P. 1
Psihicki Tipovi Juznih Slovena

Psihicki Tipovi Juznih Slovena

Ratings: (0)|Views: 20|Likes:
Published by sarcel
Jovan Cvijic - Ivo Andric -
Jovan Cvijic - Ivo Andric -

More info:

Published by: sarcel on Jan 02, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/04/2014

pdf

text

original

 
ПРОСВЕТА · БЕОГРАД
 
УЗ ОВАЈ ИЗБОР
У етнопсихолошким радовима Јована Цвијића осећасе склоност ка величању природне обдарености и дру󰀭гих врлина људи с нашег тла. Та склоност има исхо󰀭 диште у националној романтици хердеровског типа.Отуда и један упадљиво присутан ток у Цвијићевиметнопсихолошким текстовима на основу којега бисмомогли говорити
 ο
 ауторовом етноморфизму.Међутим, постоји и други, мање приметан ток у Цвијићевом дискурсу, који је у знаку критичког раз󰀭матрања психичких одлика и менталног склопа анали󰀭зираних етничких група. У томе току оцртавају се жаришта колективних, историјом условљених траумаса изопачујућим одразима на понашање и психу нара󰀭штаја. Обзирно али и одлучно, скидају се романтичнивелови са »човека нашега тла«. Овај.други ток, премамоме уверењу, потврђује несумњиву актуелност, живу присутност Цвијићеву и у нашем времену.Стога сам настојао да у овом избору представимЦвијића текстовима у којима критичка свест и истра󰀭 живачко оштроумље сузбијају романтичарско узди󰀭зање »народног бића«. У ту сврху претпоставио сам
фрагменше целинама.
 Извлачио сам фрагменте из це󰀭 лина (понекад само неколико реченица из ширег кон󰀭текста), не бих ли што верније исказао Цвијића који неидеализује, не уздиже, не подлеже патриотско󰀭роман󰀭тичарским подстицајима. Свакако, овакво представља󰀭ње Цвијићевог дела, у коме се доследно трага само за
 једним шоком
 етнопсихологовог дискурса, за
 једном
сшраном
 његовог виђења, није, и то одмах ваља нагла󰀭
 
сити, целовито представљање. Приређивач такву на󰀭меру није ни имао. Приређивач је управо хтео даистакне ту 
 једну сшрану
 Цвијићевог виђења уверен да је у њој највише онога што је одолело зубу времена,што је остало
 Mcubo
 y етнопсихологовом делу. Сматрам да су највиши домети Цвијићевог етнопсихолошког дискурса у опису и анализама неких феномена динар󰀭ског и централног типа, а посебно у анализама
 buo󰀭 леншног шииа динарца, рајинске исихолошје
 и
 социјалне мимикрије.
 Претежно је тим фрагментима Цвијић у овом избору и заступљен. У избор су ушли и фрагмен󰀭ти који разматрају утицаје поднебља, историјских зби󰀭вања, вере и миграција на психу људи, као и фрагмен󰀭ти
 ο
 »нашој даровитости« и предусловима за научни
рад код
 нас.
Управо критички слој Цвијићевих етнопсихолошких разматрања најмање је анализиран. По моме мишљењу,тај критички слој указује се двоструко делотворним:реалитетом опажања која још увек потврђују своју виталност, као и утицајем на касније аналитичаре бал󰀭канских нарави.Један од тих каснијих аналитичара је и Иво Андрић.Тако смо довели у везу нашег првог етнопсихолога инашег најзначајнијег прозног писца коме су се истори󰀭 ја, судбина народа и менталитет људи наметнули каотрајна одредница свеколиког његовог дела.У томе делу је и један самосвојан есејистичко󰀭меди󰀭тативан слој у коме је много непосредних мисли, идеја,опаски
 ο
 »нашем човеку« и »нашим наравима«. Учиниломи се прикладним да та два виђења, Цвијићево и Андрићево, спојим међу корицама књиге и понудимчитаоцу, тим пре што књиг& овакве садржине готово и
немамо.
Наравно, од овог избора никако се не може очеки󰀭вати нека заокружена, целовита студија с научнимпретензијама. Цвијић јесте био научник, и то значајан,али у прошлим временима и у посебним условима, тако да његове пионирске етнопсихолошке радове морамоставити у временски контекст који употребљивостњегових аналитичких налаза чини ограниченим, а Андрић није имао изразитију претензију да дискур󰀭зивном методом на целовит начин опише балканскепсихичке типове. Писац и мислилац коме су балканскесудбине стална грађа приповедака и романа, само је намахове покушавао да ову или ону црту менталитетаозначи као специфично балканску. Такви искази, у којима >е писац непосредније истицао »балканску«,»нашку« специфичност понашања, нашли су место у овом избору.Најзад, питање: чему овај и овакав избор данас?Код нас се много говори
 ο
 »нашем менталитету« ињеговим посебностима. Међутим, нема студиознијих,научно заснованих или бар ауторитативним ставовимаподржаних расправа. Велике заблуде »психологијенарода« као да зналце — не без разлога — чине уздржаним. Свеједно, буја фолклор свакојаких прет󰀭поставки
 ο
 менталитету, и свакојаких виђења »нашегчовека«. Глорификација »ослобођених маса« и дивље󰀭ње »нашем човеку«, неизбежни у првим послератнимгодинама (присутни у званичној политици али и у званичној психологији, антропологији и уметности),стишавани су временом а и замењивани скепсом која јерасла с недаћама друштвено󰀭политичко󰀭економскогкарактера. Овај избор је прилог мериторнијем разми󰀭шљању 
 ο
 »нашим наравима« уз помоћ Цвијића и Андрића.У избору из Цвијићевог дела, текстови унесени у поглавља
 Психичке особине Јужних Cлobeнa
 и
 Поднеб󰀭 ље, исшорија, чодек
 узети су из књиге
 Балканско ио󰀭 луосшрдо
 (Завод за издавање уџбеника, Београд 1966),са изузетком текста
 Виоленшни шии динарца
 који је узет из
 Fobopa u чланака
 (књ. I—IV, Београд 1921). Из
Fobopa u чланака
 узети су и текстови унесени у поглав󰀭 ље
 Наша gapobuuAotiu u научни рад.
У избору из Андрићевог дела, фрагменти у поглав󰀭 љу 
 Закони за рају (Канун󰀭и󰀭раја)
 узети су из доктор󰀭ске дисертације
 PasbuiuaK gyxobnoi ytcuboma uog уши󰀭цајем шурске bлagabuнe (Cbecne
 Задужбине Иво Анд󰀭

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->