e l e k t r o n s k i

m a g a z i n

Sionska truba
U OVOM BROJU:
==================================

29
================

2005.
Jul - Avg.

POTREBAN NAM JE NOVI IVOT R. A. Torrey DORD VHITFILD James C. Hefley KAKO SLUATI PROPOVED George Whitefield ZAJEDNITVO (1) Dietrich Bonhoeffer KLONIRANJE LJUDI Jan Vareca misaone refleksije Smena strana...

"A Petar mu odgovori i re e: Gospode, ako si ti, zapovedi da do#em k tebi po vodi. On pak re e: do#i. I iziavi iz amca Petar po#e po vodi i do#e Isusu. Ali gledaju$i jaki vetar poboja se, po e da tone i povika govore$i: Gospode, spasi me. A Isus prui odmah ruku, uhvati ga i re e mu: maloverni, zato si posumnjao?" (Matej 14:28-31 E&) Isus je dozvolio Petru da hoda po vodi iz dva razloga. Prvi, da se uveri ta sve mo$ Boija moe za njega li no da u ini, da mu nemogu$e postane mogu$e. Drugi, s obzirom da je nemogu$e po vodi hodati u svojoj vlastitoj snazi, trebalo je da u tome uvidi svoju potpunu slabost. Kada je Petar iskora io iz amca i stavio svoju nogu na povrinu vode, on je na taj na in izrazio svoje potpuno pouzdanje u Hrista i Njegove re i: "Do#i". Me#utim, kada je sklonio svoj pogled sa Gospoda, i po eo da gleda uznemirenu povrinu vode sa velikim talasima, po eo je strahovati i strepeti pred njima. Njegov strah od uzburkane vode je nadvladao njegovu prvobitno izraenu veru u Hristovu mo$, i po eo je da tone, da se davi. Vikao je, "Gospode, spasi me!" Dragi nai itaoci,

SIONSKA TRUBA
==================================

Urednitvo: Jan Vareca Janko i Marina Bako Branko Milijaevi Vlatko i Jelena Dir Tekstove priloili: Gajetanac Kristina

neka ovo bude svima nama lekcija. Kada se na#emo u naizgled tekim, mu nim i problemati nim ivotnim situacijama. Setimo se da svoje poglede vere treba da drimo samo na Isusu, ako to ne uradimo, po e$emo da tonemo pod teretom tekog bremena koji nosimo. Tako je lako skloniti svoj pogled sa Isusa, i po eti gledati na veli inu i mnotvo problema oko nas. Tako#e, ne zaboravimo, da On stoji uvek blizu nas, i da ne$e dozvoliti da nas sna#e neto vie od toga to moemo podneti (1. Kor. 10:13).

Vaa, SIONSKA TRUBA.

www.siont.net

POTREBAN NAM JE NOVI IVOT

R. A. Torrey (1856-1928)

Ako je ikad bilo vreme, kada je bilo potrebno vikati Bogu re ima psalmiste: "Zar se ne$e povratiti i oiveti nas, da se narod tvoj raduje o tebi?" (Ps. 85:7 LB), to je ovo vreme u kome ivimo. Ovo je sigurno vreme za Gospoda, da deluje, jer su ljudi oskvrnili Njegov Zakon (Ps. 119:126). Glas Gospodnji dat u pisanoj Re i omalovaili su i svet i crkva. Ovo vreme nije vreme za obeshrabrenje - ljudi koji veruju u Boga i Bibliju nikada ne smeju biti obeshrabreni. Ovo je najpovoljnije vreme za samog Gospoda da do#e i radi. Pametan hri$anin, je poput budnog straara na zidovima Siona, i on moe zajedno sa psalmistom starih vremena vikati: "Vreme je da Gospod deluje, jer Zakon tvoj ovi (ljudi) oborie"(Ps. 119:126).

Postoje i lokalna probu#enja. Duh Boji koji daje ivot zasenio bi nekog propovednika, ovu ili onu crkvu, ovu ili onu pokrajinu, ali potrebno nam je, ozbiljno nam je potrebno, Boije probu#enje koje $e biti iroko rasprostranjeno i sveobuhvatno. Pogledajmo na trenutak neke od rezultata probu#enja. Ti rezultati su vidljivi i na propovednicima, i u crkvi, i na nespaenima.

REZULTATI PROBU#ENJA KOD PROPOVEDNIKA

Pre svega, rezultati probu#enja su u propovedniku. On dobija novu ljubav za due. Mi propovednici, kao vo#e, sada nemamo takvu ljubav za due kao to bi trebalo da imamo. Nemamo ljubav za due kao to je imao Isus, nemamo ljubav za due kao to je imao Pavle. Ali kad Bog poseti svoj narod, srca propovednika dobijaju veliki teret za nespaenim duama. &eznu za spasenjem drugih ljudi. Zaboravljaju na svoje ambicije za propovedanjem velikih propovedi i za slavom, i jednostavno eznu da vide ljude dovedene Hristu. Drugo, kada po ne pravo probu#enje, propovednici dobijaju novu ljubav za Re Boju i novu, sveu, veru u nju samu. Odbacuju svoje sumnje i kriti nost prema Bibliji, i propovedaju celu biblijsku istinu i raspetog Hrista. Probu#enja stvaraju nove propovednike od onih koji su se izgubili u svojim filozofskim doktrinama. Originalno, iroko rasprostranjeno probu#enje ini mnogo vie nego to to moemo zamisliti. Tre$e, probu#enja donose propovednicima novu slobodu i silu u propovedanju. Nije vie potrebna cela nedelja da bi se pripremila propoved i nije vie potrebno troiti ivce na napor da se propoveda nakon njene pripreme. Propovedanje postaje radost i osveenje, jer probu#enje daje silu i pomazanje propovedniku.

NAJVE A POTREBA OVOG VREMENA JE DUHOVNO PROBU#ENJE CRKVE

Pogledajmo najpre ta je to "probu #enje". Probu#enje je vreme davanja ivota. Kako jedino Bog moe nekome dati ivot, probu#enje je vreme kada Bog pose$uje svoj narod i silom svog Duha daje novi ivot, a onda kroz njega (narod) daje i ivot grenicima, koji su mrtvim zbog svojih prekraja i grehova. Danas imamo razna verska uzbu#enja nastala iz lukavih metoda u duevnim manipulacijama kroz nastupe isto profesionalnih evan#elista ili propovednika. Ali to nisu probu#enja! Takva jadna "probu#enja" nam nisu potrebna. To su #avolske imitacije ili crkveni performansi "probu#enja". Novi ivot, novi po etak od Boga - to je pravo probu#enje! Sveobuhvatno probu#enje je vreme kad taj novi ivot od Boga nije ograni en i ne iri se samo lokalno,nego po celom hri$anstvu i zemlji. Sveobuhvatno probu#enje je potrebno zbog duhovne smrti i opustoenja to je u drutvu prouzrokovao ljudski greh. Ono nije ograni eno samo na jednu zemlju, iako u jednoj zemlji moe da se manifestuje vidljivije nego u nekim drugim zemljama. Ono moe biti i na stranim misijskim poljima, kao i na doma$im.

REZULTATI PROBU#ENJA SU VIDLJIVI NA HRI ANIMA

Rezultati probu#enja na hri$anima su potpuno isti kao i rezultati na propovednicima. U vreme probu#enja hri$ani izlaze iz sveta i
2

ive odvojenim ivotom. Hri$ani koji su gubili vreme i novac na svet, koji su se kockali, odlazili na igranke, pose$ivali kafane i bili zauzeti sli nim zabavama, sve to ostavljaju, jer su sada presvedo eni o tatini tih stvari i da su one neprimerene onima koji "ivote u svetlu". U vreme probu#enja hri$ani dobijaju novi Duh molitve. Molitveni sastanci vie nisu teka obaveza, nego postaju potreba gladnog srca. Li na molitva dobija novi polet. Glas iskrene molitve Bogu uje se dan i no$. Ljudi vie se ne pitaju: "Odgovara li Bog na molitve?" Oni znaju da odgovara, ekaju odgovor, i opsedaju presto milosti dan i no$. U vreme probu#enja hri$ani rado idu da dosegnu izgubljene due, i ne odlaze na bogosluenje samo da bi uivali i bili blagoslovljeni. Odlaze na bogosluenje da bi traili due i dovodili ih Hristu. Razgovaraju s ljudima na ulici, u prodavnicama, u njihovim domovima. Krst Hristov, spasenje, nebo i pakao postaju predmet svih njihovih razgovora. Politika, vreme, nova ode$a i poslednji romani, kao teme razgovara su zaboravljene. U vreme probu#enja hri$ani imaju novu radost u Hristu. ivot je radost a novi ivot je nova radost. Dani probu#enja su radosni dani, jer su to dani neba na zemlji. U vreme probu#enja hri$ani dobijaju novu ljubav za Re Boju, ele da je itaju i prou avaju, dan i no$. Iz tog razloga probu#enja su loa, jako loa za kafane, kockarnice i javne ku$e, ali su dobra za one koji izdaju i prodaju hri$ansku literaturu.

Bog osveava svoj narod, On uvek obra$a i grenike. Prvi rezultat na dan Pedesetnice je bio novi ivot i sila za sto i dvadeset u enika u gornjoj sobi. Drugi rezultat je bio tri hiljade obra$enika u samo jednom danu. Uvek je to tako. &itam o probu#enjima gde su hri$ani puno blagosiljani, ali nije bilo obra$enja. Ako su hri$ani stvarno osveeni, oni $e po$i za nespaenima, u molitvama, svedo enju, i u uveravanju, i tamo $e biti obra$anja.

PROBU#ENJE JE LEK ZA GRENO STANJE DANANJICE!

Nama je potrebno probu#enje, duboko, iroko, sveobuhvatno - u sili Duha Svetog. Moralno stanje sveta (nae zemlje) u ovo nae vreme je veoma naopako, bolesno i grozno. Probu#enje, novi ivot od Boga, lek je. I to jedini lek. Probu#enje $e unititi stranu plimu nemoralnosti i neverovanja. Re ito ube#ivanje i govori to ne$e u initi. Vetar sa neba, novo istinsko izli$e Duha Svetog, od Boga poslano probu#enje $e to u initi! Velika potreba dananjice je probu#enje. I ta potreba je vie nego li jasna. ta onda mi da radimo? Molimo! Molimo molitvu psalmista: "Zar nas ne$e opet oiveti, da se narod tvoj raduje u tebi?" Molimo molitvu Jezekilja: "Due (Duh Boji), do#i od etiri vetra, duni u ove mrtvace da oive." (Jezek. 37:9). O, ujem zvuk! Opaam drhtanje suvih kostiju! Gotovo ose$am povetarac na svom licu. Gotovo vidim veliku ivu vojsku koja se podie na noge. Zar ne$emo moliti, i moliti, i moliti, i moliti, dok Sveti Duh ne do#e i dok Bog ne probudi svoj narod?(

REZULTATI PROBU#ENJA U NESPAENOM SVETU

Probu#enja imaju uticaj i na nespaeni svet. Pre svega, probu#enja donose duboko presvedo enje i ose$anje grenosti, kako li ne tako i nacionalne. Isus je rekao da kad Duh do#e, On $e uveriti svet o grehu (Jn. 16:7-8). Probu#enje je dolazak Duha Svetog, i zato u Njegovom prisustvu postoji uvek novi ose$aj grenosti. Ako vidite neto to ljudi nazivaju probu#enjem, a nema ispovedanja greha, odmah morate znati da je to lano. Ispovedanje greha je siguran znak, pravog Boijeg probu#enja. Probu#enja donose obra$enja i preporod. Kad
3

DORD VHITFILD (GEORGE WHITEFIELD)

James C. Hefley
"&ini se kao da $e ceo svet postati religiozan", primetio je Benjamin Franklin kad je mladi, 26 godinji Vhitfild propovedao 1740. u Filadelfiji. Pronalaza elektriciteta primetio je, tako#e, da

su "kafane, kockarnice, dvorane za zabavu i koncertne sale zatvorene." Propovednik koji je za Boga uzdrmao dva kontinenta, u 18. veku bio je vie nego senzacija u Engleskoj. Cini an lord &esterfild uo je kako Vhitfild u svojoj propovedi opisuje slepca koji se tetura na ivici provalije, ustao je kao u transu i uzviknuo: "On je pao!" "On je najneobi niji ovek naega doba!", primetio je o Vhitfildu skepti ni lord Bolingbroke. Ko je bio taj ovek koji je mogao za par sati privu$i 30 000 ljudi na livade i poljane, da bi sluali njegove propovedi i onda kad su ga izbacili iz vlastite crkve? U emu je bila tajna njegove snage? Ismejavan na pozornici od svojih neprijatelja i gotovo oboavan kod svojih potovalaca, ni svetac, ni grenik, ni skeptik, niko nije mogao da ga ignorie. U toku 35 godinje propovedni ke slube podneo je mnoge napade blatom, trulim vo$em i jajima. Jednom je jedan ovek pokuao da ga probode noem. Drugom prilikom dok je propovedao nedaleko od Bostona, ozbiljno su ga ranili otrim kamenom. Tre$om prilikom su ga u njegovoj sobi napali pla$eni razbija i. Njegov povik "Ubice!" dozvao je gazdaricu, koja je uspela uzbuniti sav komiluk, u pravi as da spase fizi ki slabog propovednika. Sasvim drugom prilikom neki bubnjar je odlu io, da svojim bubnjanjem nadja a Vhitfildov glas dok je ovaj propovedao na otvorenom. Vhitfild ga je posavetovao, da se okani toga ovim re ima: "Prijatelju... ti ne moe vrbovati dobrovoljce u vojsku kralja Dorda i za Gospoda Isusa Hrista, istovremeno. Za ime Boje, nemojmo ometati jedan drugoga. Svet je dovoljno velik za nas obojicu." Dord Vhitfild (George Whitefield) rodio se 16. decembra 1714. u porodi noj gostionici "Zvono" u Glou esteru, u Engleskoj. Tomas Vhitfild (Thomas Whitefield), njegov otac, umro je kad su Dordu, najmla#em od sedmero dece, bile dve godine. Osam godina nakon toga njegova se majka ponovo udala. Kako je besparica u porodici bivala sve ve$a Dorda su u
4

petnajstoj godini povukli iz kole da bi "prao otira e, istio prostorije i bio pri ruci muterijama koje su svra$ale u gostionicu". Mladi ugostitelj je esto odlazio u Southgatesku nezavisnu crkvu gde bi sluao propovedi gospodina Kolea (Cole). Nakon slube, urio bi da oponaa "starog Kolea" pred posetiocima gostionice. U uzrastu od 12 do 14 godina Dord je pred javno$u , na takmi enjima, osvojio nekoliko medalja za javno govornitvo. Voleo je glumu, i mnogi dre da bi, da ga Bog nije usmerio druga ije, Vhitfild postao jedan od najboljih glumaca tadanje Engleske. &esto bi, dok je no$u bdio, itao Bibliju. Mladost mu je bila neobi na meavina greha i kajanja. Kad je odrastao, priznao je da je lagao, govorio prostote i uzimao novac iz maj inog depa kecelje, pre nego to bi ujutro ustala. "Zato ne ode u Oksford?" - zapitao ga je jedne no$i znanac za ankom gostionice. "Kad' bi bar mogao", odvratio je sa enjom. Jednog jutra dok je sestri itao neku alu, neo ekivano joj je saoptio: "Zna... Bog neto smera sa mnom, a ja ne znam ta to..." Kad je zarada u gostionici opala, jedan je od njegove starije bra$e preuzeo je posao. Dord se posva#ao sa njim i preselio u Bristol da ivi sa majkom. Tamo ga je, nezaposlenog, posetio neki oksfordski student: "Svi moji trokovi su pla$eni, a preostao mi je jedan peni" komentarisao je posetilac. "To $e biti neto za moga sina", uskliknula je gospo#a Vhitfild. "Dorde, ho$e li u Oksford?" "Svim srcem, majko", odvratio je oduevljeno. Tako se de ak, gostioni ar vratio svojim srednjokolskim naukama. Prijatelji u Oksfordu obe$ali su pomo$. Kad je zavrio svoje obrazovne pripreme, Dord se preselio u Oksford da po ne sa studijama, ali paralelno sa time i da radi. Pre dolaska u Oksford uo je za bra$u Vesli (Wesley) i njihov "Sveti klub". I on je eleo da priroda toj toliko popularnoj grupi, ali ga je siromatvo spre avalo da joj se priblii, naime morao je mnogo da radi, da bi se izdravao. Onda ga je &arls Vesli (Charles Wesley)

pozvao na doru ak. Prihvatio je poziv i nedugo zatim obe$ao Donu Vesliju (Johnu Wesley), vo#i kluba, da $e iveti po pravilima kluba. Tako je u 19. godini Vhitfild svake nedjelje bio redovan u crkvi, sredom i petkom je postio, obilazio bolesne i zatvorenike, itao samo verske knjige i barem jedan sat dnevno odvajao za dobrotvorne svrhe. Reen da $e postati poboan, prevrtao se u no$nim satima po krevetu, leao iscrpljen na tlu i "molio Boga za oslobo#enje od tatih, paklenih misli." "Nosio sam vunene rukavice, ode$u punu zakrpa i prljave cipele", pisao je kasnije. Pa, i uprkos svoj toj "poniznosti", u meni nije bilo duevnog mira. A onda, u dvadesetoj godini, po njegovom li nom priznanju "svrili su dani alosti." "Rekli su mi da kada je Isus Hrist povikao 'edan sam', Njegove su muke bile pri kraju. I ja sam se bacio na krevet vi u$i: 'edan sam, edam sam!' Ubrzo posle toga osetio sam u sebi da sam oslobo#en nekakvog velikog tereta. Duh alosti me ostavio, i ja sam spoznao to je to istinska radost u Bogu, mome Spasitelju." Vhitfild je nastavio sa posetama zatvorenicima i siromasima, samo sad je za njih imao novu poruku - poruku novoro#enja. Slobodno se druio sa hri$anima iz svih denominacija; a sa tom je praksom nastavio i u toku celog svog rada. "Volim sve one, iz bilo koje denominacije, koji iskreno ljube Gospoda Isusa Hrista", svedo io je. Njegova revnost posle obra$anja terala je lekare da ga savetuju: "Tvoja vera je isuvie intenzivna. Odmori se." Ali ar koji $e buknuti nesmanjenom estinom u narednih 35 godina njegovog ivota, nije se mogao ukrotiti. On je pove$ao svoju versku aktivnost sve dok prijatelji nisu navalili na nj da "se zaredi." "Ne$u, sve dok ne budem imao 150 napisanih propovedi i ne budem siguran da je to Boja volja, za mene." Pozvali su ga da uje biskupa od Glou estera, koji je sve ano izjavio: "Premda sam objavio da ne$u nikoga zarediti pre negoli to navri dvadeset i tri godine, smatram svojom duno$u da vas zaredim kad god mi se zbog toga obratite." Vhitfield se napokon sloio da ga postave za #akona anglikanske crkve, premda je govorio: "Molio sam hiljadu puta, sve dok mi se znoj
5

poput kie nije slivao sa lica, da me Bog ne$e pustiti da u#em u crkvu sve dok me ne pozove i ne natera u Svoj posao" Svoju prvu propoved odrao je naredne nedelje. "Vele asni gospodin Vhitfild naterao je petnaestoro ljudi u besnilo", poalio se neki kriti ar biskupu. Visoki dostojanstvenik se na to nasmeio: "Molite se da to besnilo ne splasne do idu$e nedjelje." Popularnost dvadeset jednogodinjeg Vhitfilda rasla je poput jutarnjeg sunca. Dok su Don i &arls Vesli jedrili u Dordiju (Georgiju), Vhitfildove propovedi o "novom ro#enju" punile su najve$e londonske crkve. Tada su mu bra$a Vesli poslala pismo iz ameri ke divljine: "Do#ite kod nas i pomozite nam, jer je ovde etva tako velika, a poslanika je tako malo. Moda ste ba vi pravi ovek za sve ovo, gospodine Vhitfild?" Vhitfild im se stavio na raspolaganje i objavio svoju nameru da otplovi za Ameriku. "Nemogu$e je da otplovite pre 12 meseci", saoptili su mu u lu koj kapetaniji. U me#uvremenu, postao je, kako je to on sam nazivao, "Boja skitnica" - putuju$i propovednik. Mladi$ sa zlatnim glasom bio je ujedno i uzbu#enje i sramota anglikanske crkve. Pribeleio je kasnije u Dnevniku: "Doktrina novog ro#enja i opravdanja verom probijala se poput munje do svesti slualaca." Kad je bristolskoj zajednici govorio o svojim namerama da ode u Dordiju, o tome pie: "mnogi su me, nakon slube, sledili ku$i, pla u$i a narednog dana bio sam zauzet od sedam ujutro pa sve do pono$i razgovorom i duhovnih savetovanjem probu#enim duama." Onog dana kad je Vhitfild trebalo da krene, vratio se Don Vesli kao poraen, umoran i obeshrabren ovek. "Ose$am, da moda Bog ne eli da ide tamo", rekao mu je Vesli. Me#utim, snaniji glas od Veslijevog zvao je dvadesetdvogodinjeg propovednika. U toku putovanja Vhitfild je svako jutro na palubi vodio bogosluenja. Pre nego to se brod naao na sredini Atlantika, dva prate$a broda su u estvovala u jutarnjoj slubi. Dana 7. maja 1737. godine, nakon dva meseca plovidbe, Vhitfild je stigao u Savanah. Vhitfild je Dordiju osvojio na juri. Svakog

trenutka kad je bio budan bio je zaposlen. Kad je davao napojnicu, obi aj mu je bio da slugama da i poneki traktat i kratko svedo anstvo. &esto bi za vreme jahanja ili u salunu (kr mi) zapevao koju crkvenu pesmu. "I drugi pevaju svoje pesme po salunima", objasnio je. "Zato da i ja ne pevam psalme?" Dana 9. septembra 1738. Vhitfild se ukrcao na brod za povratak u Englesku. Snana oluja odvukla je la#u daleko sa njenog kursa. "Nae zalihe vode nisu ve$e od pola litre na dan", zabeleio je. "Niko ne zna gde smo, osim Boga, a to je dovoljno." Slede$eg se dana pokazalo kopno za koje se uspostavilo da je obala Irske. Vhitfild, sada star 23 godine - shvatio je da mu je ime poznato u svakom doma$instvu irom Britanskog ostrva. Ali crkvenja ka se plima podigla protiv njega. Otkrio je da su za njega vrata mnogih crkava zatvorene, jer je poznat kao prijatelj i saradnik bra$e Vesli. Engleska 18. veka tresla se od eksplozije izazvane industrijskom revolucijom. Ljudi, ene, pa ak i mala deca sjatila su se u fabrike, predionice i rudnike, gde su radni i stambeni uslovi bili veoma teki i nezdravi. Puritanstvu prolih pokoljenja rugala su se gospoda i gospo#e, koji nisu ose$ali srama da se javno opijaju. Kockanje je po Sviftu (Swiftu), postalo "propast engleskog plemstva." Londonci su se bojali da putuju po mraku, osim u dobro naoruanim grupama. Hri$anstvo je alosno opadalo, dok "obra$eni svetenik je bio redak poput zvezde repatice". Tipi an svetenik je gubio svoje vreme u lovu na lisice, u kockanju, u pijan enju i vucaranju od jednog pozorita do drugog. Ali i za to razdoblje moralne tame Bog je imao velike adute u svom rukavu - bra$u Vesli i Dorda Vhitfilda - ljude koji $e engleskom ivotu dati moralnu i duhovnu banju probu#enja koja $e uticati daleko na generacije narednih vekova. Dok je Vhitfildov snaan glas poput trube odjekivao Engleskom, crkvena su se vrata zatvarala pred njim, sve dok nije uplovio u novu pustolovinu. U Kingsvudu (Kingswood), brdovitom rudarskom kraju, nije bilo crkve. Zauzeo je mesto na breuljku Hanham, i tamo je dve stotine slualaca pratilo njegovu prvu propoved na otvorenom. Kasnije je u svoj dnevnik zapisao: "Mogu me neki i kuditi, ali zar nije bilo razloga za to? Propovedaonice su mi uskra$ene, a jadni rudari skoro da izginu zbog pomanjkanja duhovnog znanja."
6

Dvadesetak hiljada rudara se sjatilo da uje Vhitfilda na Hanhamu. "Na stotine ih je dolo do dubokog presvedo enja, to je radosno zavrilo u iskrenom i korenitom obra$enju dua", bila je zabeleka u njegovom dnevniku. "Otvoreno nebo nada mnom, vidik na susedna polja s pogledom na hiljade ljudi, poneki u ko ijama, neki na konjima, neki na drve$u, i s vremena na vreme svi zajedno dirnuti i uplakani... sve me to nadvladalo", pisao je Vhitfild. Don Vesli je uo o masama koje su se okupljale oko Vhitfilda po poljima, pa je priznao: "Teko sam se isprva mogao pomiriti sa takvim neobi nim na inom propovedanja... jer sam itavog ivota nastojao sve initi u jednoj velikoj pristojnosti i redu, te sam spaavanje dua smatrao gotovo grehom, ukoliko se ono nije odvijalo ispod crkvenog krova." A onda, kad su bra$i Vesli tako#e zabranili pristup u crkve, oni su se ugledali na Vhitfilda i poli da propovedaju na polja, livade i trgove. Vhitfild je doao u London i tamo otkrio da su mu sve crkve osim jedne zatvorene. Hiljade jednostavnih ljudi i onih iz visokog drutva okupile su se da uju kako vi e: "Bog je poslao dete... da se moe videti kako sila ne dolazi od ljudi nego od Boga." Propovedao je pred 30 000 ljudi u Kenington Komonu (Kennington Common), gde je bilo vie stotina veanja i stecite najgoreg londonskog oloa. "Uz Boju pomo$, nastavi$u da napadam #avola u njegovim najsnanijim uporitima u gradu", rekao je prkosni propovednik kad se prebacivao u Haknej Mar (Hackney Marsh) gde je planirao da govori masi od 10 000 ljudi, koja se tu okupila radi konjskih trka i kla#enja. Vhitfild je postao ovek pred kojim niko nije mogao ostati ravnoduan. Prijatelji i neprijatelji su podjednako glasni u pohvalama i proklinjanjima. Ve$ina engleskog plemstva podsmehivala mu se u lice. Na pozornici su mu se sprdali kao "Gospodinu kilji", jer je tako pomno kiljio, te su njegovi sluaoci imali utisak da posmatra direktno svakog od njih. Jedna uticajna gospo#a, Lejdi Selina, grofica od Huntingtona, javno ga je podrala i pozvala da

u njezinoj ku$i propoveda drutvenim velikanima. Zavesama je ogradila jedan prostor i nazvala ga "Nikodemov kutak", gde su crkveni i gradski uglednici sedeli, a da sami ne budu jedni od drugih vi#eni, ovako su mogli sa uvati svoj obraz. Avgusta 1739. Vhitfild je po drugi put plovio za Ameriku, nose$i sa sobom novac koji je sakupio za izgradnju sirotita u Dordiji. Po dolasku, odmah se uputio u Filadelfiju, odakle su "Pensilvanijske novine" izvetavale: "Prolog etvrtka gospodin Vhitfild po eo je oko 6 popodne da propoveda sa balkona ovdanjeg suda pred blizu est hiljada ljudi koji su u grobnoj tiini stajali sluaju$i ga. Benjamin Franklin se toliko zainteresovao, da je obe$ao izdanje dve sveske propovednikovih propovedi." Vhitfild je zatim otiao u Nju Jork, gde mu nisu dozvolili ulaz u anglikansku crkvu, te je propovedao na poljima, a zatim se uputio na jug - u srednje kolonije gde je naiao na uobi ajena protivljenja i pohvale. U prole$e 1740. Vhitfild je po eo da gradi svoje sirotite Bethesda, nedaleko od Savanha, koje i danas postoji kao najstarije sirotite u Americi. Gradnja jedva da je i po ela, a ve$ je bilo etrdesetoro dece na njegovoj brizi. Kasnije, njegov ga je put odveo opet na sever, u srednje i gornje kolonije. Hiljade okupljene po poljima - svetiljke koje se mi u po ledinama vapaji za smilovanjem koji prekidaju njegovu propoved - to su bili uobi ajeni prizori, koji su ga pratili. "Gde god bi pogledao, ve$ina je bila u suzama", bilo je propovednikovo zapaanje. "Re Boija je bila ja a od dvoseklog ma a, a njihovi gorki vapaji i uzdasi bili su dovoljni da ganu i najtvr#e srce. Nalikovali su osobama koje je probudila poslednja truba." Za vreme boravka u Masa utesu, Vhitfild je obiao Donatana Edvardsa (Jonathan Edwards). Njegovo divljenje gospo#i Edvards navelo ga je da obnovi svoje molitve "za k$er Abrahamovu poput nje, koja bi postala njegova ena." Nedugo nakon povratka u Englesku oenio se 1741. udovicom Elizabetom Dems (Elizabeth James). Ali dve nedelje kasnije ve$ je bio na propovedni kom putu, ostavljaju$i mladu kod ku$e. Premda je gospo#a Vhitfild ve$i deo svoga braka samovala, svom muu je pruala stalno ohrabrenje, privrenost i podrku. Jo trideset godina je Vhitfildova zvezda jasno
7

sijala. Na Britanskim ostrvima se udruio sa bra$om Vesli, kako bi pomogao u potiskivanju plime nevere i nemorala u naciji, a koja je pretila da proguta celu Britaniju. U Americi njegove su propovedi dale duhovne temelje Novom svetu. Za svojih estih putovanja preko Atlanskog okeana hrabro se suprotstavljao stalnim pretnjama oluja i gusara, propovedaju$i pun vere saputnicima i posadi. Sve u svemu, proveo je 782 dana svoga ivota na moru. Njegovo kruenje na dva kontinenta zavrilo je 30. septembra 1770. godine. Samo dan ranije jedan ga je prijatelj savetovao: "Gospodine, vi ste zreliji za krevet nego za daljnje propovedanje." "Tako je", odvratio je neukrotivi Vhitfild. Tada je sklopio ruke i pogledao prema nebu, i rekao: "Gospode Isuse, umorio sam se u svom poslu, ali mi nije dozlogrdilo. Ako jo nisam dovrio svoj put, daj mi snage da idem i govorim za Tebe i da jo jednom na otvorenom svedo im za Tvoju istinu, pa da onda po#em ku$i i umrem." Vhitfild se popeo na veliko bure u Ekseteru Mass, i propovedao na temu: "Preispitajte se, jeste li u veri." "Moje se sunce diglo, i uz nebesku pomo$, dalo svetla mnogima", vikao je. "Da li $e uskoro za$i? Ne, ono $e se uzdi$i do zenita ve ne slave. Moje telo malake, ali duh mi ja a. Kako bih rado iveo zauvek, samo da propovedam Hrista. Ali umirem, da bih bio sa Njime zauvek." U dva sata slede$eg jutra uhvatio ga je teak napad astme. Po eo je gorljivo da se moli za one koji jo nisu spaeni, za svoje siro i$e u Bethesdi i za svoju londonsku zajednicu. U pet sati rekao je svom negovatelju: "Umirem." U est, veliki duhovni probuditelj dva kontinenta poao je da primi svoju ve nu platu. Umro je 30 septembra, 1770. u Njuburiportu, Masa utes (Newburyport, Massachusetts). "Vhitfild je mrtav", vikali su gradski glasnici po celoj Novoj Engleskoj. Benjamin Randal, bogati brodograditelj, uo je ovu vest u Porthsmouthu. On se ranije ismevao Vhitfildu i njegovim propovedima, a sada je rekao: "Vhitfild je umro, ali je na nebu. A ja sam i dalje na putu za pakao..." Brodograditelj je svoj ivot predao Hristu i kasnije pomogao da se osnuje slobodni baptisti ki pokret (Free Will Baptist).(
Prema knjizi: Heroes of faith - James C. Hefley.

KAKO SLUATI PROPOVED

George Whitefield

znamo ko je zapovedio narodu da slua i izvrava sve to im kau i naloe fariseji i knjievnici, i onda kada oni to sami ne ine (Vidi Mt. 23:1-3). 4. Budite na oprezu da ne postanete mnogo zavisni od nekog propovednika ili da mislite o njemu vie negoli to bi trebalo. Vrednovati jednog propovednika vie od drugog, esto izaziva loe posledice po celu crkvu Boiju. To je kobna zamka u koju su upali hri$ani iz Korinta, i zbog koje ih je apostol Pavle ukorio: "A to kaem da jedan od vas govori: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; a tre$i: Ja sam Kifin... Jer kad govori ko: Ja sam Pavlov; a drugi: Ja sam Apolov; niste li telesni? Ko je dakle Pavle a ko li Apolo do samo sluge kroz koje verovaste, kao to i svakom Gospod dade?" (1. Kor. 1:12; 3:4-5 RDK). Zar nisu svi propovednici sluge Boije poslane, da slue onima koji treba da naslede spasenje? Zar zbog ove injenice ne treba podjednako ceniti njih i njihov rad? 5. Svaku Re( koja je izgovorena primenite na svoje srce - sebe. Kada je Gospod pri ao sa svojim u enicima u gornjoj sobi, o tome da $e Ga jedan od njih izdati, svaki od njih se u tom trenutku zapitao u svom srcu: "Gospode, da li sam ja taj?" (Mt. 26:22) Sli no tome, kada propovednik uverava o nekom grehu ili izbegavanju dunosti, ne treba da mislimo: "To sada govori tome i tome!" Umesto toga, treba te re i okrenuti prema samom sebi i zapitati se: "Gospode, jesam li ja takav?" Koliko vie $emo imati koristi od Re i Boije ako, sami sebe vidimo u pravom svetlu! 6. Molite se Gospodu, pre, za vreme, i posle svakog bogosluenja. Ovako $ete propovednika opskrbiti potrebnom snagom, a vama $e to doneti vie volje i sposobnosti, da Re koju on iznosi iz Knjige Boije stavite i u praksu - da je izvravate. Bez sumnje ovo je bilo zapaanje koje je na inio apostol Pavle, kada je pisao svojoj voljenoj Efeskoj crkvi da ga zastupa: "I za mene, da mi se da re kad otvorim usta svoja, da obznanim sa slobodom tajnu jevan#elja, za koje sam poslanik u okovima, da u Njemu govorim slobodno, kao to mi se pristoji" (Ef.
8

Kako uzeti najvie iz onoga ta propovednik govori? Isus je rekao, "Gledajte, dakle, kako sluate; jer ko ima, da$e mu se, a ko nema, uze$e se od njega i ono to misli da ima" (Lk. 8:18 RDK). Evo nekih napomena i uputstava, koje vam mogu pomo$i u tome dok sluate propoved, tako da iz nje moete izvu$i najve$i dobitak i korist. 1. Do%ite da biste sluali, ne iz znatielje, ve& iz iskrene elje da nau(ite i da ispunite svoju dunost. Greimo ako odlazimo u dom Boiji sa uima koja su eljna tate zabave, i sa srcima koja nisu voljna da budu popravljana. Ovo je veoma neprijatno pred licem svemogu$eg Boga, i veoma jalov posao za nas same. 2. Paljivo sluajte ta se govori iz Re(i Boije. Ako bi neki zemaljski kralj drao neki vaan govor, od ijeg razumevanja i izvravanja ili ne izvravanja bi bilo pitanje vaeg ivota ili smrti, koliko onda paljivo bi ste sluali svaku njegovu re i zapovest?! Zar da onda sa istom panjom i potovanjem ne sluamo Re , Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima, ono to On ima da nam kae kroz svoje glasnike, koji govore u Njegovo ime, kako da dobijemo oprotenje, mir, sigurnost i radost? 3. Nemojte gajiti ni najmanju predrasudu prema propovedniku. To je bio jedini razlog to Isus Hrist nije mogao da u ini svoja mo$na dela ili da propoveda, me#u svojim sugra#anima. Vre#alo ih je, da im govori neko, koga tako dobro znaju i " itaju". Zato, obratite panju, i nemojte prezreti i odbacivati onog kroz koga Duh Sveti upravo vama govori, i eli da vas nadgleda (poput pastira). Imajte na umu da propovednici i pastiri su ljudi poput vas samih. &esto mislimo da ne treba da sluamo u enja od ljudi, koji sami to u enje nisu nau ili (ne ive ga). Ali to nije valjani razlog za odbacivanje njihovog u enja, koje nama moe biti od velike koristi. Propovednici ne govore u svoje ime, ve$ u ime Hristovo. A mi

6:19-20 RDK). Stoga, ako su velikom apostolu Pavlu trebale molitve naroda kojem je sluio, utoliko vie to trebaju propovednici koji poseduju samo obi ne darove Svetoga Duha. *** Ako bi me danas ozbiljno posluali o emu sam sada govorio, i sa uvali to u svojim srcima, i toga se drali u praksi, )avo bi bivao iznova, i iznova poraen, a ljudi bi nalazili da je Re Boija zaista "otrija od svakog dvoseklog ma a", i mo$no oruje Boije koje rui sve #avolje utvrde!(
Preuzeto i parafraziramo iz propovedi broj 28, "The Works of the Reverend George Whitefield". Dord Vithfild (1714-1770) je bio veliki engleski evan elista i jedna od baklji koja je donela "prvo veliko probu enje" u ameri!kim kolonijama.

"I raseja$u ih me#u narode da se u dalekim mestima opominju mene, i ive$i sa sinovima svojim da se vrate." (Zah. 10,9). Po Bojoj volji, hri$ani su rasejani narod, rasejan kao seme u "sva zemaljska carstva" (5. Moj. 28,25). To je njihovo prokletstvo i njihovo obe$anje. Boji narod mora iveti u dalekim zemljama me#u nevernicima, ali $e biti seme Bojeg kraljevstva po celome svetu. "Zazvida$u im i sabra$u ih, jer $u ih izbaviti da se vrate." (Zah. 10,8-9). Kad $e se ovo dogoditi? Dogodilo se, i to u Isusu Hristu, koji je umro da "rasejanu decu Boiju skupi ujedno" (Jn. 11,52), a pokaza$e se na kraju vremena, kad Boji an#eli budu izabrane sakupili "od etiri vetra, od kraja do kraja nebesa". (Mt. 24,31). Do tog $e asa Boji narod ostati fizi ki razasut, povezan jedino u Isusu Hristu, ujedinjen, jer se, razasut me #u nevernicima u dalekoj zemlji se$a Njega. Zato u ovom vremenu izme#u Hristove smrti i Drugog dolaska postoji zajednitvo, u kojem se ve$ ovde hri$aninu dozvoljava da ivi sa drugim hri$anima, i da oseti samo mali predukus tih budu$ih stvari neba. To da se u ovom svetu zajednica sme vidljivo okupljati oko Boje Re i i sakramenata, je Boja milost. Zatvorenici, bolesni, usamljeni u raseljenitvu, propovednici Evan#elja u stranim zemljama, svi oni tamo stoje sami. Oni znaju da je vidljivo zajednitvo milost i sa psalmistom mole: "Dua se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Boji, a ljudstvo praznuju$i pevae i podvikivae." (Ps. 42,5). Ipak ostaju sami u dalekim zemljama, da bi seme bilo rasejano po Bojoj volji. Ali ono, to im je uskra$eno kao vidljivo iskustvo, prihvataju sa jo ve$om enjom u veri. Tako je prognani u enik Gospodnji, Jovan, u samo$i ostrva Patmos, bio u duhu na Dan Gospodnji (Otk. 1,10), u duhu je u estvovao sa svojim crkvama u nebeskom bogosluenju. Video je sedam sve$njaka, to su njegove zajednice, sedam zvezda, to zna i an#ele zajednica, a usred njih i povrh svega Sina ove jeg, Isusa Hrista, u veli anstvenoj slavi uskrsloga. Sam On ga ja a i tei svojom Re ju. Zajednitvo u kome prognani Jovan ima udela na Dan Gospodnjeg uskrsnu$a jeste nebesko zajednitvo. Telesno prisustvo drugih hri$ana verniku predstavlja izvor neuporedive radosti i okrepe.
9

ZAJEDNITVO (I. deo)

Dietrich Bonhoeffer

"Kako je lepo i krasno kad sva bra a ive zajedno!" (Ps. 133,1). Na slede$im stranicama $emo razmotriti nekoliko uputstava i pravila koja nam za zajedni ki ivot daje Sveto pismo. Za hri$anina je samo po sebi razumljivo da mu nije odre#en ivot samo me#u hri$anima. Isus Hrist je iveo usred svojih neprijatelja. Na kraju su ga ostavili svi u enici. Potpuno sam, okruen zlo incima i podsmehiva ima, visio je razapet na krstu. Ipak, On je ba zato i doao, da neprijateljima Bojim donese mir. Tako ni mesto hri$anina nije u odvojenosti manastirskog ivota, ve$ u suivotu sa neprijateljima. On ovde ima svoj posao, svoj zadatak. "Kraljevstvo treba da je usred tvojih neprijatelja. Kome se to ne svi#a, taj ne eli da pripada Hristovom kraljevstvu, ve$ okruen prijateljima, eli da sedi usred rua i ljiljana. On ne eli biti kod zlih, ve$ kod pobonih ljudi. O, vi bogohulnici i Hristove izdajice! Da je Hrist u inio kao to vi inite, da li bi ikad postao blaen?" (Martin Luter)

Sa velikom enjom zato eni apostol Pavao zove svog "ljubljenog sina u veri", Timotija k sebi u tamnicu u poslednjim danima svoga ivota. eli da ga vidi, da bude kraj njega. Pavle nije zaboravio Timotijeve suze pri poslednjem rastanku (2. Tim. 1,4). Dok misli na crkvu u Solunu, Pavle se gorljivo moli no$u i danju da vidi opet njihova lica (1. Sol. 3,10), a stari Jovan zna, da $e se u potpunosti radovati svojima kad bude mogao do$i kod njih i kad bude mogao da govori sa njima li no, a ne kroz pisma i mastilo (2. Jn. 12). Hri$anin ne mora, ako ezne za telesnim likom drugih hri$ana, da se stidi kao da je zbog toga isuvie telesan. &ovek je stvoren kao telo, Boji Sin se u telu zbog nas pojavio na zemlji, u telu je On vaskrsnut, u telu vernik prima Isusa Hrista u sakramentu, a sa uskrsnu$em mrtvih ispuni$e se potpuno zajednitvo duhovno-telesnih Bojih stvorenja. Zato, dok vernik slavi telesnu prisutnost svoga brata, On slavi i Stvoritelja, Pomiritelja i Spasitelja, Boga Oca, Sina i Duha Svetoga. Zato enik, bolesnik i hri$anin u iseljenitvu raspoznaje u prisutnosti svoga brata hri$anina telesni znak milosti prisutnosti trojnog Boga. U osami i posetilac i pose$eni prepoznaju Hrista, koji je prisutan u telu. Jedan drugoga primaju i susre$u kako se susre$e sam Gospod, sa strahopotovanjem, ponizno$u i rado$u. Jedan od drugoga primaju blagoslov kao blagoslov od Gospoda Isusa Hrista. Ako dakle ve$ u jednom jedinom susretu brata sa bratom lei toliko blaenstvo, kakvo li se tad neiscrpno bogatstvo otvara za one, koji su po Bojem planu po a$eni ivotom u svakodnevnoj zajednici sa drugim hri$anima? Dodue, to, to je za usamljenog neizreciva Boja milost, za onog koji to svakodnevno prima na dar - moe da bude vrlo lako prezreno i pogaeno. Suvie lako zaboravljamo da je zajednica bra$e hri$ana milosni poklon Bojeg kraljevstva, koji nam svaki dan moe biti oduzet, a i to, da nas od najdublje osame deli moda samo malo vremena. Zbog toga, neka onaj kome je dano da do dana dananjega ivi hri$anski ivot u zajednici sa drugim hri$anima, iz dubine srca slavi Boju milost. Neka na kolenima zahvaljuje Bogu i neka spozna: To je milost i samo milost, da nam je danas jo dano da ivimo u zajednici bra&e hri&ana.

Bog vidljivu zajednicu ne daruje svima u istoj mjeri. Hri$anina u dalekoj zemlji utei kratka poseta brata hri$anina, zajedni ka molitva i bratski blagoslov. Da, njega oja a pismo napisano rukom hri$anina. Pozdrav, koji Pavle u poslanicama pie svojeru no, sigurno je bio znakom takvog zajednitva. Nekima je zajednitvo darovano svake nedjelje na bogosluenju. Drugi ive hri$anski ivot u zajednitvu svoje porodice. Mladim bogoslovcima je pre njihove ordinacije na neko vreme darovan zajedni ki ivot (u biblijskoj koli) sa drugom bra$om. Me#u ozbiljnim se hri$anima u crkvi danas javlja potreba da se, dok odmaraju od svog posla, okupe na neko vreme u zajednitvu oko Re i. Dananji hri$ani iznova shvataju zajedni ki ivot kao milost, koja to i jest, kao neto neverovatno, kao "rue i ljiljane" u hri$anskom ivotu. (Martin Luter) Hri$ansko zajednitvo je zajednitvo kroz Isusa Hrista i mogu$e je samo u Isusu Hristu. Ne postoji zajednitvo hri$ana koje bi bilo vie od toga, a niti takvo koje bi bilo manje od toga. Po evi sa jednim kratkim susretom, pa do dugogodinjeg svakodnevnog zajednitva, hri$ansko zajednitvo ostaje samo to. Jedni drugima pripadamo samo kroz Isusa Hrista. ta to zna i? Kao prvo, to zna(i da jednom hri&aninu treba drugi hri&anin zbog Isusa Hrista. Kao drugo, to zna(i da jedan hri&anin susre&e drugog hri&anina samo kroz Isusa Hrista. I kao tre&e, to zna(i da smo u Isusa Hristu od ve(nosti izabrani, a u ovom vremenu prihva&eni i za ve(nost sa drugim hri&anima sjedinjeni. O prvom: Hri$anin je ovek koji svoju sre$u, svoj spas, svoju pravdu ne trai vie u samom sebi nego samo u Isusu Hristu. On zna da ga Boja Re u Isusu Hristu optuuje i onda kada on svoju krivicu ni najmanje ne ose$a, te da ga Boa Re u Isusu Hristu osloba#a i opravdava, ako on ni najmanje ne ose$a svoju pravdu. Hri$anin ne ivi vie po sebi samome, po vlastitoj optubi ili po vlastitom opravdanju, ve$ na temelju Boje optube i Njegovog opravdanja. On ivi u potpunosti po Bojoj Re i, u vernoj podlonosti Bojem sudu. On ivi po tome, optuuje li ga ili opravdava Bog. Smrt i ivot hri$anina nisu uklju eni u njemu samome, ve$ on nalazi i jedno i drugo u Re i koja mu dolazi izvana, u Re i Bojoj njemu upu$enoj. Reformatori su to opisali ovako: Naa pravda je "tu#a pravda", pravda koja dolazi
10

izvana (extra nos). Time su izrekli da hri$anin zavisi od Boje Re i koja mu biva govorena. On je okrenut van, prema Re i koja mu dolazi. Hri$anin u potpunosti ivi od istine Boje Re i u Isusu Hristu. Pita li ga se: Gde je tvoj spas, tvoje blaenstvo, tvoja pravda, on nikada ne moe ukazati na samog sebe, ve$ na Re Boju u Isusu Hristu, koja mu dosu #uje spas, blaenstvo i pravdu. On trai ovu Re gde god moe. Budu$i svakodnevno gladuje i udi za pravedno$u, on uvek iznova trai osloba#aju$u Re . Ona moe do$i samo spolja. Iznutra, u sebi, hri$anin je siromaan i mrtav. Pomo$ mu mora do$i spolja, a ona je dola i svaki dan iznova dolazi u Re i o Isusu Hristu, koja donosi otkupljenje, pravednost, nevinost i blaenstvo. A tu Re Bog je stavio u usta ljudi kako bi je ljudi jedni drugima govorili. Kada jedan ovek sretne Boga, on to kae drugome. Boja je volja bila da njegovu ivu Re traimo i nalazimo u bratovljevom svedo enju, u ustima oveka. Zbog toga hri$aninu treba hri$anin koji $e mu kazati Boju Re . Uvek iznova mu treba, kada je u neizvesnosti i kada klone. On, naime, sebi samom, ne moe pomo$i, a da se pri tom ne prevari u istini. Njemu brat treba kao nosilac i navestitelj boanske spasonosne Re i. Njemu brat treba samo zbog Isusa Hrista. Hrist u vlastitom srcu je slabiji od Hrista u bratovljevoj Re i. Prvi je neizvestan, drugi je siguran. Time cilj svake hri$anske zajednice jasan postaje: Hri$ani jedni druge susre$u kao nosioce spasonosne poruke. Bog im, kao takvim, doputa da se okupe i daruje im zajednitvo. Njihovo zajednitvo ima temelj jedino u Isusu Hristu i u tu#oj pravednosti". Moemo, dakle, re$i samo ovo: Iz biblijske i reformatorske poruke o ovjekovom opravdanju isklju ivo po milosti, proizlazi zajednitvo Hri$ana, i hri$aninova enja za drugim hri$anima osnovana je samo u njemu. O drugom: Hri$ani mogu susresti jedni druge samo kroz Isusa Hrista. Me#u ljudima je uvek prisutna sva#a. "On je, naime, na jedini mir" (Ef. 2:14). Pavle govori za Isusa Hrista u kome se staro, rascepkano ove anstvo ujedinilo. Bez Isusa Hrista vlada nemir izme#u Boga i ljudi, a i me#u samim ljudima. Hrist je postao posrednik, te je tako uspostavio mir sa Bogom i mir me#u ljudima. Bez Hrista ne bismo poznavali Boga, ne bismo mogli da ga zazovemo, ni do$i k njemu. Bez Hrista ne bismo poznavali ni brata i ne bi mogli da mu se pribliimo. Put prema
11

bratu zapre en je vlastitim "ja". Hrist je otvorio put prema Bogu i put prema bratu. Sada Hri$ani mogu iveti zajedno u miru. Mogu ljubiti jedni druge i jedni drugima sluiti. Mogu postati jedno. Ipak oni to i sada mogu samo kroz Isusa Hrista. Jedno smo samo u Isusu Hristu, povezani smo samo kroz Njega. On za svu ve nost ostaje jedini posrednik. O tre&em: Kada je Sin Boji na sebe uzeo telo, tada je iz same milosti prihvatio nau sutinu, nau narav. Tada je istinski i telesno prihvatio nas. Takva je bila ve na odluka trojedinog Boga. Sada smo mi u Njemu. Gde god On bio, On nosi nae telo, On nosi nas. Gde god On bio, tamo smo i mi, u Njegovom utelovljenju, na krstu i u Njegovom uskrsnu$u. Mi mu pripadamo jer smo u Njemu. Zato nas Pismo i zove Hristovim Telom. No, ako smo, jo pre to smo to mogli znati ili to hteti, izabrani i prihva$eni sa celokupnom Crkvom u Hristu, tada i zajedno, za ve nost pripadamo Njemu. Mi koji sada ivimo u zajednitvu bi$emo jednom kod Njega u ve nom zajednitvu. Ko pogleda svoga brata neka zna, da $e u Hristu biti ve no sa njim sjedinjen. Hri$ansko zajednitvo, je zajednitvo kroz osobu Isusa Hrista i mogu$e je samo u Njemu. Na ovom preduslovu po ivaju sva pravila koja za zajedni ki ivot hri$ana daje Pismo. "A za bratoljublje ne treba da vam se pie, jer ste sami od Boga nau eni da se ljubite me#u sobom... Ali vas molimo, bra$o, da jo izobilnije inite,." (1. Sol. 4:9-10) Pouku o bratskoj ljubavi preuzeo je sam Bog. Sve to ljudi tome mogu dodati je, podsetiti bra$u na taj Boji nauk i opomenuti ih da u njemu to vie napreduju. Kada nam se Bog smilovao, kada nam je Isusa Hrista objavio kao brata, kada nam je kroz svoju ljubav pridobio srce, tada je po ela pouka o bratskoj ljubavi. Kroz Boje milosr#e prema nama nau ili smo da budemo milosrdni prema svojoj bra$i. Budu$i da smo sami umesto osude dobili oprotaj, spremni smo za opratanje bra$i. Ono to je Bog u inio nama, obavezuje nas da i mi u inimo svome bratu. to smo vie dobili, to smo vie mogli dati, a to je naa ljubav prema bratu bivala siromanija, o itovalo se kako sve manje ivimo po Bojem milosr#u i ljubavi. Zato nas je Bog sam u io da susre$emo jedni druge onako kako nas je On susreo u Isusu Hristu. "Zato primajte jedan drugog kao to i Hristos primi vas na slavu Boiju." (Rim. 15,7).

&ovek koga je Bog stavio u zajedni ki ivot sa drugim hri$anima, u tom zajednitvu u i ta to zna i imati bra$u. "Bra$om u Gospodu" naziva Pavle svoju zajednicu (Fil. 1,14). Jedni drugima smo bra$a samo po Hristu. Ja sam drugom hri$aninu brat samo zbog onog, to je Isus Hrist u inio na meni i za mene. Onaj drugi je meni postao brat kroz to to je Isus Hrist u inio za njega i na njemu. Od neprocenjive je vanosti injenica da smo bra$a samo kroz Isusa Hrista. Zna i, nije mi brat taj koji mi pristupa kao ozbiljan i poboan u tenji za bratskim zajednitvom, ve$ onaj, koga je Hrist spasio, onaj koji je od greha oslobo#en i pozvan ka veri i ka ve nom ivotu. Nae zajednitvo se ne moe utemeljiti na onome to je ovek kao hri$anin u samome sebi, u svojoj sabranosti i pobonosti. Ono, naprotiv, to je ovek po Hristu, to je odlu uju$e za nae bratsko zajednitvo. Ono to je Isus u inio za nas obojicu - temelj je naeg zajednitva. To ne zna i samo za po etak, da bi se tokom vremena ovom naem zajednitvu moglo neto dodati, ve$ tako ostaje za svu budu$nost i ve nost. Jedino kroz Isusa Hrista ima$u zajednitvo sa drugim hri$aninom. to je nae zajednitvo postane istinskije i dublje, to $e vie sve ostalo bivati manje vano, to $e jedino i samo Isus Hrist i Njegovo delo me#u nama postajati jasnije i e$e oivljeno. Jedni druge imamo samo kroz Hrista, ali kroz Hrista jedni druge stvarno i imamo, imamo se potpuno, za itavu ve nost. Ovo je ujedno od po etka rastanak od svakog mutnog poriva za ne im ve$im. Ko eli vie od onoga to je Hrist u inio me#u nama, ne eli hri$ansko zajednitvo. On trai nekakve izvanredne doivljaje zajednitva, koji su mu drugde bili uskra$eni. Takav u hri$ansko bratstvo unosi nejasne i ne iste elje. Tu preti hri$anskom bratstvu, naj e$e ve$ na samom po etku najve$a opasnost, najdublje unutranje trovanje. Hri$ansko bratstvo po inje da zamenjuje eljenom slikom pobonog zajednitva, prirodna tenja pobonog srca za zajednitvom mea se sa duhovnom stvarno$u hri$anskog bratstva. Od prvog po etka od neuporedive vanosti za hri$ansko bratstvo je da bude jasno slede$e: Prvo: Hri&ansko bratstvo nije ideal, ve& boanska stvarnost. Drugo: Hri&ansko bratstvo je duhovna, a ne psihi(ka stvarnost. Bezbroj puta se itavo
12

hri$ansko zajednitvo na tome razbilo, jer je ivelo iz neke projekcije elja. Ba ozbiljan hri$anin koji je po prvi put stavljen u ivotnu zajednicu hri$ana, sa sobom vrlo esto donosi odre#enu sliku o sutini zajedni kog hri$anskog ivota, i tei$e da je ostvari. No, Boja je to milost koja sve takve snove vrlo brzo dovodi do propadanja. Veliko razo aranje nad drugima, nad hri$anima uopte i nad samim sobom, mora nas savladati, jer nas tako Bog eli dovesti do spoznaje pravog hri$anskog zajednitva. Bog iz same milosti ne dozvoljava da ivimo, pa makar i samo nekoliko nedelja, u sanjarenjima, da se predamo blaenim iskustvima i usre$ujemo ugo#ajima koji nas obmanjuju poput opijenosti. Bog nije Bog uzbu#enih ose$aja ve$ Bog istine. Tek zajednica koja se na#e u vrtlogu razo aranja sa svim njegovim runim i zlim pojavama po inje da je ono, to treba biti pred Bogom. Ona po inje u veri prihvatati dano joj obe$anje. to ranije pojedinca ili zajednicu zahvati as razo aranja, tim bolje za obe strane. Ali zajednica koja takvo razo arenje ne bi mogla izdrati ili preiveti, zajednica koja bi se vrsto drala projekcije svojih elja, kada zapravo treba da se razbije ostaje istovremeno bez danog joj obe$anja da $e se odrati, i ona $e se pre ili kasnije raspasti. Svaka ljudska projekcija koja se unosi u hri$ansku zajednicu spre ava pravo zajednitvo i mora biti razbijena da bi istinito zajednitvo moglo zaiveti. Onaj koji svoj san o hri$anskom zajednitvu ljubi vie od samog hri$anskog zajednitva, postaje ruiteljem svakog hri$anskog zajednitva, pa bile njegove li ne namere ne znam kako iskrene, ozbiljne i predane. Bog mrzi jalova sanjarenja, jer ona oveka ine oholim i punim pretenzija. Onaj koji sebi sanja sliku zajednice, zahteva od Boga, od drugih i od samog sebe da mu se san ispuni. On se ponaa kao da najpre treba stvoriti hri$ansku zajednicu, kao da $e njegov san povezivati ljude. To to ne ide po njegovoj volji, naziva promaajem. Kada se raspada njegov san, on vidi da se raspada zajednica. Takav ovek najpre postaje tuiocem bra$e, zatim tuiocem Boga i na kraju o ajnim tuiocem sebe samoga. Budu$i da je Bog ve$ postavio jedini temelj naeg zajednitva, budu$i da nas je On ve$

davno pre no to smo uli u zajedni ki ivot sa drugim hri$anima, skupio sa njima u jedno Telo u Isusu Hristu, u zajedni ki ivot, sa drugim hri$anima ne ulazimo kao oni koji zahtijevaju, ve$ kao oni koji zahvaljuju i primaju. Zahvaljujemo Bogu za ono to nam je u inio. Zahvaljujemo Bogu to nam daje bra$u koja ive u Njegovom pozivu, u Njegovom oprotenju i u Njegovom obe$anju. Ne bunimo se zbog onog to nam Bog ne daje, ve$ zahvaljujemo Bogu za ono to nam daje svaki dan. Zar nije dovoljno to to nam je dano: bra $a, koja u grehu i nevolji idu sa nama i sa nama ive u blagoslovu Njegove milosti. Postoji li dan, pa bio on i u onim tekim i nevoljnim vremenima kroz koje prolazi hri$ansko bratstvo, u kome je Boji dar manji od ovog neshvatljivo velikog? Ne moramo li zahvaljivati i za to to i brat i ja, stojimo u istoj Bojoj prataju$oj ljubavi u Isusu Hristu, kada greh i nerazumevanje optere$uju zajedni ki ivot? Nije li i brat koji grei jo uvek brat, sa kojim stojim u Bojoj Re i? Ne postaje li ba as velikog razo aranja u brata neuporedivi lek, jer me upravo on temeljito pou ava, da ni jedan ni drugi nikako ne moemo iveti po vlastitim re ima i delima, ve$ jedino od te jedine Re i i od tog jedinog Dela koje nas u istini povezuje, naime od oprotenja greha u Isusu Hristu? Tamo gde padnu rane magle sanjarenja, svi$e svetli dan hri$anskog zajednitva. U hri$anskoj zajednici kao i u svakodnevnom ivotu pojedinca vano je zahvaljivanje. Samo onaj koji je zahvalan za male stvari prima i velike. Ne doputamo Bogu da nas obdari velikim duhovnim darovima koje je spremio za nas, jer mu ne zahvaljujemo za svakodnevne darove. Mislimo da se ne smemo zadovoljiti sa malo darovane duhovne spoznaje, iskustva, ljubavi, i da moramo poudno o ekivati velike darove. alimo se da nam manjka velika sigurnost, jaka vera i bogato iskustvo, koje je Bog, ipak, drugim hri$anima dao, i smatramo takve albe pobonim. Molimo za velike darove, a zaboravljamo zahvaljivati za svakodnevne, male (a koje uopte nisu tako male!). Kako moe Bog poveriti neto veliko onome, koji ono neznatno ne eli zahvalno uzeti iz Njegove ruke? Ako svakodnevno ne zahvaljujemo za hri$ansku zajednicu u koju smo stavljeni, pa i ne bilo u njoj iskustva, bogatstva koje se moe osetiti, nego mnogo slabosti, malovernosti, teko$a, nego se alimo
13

Bogu da je sve tako jadno i bedno i da uopte ne odgovara onome to smo o ekivali, mi Boga spre avamo da da uzrasta naem zajednitvu u razmerima i bogatstvu, koja su nam svima pripremljena u Isusu Hristu. Ovo se posebno odnosi na esta gun#anja pastora i revnih lanova crkve protiv svojih crkava. Pastor ne bi smeo da osu#uje svoju zajednicu. Pred ljudima nikako, ali ni pred Bogom. Zajednica mu nije poverena da bi pred Bogom i pred ljudima postao njenim tuiocem. Taj to ga zajednica u koju je postavljen dovodi do ludila i koji je stavlja pod optubu, neka najpre ispita sebe, da moda nisu u pitanju njegova matarenja koja Bog eli da razbije na ovaj na in. Ako ba to prona#e neka zahvali Bogu za tu nevolju. Ako li se ipak ispostavi druga ije, neka se i pazi da ne postane tuiocem Boje Crkve. Neka, naprotiv, optui sebe zbog nevere, neka moli, da se ne ogrei o svoju bra$u. Neka u spoznaji vlastite krivice moli za svoju bra$u. Neka ispunjava svoj zadatak i zahvaljuje Bogu. Sa hri$anskim zajednitvom je kao sa posve$enjem. Ono je Boji dar koji nismo zasluili. Kako u stvarnosti izgleda nae zajednitvo, kako nae posve$enje, to zna samo Bog. Ono to nama izgleda slabo i jadno, kod Boga moe izgledati sjajno i veliko. Kao to hri$anin ne treba da neprestano pipa puls svog duhovnog ivota, tako nam ni hri$anska zajednica nije od Boga dana, da joj stalno merimo temperaturu. to zahvalnije svaki dan primamo ono to nam biva dano, to $e zajednica sigurnije i ravnomernije rasti svakodnevno po Bojoj volji. Zajednitvo hri$ana nije ideal koji treba da ostvarimo mi, ve$ je to od Boga u Hristu stvorena stvarnost u kojoj imamo pravo u e$a. to jasnije nau imo da raspoznajemo, da je razlog, snaga i obe$anje svakog naeg zajednitva jedino u Isusu Hristu, to $emo smirenije nau iti da razmiljamo o naoj zajednici, da se molimo za nju i nadamo.(
Nastavak u slede$em broju...

Izvor: ZAJEDNI&KI IVOT. Dietrich Bonhoeffer.

KLONIRANJE LJUDI
Jan Vareca
Kloniranje ljudi - ta hri&anin da misli o tome? Ve$ vie godina se u svetu vodi rasprava u vezi sa kloniranjem ljudi i da li je to eti ki prihvatljivo ili ne? Kakvo miljenje o svemu tome treba da ima jedan biblijsko veruju$i hri$anin i kakav stav prema ovom specifi nom moralnom izazovu treba da zauzme dananja crkva?

Da bi se napravio ljudski klon odrasle osobe, uzima se jajna $elija iz ene. I iz nje se vadi njen DNK, tako da $elija ostaje "prazna" tj. bez svoje garniture DNK koda. Zatim, se u ovakvu $eliju unosi kompletna DNK od neke druge osobe - donatora DNK. Ovakva $elija se zatim putem elektro okova, podsti e da zapo ne svoj ivot, tj. da po ne sa deobom kao $elija koja je oplo#ena prirodnim putem. Dakle, klon je novi organizam koji je genetska replika davaoca gena. enske jajne $elije kao i muke sadre u sebi samo po jednu garnituru hromozoma, tako da spajanjem enske i muke jajne $elije oplo#enjem - DNK postaje kompletan. Kod kloniranja ovoga nema, jer se unosi ve$ kompletan DNK u jajnu $eliju. Dakle, tu je razlika izme#u prirodne oplodnje i kloniranja.

KLONIRANJE
Re "klon" dolazi od gr ke re i "klna" koja moe zna iti "mladica" ili "potomak". Bioloka definicija klona bi bila: "potomak, ili potomstvo, nastalo kao proizvod bespolnog razmnoavanja, jedne individue." Postoje tri tipa mogu$eg veta kog kloniranja: 1. Kloniranje embriona. Laboratorijski proces dupliranja oplo#enih $elija, to napr. omogu$uje da ena rodi blizance ili trojke. Dakle, deca ovako ro#ena su (bratski) blizanci, jer poti u od iste oplo#ene jajne $elije, koja je putem manipulacija podeljena na dva dela, iz kojih su nastala dva embriona. Takvo kloniranje je postojalo jo od kasnih '70 godina prolog veka i primenjivano je na ljudima. 2. Kloniranje odraslog kroz DNK. Ovakvim kloniranjem je nastala poznata ovca Doli, za koju se smatralo da je verna replika ovce davaoca DNK. Kod odraslog kloniranja, vri se zamena DNK garniture jajne $elije sa kompletnim DNK odrasle jedinke - davaoca. Ovakva jajna $elija se zatim ubacuje natrag u matericu gde se dalje deli i raste kao ona koja je bila oplo#ena normalnim putem. 3. Kloniranje u terapeutske svrhe. Ovaj proces kloniranja je identi an kao kod prethodnog procesa. *elija se deli i raste u laboratorijskim uslovima, do 14 dana starosti, a zatim se iz ovog "pre-embriona" uzimaju STEM $elije, to prouzrokuje smrt embriona. STEM $elije mogu dalje biti podsticane da se razviju u pojedine organe, poput bubrega, jetre ili sl. Ovakvi "rezervni" organi mogu dalje biti presa#eni ljudima kojima trebaju, uz veoma mali rizik da $e biti odba eni.
14

BIBLIJA I KLONIRANJE
Biblija se naravno ne bavi direktno problemom ili temom kloniranja, ali u Pismu jasno postoje neki principi koji mogu da osvetle ovo veoma sloeno moralno pitanje. Biblija jasno naglaava da je ovek stvoren prema slici Bojoj, i da ga to ini jedinstvenim "originalnim". O tome itamo u 1. Mojsijevoj 1:26-27. Dakle, ako je ovek stvoren prema slici i obli ju Bojem, i ako je on uzvieniji izme#u svih drugih ivih stvorenja, onda oveka kao osobu a i sam njegov ivot, treba visoko ceniti i prema tome se odnositi sa velikim potovanjem i sveto$u, a ne kao prema ne emu ta se moe komercijalizovati i sa time olako poigravati. Naravno, moe se odmah re$i da kloniranje koje slui u terapeutske svrhe nije ni nalik tome, jer mu je svrha spasavanje ne ijeg ivota, to je veoma human motiv. Svakako, ali zar ono ne otvara nova moralna pitanja? Zar ne po inje da nas u i tome koliko je ljudski ivot ustvari jeftin? Kakve daljnje moralne i socijalne posledice ovakvo razmiljanje moe doneti nekom drutvu? Sami procenite. Mnogi nau nici kao odgovor na ovakve primedbe zagovaraju koncept, da ivot jednog oveka ne po inje u trenutku oplodnje jajne $elije - u trenutku formiranja embriona - ve $ mnogo kasnije. Tako#e, isti e se injenica, da kod kloniranja odraslog nije re radi o prirodno oplo#enim jajnim $elijama - embrionima - ve$

samo o obi nim $elijama (ali ovo je svakako samo pola istine). O ito je da Biblija ovakav stav uopte ne podrava. U Psalmu 139:13-16, je napisano: "Jer si Ti stvorio ta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje. Hvalim Te, to sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i dua moja to zna dobro. Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj. Zametak moj videe o i Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleeni, kad ih jo nije bilo nijednog." (RDK) I dalje: "Ruke Tvoje stvorile su me i na inile me." (Ps. 119:73 RDK); "Poznajte Gospod da je Bog. On nas je stvorio." (Ps. 100:3 RDK). Ovi stihovi jasno govore o tome da je Bog poznavao veoma li no (kao stvarnu osobu) svakoga od nas i pre negoli smo se rodili, jo dok smo bili "zametak". Dalje, u Isaiji 44:2, 21, 24; 49:1-5, prorok govori o tome da ga je Bog pozvao u proro ku slubu jo dok je bio u materici. Jovan Krstitelj je bio ispunjen Svetim Duhom, jo dok je bio u maj inoj utrobi (Lk. 1:15). Sva ova mesta u Bibliji svedo e o tome da Bog ima veoma ozbiljan odnos sa jo nero#enim ljudima i da za Njega ivot neke osobe po inje ve$ u trenutku stvaranja embriona - za e$a. U ovom svetlu, bez obzira na kakav na in je embrio $elija nastala putem kloniranja, a koja ini da u istom tom procesu bude i unitena, jeste u potpunoj moralnoj protivre nosti sa biblijskim pogledom na vrednost koju ima jedan ljudski ivot. Ubijanje embriona je u Boijim o ima isto to i ubijanje ve$ ro#ene osobe. Embrionu iz kojeg bi trebalo da se razvije novo ljudsko bi$e, to pravo je najpre dato, a zatim nasilno uskra$eno. Biblija jasno govori da je ovek stvoreno bi$e, i da je Bog njegov Stvoritelj, i da je ovek podloan i li no odgovoran svom Stvoritelju. Danas je popularan na in razmiljanja tzv. ateisti ko-humanisti ko poimanje oveka i njegove svrhe postojanja. To zna i da je ovek odgovoran sam sebi ili drugim ljudima odnosno, ovek je sam sebi krajnji autoritet. Suprotno ovakvom stavu, Biblija jasno u i da je ovek od Boga dobio odre#ene odgovornosti prema sredini u kojoj je stvoren (Vidi 1. Moj. 1:26-28; 9:1-2), ovo zna i da mora Bogu podnositi ra un za svoje upravljanje istom (1. Moj. 6:11-13; Ps. 14:2-3). Drugim re ima re eno, ovek sam sebi nije krajnji autoritet, i
15

da on nije u poziciji da odlu uje o ceni drugog ljudskog ivota, dakle da li $e neko umreti ili iveti - kako god da je za et ljudski embrion odn. budu$a osoba. Ko ima pravo da odlu uje da je ivot jednog klona manje vredan, od nekloniranog ivota - jedinke? &emu i kuda ovakvo razmiljanje moe dovesti? Zar to nije klica ideje koja zagovara bezvrednost ljudskog ivota? Da bi se putem kloniranja stvorili novi ljudski organi, potrebno je ubiti moda ak i desetak embriona. Na taj na in embrioni iz kojih bi se mogla razviti jedinstvena ljudska bi$a, postaju "potrona roba", koja se iskoristi a zatim se baca u sme$e. Treba spomenuti i to da se kloniranjem ovek liava svoga prirodnog prava na biolokog oca i bioloku majku, prava da bude deo porodice, prava da ga se smatra "originalnim", jedinstvenim i neponovljivim. &ovek-klon je sveden na nivo planskog stvaranja kao rezultat instrumentalizacije tu#ih ideja i zarad ostvarivanja ne ijih sebi nih ciljeva. Prema Bibliji, Bog kao Stvoritelj, tj. darodavac ivota je jedini taj koji moe pravedno odlu iti o ne ijem ivotu ili smrti. A kada ovek sam sebe postavi u tu ulogu, onda on svakako po inje da se igra boga i drsko omalovaava i izaziva Njegov boanski suverenitet.

BUDU NOST

E RE I SVOJE

Iako svrha kloniranja ljudi moe izgledati opravdano i korisno za ove anstvo, injenica je da sam ovek nema kontrolu nad njime. Jer, ludo bi bilo verovati u ve$ otrcanu pri u nau nika i politi ara, "kako $e sve to sluiti samo u nekakve humane svrhe". Ho$e li tehnologija kloniranja omogu$iti stvaranje nekakvog "novog oveka", neke nove drutvene kaste, "super-ljudi" ili klonova - "onih manje vrednih". Ili moda vojsci kona no omogu$iti da ima tako poeljnog "supervojnika"? Ho$e li postojati nekakve farme klonova, gde $e se oni odgajati i drati radi "rezervnih organa", za bogatu klijentelu? Ho$e li neki bra ni par mo$i kupiti za sebe jajnu $eliju, koja u sebi nosi DNK njihovog omiljenog sportiste ili glumca? Ili da roditelji ovom tehnologijom ponovo "oive" svoje preminulo dete? Ili moda $e hteti da imaju decu koja $e biti kopije njih samih? Moda sve ovo zvu i kao

preterivanje, a moda i nije. U svakom slu aju, sloi$ete se, da sve to ne zvu i ni malo normalno. "Ko poivi, pri a$e..." Moemo se samo zapitati, kakve bi sve posledice mogu$a tehnologija kloniranja ljudi mogla izazvati po drutvo u budu$nosti? Ne samo na nau nom i medicinskom polju, ve$ koliko na socijalnom polju i ovekovom shvatanju i prihvatanju samoga sebe - to je i ujedno najve$i izazov. Istorija nas je ve$ mnogo puta pou ila, da ovekovo odbacivanje Boanskih moralnih principa i istina, uvek je vodilo u bezna#e, ispraznost, bahatost i samounitenje. Da bi o uvao svoju ove nost, ovek mora da se pomiri sa time da je ograni en i smrtan. Svako nastojanje da se prevari i izigra ova realnost, je samo jo jedan o ajan pokuaj bega od zakazanog mu suo avanja sa svojim Stvoriteljem.(

Onoga ko je vaskrsao? Zaborave da je pre vaskrsa odn. vaskrsenja On morao da pati i da umre! Ako se ak i sete toga, zaborave da je On umro umesto njih, a ako ih neko na to podse$a kau, da ih to uopte ne zanima. Zaista vam kaem: Nema uskrnje lepote bez praznog groba i nema vaskrsenja bez HRISTA. Jedne godine, u iteljica nedeljne kole dala je svakom detetu po jedno drveno, areno jaje koje se moe otvoriti. Kao doma$i zadatak uo i Uskrsa, dala im je da stave neto u to jaje to bi predstavilo ivot, ustvari Uskrs. Slede$eg asa svi su doneli svoje jaje i po neto u njemu, samo je jedan de ak doneo prazno jaje. U iteljica je bila pozitivno zaprepa$ena kad je ula da je njegovo jaje prazno zato to je Isusov grob nakon Uskrsa bio PRAZAN. Ja verujem da je ovo dete nosilo lepotu Uskrsa u svom srcu. Isus je o sebi rekao: "Ja sam vaskrsenje i ivot, ko u mene veruje, ak i ako umre ive$e." Ja sam mnogo sre$na zato to imam nadu vaskrsenja i tu lepotu sam okusila u svom srcu.

misaone refleksije
20.000 "NEO-APOSTOLA" Friday Fax 2005 Issue 19, 13 May USKRNJA LEPOTA Gajetanac Kristina, u(enica VI razreda osnovne kole, Vrac.
Na dan Uskrsa, sva su deca radosna, bar sam tako uo ila na selu kod moje bake. Jedva ekaju da obuku najnoviju garderobu koju su dobili od roditelja ba za Uskrs. Nakon toga idu da obi#u rodbinu nose$i im kola e, farbana jaja i jo neke slatkie. Zauzvrat dobiju isto, samo to su to ustvari drugi kola i, druga farbana jaja i drugi slatki kako sam primetila, deca na to ba i ne obra$aju panju, ali ono to je njima bitno jeste to to svaka tetka, strina, ujna, kominica daje deci pare. Tako da nakon praznika svako moe da kupi sebi dopunu za mobilni telefon ili moda najnoviji model farmerica. Tako#e, toga dana svi ljudi pa ak i deca pozdravljaju se sa pozdravom: "Hristos voskrese", jer je takav obi aj. Odrasli idu u crkvu, ak i oni koji nisu bili od Boi$a. Za ru ak svi su na okupu sa gostima. Tako se u prazni koj atmosferi lepo najedu, napiju i vesele. A sada jedno ozbiljno pitanje. Zar je to uskrnja lepota?! Kako to da ljudi slave Uskrs bez
16

Dok je Alen Hir (Alan Hirsch) vrio istraivanja za svoju novu knjigu, ostao je zapanjen injenicama koje se trenutno deavaju na globalnoj hri$anskoj sceni. "Ve$ 2001. profesor David B. Baret i Tod M. Donson su spominjali oko 111 miliona hri$ana koji nisu deo lokalne tradicionalne crkve. Baret naglaava da je to bio po etak formiranja nekakve "neoapostolske" mree i pokreta, kakvih danas zvani no ima ve$ oko 20.000 u svetu, a koja broji oko 390 miliona hri$ana. Prema Baretu, ovi hri$ani odbijaju da postanu deo istorijskih tradicionalnih crkava, koje su vo#ene centralisti ki, oni naglaavaju jednostavnost hri$anstva, ele slediti Isusa Hrista, i trae vie efektivnu misiju. Ovo je najbre rastu $i pokret na svetu. Baret pretpostavlja da $e do 2025. ovaj pokret brojati preko 581 milion ljudi, to je 120 miliona vie od svih protestanskih pokreta zajedno. Hir, tako#e potvr#uje da svuda u svetu sre$e hri$ane koji "vie ne ele biti na radaru tradicionalnog hri$anstva", koji odbijaju da u estvuju u klasi noj Konstantinovskoj strukturi crkve (svetenik + zgrada + program

(liturgija) = crkva)". Izvor: Alan Hirsch, www.forge.org.au

Smena strana...
BA*EN NATRAG
Majka je sa svojom decom izala na plau. Posle nekog vremena do nje je dotr ao petogodinji sin i$, zgrabio ju je za ruku i po eo da vu e prema mrtvom galebu koji je leao na pesku. "Mama, ta se to desilo sa njim?" pitao je zabrinut de ak, pokazuju$i na mrtvu pticu. "Umro je i otiao je na nebo, " odgovori majka. De ak se na trenutak zamisli, te zbunjeno zapita: "A, Bog ga je bacio natrag, ovamo dole?"

PASTOR SEMO OPET GOVORI! Friday Fax 2005 Issue 22, 3 June
"U jesen 2003. niko nije znao da li $e prevod Biblije na isto no afri ki jezik, zvani Niungve (Nyungwe) biti ikad zavren. Pastor Semo, jedan od najvanijih prevodilaca, zadobio je modani udar, koji je u inio da izgubi mogu$nost govora. Niko sem njega nije bio kadar da vodi i nadgleda prevo#enje Biblije." Pie, Dudi Bothe, iz Viklifovog instituta. "Ali Bog je imao reenje, predivan plan: Pastor Semo je bio isceljen pred o ima svojih ro#aka, u svom selu - okruenju koje nije ni malo blagonaklono gledalo na njega i Evan#elje. Jednog dana dok je bio u poseti svom selu, dve od njegovih sestara su imale san, kako Samo, njihov brat ponovo govori. Istog dana, neznani putuju$i propovednik je doao u selo. Kada je on ugledao Sema, rekao mu je: 'Danas $e opet mo$i da govori', poloio je svoje ruke na Sema i molio se. Pastor Semo je u istom trenutku po eo da opet govori, bio je isceljen. Celo selo je postalo zapanjeno i mnogi su bili van sebe onim to su videli svojim o ima. Pastor Semo posle toga nije gubio vreme, odmah se vratio na prevo#enje Biblije, koju ekaju oni koji govore Niungve jezikom."

RAZMILJANJA NA GLAS...
+ Budite ribari ljudi. Vi ih hvatajte - a On $e ih o istiti. + Problem je to ljudi nekako uvek vole da prave marmeladu ba od zabranjenog vo$a. + Hri$anine, imaj dobre ocene iz noenja krsta, a ne iz hvatanja krivina.

BIBLIJA NA 2.377 JEZIKA Friday Fax 2005 Issue 22, 3 June

Viklifov institut izvetava da trenutno postoji ukupno 2.377 prevoda Biblije na drugim jezicima, dok se trenutno radi na 1.678 novih prevoda, a od toga na 1.376 rade Viklifovi prevodioci. Biblija jo eka da bude prevedena na oko 3.000 jezika. Danas je poznato da u svetu postoji 6.912 znanih jezika koji se govore i Viklifov institut je sebi odredio cilj, da Bibliju prevede na sve njih do 2025. godine. Izvor: Wycliffe, "Welt der Schrift" ("World of the Word") 2/2005.

SIONSKA TRUBA je nezavisna (interdenominaciona) hri $anska publikacija, neprofitabilnog karaktera, koja se bavi pisanjima o verskom ivotu. Njeni prvi itaoci i pisci su vernici, ljudi koji su svoje ivote predali Isusu Hristu, da bi On postao njihov li ni Gospod i Spasitelj. Ideja SIONSKE TRUBE je da vernicima stvori prostor, gde $e se uti njihov glas. I naravno, da poslui kao most za upoznavanje vernika u Isusa Hrista. Opirnije o SIONSKOJ TRUBI moete pro itati na stranicama: O nama i ta verujemo? koje se nalaze na naoj Web prezentaciji, ili piite na siont@ptt.yu i slobodno nas pitajte. Stare brojeve SIONSKE TRUBE tako#e moete downlodovati sa naeg sajta.

http://www.siont.net
17