo dve RI, da bi od 2000. poveala uee u pet RI Dominirajui uticaj administrativnih struktura. Inicijative su imale karakter od gore ka dole(topdown), a ne od baze ka vrhu (bottom-up) esto dolazi do preplitanja aktivnosti vie inicijativa. Nije problem u njihovom broju, vec u nainu njihove koordinacije i podele posla. Dobre rezultate su dali pojedini projekti CEI, a lose Roajomonski proces, sto je posledica nepostojanja dovoljnog politickog podsticaja od strane EU i nedovoljne definisanosti sadrzaja inicijative i izvora finansiranja. Pitanje regulisanja bezbednosti postaje jedno od kljucnih pitanja i problema Balkana. U okviru Pakta o stabilnosti bi trebalo razmotriti sledeca pitanja: uskladjivanje rada pojedinih inicijativa, institucionalizacija kontakata kroz redovne sastanke, uspostavljanje zajednickih tela u oblastima od zajednickog interesa, programi podrske nacionalnim administracijama, prilagodjavanje ciljeva i rada pojedinih inicijativa stanju i potrebama zemalja JIE Oblasti saradnje:trgovina, zastita zivotne sredine, prekogranicna i subregionalna saradnja, turizam, bezbednost, kultura, sport, transport Na dui rok sve vie e se postavljati pitanje institucionalne saradnje zemalja JIE, putem PoS.Time bi one prevazile jaz izmedju potrebe za transnacionalnim regulisanjem odredjenih pitanja i jo uvek neizvesnog momenta irenja EU u ovaj region Projekti balkanske saradnje uz neuestvovanje Srbije pokazali su se kao nerealni. Nakon njenog ukljuivanja otvaraju se nove prespektive u cilju stvarne obnove i integralnog razvoja na Balkanu. Nakon 2000. formirane su nove ili su kao projekti proizali iz starih inicijative koje imaju konkretniji i ui plan aktivnosti, a iste dugorone ciljeve, postizanje mira, stabilnosti, bezbednosti, prosperiteta regiona saradnjom zemalja regiona. U radu regionalnih inicijativa uestvuju sve drave regiona, bez izuzetaka. Poto uslove za ulanjenje u regionalnu inicijativu nije teko ispuniti, sve drave regiona lanice su vie inicijativa. U njihovom radu, meutim, uestvuju i drave koje su van regiona (Sjedinjene Amerike Drave, Turska, Rusija, Ukrajina...). One su, zapravo, pokretai nastanka inicijativa, ali i aktivni uesnici u njihovom daljem radu, odnosno u formulisanju prioriteta i finansiranju njihovog rada. Vanregionalni akteri nastanka i rada regionalnih inicijativa su i meunarodne organizacije (Evropska unija, NATO, Ujedinjene nacije, OEBS, OECD, UNHCR). U radu regionalnih inicijativa uestvuju i meunarodne finansijske institucije (Svetska banka, Meunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj), obezbeujui finansijsku podrku za njihov rad. Prema proklamovanim ciljevima, inicijative u Jugoistonoj Evropi su jednoznano usmerene ka postizanju mira, stabilnosti, bezbednosti i ekonomskog razvoja regiona. Zajedniko veini inicijativa je i insistiranje na saradnji zemalja regiona, kojom proklamovani ciljevi, uz podrku van regionalnih subjekata (EU, SAD, NATO), jedino mogu i biti ostvareni. Dugorono postavljeni ciljevi konkretizovani su na niim organizacijskim nivoima. Tako je u okviru SP nastao itav niz posebnih programa i inicijativa usmerenih ka postizanju kratkoronijih i ue postavljenih ciljeva Inicijativa Pakta stabilnosti protiv organizovanog kriminala (SPOC), Inicijativa Pakta stabilnosti protiv korupcije (SPAI), Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice (MARRI Regionalni forum) Regionalni centar za pomo pri kontroli oruja, verifikaciji i implementaciji (RACVIAC)... Navedene regionalne inicijative imaju sledee oblasti delovanja (u zagradi je naveden broj inicijativa koje u svojim programima navode pomenutu oblast): reforma sektora bezbednosti (3) konrola

lakog i malokalibarskog oruja (3) spreavanje katastrofa (3) borba protiv organizovanog kriminala (9) borba protiv korupcije (4) migracije, azil i izbeglice (4) policijska saradnja (4) prekogranina saradnja (9) upravljanje krizama (2) borba protiv terorizma (5) zatita ivotne sredine (5) energija (6). Metode i sredstva delovanja analiziranih inicijativa su u neposrednoj vezi sa strukturom inicijativa. Organizacija aktivnosti u okviru regionalnih inicijativa ima elemente redovnosti, ali i elemente rada na ad hoc osnovi. Inicijative sa irokim podrujem aktivnosti (CEI, BSEC- Black Sea Economic Cooperation) imaju stalne organe. Oni redovno godinje zasedaju i na tim zasedanjima donose smernice politikih i ekonomskih aktivnosti inicijativa. Neinstitucionalizovane saradnje poput efovi vlada zemalja lanica na godinjim sastancima usvajaju politike smernice za rad CEI. injenica da te procese saradnje uglavnom iniciraju spoljni akteri govori o tome da zemlje regiona nemaju dovoljno kapaciteta za samostalno uspostavljanje mehanizama pomou kojih bi zajedno radile u korist postizanja mira, stabilnosti i razvoja regiona. Istovremeno, zemlje regiona pokazuju spremnost da se ukljue u rad uspostavljenih inicijativa. Sve one deklarativno izraavaju visok stepen motivisanosti i spremnosti za uspostavljanje saradnje uopte, kao i za uspostavljanje saradnje koja e biti u formi rada regionalnih inicijativa. Oekivana dobit bi pri tome trebalo da bude politika, jer bi se zemlje promovisale kao aktivni i na saradnju spremni partneri. Time se ispunjava jedan od osnovnih zahteva evroatlantske zajednice: regionalna integracija predstavlja preduslov evroatlantskih integracija. To to uestvovanje u radu regionalnih inicijativa ne iziskuje mnogo trokova moe biti jedan od razloga njihove mnogobrojnosti, ali i razlog visoke spremnosti zemalja regiona da uestvuju u njihovom radu. Meutim, oni mogu biti i uzrok izostanka konkretnijih efekata njihovog postojanja. Veina regionalnih inicijativa u Jugoistonoj Evropi nastala je prema zamisli spoljnih aktera (SAD, EU, NATO) ili kao rezulatat njihove inicijative. Primer jedine inicijative kreirane na predlog drave iz regiona predstavlja SEECP. Iako je meu osnovnim ciljevima pojedinih inicijativa (SEECP-South East Europe Cooperation Process, SECI-South Europe East Cooperation Initiative) prilikom njihovog nastanka navedeno osposobljavanje zemalja regiona za samoinicijativnu saradnju iz koje e proizai konkretne aktivnosti, one su ipak bile instrumenti spoljne politike koju su njihovi idejni tvorci sprovodili u regionu. Dalji razvoj uspostavljene saradnje, planovi za stvaranje pojedinanih projekata i njihova finansijska podrka bili su u nadlenosti zaetnika rada inicijative. Meutim, sve je izraenije nastojanje da zemlje regiona preuzmu vostvo u ve zaetim i razuenim aktivnostima, ali da time, shodno svojim mogunostima, preuzmu i vei dio finansijske odgovornosti za sprovoenje aktuelnih i buduih programa. Znaajniji uinak regionalnih inicijativa i vei doprinos stabilizaciji i normalizaciji situacije u regionu mogue je oekivati tek sa promenom odnosa, kako zemalja Jugoistone Evrope tako i spoljnih aktera, prema toj formi meunarodne saradnje. Od zemalja regiona oekuje se da preuzmu vlasnitvo nad uspostavljenim inicijativama, u kojima e same formulisati prioritete rada i usmeravati sopstvene aktivnosti. Na taj na in, regionalne inicijative postale bi autonomni instrumenti demokratizacije regiona. 5

Moda je korak u tom pravcu i osnivanjeRCC-a, vidi drugi deo pitanja 57, prim. N.K.