http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/internetliteracy/hbk_EN.

asp

BLOGOVI

UČENJE NA DALJINU

Šta je učenje na daljinu?

Učenje na daljinu se u engleskoj Vikipediji definiše kao metod učenja koji ne zahteva da
studenti budu fizički prisutni na određenom mestu tokom semestra. Ovaj metod otvara
mogućnosti za doživotno učenje studentima iz svih zemalja i svih doba, i daje im šansu
da dobiju diplome i sertifikate od gotovo svakog onlajn univerziteta na svetu.

Učenje na daljinu počelo je sa generacijama odraslih koji su želeli da unaprede svoje

obrazovanje od kuće, iz vojske ili sa posla. Kursevi su se održavali korespondencijom,
tako što su se materijali razmenjivali klsičnom poštom. Danas se učenje na daljinu razvilo
tako da koristi prednosti moderne tehnologije. Ono se odvija na internetu i studenti mogu
da dobiju diplomu a da nisu kročili u klasićnu učionicu. Prednosti učenja na daljinu su
dovele do revolucije u oblasti naprednog obrazovanja. Na primer:

• Predavanja se mogu održavati putem striminga, prenosa multimedijalnih sadržaja koji

ne zahteva da prvo preuzmete kompletan fajl, a zatim ga posmatrate, već to možete činiti
dok je prenos podataka u toku.

• Predavanja mogu biti dostupna u vidu štampanih materijala koji su kao fajlovi sačuvani
na serveru obrazovnog radnika.

• Studenti mogu da komuniciraju između sebe i sa nastavnikom putem internet foruma,

imejla i četa.

• Zadaci se mogu staviti u padajući meni, a testovi i ispiti mogu da budu automatizovani i
da se polažu onlajn.

• Materijali za kurs su uvek dostupni i lako se ažuriraju.

Onlajn formati omogućavaju fleksibilnost, kao i da sami sebi određujete brzinu rada i
napredovanja.

Koje su prednosti učenja na daljinu?

Internet je savršen za postavljanje virtualne sredine za učenje. Učenici/studenti mogu da
uče u svom rodnom gradu, a da se zapravo školuju u drugom gradu ili inostranstvu.

Ukoliko učenici/studenti imaju pristup kompletnoj bazi materijala za učenje, mogu da

razviju veću autonomnost u procesu učenja.

Studenti imaju veću kontrolu i mogućnost da upravljaju tokom svog učenja, a uloga
profesora se pretvara u ulogu mentora ili trenera.

Kursevi nisu ograničeni na radne sate regularnih škola i univerziteta, tako da i svi mogu
da iskoriste priliku za doživotno učenje.

Učenje na daljinu menja navike i učenika i inastavnika. Uspešni učenici razvijaju

upornost i organizacione sposobnosti, anastavnici postaju veštiji u upotrebi tehnologije.

Šta treba imati na umu prilikom izbora programa učenja na daljinu

Trebalo bi da ste kao korisnik uvek svesni svoje odgovornosti pri izboru željene diplome,
obrazovnog programa koji želite da pohađate i da to činite sa oprezom.

Zapamtite da internet nije regulisana sredina. Uz legitimne i proverene obrazovne

institucije uvek postoje i one sumnjivog karaktera. Budite sigurni da ste dobro istražili i
proverili organizaciju i program pre nego što se upišete.

Bezbednost je i ovde ključna, kao i sa svakom drugom razmenom informacija preko

interneta. Virusi i hakeri mogu da naprave haos u sistemima učenja na daljinu. Obavezno
pogledajte poglavlja o privatnosti i bezbednosti da biste videli kakve mere
predostrožnosti da preduzmete.

Autorska prava su obično zaštićena zakonom zemlje u kojoj učenik živi. Ipak, kada
pohađate programe za učenje na daljinu, proverite da li su materijali za učenje zaštićeni
međunarodnim zakonom o zaštiti autorskih prava.

Važno je i pitanje plaćanja i fer upotrebe kurseva. Od učenika se očekuje da koriste

kapacitete za učenje na pouzdan način i plaćaju kurseve na vreme.

Preporuke

Internet menja način učenja i veoma je važno da studenti imaju pristup informacijama i
alatima koji im mogu pomoći pri učenju. Digitalna podela je jedan od glavnih problema u
ekonomskom i socijalnom razvoju mnogih nacija, a programi učenja na daljinu mogu
smanjiti ovaj jaz. O digitalnoj podeli pogledajte na stranici
http://www.bos.org.yu/cepit/idrustvo2/tema8/index.html
Učenje na daljinu može poboljšati učenje na više načina. Ono učenicima, njihovim
porodicama i nastavnicima donosi iskustvo rada na internetu, i upoznavanje sa njim
tokom procesa obrazovanja. Učenje na daljinu daje šansu studentima da steknu nove
veštine i kvalifikacije i da se razvijaju u novim pravcima.

Za više informacija

Mreža učenja na daljinu pruža informacije o učenju na daljinu, izveštaje o efikasnosti,

prednostima, manama i tehnikama: http://www.distancelearningnet.com/.

Saveti za učenje na daljinu i trening sadrže veliki broj izveštaja o učenju na daljinu koji
se mogu skinuti sa interneta bez plaćanja: http://www.detc.org/otherdownld.html.

Yahoo! Ima jedan direktorijum za programe i institucije učenja na daljinu:

http://dir.yahoo.com/Education/Distance_Learning.

IGRICE

Uvod

Više od polovine dece koja koriste internet igra onlajn igrice. Od toga, 70% u Velikoj
Britaniji i 90% u Skandinavskim zemljama prema istraživanju iz 2003. SAFT (safety,
awareness, facts, tools). Pogledajte na http://www.saftonline.org.

Postoji veliki broj različitih vrsta igara, kao što su: arkade, igranje uloga (RPG), strategije
i sportske igrice. Njih možete igrati sami ili sa partnerom, u uskom krugu prijatelja ili čak
sa hiljadu stranaca koji zajedno igraju tu istu igricu.

Ulaganje u razvoj igrica se znatno povećalo u poslednjih nekoliko godina. Prosečna cena
pravljenja jedne igrice 2005. godine bila je 5-7 miliona dolara, gde se za razvoj nakih
naslova izdvajalo po 20 miliona dolara. Izveštaj DFC Intelligence na sajtu
http://www.dfcint.com/ predviđa da će prihod od globalne prodaje video igara dostići
cifru od 26 milijardi dolara 2010. godine.

Lični razvoj i obrazovna vrednost

Igranje igrica je više nego zabava; to je aktivnost koja obogaćuje saradnju i u njoj uživaju
i deca i odrasli.
Igrice podstiču kreativnost i interakciju i igraju važnu ulogu u društvenom i
intelektualnom razvoju.
Igrice predstavljaju retku priliku da odrasli i deca razmene ideje na skoro istom nivou
(međugeneracijska interakcija).

Deca uče o demokratiji dok se igraju u okviru različitih društvenih struktura, u sredini
koja je ograničena pravilima i parametrima.
Igrice podrazumevaju poštovanje tuđih prava i svojine, a ponekad u dodir dovode igrače
iz različitih kultura i podstiču međukulturnu razmenu. Deca mogu vežbati svoje
društvene veštine bez straha od neuspeha i sa osećajem kontrole.

Dok igraju igrice, deca uče da poštuju pravila i da prate uputstva, i na taj način
povećavaju sposobnost samodiscipline i autonomije.
Slagalice, igre na tabli, avanture i potrage igračima nude mogućnosti za razvoj
strategijskog načina razmišljanja i veštine neophodne za rešavanje problema.

Druge igrice se mogu koristiti za poboljšanje motornih veština i snalaženja u prostoru

kod mlađe dece i u terapeutske svrhe za osobe sa fizičkim nedostacima.

Onlajn igrice su korisne za upoznavanje novih korisnika sa tehnologijom i razvijanje

interesovanja za infomaciono-komunikacione tehnologije.

Informaciono društvo na Vikipediji

Igrice mogu biti integrisane u gotovo svaku oblast, od matematike do društvenih nauka i
jezika.

Mogući rizici

Igrice koje sadrže nasilje posredno su povezivane sa nasilnim ponašanjem mladih. Ipak
izveštaj danskog medijskog saveta iz 2002. godine govori da nasilni aspekti igrica nisu
uticajniji od nasilja u filmovima ili na TV-u:
http://resources.eun.org/insafe/datorspel_Playing_with.pdf
Istraživanja koja su pokušala da odrede broj mladih pogođenih zavisnošću od
kompjuterskih igrica dala su veoma različite rezultate.

Problem je u tome što trenutno ne postoji sporazum o pronalaženju objektivnog načina da

se odredi koji stadijum igranja kompjuterskih igrica može biti označen kao preteran ili
zavisnički. Igrači mogu provoditi veći broj sati nedeljno u igranju a da to nema loše
efekte na njihov društveni i profesionalni život. Ipak, opšte je prihvaćeno da je zavisnost
problem kod prilično malog broja igrača. Ovaj problem je prenaglašen posle slučaja
Koreanca koji je umro nakon pedesetočasovne igračke sesije, o kome su mediji
izveštavali u avgustu 2005.

Za neke igrice se smatra da podržavaju rasne i rodne stereotipe.

Neke onlajn igrice omogućavaju susret i komunikaciju sa nepoznatim ljudima.

Preporuke (za nastavnike i roditelje)

Sistemi za kategorizaciju i određivanje standarda primoravaju predstavnike industrije

igara da se ponašaju odgovorno, tražeći da tačno definišu i opišu svoje proizvode. Ovo
pomaže i kupcima da procene sadržaj i uzrast kome bi igra odgovarala, i da se tako
bezbednije orijentišu na tržištu igara.

Pratite koliko sati dete provodi igrajući se. Preduzmite nešto ukoliko dete počne da
izbegava društvene aktivnosti ili izostaje iz škole da bi se igralo.
Zajednice igrača mogu razviti osećaj pripadnosti kod dece i zavesti ih da olako veruju
ljudima. Podsećajte ih da njihovi onlajn prijatelji možda nisu ono što kažu da jesu. Važno
je ne davati lične informacije na mreži.

Ostale informacije

· Asocijacija izdavača programa za slobodno vreme i zabavu (AIPSZ):

http://www.elspa.com/.
· Studije o igricama: međunarodni zbornik istraživanja o kompjuterskim igrama:
http://www.gamestudies.org/.
· Pogedajte tabele najprodavanijih igara, vesti o igricama, opise, izveštaje o
istraživanjima i pravne pregledena sajtu AIPSZ: http://www.elspa.com/
· Panevropske informacije o igricama – veb sajt koji sadrži kategorizaciju i označavanje
informacija na http://www.pegi.info/

· “Roditelji ignorišu rangiranje igrica” – BBC članak, jun 2005: na

http://news.bbc.co.uk/1/hi/technology/4118270.stm.
· Onlajn igrice možete naći na sledećim sajtovima http://www.amicgames.com/ i Yahoo
igrice na http://dir.yahoo.com/Recreation/Games/.
· “Igrajući se sa vatrom: kako kompjuterske igre utiču na igrača”, izveštaj danskog
saveta: http://resources.eun.org/insafe/datorspel_Playing_with.pdf.