Predrag Perii

Heroji
Pozorina komedija u dva dela Lica: RADOVAN, stariji seljak MIHAJLO, njegov sin MARIJA, njegova ena JELENA, mlada, lepa devojka, njegova erka HANS PITER FRANC IVANA, seljanka POP MILENA, njegova erka SEKRETAR GRADSKI NOVINAR NOVINARKA I SELJAK II SELJAK SELJANKA, filmofil Epizodne uloge: Oficir, Komandanti, Pilotcrnac, Pukovnik, ofer, Partizan, mladi nemaki vojnici, skoro deca PRVI DEO Na levoj strani scene unutranjost seoske kue: ognjite, sa velikim kazanom u kome se neto kuva, veliki krevet, kredenac, nema struje gori petrolejka. U produetku kue, tala. U tali stogovi sena, meh za potkivanje. U dubini scene put koji vodi negde u brda. Duva jak vetra, pada sneg. uju se urlici vukova. Odsjaji dalekih eksplozija. U kui pored ognjita sede: Radovan, Mihajlo, Marija, Jelena. Radovan i Mihajlo krune kukuruz, Jelena veze, Marija kuva u velikom kazanu kaamak. MIHAJLO: Tata da ti objasnim, Kina je najvea sila na svetu RADOVAN: Ma kakva Kina... Japan je dva puta vei i tri puta jai! MIHAJLO: Kako moe da Japan bude vei od Kine...Kina ima milijardu stanovnika. RADOVAN: Ti ba zna koliko Kina ima stanovnika. Jesi ih brojao? Moda je Kina vea ali je Japan jai. MIHAJLO: Zato misli da je Japan jai? RADOVAN: Zato to ima Cara! MIHAJLO: Ti misli da je Japan jai samo zato to ima cara a Kina nema? RADOVAN: Jeste, to je poznata stvar: svaka zemlja koja ima cara je jaa od zemlje koja nema cara? MIHAJLO: A Rusija? Rusija je sada jaa nego kada je imala cara!

RADOVAN: Ne budali Mihajlo, vidi da su Nemci pred Moskvom! Kada su Nemci doli do Moskve kada je Rusija imala cara! MIHAJLO: A Napoleon on je doao do Moskve kada je Rusija imala cara! RADOVAN: Znamo kako je doao i kako je otiao! Svaka zemlja mora da ima vou. Car je taj kome svi veruju i za kojim svi idu... MIHAJLO: A Austrougarska, ona je imala Cara pa je opet izgubila rat. RADOVAN: E to je druga stvar... MIHAJLO: Zato druga stvar... Taj Car nije valjao! RADOVAN: Ne, nego on nije mogao da se bori protiv svoga brata ruskog cara bauke... Druga je stvar kada se bore dva cara jedan protiv drugog... Onda se oni dogovore pa jednom izgubi jedan a drugi put drugi... MIHAJLO: Tata! RADOVAN: Veruj meni: jedino Japan moe da spase svet od Nemaca! MIHAJLO: Kako sada Japan da spase svet od Nemaca kada su oni zajedno sa Nemcima! MARIJA: Prekinite sa politikom, praznik je, Boi! Vidite da je rat svuda oko nas! Radovane upali sveu! Da se pomolimo Bogu na ovaj sveti dan, da nas rat mimoie... RADOVAN: Mi smo takve sree, dobro e nas mimoii a zlo e nam se olupati o glavu! JELENA: Koja bi vojska dola u nae selo? Nema puta, sve zavejano. Da ivotinju primi u kuu a ne oveka? MARIJA: Ko e da see esnicu? Ko nae paru taj e biti srean do kraja ivota! Hvala ti Boe to je rat daleko od nas! MIHAJLO: Ja! Ja sam naao paru! Ja u biti srean do kraja ivota! uje se zavijanje vukova. Svetlo se gasi. Sa bukom vetra mea se buka motora, metalnih gusenica. Na rikvandu promiu farovi... Treba stvoriti iluziju da je to kolona tenkova... Poslednji tenk u koloni se zaustavi. Farovi se ugase. Zvuni efekti pokvarenog motora... Vetar i urlici vukova. (NAPOMENA AUTORA: Govor Nemaca u drami je ustvari srpski jezik sa nemakim akcentom) Na proscenijum istrava nemaki oficir. OFICIR: ta se dogaa, zato ste stali? Tri mlada momka u nemakim uniformama garavih lica i zamaenh ruku. HANS: (Salutira) Pukla je osovina her komandant... OFICIR: Pourite sa popravkom, opasno je da tokom noi ostanemo u planini! Mogu da nas napadnu neprijatelji! HANS: Razumem Her komandant. OFICIR: Ti Hans ima arobne ruke, ti e to popraviti zar ne? HANS: Her komandant, ne moemo da popravimo kvar treba nam rezervna osovina! KOMANDANT: im stignemo do prve vee jedinice poslau vam pomo. Ostaviu vam hranu za jedan dan i ator. Mi produavamo za Grku... Vi ostajete ovde. Sutra stie pomo sa rezervnim delovima... Poto popravite tenk odmah se uputite prema Grkoj... HANS: Razumem, her major! KOMANDANT: Nemojte paliti vatru da vas neprijatelj ne otkrije... Ove planine su pune crvenih bandita... Tri mlada Nemca razapinju ator zavlae se u ator. Farovi i buka koja se udaljava U daljini velika eksplozija.

Nemaka komanda. U kancelariji sedi jedan pukovnik... ue oficir, salutira OFICIR: Gospodine pukovnie ifrovan telegram za vas! PUKOVNIK: (ita) Diverzija, most baen u vazduh... Partizani. Trea tenkovska eta iz drugog bataljona na putu za Grku unitena... OFICIR: Nema preivelih? PUKOVNIK: Nema preivelih! Obavestite rodbinu poginulih vojnika... Komandanta odlikovati gvozdenim krstom! OFICIR: Razumem her pukovnik! Pukovnik prie karti koja je okaena na zidu. Vide se tenkovske kolone koje se kreu u raznim pravcima. Pukovnik nacrta nekoliko crnih krstova. U tali Radovan i Mihajlo. Radovan kuje, Mihajlo duva meh. MIHAJLO: Tata, da ti objasnim! RADOVAN: ta ti ima meni da objanjava! Ko se borio u Velikom ratu ti ili ja? Ko je dobio kurum u levu nogu a? Otkuda Japan sa Nemcima. Sa Nemcima je Italija... Japan je protiv Nemaca a zajedno sa Rusima... MIHAJLO: Tata, to je bilo u onom ratu! RADOVAN: Duvaj u taj meh vidi da se ugasila vatra! Nita ti ne zna... Zato su te i izbacili iz kole... Ja sam se borio protiv Nemaca a ne ti... Radovan i Mihajlo kuju potkovice. MIHAJLO: Ja ne mogu vie bole me lea! RADOVAN: Iskovali smo tri potkovice ni jednog konja ne moemo da potkujemo! A koliko ja znam, konj ima etiri noge. MIHAJLO: Zato moramo da radimo. Ja vie volim da spavam! RADOVAN: Zato to je rad stvorio oveka! Da ovek nije radio ostao bi majmun! MIHAJLO: Ja ne volim da radim a nisam majmun! RADOVAN: I priroda po neki put pogrei! Svi seljaci potkivaju konje u drugim selima. Crknuemo od gladi ako ne radimo! Zatamnjenje otamnjenje Jutro, sve je prekriveno snegom. Vrh brda pokriven snegom. Vidi se deo gusenice tenka, kupola i cev koja je uperena u nebo. Iz atora se izvlae tri mlada Nemca. HANS: Koliki sneg! Kolika planina! FRANC: Koliko jo ima do Afrike? HANS: Ne znam... Daleko je! PITER: Gde se sada nalazimo? FRANC: Da pogledam kartu: Jugoslavija... Negde u brdima Jugoslavije... Kada preemo brda sputamo se na more... Tamo se ukrcavamo na brod... PITER: Ja u ivotu nisam video ovoliki sneg... FRANC: Ni ja... HANS: Ako je ovde ovako, kako li je u Rusiji? Mladii cupkaju pored atora pokuavaju da se ugreju. Hans gleda kroz dvogled. FRANC: Jesi li neto otkrio? HANS: Nigde nita... Samo brda i ume i sneg! PITER: ta emo da radimo? HANS: ekaemo pomo... Major je naredio da ne kreemo odavde dok pomo ne stigne... PITER: Da zapalimo vatru, smrznuemo se!

FRANC: A ta ako privuemo partizane! PITER: Neka doi mi emo im objasniti da u ovom ratu jo nismo ispalili ni jedan metak... Tenk se pokvario... Da nam pomognu da popravimo tenk i mi idemo dalje! HANS: Dok to objasni bie mrtav! FRANC: Nema vie hrane! PITER: Da uzmemo puke pa da idemo u lov HANS: Ne smemo da pucamo zbog partizana. PITER: Isto je umreti od metka ili od gladi! FRANC: Zec! Na proscenijumu se pojavi zec. Tri mladia mu se puzei prikradaju... Kako se priblie zec pobegne. Mladii puze za zecom lupe glavama u ogradu kue. PITER: Kua! HANS: Selo! FRANC: Spaeni smo! HANS: A ta ako su u selu njihovi? FRANC: Izgleda sve mirno... Nigde se nita ne kree... PITER: Sneg ve danima pada. Svi su putevi zavejani... Da uemo u kuu i da zatraimo malo hrane. Da preivimo dok ne stigne pomo! HANS: Ako se pojavimo u uniformama sa orujem, pomislie da smo doli da ih napadnemo... FRANC: Na kome jeziku emo se sporazumevati, kako emo razgovarati? PITER: Rukama... Moramo pokazati da smo prijatelji... Moramo da izgledamo miroljubivo... Prijateljski... FRANC: Ja imam neto novca... To su mi dali roditelji pre nego to sam krenuo u rat... Da mi se nae... Moemo jednostavno da zamolimo da nam prodaju malo hrane! PITER: Ili da se trampimo! Mi njima damo aov, dvogled, no... A oni nama hranu... U tali Radovan i Mihajlo. MIHAJLO: Ja ne mogu vie da radim, bole me lea... Moram da odmorim? RADOVAN: Ceo dan se izleava, nita ne radi! MIHAJLO: A vidi ipak sam postao ovek! RADOVAN: Neto si postao ali ovek nisi! Idi popni se na pe i spavaj! Da te ne gledam! MIHAJLO: (Zeva) Idem da spavam.. (Izae iz tale) U talu bojaljivo uu tri mlada Nemca... Radovan se prepadne Nemaca a i oni se prepadnu Radovana... on dohvati vile... stoji i gleda ih... Nemci diu ruke u vazduh objanjavaju rukama da su prijatelji. Hans otvara dak... u daku su nekoliko aova jedna baterijska lampa, dvogled... Nemci pokazuju rukama hoe da menjaju za mleko i kukuruz. RADOVAN: (Poto se povratio od zaprepaenja muca) Ko... ste vi... HANS: Dojland soldaten... Essen... RADOVAN: (Ohrabri se poto shvati da su ovo deca) Nemci... Odakle ste doli... Da niste vi neki Nemci zaostali iz onog rata... Franc pokazuje rukom da su doli negde iz visine. RADOVAN: Sa neba? Pali ste sa neba!? Nemci klimaju glavom. RADOVAN: Da vi niste doli avionom?

Nemci klimaju glavom. RADOVAN: Pa da kako bi po ovom snegu nego avionom! Mladi Nemci uzmu dak sa kukuruzom... sipaju mleko u lemove, piju... zahvaljuju i brzo se izgube iz tale. Radovan sakrije u slamu bateriju, dvogled i aov. U talu se vraa Mihajlo. MIHAJLO: Mama me poslala po mleko za veeru! Jedan seljak koji je bio u gradu kae da je radio javio: Japan napao Ameriku! RADOVAN: Svata se u gradu pria! Dok istina stigne do nas, sto puta promeni i lice i duu. Japan napao Ameriku, lae Mihajlo samo da meni napakosti! Nisi ti to dobro razumeo... MIHAJLO: Japanci bombardovali Per Harbor! RADOVAN: Pa da, to znai da su napali Kinu... Jel ima grad u Americi koji se zove Per Harbur... Razmisli pa sam kai... Nema... Jel su bombardovali Njujork i ikago? MIHAJLO: Ne znam... RADOVAN: Mihajlo glup si kao no! Per Harbur je grad u Kini! Japan je napao Kini kao to sam ja rekao! Svejedno ko je koga napao... Mene brine ko e da pobedi! Mihajlo, utini me za ruku! MIHAJLO: Molim tata! RADOVAN: Utini me! MIHAJLO: ta ti je tata, zato da te tipam? RADOVAN: Utini me da vidim da li sam iv ili mrtav! MIHAJLO: iv si da ivlji biti ne moe. RADOVAN: Utini me kada ti kaem! MIHAJLO: Dobro, kada ba hoe! Utine ga iz sve snage. RADOVAN: Jao, pa nisam ti rekao da mi otkine komad mesa... Znai, iv sam! MIHAJLO: Na alost, iv si! RADOVAN: Doi da ti kaem neto u poverenju: da ti apnem na uvoda niko ne uje! MIHAJLO: ta ima da apue, ko e da uje! Tata, nema nikoga kilometrima okolo... (Gleda praznu kaicu) Sam si popio svo mleko? ta emo sada mi da veeramo? RADOVAN: Nisam ja popio mleko! MIHAJLO: Nego ko, duhovi? RADOVAN: Nemci! MIHAJLO: Kakvi Nemci, crni tata! Nije te sramota da lae u tim godinama... Gde e ti dua, ostavio si nas bez veere! U kui. Vee. Zemljani pod, ognjite, gori petrolejka... Za stolom sede Radovan, Mihajlo, Marija i Jelena. Jedu tvrdo kuvani kaamak. JELENA. Zar nema ni kapi mleka? MIHAJLO: Nema, sve popio tata! RADOVAN: Nisam, due mi... doli Nemci i sve popili! MARIJA: Tebi je vrana popila mozak, kakvi Nemci? RADOVAN: (Tiho) U selu su Nemci! MIHAJLO: Da to nisu neki Nemci zaostali iz onog rata! MARIJA: To su njemu zaostali neki Nemci u glavi... Ostavio si decu bez mleka... Kako si tako alav! JELENA: Ostavite tatu na miru... Pilo mu se mleko, popio je i ta onda!

RADOVAN. Kada vam kaem... Ja krenem iz tale kad na vratima Nemci... I to ne jedan, tri Nemca! MIHAJLO: Da to nisu bili Japanci ili Kinezi? MARIJA. Tebi se sve neto privia u poslednje vrme! Izlapio si Radovane, eto to je to! Kakvi Nemci! To je tvoja luda glava! RADOVAN: Ako su doli Nemci, to znai da je rat stigao i kod nas! MARIJA: Radovane, ne prizivaj zlo i ne egai se sa nama... Niko nita nije video, niko nita nije uo... Ti si pametniji od celog sela! Na spavanje! Jutro je pametnije od veeri! Marija gasi petrolejku, Radovan se okree na jednu pa na drugu stranu. MARIJA: ta ti je, smiri se! RADOVAN: Ne znam ta mi je ne mogu da spavam... Neto mi san ne dolazi na oi! MARIJA: Jesi se pomolio Bogu pre spavanja RADOVAN: Jesam... Ali mi se udne misle motaju po glavi... MARIJA: Sauvaj me Boe u tvojim godinama RADOVAN: Nije ono to ti misli... MARIJA: Nego... Priznaj da si sve izmislio! Pravi se vaan pred decom... Junai se bez razloga... Deca ti se smeju iza lea... Izmilja nekakve Nemce... Samo si ih ti video... Niko drugi ih nije video! Radovan ustaje, oblai se. MARIJA: Kuda e po noi? RADOVAN: Imam neka posla u planini! MARIJA: U planini, po ovakvom vremenu? O luda, oveka! Radovan izae iz kue, ue u talu... zapali sveu, razgrne slamu... tamo stoje aov, dvogled, baterijska lampa... Iz slame Radovan izvue staru puku, stavi sebi dvogled oko vrata i izae iz tale... Planina rano jutro, svie. Duva vetar. Zavijaju vukovi. Radovan se sa naporom se probija kroz snene nanose Na uzviici ugleda mali ator zavejan snegom. Radovan zalegne, pone da puzi kroz sneg... Udari glavom u neto tvrdo... Uspravi se: ispred njega tenk pokriven snegom Radovan polako obilazi oko tenka... Oprezno se prikrade zaviri u ator. U atoru zbijeni jedan pored drugog spavaju tri mlada Nemca. Radovan izvadi no, presee konopce koji dre ator. ator se srui na mladie, koji su uhvaeni kao u ribarsku mreu. Radovan se izmakne nekoliko koraka uperi puku u mladie RADOVAN: (Natuca nemaki) Los, los... Ruke u vis... Zarobljeni ste... Mladi Nemci se uplaeni izvlae ispod atora. Diu ruke u vis. U koloni Radovan ih tera prema selu. Iza vrhova planina poinje da svie zora. U tali. U jednom uglu stoje uplaeni i zbunjeni mladi Nemci. S druge strane znatieljno ih gledaju Mihajlo, Marija i Jelena. Radovan sa pukom i dvogledom oko vrata ponosan. RADOVAN: A ta sada kaete? Ja popio mleko?... A? to utite... Mihajlo opipava uniforme, gleda oznake. MIHAJLO: Nemci, stvarno Nemci... Pravi Nemci... Jel govore nemaki? RADOVAN: Ne, kineski... Govore nemaki, neko kako... MARIJA: Ma kakvi Nemci, to su neka deca... Zalutala u planini... Izgubili se od roditelja... RADOVAN: Kakva deca, imaju i tenk! MIHAJLO: Borio si se sam protiv tenka? RADOVAN: Nego ta... Jedva sam ih savladao...

MARIJA: Ja i dalje mislim da su to neka deca koja su zalutala u planinu! Poli na izlet iz grada, uhvatila ih no u planini... RADOVAN: Ako ne veruje da su Nemci, pitaj ih neto pa e da vidi! MARIJA: Moda su i Nemci ali su svejedno deca... Kako te nije sramota da se bori sa decom... RADOVAN: A tenk? MARIJA: Kakav tenk, izmilja, znam ja tebe! Sigurno si ih uhvatio na spavanju... oni te pitali: ia gde je put za selo? A ti ih kao zarobio! JELENA: Oni su gladni da im damo neto za jelo... Jelena donosi sir i mleko... Mladi Nemci halapljivo jedu. HANS: (Pokuava da se sporazume meajui nemaki i engleski) Danke... Dou are friends... Tenk... Kaput... Mare... Grece... Afrika... Romel... RADOVAN: Jel sada vidi da su pravi Nemci... imaju tenk... Idu za Afriku! MARIJA: Pa otkuda ovuda put za Afriku!? RADOVAN: A kuda bi inae ili? MARIJA: Kroz nae selo? MIHAJLO: Kroz nae selo, pa preko Grke i mora u Afriku! MARIJA: Boe da sam jue umrla ne bih znala da se kroz nae selo ide za Afriku... RADOVAN: Ba pored nae tale, kroz dvorite... Tu vodi put za Afriku... Pored staje za Afriku a kroz ljivik za Aziju! eno idi spremaj veeru... Nije za tebe politika! MARIJA: Ne, nego je za tebe... Pusti tu decu da idu kui... RADOVAN: Pustio bih ja njih samo ne znam gde im je kua! FRANC: Tenk... Kaput... ekamo pomo... im stigne pomo... Mi popravimo tenk i idemo dalje... MIHAJLO: Koliko sam ja razumeo, stvarno im se pokvario tenk... Eto ti, nemaka tehnika pa se kvari... RADOVAN: To je zato to nemaju vie Kajzera... Nemaju vie cara! Za vreme onoga rata kada sam ratovao u Galiciji, kada su imali Kajzera, ja nisam video ni jedan pokvareni nemaki tenk! Nemci halapljivo jedu. RADOVAN: Ala su izgladneli... pojedoe sve za pet minuta... JELENA: Da im donesem jo hrane? RADOVAN: Donesi! Zatamnjenje otamnjenje. U kui. Za stolom sede Radovan, Mihajlo, Marija i Jelena. Na stolu nekoliko korica hleba. MIHAJLO: Nema vie hleba? MARIJA: Nema... RADOVAN: A sira? MARIJA: Nema ni sira... Sve pojedoe Nemci... I stalno im malo! RADOVAN: ta e mladi ljudi... MARIJA: A ta emo mi? Daleko je do prolea a oni nam ispraznili ambar... Crna Radovane donese nam zlo u kuu! Kako emo preiveti do prolea... Pocrkaemo od gladi! Mihajlo sedi zamiljen, delje neki tap. U tali spavaju mladi nemci, rumeni i ugojeni MIHAJLO: Tata, Nemci smislili rakete da iz Berlina gaaju Moskvu i Njujork! RADOVAN : Ne budali Mihajlo... Ko upravlja tim raketama

MIHAJLO: Niko, same lete... RADOVAN: Pa kako mogu rakete same da lete... Kako da pogode Njujork ako niko njima ne upravlja... Zna li ti koliko je more do Amerike... Kako da prelete toliko mora... Nisu to ptice... MIHAJLO: Tata, ja sam gladan! RADOVAN: I ja sam sine... Nema nita za jelo, propali smo... U talu uu Radovan i Mihajlo. Mladi Nemci spavaju u jednom uglu. RADOVAN: Probudi ih i isteraj napolje Mihajlo ih budi... Radovan irom otvori vrata, pokazuje da izau napolje. RADOVAN: Slobodni ste, idite, putam vas... Idite! Nemci gledaju... veje sneg, duva vetar. RADOVAN: Evo vam lemovi, aov, dvogled, baterijska lampa, sve vam vraam... Samo idite... Izgura ih na sneg... Nemci stoje... MIHAJLO: Nee da idu! RADOVAN: Vidi stvarno, nee da idu! Nemci se vrate u talu i ponovo sednu na pod. MIHAJLO: Tata, ta emo da radimo sa njima... Nee da idu! RADOVAN: Nisu ludi da idu napolje... Ovde im je toplo, dobro ih hranimo... Vidi kako su se ugojili! MIHAJLO: Oni se ugojili a ti i ja kost i koa! RADOVAN: Vezuj ih! MIHAJLO: Tata!? RADOVAN: Vezuj kada ti kaem... Daj puku! Mihajlo vezuje Nemce... Oni su premrli od straha. HANS: Mi smo ratni zarobljenici... Prema enevskoj konvenciji... MIHAJLO: Tata, ne misli da ih... RADOVAN: Neu ja vas da streljam, nemojte da se plaite... Vodim vas u selo... Moda e neko hteti da vas uzme... Da budete od neke koristi... Da seete drva, nosite vodu... Mi nemamo vie hrane... Selo no... Put je pust nigde nikoga. Radovan i Mihajlo teraju tri Nemca kroz selo. Zakucaju na jedan prozor osvetljen petrolejkom. RADOVAN: (Mihajlu) Skloni se ti sa njima iza ivice dok ja obavim razgovor... ivana, otvori! Na vratima se pojavi krupna, lepukasta seljanka. IVANA: A to ste vi ia Radovane! RADOVAN: Kako ivi ivana? IVANA: Teko! Ja sama a treba pospremiti, decu nahraniti... doneti drva iz ume... Nema ko da mi okopa batu, da mi oree vinograd, da mi zaseje kukuruz... Deca su stalno bolesna... Nema dovoljno drva... Hladno je... Dok je moj Toma bio iv, ilo je nekako... Od kako je on proletos umro meni nema ivota... RADOVAN: Znam ja sve to zato sam i doao da ti pomognem... (Vie) Mihajlo! Vidi mog Mihajla tamo ispod drveta! IVANA: Vidim... RADOVAN: A vidi ono troje pored njega... IVANA: Vidim ali ih ne poznajem... Neka deca...

RADOVAN: Ne moe ni da ih poznaje... Oni nisu iz naeg sela i nisu deca... Oni su Nemci! IVANA: (Prekrsti se) Boe me spasi, otkuda Nemci u naem selu? RADOVAN: Rat je doao i do naeg sela! To su nemaki vojnici, pravi... Ja sam ih zarobio... IVANA: Boe, ja sam mislila da su ti Nemci kao neke adaje, kao avoli... Ogromni, sa buljavim oima i iskeenim zubima... A ono vidi deca... Deca kao i naa... A ta ete da radite sa njima? RADOVAN: Drau ih do prolea u selu a kada sneg okopni, predau ih vlastima u gradu... IVANA: A ko e da ih hrani preko zime... I mi sami umiremo od gladi! RADOVAN: Zato sam i doao... Izaberi jednog, da ti pomae, da ti donosi drva iz ume, da kruni kukuruz, popravi crep na krovu, donosi vodu iz bunara... Pa e tako da ishrani i sebe i tebe i decu... Da proe zima a posle ta Bog da i njima i nama... IVANA: A ta ako pobegne? RADOVAN: Gde da pobegne? U ove planinine? Da umre od zime i gladi... Ili da ga rastrgnu vukovi... Nee da bei, budi sigurna... Uzmi jednog nee se pokajati... IVANA: Ne mogu, sramota me... ta e selo da kae? Ja sam udovica... Mukarac u kui... RADOVAN: Pa nije ba da ti ni jedan mukarac posle Tomine smrti nije svratio u kuu... Uostalom ti kako hoe... Ako nee ti uzee ga drugi... Uzmi ga ili crkavaj od gladi i zime... IVANA: Dobro bi mi dola muka ruka u kui, ne mogu sve sama... Ali se plaim, nepoznat mukarac... I jo Nemac... RADOVAN: Sama si rekla, nije to mukarac to je dete... Sve e da te slua... Oni su moji zarobljenici... Ti ima da nareuje a on e da slua i sve da radi kako ti kae... IVANA: Ba sve... RADOVAN: Ba sve... Bez pogovora... IVANA: Pa onda dobro da uzmem jednog na probu, na sedam dana... Da vidim kako e da se pokae... RADOVAN: Mihajlo, dovedi zarobljenike! Mihajlo uvodi mladie koji se tresu od straha i hladnoe. RADOVAN: Evo, izaberi sama. Hoe nekog jaeg ili pametnijeg? IVANA: Ne znam... Stidim se... Izaberite mi vi... Moda ipak snanijeg... RADOVAN: (Mihajlu) Odvezuj ovoga... Name? PITER: Piter! RADOVAN: Petar, zove se Petar... Vidi kako se lako sporazume... Namesti mu u tali neka tamo spava u senu... I samo ga noi zakljuavaj, a preko dana neka radi... Arbeiten... Versten... PITER: Arbeiten... Versten... RADOVAN: Vidi sve je razumeo... I neka je sa sreom. Idem ja dalje da vidim ko e da uzme ovu dvojicu! I ne mora ti ba svake noi da ga zakljuava. Radovan i Mihajlo izau sa dvojicom Nemaca. IVANA: Jao Boe, ta me snae! ivana uzme veliki sekiru da nasee drva za vatru. Piter prie uzme sekiru i nasee drva...

PITER: Ja u da naseem drva i da zaloim vatru... IVANA: Nita ja tebe ne razumem... Piter see drva... loi vatru Sjaj vatre osvetli sobu... PITER: Sutra u ja da idem u umu da naseem jo drva... Da bude toplo, da se deca ne razbole... Piter loi vatru... pokrije decu... ivana ga gleda... Seoska crkva, polusruena. Kroz napukle crepove vidi se zvezdano nebo. Gori nekoliko svea... po crkvi etaju kokoke... POP: Nemoj Radovane tako ti Boga, kako u Nemca u crkvu! Skrnavi mi crkvu! Kako da mi bude akon ovek druge vere... RADOVAN: Prekrsti ga u nau veru... Pope, rat je, sada su svi ljudi iste vere... iv ili mrtav, to su sada dve jedine vere! Jel moe sam da dri slubu boiju? Ne moe! Crkva propada, krov prokinjava..Imanje ti je zaraslo u korov... Nema ko da ti dri epitrahilj kada sahranjuje... POP: Sve si ti u pravu... Ako se ovako nastavi nee uskoro biti ni mene ni crkve... A ta ako narod sazna da je Nemac? Da Nemac slui slubu boiju! RADOVAN: Ti, pope, zna malo nemaki... Naui ga malo srpski da moete da se sporazumete... Naredi mu da uti... Kai narodu da je gluvonem od roenja... Niti e ga oni ta pitati niti e on imati potrebe da bilo ta govori... Boiji ovek... Neka ti crkvu popravi... imanje oisti od korova... POP: Istina je sve to kae! Imanje nam propada nema ko da radi... Sahranjujemo ljude kao pse... Nema ko da mi pridri kandilo... ta e Bog na sve to da kae? RADOVAN: Ostavi Boga na miru... Da mi kao ljudi pomognemo jedan drugom... Da preivimo u ovim tekim vremenima. Samo do prolea a onda ih vodim u grad i predajem vlastima... Pa neka vlast odlui ta e dalje sa njima... POP: Kojim vlastima crni Radovane... Ko zna koja e vlast bitina prolee... RADOVAN: Meni je svejedno: ako budu komunisti, dobiu orden to sam zarobio Nemce... Ako budu Nemci, njihove sam spasao... Pope, meni je najvanije da sam tu decu izbavio sigurne smrti... Da ih nisam naao smrzli bi se gore u planini... Bog e to znati da ceni kada doe sudnji as... Bar se ja tako nadam... U tali kod Radovana. MIHAJLO: Ovoga niko nee! RADOVAN: Nee, mnogo je mrav i slab! MIHAJLO: Pa ta emo sa njim? RADOVAN: Neka prespava kod nas, pa emo sutra videti... Zna kako se kae: dan je pametniji od veeri! MIHAJLO: Da ga veem? RADOVAN: to da ga vezuje kada i onako nema kuda da bei! U uglu tale stari kovaki meh i nakovanj. Hans gestovima objanjava da je on kova i da zna da kuje. MIHAJLO: ta kae? RADOVAN: Koliko ja njega shvatam on je kova! MIHAJLO: Gde on ovako goljav moe da bude kova... RADOVAN. Nemci su ti udo moj Mihajlo! ilav je to narod... I svi se razumeju u tehniku... Zato su oni nepobedivi! MIHAJLO. Tata, kako su nepobedivi kada su izgubili prvi rat... Pobedili su ih Francuzi i Englezi...

RADOVAN: Ti si naivan Mihajlo... Niko ne moe Nemca da pobedi... To je bio dogovor velikih sila... sve su to zakuvali Englezi! I to zna zato: da sauvaju Indiju! MIHAJLO: Kakve sada ima veze Indija sa tim? RADOVAN: Ima nego ta... U Indiji Englezi dresiraju slonove da bore sa tenkovima... Slonovi se popnu dan drvo i kada naie nemaki tenk, oni skoe pravo na tenk... Ali to jo niko ne zna... To je velika tajna... Kua kod ivane. Piter dovlai gomili drva, loi vatru, isti stan. Donosi vodu sa bunara, kupa decu... Jedno dete ima groznicu... Piter iz svog vojnikog ranca vadi lekove, lei dete... No... Piter sedi pored deteta stavlja mu obloge na elo. Ispod kreveta raskupusani bukvar... Piter uzima bukvar... pie slova irilicom. IVANA: Nemac, mnogo vam hvala to ste mi izleili dete... PITER: Nema na ta... Ja mnogo volim decu! I mnogo tuan kada vidi bolesno dete! Ja naao bukvar i nauio vaa slova... nauio da ita... ja sam uitelj... Ja u Nemakoj uio decu da itaju i piu... IVANA. Naa deca ne znaju da itaju i piu... U selu nema kole, nema uitelja... Svi su nepismeni i stari i mladi... Ja sam nabavila bukvar za decu ali nema ko da ih ui... PITER: Ja u nauiti decu da itaju i piu... Ja u Nemakoj bio uitelj. Uio decu da itaju i piaju... IVANA: Ima li ti, tamo u Nemakoj neku familiju? PITER: Ima familiju... Otac, majka, brat, sestra! IVANA: A ena? Jesi li enjen? PITER: Bio enjen. ena ostavila, otila s drugim! IVANA: I ta tvoja kao i onaj moj... Trao je za svakom suknjom i dugakom i kratkom. Taj nije znao ta je dosta. PITER: Moja trala za pantalonama i dugakim i kratkim! IVANA: E ba smo se ti i ja nali! Nala vrea zakrpu... PITER: Nala vrea za piku... Ja ne razumem ta to znai? IVANA: Teko je to objasniti! Ne moe ti to da shvati! To ti je Nemac kada dvoje, kako da ti kaem, tunih, nesrenih, usamljenih ljudi, nau nekoga i onda vie nisu nesreni nego postanu sreni! Jesi sada razumeo? PITER: Sada sam razumeo! Dvoje se tunih nau, prepoznaju i zavole... I onda su veseli! IVANA: Tako nekako... Samo se to u ivotu retko dogodi... Ili skoro nikada! Seoska crkva. Krov je popravljen... zidovi omalterisani... Pop dri boiju slubu, pored njega Franc mae kandilom. Pop peva Oe na... I SELJAK: Ima novog crkvenjaka popo? POP: Imam II SELJAK: Odakle je doao? POP: Iz planine... Ostao bez roditelja, siroe... II SELJAK: A to je tako utljiv... Ne ume da peva? POP: (Poverljivo) On je gluvonem od roenja... Niti ta uje niti zna da govori... ima zlatne ruke, mnogo je vredan... Radi po ceo dan... Crkva mi konano lii na dom boiji... Neka ga Bog uva i poivi... U tali kod Radovana. Hans je namestio meh, raspalio vatru... kuje potkovice. Sav je crn od dima i gari. SELJAK: Hvala ti Radovane ko bratu roenom... Tri meseca nije imao ko da mi potkuje konja... Koliko sam duan?

RADOVAN: Deset jaja i kaicu kajmaka... I da se vidimo opet... Kovanica je otvorena od zore do mraka... Ispred tale red seljaka koji ekaju za potkivanje. MIHAJLO: (Hansu) Sedi, odmori da popijemo jednu rakiju! HANS: (Mea srpski i nemaki) Ja ne pije dok radim... Ja sam sebi dao normu: jo pet potkovica za danas... MIHAJLO: Ceo dan radi! RADOVAN: To ti je Nemac! MIHAJLO: Takvo udo jo nisam video u ivotu! Niko ga ne tera a on radi! I nita mu nije teko!? U talu ue Jelena. JELENA: Donela sam veeru! HANS: Danke, frojlajn! Sada zavrio posao, sada mogu da sednem i da jedem! Hans uzme petrolejku okai je o gredu. HANS: Zato kod vas nema elektrine struje? JELENA: Nema... Grad je daleko... ko e dovde da dovue struju? Nema ko da radi! Mladi su otili iz sela u grad... Ostali su samo ene, deca i starci... HANS: A ima li u selu ice i debelih balvana? JELENA: ice ima, a ima i debelih blavana u umi... Samo nema ko da see! HANS: Mi idemo u umu, iseemo drva, ja vama uvedem struju... JELENA: Ti ba ima vete ruke! Sve to dohvati, napravi! HANS: Ja sam mehaniar. Tamo u Nemakoj opravljam automobile, kosilice za travu... Sve maine ja znam da popravim! JELENA: A otkuda vi u naem selu! Ovde zimi niko ne dolazi! HANS: Pokvario se tenk... Nema rezervnih delova... ekamo da poalju! JELENA: I onda ete da odete svojim putem? HANS: Meni je ovde lepo... Ovde je sve mirno! Da ovek zaboravi da je rat! Ako preivimo rat, ja u tebe da provozam automobilom po selu! JELENA: Ja bih umrla od straha! HANS: Pored mene ne treba da se plai... kolska uionica: prljavi podovi, razbijeni prozori... na sredini kolske uionice polomljena tabla. Piter sa grupom dece krei zidove.ivana donosi vodu, pere pod u koli. Sa strane stoji grupa seljaka i posmatra. IVANA: Ljudi ta gledate, doite pomozite... Da oistimo kolu da deca imaju gde da naue da itaju i piu... I SELJAK: Nekako udno govori ovaj novi uitelj! IVANA: Nije iz naih krajeva... Ali mnogo voli decu! II SELJAK: LJudi da pomognemo bie dobro i za nas i za decu... Pored crkve njiva. Drvee je ozelenilo, cvee procvetalo. Franc kalemi voke. Iz crkve izae popova erka, lepukasta devojka Milena... MILENA: Donela sam ruak... FRANC: Danke... Nije jo vreme ruku, mora jo da se radi! MILENA: ta ti to radi? FRANC: Kalemim paradajz na jabuku... Paradajz e biti veliki kao jabuka i rae na drveu... MILENA: (Prekrsti se) avo te odneo, kako je to mogue... Paradajz da raste na drvetu...

FRANC: Lake e biti da se obere a bie i ukusniji! MILENA: Svata ete vi Nemci da izmislite... Reci mi: kakvo je selo u Nemakoj tamo gde ti ivi? FRANC: Selo ko selo... Zemlja je tvrda kao kamen, nije kao ovde... Ovde i tap da zasadi i on e roditi... A kod nas mora tri puta da ore, da ubri... Mnogo radi a malo rodi! MILENA: A ovde: malo radi, mnogo rodi! FRANC: Ja i ovde mnogo radim da bi rodilo! Vaa njiva kada zasadim penicu moe celo selo da hrani! Ali mora da se radi! MILENA: to ste vi Nemci udni ljudi stalno bi da radite... Tamo u Nemakoj ima porodicu... FRANC: Imam oca i majku... I oni su seljaci, obrauju zemlju kao i vi... MILENA: A enu, ima enu? FRANC: Nemam, nisam stigao da se oenim... Mi smo seljaci kao i vi ovde... Dok nije poeo rat ja sam obraivao zemlju, sadio, njeo... A sada su mi majka i otac ko zna gde, brinem za njih... Iz crkve izae Pop. POP: Franc, doi ovamo da vebamo pevanje! FRANC: Meni to teko ide. Ja nema glasa. Vie volim da orem i kopam! anjem, sadim! Pop ui Franca da mae kandilom i peva Oe na... POP: Mora da naui da peva... Nije teko ponavljaj za mnom... FRANC: A kako gluv i nem ovek moe da peva? POP: To e biti udo, boije udo... Odjednom si progovorio jer ti se u snu javila Devica Marija... To e da vrati u crkvu sve nevernike. Kada vide da si ti progovorio i da uje, pomislie da je to boije udo i dolazie ponovo u crkvu... Hans, Mihajlo i Radovan vuku veliko stablo. MIHAJLO: Tata je ne mogu vie! Ovaj Nemac e nas ubiti... nikada ovoliko nisam radio u svom ivotu! RADOVAN: Ako hoemo struju moramo da se namuimo... MIHAJLO: Ja ne mogu vie... Boli me svaka kost... Srce e da mi prepukne... A i ta e nam struja? Celoga ivota ivimo bez struje... Pa ta nam fali, ivi smo i zdravi... Sa ovim Nemcem izgubiemo i ivot i zdravlje! HANS: Manje prie vie rada... Do noi bar jo dve bandere da odvuemo u selo! MIHAJLO: Tata, kai neto! Spasi me ove napasti! RADOVAN: uti i radi! MIHAJLO: Zato da radimo kada nas niko ne tera! Hajde da podelimo posao: ja u da utim a vi radite! Ispred kole, Piter sa nekoliko seljaka see daske, prave ake klupe. U crkvi. Pop dri propoved... Zapeva... Odjednom zapeva i Franc. Narod se u udu krsti. POP: Narode, udo se dogodilo... Ovaj gluvonemi nesrenik je progovorio... U snu mu se javila Devica Marija... On uje, on zna da govori.. To nas Bog blagosilja i oprata nam nae grehe... Pomolimo se Bogu za njegovu milost i dobrotu... kola. u kolskoj uionici sakupili su se seljaci i deca. kola je sreena, okreena, sve je isto i uredno. ake klupe uredno poreane... Piter se popne na stolicu, zarafi malu sijalicu. Sijalica u koli zatreperi, upali se. Deca se prvo vrite od straha a zatim se

raduju. Seljaci bojaljivo prilaze i gledaju u sijalicu. Piter ugasi petrolejku. U kui kod Radovana... Umesto petrolejke gori sijalica. Mihajlo sa oblogom lei u krevetu, stenje i jaue. MARIJA: Onaj Nemac nam ubi dete! RADOVAN: Bar e od njega da napravi oveka... MARIJA: Kae, sve ga boli ne moe da se pomeri... RADOVAN: Vidi sine kako gori sijalica! Zar nisi ponosan to smo uveli struju? MIHAJLO: Jao, sve boli i ruke i noge i lea... Neu vie da radim! U sobu ue Jelena, sveano obuena. RADOVAN: Jelena, zato si se tako obukla... Da ne ide nekome na svadbu ili na sahranu? JELENA: Idem u kolu? MARIJA: Crna keri gde u ovo doba u kolu? JELENA: Ima igranka. RADOVAN: ta ree? MARIJA: To to si uo! Doi e nam glave ovi tvoji Nemci! RADOVAN: Zato moji! MARIJA: Zato to si ih ti doveo u selo... Kada e da ih vodi u grad da ih preda vlastima? RADOVAN: Na prolee! U koli. Franc svira na harmonici. Deca se ludiraju tre po uionici. Devojke i mladii stidljivo stoje uz zid. Piter prie ivani pozove je da igraju... ivana stidljivo odbija, pravda se da ne zna... Piter joj objanjava korake... igraju... Hans igra sa Jelenom... Opte slavlje... Nekoliko starijih seljaka nepoverljivo vrte glavom... Kua kod Radovana. Iz daljine se uje grmljavina... niz prozore se slivaju mlazevi kie. MIHAJLO: Kakvo nevreme, ala grmi... Da nas ne pogodi grom... RADOVAN: Ma nije to grmljavina od nevremena... To Nemci i Partizani vode bitku za grad... Topovi su to Mihajlo a ne grom! MIHAJLO: A ko e tata da pobedi? RADOVAN: Uvek neko pobedi! MARIJA. Meni je vraara pre neki dan gledala u pasulj i kae mi: crveni e da pobede! RADOVAN: Mnogo zna ta tvoja vraara! MARIJA. Stiglo prolee Radovane! RADOVAN: Pa ta? MARIJA: Treba da odvede Nemce u grad i da ih preda vlastima... Rekao si: kada doe prolee... JELENA: Mama! MARIJA: ta je? JELENA: Nita... RADOVAN: Put je raskvaen, teko je otii do grada! MARIJA: Moe da se ide... Moe... JELENA: Ja sam ula da je bujica potkopala most... RADOVAN: Misli da je vreme da ih vodim u grad? MARIJA: Ja tako mislim, da budemo mirni... RADOVAN: Kako da ih vodim, uje pucnjavu... Da saekamo prvo da vidimo ko e da pobedi pa onda da ih vodim...

MARIJA: Da ne bude kasno? RADOVAN: Nikad nije kasno... Tri puta meri jednom seci... Zamisli ako ih odvedem u pogrenom trenutku... Ako kojim sluajem pobede oni koji ne treba da pobede a izgube oni koji ne treba da izgube, ta onda? Kako objasniti: otkuda kod mene Nemci? MARIJA: Ja samo kaem: bolje ih vodi na vreme! Bolje i za njih i za nas! Jer ovo na dobro nee izai! RADOVAN: I to ti je rekla tvoja vraara? MARIJA: Ne, to mi govore moje oi koje sve vide! I moja pamet koja sve razume! U kui kod ivane. Piter pravi deci bukvar... Rukom ispisuje slova. Off tutnjava topova. IVANA: Zato ne legne, kasno je? PITER: Pravi deci bukvar da imaju odakle da ue... Mora svako dete da ima bukvar! IVANA: I sve si to sam rukom ispisao? PITER: Moram, ja sam njihov uitelj! U kui je sve je sreeno, isto... deca spavaju... Sve blia tutnjava artiljerije. IVANA: Pucaju... Bore se za grad... Nai i vai... PITER: Sve su blie i blie... IVANA: Ko zna ta nam nosi novi dan? Hou da ti kaem: ivot mi se promenio od kada si ti doao... Ja sam do tada znala samo za muku! A od kada si ti doao kao da me je sunce obasjalo... PITER: I meni je lepo kod tebe... volim i tebe i decu! IVANA: Ba si dobar ovek... Samo teta to si Nemac! PITER: Pa i ja sam ovek... Iako sam Nemac! IVANA: A ta ako dou u selo partizani? PITER: Ne znam... Neprijatelj. Ode glava! IVANA: A ako dou Nemci? PITER: Dezerter. Opet, ode glava! Ko god da doe meni nema spasa! Ali budi sigurna: tebe i decu neu ostaviti! Piter uti nastavi da ispisuje bukvar. IVANA: Petre, hoe da me naui da itam i piem, sramota me od dece... Oni itaju i piu a ja nita ne razumem... PITER: (Uzme aku tablicu i kredu) Hou... (Uhavati je za ruku) Kosa tanka, uspravna debela, poprena crtica vesela... I to je slovo A! IVANA: Pa to nije nita teko... I ve sam nauila jedno slovo... PITER: Dva crtice i slovo V, krui je slovo O, dve takice i L, jedna uspravna je I, kada se dre ze ruku je M, jedna na drugu i to je T, jedna velika dri tri male je E... Proitaj ta sam napisao... IVANA: (Srie) V... O... L... I... M... T... E...! Piter je neno zagrli i poljubi... Iz daljine se uje tutnjava topova... U kui kod Radovana. Dotri jedno dete. DETE: ika Radovane, poslao me tata da vam kaem, gore u planini gde smo uvali ovce... eta partizana ide prema selu... RADOVAN: Brzo u selo! (Mihajlu) Javi Francu i Piteru, neka odmah dou kod nas u talu... MIHAJLO: Tata, ta e da nam rade partizani kada saznaju da smo uvali Nemce? RADOVAN: Ima da nas streljaju i da nam posmrtno dodele orden za glupost! Meni prvog a tebi drugog reda! Jesi zadovoljan!

Planinska kosa iznad sela. Na padinu iznad sela iz ume izlazi komandant partizana, visoki brkajlija razgleda dvogledom okolinu... Digne ruku kolona se zaustavi. U tali kod Radovana. Kroz prozor na krovu Radovan dvogledom osmatra. U talu utre Mihajlo, Hans, Petar i Franc. HANS: ta se dogaa? RADOVAN: Partizani... Idu prema selu! Tri mladia uplaeno gledaju u Radovana. RADOVAN: Ulazite u seno! PITER: ta? RADOVAN: Ulazite u seno! Nemci se bace u stog sena... Sa njima se u seno zavue i Mihajlo. RADOVAN: (Izvlai Mihajla iz sena) Ti izlazi napolje... ta e ti u senu! MIHAJLO: (Trese se od straha) Drai su ti Nemci od roenog sina!!! U talu ue Marija. MARIJA: Crni Radovane, ta to radi, zato ih krije? RADOVAN: ta da radim... Da ih predam partizanima da ih streljaju!? MIHAJLO: Zato da ih streljaju? RADOVAN: Zato to su Nemci! MARIJA: Nita oni nisu krivi, oni su jo deca... Ako im ti lepo objasni... RADOVAN: Dok ja objasnim ode njima glava! MARIJA: A ta ako neko u selu potkae? RADOVAN: Ode nama glava! MARIJA: Svi emo nastradati zbog te tvoje lude glave! Idem i ja u seno! Partizanski komandant kroz dvogled posmatra selo... Na brdu vie sela stoji tenk prekriven granjem, sav zarastao u travu. PARTIZAN: Hoemo li u selo drue komandante da se ugrejemo i nahranimo? KOMANDANT: (Prui mu dvogled) Pogledaj i reci mi ta vidi? PARTIZAN: Nita drue Komandante, sve je mirno... KOMANDANT: Pogledaj tamo levo, iznad sela u brdu... PARTIZAN: Boga mu jebem, pa ono je tenk... Nemaki tenk! KOMANDANT: Dobro su ga zakamuflirali, da ga ne primetimo... PARTIZAN: Eno i ice... Izgleda da su razvukli telefone po celom selu... KOMANDANT: To mora da je vea nemaka jedinica im imaju i tenk... U svakoj kui je sigurno po jedan Nemac... Komandant osmatra kroz dvogled. Pored kolone partizana prolazi Seljak. Seljak je mali. ena je krupna. ena nosi Seljaka na leima. KOMANDANT: Stari jel ti ide iz sela? SELJAK: Da, iz sela! KOMANDANT: A kuda si krenuo? SELJAK: U grad, vodim enu kod doktora... mnogo je bolesna... Jedva ide... KOMANDANT: Jel ima u selu Nemaca? SELJAK: Ima! KOMANDANT: Koliko ih ima? SELJAK: Ja sam video tri: jednog u koli, jednog u kovanici i jednog u crkvi... KOMANDANT: Zaseda! Dobro su se rasporedili... Hvala stari... ena uprti Seljaka na lea i odu sa scene.

KOMANDANT: Drugovi, Nemci su u selu... Sigurno se radi o bataljonu a moda i o celoj diviziji... Imaju i tenkove... To je zaseda... Povlaimo se... Trkom prema umi... Partizani tre prema umi... Nestaju u umi. U tali. Mihajlo proviri iz sena. MIHAJLO: Tata, jel idu? RADOVAN: Stali su iznad sela neto osmatraju! MIHAJLO: Ako dou nema nam spasa! Tata, jel idu u selo? RADOVAN: Jok... Tre prema umi... MIHAJLO: A to tre prema umi? Jel ih neko juri? RADOVAN: Niko ih ne juri!!! MIHAJLO: Sami tre prema umi? A da ih nisu napali obadi ili pele? Ili ne daj Boe da nisu nagazili na mravinjak? RADOVAN: Tri za njima pa ih pitaj! U crkvi. Pop se moli ispod ikone Majke Bogorodice. POP: Boe, pomozi nam i spasi nas onog ludog Radovana zbog koga emo glave izgubiti u ova nesrena vremena! MILENA: Tata, ruak je na stolu! POP: Partizani, dolaze u selo, sve e nas pobiti... MILENA: Kakvi partizani? Ja sam sada dola iz sela. Nema u selu partizana! POP: Kako nema... Javili seljaci da su na brdu iznad sela i da idu prema selu... MILENA: Predomislili su se i otili na drugu stranu u susedno selo! POP: Hvala ti Boe, spasitelju na... Franc, iv si, hvala Bogu, ja sam se uplaio ta e biti sa nama ako dou partizani! FRANC: Ja, oe, nisam nikoga ubio... Nisam ni metak ispalio u ovom ratu! POP: Znam, ali ti si Nemac... U ovo ludo vreme to je dovoljno da izgubi glavu... Obuci se idemo na sahranu u susedno selo... Danas je sve manje ivota a sve vie smrti... FRANC: (Veselo) Sahrana, sahrana! POP: Sahrana a ne svadba... U koli. Dva seljaka vode za ruku dvoje male dece. I SELJAK: Uitelju, mi smo doli da se raspitamo da li moe i nau decu da primi u kolu! II SELJAK: Mi smo iz susednog sela, s one strane brda, kod nas nema kole... Ima kola ali nema uitelja... A vaa kola se raula po celom kraju, mislimo, zato naa deca da budu nepismena a vaa pismena... I SELJAK: Mi emo da platimo koliko treba! PITER: kolovanje je kod nas besplatno... Deca sve dobiju besplatno i sveske i knjige... Naravno, primiu ih... Iz svih okolnih sela deca dolaze kod nas u kolu... Bie mesta i za vae... I SELJAK: Hvala ti Uo, mnogo si nas zaduio! Neka ti je sa sreom! Dva seljaka idu kroz selo. II SELJAK: udan mi uitelj, nekako udno govori... I to je jo vee udo: ne trai novac... Kao da nije od naih? I SELJAK: I nije od naih? II SELJAK: Kako nije od naih... A iji je? I SELJAK: Nemac... II SELJAK: ta kae, Nemac?

I SELJAK: Da ti objasnim... dovodio ga je Radovan da prezimi kod mene, a ja budala nisam hteo da ga uzemem. Uplaio sam se... II SELJAK: Deava se ponekad: od tame ne vidi svetlo! Pa krene putem za koji ne zna kuda vodi! I SELJAK: Teko je biti pametan u smutna vremena! I kada misli dobro ispadne na zlo! II SELJAK: I obrnuto: i zlo se nekada pokae ko dobro! Dva seljaka idu kroz selo... Okreene kue, ureene ulice... bandere za struju... Seljaci gledaju, udom se ude... Na tablama natpisi ulica: ilerova, Ludviga van Betovena, Geteovo sokae. I SELJAK: Vidi, uda neviena, promenili nazive ulica! II SELJAK: ta su napisali, kako im se zovu ulice? I SELJAK: ilerova, Geteova, Ludviga van Betovena! II SELJAK: Ko su ti sad pa ti? I SELJAK: Nemam pojma, neki njihovi! II SELJAK: Meni je lake bilo da upamtim one stare nazive! I SELJAK: A kako su se ranije zvale? II SELJAK: Nikako! Dou do kue u kojoj ivi Radovan... I SELJAK: Dobar dan Radovane! RADOVAN: Dobar dan Sredoje... Koji vetar vas donese u nae selo? I SELJAK: Doveli smo decu u kolu... II SELJAK: Radovane, dobro ti ide posao... RADOVAN: Ne mogu da se poalim. I SELJAK: Dobar ti ovaj momak... Prouo se, nema takvog kovaa odavde do mora! RADOVAN: Boga mi i nema... Radi od jutra do mraka i opet ne moe da postigne... I SELJAK: Eh da mi je onda bila dananja pamet kud bi nam bio kraj... Sea se kad si ga dovodio kod mene da prezimi? RADOVAN: Seam se: a ti me izbacio iz kue, ni rakiju nisam popio... Bio si se uplaio kada si video Nemca, kao da si samu alu video! I SELJAK: Pogreio sam, izvini... pokajao sam se ali ne vredi! Mi pocrkasmo od gladi i zime... A vi imate i hrane i struje... I vie nego to vam treba! RADOVAN: Imamo, imamo... ponekad i pretekne! I SELJAK: Radovane, pomagaj brate... Komije smo, prijatelji... Hou neto da ti predloim! RADOVAN: Da ujem! I SELJAK: Da nam ti pozajmi tvoje Nemce na izvesno vreme... Da dou u nae selo da uvedu struju, otvore kolu, kovanicu... Da nam pomognu da preivimo dok ne dou bolja vremena! RADOVAN: A ta vi meni nudite za uzvrat? Oni su ratni zarobljenici... Po enevskoj konvenciji ja ne smem da ih muim i iskoriavam... II SELJAK: Ostavi ti sada te konvencije... Ako mi moemo da se dogovorimo kao ljudi! I SELJAK: Rat e se zavriti jednog dana... Nai e pobediti Radovane! RADOVAN: A koji su to vai? I SELJAK: Zna ti dobro ko je sve iz naeg sela... Kada se rat zavri, onda e se pitati: ko je bio na kojoj strani? Ko je koga pomagao? RADOVAN: Ja sam ih zarobio i predau ih onima koji pobede! Ma iji bili...

II SELJAK: Dobro, samo mnogo ih pazi... Kao najroenije... Da ti se sutra to ne uzme za zlo! RADOVAN: ta vi meni nudite? I SELJAK: I mi imamo zarobljenika... Amerikanca, pilota... Sruio se iznad naeg sela... Crn kao gar! Plae ga se deca i ene kao vraga! RADOVAN: A jel taj zna ta da radi? I SELJAK: Zna, kako da ne zna! II SELJAK: Odlino igra karte... Igra poker po ceo dan... Pola sela je opeljeio... RADOVAN: Bolje da vi njega zadrite za sebe... A ja da uvam moje Nemce... I SELJAK: Imamo i neto komunista, pobegli su iz grada pa se kriju u naem selu... RADOVAN: A jel znaju oni neto da rade? I SELJAK: Ma jok, oni samo sede i filozofiraju... RADOVAN: ta ete kada ste zle sree! Ovaj moj Nemac radi po ceo dan! Niti se kocka, niti juri ene, ne opija se, nita ne pita, ne filozofira, ne interesuje se za politiku... Samo uti i radi... I SELJAK: Znai nee? RADOVAN: Neu I SELJAK: Radovane, kad doe osloboenje nekom e svanuti a nekom e smrknuti! RADOVAN: Nekom obojci a nekom opanci... Takav ti je ivot! Tu se nita ne moe! Piter sa decom eta kroz umu. PITER: Deco, kako emo da odredimo strane sveta? Gledamo sa koje strane na drvetu raste mahovina, to znai da je to sa te strane... Kai ti Jovane! JOVAN: Sever! PITER: Tano... Vidite oluja je oborila ovo drvo... Po ovim krugovima moemo da odredimo koliko je drvo staro... A sada emo da crtamo. Nacrtaemo nae selo kako ga vidimo odavde... Deca crtaju, Piter im ispravlja crtee. Jedno dete dohvati crvenu boju i na tenku nacrta veliku zvezdu petokraku... Deca se smejulje... Piter nita ne primeuje... U crkvi. POP: Svi su nam ambari puni! Doli seljaci to si ih pozvao! FRANC: Neka uzmu ita koliko mogu da ponesu... I za sebe i za komije... Seljaci dolaze i nose dakove ita na leima. I SELJAK: Koliko treba da se plati za ito? FRANC: Nita, besplatno! Nosi koliko ti treba! II SELJAK: Delite besplatno ito? FRANC: Toliko je rodilo, ima za sve... I SELJAK: To nee izai na dobro! To nije nikada bilo, niti e biti! Niko nama nije dao nita besplatno! II SELJAK: Ako ne plati na mostu, platie na upriji! FRANC: Nita ja vas ne razumem! Ako hoe nosi ako nee, ostavi! Seljanka mu ljubi ruke... SELJANKA: Da te Bog poivi na hiljadu leta... Ti si na spasilac, ti si na aneo... Sam te je Bog poslao da nas spase od unitenja i smrti... SELJAK: Moda je to dobro a moda i zlo! Ko e ga znati? POP: Bog jedini sudi ta je dobro a ta je zlo! Milena i Franc etaju kroz vonjak.Franc ubere jedan paradajz koji raste na drvetu. FRANC: Probaj... ta kae?

MILENA: Paradajz... FRANC: A raste na drvetu... ta sam ti rekao proletos... MILENA: Ne mogu da verujem: veliki je i ukusan kao jabuka... A raste stvarno na drvetu... FRANC: Nauka je udo... Jednoga dana, ljudi e sami da prave ivotinje a moda i ljude prema sebi i drugima... MILENA: Ne razumem? FRANC: Na primer, ima psa koga voli ili ovcu, kravu... uzme jednu eliju, zamrzne, oplodi i rodi se isto takvo kue, ovca ili krava... MILENA: Izmilja... LJudi i ivotinje su smrtna bia... Ne moe ih ponovo napraviti... ivot daje i uzima Bog! FRANC. Ali u dalekoj budunosti u XXI veku sve e biti mogue... Ljudi e leteti na Mesec, oko Zemlje kruie vetaki sateliti... MILENA: Nita ja tebe ne razumem... Ti to sve neto izmilja! Franc, ta e ti da radi kada se zavri rat? FRANC: Ako ostanem iv, vratiu se u Nemaku... Upisau Poljoprivredni fakultet i baviu se naukom... MILENA: Sigurno tamo ima nekog ko te eka. FRANC: Nemam nikoga... MILENA: Svi mukarci tako govore... dok ne dobiju ono to trae! FRANC: Ja zaista nemam nikoga... Prolo put kada si me pitala nisam ti rekao istinu... Roditelji su mi umrli kada sam bio mali... Usvojila me je jedna porodica, oni su me odgajili... Pred rat, njih su odveli u logor... MILENA: Zato su ih odveli u logor... FRANC: Tek sam tada saznao... Oni su Jevreji! Sve sam pokuao da ih izvuem iz logora... Nisam uspeo... Ko zna da li su danas jo ivi... Prema njima tri Pop... Jedva govori od straha. POP: Brzo kod Radovana u talu... Prema selu ide eta Nemaca... Kakve e se jo nesree sruiti na nau glavu... Boe jedini ti zna ta nas eka u ova nesrena vremena? Sada nam nema spasa, sve e nas vai pobiti! U tali kod Radovana. Radovan gleda kroz dvogled. RADOVAN: Pancir divizija idu prema selu! MIHAJLO: Tata, sada nam definitivno nema spasa... Obesie nas o prvu kruku, zato to smo im zarobili vojnike... MARIJA: Crni Radovane, ta emo sada? Spalie selo zbog tebe! RADOVAN: I ja mislim da je kucnuo sudnji as... doite da se izljubimo i oprostimo... Ja u da kaem da sam sve sam uradio... da niko od vas nita nije znao... ja sam ih zarobio, neka meni sude... HANS: U salamu! RADOVAN: Molim? HANS: U salamu... RADOVAN: Kakvu salamu? HANS: U slamu! Tata, ja sada vas sakrijem u salamu... Ja razgovaram sa Nemcima... Ja vas spasim. U slamu! Tata ja vas volim. Radovan, Marija, Mihajlo i Jelena se zavlae u stog sena. Nemaki komandant zaustavi kolonu vojnika. Kroz dvogled osmatra okolinu.

KOMANDANT: Pogledaj kroz dvogled i reci mi ta vidi? NEMAC: (Gleda) Nita, her major, sve je mirno! KOMANDANT: Pogledaj tamo gore iznad sela! NEMAC: Mein Got... Tenk, partizanski tenk! Vidim i ice... Razvukli su ice po celom selu... To je zaseda Her major! KOMANDAT: Trkom nazad u umu! Nemaki vojnici tre u umu. U tali. MIHAJLO: (Proviri iz sena) Jel idu prema selu? RADOVAN: Ne... Tre u umu!!! MIHAJLO: A zato tre u umu? RADOVAN: Nemam pojma! MIHAJLO: Da nisu nagazili na otrovne peurke! Ili ne daj Boe da ih nisu napale smrdibube! RADOVAN: Pobegoe u u umu... Nee kod nas ni Nemci ni Partizani... Neto nije u redu! HANS: Moda smo falini. U kovanici. Hans radi. Ue Jelena. JELENA: Hans, donela sam ti ruak! HANS: Hvala! JELENA: Ja treba tebi da zahvalim to si nas danas spasao od Nemaca! HANS: Nije to nita! JELENA. Da te pitam neto? Kada si danas video tvoje, zato nisi otiao? HANS: Mrzim rat, mrzim da ubijam ljude... JELENA: Jednoga dana, kada se rat zavri, ti e se vratiti u Nemaku, zar ne? HANS: Ne znam... Moe se desiti i da ostanem... JELENA: Zato bi ostajao ta tebe ovde privlai? HANS: Ima neko zbog koga vredi ostati? JELENA: A ko je to? HANS: Doi da ti kaem da niko ne uje... Jelena mu prie, Hans je zagrli... U kui. Radovan sedi zamiljen... Marija prede vunu. MARIJA: to si se zamislio Radovane? RADOVAN: Onako... MARIJA: Jel zbog Jelene? RADOVAN: Zato zbog Jelene? MARIJA: Ima li ti oi Radovane? RADOVAN: Imam? MARIJA: I ta vidi? RADOVAN: Nita... MARIJA: Jesi primetio da nam dete ne izbija iz tale... Misli da je to zbog Rumenke... Ne razdvaja se od onog Nemca... Crni Radovane, nisam pametna ta nam je initi... Bedu si nam na vrat navukao... RADOVAN: Ja odoh u planinu, ne ekajte me na ruak! Radovan dolazi do tenka. Obilazi oko tenka... S jedne strane na tenku nacrtana velika crvena petokraka... S druge strane veliki kukasti krst... Odjednom sve mu postane jasno... Nasmeje se i krene prema selu... U kui kod Radovana. Veje sneg... U kuu ue Radovan sav pokriven snegom...

RADOVAN: Marija, Marija da ti kaem neto... Zato vojske nas zaobilaze... MARIJA: Zato? RADOVAN: Zato... Zato... Zato to je sve zaledilo... MARIJA: Zato to je sve zaledilo... Ma ta pria? Pa normalno da je zaledilo kada je zima... A ti jo nisi odveo Nemce u grad? RADOVAN: Kako u kada je zima... Na prolee! MARIJA: Jedno je dolo i prolo... Radovane, opameti se... Vidi da Nemci gube rat... Visie na prvoj banderi kada partizani dou u selo! I to na onoj koju si sam podigao i sproveo struju... RADOVAN: ta da radim nema mi povratka! Kada krene krivim putem, teko je nai pravi! MARIJA: Kada bi unapred znali koji je pravi put manje bi bilo nesrea u ivotu! Ja vidi to vidim! ujem to ujem! Svata se po selu pria! Nee izai na dobro! RADOVAN: Samo da okopni sneg, odmah ih vodim u grad! U tali kod Radovana. Mihajlo igra poker sa amerikim pilotom koji je crnac. CRNAC: Ja u tri karte! MIHAJLO: Ja u dve! Pot! CRNAC: Repot! MIHAJLO: Platio... CRNAC: etiri keca... MIHAJLO: (Besno baci karte) etiri kralja! U talu ue Radovan. RADOVAN: ta to radi Mihajlo... MIHAJLO: Igram poker sa ovim avolom! CRNAC: Sve ovo moje i kua i tala i krava... RADOVAN: Kako tvoje? Otkud tvoje? CRNAC: Dobio na kartama od tvog sina... On sve prokockao... Sve je ovo moje... MARIJA: Crni Radovane pa ta emo sada? Gde emo mi da ivimo? RADOVAN: Eto ti, htela si da priuvamo i saveznike... A oni nas opeljeili... U talu uu dva seljaka vode trojicu Nemaca. I SELJAK: Evo, vraamo ti Nemce kako smo se i dogovorili! II SELJAK: Uveli su struju i kod nas u selo... Okreili kolu, asfalatirali glavnu ulicu, napunili ambare penicom... Ali ta vredi, dola vojska i sve popalila... Kroz nae selo stalno prolaze neke vojske... Sve nam unitie i odnesoe... I SELJAK: A vi vidim lepo ivite... II SELJAK: Kod vas niko ne svraa... Vojske prolaze i odlaze a vas zaobilaze? RADOVAN: Nas zaobilaze nekako im nismo na putu... Malo smo skrajnuti... I SELJAK: Radovane, vae selo je na glavnom putu... Kako to da vas vojske obilaze? RADOVAN: I ja se to pitam? II SELJAK: Bog vas uva... RADOVAN: Malo Bog a malo i naa pamet... Nego vodite mi to pre ovog saveznika dok nas nije doveo do prosjakog tapa... Mi nekako lake izlazimo na kraj sa neprijateljem nego sa saveznicima... MIHAJLO: Tata, Nemci idu prema selu! I SELJAK: Dolaze Nemci? Da mi beimo da nas ne uhvate sa ovim Amerikancem. RADOVAN: Nita vi ne brinite, nee oni u nae selo!

I SELJAK: Ma to se nikada ne zna, da mi beimo dok je vremena... Seljaci sa Crncem brzo izau iz tale. MIHAJLO: (Gleda kroz dvogled) Tata, ovo izgleda nisu Nemci... Imaju neku udnu uniformu... Na glavi im neko perje, kao da su ne daj Boe velike kokoke! Radovan gleda kroz dvogled. RADOVAN: Sine, to su Italijani... MIHAJLO: A sada je meni jasni zato ih kod nas zovu kokoari. eta Italijana. Naleti na Seljaka i Amerikanca. KOMANDANT: Porka mizerija... Amerikano... Invazija! Amerikano doli na Balkano... Italijani se sjure se prema selu. Radovan gleda kroz dvogled... U talu ue Mihajlo. RADOVAN: Ceo rat smo pregrmeli gde sada da nastradamo od Italijana! Italijani sa dignutim rukama u vis idu kroz selo. Nalete na dva seljaka koji idu sa Crncem. Italijani grle i ljube Crnca. ITALIJANI: Amerikano, amerikano... Frateli... Dvorite Radovanove kue. U dvorite ulazi grupa Italijana sa rukama podignutim u vis u znak predaje. MIHAJLO: Tata, doli Italijani!!! RADOVAN: Italijani... Sada nam stvarno nema spasa! ta hoe? Italijani bacaju oruje. MIHAJLO: Tata, predaju se... Bacaju oruje... KOMANDANT: Italija, kaput... Gde su Amerikano? RADOVAN: Kakvi Amerikanci, nema ovde Amerikanaca! KOMANDANT: Kako nema Amerikanaca... Mi videli... RADOVAN: Vezuj ih i vodi u talu! MARIJA: Crni Radovane, ko e ishraniti ovoliku vojsku? Hoe i njih da dri do prolea? RADOVAN: Neu... Ove sutra vodim u grad!! MARIJA: Ti sam zarobi vie neprijateljske vojske nego sve ove partizanske ete to se lomataju po planinama... RADOVAN: ta da radim kada mi ide od ruke! Ni metak nisam ispalio a vidi puna kua zarobljenika! MARIJA: Crni Radovane, ko e to sve nahraniti... U crkvi. Ispred oltara su Piter i ivana... ivana je sa velikim stomakom. RADOVAN: Pope, dola deca da ih vena... Na putu im dete pa nee da ive u grehu! POP: Kako da ih venam, on nije nae vere! RADOVAN: Zar je sada vana vera, oe... Rat je, ljudi ginu svakoga dana.. U crkvu uu Hans i Jelena... I Jelena je sa velikim stomakom. RADOVAN: ta e ti ovde... JELENA: Tata, moram neto da ti priznam... RADOVAN: Nemoj nita da mi priznaje, vidim i sam... Pope, venavaj i njih... Neu da mi se unue rodi ko kopile! POP: Ne smem da ih venam, ne smem od Boga... U crkvu uu Franc i Milena... I Milena je sa velikim stomakom. MILENA: Tata, i mi smo reili da se venamo... Molim tvoj blagoslov... POP: Boe, ta me snae... Ali ta je tu je... doite deco da vas prvo krstim a onda da vas venam!

RADOVAN: I Bogu e biti milo da se u ova nesrena vremena kada se svi mrze neko i zavoli! Pop krsti Franca, Pitera i Hansa, zatim ih venava po pravoslavnim obiajima... U kui kod Radovana. Marija ljulja kolevku... Napolju prolee. MARIJA: Radovane, doe i proe, jo jedno prolee... RADOVAN: Doe i proe... MARIJA: A ti ih ne odvede u grad!? RADOVAN: Kako da ih sada predam vlastima kada su nam rod najroeniji? MARIJA: Nee ti glava jo dugo biti na ramenima! RADOVAN: Za svoju ne brinem, samo da vae sauvam! uje se pucnjava, rafali iz mitraljeza. MARIJA: uje tu pucnjavu! Bore se nai i njihovi! RADOVAN: Bore se! Samo ja vie ne znam ko su nai a ko su njihovi! Nekako mi se u glavi zbrkalo! MARIJA: Samo ti filozofiraj dok te ne stave ispred zida i po kratkom postupku. Budi siguran nee ti suditi! Ne nadaj se! RADOVAN: Moja luda glava je sauvala mnoge pametne glave... Prooe etiri godine rata a nismo ih ni osetili... Nikada bolje nismo iveli! Spasao sam selo! To u im rei kada dou! MARIJA: Ja se plaim da nee imati ko da slua! Trg u selu. Okupila se grupa seljaka... Meu njima i Radovan, Mihajlo i dva seljaka. Sredinom puta dolaze partizani. Zaustave se na seoskom trgu... Jedan partizan se popne na tribinu. PARTIZAN: Drugovi seljaci, rat je zavren! Faistika Nemaka je pobeena... Naa slavna Narodno-oslobodilaka vojska na elu sa drugom Titom izvojevala je pobedu. Pobeda je skupo plaena. Mnogo naih drugova palo je u borbi sa mrskim neprijateljem... Dok su se oni borili po umama mnogi do vas su sedeli po kuama... Svi oni koji su saraivali na bilo koji nain sa neprijateljem bie najstroije kanjeni... Da ivi KPJ! Da ivi NOB! Da ivi drug Tito! Dva seljaka priu Radovanu. I SELJAK: Doao i tebi crni petak, Radovane! RADOVAN: Zato? II SELJAK: uje li ti ta ovaj govori? I SELJAK: Sada e da se svode rauni... Sada e da izae istina na videlo! Neko je uvao komuniste, neko saveznike, a neko... RADOVAN: Ti Sredoje, bolje uti... I ti si ih vodio u tvoje selo da ti uvode struju i zidaju kolu... Ako se rauje nee ni tebi itava glava ostati na ramenima... PARTIZAN: Drugovi seljaci, jedan rat smo dobili, sada poinje novi rat, nova Revolucija. Poinjemo da gradimo put u komunizam! Drugovi seljaci, u komunizmu u svakoj kui e biti elektrina struja, svako dete e ii u kolu... Ambari e biti puni ita, obori puni svinja... Sve e biti besplatno... Svako e uzimati koliko mu treba! Da ive drugovi Marks i Engels... Da ivi drug Staljin! Da ivi KPJ! U tali kod Radovana. Mihajlo i Radovan krune kukuruz. MIHAJLO: Tata, a hoe li oni sada nas da streljaju? RADOVAN: Hoe! MIHAJLO: Zato tata, nita nismo uradili...

RADOVAN: Pa ba zato to nita nismo uradili... Ako budemo imali sree moemo da se izvuemo sa doivotnom robijom... Ali, sumnjam... MIHAJLO: Tata, ja neu da idem u zatvor... RADOVAN: Nee ti da ide, ii e tata... Ja sam sve zakuvao, red je i da sam sve pokusam... Sutra u da idem u grad da se sam prijavim... Da im utedim benzin, da ne dolaze po mene... Samo ti meni neto da objasni Mihajlo: ako sam ja dobro razumeo onoga to je govorio na Trgu, to za ta e oni sada da se bore, za taj komunizam... Mi to ve imamo u selu... Mi smo se za to ve izborili... Imamo struju u svakoj kui, deca idu u kolu, besplatno delimo ito... I to sve zahvaljujui ovim naim Nemcima! MIHAJLO: Naravno, kada su oni izmislili komunizam! RADOVAN: ta? Nemci izmislili komunizam? MIHAJLO: Pa naravno tata, Marks i Engels su izmislili komunizam... A oni su Nemci! RADOVAN: Stani Mihajlo... Komunizam su izmislili Lenjin i Staljin... A oni su Rusi... MIHAJLO: Pa da oni su Rusi! Ali su komunizam izmislili Nemci! RADOVAN: Da se razumemo: jesu li Marks i Engles bili Rusi ili Nemci? MIHAJLO: Nemci! RADOVAN: Znai, komunizam su izmislili Nemci... A ta su radili Lenjin i Staljin? MIHAJLO: Oni su to oteli od Nemaca! RADOVAN: A onda su Nemci napali Ruse da vrate to to su im ovi oteli! MIHAJLO: Ne! Nemci su napali Ruse jer su hteli da budu gospodari celog sveta! RADOVAN: Pa da u celom svetu uvedi komunizam! MIHAJLO: Ko? RADOVAN: Nemci MIHAJLO: Ne. Rusi hoe u celom svetu da uvedu komunizam za inat Nemcima... RADOVAN: Mihajlo, ba si mi lepo objasnio... Sve sam shvatio... U kui kod Radovana. Marija sipa jelo... Radovan sedi zamiljen, nita ne jede. MARIJA: ta ti je, ve danima nita ne jede? Umree od gladi! RADOVAN: Da li u umreti od gladi ili u visiti na banderi, na isto mu doe... Razmiljam kako vae glave da sauvam... Sa svojom sam se ve oprostio... MARIJA: Spakovala sam ti ovo to si traio... Potkoulju, dugake gae, vunene arape... RADOVAN: Da bude sve spremno kada dou... MARIJA: Lepo sam ti ja govorila dok je bilo vreme... Vodi ih u grad... Hajde sada budi pametan pa neto smisli... Hans i Jelena, Piter i ivana, Franc i Milena sa bebama. Radovan ih zagrli, priaju na nemakom. RADOVAN: Da vas vie nisam uo da priate na nemakom... Hoete da izgubite glave ako vas neko uje... Deco, sastali smo se da bismo se rastali. Pozvao sam vas da se oprostimo... Kucnuo je sudnji as... Sutra ujutru idem u planinu i sam u sebi da presudim... Napisau pismo da sam ja za sve kriv i da vas ne diraju... Vi ste mladi vi treba da ivite. Ja sam svoje zavrio... doite da vas izljubim i da se oprostimo... Sutra se rastajem sa ivotom! MIHAJLO: Tata jel se ti sada rastaje sa ivotom? RADOVAN: Da sine rastajem se sa ivotom. Radovan se oprata, ljubi se sa svima. Zatamnjenje-otamnjenje. Radovan sedi pored starog zaralog tenka... Pored njega naslonjena na drvo stara puka... Radovan na listu papira pie oprotajno pismo

RADOVAN: Drugovi partizani, ja sam izdajnik i narodni neprijatelj. Zato sam odluio da presudim sam sebi a vi mi za uzvrat potedite familiju. Ja sam celo vreme rata umesto da ratujem sa partizanima za slobodu i da se borim protiv mrskog neprijatelja uvao u svojoj kui tri nemaka vojnika koje sam zarobio u neravnopravnoj borbi. Oni su deca, oni nisu nita krivi... Nisu ispalili u ovom ratu ni jedan metak. Ali svejedno oni su kako kae Mihajlo izmislili komunizam ali ja njemu nita ne verujem jer je ponavljao u koli. elim jo da kaem da su oni u nae selo doneli komunizam. Jer kao to znamo Marks i Engels su bili Nemci i oni su izimislili komunizam. Drugovi, ja u se i na onom svetu boriti za taj komunizam i rei svima tamo gore da ako ne prihvate komunizam moraju da se samoubiju. Radovan uzme puku, nasloni je sebi na slepoonicu. Okrene se prema tenku... Odjednom neto se doseti... RADOVAN: Mihajlo, Mihajlo! Dolazi ovamo! Uprei volove! MIHAJLO: Tata jel si to ti? iv ili mrtav? Zar nisi rekao da e danas da se ubije? Ti se ubije a nas spasi! Predomislio si se! Drai ti je tvoj ivot od ivota roene dece... RADOVAN: Jeste, ustvari nije... Nita ne govori, prei volove! MIHAJLO: ta emo sa ovom gvourijom? Radovan poljubi tenk. RADOVAN: On je moj spasilac! Zlata nam on sada vredi... (Poljubi tenk) Vuci u selo! Jo ja nisam rekao zadnju re! Istorija je kurva! Ide od jednog do drugog! S kolena na koleno! Piu je pobednici! I ja u da napiem nekoliko stranica! Nekome e svanuti, nekome smrknuti! Kom obojci kom opanci! Takav je ivot, ta da se radi! Kraj prvog dela DRUGI DEO Scena je mali seoski trg. Na trgu stoji stari, zarali tenk. RADOVAN: Mihajlo, ovu drvenu tablu, pobodi u zemlju i pii to ti govorim: Nemaki tenk zarobljen u borbi, herojskoj borbi, 29. XI 1941. godine od grupe hrabrih partizana, nemoj grupe, napii dva hrabra partizana... MIHAJLO: A ko su ti hrabri, partizani, tata? RADOVAN: Ti i ja, budalo jedna... Radovana i njegovog sina Mihajla, koji nisu alili svoje mlade ivota... MIHAJLO: Tata! RADOVAN: Dobro, izbrii ovo mlade... Koji nisu alili svoje ivote u borbi protiv mrskog neprijatelja... A sada idemo kod kamenoresca da nam to sve uklee u kamen... Seljaci se okupljaju oko tenka zagledaju natpis. Dva seljaka nepoverljivo klimaju glavama. I SELJAK: Radovane, opet si neto smislio! II SELJAK: Ti si kao zmaj sa tri glave! Jednu ti odseku nikne nova! RADOVAN: Ja, drugovi piem istoriju naeg kraja. I SELJAK: To je tvoja istorija a ne naeg kraja! RADOVAN: Ako neko zna bolje iroko mu polje! Ja hou samo da se sauva uspomena na hrabre borce naeg sela! I SELJAK: Koji su se borili pod jorganplaninom

RADOVAN: Tenk je tenk! Pipni, pravi elik, nemaki. Trebalo je to osvojiti!? Nije to palo sa neba! Kancelarija sekretara komiteta. Sekretar komiteta, nizak debeli oveuljak... Ispred njega na masnoj hartiji slanina, hleb, sir... Zvoni telefon SEKRETAR: Da, drue Gradski, sluam Tenk? Kakav tenk? Nisam uo ni za kakav tenk! Ustvari uo sam. Na glavnom seoskom Trgu! Nemaki tenk? Mi, zarobili tenk? Nemogue! U stvari, mogue! Sve je mogue! Ne znam. Znam! Kako da ne. To su borci iz naeg kraja zarobili tenk! Kada! Nemam pojma! Ustvari imam pojma, tokom rata! To je herojski poduhvat... Istorija naeg kraja e morati da se pie od poetka... Drue Gradski, ima onih koji tvrde da smo u rat krenuli 1945. godine kada se ve videlo ko pobeuje... Uveravam vas, to narodni neprijatelji hoe da unesu smutnju i razdor u nae redove... Ako je tano za tenk... To je zgodno za nas i na kraj. Muzej Revolucije u naem mestu. VI ete postaviti kamen temeljac jo ovog prolea! A na poasnom mestu tenk! Idem odmah u selo da proverim... Ne verujem! Ustvari verujem! im proverim, aljem izvetaj... Strogo poverljivo. Nikom ni rei, samo vama... Ako nema tenka, sve u ih uza zid... Bolje mi njih nego oni nas! Selo. Trg. Sekretar se zaustavi na trgu pored tenka. Sekretar obilazi oko tenka. Ne moe da veruje svojim oima. ita natpis. SEKRETAR: Nemaki tenk zarobljen u borbi, herojskoj borbi, 29. XI 1941. godine od grupe hrabrih partizana... Boga mu jebem, pravi nemaki tenk! PARTIZAN: Pre dva dana smo bili u ovom selu, nije bilo tenka! SEKRETAR: uti... Nikom ni rei! to si video nisi video, to si uo nisi uo! Sada je dolo vreme da vie ne veruje ni svojim oima ni svojim uima. Vidi to ja vidim, uje to ja ujem! Jesi razumeo! PARTIZAN: Razumeo! Jel da hapsimo redom po kuama, ili samo one koje vi odredite... To su sve izdajnici! SEKRETAR: Kakvi izdajnici, to su heroji... Da nikoga nisi ni dirnuo... Oni su zarobili tenk! PARTIZAN: Razumem... SEKRETAR: Postavi strau oko tenka... Poasnu strau... I da se niko nije mrdnuo dok se ja ne vratim! Kancelarija Gradskog komiteta. U kancelariji je Gradski sekretar. Pun sebe, osoran, grub. Sekretar kuca na vrata, snishodljivo ue. SEKRETAR: Drue Gradski bio sam u selu, sve proverio... GRADSKI: I? SEKRETAR: To je pravi tenk... Nemaki tenk... GRADSKI: Kada su ga zarobili? SEKRETAR: Pie 29. XI 1941! GRADSKI: Sjajno... To su pravi heroji... Nisam ni znao da su se tako otre borbe vodile u naem kraju jo 1941... SEKRETAR: Nisam ni ja znao! U stvari znao sam. Nije bilo tu nikakvih borbi. Ustvari bilo je velikih borbi. Bilo je borbi kako da ne... Kako bismo inae zarobili tenk! GRADSKI: Sada emo zatvoriti usta onima koji govore da je prva puka u naem kraju opalila 1944. i to u lovu na divlje patke... SEKRETAR: To su smutljivci i otpadnici od radnike klase... Mi smo se borili jo od poetka... Pa sve do kraja... Neprekidno! Moe se ak rei da smo se prvi u zemlji digli

na ustanak... ili bar meu prvima... GRADSKI: Vrati se u selo i proveri sve detalje: kolika je bila eta, ko je komandovao, koliko ima preivelih boraca, koga dana se tano odigrala bitka... Sve su to veoma vani podaci za budui Muzej Revolucije... Jesi razumeo? SEKRETAR: Neto sam razumeo, neto nisam... Ali idem da proverim! Seoski trg, ispred tenka. Pored Sekretara i naoruanih partizana stoje postrojeni: Radovan, Mihajlo, Hans, Piter i Franc. MIHAJLO: Tata, hoe li sada da nas streljaju? RADOVAN: uti i nita ne govori! SEKRETAR: Gde je ostatak ete? RADOVAN: Koje ete? SEKRETAR: ete koja je uestvovala u napadu na tenk! RADOVAN: Nema ete... SEKRETAR: Znai, samo ste vas petorica preiveli... Ostali su izginuli... Ko je bio komandant ete? RADOVAN: Ja! SEKRETAR: Politiki komesar? Radovan gurne Mihajla. MIHAJLO: Ja... Ja sam bio politiki komesar... SEKRETAR: Jeste li imali mine, artiljeriju? RADOVAN: Ne, mi smo to golim rukama... Ovo nam je bilo jedino oruje! (Pokae staru puku) SEKRETAR: (Uzme staru Radovanovu puku) Ovo nosim direktno u Muzej... Drugovi seljaci hou da vam estitam na herojskoj borbi tokom rata! Zahvaljujui vaem herojskom podvigu o naem selu e se daleko uti... Ovih pet heroja su golim rukama osvojili neprijateljski tenk... Oni nisu alili svoje ivote u surovoj borbi sa mrskim neprijateljem... Malo je primera takvog junatva i herojstva u naoj Revoluciji... Od sada e na kraj sluiti za primer buduim generacijama... Ali ne zaboravimo nisu oni sam osvojili tenk... Iza njih je stajala Partija... Naa slavna Komunistika partija... Dva seljaka ispod oka gledaju Radovana, nepoverljivo klimaju glavom. I SELJAK: Opet Radovan neto zakuvao! II SELJAK: to zakuva sam e i da pokusa! I SELJAK: Od dobre hrane ne boli stomak... II SELJAK: Ali od loe rakije ume da zaboli glava... Scena je seoska ulica. Sekretar sa Radovanom i Mihajlom obilaze selo. SEKRETAR: Drugovi, ne mogu da verujem svojim oima! Neverovatno: sva okolna sela su spaljena a kod vas ambari puni ita, struja u svakoj kui... RADOVAN: Mi smo se borili na dva fronta... Danju protiv neprijatelja a nou protiv zaostalosti i siromatva... SEKRETAR: estitam junaci, iskreno estitam... Ovo je udo nevieno... vi ste na pravom putu u komunizam... Poteno reeno: vi ste ve jednom nogom u komunizmu! U koli. Sekretar ue u uionicu. Deca ustanu da ga pozdrave. SEKRETAR: Sjajno, imate i kolu i uitelja... Odmah organizujte analfabetski teaj za odrasle... U komunizmu nee biti nepismenih! PITER: Kod nas u selu nema nepismenih... SEKRETAR: Nema nepismenih... Kako je to mogue?

PITER: Svi znaju da itaju i piu... Ja ih nauio... SEKRETAR: Svi, ba svi... PITER: Svi i mladi i stari... I onaj gluvi Rade to uva groblje i on nauio slova... SEKRETAR: estitam, bravo junaci... Deco da ujem ta ste nauili... Deca u horu ponu da recituju neku pesmu na nemakom. PITER: Gete: Jesenja elegija. RADOVAN: (Isprepadan) Deco, dosta, dosta Getea!... Znate onu Kraljevi Marko i Musa Kesedija. Deca gledaju belo... Neka ponu da plau. SEKRETAR: Deco, nemojte da se plaite... sjajno, sjajno... Dete kako se ti zove? DETE: Fridrih. RADOVAN: (Lupi ga po glavi) ta pria! Fia, Fia se zove... SEKRETAR: Naoj radnikoj klasi e u budunosti trebati mladi koji znaju strane jezike... Bravo, deco, bravo! (Tiho Piteru) Uitelju, da vam kaem neto u poverenju: ruski, forsirajte ruski... To je jezik budunosti... To je jezik kojim e se govoriti u komunizmu... RADOVAN: Ruski, naravno, treba uiti ruski. Ja to isto govorim, niko me ne slua! Sekretar okai Piteru odlikovanje. SEKRETAR: Odlikujem vas ordenom junaka socijalistikog rada za postignute uspehe u obrazovanju mladih! estitam! Sekretar i Radovan idu kroz vonjak. SEKRETAR: Sjajan vam je uitelj... Samo nekako udno govori kao da nije iz ovih krajeva? RADOVAN: I nije... On je negde, ne znam odakle je doao... Nemci su mu ubili roditelje na njegove oi... I od tada, on tako govori... Franc prui jednu voku Sekretaru. SEKRETAR: Ukusno, jako ukusno... Drue, mislim da ste apsolutno pogodili ukus i miris nae radnike klase. Radnici e veoma voleti ovo vae voe... U poverenje, kakvo je ovo voe... Ja nikada tako neto nisam jeo... FRANC: Jabljiv... Na originalni proizvod... Dobijen ukrtanjem jabuke i ljive... Zato smo ga i nazvali jabljiv... Oblik i veliina jabuke a ukus ljive... I to je najvanije nema kotice... RADOVAN: Nema kotica... niht kotica... Zamislite drue Sekretaru, nai radnici e moi mirno da jedu ovo voe ne plaei se da e polomiti zube... SEKRETAR: Sjajno drue poljoprivrednie, sjajno! Ti koraa stopama velikog ruskog naunika Miurina! Ti e biti novi Miurin! U komunizmu voe e samo rasti po drveu... Moi e da ga ubere ko hoe... Prikai Francu odlikovanje. SEKRETAR: Odlikujem te ordenom junaka socijalistikog rada za uspehe u razvoju poljoprivrede u duhu socijalizma i komunizma... Sekretar stoji pored bandere. SEKRETAR: I struju imate? HANS: U svakoj kui! SEKRETAR: Sjajno, drugovi sjajno... Da ovek ne poveruje? Sve ste vi ovo napravili sami i to u ratnom okruenju... RADOVAN: Uz neprestane borbe protiv stostruko jaeg neprijatelja... to oni preko dana

porue mi preko noi izgradimo... I tako... SEKRETAR: etiri godine... RADOVAN: etiri duge godine... SEKRETAR: U komunizmu u svim naim selima u gradovima bie struje... Narod e se grejati preko zime jeftino, dabe... Niko nee plaati struju! I kod nas, na Dunavu i Savi, kao na Dnjepru i Volgi dizae se hidrocentrale do neba... Struja e tei kao reka, sama od sebe... Svako e da uzima koliko mu treba... Sekretar prikai Hansu odlikovanje. SEKRETAR: Drue, odlikujem te ordenom junaka socijalistikog rada za uspehe u razvoju tehnike i elektrike u duhu socijalizma i komunizma... U kui kod Radovana. Sekretar sedi za stolom koji je prepun raznih jela i pia. SEKRETAR: Ne mogu da verujem: cela zemlja gladuje a vi rasipate... Ovako se nisam najeo jo od pre rata... Pria o vaem selu e jo danas otii u prestonicu... O vama i vaem uspehu mora da sazna cela zemlja... I ne samo cela zemlja, ceo svet, cela planeta... RADOVAN: Ne treba preterivati... Nije to nita... Moemo mi i bolje! SEKRETAR: To je pravi komunista i heroj! Osvoji tenk golim rukama, sazida kolu, uvede struju, opismeni celo selo i kae: nije to nita, moemo mi i bolje! Drue, ova tvoja misao e ui u sve ake itanke. Da budue generacije znaju koje su to osobine koje krase pravog komunistu... Ceo svet e saznati kakva je snaga nae Partije i ta smo mi komunisti u stanju da uinimo... Mi smo ti koji menjaju svet... Od jabuke pravimo ljive i to bez kotica... Nema prepreka za nas komuniste! Radovan ga gleda klima glavom. SEKRETAR. ta je junae? U emu je problem!? RADOVAN: Drue Sekretaru ima jedan mali problem: u naem selu nema komunista... Mi nismo organizovani... SEKRETAR: Kako nema komunista? RADOVAN: Tako, nema... SEKRETAR: Boga mu jebem, to nije mogue... Ovo to ste vi napravili to su mogli da naprave samo komunisti... RADOVAN: I ja tako mislim... Ali, mi smo samo seljaci... SEKRETAR: Ali vi ste sami napravili sve ovo? RADOVAN: Mi to sami da napravimo... Ni govora!. SEKRETAR: Niste sami napravili? Pa ko vam je pomagao? RADOVAN: Niko. SEKRETAR: Niko vam nije pomogao a niste mogli sami da napravite? RADOVAN: Tano tako... SEKRETAR: Pa ko je onda to sve uradio? RADOVAN: Mihajlo, stvarno ko je to sve uradio... MIHAJLO: Nemci... RADOVAN: (Stavi mu ruku na usta) Kakvi Nemci? Odakle Nemci? Ne zna dete ta govori! Ne zna! On je malo zaostao, njega su izbacili iz kole! SEKRETAR: Pa ko je sve ovo napravio: sazidao kolu, opismeni narod, uveo struju u svaku kuu? RADOVAN: Ovaj... Nemam pojma... SEKRETAR: Hoete da kaete: vi ste se probudili jednoga dana i... RADOVAN: Tano tako... Padao je sneg, ja sam se probudio jednoga dana... I...

SEKRETAR: U selu struja, ambari puni ita, kola okreena, crkva popravljena... E to si ti jedan aljivdija... Drugovi, estitam vam na vaim uspesima! Do vienja drugovi, jo emo se mi videti i sresti! iveli! Radovan sedi zamiljen. MARIJA: Boe Radovane ta si se ti sve nalupetao... Sve sam ula... to oni preko dana porue mi preko noi izgradimo... Kao da si ti lino zidao Skadar na Bojani! RADOVAN: eno bila si u pravu: nita sada ne vredi govoriti! Niko te ne slua! Ali ta da radim, spaavam ivu glavu! Lepo smo iveli dok niko nije znao za nas... ta e sada biti kada se sazna? MARIJA: Glava je u pitanju i tvoja i svih nas! Ali svejedno, manje lai, Bog sve vidi... RADOVAN: Lako u ja sa Bogom... Ali kako da se spasem ovih crvenih avola! Kancelarija sekretara. Sekretar prie telefonu, hoe da telefonira... Odustane, brie znoj. Oigledno neto ga mui... Dri slualicu ne usuuje se da telefonira. U kancelariju buno ue Gradski. GRADSKI: Zdravo drue! SEKRETAR: (Ponizno) Dobar dan drue Gradski!... Kakva ast da doete ak iz grada u nau varo... Zamislite, ja se celo jutro premiljam da vam telefoniram... Plaio sam se da vas ne uznemiravam, znam da vi imate vanih poslova... Ma da i meni gori pod nogama... Gradski ga srdano zagrli i buno i ljubi. GRADSKI: Ja da nemam vremena za tebe... doi da te zagrlim roeni... Pria o naem selu je ve stigla do prestonice... Jutros mi je telefonirao... (apne mu na uvo) SEKRETAR: ON? GRADSKI: On, lino... Prvo mi se u stvari javi njegova sekretarica, pita: da li je to taj i taj? Ja jedva promucam ime, prezime zaboravim ne mogu da se setim da me ubije... Onda se javi on lino... A meni se noge odsekle ne mogu da progovorim... On kae: Zdravo drue, zdravo junaino, kako idu stvari na terenu? Ja hou da odgovorim, a ne mogu, steglo mi se grlo, mucam, krkljam kao da me neko davi... A on pomislio kvar na liniji i prekide... Tek tada se ja isprepadam, ta ako sazna da nije kvar na liniji... Ja gola voda od znoja, kao da sam izaao ispod tua... (Kine) Navukao sam i kijavicu... Ali to mi je najdraa kijavica u ivotu... Kroz pet minuta ponovo on zove a ja se ve pribrao... I zna ta me je pitao, roeni? SEKRETAR: ta? GRADSKI: Da li je tano da postoji selo u kome su svi pismeni i gde svaka kua ima struju? SEKRETAR: Sve je tano... Ja sam se uverio svojim roenim oima... GRADSKI: I ja sam to rekao... Verujem ja u tvoje izvetaje, roeni... A on mi kae: Veliki Vladimir Ili Lenjin je napisao: Sovjeti plus elektrina struja to je komunizam. Ja se osmelim i kaem: struju ve imamo u selu! A on mi naredi onim njegovim elino toplim glasom: Odmah formirajte Sovjete... Ono o emu sanja pola zemljine kugle vi ste ostvarili, vi ste u komunizmu... Nita lake odgovorim ja: odmah emo formirati sovjete, puno je selo komunista... A on e: Bravo junae, pria o vaem selu e uskoro obii celu zemlju... i tu prekide... I telefon poe da zuji... I kako je tada zujao tako mi i danas zuji u glavi... Kao pela da mi je ula u mozak... Pa zuji li zuji... SEKRETAR: Svaka ast, drue Gradski... Ja bih umro od straha da sam bio na vaem mestu! GRADSKI: Nije mi bilo lako: znoj se slivao niz mene u potocima... Ispod mene ovolika

bara... Ue daktilografkinja i ne veruje svojim oima... Bara vode kao da se konj popiao! Jo mi se ruke tresu kada pomislim na taj razgovor... SEKRETAR: Tako se pie istorija... Ovaj va razgovor ui e u ake udbenike... Znae ga aci na pamet... Kao pesmicu... GRADSKI: Ja sam siguran u to... Istorija je to moj brajko... Istorija... Struju imamo sada nam je prvi zadatak da formiramo Sovjete... I u komunizmu smo... SEKRETAR: Ovaj... GRADSKI: U emu je problem? SEKRETAR: Ima jedan mali problem... GRADSKI: Nema tog problema koji komunisti ne mogu da ree... SEKRETAR: Problem je to u selu nema komunista... GRADSKI: Kako nema? SEKRETAR: Nema... GRADSKI: Ni jednog?! SEKRETAR: Ni jednog... GRADSKI: A ko je osvojio tenk? Ko je uveo struju? Ko je podigao kolu... Ko je opismenio narod? SEKRETAR: Pojma nemam? GRADSKI: Ne igraj se ivotom... Kako pojma nema... Jel si pitao? SEKRERTAR: Pitao! GRADSKI: I ... SEKRETAR: Oni su seljaci neuki, neobrazovani... Ne znaju... GRADSKI: Ne znaju ko je podigao kolu, uveo struju u selo, izgradio branu na jezeru... Jesi li ti poludeo? Da nije palo sa neba? SEKRETAR: Nije... Bog ne postoji... A i da postoji, to bi dao ba njima... GRADSKI: To su mogli da urade samo komunisti... SEKRETAR: I ja tako mislim? GRADSKI: To je nauno dokazano... Komunisti su avangarda radnike klase... SEKRETAR: Proverio sam vie puta: u selu nema ni jednog komuniste... Sve sami kulaci i seljaci... Neprijatelji radnog naroda! GRADSKI: Hoe da kae da sada zbog jednog sela treba cela nauka da se promeni... Da ideolozi marksizma i lenjinizma nisu u pravu... SEKRETAR: Na alost ovo je izgleda neki poseban sluaj jo nepoznat marksistikoj nauci... GRADSKI: Pa kako emo da formiramo Sovjete... ta nam vredi ekektrina struja bez Sovjeta... Propade nam put u komunizam... Toliki uspesi a nema komunista... To nije mogue... Smisli neto, jebem ti Boga, inae zovem streljaki stroj i sve u vas po kratkom postupku uza zid... SEKRETAR: (Preznojava se) Imam jedan predlog... GRADSKI: Predlai neto inae ode glava! SEKRETAR: Da ih primimo u Partiju! GRADSKI: Koga? SEKRETAR: Pa ove to su osvojili tenk, uveli struju, sazidali kolu... I stvar je reena! GRADSKI: Nije reena budalo: ako ih primimo u Partiju oni e biti komunisti od dana kada ih primimo, a velika dela su napravili pre toga... Kako to reiti? SEKRETAR: Da im raunamo partijski sta od dana kada su osvojili tenk... Pa kao zbog

ratnih uslova nismo mogli ranije... Ali smo jo tada doneli odluku... Papiri izgoreli u ratu... Imamo nae ljude koji e to da potvrde... GRADSKI: To nije loe, roeni moj! Ima neto i u toj tvojoj upi! Ako nema u selu komunista, mi emo ih stvoriti! Mi smo jedini za to sposobni... Dva naoruana partizana izvode iz kue Radovana, Mihajla, Hansa, Franca i Pitera. RADOVAN: Drugovi kuda nas vodite? I PARTIZAN: Ne smem da kaem: vojna tajna! MARIJA: Zbogom Radovane, zbogom Mihajlo... Zbogom deco... Evo spremila sam vam neto preobuke i malo hrane... II PARTIZAN: Nee im to trebati... MIHAJLO: Tata, jel nas vode na streljanje? RADOVAN: Ne na slikanje! MARIJA: Crni Radovane lepo sam ti ja govorila. Izgubie glavu zbog svoje gluposti! Nije mi ao tebe, ti si svoje iveo! ao mi ove dece! RADOVAN: Ja sam sve smislio, ja sam sve organizovao... Ja sam za sve kriv! Mene streljajte, pustite ovu decu... Oni nisu nita krivi... I PARTIZAN: uti i napred mar! Prostorija kod Gradskog. Sveano ukraena sala. Izmeu dva naoruana partizana sede: Radovan, Mihajlo, Hans, Franc i Piter... Gradski namesti Radovana i ostale u sredinu sveano postavljenog stola. GRADSKI: Dobro doli, drugovi heroji! ast mi je da se upoznam sa vama... (Rukuje se i ljubi sa svakim) Ja vama dugujem jedno veliko izvinjenje... Napravili smo veliku greku i ja to javno priznajem kao komunista pred komunistima... Po svojim herojskim delima vi ste odavno lanovi nae slavne Komunistike partije... U dui ja znam, vi ste svi od roenja komunisti. Jer samo pravi komunisti su mogli da uine ono to ste vi uinili. SEKRETAR: Na osnovu izjava svedoka i oevidaca na partijskom sastanku odranom 29. XI 41. godine vi ste primljeni u lanstvo KPJ... Na alost papiri su izgoreli u ratu, svedoci izginuli, ali smo se mi potrudili da naemo nove koji garantuju predhodno izneto... GRADSKI: Sa zakanjenjem od etiri godine mi vam dodeljujemo partijske knjiice i ponosni smo to vas primamo u nae redove... Gradski zapeva Internacionalu. Nemci ga belo gledaju... Radovan ih gurne i oni ponu da pevaju na nemakom. U kui kod Radovana. Ispred Radovana sede Marija i Jelena. RADOVAN: Moram i vas da primim u Partiju, takva je direktiva... Vi ste porodica heroja! MARIJA: Crni Radovane, sada smo definitivno propali! Ue Mihajlo, nosi novine. MIHAJLO: Tata, stigle novine iz Beograda... Pogledaj ja, ti i Nemci na naslovnoj strani! Naslovna strana Borbe. Radovan, Mihajlo i tri Nemca na naslovnoj strani. Ispod naslov Heroji u borbi heroji u miru. Lupa na vratima. RADOVAN: Mihajlo vidi ko to lupa! MIHAJLO: Tata, neki ljudi su ovde! RADOVAN: ta hoe? MIHAJLO: Hoe da razgovaraju sa nama? RADOVAN: Ti da uti... Ti nita da ne govori... MIHAJLO: Zato tata i ja sam heroj!

RADOVAN: uti ako hoe da preivi... Ja u da govorim! U kuu upada filmska ekipa sa mladom Novinarkom. NOVINARKA: Mi smo doputovali iz Beograda. Mi smo ekipa Filmskih novosti. Sedite svi zajedno, zagrlite se da vas slikamo... Nalazimo se u kui heroja. Oni su golim rukama osvojili tenk, oni su od sela napravili grad... Mnogi bi za ovo selo pomislili da je selo u vajcarskoj. Ovo selo je kao i selo u vajcarskoj okrueno brdima i ovde kao i u vajcarskoj pola godine pada sneg. I ovde kao i u vajcarskoj seljaci gaje krave. Ali ovo nije selo u vajcarskoj, ovo je neto vie, neto lepe. Ovo je nae selo. Deo nae Otadbine. Selo se nalazi na putu izmeu Vuijeg Dola i Medvee jaruge. Do skoro niko nije znao da ovo selo i postoji. A danas svi znaju za ovo selo. Dok u drugim delovima zemlje jo uvek vlada glad i nestaica u ovom selu vlada blagostanje... Svi imaju koliko im treba... Svako moe da uzme ita koliko eli! Svaka kua ima struju! Svi u selu su pismeni! Ovde se ivi kao u komunizmu! Ovo je dom jednog od heroja. Ovo su njegova ena, sin i erka! Tu su zet o unuci... Deca priaju na nemakom. Radovan ih utiava isprepadan. RADOVAN: Deco utite ta vam je ta ste se raspriali! Idite napolje, igrajte se! NOVINARKA: Neverovatno, ova deca govore strane jezike. Dok je pola zemlje nepismeno ovde se ve ue strani jezici. Ova deca su naa budunost! Na svakom koraku u ovom selu dogaa se neto neobino! Jel vam bilo tee u ratu ili u miru! Dok ste se borili ili dok ste gradili? RADOVAN: Teko je i jedno i drugo! Jedno je moda tee od drugoga! Ali i to drugo ume da bude teko i preteko... A o treem i da ne govorim... To ne moe da se izmeri... Sve u svemu bilo je veoma lako i veoma teko.... Na poetku lako na kraju teko. A ponekad ume na poetku da bude teko a na kraju lako... NOVINARKA: A sada emo da izaemo na ulicu i da pitamo neto nekog sluajnog prolaznika. Ispred kue prolazi neka zabraena starica. Novinarka joj gurne mikrofon pod nos. NOVINARKA: Hoete da nam proitate ta ovde pie... STARICA: (Srie) U Beogradu je ove nedelje poeo da se prikazuje film... Bal na vodi sa Ester Vilijams u glavnoj ulozi... NOVINARKA: Bravo i ova stara ena zna da ita i ona je raskrstila sa nasleem prolosti, neznanjem i nepismenou. Tanije i ako je u to teko poverovati, u selu nema ni jednog nepismenog stanovnika! Starica vue gajtan mikrofona. NOVINARKA: Izvolite, elite jo neto da kaete? STARICA: Mi smo jo pre tri meseca u naem selu u bioskopu gledali Bal na vodi... NOVINAR: Pa to je neverovatno... U selu postoji bioskop? STARICA: Naravno da postoji... Ali ja vie volim Hemfri Bogarta od Ester Vilijams... Tri puta sam gledala Kazablanku! A est puta sam gledala Pandorina kutija Georg Vilhelma Pabsta, mnogo volim Frica Langa posebno Nibelunge i Metropolis a Murnoa oboavam. Zora je moj omiljeni film. NOVINAR: U ovom selu sva uda su mogua... Naravno kada svaka kua ima struju i vodovod... U stanu kod Radovana. NOVINARKA: Na poetku Filmskog urnala, specijalna reportaa o jednom selu i trudbenicima ovoga sela koji su na elu sa

KPJ postigli neverovatne uspehe kojima se divi cela zemlja! Evo tih heroja! To su heroji u ratu i miru... Do jue nepoznati a danas slavni u celoj zemlji... Predstavite se naim gledaocima! RADOVAN: Radovan! MIHAJLO: Mihajlo, zvani Mia... PITER: Petar! FRANC: Franja! HANS: Jovan! NOVINARKA: Samo ime i nita vie... Kakva skromnost... To su osobine pravih heroja... Ni rei o svojim podvizima u ratu i miru! Dok svi o njima govore oni ute... Umesto njih govore njihova dela... Imena nisu vana, poreklo nije vano, vana su samo dela... Oni su postali uzor trudbenicima itave zemlje... Svi se trude da ih dostignu... Na rir platnu montirane fotografije. Nai junaci govore na kongresu. Presecaju vrpcu, otvaraju novu fabriku. Dre predavanje deci. Kancelarija sekretara. Sekretar ispred ogledala vezuje kravatu. Mui se ne ume da vee vor. Zvidue neku revolucionarnu pesmu. Zvoni telefon. SEKRETAR: Halo, ko je to? Halo ne ujem vas... Berlin... Koji Berlin? Kako koji? Istoni ili Zapadni... Istoni, e onda mo emo da razgovaramo... ta? Videli ste u novinama slike naih heroja... Doao glas do Nemake o naim herojima... Dobar glas se daleko uje! Ne razumem... Va bruder... ta? Va brat? Kakav brat? Nestao za vreme rata... Nemac... Sigurni ste... Sto posto! To je va brat... Nemac... Ne moe va brat da bude na heroj. Moe? Sigurni ste! Na heroj, Nemac?! Sekretar samo to se ne onesvesti... Padne u fotelju, brie znoj sa ela. Ulazi Gradski. Veoma je veseo i zadovoljan. GRADSKI: Roeni, jesi li sluao vesti na radiju? Nai Heroji u Belom dvoru... Maral ih odlikovao... Sledee nedelje e odlikovati i nas... Zvali iz Beograda... Idemo u Beli dvor! Ti i ja! Zamisli ti i ja u Belom dvoru! Gardisti, vojna muzika, poasna paljba... A ja i ti koraamo po crvenom tepihu. Svi aplaudiraju... A on nas zagrli i kae: Dobro doli junaci... Svi se ponosimo vama... I onda nam okai orden... Sekretar pokuava neto da kae, ne moe da doe do vazduha. GRADSKI: to si se toliko uzbudio... Zbog odlikovanja? Nije to mala stvar. Potpuno te razumem... Pozlie ti! Mora da se smiri! Idemo u Beli dvor! Hoe au vode? ta ti je? Jesi srean? Donosi mu vodu. Sekretar pije jedva doe do rei... Zamuckuje dok pria. SEKRETAR: Srean sam! Ne znam kako da se izrazim! U stvari znam, samo ne znam odakle da ponem... Da li o kraja ili od poetka? GRADSKI: ta zapetljava! Nita te ja ne razumem! Ja ve vidim: naslovna strana Politike, a mi na naslovnoj strani! A odlikovanja se samo cakle... SEKRETAR: Ovaj... Zvao je Berlin... GRADSKI: Kakav sada Berlin! Ne idemo u Berlin, idemo u Beli dvor! Tebi je radost i srea pomutila pamet! SEKRETAR: Jedna ena kae da je to njen brat... Nestao za vreme rata... Nemac... Ja mislim da je to nemogue ali ona kae da je mogue... GRADSKI: ta lupeta? Kakav brat, kakav nestao Nemac... SEKRETAR: Na heroj, Nemac... GRADSKI: Na heroj, Nemac?! Ko to kae?

SEKRETAR: NJegova sestra kae: To je majn bruder... GRADSKI: ta ti to znai? SEKRETAR: Moj brat... Nemac. Nestao za vreme rata! Videla sliku u novinama i prepoznala ga! Oni su blizanci, kae, ne moe da pogrei! GRADSKI: (Brie znoj sa ela) Na heroj, Nemac!? Nemogue... U stvari, mogue! Mnogo su plavi! Mnogo vole da rade. Vidi se odmah da nisu nai! SEKRETAR: I ja isto mislim... Uopte ne lie na nae! GRADSKI: Zovi ih da proverimo! Odmah da proverimo! Sekretar okree telefon. SEKRETAR: Dovedi mi Heroje, odmah! Sekretar i Gradski nervozno etaju po kancelariji. GRADSKI: Roeni, ako je to to kae istina... Ne smem ni da pomislim ta nas eka! Visiemo na prvoj banderi... Ispred Belog dvora! I ti i ja! Ne, ne... To ne moe da bude istina! SEKRETAR: efe, popite malo vode... GRADSKI: Otrova mi daj... miomor mi daj... Bolje da sam sebi presudim, nego da mi nai sude... SEKRETAR: I ja neu preiveti... GRADSKI: Propali smo nema nam spasa... Ulaze heroji. Postroje se ispred Sekretara i Gradskog. Na grudima im odlikovanja. GRADSKI: estitam heroji! estitam na odlikovanju. A sada da mi neto kaete onako iskreno i drugarski! Ko je ko? RADOVAN: Ovaj... Onaj... Mi smo nai... ! SEKRETAR: Vas is das?! Radovan ga gleda. GRADSKI: Ko su ova trojica? Ko su ova trojica? RADOVAN: Pa, i oni su nai! GRADSKI: Nai? A to su tako plavi? to su tako vredni? to tako pametno gledaju? Uopte ne lie na nae! Gde su nam bile oi! Nemci? Oni su Nemci? Trojica mladia klimaju glavama. GRADSKI: Ne mogu da verujem. Propali smo! Svreno je sa nama! Nemci! Vodi ih da ih vie ne gledam. Vrti mi se u glavi... Pau u nesvest! SEKRETAR: Gde da ih vodim! Uza zid po kratkom postupku! GRADSKI: Uza zid! Streljaj! Ne. Ne... ekaj. ekaj! Neprijatelj se uvukao u nae redove... A gde smo mi za to vreme bili? Gde su nam bile oi? Izdali smo Revoluciju! Streljae nas a ne njih! Odlikovanja, govori, slike u novinama!? Nemce smo primili u nau slavnu Partiju! Nemce odlikovali!? Nemci govorili na kongresu! Nemci predali tafetu! Drug Maral odlikovao Nemce! Moje srce... Vodi ih! SEKRETAR: Gde da ih vodim? GRADSKI: Ne znam ni sam! Vodi ih negde samo da ih ne gledam... Heroji izlaze. GRADSKI: Nema nam spasa... Bolje da sami sebi presudimo nego da ekamo da dou po nas... Ne mogu da verujem: Nemci se uvukli u nae redove da razore sve to smo mi stvorili! (Izvadi revolver) Hoe li ti prvi ili ja? SEKRETAR: Pa ovaj, vi ste na viem poloaju... Logino je da vi budete prvi... Za primer... Ja nikada nisam bio prvi, ja sam uvek bio drugi!

Gradski prinese revolver elu... Zatim ga brzo spusti. GRADSKI: (Gura mu revolver u ruku) Ima jedan problem: ako mene nema nastae rasulo u naim redovima a ako tebe nema nee niko ni primetiti. Ja u ti na grobu odrati govor da e svima udariti suze na oi. Hvaliu te kao to te niko u ivotu nije hvalio... Bie mnogo vredniji u smrti nego u ivotu... SEKRETAR: Hvala, to je velika poast za mene... GRADSKI: (Gura mu revolver u ruke) Hrabro, herojski... Jedan metak i od izdajnika postaje heroj. To ti je jedinstvena prilika u ivotu! SEKRETAR: Drue Gradski, nisam ja za heroja, vi ste roeni da budete junak, heroj da uete u ake itanke. Zamislite kakva e to biti sahrana! Slike u novinama, vesti na radiju, spomenik u centru grada... GRADSKI: Spomenik u centru grada, kae? SEKRETAR: Na glavnom gradskom trgu... Ja u se lino za to postarati! GRADSKI: Uzmi da smo mi jedna dua i jedno telo... ta si u tom telu ti a ta sam ja? Sekretar ga gleda. GRADSKI: Ja sam glava a to si rep... SEKRETAR: Rep! GRADSKI: Da, rep... Ali tim repom ja ibam izdajnike i neprijatelje Revolucije. A glava, ta radi glava? Misli! A rep iba! I ta je tu sada vanije? SEKRETAR: Rep! GRADSKI: Glava! Evo za primer ja idem prvi... Ali kako u znati da si ti krenuo za mnom? SEKRETAR: Obeavam! Kuda e rep nego za glavom! Moda i nije sve tako crno! Imam ideju... GRADSKI: (Brzo skloni revolver) Govori! SEKRETAR: Moda moemo da spasemo glave... Niko jo nita ne zna... (Tiho nato apue Gradskom na uvo) GRADSKI: U kamion... Ne razumem! SEKRETAR: U kamion pa preko granice... U tiini da niko ne sazna... Vratimo ih njihovim kuama... GRADSKI: ive ? SEKRETAR: ive... Da ne izbije posle neki meunarodni skandal... GRADSKI: A ta emo sa ovim naim, domaim izdajnicima? SEKRETAR: (Tiho) Kakvi izdajnici?! Oni ostaju heroji... Jer ako su oni izdajnici i mi smo izdajnici... A ako su oni i dalje heroji... I mi smo heroji... Na more... Poaljemo ih na more... GRADSKI: Pa da u pravu si... Na more... Da na more... More. Poalji ih na more... Zasluili su... Oni su nai heroji! Neka uivaju u prirodnim lepotama nae Otadbine! I jo neto: skini njihove slike iz Muzeja Revolucije! Stavi nae slike... I mi smo se borili zar ne... To je bio na rat... Revolucija je bila kolektivna stvar. SEKRETAR: To ste pravilno rekli! To je misao za sve deije itanke! A ko to zna da li smo se borili ili nismo? Da su se svi borili protiv Nemaca kao to tvrde ne bi rat trajao etiri godine... GRADSKI: U pravu si... Nisu oni mogli sami da osvoje tenk, bez nae pomoi... I preteralo se sa tim isticanjem pojedinaca... Naa Revolucija je bila kolektivna stvar... Svi smo uestvovali!

Izmeu dva straara Radovan i Mihajlo. MIHAJLO: Tata, kuda nas vode? RADOVAN: Na more sine... Ti si eleo da vidi more, zar ne? MIHAJLO: More, videemo more! Tata, toliko se radujem to u videti more... Nikada u ivotu nisam video more... Ti se ne raduje? RADOVAN: (Tuno) Radujem se, radujem se... MIHAJLO: Plivaemo i kupaemo se... RADOVAN: Kupaemo se dok se ne podavimo! U selu na trgu okupio se narod. Na sveanoj tribini Sekretar i Gradski. SEKRETAR: Mi borci ovoga kraja smo u toj neravnopravnoj borbi i uz nadoveansku snagu osvojili ovaj neprijateljski tenk golim rukama... Zato je ovaj tenk i postao simbol borbe naroda ovoga kraja protiv neprijatelja... GRADSKI: Dananji dan je praznik za sve nas borce jer otvaramo Muzej Revolucije u naem mestu... Pozivam naeg najdraeg gosta, prvog sina naeg naroda i narodnosti da presee poasnu traku i otvori Muzej Revolucije naeg kraja... Seljaci aplaudiraju. Dva seljaka nepoverljivo klimaju glavom. I SELJAK: Ko su ovi? II SELJAK: Nemam pojma! I SELJAK: Protiv koga su se oni borili? II SELJAK: Ko e ga znati? I SELJAK: A Radovan? Gde je Radovan? II SELJAK: Gde su Nemci? I SELJAK: Nestali ko da su u zemlju propali! II SELJAK: Moda negde na nekom drugom mestu grade komunizam! I SELJAK: Ko s avolom tikve sadi... II SELJAK: Sam u njih prdi! Kamenolom. Pada sneg kao i na poetku drame. Huji vetar. Mihajlo i Radovan u prugastim zatvorskim uniformama tucaju kamen. Ostareli, osedeli izgledaju kao dva starca. RADOVAN: Amerikanci su najvea sila na svetu. Oni su izmislili atomsku bombu! MIHAJLO: Nisu tata nego Nemci! RADOVAN: Kako Nemci? Ako imaju atomsku bombu to je ne bace na Ameriku? MIHAJLO: Ne mogu da je bace na Ameriku kada su oni u Americi! RADOVAN: Ko je u Americi? MIHAJLO: Pa Nemci! RADOVAN: ekaj Mihajlo da se razumemo: Nemci su u Nemakoj, Amerikanci u Americi! Zar Amerikanci i Nemci nisu bili neprijatelji u ratu? MIHAJLO: Pa bili su neprijatelji u ratu... Ali sada su prijatelji... RADOVAN: Jue neprijatelji, danas prijatelji! Kako je to udno? MIHAJLO: ta je Ajntajn: Amerikanc ili Nemac? RADOVAN: Amerikanac! MIHAJLO: Nemac! RADOVAN: Kako Nemac kada ivi u Americi... MIHAJLO: Nemci su doli u Ameriku pa izmislili atomsku bombu. On je Nemac koji ivi u Americi... Nemci su izmislili atomsku bombu i gotovo! RADOVAN: Mihajlo, to si ti jedna prznica... Hoe da jede, ispriu jaja!

MIHAJLO: Nisam gladan. A i ta jaja nije snela kokoka! RADOVAN: Hoe da kae da ova jaja nije snela kokoka... MIHAJLO: Pa i nije... To su vetaka jaja! RADOVAN: Kako sada vetaka jaja? Ko je sneo ova jaja? Kokoke nose jaja, moj Mihajlo! MIHAJLO: To su jaja u prahu... Trumanova jaja! RADOVAN: Ko ti je sada pa taj Truman? MIHAJLO: Tata, Truman je ameriki predsednik! RADOVAN: Mi jedemo jaja amerikog predsednika?! MIHAJLO: Tata, to su vetaka jaja u prahu... RADOVAN: Kokoke nose jaja u prahu? Dobro Mihajlo, nita ne razumem, ali u pravu si, neu da se raspravljam sa tobom. Mnogo si tvrdoglav! Pauza. MIHAJLO: Tata, kada emo kui? Ueleo sam se kue! RADOVAN: I ja sam sine! Mnogo sam se ueleo nae kue! Sve e ovo proi! I mi emo se vratiti naoj kui. I sve emo zaboraviti! Vidi kako je lepo more! MIHAJLO: Tata, more je daleko, nebo je visoko! Ja hou kui. Samo da se to pre vratimo. Tata, kada se vratimo kui neemo nikada vie ii u planinu! Kada nekoga sretnemo pravi emo se da ga ne poznajemo! Nikoga neemo primiti u kuu! Ni poznate ni nepoznate! RADOVAN: Tako je Mihajlo, neemo sa nepoznatima ni razgovarati! Nikada vie. Vratiemo se mili moj jednoga dana. Sigurno emo se vratiti! Zamisli kako je lepo u naem selu. Po livadama se iri miris poljskog cvea! Drvee je olistalo... Ptice cvrkuu u zelenim kronjama! ito se povija na vetru! Sa voki padaju zreli plodovi! Spavaj mili moj! Neka ti se san spusti na oi! Sve je to san moj Mihajlo! Sve smo mi to sanjali! Nita se nije dogodilo, sve smo sanjali! A u snu je sve mogue! Spavaj mili moj!!! Sve mogu da nam uzmu osim snova. Sanjaj, mili moj! Pada sneg. Mihajlo spava. Radovan ga miluje po glavi. Sneg ih polako prekriva dok ne postane sve belo. KRAJ