MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
Krenje meunarodnih konvencija o ljudskim pravima
Inferioran poloaj i nemo, tipini za pacijente smetene u psihijatrijskim bolnicama, zahtevaju pojaanu budnost u nadgledanju potovanja Konvencije. Herczegfalvy v. Austria, !vropski sud za ljudska prava, para. "#, $% !&'' ()* +$,,)-. .ovi /stav 'epublike 0rbije, usvojen u novembru #112. godine, propisuje da e 34o5pteprihvaena pravila me6unarodnog prava i ratifikovani me6unarodni sporazumi initi sastavni deo pravnog sistema u 'epublici 0rbiji i da e biti direktno primenjivani.7i 8o lanu $ /stava, vlast je9 :asnovana na potovanju prava i socijalne pravde, principima demokratskog drutva, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, i potovanju !vropskih principa i vrednosti. /stav zabranjuje 34s5vu direktnu i indirektnu diskriminaciju po bilo kom osnovu7 ukljuujui 3mentalne ili fizike potekoe;.7ii <lada 0rbije ratifikovala je !vropsku konvenciju o ljudskim pravima +!=&'-, >e6unarodni sporazum o gra6anskim i politikim pravima +I==8'-, >e6unarodni sporazum o ekonomskim i socijalnim pravima +I=!0='-, Konvenciju o pravima deteta +='=-, i Konvenciju /. protiv muenja i drugih okrutnih, nehumanih i poniavajuih postupaka i kazni +=?@-.

A.

Iskljuivanje iz drutva i nezakonita diskriminacija

Airom sveta dokazano je da osobe sa mentalnim potekoama mogu voditi dostojanstven ivot u zajednici uz puno potovanje gra6anskih prava, kada su za njih i njihove porodice dostupni programi i podrka. <lada 0rbije otvoreno priznaje da je veina osoba koje borave u institucijama u njih smetena neosnovano i da bi im vie odgovarala briga u zajednici. .euspeh 0rbije da omogui slube podrke u zajednici ostavlja osobe sa mentalnim potekoama nepravedno iskljuene iz drutva. 8rema >e6unarodnom sporazumu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravimaiii, ovo predstavlja vid nezakonite diskriminacije. .edostatak slubi podrke naruava pravo na ivot, rad i leenje u zajednici, kako to propisuju 0tandardna pravila /. o izjednaavanju mogunosti osoba sa posebnim potrebama +0tandardna pravila-iv i druge me6unarodne pravne norme za osobe sa posebnim potrebama. Bbaveza za zatitu dece od iskljuivanja je naroito snana. Clan #)+)- Konvencije /. o pravima deteta obeava deci sa posebnim potrebama pravo na 3obrazovanje, vaspitanje, zdravstvenu brigu, rehabilitaciju... na nain koji detetu omoguava da postigne maksimalnu moguu socijalnu integraciju i individualni razvoj ;.7 Cak i ukoliko u narednim godinama u potpunosti primeni svoje planove reforme, vlada 0rbije nee uspeti da preduzme mere koje e ispuniti njene obaveze kada su u pitanju ljudska prava velike veine dece sa posebnim potrebama, a koja se trenutno nalaze u dravnim institucijama. Clan $, nove Konvencije /. o pravima osoba sa posebnim potrebama +='8D- priznaje 3jednaka prava svih osoba sa posebnim potrebama da ive u zajednici, sa jednakim izborima kao ostali... i punim ukljuenjem i ueem u ivotu zajednice ;7 Iako ='8D jo uvek nije stupila na snagu +ili bila ratifikovana od strane 0rbije-, Konvencija predstavlja jaanje svesti u
Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
svetu da izdvajanje osoba sa posebnim potrebama iz drutva, koje su inae sposobne za ivot u zajednici, neosporno predstavlja diskriminaciju. >'08 je proglasilo ='8D za jedan od 3kljueva kojim emo mi u 0rbiji otkljuati polje jednakih mogunosti za sve.7v Ieneralna 0kuptina /. priznaje da osobe sa posebnim potrebama imaju 3pravo da se o njima, u najveoj moguoj meri, brine u zajednici u kojoj on ili ona ive.7vi 0 obzirom na ugroavajue i opasne uslove koje je >D'I opazio u institucijama, 0rbija pod hitno mora da zapone sa planiranjem za punu drutvenu integraciju osoba sa mentalnim potekoama. !vropski komitet za prevenciju muenja i drugih okrutnih, nehumanih i poniavajuih postupaka i kazni +=8@- jasno istie u standardima =8@9 ;=8@ je uvideo da;pacijenti ije mentalno stanje ne zahteva da oni i dalje borave u psihijatrijskim ustanovama ipak i dalje ostaju u tim ustanovama, usled nedostatka adekvatne negeJpomoi u spoljanjem okruenju. Kiavanje ljudi slobode, kao rezultat odsustva odgovarajuih eksternih slubi, predstavlja vrlo sumnjivo stanje stvari.vii / procesu smetanja osoba u institucije u 0rbiji nedostaje pravna zatita koju zahteva me6unarodni koncept ljudskih prava. Kao to je opisano nie, u odeljku D, naroito su manjkave procedure kojima se osoba proglaava nekompetentnom +nesposobnom-, ime se ona stavlja pod starateljstvo. 8regled ovih ogranienja dat je u izvetaju >ental DisabilitL ?dvocacL =enterFa, koji zakljuuje9 Bdrasle osobe pod plenarnim starateljstvom podvgnute su znaajnom, proizvoljnom i automatskom liavanju njihovih ljudskih prava. Bvo ukljuuje liavanje njihovog prava na svojinu, ivot u porodici, brak, glasanje, slobodno druenje, pristup sudovima, i donoenje odluka. Cak i ukoliko nisu eksplicitno liene odre6enih prava, nedostatak proceduralnih kapaciteta onemoguava ih da ostvare svoja prava.viii

B.

Pretnje po zdravlje i ivot

.emogunost pruanja medicinske nege u institucijama u 0rbiji predstavlja pretnju po ivot njihovih korisnika. Clan $# I=!0=' propisuje 3jednaka prava za sve u uivanju najviih moguih standarda fizikog i mentalnog zdravlja.7iM .eadekvatna zdravstvena nega osobu dovodi pod rizik koji moe biti opasan po ivot, ime se kri lan # !=&' koji titi pravo na ivot. 8ravo na zdravlje podrazumeva pravo na 3osnovne odrednice zdravlja,7 ukljuujui sigurne uslove za ivot i odgovarajuu brigu za osobe smetene u institucijama.M >anjak medicinskog osoblja u institucijama i nemogunost institucija da pacijente prebace u bolnicu radi brige o telesnom zdravlju, mogu predstavljati pretnju po njihov ivot. .edostatak zubarske nege i oralne higijene je, tako6e, opasno. 8ropadanje i gubitak zuba mogu stvoriti nelagodu +pored zubobolje, gubitak zuba moe dovesti do smanjenog luenja pljuvake, grenja miia i hroninih glavobolja- i druge ozbiljne zdravstvene probleme. Bsobe koje izgube zube a ne dobiju proteze, na kraju se moraju ograniiti na meku hranu, to moe dovesti do neuhranjenosti i opteg naruavanja zdravlja.Mi

Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
8ostalo je opteprimeeno da dugotrajna izolacija iz drutva vodi poveanoj zavisnosti od institucije, to rezultira propadanjem u socijalnom funkcionisanju svake osobe ak i onih koje su nekada mogle da se brinu o sebi.Mii .aruavanje zdravlja usled dugotrajne institucionalizacije zabeleeno je u mnogim zemljama.Miii 8retnja po fiziko i mentalno zdravlje posebno je velika kod dece. Kod male dece, odgajane u zatvorenom okruenju, moe doi do potencijalno nepovratnih psiholokih nedostataka i zaostajanja u razvoju. Do ovoga dolazi ak i ako su ustanove u dobroj finansijskoj situaciji, dobro odravane i sa dovoljnim brojem osoblja.Miv Koncept progresivne realizacije u okviru I=!0=' priznaje ogranienost sredstava, kao i to da se od vlasti ne moe oekivati nita vie od najboljeg iskoriavanja postojeih resursa. Ipak, odre6eni elementi prava na zdravlje su neposredni, ukljuujui obavezu da bude zagarantovana zatita od diskriminacije.Mv 0istemi slubi kojima se neosnovano izdvajaju ljudi iz drutva predstavljaju takav vid diskriminacije koja naruava pravo na zdravlje.Mvi /koliko se osobama sa posebnim potrebama ne omogui fizikalna terapija ili rehabilitacija, one mogu godinama ostati vezane za postelju. / institucijama u 0rbiji broj osoblja je toliko mali da deca i odrasli koji su vezani za postelju esto nemaju nikakvu fiziku aktivnost ili vebe. >nogi koji su okarakterisani kao 3nepokretni7 nikada ne izlaze iz postelje. .edostatak bilo kakve aktivnosti dovodi do atrofije miia i do opasnosti od pojave dekubitusa, koji mogu biti opasni po ivot.Mvii /koliko se poloaj tela osobe vezane za postelju ne menja kako bi se smanjio pritisak, 3lokalni pritisak se nastavlja i dovodi do razvoja ireva na koi.7Mviii Kako bi se dekubitusi izbegli, osoblje bi moralo redovno obilaziti svaku osobu da bi osiguralo da osoba ne ostane u istom poloaju vie od dva sata, kao i da redovno odrava higijenu osoba vezanih za postelju.MiM /sled nedostatka osoblja u institucijama u 0rbiji, takav poduhvat je nemogu. 8ored krenja prava na zdravlje osoba vezanih za postelju, nedostatak nege izaziva patnju kojom se naruava lan ) zabrane da 34n5iko ne treba da bude izloen muenju i drugim okrutnim, nehumanim i poniavajuim postupcima i kaznama.7MM

!uenje, nehumani i poniavaju"i postupci

#. $ehumani i poniavaju"i postupci

!vropski sud za ljudska prava i druga tela koja nadgledaju ljudska prava prihvatili su da opasni i poniavajui uslovi zatvaranja u psihijatrijske ustanove i druge institucije naruavaju lan ) !=&' koji garantuje da 34n5iko ne treba biti izloen muenju i drugim okrutnim, nehumanim i poniavajuim postupcima i kaznama.7 8rotivvoljna izolacija dece i odraslih na sumornim odeljenjima institucija, sa malo ili bez imalo aktivnosti i stimulacije i viegodinjom odseenosti od drutva, mora se smatrati naruavanjem lana ) !=&'. <lada svake zemlje se nalazi pod neposrednom obavezom da zaustavi svaki vid naruavanja lana ) bez obzira da li se radi o muenju i drugim okrutnim, nehumanim i poniavajuim postupcima. :atite pod lanom ) smatraju se toliko vanim da nikada ne mogu biti omalovaene, ak ni u vreme nacionalnog vanrednog stanja.MMi .edostatak finansijskih sredstava ne moe predstavljati opravdanje za krenje ljudskih prava. / nedavnom pregledu me6unarodnog koncepta ljudskih prava, 0vetska zdravstvena organizacija navela je da9 .edostatak finansijskih ili profesionalnih resursa ne moe biti izgovor za nehumane i poniavajue postupke. Bd vlade svake zemlje se zahteva da obezbedi adekvatna sredstva za osnovne potrebe i da zatite korisnika od patnje koja moe biti izazvana nedostatkom hrane, neadekvatne odee,
Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
neprikladnim osobljem u instituciji, nedostatkom uslova za osnovnu higijenu ili neadekvatnim okruenjem koje ne potuje lino dostojanstvo.MMii Airoko zastupljena zloupotreba fiksacije koju smo primetili u institucijama u 0rbiji bez zakona ili propisa koji ograniavaju vreme i nain ovakve prakse, bez praenja i nadzora kako bi se spreilo zlostavljanje predstavlja ozbiljan oblik nehumanog i poniavajueg tretmana.MMiii /potreba fiksacije moe biti veoma bolna i izazvati veliku emotivnu patnju. Bpasnosti od fiksacije ukljuuju rizik od 3ozbiljnih povreda ili smrti, retraumatizacije osoba koje su ve doivele traumu, gubitak dostojanstva i druge psiholoke posledice.7MMiv / septembru #11%. godine, 0avet !vrope usvojio je preporuku da se upotreba fiksacije i izolacije ogranii na sluajeve gde je to neophodno 3radi spreavanja neposredne opasnosti po samu osobu ili po druge... srazmerno izazvanim rizicima.7MMv 8ored zahteva da svi sluajevi fiksacije budu zabeleeni u medicinskoj dokumentaciji osobe, 3osoba izloena izolaciji ili fiksaciiji treba da bude redovno praena.7MMvi /jedinjene .acije su precizirale da fiksacija ne sme biti koriena osim 3u skladu sa zvanino odobrenim procedurama7 i 3samo onda kada je to jedino sredstvo kojim se moe spreiti neposredna ili bliska opasnost po pacijenta ili ostale7... Cak i tada, takav tretman 3nee trajati due od perioda koji je neophodan za tu svrhu.7MMvii Niksirana osoba mora biti drana pod 3humanim uslovima7 i pod 3negom i bliskim i redovnim nadgledanjem od strane kvalifikovanog osoblja.7 /. su, tako6e, precizirale da se moraju odrediti specifini zahtevi nadzora radi praenja potencijalne zloupotrebe. 0toga, 34s5vi detalji o fiksaciji ili protivvoljnoj izolaciji, razlozi za njih i njihova priroda i opseg bie zabeleeni u medicinskoj dokumentaciji osobe.7 Bsim toga, lini zastupnik,3ukoliko on postoji, bie odmah obaveten o bilo kakvom fiksiranju ili protivvoljnoj izolaciji pacijenta.7 Bgranienje primene lana ) u medicinskom i socijalnom kontekstu predstavlja doktrina 3medicinske neophodnosti7 !vropskog suda.MMviii 0ud je odluio da se, kada fiksacija predstavlja neophodan medicinski tretman, njegovom upotrebom ne kri !=&'. 0ud se mora uveriti da je postojanje medicinske neophodnosti ubedljivo dokazano7MMiM koristei standarde 3opteprihvaenih psihijatrijskih principa u tom trenutku.7MMM 8roteklih godina, dokazano je da fiksacija ne predstavlja terapeutsku neophodnost i da se veina fiksiranja moe izbei poveanjem broja osoblja i panje koju ono prua, adekvatnom obukom osoblja i nadzorom programa radi kontrole i primene jasnih standarda.MMMi :aista, postoji sve vee slaganje da sve osim kratkotrajne upotrebe fiksacije predstavlja 3neuspean tretman7 koji moe i treba biti izbegnut odgovarajuom negom.MMMii .a osnovu ovih nalaza, jedan istraivaki tim je zakljuio9 @eko je zamisliti da e se upotreba fiksacije i izolacije ikada vie smatrati za uobiajenu, neophodnu intervenciju u mentalnom zdravlju. 0ramota prouzrokovana smrtnim ishodima ovakve prakse dovela je do kritikog preispitivanja ovakvih postupaka i kultura u okviru kojih se oni smatraju Onormalnim3. 8ostoji sutinsko razumevanje o fizikim i psiholokim opasnostima koje ine sastavni deo fiksacije i izolacije, lanim pretpostavkama koje okruuju upotrebu ovakvih intervencija, i esto proizvoljnom nainu njihovog korienja.MMMiii 'azvoj standarda psihijatrijske prakse doveo je do sve stroijih pravnih zatita od upotrebe fiksacije. >e6unarodni standardi o upotrebi fiksacije, usvojeni od strane 0aveta !vrope #11(. godine i /jedinjenih .acija $,,$. godine, jasno ukazuju da praksa u 0rbiji nije u skladu sa me6unarodno prihvaenim psihijatrijskim standardima.
Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
Iako u ovom trenutku Konvencija /. o pravima osoba sa posebnim potrebama +='8D- jo uvek nije stupila na snagu, principi na kojima se ona zasniva predstavljaju razvojne standarde medicinske brige i rehabilitacije, a koji se odnose na osobe sa posebnim potrebama. Kljuni princip ='8D kae da se osobama sa posebnim potrebama mora zagarantovati 34p5otovanje dostojanstva, line autonomije, ukljuujui slobodu donoenja sopstvenog izbora.7MMMiv 8rogrami rehabilitacije i leenja treba da budu osmiljeni tako da 3obezbede i ouvaju maksimalnu nezavisnost, punu fiziku, mentalnu, socijalnu i radnu sposobnost, kao i punu ukljuenost i uee u svim sferama ivota.7MMMv 0ve slube zdravstvene zatite moraju biti dizajnirane tako 3da minimiziraju i spree dalja oteenja.7MMMvi >oda je najvanije to to ='8D predstavlja novo shvatanje da 3postojanje posebnih potreba ni u kom sluaju ne sme biti opravdanje za uskraivanje slobode.7MMMvii @ako, fiksacija ne predstavlja oblik leenja, ve privremene mere koje se koriste kao poslednje sredstvo za spreavanje neposredne opasnosti. Niksacija se ne moe smatrati oblikom medicinske neophodnosti izvan onoga to je prihvaeno standardima /jedinjenih .acija i 0aveta !vrope. %. !uenje

Istraivai >D'I uoili su neuvenu praksu dranja dece i odraslih sa posebnim potrebama u stanju neprestane, doivotne sputanosti. Iako je osoblje uoilo da neke osobe mogu privremeno biti oslobo6ene fiksiranja, oni su tako6e komentarisali da se odre6ene osobe, koje osoblje smatra 3tekim7, iznova fiksiraju. Dok kratkotrajna upotreba fiksacije moe biti veoma bolna, mogunost suoavanja osobe sa tim da ceo ivot provede uglavnom fiksirana za krevet ini zastraujuu praksu koja izaziva mentalnu i fiziku patnju i koju ni jedna osoba ne moe preiveti bez ozbiljnih psihikih oteenja. Imati ruke i noge fiksirane za uglove kreveta iskljuuje svaku kontrolu osnovnih telesnih funkcija, ukljuujui nemogunost hranjenja ili vrenja nude. Dugotrajna upotreba fiksacije predstavlja ozbiljnu pretnju po fiziko zdravlje i po ivot osobe. 0vetska zdravstvena organizacija +H&B- izdvojila je 3dugotrajno fiksiranje7 kao 3okrutan postupak koji esto dovodi do atrofije miia i deformiteta kostiju.7MMMviii !vropski sud za ljudska prava istakao je da razlika izme6u nehumanih i poniavajuih postupaka i muenja svi zabranjeni lanom ) !=&' 3prevashodno proizilazi iz razlike u intenzitetu nanete patnje.7 MMMiM 8rilikom utvr6ivanja da li postupak naruava lan ) !=&', sud razmatra 3sve okolnosti sluaja, poput trajanja postupka, njegovih fizikih i mentalnih posledica, i u nekim sluajevima, pola, starosti i zdravstvenog stanja rtve itd..7Ml @ako, pored 3trajanja7 postupka, zdravlje, ranjivost i nemo rtve predstavljaju kritine faktore u utvr6ivanju posledica odre6enog postupka. 8otpuno isti postupak koji ne predstavlja muenje za snanu zdravu osobu, moe biti oigledno muenje ako se primeni na 3starog bolesnog oveka.7Mli 0ud je istakao da se 3prilikom procene da li je postupak ili kazna u suprotnosti sa standardima Clana ), u sluaju mentalno obolelih osoba mora uzeti u obzir njihova ranjivost i, u nekim sluajevima, nemogunost da iznesu koherentne ili bilo kakve albe na posledice nanete nekim odre6enim postupkom.7Mlii Konvencija /. protiv muenja posebno zabranjuje upotrebu intenzivnog bola u svrhu 3prinude7 ili 3diskriminacije7.7Mliii /svajanje Konvencije /. o pravima osoba sa posebnim potrebama potvr6uje injenicu da me6unarodna zajednica vie ne tolerie diskriminaciju na osnovu potekoa niti tolerie liavanje slobode po istom osnovu. Kiavanje slobode, koje podrazumeva dugotrajna upotreba fiksacije neograniena pravnim zatitama, potpuno je ekstremno i ne bi se tolerisalo kod osoba bez posebnih potreba. 8reputanje deteta ili odrasle
Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
osobe sa posebnim potrebama doivotnom sputavanju predstavlja muenje i ne sme se tolerisati ni u jednom drutvu, te zasluuje najvii stepen me6unarodne osude.

&.

Proizvoljno zadravanje

Pedno od najvanijih prava koje bi trebalo da je zatieno bilo kojim zakonom o mentalnom zdravlju jeste zatita od proizvoljnog zadravanja u instituciji. !vropski sud za ljudska prava propisao je da 3svako zadravanje u psihijatrijskoj ustanovi bude provereno od strane nezavisne sudske vlasti.Mliv Bvo ukljuuje pravo na uee u pretresima, lino ili preko zastupnika. 8rocedure za primenu ovog prava izloene su od strane 0aveta !vrope u 8reporukama +#11(-$1. Bvi standardi preciziraju da nedobrovoljno leenje moe jedino biti naloeno iz 3terapijskih razloga7Mlv i to tamo gde 3stanje osobe predstavlja znaajnu opasnost po njegovoJnjeno zdravlje ili po druge osobe.7Mlvi Kjudi podvrgnuti psihijatrijskom zadravanju imaju pravo 3da se lino ili preko linog advokata obrate7 na pretresu.Mlvii 0tandardi odre6uju da 34u5 sluaju kada osoba ne moe predstavljati sebe, ona mora imati pravo na advokata i, prema nacionalnom zakonu, besplatnu pravnu pomo.7Mlviii Bsobe, tako6e, imaju pravo da se ale na odluku o zadravanju i pravo na reviziju zakonitosti takvog zadravanja u 3razumnim intervalima.7MliM 0rbija je nedavno usvojila novi :akon o starateljstvu, i u procesu je izmene :akona o psihijatrijskom smetaju. Kao to je dole opisano, srpskom :akonu o starateljstvu nedostaju neke od vrlo bitnih zatita, a koje zahtevaju me6unarodni standardi. Cak i sa ovim novim zakonom, uprave u ustanovama socijalne zatite izvestile su da ne postoji obiaj nezavisne pravne provere zadravanja. :akoni u 0rbiji o psihijatrijskom smetaju imaju sline mane. .edostatak nezavisne provere sa odgovarajuim prateim zatitama, ini da smetaj u ustanove socijalne zatite kri pravo na slobodu i sigurnost osobe po lanu % !=&'. Bvakav proces zadravanja, tako6e, kri lan $(+b- ='8D, koji kae da 3postojanje potekoa ni u kom sluaju ne opravdava liavanje slobode.7 ='8D prua jo vanije zatite za osobe pod starateljstvom. /mesto da osobe budu liavane pravne sposobnosti +u 0rbiji radna sposobnost-, lan $#+)- zahteva da im se prui 3podrka koja im je potrebna u ostvarivanju njihovih prava7. / institucijama u 0rbiji, ne postoji takva vrsta podrke za osobe ija je pravna sposobnost dovedena u pitanje ili proizvoljno oduzeta. / praksi, ograniene zatite koje postoje u okviru srpskih zakona ponitene su injenicom da je sistem slubi neuspean. / odsustvu slubi podrke u zajednici, uprave izjavljuju da nemaju drugog izbora osim da prime osobe kojima nije potrebna institucionalizacija jedino iz razloga to nemaju kuda da odu. Ljude ostavljaju ovde lanovi porodice koji ih vie ne ele. Nita ne moemo da uradimo. Moramo ih primiti ili bi zavrili na ulici. <D direktor, psihijatrijska institucija u <rcu #. $edostatak nezavisne revizije i nadzora

8redstavnici nekih institucija koje smo posetili, poput Kuline, izjavili su da veina osoba koja se nalazi u ustanovi nije tamo smetena od strane suda i nije ni pod kakvim oblikom starateljstva. Bvi nalazi u skladu su sa onima koje je naveo >ental DisabilitL ?dvocacL =enter +>D?=-, na osnovu intervjua sprovedenih u #11(F%. godini.l / prolosti, do smetanja
Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
je dolazilo na zahtev lanova porodice i odobrenjem uprave ustanove. Iako se za formalno starateljstvo podstiu nove procedure, predstavnici u Kulini su rekli da ne postoji proces revizije statusa osoba koje su ve smetene u ustanovi. Pednom kada osoba bude smetena u instituciju, sve bitne odluke u njenom ivotu ukljuujui odluke o glavnoj medicinskoj nezi moe doneti uprava institucije. / teoriji, ove odluke mora odobriti =entar za socijalni rad. / praksi, institucije nastupaju kao 3staratelji7 za svoje korisnike. 8rema !vropskimli standardima, kao i onim /jedinjenih .acija, osobe ne mogu biti liene sposobnosti da odluuju o sebi ukljuujui odluku o smetaju u ustanovu socijalne zatite ukoliko nisu 3korektno sasluane od strane nezavisnog suda uspostavljenog domaim zakonom.7lii !vropski sud za ljudska prava propisao je da se treba vriti nezavisan sudski nadzor svih odluka smetaja u ustanove socijalne zatite ak i za pacijente koji se tome ne protive.liii Kao sastavni deo takvog razmatranja, lan %+$- !=&' prua osobi podvrgnutoj smetaju pravo na savet da smetaj dovede u pitanje. %. $eadekvatne zatitne mere u procesu starateljstva 0rbija je nedavno usvojila novi :akon o starateljstvu +iako se starateljstvo jo uvek regulie kroz vie zakona, ukljuujui :akon o porodiciliv i :akon o vanparnikim procesimalv-. .eke od institucija, poput Kragujevca, izjavile su da dugorone korisnike retroaktivno prijavljuju za reviziju starateljstva. Ipak, novi :akon o starateljstvu ima ozbiljne nedostatke koji podrivaju procedure zatite. 8ravo na pravno zastupanje ogranieno je injenicom da sudski odre6en zastupnik nije u obavezi da zastupa stanovite osobe podvrgnute smetaju.lvi 38ravo na obraenje7 na pretresu, koje zahtevaju !vropski standardi,lvii moe biti proizvoljno uskraeno u sluaju kada sud oceni da takvo uee nije mogue usled mentalnog ili fizikog stanja osobe o kojoj je re.lviii 0udu nije prueno nezavisno struno miljenje, jer po srpskom zakonu, ovu funkciju obavlja organ starateljstva +poznat kao =entar za socijalni rad u nadlenosti lokalne uprave-, koji ima sukob interesa u procesu starateljstva.liM Brgan starateljstva moe istovremeno sluiti sudu kao struno telo i kao staratelj dodeljen od strane suda tokom procesa revizije +staratelj ad litem).lM Pednom kada sud donede odluku da je osobi potreban staratelj, organ starateljstva dodeljuje staratelja, prati njegove postupke i odgovoran je za podnoenje zahteva za povraaj radne sposobnosti kada starateljstvo vie nije potrebno. '. $edostatak adekvatnih procedura zatite prilikom smetaja u psihijatrijske (olnice Pacijente ne obavetavamo o njihovim pravima kada su uzrujani. o ponekad inimo kada se smire. ! <D direktor, <rac &elsinki odbor u 0rbiji istraivao je pravo i praksu psihijatrijskog smetaja u 0rbiji i zakljuio je da9 8rocedura za smetaj pacijenta u bolnicu nije odre6ena i jasna, niti je prilago6ena odgovarajuim me6unarodnim normama. 0udska procedura po pitanju protivvoljnog smetaja pacijenata, kao i trenutna sudska praksa uopte, podstiu proizvoljno donoenje odluka i krenje prava na nepristrasno su6enje.

Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
<oljan i protivvoljan smetaj u psihijatrijske bolnice reguliu srpski :akon o zatiti zdravlja i :akon o vanparnikim procesima.lMi a. Previe opti standardi smetaja

>e6unarodno pravo dozvoljava protivvoljan smetaj osobe ukoliko postoji 3ozbiljna mogunost da on ili ona dovedu sami sebe ili druge osobe u neposrednu ili blisku opasnost.7lMii 8rotivvoljno zadravanje na leenju dozvoljeno kod osobe 3ije je rasu6ivanje pomueno7, u sluaju kada bi izostanak leenja verovatno doveo do 3ozbiljnog pogoranja u njegovom ili njenom zdravstvenom stanju.7lMiii 8rotivvoljan smetaj radi leenja dozvoljen je samo onda kada leenje nije mogue u manje restriktivnom okruenju.lMiv Kada ='8D bude stupila na snagu, osnove za psihijatrijski smetaj mogu biti jo stroije ograniene.lMv 0rpski zakon dozvoljava da do protivvoljnog smetaja osobe do6e po mnogo irim osnovama. Do prijema je mogue doi samo na osnovu pretnje po 3linu imovinu.7lMvi 8rema :akonu o vanparnikim postupcima, sud moe zadrati osobu 3ukoliko je priroda bolesti takva da sloboda kretanja ili komuniciranja te osobe sa spoljanjim svetom mora biti uskraena.7lMvii Bvaj standard je previe neodre6en, i ne prua sudu nikakve smernice o tome kada ova osnovna prava moraju biti uskraena. :akon, oigledno, ne ograniava psihijatrijski smetaj na hitne okolnosti, kako to zahtevaju me6unarodni zakoni. @ako6e, do smetaja u medicinsku ustanovu moe doi kada sud odlui da osoba nije sposobna da 3razmilja racionalno7 i, stoga, donese odluku 3da potpuno ili delimino uskrati osobi sposobnost da se brine o sebi;.7lMviii 8rotivvoljan smetaj moe trajati tri meseca, radi procene 3mentalnog stanja7 osobe.7lMiM 8rema !vropskim standardima, psihijatrijski smetaj je dozvoljen samo u terapeutske svrhe, a ne radi procene.lMM (. $edostatak nadzora i nezavisne revizije "ma mnogo hroninih pacijenata koji su ovde godinama... nema procedure za reviziju njihovog stanja. <D direktor, <rac 0ud mora biti obaveten o svakom psihijatrijskom prijemu u roku od (" sati od dana institucionalizacije. .akon najvie tri meseca boravka u svrhu procene, sud moe dalje naloiti psihijatrijski smetaj na godinu dana.lMMi :dravstvene ustanove moraju da podnose 3periodine izvetaje7 o 3medicinskom stanju7 pacijenta, ali nije precizirano kada ovi izvetaji moraju da se podnesu i ta bi trebalo da sadre. Iako se od suda zahteva da razmotri svaki psihijatrijski prijem, zakon ne prua procedure zatite koje bi pacijentu osigurale pravo na nezavisnu procenu. Iako se sudu mora dostaviti struno miljenje 3dva relevantna strunjaka7, oni mogu biti lanovi osoblja ustanove u kojoj je osoba smetena. Bsoba koja je podvrgnuta smetaju nema pravo na uee u pretresu. Bn ili ona nemaju istinsko pravo na savetnika koji e predstavljati njegovo ili njeno stanovite na pretresu. .a osnovu novog zakona, u svakoj psihijatrijskoj ustanovi postoji 3:atitnik prava pacijenata7, i ova osoba bi trebalo da pomae pacijentima koji su primljeni protiv svoje volje. / praksi, predstavnici uprave u Kovinu i <rcu izjavili su da se od 3:atitnika7 ili 3pravnog zastupnika7 pacijenta ne zahteva da predstavlja gledite pacijenta, pa ak ni da sa njim razgovara. / <rcu, :atitnik 3donosi svoj sud na osnovu razgovora sa osobljem.7 / Kovinu, glavna sestra obavestila je >D'I da se pravni zastupnik 3mora sloiti sa lekarom.7
Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

MENTAL DISABILITY RIGHTS INTERNATIONAL

m dri - serbia
/ Kovinu i <rcu >D'I je otkrila da uprava izbegava bilo kakvo sudsko razmatranje tako to veinu pacijenata prima dobrovoljno. &elsinki odbor za ljudska prava u 0rbiji sproveo je detaljnu studiju procedura za prijem u psihijatrijske ustanove. !vo kako opisuju proceduru u Kovinu9 8rocedura prijema 4sastoji se od5 sledeih koraka9 saglasnost za smetaj u psihijatrijsku ustanovu +dobrovoljnu saglasnost- osoblje dobija tako to pacijent potpisuje 3izjavu o dobrovoljnom smetaju i leenjuQ7 3izjave7 se uvek potpisuju u prisustvu dva lica koja nisu zaposlena u bolnici, nisu dovela bolesnika u bolnicu i nisu osobe koje su zahtevale hospitalizaciju pacijenta. 8o pravilu, ovi gra6aniFsvedoci su bivi uposlenici bolnice koji ive u blizini i pozivaju se po potrebi.7lMMii Kao to je to ve gore opisano, !vropski sud za ljudska prava doneo je odluku da procedure dobrovoljnog prijema ne mogu biti upotrebljene radi obilaenja zatita Konvencije. Cak i u sluajevima pretpostavljenog dobrovoljnog prijema, !vropski zakon o ljudskim pravima zahteva nezavisno razmatranje svakog prijema.

Dolenjska (a, Eelgrade F @el. G)"$ $$ #""" 1"( F >ob. G)"$ 2$ $$# 12$* F eFmail9 dciric@mdri.org F Hebsite9 www.MDRI.org

=onstitution of the 'epublic of 0erbia, article $2+#-. Id. article #$. iii Ieneral =omment .o. % +$,,(- on 8ersons Rith Disabilities, 'eport on the @enth and !leventh 0essions, /... !0=B' $,,%, 0upp. .o. # at $$#, para. $%, /... Doc. !J$11%J##F!J=.$#J$,,(J#1 +$,,%-. iv /nited .ations 0tandard 'ules on !Sualization of Bpportunities for 8ersons Rith Disabilities, /... I.?. 'es. ("J,2, /... I?B', ?nneM +$,,)-. v >inistrL of Kabour, !mploLment, and 0ocial 8olicL, @&'!! K!T0 NB' !U/?K B88B'@/.I@I!0 * +#11*-. vi 8rinciples for the 8rotection of 8ersons Rith >ental Illness, principle *+$-. vii =ommittee for the 8revention of @orture, =8@ 0@?.D?'D0 +#112-, InfJ! +#11#- $ 'ev. #112. viii >ental DisabilitL ?dvocacL =enter I/?'DI?.0&I8 ?.D &/>?. 'II&@0 I. 0!'EI?9 ?.?KT0I0 BN I/?'DI?.0&I8 K?H ?.D 8BKI=T 2 +#112-. iM I=!0=', article $#. M !ric 'osenthal and =larence P. 0undram, 3International &uman 'ights in >ental &ealth Kegislation,7 #$ .!H TB'K K?H 0=&BBK PB/'.?K BN I.@!'.?@IB.?K ?.D =B>8?'?@I<! K?H (2,, Mi =arolLn Parvis, supra note , at (1%. Mii Horld &ealth Brganization, @'!?@>!.@ BN >!.@?K DI0B'D!'09 ? '!<I!H BN !NN!=@I<!.!00 $, +.orman 0artorius, Iiovanni de Iirolamo, Iavin ?ndres, I. ?llen Ierman, and Keon !isenberg, eds., $,,)-. Miii See, e.g. P. @santis et. al.The Leros PIKPA Asylum, ei!stitutio!alizatio! a!d "eha#ilitatio! Pro$ect, $2* E'I@I0& PB/'.?K BN 80T=&I?@'T $1 +$,,%-. Miv Deborah ?. Nrank, 8erri !. Klass, Nelton !arls V Keon !isenberg, I!fa!ts a!d %ou!g &hildre! i! 'rpha!ages( '!e )ie* from Pediatrics a!d &hild Psychiatry ,# 8!DI?@'I=0 %2,, %*# +$,,2-Q 0andra Kaler V EP Nreeman, ?nalLsis of !nvironmental Deprivation9 =ognitive and 0ocial Development in 'omanian Brphans )% PB/'.?K BN =&IKD 80T=&BKBIT ?.D 80T=&I?@'T *2, +$,,(-. Mv =ommittee on !conomic, 0ocial, and =ultural 'ights, International =ovenant on !conomic, 0ocial and =ultural 'ights, Ieneral =omment .o. $(, /... Doc. !J=.$#J#111J( ##nd 0ess., art. $# +#111-, para. )1. Mvi =ommittee on !conomic, 0ocial, and =ultural 'ights, International =ovenant on !conomic, 0ocial and =ultural 'ights, Ieneral =omment .o. %, /... Doc. !J$$,)J##J $$th 0ess., para. ) +$,,(-. Mvii Eedsores pose a serious danger to anLone confined to a bed or a Rheelchair. 8eople in phLsical restraints are at particular risk of bedsores. Killian 0holtis Erunner V Doris 0mith 0uddarth, @&! KI88I.=B@@ >?./?K BN ./'0I.I 8'?=@I=! 22 +$,"#-. Mviii Poseph ?gris and >elvin 0pira, Pressure +lcers( Preve!tio! a!d Treatme!t, i! =KI.I=?K 0T>8B0I? ?../?K #, 2 +$,*,-. MiM Id at 2F*. MM !=&', article ). Ta!,o v. -i!la!d, ?pplication #)2)(J,( +$,,(-, u!reported +in Rhich the !uropean =ommission on &uman 'ights noted that 3;a lack of proper medical care in a case Rhere someone is suffering from a serious illness could in certain circumstances amount to treatment contrarL to article ).7-, as cited i! Keir 0tarmer, !/'B8!?. &/>?. 'II&@0 K?H (1* +$,,,-.
i ii

?rticle ) of the !=&' provides the same protections as article * of the International =ovenant on =ivil and 8olitical 'ights +I==8'-. @he /. &uman 'ights =ommittee, has stated that, even in situations of public emergencL, 3no justification or eMtenuating circumstances maL be invoked to eMcuse a violation of ?rticle * for anL reasons;.7 Ieneral =omment #1+((-, para. ), in /nited .ations Bffice of the &igh =ommissioner on &uman 'ights, >?./?K B. &/>?. 'II&@0 '!8B'@I.I +$,,*- :&'J8/E ,$J$ +'!<.$-. MMii Horld &ealth Brganization, H&B '!0B/'=! EBBK B. >!.@?K &!?K@&, &/>?. 'II&@0, ?.D K!II0K?@IB. $$ +#11%4herinafter '!0B/'=! EBBK B. >!.@?K &!?K@&5. MMiii See 'osenthal V 0undram, supra note M at %$# +eMaming the use of phLsical restraints as a form of inhuman and degrading treatment-. MMiv K. &uckshorn, 'e.desig!i!g state me!tal health policy to preve!t the use of seclusio! a!d restrai!t. )) ?D>I.I0@'?@IB. V 8BKI=T I. >!.@?K &!?K@&. ("# +#112-Q ?lisa E Eusch and >iles N 0hore, Seclusio! a!d "estrai!t( A revie* of rece!t literature, " &?'<?'D '!<I!H BN 80T=&I?@'T #2$ +#111-. MMv =ouncil of !urope, 'ec. +#11(-$1, supra note , article #*. MMvi Id. article #*+)-+i-. MMvii >I 8rinciples, 8rinciple $$+$$-. MMviii Herczegfalvy v. Austria, para. (, ?pp. .o. $1%))J"), !. =t. &.'., 0ept. #( $,,# +34m5easures taken out of therapeutic necessitL cannot be regarded as inhuman and degrading treatment7-. MMiM Id. para. "#. MMM Id. at para. "). MMMi IregorL >. 0mith, et. al. Special Sectio! o! Seclusio! / "estrai!t( Pe!!sylva!ia State Hospital System0s Seclusio! / "estrai!t "eductio! Program, %2 80T=&I?@'I= 0!'<I=!0 $$$% +#11%-Q /0 Department of &ealth and &uman 0ervices, 0ubstance ?buse and >ental &ealth 0ervices ?dministration, =enter for >ental &ealth 0ervices, !.DI.I &?'> N'B> '!0@'?I.@ ?.D 0!=K/0IB.9 @&! !<BK<I.I !NNB'@0 +?ugust #11%-. MMMii 0mith, supra note MMMi, at $$$2. MMMiii /0 Department of &ealth and &uman 0ervices, supra note MMMi. at #$. MMMiv ='8D, article )+a-. MMMv Id., article #2+$-.
MMi

Id., article #%+b-. Id., article $(+$-+b-. MMMviii H&B, 'evieR of !ffectiveness, supra note Mii at )(,, )2%. MMMiM Ireland v. /nited Kingdom, para. $2*, ?pp. .o. %)$1J*$, Pudgment 0er. ?., .o. #%, Pan. $", $,*". Ml 0elmouni v. Nrance, 8ara. $1(, ?pp. .o. #%"1)J,"(, Pudgment !. =t. &.'., #, !.&.'.'. (1), PulL #", $,,,. Mli Ireland v. /nited Kingdom, separate opinion of Pudge :eika. 3?s an eMample I can refer to the case of an elderlL sick man Rho is eMposed to a harsh treatment after being given several bloRs and beaten to the floor, he is dragged and kicked on the floor for several hours. I Rould saL Rithout hesitation that the poor man has been tortured. If such treatment is applied on a Rrestler or even on a Loung athlete, I Rold hesitate a lot to describe it as inhuman and degrading treatment and I might regard it as a mere rough handling.7 Mlii Keenan v. /nited Kingdom, para. $$#, ?pp. .o. #*##,J,%, Pudgment, !. =t. &.'. ?pr. ), #11$. Mliii /. =onvention ?gainst @orture, article $. Mliv HinterRerp v. .etherlands, !=t.&' 2)1$J*#, judgment Bctober #(, $,*,. See 'osenthal V 0undam, supra note MMiii, at %#* +summarizing international legal protections against arbitrarL detention of people Rith mental disabilities-. Mlv =ouncil of !urope, =ouncil of >inisters, 'ecommendation +#11(-$1, article $*+$-+iii-. Mlvi Id., article $"+ii-. Mlvii Id. article #%+$-+ii-. Mlviii Id. article #%+)-. MliM Id. article #%+$-. l >D?=, supra note viii, at $*. li =ouncil of !urope, =ommittee of >inisters 'ecommendation .o. '+,,- ( 38rinciples =oncerning the Kegal 8rotection of Incapable ?dults,7 principle $$. lii >I 8rinciples, 8rinciple $+2-. liii &.K. v. /nited Kingdom, !=&', (%%1"J,,, judgment Bctober %, #111(. liv NamilL ?ct, Bfficial Iazette '0 .o. $"J1%, articles $#2F$%1, PulL $, #11%. lv .onF=ontestant 8rocedure ?ct, Bfficial Iazeette '0, .o. #%J"#, ("J"", (2J,%, articles )$F((. lvi Id. article 2. lvii =ouncil of !urope, 'ec. '+,,-(, 8rinciple $). lviii .onF=ontestant 8rocedure ?ct , article )2, paras $F#. liM See discussion in >D?=, supra note viii, at #%. lM Id. lMi &ealth 8rotection ?ct, Bfficial Iazette, .o. $1*J1%. lMii >I 8rinciples, 8rinciple $2+$-+a-. lMiii Id. 8rinciple $2+$-+b-. lMiv Id. lMv ?rticle $# of the ='8D recognizes that everLone has the right to legal capacitL, as Rell as the right to assistance in asserting that right. @his raises Suestion as to Rhether a person maL be institutionalized involuntarilL for the purposes of treatment. lMvi KaR on &ealth =are, Bfficial Iazette $1*J1%, article ((, as cited i! 0erbian &elsinki =ommittee, supra note , at $11. lMvii KaR on .onFKitigious 8roceedings, article (% +$-. lMviii Id. article )$+$-. lMiM Id. article )"+)-. lMM =ouncil of !urope, 'ec. +#11(-$1, article $*+$-+iii-. lMMi KaR on .onFKitigious 8roceedings, article %$+$-.. lMMii &elsinki =ommittee, supra note , at )#.
MMMvi MMMvii