Narod, drava, nacija mr Boris Milosavljevi

strana 1 od 4

Mr Boris Milosavljevi
Objavljeno u asopisu Lua, 1995. god.

NAROD, DRAVA I NACIJA (Analiza osnovnih pojmova nae savremene politike terminologije) U politikom i drutvenom ivotu ponovnu upotrebu tradi ionalne terminologije od poetka je pratila nedoslednost! nejasnost i slikovitost u odre"ivanju i razlikovanju osnovnih pojmova# $ obzirom na situa iju koja je prethodila pokuajima premoivanja istorijskog jaza u razvoju na ionalne svesti! razumljiva je zbrka u tumaenju i shvatanju pojmova kao to su vera! na ija i drava# Me"utim! nejasnost u de%inisanju osnovnih termina ne proistie samo iz nedovoljne teorijske utemeljenosti politikih naela! ve i iz potrebe da se nedoslednost i kontradik ija u izvo"enju tih naela sakrije iza slikovito i nejasno odre"enih pojmova# Ako se istorijatu razvoja termina u kojem oni esto dobijaju nove konota ije i politikom lukavstvu u upotrebi termina doda i esta sklonost ka nemarnom odnoenju prema moguim kontradik ijama u izlaganju! neki pokuaji osvetljavanja ovog problema su logiki i smisaono skoro potpuno neprozirni# &ato je potrebno da se iznova preispitaju i utvrde optepoznati i prihvaeni termini i odnosi izme"u njih# 'vde iznesena terminologija je vie smisaono nego %iloloki obaveziva! jer bi prvenstveno trebalo da odredi rela ije izme"u razliitih pojmova# Stanovnitvo i narod (od terminom narod esto se de%iniu ili podrazumevaju razliite stvari# )ekad je re o stanovnitvu nekog kraja! nekad o veinskom! jednostavnijem delu stanovnitva nasuprot drutvenoj i dravnoj eliti! nekad o na iji# 'vde bi se pod stanovnitvom podrazumevao vei broj ljudi na jednom prostoru istog, slinog ili razliitog porekla koji je ormirao jednu ili vi!e dr"ava, a pod narodom stanovni!tvo istog porekla koje, iako ima va"ne elemente na#ionalne svesti, jo! nije steklo punu samosvest preko dr"ave. $avremenu *vropu su dravno+prostorno podelili i organizovali indoevropski narodi# (osle ,rka! dve najvee i najjae grane indoevropskog porekla su ,ermani i $loveni# ,ermani su uestvovali u konsituisanju veine evropskih drava# )egde su %ormirali vlastite drave iz sopstvenog naroda to je sluaj na podruiju dananje )emake! a negde su bili najvaniji konstituitivni deo stanovnitva u %ormiranju drave kao to je sluaj sa romanskim zemljama i *ngleskom# )eke evropske drave su nastale iz naroda! a neke iz stanovnitva! tj# popula ije razliitog porekla sa germanskim i rimskim dravnim okviriom (-talija! .panija! /ran uska)# 0ruge drave su nastale iz naroda! odnosno iz stanovnitva jedinstvenog porekla kao to je sluaj sa nemakim dravama! rukskom i srpskom (srpskim) dravama# &ato su neki jedinstveni elementi na ionalne svesti prisutni kod naroda i pre %ormranja drave! dok su pro esi %ormiranja jedinstvene svesti dugotrajni i pozniji u dravama nastalim vezivanjem ili stapanjem vie naroda# Drava 'dre"eno stanovnitvo kao narod ili kao skup naroda %ormira dravu kao jedinstveno organizovanu #elinu na jednom podruju sa odgovarajuom dr"avnom i dru!tvenom strukturom# (resudni %aktori u %ormiranju drave su religija dravotvornog naroda i dravotvornog sloja i ratnitvo tj# vojna organiza ija# $a pravnog gledita poetak dravne vlasti nalazi se u vojnoj organiza iji! jer ona preko vojne dis ipline! utemeljuje naelo nejednakosti# 0rave uvek nastaju iz vojske! jer jedino tu na konkretan nain opti interesi dobijaju prvenstvo nad partikularnim! porodinim i rodovskim interesima# 'd vrhovnog zapovednika nastaje vladar! od svetenstva i vojnog saveta osnovna savetodavna i parlamentarna tela! a od vojnog suda i patrijarhalnog sistema kanjavanja + sudstvo i

Narod, drava, nacija mr Boris Milosavljevi

strana 2 od 4

poli ija# 1ako se u samom pro esu nastajanja drave konstituiu osnovni obli i zakonodavne! izvrne i sudske vlasti# (reko drave! koja u jedinstvenu elinu dovodi razne delove stanovnitva i razliite stalee! %ormira se jedinstvena dravna svest# 1a dravna svest omoguuje artikulisanje jednog naroda ili stanovnitva kao na ije# 2ad vie naroda %ormira jednu na iju! dravna i na ionalna svest su istovetne (/ran uska! -talija###)# )ekada dolazi do stapanja tih naroda! a nekada oni ostaju prilino odvojeni kao to je sluaj u 3elikoj Britaniji# 4edan narod uvek tei da %ormira svoju jedinstvenu dravu! ali u pro esu konstituisanja jedne drave esto se %ormira i (samo)ukida vie manjih drava tog naroda# 1ako je Bizmark ujedinio vie nemakih drava u jednu dravu# 3ano je uoiti da! iako je bilo vie nemakih drava i dravnih svesti ((ruska! 5anover! Bavarska###)! one su sve izraavale nemaku na ionalnu svest# 0akle! i vie drava jedne na ije mogu da izraavaju jedinstvenu na ionalnu svest# 1akav je sluaj sa prednemanjikim srpskim dravama i sa 6rnom ,orom kao posebnom srpskom dravom sa srpskom na ionalnom svesu# (reko drave se %ormira na ionalna svest! tj# narod se dovodi do samosvesti! ali se ne podrazumeva da je ime drave istovetno sa imenom na ije koja je %ormirala dravu! jer Bavarska je nemaka isto kao to je 6rna ,ora srpska drava# &abunu u ovu logiku podelu unosi neposredno prenoenje modela drava+na ija artikulisanog kod na ija %ormiranih iz vie naroda i etnikih zajedni a# 'nda se kae da poto je stanovnitvo -talije %ormiralo dravu i poto je njegova na ionalna svest italijanska! mora i stanovnitvo 6rne ,ore da bude posebna + rnogorska na ija# 'vde zabunu unosi pogreno razumevanje znaenja termina! jer na ionalna svest nije iskljuivo vezana za ime drave! poto jedna na ija moe da %ormira vie drava ispoljavajui pritom samo jednu na ionalnu svest# 0akle! imamo dva osnovna modela odnosa drave i na ije# U jednom! vie naroda ili na ija %ormira jednu dravu i preko nje izraava svoju dravnu (7na ionalnu8) svest# U drugom sluaju! kad jedna na ija %ormira vie drava! tada ono to je dravna svest neke od tih drava nije i na ionalna svest! ve samo dravna ili regionalna svest# -zuzetak je! naravno! kad se za ime drave uzme vii pojam! tj# opte ime na ije kao to je bio sluaj sa devetnaestovekovnom $rbijom# 1ada je uzeto opte na ionalno + narodno ime za dravu ija je pretenzija bila da ujedini sve srpske krajeve# 6rnogorska dravna svest nije protivrena srpskoj dravnoj svesti kao to to nije ni srbijanska dravna svest# U devetnaestom veku smo imali dve sline dravne tradi ije sa jedinstvenom na ionalnom sveu i stalnom tenjom ka oslobo"enju i ujedinjenju ostalih srpskih krajeva# Nacija i nacionalna paradigma (od na ijom podrazumevamo stanovni!tvo sa samosve!u o svom jedinstvu i povesnosti steenom preko dr"ave i dr"avne strukture # 1o stanovnitvo moe biti jedinstvenog ili razliitog porekla# Ako je re o razliitom poreklu! na ionalna svest je iskljuivo utemeljena u dravnoj %ormi! dok u drugom sluaju! jedinstveni na ionalni sadraj postoji i u vie drava te na ije# )aravno! nijedna na ija nije proistekla iskljuivo iz jednog naroda! jer je uvek dolazilo do meanja starosedela a i doseljenika# Me"utim! tamo gde je vie autonomnih na ionalnih zajedni a %ormiralo jednu dravu! re je o razliitom poreklu stanovnitva! jer su svi manje vie organiza iono ili pro entualno zasluni za %ormiranje drave (/ran uska! -talija###)# 1amo gde je re o jednom narodu! dolazilo je do meanja stanovnitva! ali ne toliko da bi jedinstveni! osnovni narodni korpus bio u veoj meri ugroen# 1akav je sluaj sa $rbima koji su se meali sa drugim narodima! ali to meanje ni u jednom srpskom kraju nije ugrozilo jedinstveno slovensko poreklo! karakteristike i obiaje# (resudni %aktori za konstituisanje na ije su poreklo! religija! drava! istorija! teritorija i svest# )osio i dravotvorne svesti su prvenstveno u prvom! svetenikom i drugom! vojnom staleu! njihovom kontinuitetu i kriterijumima utemeljenim pri %ormiranju drave# 0akle! kada je re o narodu! u punu na#ionalnu paradigmu, spada zajedniko poreklo $jezik, karakteristike, obiaji%, religija $uvek je neka od svetski& religija bila utemeljujua

Narod, drava, nacija mr Boris Milosavljevi

strana 3 od 4

pri ormiranju dr"ave%, dr"ava, istorijski kontinuitet i svest o svojoj zemlji $kako mitska tako i geo'strate!ka%. 1i osnovni %aktori ulaze u na ionalnu paradigmu# )egde su jedni izraeniji od drugih! naroito kad je na ija nastala iz stanovnitva razliitog porekla! ali je osnova paradigme univerzalna# 1ako u srpsku paradigmu ulazi pravoslavno 5rianstvo! slovensko! srpsko poreklo! drava po monarhijskom! vizantijskom uzoru! istorija i svest o teritoriji# -z paradigme se postupno izvode posebni i pojedinani tradi ionalni modeli primerni staleima! poslovima i krajevima# 0a napori jednog naroda ne bi bili uzaludni! svaka genera ija mora iznova! u novim uslovima da zadobija svoju tradi iju! tj# da stie svest o kontinuitetu# Utemeljen i dravotvoran narod uvek proverava sve novo kroz tradi ionalne kriterijume! jer ima svest o dravi kao svesnom i intuitivnom iskustvu niza genera ija# 1okom istorije dolazi do promena u delovima paradigme! ali kada promene postanu isuvie radikalne kao to je sluaj sa revolu ijama! ugroava se kontinuitet! identitet i vitalna snaga na ije# Posl dic prom na paradigm $rpska na ionalna svest je svest o srpskoj paradigmi i zato se! u punom smislu! $rbima mogu smatrati samo oni koji imaju tu svest# *kstenzivno gledano! $rbima se mogu smatrati svi ljudi srpskog porekla# -zme"u ta dva pola nalazi se itav spektar razliitih kombina ija izraenih u realnom ivotu# )ajvanija odredni a srpske paradigme je pravoslavna vera i njenim gubljenjem delovi srpskog stanovnitva su uvek prelazili u nesrpske ili protivsrpske etnike zajedni e ili na ije# 1ako je zapadna 5er egovina uglavnom srpskog porekla! ali tamo sada ivi stanovnitvo druge na ionalne svesti! te se ono ne moe ni uslovno smatrati srpskim# (ostoje katoli i koji su ouvali srpsku svest! ali je obino re o pojedinanim sluajevima! a ne o elim etnikim zajedni ama# .ire stanovnitvo je posle naputanja (ravoslavlja postupno gubilo svest o poreklu! dravi i istoriji# 4edino je preostajala svest o teritoriji kao svom vlasnitvu i zemlji predaka# Muslimansko stanovnitvo srpskog porekla je vie od katolikog odstupilo od srpske na ionalne svesti# $rpska paradigma je zamenjena osmanskom! 5rianstvo islamom! srpska dravna ideja otomanskom! starosrpski i grki jezik arapskim# -sti je ostao samo govorni jezik i mutno i postupno zaboravu predavano seanje na srpsko poreklo# (oto je promena paradigme bila toliko radikalna! muslimani se ne mogu smatrati $rbima u punom smislu te rei! ve je mogue jedino govoriti o njihovom srpskom poreklu kao o predispozi iji pojedina a za povratak u srpsku paradigmu# 1ako je bilo mnogo primera! naroito u starije vreme! zalaganja i rtvovanja srpskih muslimana za na iju iz koje vode poreklo# Me"utim! to su ipak pojedinani primeri i ne mogu da se koriste generaliza iom kao pravilo za iru etniku zajedni u# )aredni nivo ine delovi srpskog naroda koji su sauvali na ionalne odlike i svest o dravnoj tradi iji ali su posredstvom politikih %aktora (komunizam) i zasebne dravne strukture koja uvek ima tenden iju da produkuje novu na ionalnu svest! izgubili punou na ionalne svesti# 1ako je u 6rnoj ,ori dravna svest promovisana u na ionalnu i! poto je to proizvelo zabunu na logiko+psiholokom nivou! proglaena je rnogorska na ija# Me"utim! poto nije u punom smislu konstituisana nova vera i poto je ouvan odre"eni deo stanovnitva sa srpskom na ionalnom sveu! sauvane su i predispozi ije za obnovu na ionalne paradigme# )eki $rbi su imali jugoslovensku dravnu svest! a srpsku na ionalnu! ali se kod manje obrazovanog stanovnitva podrazumevalo jugoslovenstvo kao najvanija na ionalna odredi a sve do ratova 9::9+:;# 2omunistika zamisao je bila da se srpska paradigma zameni marksistikom! interna ionalistikom paradigmom# &agovorni i interna iona ionalistike paradigme ponekad zastupaju i na ionalne interese! ali samo privremeno! i zbog odre"enih konkretnih politikih interesa kao to je bio sluaj sa $taljinom u -- svetskom ratu# -z pokuaja promene paradigme ostao je sloj ateizovanog stanovnitva koji se! iako je imao predispozi ije! nije pre%ormullisao u novu etniku zajedni u# (ostoje komunisti ili bivi komunisti koji sebe smatraju $rbima! ali su po pozi ijama i odnosu prema srpskoj paradigmi u stvari protivni i svoje na ije# -ma! me"utim! i deklarisanih ateista koji i nisu u punom smislu ateisti i barem donekle prihvataju neke od aspekata srpske paradigme#

Narod, drava, nacija mr Boris Milosavljevi

strana 4 od 4

-zme"u te dve varijante 7bivih komunista8 ima mnotvo razliitih nijansi i tipova kod real+so iolokih $rba# Moe se sa velikom sigurnou rai da je to najbrojniji deo srpskog stanovnitva# &a so ijalistiki establiment je karakteristino da je u jednom periodu prihvatio! deklarativno! spoljnopolitika pravila srpske paradigme! prema kojoj je! me"utim! u unutranjepolitikom planu ostao na oprenim ili kontradiktornim pozi ijama# &ato ne treba da zaudi to je i na spoljnopolitikom planu dolo do ispoljavanja istog unutranjepolitikog interesa kao primarnog prilikom sporazumevanja o poloaju srpskog naroda na Balkanu# )ajire posmatrano postoji stanovnitvo isto srpskog porekla koje je postalo nesrpsko (hrvatsko! jugoslovensko###) i sa druge strane postoje stran i potpuno uklopljeni u srpsku paradigmu# <ealno+istorijski gledano potreban je dovoljan korpus stanovnitva u kom moe da se posreduje svest o paradigmi sa jedinstvenim poreklom da bi na ija imala prirodan razvoj# Me"utim! za na ionalno utemeljenje od porekla presudnije je prihvatanje paradigme i uestvovanje u njenom izvrenju + praksi#1aj model je u monarhiji utemeljen preko monarhove supruge koja je! iako obino strankinja! uklopljena u na ionalnu tradi iju# 1rebalo bi uoiti jo jedan sluaj u kom dolazi do zaborava porekla kod ireg sloja stanovnitva# 1o se doga"a prilikom emigriranja dela naroda u srodnu na iju# 1ada pojedine porodi e vieg porekla pamte svoje poreklo ali veina ga predaje zaboravu# 1o je sluaj sa preseljenjima $rba u <usiju i <usa u srpske krajeve# (ri tom vera ostaje ista! kao i dravni uzori! ali to vreme vie prolazi zaboravlja se jezik i konkretno preklo! jer dolazi do poistoveivanja dravne i na ionalne svesti# Nacionalna pra!sa )arod smo de%inisali kao stanovnitvo jedinstvenog porekla koje! iako ima vane elemente na ionalne svesti! jo nije steklo punu samosvest# 1a samosvest se stie preko drave kao jedinstveno organizovane eline sa jedinstvenom teritorijom i odgovarajuom dravnom i drutvenom strukturom# &ato su presudni %aktori u konstituisanju na ija sadrani u njenoj paradigmi + religiji! poreklu! dravi! istoriji! teritoriji i svesti# (aradigma se izraava preko kulturnih i dravnih vrednosti jednog naroda kao to su 6rkva! institu ije! spomeni i### Bez kulturnih vrednosti kao posebnih izraza paradigme! na ionalna svest ostaje prazna i ne moe na adekvatan nain da artikulie na ionalnu praksu kao stalno zadobijanje tradi ije u novim okolnostima# Bez o%ormljenog kulturnog obras a na osnovu kog se artikulie pojedinano praktikovanje tradi ije od liturgijske prakse do radne etike! mogue je postii i znaajne politike i na ionalne rezultate! ali je nemogue odrati ih# (ojedinana praksa kao praksa u zajedni i je nezaobilazna u razumevanju paradigme! a jedino tumaenje na ije iz njene paradigme (iz nje same) moe da omogui ispravno i potpuno shvatanje na ionalne svesti i povesnosti#