Humani papiloma virusi infekcija i pratea oboljenja; Ranice i iritacije sluokoe genitalnih organa

Prim. dr sci. Todor Jovanovi

Kondilom (condyloma) je bradaviasta izraslina na koi, koju uzrokuje virus. iljasti kondilomi (condylomata acuminata) su iljate, bradaviaste, vee ili manje izrasline, koje se javljaju na koi glavia mukog uda, prepucijuma, a kod ena u okolini spoljnih genitalija ili anusa, usled iritiranja koe upalnim sekretom (najee je to sluaj kod tripera). iroki kondilomi (condylomata lata) su iroke okruglaste bradavice, koje se javljaju u toku sifilisa na dodirnim povrinama koe. Veoma su infektivne. Ova definicija je preuzeta iz Popularnog medicinskog leksikona iz 1956. godine. Prema Dorlandovom medicinskom reniku, kondilomi su ispupene lezije na koi. C. acuminatum je izraslina sa vezivnim tkivom u centru, koje se grana u obliku drveta, koju prekriva epitel. Potie od humanog papiloma virusa (HPV). Pojavljuje se na mukoznim membranama ili koi spoljnih genitalnih organa ili u perianalnoj regiji. Ravni kondilomi (C. latum) su iroki, ravni sifilistini kondilomi koji se javljaju na ivicama sluzokoe, posebno genitalija i anusa. Kondilomi (gr. kondiloma = zaobljena izraslina). U starijoj medicinskoj literaturi, (uz sinonime, kao to su sycoses, fici, carnositases, verrucae i sl.) nazivom kondiloma su se oznaavale razliite izrasline, najee smetene na genitalijama i oko njih. Razlikuju se dve vrste kondiloma: 1) iljasti kondilomi, koji se oznaavaju imenom condylomata acuminata (lat. acumen = iljak), koji nastaju infekcijom specifinim virusom; 2) iroki kondilomi, condylomata lata (lat. latus = irok) nastaju pri infekciji uzronikom sifilisa. iljasti kondilomi (oznaavaju se imenom genitalnih i ekstragenitalnih vegetacija ili papiloma) najee se razvijaju na sluzokoi mukih i enskih genitalija, redje na bliim i daljim delovima koe ili sluzokoe (pupak, pazuh, oni kapak, usna upljina). Na samom poetku, vrlo sitni svetloruiasti vorii brzim rastom prelaze u vitka i piramidalna uzdignua, ija povrina zbog mnogobrojnih pliih i dubljih brazdica ima finozrnastu strukturu. Obino su veliine glave ibice ili jagode, mada ih ima i znatno veih, koji dostiu veliinu jabuke, ake ili deje glave. Ispod povrine iljastih kondiloma se nalazi veliki broj petlji, u kojima se nalaze brojni proireni krvni sudovi za njihovu prehranu. Mehanikim pritiskom ili ribanjem, esto i spontano pri nedovoljnoj higijeni, lome se pojedini krhki delovi kondiloma, pa dolazi do njihovog krvarenja i raspadanja sa posledinom upalom limfnih sudova i regionalnih limfnih vorova. Kod nakupljanja kondiloma u prepucijalnoj kesi, uz svrab i bolove, moe doi do fimoze. Daljim rastom kondilomi u suenoj prepucijalnoj kesi postepeno probijaju kou prepucijuma, a stvoreni sitniji otvori se postepeno proiruju i srastaju zajedno, stvarajui vei otvor, kroz koji ispada itav sadraj prepucijalne kese: glavi sa kondilomima i nakupljenim sekretom (balanokela). Tako razvijeni iljasti kondilomi, koji su probili sluzokou i kou prepucijalne kese mogu podseati na rak koe, a oznaavaju se imenom kondiloma tipa Buke-Leventajn (Buschke-Lwenstein). Radi se samo o prividnoj slinosti sa rakom koe, koji se nikako ne moe razviti od iljastih kondiloma.

Analni kondilomi se javljaju na koi perianalne regije i analnog kanala. Podseaju na bradavice, a bujaju na vlanoj maceriranoj podlozi, naroito u prisustvu purulentnog sekreta. Ovi izrasline nisu tumorske prirode. Potrebno je razlikovati ih od kondiloma lata, koji su luetine etiologije i kod kojih se dijagnoza postavlja na osnovu serolokog testa i nalaza treponeme palide mikroskopskim pregledom u tamnom polju. U pogledu histoloke gradje, iljasti kondilomi su, posebno u poetnom stadijumu, slini obinim bradavicama. Medjutim, kod kondiloma, oronali sloj je slabije razvijen. Da su iljasti kondilomi zarazni, dokazano je tek u XX veku. To to mnogo puta nisu uspeli prenosi na kou i sluzokou, govori o znaaju pojedinih pomonih faktora, za koje se mislilo da su glavni inilac za pojavu kondiloma. Medju pomone, dispozicione, faktore spadaju najraznovrsniji mehaniki i hemijski nadraaji zbog fiziolokih i patolokih sekreta koji daju obilnu vlanost tkivu. Zbog toga se najee nalaze kod raznovrsnih nespecifinih katara, tripera, balanitisa, mekanih ankira, u graviditetu i sl. Odstranjivanjem dispozicionih faktora, ponekad spontano nestaju i kondilomi. Uzronik iljastih kondiloma, esto ali ne uvek, isti je kao i uzronik obinih bradavica i pripada grupi humanih papiloma virusa. Zbog toga je i razumljivo zato se prenosom filtriranog materijala iz iljastih kondiloma u kou, ponekad, na mestu inokulacije javljaju bradavice. to se tie teorija o poreklu ne samo papiloma i kondiloma, ve i polipa i ranica ne bi se trebalo zadrati iskljuivo na virusnim uzronicima, ve bi trebalo razmotriti i njihovu hemijsku, fiziku i hormonalnu etiologiju. Jo jedan izuzetno rairen aspekt koji treba uzeti u obzir jesu alergije na razne sapune, kremove, sprejeve i sve drugo to je neizostavni deo savremene higijene. ak i vrlo fini sapuni na neku osetljivu kou, posle due upotrebe, mogu delovati vrlo nadraujue i dovesti do stvaranja ranica i raznih vrlo neprijatnih pojava koje se u sutini vrlo bezazlene. Dovoljno je promeniti sredstvo za higijenu ili jo bolje prei na stare, dobre, najprostije naine na koje se higijena odravala generacijama. Najbolji primer stare higijene jeste domai, kuvani, seoski sapun. Znai, u dananje vreme je najprimerenije uzeti najobinije medicinske sapune. Ali, pre svega treba ispitati pacijenta da li upotrebljava razna posebna sredstva za intimnu higijenu. Drugo, ak i u samom toalet papiru ima puno alergena koji na nekog deluju, na nekog ne. U svakom sluaju, treba utvrditi sa li je, uopte, u pitanju alergijska pojava kao otpor na odredjene preparate za higijenu. Naroito, ukoliko pojedinac upotrebljava skupe i miriljave sapune, gelove, emulzije za intimnu higijenu i iskae preosetljivost na njih, trebalo bi da predje na najobiniji medicinski sapun, lanolin-sapun ili, ak, najjeftiniji deji sapun. Ukoliko sve ovo ne da rezultate, treba pogledati i da li toaletni papir izaziva alergiju, pogotovo ako je parfimisan. ak i ve, pogotovo onaj koji je sintetiki i crne boje, stvara pogodnu klimu za alergije. to se tie ishrane, ponekad moe biti ukomponovana i alergija na hranu koja se jede i na fekalije odredjene vrste hrane. Ne moraju biti u pitanju nikakvi jaki zaini, ve razliiti aditivi i konzervansi. Preosetljivost na hranu moe pogoditi i itavu crevnu strukturu i dovesti do propadanja crevnog epitela. Pored raznih zraenja i drugih fizikih, ali i hemijskih i biolokih uticaja, moe se postaviti i pitanje o uticaju hormonalnog disbalansa, koji sa svoje strane moe dovesti do raznih poremeaja. To je, ipak, sasvim druga tema u odnosu na, recimo, ranice. Njih

mogu izazvati najrazliitiji uzroci, ak mogu biti i posledica svraba i eanja, odnosno infekcije koja se javila na tom mestu. A to se tie hormonalnog disbalansa, on moe da dovede do najrazliitijih zdravstvenih tegoba od neurolokih i psihikih problema, pa do promena na koi i sluzokoi. U jednom blagom, ne drastinom, ne posebno specijalistikom tretmanu, trebalo bi poi od psihike ravnotee, koju moe da prouzrokuje disbalans hormona, ali i povratno psihika neravnotea jo lake dovodi do endokrinog disbalansa. Tek kada se potpuno iskljui mogunost da je u pitanju ne samo alergija, ve i jedan vid reakcije ili preosetljivost, treba prei na viruse. Prema zvaninomedicinskim imunolokim saznanjima, humani papiloma virusi su cirkularni, veliine oko 55nm, sastavljeni od omotaa i duplog lanca dezoksiribonukleinske kiseline. Omota im ini virusni kapsid koji je istog proteinskog sastava, a bez lipidnih komponenata, to predstavlja osnovu njihove izuzetne otpornosti. Medjusobno se razlikuju samo na osnovu razlika u nukleinskim kiselinama, to se moe dokazati molekularno biolokim postupcima. Zbog toga je mogue govoriti samo o njihovim razliitim genotipovima, kojih je do sada poznato preko 60. Pojedini od njih imaju visok specifitet za tkivo i dovode se u vezu sa odredjenim klinikim lezijama. Tako genotipovi 1, 2, 3 i 4 inficiraju ploastoslojeviti epitel sa oroavanjem i izazivaju verucce vulgaris. Drugi HPV-tipovi, kao 6 i 11, inficiraju ploastoslojeviti epitel bez oroavanja, izazivajui po pravilu benigne lezije tipa condillomata acuminata i papilloma laringis. Jedna vea grupa od 15 genotipova inficira mukoze genitalnog trakta i dovodi se u vezu sa nastankom premalignih i malignih lezija. Medju njima su najei tipovi 16 i 18, koje je mogue otkriti kod 70 80% cervikalnih karcinoma, dok se ostali redji tipovi sreu kod jo oko 15% ovih tumora. Samo oko 5% cervikalnih karcinoma ne sadri DNK sekvence do sad poznatih HPV-tipova. ak je i u ovoj grupi nadjen ui specifitet za tkivo. Tako je, na primer, tip 18 HPV uglavnom otkrivan kod adenokarcinoma cerviksa. Humani papiloma virusi po pravilu inficiraju bazalne elije epitela, na mestima mikrotrauma ili u predelu metaplazije na cerviksu. U njima virusna DNK biva oslobodjena iz kapsida i odlazi u jedro elije. U jedru elije domaina, cirkularni viralni genom perzistira u epizomalnoj formi, ne izazivajui citopatogeni efekat. Taj latentni period moe trajati godinama i decenijama. Kada dodje do pucanja prstena virusnog genoma i integracije njegove DNK u DNK elije domaina, deo virusnog genoma biva oteen, ali sekvence E6 i E7 ostaju u integrisanoj formi uvek funkcionalno intaktne. Smatraju ih odgovornim za transkripciju virusne DNK, to rezultuje alteracijom elije domaina, koja stie proliferativna svojstva. Tako nastaje lezija koja je po pravilu monoklonalna, to znai da je nastala od jedne elije u kojoj je proces zapoeo. Sekvence virusne DNK se, pritom, uvek nalaze u integrisanoj formi u DNK elije domaina. injenica da se opisani proces desi u samo jednoj eliji od mnogo hiljada HPV-inficiranih keratinocita, jasno pokazuje da HPV infekcija nije dovoljan uslov za transformaciju elije u maligni fenotip. Da bi jedna inficirana elija stekla osobine tipine za karcinomsku eliju, moraju biti prisutni i drugi, dopunski, faktori. Ove supstance se oznaavaju kao kokarcinogeni i mogu biti fizike, hemijske i hormonske prirode. Pod njihovim uticajem moe doi do dve vrste promena. Jedna mogunost je oteenje genetske strukture elije domaina, pri kojoj bi dolo do ispadanja iz funkcije tzv. tumor-supresornog mehanizma (CIF-celular interfering factor), koji dri pod kontrolom transkripciju virusne DNK. Druga mogunost

je promena u genetskoj strukturi samog virusa, sa cepanjem episomalno postavljenog molekula i integracijom DNK-sekvenci u genom elije domaina. Uticaj na genetsku osnovu virusa i njenu ekspresiju je i eksperimentalno potvrdjen. to se tie bolesti udruenih sa HPV-infekcijom, njihove klinike forme su dobro poznate slike invazivnih karcinoma donjeg genitalnog trakta, sa prisustvom vidljivog tumora, krvarenjem i karakterisitnim detritusom i fluorom. Subklinike forme u ovoj grupi su oznaene kao cervikalne (CIN), vaginalne (VAIN), vulvarne (VIN) i penilne (PIN) intraepitalne neoplazije. Ne vide se golim okom, ali se mogu otkriti pomonim metodama, jer predstavljaju morfoloke promene u epitelu. Zavisno od teine intraepitalnih promena, one se mogu podeliti u stadijume, sa manjom ili veom verovatnoom za progresivni razvoj ka malignoj promeni. Koji je, zapravo, odnos izmedju humane elije i humanog virusa? Od pojedinane elije koja ima sopstveni genom, u poetku, a na kraju ima samo HPV koji vie ne izlazi iz elije, ve se prenosi sa elijske membrane na susednu eliju i to ide od pojedinane elije do grupe elija veliine prosa ili maline, pa i grozdastog oblika udesnih dimenzija i oblika, esto samo spolja, na anovaginalnom predelu koji je natopljen rektalnovaginalnim sadrajem. Ako HPV opsedne eliju, njen genom transformie u HPVkopije. Nije li to ona pria da se HPV ulaskom u eliju ponaa kao embrion u jajetu? Zato odbrana organizma dozvoljava stvaranje takvih parazita, koji nisu plod samo fiziko-hemijskih uticaja i hormonskog disbalansa, ve i pojave karakteristine za srednje ivotno doba. Tu pojavu uslovljava Zakon biolokih prioriteta i intervencija, a ona pogadja prvenstveno reproduktivne organe. Odredjenu ulogu, svakako, igra i taj isto proteinski omota koji virusu dozvoljava da ga skine kao kaput pri ulasku u eliju. Ali, zato se pojavljuju razliite manifestacije kondilomi, papilomi, ranice, polipi? Prvenstveno zbog postojanja razliite varijante HPV-a i od njih zavisi da li e doi do destrukcije elija i nastanka ranica ili do stvaranja malinastog izrataja koji ima opnu koja uva elijski integritet. Kakve veze ima odnos elije i HPV-a? Postoji jedna stvar, to se tie elije i virusa, koja bi mogla da se primeni bar hipotetiki. U elijama postoje virusi, ak i oni koji su korisni. Oni su sastavni deo ivog organizma kao to su elije. Da li to razaranje, to bujanje virusa u eliji, mora da podrazumeva da su virusi uli u nju iz spoljne sredine? Koliko su istinite te prie o invaziji virusa koji osvajaju iva bia? Da li ti virusi stvarno dolaze ne znam odakle iz vazduha, lete kroz pljuvaku, ire se kapljino i pljuvakom, na sve mogue naine i kad dodju ekaju dok ne nadju nain da prodru u eliju, koja je ve puna domaih virusa koji su prijateljski? Da li bi ta stvar mogla da se posmatra potpuno drugaije da u trenutku kada elija, iz nekih razloga, doivi degeneraciju i pone da gubi svoju funkciju, virusi koji su u njoj poinju da panie i da se ponaaju kao putnici na brodu koji tone. To bi znailo da nisu virusi uzrok raspada elije, ve je raspad elije uzrok paninog ponaanja virusa. Znai, virusi su ve unutra, ali kad osete da elija umire, poinju da se nekontrolisano mnoe da bi preiveli, poto im okruenje vie nije bezbedno. I sama ta bolest ima potpuno drugo poreklo. Ona je moda znak ili simptom procesa autodestrukcije organizma ili organa koji su odsluili svoje i koji vie nemaju upotrebnu vrednost. Zato se sve to prvo javlja na genitalnim organima? Zato to oni prvi otkazuju, budui da nisu od vitlanog znaaja. Ako, na primer, otkau plua ili jetra, organizam gubi mogunost za opstanak. To je kraj, smrt. Da bi se tako neto dogodilo treba mnogo vie, nego da bi na primer

otkazali zubi, ukoliko se ne vae ili genitalni organi tamo gde nema potrebe za njima, gde je proao period reprodukcije. Njihove elije stare, postaju neupotrebljive. A u eliji koja gubi svoju snagu i funkciju, virusi koji su ve u njoj i sasvim su bezazleni i vre svoje funkcije, poinju da se spaavaju time to idu na unitavanje organizma i postaju zarobljenici koji vladaju. Sve je to slino mitohondrijama. Naime, kad nije bilo kiseonika, ivot se odvijao u beskiseoninim uslovima, a medju mnogim ivim organizmima bile su i mitohondrije. Kad je nastao kiseonik, mitohondrije su zarobljene i do danas obavljaju svoju funkciju bez koje ne bi mogao da postoji elijski ivot i osnovni elijski ciklusi. to se tie znanja o eliji, ona su na samom pragu istine. elija je toliko siuna, mala i ljudske mogunosti su jo uvek beznaajno male po pitanju uveliavanja elije do mere potrebne da se proui sav unutarelijski ivot ta se u njoj sve nalazi i zbiva. Do rezultata se, uglavnom, moe doi matematikim putem. Ali, matematiki put jo uvek nije pravi dokaz. On ostaje, uglavnom, na nivou hipoteza, odnosno jedne od dokazivih mogunosti. ta je, zapravo, elija, ega u njoj ima, kako ivi i ta e od nje postati to sve zavisi od neega to je ljudskom umu jo uvek potpuno neshvatljivo. A pogotovo to uopte ne znamo vezu elije sa energetskim poljem, odnosno u kakvom je odnosu energija elije prema energiji organa, energija organa prema energiji bia, energija bia prema energiji okruenja, itd. do beskonanosti u svetu. Otkriveno je mnogo i zna se neuporedivo vie, nego to se znalo pre pedeset godina. Ali, iz celog tog znanja se moe izvesti samo jedan zakljuak da je svo to ljudsko znanje minijaturno, beznaajno malo i jo uvek nemono. Zbog toga leenje konkretnih bolesti i konkretnih ljudi, uz iskljuivo oslanjanje na intelektualne spekulacije, nee doneti eljenu dobrobit. to se tie zvaninomedicinskih dijagnostikih metoda, nude se razliite opcije. Latentne forme HPV-asociranih bolesti nije mogue otkriti konvencionalnim pomonim metodama, ve su neophodna molekularno-bioloka ispitivanja. Te forme ine istovetne promene, kao u grupi HPV-infekcija, predstavljene prisustvom virusa u eliji, koji se nalaze u stanju mirovanja, ne izazivajui nikakve pato-morfoloke efekte. Razlika je samo u tipovima virusa koji su u pitanju. Da li oni koji izazivaju benigne HPV-infekcije, ili oni koji su asocirani sa malignim lezijama. Molekularno-biolokim metodama je mogue otkriti njihovo prisustvo, kao i diferenciranje pojedinih tipova. Dijagnostika HPV-infekcija i HPV-asociranih bolesti e zavisiti od stadijuma u kome se bolest nalazi. Klinike forme ovih oboljenja su tano definisane, sa poznatom morfologijom i simptomatologijom. Otkrivaju se ve klinikim pregledom, a verifikuju histo-patolokom analizom uzorka tkiva. Subklinike forme bolesti se mogu samo donekle otkriti pomou konvencionalnih pomonih dijagnostikih metoda: citologije, kolposkopije i histo-patologije. Morfoloke promene koje se sreu u epitelu, kod ovih stadijuma bolesti daju mogunost citodijagnostikog ili kolposkopskog prepoznavanja i histopatoloke verifikacije, ali samo u ogranienom procentu sluajeva. Citoloki je sa tzv. klasinim znacima HPVinfekcije, koilocitozom i diskariozom, mogue je otkriti samo oko 15% HPV DNKpozitivnih citolokih razmaza. Znatno bolji rezultati se mogu postii uz pomo tzv. neklasinih ciotlokih kriterijuma za HPV infekciju.

Za otkrivanje HPV-infekcije kolposkopiji se u odnosu na citodijagnostiku daje prednost. Pri kolposkopskom posmatranju se HPV-infekcija prezentuje slikama mozaika, punktirunga i belo obojenih zona nakon premazivanja 5% rastvorom siretne kiseline, a nekad i sa karakterisitnim iljatim izratajima. Kolposkopsko razlikovanje subklinike HPV-infekcije i HPV-asocirane bolesti je vrlo teko. ak ni histoloki nalaz tu nije od velike pomoi, jer subklinike HPV-infekcije esto daju tkivne promene vrlo niskog stepena. Senzitivnost morfolokih promena (citologija i histopatologija zajedno) za otkrivanje HPV-infekcije je oko 62,5%. Seroloke, tip-specifine metode za otkrivanje HPV-infekcije za sad ne postoje. U poslednje vreme se pokuava sa otkrivanjem antitela na E6 i E7 sekvence virusnog genoma. Takodje nije mogue dokazati perzistiranje celog virusnog partikula elektronskim mikroskopom, s obzirom da se u eliji nalazi samo virusna DNK. Latentne forme bolesti se mogu otkriti samo molekularno-biolokim postupcima. Njima se otkriva virusna DNK u eliji domaina, a na osnovu rasporeda DNK-sekvenci mogu se identifikovati pojedini tipovi virusa. Na taj nain se utvrdjuje prisustvo HPV i kod subklinikih i klinikih formi bolesti. Postoji vie molekularno-biolokih postupaka kojima se moe dokazati prisustvo virusne DNK u genomu elije domaina i odrediti tip virusa. Tu spadaju Dot-blot DNKhibridizacija, Southern-blot DNK-hibridizacija, FISH, PCR, in situ DNK-hibridizacija, DNK-hibridizacija sa gotovim kitovima i druge,koje se redje koriste. Sve su to vrlo sloeni postupci, a u osnovi im se nalazi detekcija virusne DNK pomou radioaktivno ili na drugi nain markiranih DNK-sondi, za svaki virusni tip. Kao to je ve reeno, za latentne genitalne HPV-infekcije nije mogue predvideti dalji tok. Najvei broj e regresirati ili perzistirati, na ta ukazuju dosadanja ispitivanja. HPVpozitivne ene, sa citoloki urednim nalazom u ponovljenom ispitivanju bie ponovo HPV-pozitivne u samo 30% sluajeva. Takodje nije nadjen porast incidence displazija kod HPV-pozitivnih ena sa ponavljanim urednim citolokim nalazima. Koja e od inficiranih elija i pod kakvim uticajem maligno alterisati, za sad nije mogue rei. Subklinike forme HPV-infekcije i HPV-asociranih bolesti mogu isto tako regresirati, perzistirati ili progredirati. Sa porastom stepena intraepitalnih neoplazija, raste i verovatnoa njihovog progresivnog razvoja. Osim toga, nadjene du odredjene korelacije toka displazija i HPV-statusa. Tako su cervikalne forme (CIN), kod kojih je HPV-nalaz bio negativan ili tip 6 / 11 pozitivan, esto regresirale, dok su CIN sa HPV 16 / 18 pozitivnim nalazom znatno ee perzistirale ili progresirale. Klinike forme HPV-infekcija tipa condillomata acuminata, takodje, mogu spontano regresirati, ali je znatno ea perzistencija i progresija sa karakteristinim proliferativnim promenama benigne prirode, koje se brzo ire. Prelaz od njih ka HPVasociranim bolestima ine Buke-Leventajnov tumor, kojeg karakterie i destruktivan lokalni rast. ak ni kliniki tok invazivnih karcinoma nije jedinstven. Kod nekih pacijenata se sree brza progresija pri postojanju malog primarnog tumora, dok kod nekih drugih i pored proirene primarne lezije, bolest pokazuje relativno povoljan tok. Do sad nije jasno da li nalaz HPV DNK, ili odredjenog tipa virusa ima uticaja na kliniki tok bolesti i prognozu. A to to se panika seje medju enama u vezi sa promenama na genitalnim organima, umonogome podsea na panini strah od karcinoma dojke svi ga trae na i u svom telu. Mada, koliko god da je taj malignitet est, treba se zapitati na koji nain, onda, moemo da tragamo za karcinomom plua, debelog creva ili jetre? Kako

moemo da kopamo po sebi, da se samopretraujemo i ivimo u neprestanoj panici da nas neto vreba na svakom koraku? Ljude bi, pre svega, trebalo osloboditi tog straha. Preventivni pregledi su, recimo, dosta korisni, ali ponekad to nije sluaj. I mamografije i skener i ultrazvuk i sve druge metode nose izvesne rizike, jer predstavljaju atak na organizam, pogotovo kada se rade redovno. Pojedincu se namee dunost da vodi rauna o svom zdravlju, izmedju ostalog, tako to e na svakih est meseci ili godinu dana ii na ozbiljne kontrole, koje izmedju ostalog i dosta kotaju. ovek na takve sistematske preglede ne mora da ide, ne samo da bi utedeo novac. Re je o neemu to nema cenu ako se ultrazvukom, rentgenom, skenerom ili nekim drugim sredstvom, relativno esto, istrauje organizam, javlja se pretnja od pojave kancera. Naime, od svih tih ataka i zraenja dolazi do jedne neravnotee u organizmu koja, pre ili kasnije, moe da dovede do kancera ili drugih oboljenja. Mnogo je vea verovatnoa da se bolest razvije u jednom ovako napadnutom i oslabljenom organizmu, nego kod oveka koji ostavlja na miru svoj organizam i sve njegove mehanizme i ivi bezbrino i razmilja o bolesti kao o neemu to je podjednako apstraktno kao smrt. Negde je pisalo da je srea navika moda i jeste tako, ali i nesrea je navika. Problem HPV-infekcije i njene uloge u nastanku genitalnih neoplazija je vrlo aktuelan. I pored mnogih otkria u ovoj oblasti, neka pitanja su i dalje bez odgovora, a to potencira znaaj preventivnog delovanja. Zvanina medicina podvlai znaaj ispitivanja faktora. Ova ispitivanja su jasno pokazala da postoje dva puta borbe protiv HPV-infekcije. Jedan je spreavanje kontakta sa humanim papiloma virusima, a drugi je preventivno tretiranje promena koje mogu biti ulazna vrata HPV-infekciji. Za nastanak ove infekcije treba da budu ispunjena oba uslova tj. da postoji lezija na sluzokoi ili koi, kroz koju e virus prodreti do bazalne elije i da ta lezija dodje u kontakt sa HPV. Odredjeni faktori rizika doprinose nastanku pomenutih uslova. Tako je na cerviksu zona metaplazije osetljivo podruje, ijem nastanku pogoduju adolescentni period, hronini iritirajui procesi i dugotrajna upotreba hormonske kontracepcije. Na drugim delovima donjeg genitalnog trakta osetljive zone predstavljaju sva mesta gde je naruen integritet koe, odnosno sluzokoe. Preventivno delovanje se sastoji u spreavanju nastanka navedenih promena i njihovom leenju ako ve postoje. Drugu grupu faktora rizika ine oni koji omoguuju kontakt sa humanim papiloma virusima. Oni pripadaju seksualnoj sferi, a ukljuuju rani seksualni ivot, promiskuitet oba partnera, polnu higijenu i upotrebu nebarijernih metoda kontracepcije. Pravilno postavljanje u odnosu na ove faktore rizika efikasno smanjuje mogunost nastanka HPV-infekcije. Stara i dobro poznata stvar je da se humani papiloma virusi naroito esto nalaze kod promiskuitetnih mukih i enskih osoba. To se oduvek leilo raznim globulama, vaginaletama, masaama i nova sredstva se uvek mogu pronai. Todoxinove kreme i vaginalete mogu biti jedno od reenja. Ali, sigurno je da e borba pomou ve postojeih, klasinih, stvari biti veoma teka. Humani papiloma virusi su, svakako, znaajni za istraivanje, posmatranje, ali i za sticanje profita nesavesnih lekara specijalista iz oblasti ginekologije. Osim obaveznih pregleda na est ili dvanaest meseci, tu su i obavezne hirurke intervencije laserom, koje

nisu ba uvak neophodne, to moe da dovede do deseminacije i reinfekcije od strane jednog ili vie partnera. Ukoliko su u pitanju veliki izrataji koji rastu i menjaju se, i zbog toga esto izazivaju i strah, bolje ih je ipak operisati. Oni se mogu otkloniti na razne naine obinim hirurkim putem, laserima, ultrazvukom i raznim drugim arobnim tapiima. Na pacijentu ostaje samo da izabere nain. Uloga lekara koji se bori za uinak se sastoji da odredi na ta e nagovoriti kog pacijenta i kako e umeti da ga prestrai. Ukoliko su bradaviasti izrataji na sluzokoi genitalija u vezi sa hormonskim disbalansom, leenje se mora sprovoditi u tom pravcu. Svakako, bolje je leiti hormonalne poremeaje dok nisu veliki, odmah od poetka, recimo psihoterapijom kod ena u menopauzi. I kod mladih devojaka i dece u pubertetu vrlo esto uplaenost promenama, novim ivotom, zadacima i izazovima, strah od neeg nepoznatog moe da dovede do ozbiljnog disbalansa hormona u vrenju. Uspostavljanjem jedne psihike ravnotee, otklanjanjem straha od odrastanja i odgovornosti, ve je sproveden jedan deo leenja. Nije na odmet ponoviti da je od presudnog znaaja odravanje higijene i adekvatnog imuniteta. Sve to je na virusnoj bazi jedino se moe savladati imunitetom do koga se dolazi preko kombinovane parenteralne, lokalne i oralne terapije. Ako je, dakle, virusno poreklo u pitanju, nikakvi specifini lekovi nee doneti izleenje, ve samo jaanje imuniteta Todoxinovim preparatimai lokalna primena Todoxinove kreme i vaginaleta. Ali, ukoliko ni to nije u pitanju, i ako je u pitanju kancerogeno oboljenje, ni Todoxinova sredstva za imunitet, ni promena higijenskih navika nee doneti poboljanje, ve e se bolest dalje razvijati. U tom sluaju, treba primenjivati pojaanu varijantu Todoxina broj 2, zajedno sa finalizatorom i kremama i vaginaletama za lokalnu primenu. Kada se jednom utvrdi priroda porekla kondiloma, treba razmotriti koliko ih pacijent dugo ima, koliko ih ima brojano i koje su veliine. Potom, kroz razgovor, treba utvrditi da li ima nekog partnera i da li je sigurna da ga nema. Mogue je i da partner ne sprovodi terapiju uredno. Leenje esto mora da se sprovodi dugo i uporno, pa tako partner mora 5, 6 puta dnevno da mae Todoxinovu kremu plus. Ovu su samo neki od parametara koji moraju da budu ispunjeni da bi tretman bio uspean. Moe se dogoditi da, ukoliko je kondilom ili papilom veliki, sporije reaguje. Todoxinova terapija (kreme, vaginalete, preparati za oralno uzimanje) prua, bez obzira na to, zatitu i izrasline veih dimenzija se mogu ukloniti radio-talasima, posle ega treba nastaviti sa korienjem krema. Znai, ne dozvoliti da se izrasline raseju. Krema mora da se koristi 5, 6 puta i uvek pre nanoenja (aplikacije) kreme potrebno je dobro oprati ruke. Nije potrebno, a ni dozvoljeno, kremu razmazivati, mackati, ve samo blago utapkati. Pacijentkinja ne bi smela da nosi nikakve uloke. to se vea tie, potrebno je da bude od prirodnih materijala (pamuka) i da bude iskuvan. Ovu su samo neki od preduslova da se infekcija nekako sanira. Ukoliko je promena i stvarno velikih dimenzija (nekoliko do desetak milimetara) i ako je pacijentkinja moe opipati rukom, onda se to moe biti poput mioma sa sakulusom. Todoxinova terapije sa primenom Todoxinovog finalizatora se pokazala uspenom i kod mioma. Samo je pitanje da li je izraslina u ravni sa koom ili koliko iznad, kao i koje je tvrdoe (da li postaje meka), ali to bi morao da pregleda lekar. Posle upotrebe vaginaleta (prema uputstvu), pacijentkinja je zatiena iznutra.

Radi kompletnog uvida u zdravstveno stanje, potrebno je imunoloki status i krvnu sliku pacijentkinje Potrebno je uz vaginalete i / ili kremu, uzimati oralno finalizator, kapsule Todoxina broj 1 i kau ili teni Todoxin broj 1. Lekar bi, kroz razgovor sa pacijentkinjom, trebalo da stekne uvid i u njeno psihiko i emotivno stanje. Samo ovakav, sveobuhvatni, tretman moe dati eljene rezultate. Ukoliko se pacijentkinja odlui da hirurki odstrani izrasline, to treba da uini, ali posle zahvata je neophodno nastaviti sa Todoxinovom terapijom u cilju spreavanja daljeg irenja infekcije. Ukoliko se tako ne postupi, moe se pojaviti druga, nova, generacija izraslina koje su inicijalno, prve, uklonjene. Za uklanjanje je najbolje koristiti radio-talase. Intervencija laserom, takodje, moe dati dobre rezultate, ali onaj ko je vri mora da bude veoma struan. Osim toga, posle zahvata laserom uvek ostaje oiljak. Veoma vano je i da se vori uhvati dovoljno duboko, jer ako se u potpunosti ne odstrani moe da se raspri jo vie. Spaljivanje azotom dovodi esto do takvog, dodatnog, irenja. Lekar koji razgovara sa pacijentkinjom mora da trai sve podatke u vezi sa prethodnim intervencijama i tretmanima, kao i subjektivni oseajem pacijenta kako je, kada su se i posle kojih zahvata ponovo pojavile izrasline... Ako se intervencije vre vie iznutra, Todoxinove vaginalete mogu da budu spasonosno reenje, budui da kondilomi mogu da zahvate genitalne organe u celini, zajedno sa uterusom. Zabeleeni su i primeri veoma mladih devojaka koje su ak i posle prvog seksualnog kontakta imale ogroman broj kondiloma koji su bili toliko sitni i tako gusto rasporedjeni, da je bilo nemogue razlikovati da li je neka od tih izraslina karcinom ili su sve papilomi. to se tie delotvornosti vakcine protiv HPV-a, moramo se zapitati, na prvom mestu, koliko traje zatita koju ona obezbedjuje? Znai, neko sa vakcinie sa 14, 15 godina (pa i sa 11), ali zatita ne traje do 40-te, 50-te godine ivota ili ak posle toga. Nijedna vakcina ne prua tako dugotrajnu zatitu. Osnovno pitanje jeste kada i koliko esto treba primati ovu vakcinu? ak i ako je vakcinacija opravdana, tanih podataka koliko traje zatita nee biti jo dugo vremena, a ako ba po njenom isteku dodjete u kontakt sa HPVom, biete zaraeni. I ta onda? Nita Vam ta vakcina ne pomae. Mogua je i situacija da dejstvo vakcine polako prestaje i da treba da se revakciniete. A ta ako se vi vakciniete, a Va partner ima odnos sa nekim ko nije vakcinisan i inficira se. Sve to moe predstavljati problem. Vakcina protiv HPV-a je jo uvek u fazi ispitivanja i treba jo dosta godina da prodje dok ne udje u redovnu, klasinu vakcinaciju. Sadanje generacije, koje e da istrpe sva ta testiranja, e morati da prodju ceo reproduktivni period da bi se saznalo ta i kako deluje. Lekari virusolozi e napisati jo mnogo strunih radova, magistratura, doktorata u na temu genoma HPV-a i na tome sline teme. Lekari moraju da postoje, ali moraju da postoje i neki drugi ljudi koji, uslovno reeno, pomau lekarima da odrade svoju misiju. Ovakve prie nisu ba prijatne za lekare, ali u pitanju je vie jedan nain razmiljanja. Treba povezati dva, tri aspekta, a ne posmatrati stvari samo iz jednog ugla treba da postoje i dobri biohemiari, fizikohemiari i drugi strunjaci u okviru naunih timova da bi njihov rad bio efektivan. Jednostrani pristup nikada ne moe da donese eljene rezultate. Postoje mnogi nauni radovi u kojima su objavljeni rezultati eksperimenata sa papiloma virusima. Tako je, recimo, ispitivan humani karcinom izazvan papiloma virusom tipa 18. Tumor je tretiran razliitim koncentracijama interferona. U laboratorijskim uslovima je dokazano da je dolo do inhibicije rasta i morfolokih promena tumora. Medjutim, kasnije je ovaj pristup

trebalo primeniti na pacijentima, ali su lekari rekli da su oni samo sposobni da utvrde prisustvo HPV-a, a da ne znaju koji je tip, da li je visokorizian, niskorizian. Problem se javio, jer to niko ne radi. Doktorati su uglavnom pisani po sistemu video sam to, izgledalo je tako, pa sam delovao time i time na to. To je ipak samo doktorat. U praksi se mora utvrditi ta je u pitanju, koje je veliine, kako izgleda i mora se dokazati da je to stvarno HPV, a ne neki drugi virus. Uglavnom treba znati tip HPV-a, da li ima neke kasnije reperkusije ili ne... Ako nije u pitanju neki od visokorizinih tipova za oboljevanje od kancera, moda ga i ne treba neto posebno tretirati, ve treba ostaviti organizmu da ga uspori i zaustavi.

Uputstvo za primenu Todoxinovih vaginaleta i Todoxinove kreme u tretiranju HPV-infekcije (infekcije humanim papiloma virusima); iritacija i ranica na sluzokoi genitalnih organa, polipa i tumorskih promena

Todoxinove vaginalete: Sastav:

- Uljani ekstrakti lekovitih biljaka: - ivanjsko cvee (Calium verum) - kiica (Erythraea centaurium) - borove iglice (Pinus silvestris) - ranjenik (Betonica officinalis) - kupina (Rubus fruticosus) - kopriva (Urtica dioica); - liofilizirani ekstrakt ljuske divljeg grodja - Todoxinov finalizator.

Delovanje:
Biljni preparat, ija su osnovna lekovita svojstva sadrana u Todoxinovom finalizatoru, ispoljava antivirusno, antitumorsko i imunomodulatorno delovanje. U vodeim svetskim zdravstvenim institucijama (kao to je NCI Nacionalni institut za kancer SAD-a), dokazano je da Todoxinov finalizator, za razliku od virucidnih supstanci, pojaava otpornost elija na infekcije virusom, a da pritom ne oteuje same elije. Ispitivanja su pokazala da preparat deluje podsticajno na proces granulacije i ubrzava epitelizaciju. Aktivni principi iz ekstrakata lekovitih biljaka sadre tanine, sluzi, etarska ulja i druge fizioloke aktivne materije koje iskazuju i znaajna antiseptike, antiflogistika, fungicidna i adstringentna svojstva. Todoxinove vaginalete predstavljaju kvalitetnu dopunu odravanju intimne higijene. Osim toga, utvrdjeno je i njihovo dejstvo na

10

ublaavanje postmenopauzalnih simptoma, poboljanju antioksidativno delovanje (uklanjanje slobodnih radikala).

mikrocirkulacije, kao i

Indikacije:
Infekcije rodnice i grlia materice uzrokovane humanim papiloma virusima (HPV), posebno tipovima 16 i 18; infekcije rodnice i okolne koe uzrokovane herpes simpleks virusom; ranice i iritacije razliite etiologije na sluzokoi genitalija kod ena; tumorske promene na enskim genitalnim organima.

Nain primene i doziranje:

Sa primenom Todoxinovih vaginaleta bi trebalo poeti zadnjeg dana menstruacije. Posle higijene intimnih delova tela, jedna vaginaleta se umee duboko u rodnicu svako vee pred spavanje, posle ega se obavezno temeljno operu ruke. Leenje traje najmanje dva meseca (dva terapijska ciklusa po 21 dan sa pauzom u toku menstruacije), a po potrebi i due, tj. do regresije lokalnog nalaza (povlaenja simptoma). Za vreme terapije, ukoliko se partner pridrava terapije Todoxinovom kremom, polni odnosi se ne moraju izbegavati, ali se mora imati u vidu da ni prezervativ nije pouzdana zatita od infekcije HPV-om! Ukoliko se pacijentkinja odlui za operativni zahtev (preporuljivo je da to budu hirurki zahvati radiotalasima ili laserom), trebalo bi da prodje jedan ciklus (21 dan) terapije Todoxinovim vaginaletama. Ako pacijentkinja nema na raspolaganju 21 dan pre operativnog zahvata, moe se sprovesti skraena terapija. Ona se sprovodi nekoliko dana, koliko pacijentkinja ima na raspolaganju, tako to se na obine tampone nanese tanak sloj Todoxinove kreme, a potom se tamponi aplikuju u rodnicu svako vee, poto se obavi intimna higijena, pre spavanja. Posle aplikovanja tampona, neophodno je dobro oprati ruke. Odmah posle intervencije, isti dan, treba poeti sa primenom Todoxinovih vaginaleta, u trajanju od 21 dan. Ovakvom primenom se spreava mogunost reinfekcije koja moe da nastane usled rasprivanja virusa, ukoliko se izrasline sa genitalija odstrane u nedovoljno dubokom sloju.

Uputstvo za raspakivanje vaginaleta iz ambalae:

Plastini poklopac sa pakovanja je neophodno podii, pa zatim kutiju okrenuti naopako. Ispupenja na gornjem delu pakovanja treba podii i odstraniti, a vaginaletu odozdo pogurati plastinim ili drvenim tapiem i izvaditi njen sadraj iz plastinog pakovanja.

uvanje:
Todoxinove vaginalete se uvaju na tamnom i suvom mestu, moe i u friideru, na temperaturi od 2 80C.

Kontraindikacije i mogue pratee pojave:

11

Trudnice i dojilje bi trebalo da, ipak, saekaju kraj trudnoe i perioda dojenja deteta, pa da ponu sa primenom Todoxinovih vaginaleta; tokom terapije se moe pojaviti obilniji vaginalni sekret; mogua je lokalna iritacija (prolazni svrab i crvenilo).

Todoxinova krema: Sastav:

- Uljani ekstrakt lekovitih biljaka: - borove iglice (Pinus silvestris) - breze (Betula alba) - divljeg kestena (Aesculus hippocastanum) - oraha (Juglans regia) - nevena (Calendula officinalis) - liofilizirani ekstrakt ljuske divljeg grodja - Todoxinov finalizator.

Delovanje:
Todoxinova krema u svom sastavu kombinuje blagotvorno delovanje biljnih sastojaka i aktivne lekovite principe Todoxinovog finalizatora. Zahvaljujui jedinstvu velikog broja komponenata, krema pokazuje snano antivirusno, antiinflamatorno, fungicidno i baktericidno lokalno delovanje. Osim toga, dokazan je njen uticaj na regeneraciju koe i sluzokoe, ubrzavanje epitelizacije i podsticanje mikrocirkulacije.

Indikacije:
Infekcije humanim papiloma virusima koji izazivaju pojavu kondiloma na spoljanjosti sluzokoe genitalnih organa kod ena i mukaraca; HPV-infekcije koje se ispoljavaju u perianalnoj regiji kod ena i mukaraca; Infekcije sluzokoe genitalnih organa kod ena i mukaraca uzrokovane herpes simpleks virusom; da bi se sluzokoa genitalija na kojoj postoje iritacije ili ranice zatitila od hlamidija, gljivica i da bi se spreila dodatna infekcija.

Nain primene:
Todoxinova krema se nanosi 5 6 puta dnevno na izrasline (kondilome, papilome), na mesto ranice ili iritacije. Kremu ne treba mazati ili masirati, ve samo neno utapkati. Potrebno je, ukoliko postoji mogunost za to, pripremiti mesto na koje se krema nanosi tako to se to mesto opere vaticom (koja je savijena u lopticu) ili medicinskom vatom natopljenom. mlakom (ne preterano toplom vodom) i nekim blagim sredstvom za higijenu (ija je pH vrednost 5.5), nikako nekim agresivnim sapunom. Obavezno je temeljno pranje ruku pre i posle nanoenja kreme. Obavezno je leenje oba partnera u trajanju od dva puta po 21 dan. Ako se partneri pridravaju terapije, polni odnosi se ne moraju izbegavati. Mora se imati u vidu da prezervativ ne titi od infekcije HPV-om!

12

Ukoliko kod ena postoje i spoljne i unutranje izrasline, potrebno je kombinovati kremu sa vaginaletama. Postupanje pre i posle intervencije uklanjanja izraslina kod ena je opisano u uputstvu za vaginalete. Ukoliko se mukarac, pacijent, odlui za operativni zahtev (preporuljivo je da to budu hirurki zahvati radiotalasima ili laserom), trebalo bi da prodje jedan ciklus (21 dan) terapije Todoxinovom kremom. Ako pacijent nema na raspolaganju 21 dan pre operativnog zahvata, moe se sprovesti skraena terapija onoliko dana koliko pacijent ima na raspolaganju. Odmah posle intervencije, isti dan, treba poeti sa primenom Todoxinove kreme, u trajanju od 21 dan. Ovakvom primenom se spreava mogunost reinfekcije koja moe da nastane usled rasprivanja virusa, ukoliko se izrasline sa genitalija odstrane u nedovoljno dubokom sloju.

uvanje:
Todoxinovu kremu je potrebno uvati na tamnom i suvom mestu, moe i u friideru, na temperaturi 2 80C. Odmah po zavretku upotrebe, kremu vratiti u friider. Preporuljivo je da se koliina kreme potrebna za jednodnevnu upotrebu izvadi iz originalnog pakovanja u neko manje pakovanje.

13