Милош Милојевић (16. октобар 1840, Црна Бара, Мачва — 24. јуни 1897, Београд) је био српски историчар који је добар део свог живота и рада посветио подизању националне свести у српском народу.

Основну школу завршио је у Глоговцу да би школовање наставио у Београду. На Лицеју је студирао право између 1859. и 1862. да би наредне три године провео у Москви студирајући на Историјско-филолошком одсеку Филозофског факултета. По завршеном школовању ступио је у државну службу. Радио је као писар и секретар суда у Ваљеву. Од 1870. до 1893. бавио се професорским позивом предавајући у више школа у Београду и Лесковцу, а у некима је радио и као директор. Био је редовни члан Српског ученог друштва, почасни члан Академије наука (1892) и члан главног одбора Друштва Светог Саве у Београду.

Као добровољац учествовао је у Српско-турским ратовима (1876—1878). Као члан Либералне странке, био је ангажован на ширењу националних идеја. Са овим циљем путовао је по Старој Србији. Свој историјски и књижевни рад наменио пре свега подизању националне свести у Срба.Штампана дела (поред 17 необјављених) су:
* Песме и обичаји укупног народа српског, I (1869), II (1870), III (1875)
* Путопис дела Праве-Старе-Србије, I—III (1871-1877)
* Одломци историје Срба и југословенских земаља у Турској и Аустрији (1872)
* Општи лист патријаршије пећске (1872)
а сачувана су и архивски сложена писма из периода Србско-турског рата.
http://www.nb.rs/collections/index.p...