94

Neko je rekao feminizam?

Lidija Vasiljevi}

Feministike kritike pitanja braka, porodice i roditeljstva

Uvod

poslednjih nekoliko decenija, pitanja braka i porodice rezervisana su za oblasti sociologije, psihopatologije i politike. Termini, objanjenja i osnovne smernice razumevanja braka i porodice utvreni su pre vie vekova, tako da se vie i ne dovode u pitanje. Sociologija se obino bavi strukturom porodice i demografskim promenama, socijalna psihologija analizom vrednosnih sistema, a najvie prostora za analizu pruaju patoloke pojave u braku i porodici. U poslednjih desetak godina, porodica u Srbiji se nalazi u sreditu politikih kampanja i govora vezanih za nacionalnu politiku, ali brak sve ee podlee i analizi iz perspektive vrednosnih sistema i problema nasilja. Otvaranje ovakvih pitanja posle vievekovnog utanja o branom i porodinom nasilju oznaava pozitivnu prekretnicu: meutim, injenica je da se panja i dalje poklanja iskljuivo posledicama problema, a ne i njihovim uzrocima. Koliko je feminizam, uopte uzev, doprineo drugaijem posmatranju braka i porodice? Feministike teoretiarke su pokrenule

95
II poglavlje: lino i politiko

mnoge praktine promene u tretmanu pitanja nasilja u braku i porodici, zbog ega im pripadaju zasluge za otvaranje jedne od najveih tabu tema. Odnosi u braku, obavljanje kunih poslova, identitet udate ene i ene van brane zajednice pitanja koja su sistematinije pokrenuta ezdesetih godina XX veka i danas su aktuelna i nerazreena. U teorijama i feministikoj praksi, problem braka i porodice obraivao se i direktno i indirektno kroz teme tradicionalnih drutava, sistemske opresije, muke dominacije, seksualnosti i seksualnih sloboda, kao i enskog identiteta. Polazne osnove svih kritika su sline, i pre svega se tiu razliitih uloga i znaaja koji se pripisuje mukarcima i enama u braku, dok se naini na koje se ova pitanja potom razrauju, razlikuju u meri u kojoj se i feminizmi meusobno mogu razlikovati.1 Znaaj tradicionalnog koncepta porodice u veini razvijenih zemalja, pa i kod nas, poeo je da se gubi. Ove promene su veoma spore, ali su primetne. Broj dece po porodici se iz decenije u deceniju smanjuje, poslovi u domainstvu se vie nego ranije dele, iako neravnotea u ulogama i vrednovanju branih saputnika i dalje opstaje. Naalost, opstaje i nasilje. U ovom radu u nastojati da pruim pregled stavova razliitih feministikih teoretiarki, spomenuu neka njihova dostignua i propuste, a na kraju u se dotai i pitanja oinstva, istopolnih zajednica i perspektive tretmana ovih problema.
Nastanak porodice Mit o mat r ijarhat u

Po zagovornicima matrijarhata iz XIX veka, porodica je u svom razvoju isprva prola kroz period kada se sa sigurnou moglo utvrditi jedino ko je majka, a ne i ko je otac, te se stoga porodina loza raunala po majinoj strani. Pretpostavlja se da je tada ena bila veoma potovana kao jedini priznati roditelj, ali i zbog napornog rada na ouvanju domainstva u kojem je vodila glavnu re. Po Engelsovom (Engels) miljenju, to drevno doba donosi i prvobitnu podelu rada meu polovima: ene vode brigu o zajednikom do1. Zbog raznorodnosti teorijskih koncepata i ideja, u tekstu se esto koristi termin feminizmi, jer pokriva raznovrsnost obuhvaenu fenomenom feminizma.

96
Neko je rekao feminizam?

mainstvu, dok se mukarci staraju o lovu, a kasnije i o stoci. Tada nije bilo privatnog vlasnitva, ni bitnijih razlika meu lanovima drutva, te samim tim nije bilo ni metoda prinude. Organizacija ivota i sve obaveze bile su na dobrovoljnoj osnovi. Pad ene, to jest promena njenog poloaja u drutvu, smatra Engels,2 poinje s pojavom privatne svojine kao posledice vika u proizvodnji. Prema tezi koju su podravali Bahofen (Bachofen),3 Morgan (Morgan) i Engels,4 matrijarhat, kao faza razvoja drutva i porodice, prethodila je patrijarhatu, koji nastupa kada s prvobitnim oblicima svojine mukarci preuzimaju primat od ena. Kritike upuene ovoj tezi tiu se, pre svega, izjednaavanja matrilinearnosti i matrilokalnosti s hijerarhijskom prevlau ena, koja istorijski nikada nije dokazana. Zameralo joj se i pojednostavljivanje istorijskog razvoja. Najzad, jo je vei problem to ova teza posredno opravdava uvoenje patrijarhata, koji legitimno smenjuje zlatno doba ena, kojima se onda implicitno pripisuje krivica za gubljenje jednom posedovane moi. Pristalice teze o prvobitnom matrijarhatu njegov krah lociraju u pitanju nasleivanja. Kako je u tom ranijem obliku porodine zajednice matrijarhalno pravo priznavalo samo majinu liniju, tako je i lino vlasnitvo preminulog pripadalo njegovim roacima po majci. Meutim, usled gomilanja bogatstva koncentrisanog u rukama mukarca (a zato je do toga dolo, ne znamo), paralelno je rastao njegov znaaj u drutvu i elja da se na njegove potomke prenese njegovo naslee. Ta potreba uslovila je uguenje matrijarhalnog prava. Teoretiarke koje se bave antropologijom ene, poput En Lejn (Ann Lane) i Elinor Likok (Elionore Lickok), kritikovale su Engelsovu tezu o velikom porazu enskog pola, i Levi-Strosovu (Levi-Strauss) uticajnu tezu o funkciji ena kao sredstvima razmene u sistemu egzogamije.5 Prema miljenju En Lejn, Engels nije uspeo da dokae navodnu uzronu vezu izmeu podreenosti ene i pojave
2. Engels, Fridrih. Poreklo porodice, privatne svojine i drave , Nae snage, Zagreb, 1924. 3. vajcarski pravnik i klasicist koji je zastupao gledite o prvobitnom postojanju matrijarhata; 1861. godine objavljuje delo Materinsko pravo istraivanje religiozne i pravne prirode matrijarhata u drevnom svetu . 4. Papi, arana. Patrijarhat, u Enciklopedija politike kulture , Savremena administracija, Beograd, 1993. 5. Papi, arana i Lydia Sklevicky. Antropologija ene , XX vek, Beograd, 2003.

97
II poglavlje: lino i politiko

eksploatatorskih klasnih odnosa. Prihvatanje prvobitne podele rada kao neeg prirodnog (i neproblematinog), nedovoljno je jasno i simplikovano objanjenje pojave klasa. Veina autorki iz ove oblasti istie povezanost polne podele rada i nastanka dihotomije privatno/javno, koja je odravala nejednak poloaj mukaraca i ena u drutvu. Drugi autori, poput Mejna (Maine) i Vestermarka (Westermark), tvrde da je od samih poetaka nastanka drutva vladao patrijarhat, ime se uloga ene potpuno degradira i svodi na puko raanje potomstva svom muu. Mejn je grau za sopstvenu argumentaciju, na primer, nalazio u Svetom pismu i rimskom pravu. No, bilo da je istinita jedna ili druga teza, injenica je da se nadalje kroz istoriju brak u veini drutava ostvarivao na patrijarhalni nain. ena je podreena muu, njena uloga majke ima prevashodni znaaj, a brani odnosi su neravnopravni i nepovoljni po enu. injenica da nijedna teza nije odnela konanu pobedu, posledica je oskudne dokazne grae.6 Isto tako, injenica da postoje obe te teze nije, naalost, pomogla da se poloaj ena pobolja, i patrijarhalni koncept i dalje ostaje na snazi.
D olaz ak pat r ijarhata na vlast

U istorijskom pogledu, termin patrijarhalna porodica oznaava tip porodice seljaka s privatnim poljoprivrednim posedom, u kojoj vlada princip stareinstva, a uloge su strogo podeljene i odreene biolokim kriterijumima.7 Iako je formalni sastav ovih porodica nestao, mentalitet koji ih je krasio i danas se zadrao, a karakteristina svojstva uloga u porodici u manjoj ili veoj meri jo uvek su na snazi. Autoritet oca/mua smatra se neprikosnovenim, i on u rukama dri sve rukovodee funkcije. Od ene, pak, zavise emotivni odnosi u porodici, te se one esto nalaze u unutranjem i spoljanjem koniktu svojih uloga i oseanja. Pre formiranja srednje graanske klase, evropska porodina formacija, uz iznimna odstupanja, odgovara opisanom paradigmatinom modelu. Pod uticajem nastanka buroazije, brak postaje
6. Ibid, str. 244. 7. Grupa autora, Ljubav, seks, porodica , Sloboda, Beograd/Novi Sad, 1981.

98
Neko je rekao feminizam?

daleko licemerniji, ali ne mnogo povoljniji po poloaj ene u drutvu. Buroaski brak uvodi princip dobrovoljnog pristanka na branu zajednicu, iako on dugo samo u veoma retkim sluajevima zaista predstavlja izbor samih suprunika, a ne njihovih porodica. Znatno kasnije, u XIX i XX veku, pod uticajem slobodarskih ideja, brak poinje da garantuje i jednaka prava i dunosti suprunika. Taj takozvani demokratski tip porodice nastaje pod uticajem industrijalizacije i graanskih revolucija. Novi ekonomski odnosi nameu ukljuivanje ena u proces rada izvan kue, usled ega autoritet mukarca samo naoko opada, da bi zapravo preuzeo drugu formu. Sa socijalne take gledita, osnovni element demokratizacije porodice je sve snanije ispoljena emancipacija ene. Meutim, dokle god govorimo o popravljanju situacije u korist ena, a ne o korenitoj promeni koja zahteva postojanje istinske ravnotee u odnosima, zadravamo se samo na polju reformi. Tek e savremena porodica eni doneti vie manevarskih mogunosti i vie oblika sublimacije problema. Patrijarhat je, tako se ispostavilo, veoma ilava tvorevina, koja uprkos svim promenama opstaje u nekom od svojih moguih oblika. Iz forme apsolutne dominacije na polju ekonomske, reproduktivne i seksualne kontrole, preselio se u odabrane oblasti, koje su po pravilu opet one najblie poljima moi i odluivanja.
Ilustracija s poetka XX veka koju potpisuje izvesni Patriota:

ENA : Done! Gde je ostatak tvoje plate? Kako da platim gazdi za stan i kako da nahranim decu? MU : uti! Ne tie te se ta ja radim s mojim parama.

99
II poglavlje: lino i politiko

A rhet ipsko i mitsko vienje ene u braku

Izvorne, arhetipske oblike enstvenosti opisuju mitovi i legende svih kultura, kao i poezija, proza i zabeleena verovanja. Sistematizacije tih oblika gledanja na ene nalazimo u literarnoj, istorijskoj i psiholokoj formi. Mo ene da stvori novi ivot oduvek je izazivala divljenje, ali i zazor. Mitovi reektuju tu udvojenost straha i divljenja u stvaranju mitolokih bia, legendi i tabua. Boginje, mitska bia, poput sirena i vila, arobnice, i naroito vetice svojim simbolikim ustrojstvom jasno odraavaju ovaj arhetip. Primera radi, budui da je neudata i bez dece, vetica je opasna. Ona je mona i nezavisna, te je zbog toga po pravilu kanjena. Kako su ovi oblici arhetipskog nastajali i zato su opstajali kroz istoriju? Ideologija braka je podravala ovakvo udvojeno vienje ene, podupirui verovanje da se njena uloga zasniva na prirodnom poretku stvari. Postoje i mitovi koji direktno govore o prvobitnom matrijarhatu i izgubljenoj bici ena: recimo, u mnogim plemenima June Amerike i u oblasti Amazona, ene se i danas kanjavaju smrtnom kaznom ukoliko se meaju u muke stvari i dodiruju muke svetinje (oruje, ratniku odeu), usled verovanja da su svojevremeno izgubile u borbi s mukarcima.8 Brojni mitovi variraju temu da dok su posedovale mo, ene nisu znale kako da rukuju njome, te zbog toga danas ispataju. Tako je i sa starozavetnim predanjem o Evinom prvobitnom grehu, koji svaka ena kroz istoriju ponovo ispata. Prema tome, mitovi su vekovima prenosili poruku da ena samoj sebi nije dovoljna, i da moe biti opasna ako je sama, te, shodno tome, uz nju mora uvek biti neko da je ukroti, kontrolie i urazumi. U patrijarhatu ta uloga prvo pripada ocu, a potom suprugu.
S a v r e m e n i m i to v i i n a s i l j e

emu slue mitovi u dananje vreme, i mogu li imati negativan ili destruktivan uticaj na savremeni brak? Razmiljanja o eni, proistekla iz mitskih predstava, polaze od cepanja na dobar i lo objekt. Arhetipski dualizam ene koja se javlja ili kao devica ili kao kurva, neophodan je radi investiranja negativne energije u loe projekcije
8. Papi, arana i Lydia Sklevicky, Op. cit.

100
Neko je rekao feminizam?

mukih potreba. Hrianstvo je takoe doprinelo ovakvom poretku stvari gradei vievekovnu dogmu o bezgrenoj Majci i grenoj ljubavnici, koje se ne mogu integrisati u jednu osobu. Govorei o mitovima koji podravaju nasilje u porodici, Marina Bogdanovi izdvaja stereotip o eni koja se rtvuje za svoga mua, oca, brata (Antigona, Penelopa), ili za naciju (Kosovka devojka).9 ena bi uvek trebalo da tei moralnoj istoti i rtvovanju, bilo da time okajava prvi greh, ili udovoljava svom mukarcu. S druge strane, mitski model mukarca uglavnom poseduje dva lica: on je ili nasilnik ili ranjeno dete. Uklapanjem takvog mukog i enskog modela dobija se nasilan brak, u kojem ena ima razumevanje za mukarca, jer uspeva da sagleda njegovu unutranju lepotu i krhkost, i stoga moe da razume njegove agresivne ispade. En Belfor Ulanov (Ann Balfour Ulanov) tvrdi da ene trpe nasilje u braku i prisile na seksualne odnose, da bi odrale predstavu o pravoj eni, koja se odvajkada prenosi s kolena na koleno.10 Drutvo podrava obrazac nasilnik/rtva, podstiui kulturne stereotipe o negujuem ponaanju karakteristinom za ene, i o neartikulisanosti kod mukaraca. Insistirajui na modelu oteenja koji se takoe oslanja na drevne mitske predstave, ak i psihoterapijska praksa veoma esto nalazi razumevanja za nasilje.
Feministi ka vi enja braka i porodice e n a : i z m e u p r i r od e i k u l t u r e

injenica da ene imaju sposobnost da raaju, dovela je do povezivanja ena sa prirodom i prirodnim ciklusima. Ta zioloka specinost ena koriena je kroz celu istoriju oveanstva da bi se objasnile i opravdale razliite pozicije polova. Jedna od osnovnih
9. Marina Bogdanovi, Mitovi koji podravaju nasilje, Mapiranje mizoginije, I deo , AIN, Beograd, 2002. Otelotvorenje nacionalnog, pravoslavnog i patrijarhalnog balkanskog stereotipa u Srbiji devedesetih godina bila je Majka heroja, ikona majinstva, vere i tradicionalizma. Karakteristina po spoju svih stereotipa, elja i potreba mukaraca u ratnim vremenima, nju krasi izrazito kontradiktorni identitet: deseksualizovana kao majka i dehumanizovana kao ena koja e i svoju decu rtvovati za dobro otadbine, ona ak i mukarcu prividno prkosi. Videti i Biljana Bjeli, Lekar, Majka, ena, Mapiranje mizoginije II deo , AIN, Beograd, 2005. 10. Isto, str. 2.

101
II poglavlje: lino i politiko

pretpostavki patrijarhata bila je da mukarac raspolae enskim telom i svim njegovim proizvodima, dok je funkcija ene da sprovede ono za ta je bioloki determinisana i da svoje proizvode svojevoljno podari mukarcu. eri Ortner (Sherry Ortner) ukazuje na vezu izmeu enskog i prirode, naspram veze mukog i kulturnog, odnosno drutvenog.11 Budui da pripada kulturi, ali da sve vreme deluje kao da ima vre veze sa prirodom, ena se esto sagledava kao da je smetena negde na mei ova dva podruja. Taj poloaj na prelazu iz prirode u kulturu i drutvo, dugo se shvatao kao izvor njene nejednakosti u odnosu na mukarca, ija je veza sa prirodom u razvijenijim zajednicama tek neznatna. S druge strane, ta joj je pozicija omoguavala i ulogu posrednika. Naime, u tradicionalnim obrascima branih odnosa, mukarac je taj koji reprezentuje porodicu u spoljanjem svetu svetu drutva i kulture, dok je ena spona, unutranja veza meu lanovima porodice, kojoj se dodeljuje uloga da zajednike potomke uvodi u svet kulturnih znaenja i simbola. Feministkinje nisu jednoglasne oko problema povezanosti ene i prirode, koja se esto svodila na pitanje telesnosti. Neke istaknute predstavnice feministike teorije u razliitim vremenima isticale su da je bioloka razlika meu polovima najvanija od svih razlika. Simon de Bovar (Simone de Beauvoir) smatra da je ena prilagoenija zahtevima svog ovuluma, nego samoj sebi.12 Njena je nesrea u tome to je bioloki predodreena da ponavlja ivot, dok za nju samu ivot ne sadri razloge svog postojanja.13 Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft) je krajem XVIII veka u slinom duhu izriito ogorena na telesne cikluse i raanje, smatrajui ih osnovnim ogranienjem za ene. A ulamit Fajerston (Shulamit Firestone), predstavnica ranog drugog talasa feminizma, postaje zagovornica novih tehnolokih mogunosti regulisanja reprodukcije koje bi oslobodile ene iskljuivosti uloge majke.

11. Ortner, Sherry, Is Female to Male as Nature is to Culture? u Woman, Culture and Society , ur. Michele Rosaldo i Louise Lamphere (Stanford: Stanford University Press, 1974). 12. De Bovoar, Simon. Drugi pol I-II ., Beograd, BIGZ, 1982, str. 52. 13. Isto, str. 92.

102
Neko je rekao feminizam?

enska seksualnost i mo reprodukcije tako, pored biolokih, postaju i odreujue kulturne odlike ena, koje su zaslune za njihovu zavisnu poziciju: ene su u patrijarhatu nesposobne za samostalnost, poto im je uvek neophodna zatita. Da li to, meutim, proizlazi iskljuivo iz enske biologije, ili i drutvo ima udela u ovakvoj postavci stvari? Nensi odorov (Nancy Chodorow), na primer, bliskost ena i prirode objanjava univerzalnim iskustvom socijalizacije ena. Drutvene konstrukcionistkinje, meu kojima se pored odorov moe spomenuti i Dulijet Miel ( Juliet Mitchel), i na neto drugaiji nain, Julija Kristeva ( Julija Kristeva), imaju manje kritian odnos prema telu, i u njemu ne vide samo prepreku, ve ga, pod uticajem psihoanalize, posmatraju kao bioloki objekt, ije je funkcionisanje drutveno, politiko i reprezentativno. Za savremene feministkinje poput Lis Irigaraj (Luce Irigaray), Monik Vitig (Monique Wittig), Gajatri Spivak (Gayatri Spivak) i, posebno, Dudit Batler ( Judith Butler), telo je od sutinskog znaaja za razumevanje drutvenog, psiholokog, i pre svega politikog delovanja ene. One na razliite naine odbacuju dualizam telo/ duh (dua, um), a smo telo smatraju prostorom preplitanja kulturnih i politikih znaenja.14 Kao mogue reenje za postojea neslaganja i protivrena shvatanja tela, Elizabet Gros (Elisabeth Grosz) predlae temeljnu promenu koncepcije telesnosti, koja e se oslanjati na izbegavanje dihotomnih objanjenja i biologizma, kao i na to da se telo ne povezuje samo s jednim polom.15
Feminist ike kr it ike t ra d i c i o n a l n o g k o n c e p ta b ra k a i por od i c e

Tradicionalno vienje braka i porodice podrazumeva da je porodica kamen temeljac i osnovni stub drutva. Porodica prua emotivno, ekonomsko i moralno utoite, zatitu od sveta, i model uenja o realnosti u malom. Dovesti porodicu i njene dogme u pitanje, u ovakvom bi univerzumu znailo pristajanje na haotini i
14. Videti predgovor knjizi Elizabet Gros, Promenljiva tela , Centar za enske studije, Beograd, 2005. 15. Isto, str. 46-49.

103
II poglavlje: lino i politiko

Kad bi se za mene samo udala ti mogla bi sva enska prava imati, Da ostaje budna uvee do kasno dok ja u lumperaj idem, A ako te stvari ne zadovolje tenje due tvoje Moe donet' i uglja i oprat' svo sue moje, Kao stvarno pravi mu, biu uzoran Pa reci da me hoe da budem tvoj DRAGAN

potencijalno nemoralni poredak, koji bi za sobom svakako povukao uruavanje osnovnih drutvenih vrednosti.16 Postoje razliita shvatanja o tome kako je porodica postala osnovna forma suivota. Feministika teorija se bavila brakom i branim odnosima uglavnom identikujui brak kao instituciju kojom se reprodukuju rodne kategorije, smatrajui ga mestom eksploatiue podele rada i podreenosti ena.17 Odnosi u tradicionalnom braku odreeni su na liniji dominacija-subordinacija, jer u braku vlada stalna nejednakost. Naini na koje dominantne grupe i pojedinci uklopljeni u uloge dominacije ostvaruju svoju mo se razlikuju. Jedan od njih se tie drutvenog vrednovanja, koje ponekad dosee i do mistikacije funkcija dominantnih i nipodatavanja uloga i osobenosti potinjenih. Primenjen na brak, ovakav model bi predstavljao konstantno podsticanje muke dominacije, koja se iscrpljuje u ulozi oca porodice, i umanjivanje vrednosti (u ekstremnim sluajevima, do samog prezira) ene i enskog rada u domainstvu. Prema miljenju Din Bejker Miler ( Jean Baker Miller), potinjenima se obino kae da nisu u stanju da obavljaju uloge koje ele.18 Za dominantnu
16. injenica je, meutim, da je razotkrivanjem mranih porodinih tajni i izlaskom u javnost s priama o nasilju, zlostavljanju i traumatizujuim aspektima braka, sve tee ouvati neukaljanu sliku o svetosti porodice, te se i sama porodica sve ee dovodi u vezu s brojnim negativnim pojavama. O tome e biti vie rei kasnije u tekstu. 17. Mrevi, Zorica (ur.). Renik osnovnih feministikih pojmova , IP arko Allbulj, Beograd, 1999. 18. Bejker Miler, Din. Dominacija i potinjenost, Feministike sveske 7-8, 1997.

104
Neko je rekao feminizam?

grupu je teko i da zamisli da je neko ko je potinjen sposoban da obavlja ono to eli, a jo je vanije to je i samim potinjenima to teko da prihvate.19 Jednu od najranijih sveobuhvatnih kritika braka i tradicionalnog vaspitanja devojica za brak, iznela je Meri Vulstonkraft u Odbrani prava ene,20 gde kroz kritiku Rusoovog (Rousseau) Emila govori o degradaciji ena kao individua koja zapoinje njihovim vaspitanjem za potinjenost. Herijeta Tejlor Mil (Harriet Taylor Mill) takoe kritikuje brak i govori o neravnotei branih uloga, ali vidi reenje u enskoj emancipaciji i popravljanju poloaja ena, omoguavanjem vie prava enama u branom ivotu.21 Anarhistkinja i feministkinja individualistike orijentacije, Ema Goldman (Emma Goldman), takoe se veoma protivila braku.22 Smatrala je da je neto najokantnije to se moe zamisliti odricanje odrasle, zdrave ene, pune ivota i strasti, od svojih elja, duha i zdravlja zarad udaje. Brak je degradirajui za enu: Brano osiguranje enu osuuje na doivotnu zavisnost, na parazitizam, potpunu beskorisnost, individualnu i drutvenu. Mukarac takoe plaa svoj deo, ali kako su njegove sfere ire, brak ga ne ograniava toliko koliko enu. Njegovi okovi su vie ekonomski.23 Takozvani reformistiki enski pokreti kakvi su se javili etrdesetih godina u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koji su kasnije prozvani pokretima za emancipovane domaice, ija je tradicija nastavljena formiranjem mnogih amerikih organizacija od ezdesetih godinama naovamo, koje su katkad bile naklonjene desnici (NOW, FEW, WEAL), nisu insistirali na korenitim promenama poloaja ena. Njihova ideja je bila da je potrebno poboljati uslove ivota, uklopiti uloge radne ene i domaice, ali da treba izbei svako politiko talasanje. Koliko su bile konzervativne, jasno se moe videti u njihovim zahtevima da se po svaku cenu ouva porodica, uz podrku klasinom konceptu enske seksualnosti. Te takozvane
19. Nedovi, Slobodanka. Savremeni feminizam , Cesid, Beograd, 2005. 20. Vulstonkraft, Meri. Odbrana prava ene , Filip Vinji, Beograd, 1994. 21. Videti Mil D.S., Herijeta Tejlor Mil, Rasprave o jednakosti polova , Filip Vinji, Beograd, 1995. 22. Goldman, Emma. Anarhizam i feminizam , AIN, Beograd, 2001. 23. Ibid, str. 28.

105
II poglavlje: lino i politiko

liberalno orijentisane feministkinje usredsreene su na reformu i prilagoavanje postojeeg sistema, gde spada i brak, a ne na njegovo korenito menjanje. Kada se 1963. godine pojavila knjiga Feminine mistique (Mistika enstvenog) Beti Fridan (Betty Friedan), liberalni koncept dobija jednu ozbiljnu kritiku porodice i braka, koje ona naziva udobnim koncentracionim logorom. Fridan insistira na tome da ene mogu i treba da oekuju mnogo vie od ivota, pored i izvan braka i porodice. Meutim, ni ona ne govori o zameni ideje braka nekom drugom, ve samo o potrebi promene koncepta traganja za branom sreom kao jedinim nainom samoostvarenja.24 Druga uticajna struja ranog drugog talasa, marksistike feministkinje, analizirala je brak kao normativni polni model koji se primenjuje i u drutvenim institucijama. Brak je forma radnog ugovora u kojem mu prisvaja plodove neplaenog rada ene, to predstavlja oblik drutvene eksploatacije.25 Sve leviarski orijentisane feministkinje otricu svoje kritike usmeravaju ka kapitalizmu kao nosiocu strukturne opresije i eksploatacije ena, koju on, svakako, nije izmislio, ve ju je samo po tradiciji ukljuio u svoju lozoju. Feministike teoretiarke analizirale su brak i iz perspektive njegove nametnute i prividne univerzalnosti, ime se insistira na samo jednom ispravnom modelu, koji, samim tim, nuno mora biti heteroseksualan. Francuske teoretiarke su posebno razmatrale brak kao instituciju koja ograniava i gui ensku osobenost i kosmiki libido ena (reima Elen Siksu [Helene Cixous]), insistirajui na tome da se njihov potencijal ne moe ostvariti kada se uklapaju u muke obrasce razvoja, delovanja i ivota uopte. S obzirom na to da je polnost i seksualna elja kroz celu istoriju dolazila u paketu sa brakom, merila seksualnog razvitka devojice u enu, kao i merila seksualnog uitka, diktirali su mukarci.26 ena je duna da odrava i uva elju mukarca, i na taj se nain brana i seksualna ekonomija ostvaruje vekovima.
24. McElroy, Wendy. Marriage and the Family An Ideological Battleground , Oxford University Press, 1996. 25. Videti Nedovi, Op. cit. 26. Irigaraj, Lis. Taj pol koji nije jedan, Gledita 1-2/1990.

106
Neko je rekao feminizam?

Bavei se istraivanjem uzroka nasilja u porodici, feministike teoretiarke i praktiarke posmatrale su brak kao okvir u kojem se sprovodi najvee nasilje nad enama, ugraeno u same njegove temelje. Jedno od najradikalnijih tumaenja ove postavke svakako je teza ermejn Grir (Germaine Greer), koja smatra da je primarni odnos mukaraca i ena mrnja.27 Dokaz za to prua, prema njenom miljenju, vievekovno maltretiranje ena u zajednikom ivotu, kao i stalne pojave masovnih silovanja, to jest ponaanje koje kod mukaraca dolazi do izraaja u izmenjenim stanjima svesti. Njen predlog kako da se to promeni je jednostavan: ne treba se udavati. Ako se ipak odlue na brak, ene bi trebalo da se ponaaju kao da nisu udate, i da menjaju partnere.
Brak i polna polit ika

U svojoj slavnoj knjizi Sexual Politics (Polna politika) Kejt Milet (Kate Millet) tvrdi da, kada govorimo o odnosima meu polovima, moramo govoriti o politici polova, zato to na taj nain rasvetljavamo prirodu njihovog uzajamnog odnosa i ekonomski karakter meuzavisnosti, koji svoj posebni izraz dobija u porodinoj strukturi.28 Marginalizacija ena se opravdavala lozofskim, biolokim, sociolokim i religijskim argumentima, a porodica je, prema Bronislavu Malinovskom (Bronislaw Malinowski), najvaniji represivni mehanizam uz iju se pomo odrava nejednakost polova: Porodica je kamen temeljac sistema drutvene stratikacije i istovremeno drutveni mehanizam za njeno odravanje.29 Patrijarhat je politika institucija, smatra Milet. tavie, patrijarhat predstavlja primarni oblik drutvenog porobljavanja,30 iji opstanak omoguuje da i drugi oblici porobljavanja (rasni, politiki i ekonomski) nastave da postoje. Patrijarhat se kao politiki sistem odrava prvenstveno ideolokim sredstvima, naime socijalizacijom oba pola posredstvom drutvenih institucija tako da oni prihvataju polnu nejednakost kao neto to je prirodno i normalno. A
27. Nav. u Herman Lewis, Judith. Trauma i oporavak , Druga, Zagreb, 1996. 28. Millet, Kate. Teorija politike polova, Marksizam u svetu , br. 8-9, 1981. 29. Nav. u Tajfel, Henry. Human Groups and Social Categories , Oxford University Press, 1987. 30. Millet, Op. cit., str. 37.

107
II poglavlje: lino i politiko

osnovna jedinica u kojoj se takva socijalizacija vri jeste porodica u kojoj oduvek dominira mukarac, to proizlazi iz ekonomski determinisane strukture porodice. Mu je taj koji zarauje, dok enin rad nema trinu vrednost, i na taj nain ekonomska mo koja je u rukama mukarca, postaje osnovni instrument reprodukovanja patrijarhalnog poretka. Ovo stanje stvari, najzad, podupire i sistem obrazovanja, koji je ustanovljen tako da produbljuje razlike meu polovima, ostavljajui enama iskljuivo enska zanimanja i onemoguavajui im pristup onim profesijama koje ine strukturu vlasti: obuene da prihvate enstvenost kao svoju glavnu vrlinu, ene ne mogu ni prevladati svoj inferiorni drutveni poloaj.31
Polni ugo vor : telo u najam

Dame, oprez...
Kompjuteri budunosti mogli bi biti previe sloeni za vas. Upamtite, ne lupajte previe svojom glavom. Os t an i t e u k u h i n j i .

U svojoj knjizi Polni ugovor, Kerol Pejtmen (Carole Pateman) pokuava da objasni genezu patrijarhalnog poretka i nain na koji on, u izmenjenom vidu, opstaje i danas.32 Za njenu analizu, jasno je, centralna je ideja polnog ugovora, odnosno branog ugovora koji po modelu drutvenog ugovora sklapaju mukarci i ene. Teorija drutvenog ugovora, u svojim razliitim formama, znaajna je, prema Kerol Pejtmen, zato to predstavlja prekretnicu u tretiranju pitanja jednakosti i ljudske slobode. Njena osnovna postavka je da su u takozvanom prirodnom stanju (stanju u kojem se svi ljudi po prirodi nalaze, odnosno u kojem su pre no to nastane drava) svi ljudi slobodni i jednaki. Kao takvi, oni se udruuju i sklapanjem drutvenog ugovora osnivaju graansko drutvo, odnosno dravu (zavisno od autora teorije, meu koje od poznatijih lozofa spadaju Hobs [Hobbes], Lok [Locke], Ruso, Kant [Kant] i Rols [Rawls]). Drava im omoguuje sigurnost koju u prirodnom stanju ne mogu imati, ali im zauzvrat oduzima izvesne slobode i namee im graanske dunosti. Meutim, drava ljudima ne oduzima jednakost. Drugim reima, teorija drutvenog ugovora
31. Ibid. 32. Pejtman, Kerol. Polni ugovor , Feministika 94, Beograd, 2001.

108
Neko je rekao feminizam?

(dakako, uz razliita odstupanja) sve ljude pretvara u ravnopravne graane brau, odmenjujui raniji patrijarhalni koncept drave kao nadreenog koji vlada svojim podanicima apsolutnom vlau. Kerol Pejtmen, meutim, istie da nisu svi ljudi koji sklapaju ugovor jednaki po nekim lozoma, neki to nisu ni u prirodnom stanju, a svi se, na ovaj ili onaj nain, slau da po ustanovljenju drave ene nemaju jednaka prava s mukarcima. Oinski patrijarhat vie, dakle, ne vai za mukarce, ali zadravanjem polnog ugovora, i dalje vai za ene. Pejtmen tu situaciju naziva bratskim patrijarhatom, a brak odreuje kao instituciju koja uva odreene oblike drutvene hijerarhije. Subordinacija supruge u braku u poetku se poredila s podreenou robova i posluge, a kasnije s podreenou radnika, ali nijedno od tih poreenja zapravo ne odslikava sutinu ovog odnosa. Ugovorni odnos koji predstavlja brak, razlikuje se od svih ostalih po neravnopravnosti ugovornih strana, to jest suprunika, i po nemogunosti ma koga od njih da promeni zadate uslove. U istorijsko-ekonomskom razvoju, proizvodnja je iz porodinih manufaktura prela u kapitalistika preduzea. U javnoj sferi koja se formirala oko kapitalistikog trita, jedan obini nadniar kao graanin postaje jednak svom poslodavcu. Supruga-domaica, meutim, i dalje ostaje u privatnoj sferi domainstva, no kako su odnosi nejednakosti u toj sferi takvi po prirodi, oni ne umanjuju univerzalnu jednakost javnog sveta. Brani ugovor tako ostaje jedini primer domaeg radnog ugovora, tako da se brani odnosi mogu smatrati zaostatkom predmodernog domaeg poretka, to jest jedinim aspektom starog sveta koji jo uvek nije transformisan ugovorom. Da li su feministike teoretiarke uticale na brak kao na instituciju? Veinu reformi zakona o braku inicirale su feministkinje. Mnoge od njih su danas usvojene, mada se brani ugovor i dalje razlikuje od ostalih formi ugovora. Jedna od taaka vrlo vrste kritike je njegova nedostupnost za itanje (pre braka), kao i nepostojanje alternative date u pogledu nekih drugih ugovora koje moemo da izaberemo. Specinost branog ugovora je i u tome to on ne stupa na snagu, dok se ne potvrdi usmenim da.33
33. Ibid, str. 165-175.

109
II poglavlje: lino i politiko

Podravale brak ili ne, feministike teoretiarke kritikuju poloaj ena u braku i osporavanje drugaijih oblika zajednica, koje nailaze na osudu zbog svoje nelegitimnosti i/ili nemoralnosti. Pojedine radikalne feministkinje u ovom ugovoru prepoznaju prinudu na heteroseksualnu vezu, iji je osnovni cilj kontrola ena i sputavanje enske seksualnosti. Kako bilo da bilo, da bi teorija ugovora bila odista validna to jest, da bi odista svi ljudi bili jednaki drutvene institucije, meu kojima je i brak, moraju pretpostavljati meusobno jednake uesnike i izostanak prisile.
Egalitar ni f eminiz am odbacivanje roditeljst va

U ranoj fazi drugog talasa feministikog pokreta, materinstvo se smatralo kljunom takom enske opresije. Kritike braka polazile su od predloga za poboljanje poloaja ena unutar brane zajednice, dakle, od predloga kako da se u sam brak uvede neto novo, do njegovog totalnog odbacivanja, koje je esto podrazumevalo i odbacivanje materinstva. U ovoj fazi razvoja feministike misli, akcenat se stavljao na osvajanje javne sfere, a sve dok je ena prihvatala ulogu majke, pristup toj sferi morao joj je biti otean ili ak nemogu.34 Simon de Bovoar je, primera radi, u duhu egzistencijalne lozoje odredila enu kao Drugog, ali je na objanjenje o enskoj potinjenosti nisu navele teorije biolokog determinizma. De Bovoar tvrdi da zbog funkcija odgajanja i reprodukcije, ene ne mogu biti sutinski slobodne. Zbog toga je, ak i linim primerom, insistirala na tome da enu ne mora da denie njena materica, jer je mogue imati ivot i izvan svoje reproduktivne uloge. Drugi pol daje znaajan prostor istraivanju poloaja ena kao supruga i majki. ene ne dovode u pitanje muku vlast u braku zbog sopstvene ekonomske zavisnosti i reproduktivne funkcije. Mada je de Bovoar prepoznala da je tradicionalni oblik braka trenutno u periodu tranzicije, ona je ostala pri stavu da je unutar institucije braka ena potinjena, sekundarna i u parazitskom odnosu. Jednakost u braku ostaje iluzija sve dok mukarci zadravaju iskljuivu ekonomsku odgovornost. Novoj eni je, prema njenom miljenju, potrebna
34. Gros, Op. cit., str. 37.

110
Neko je rekao feminizam?

ravnotea i slobodna razmena meu polovima. Parovi treba da ive u savrenoj jednakosti. Ideal muko-enskih odnosa predstavlja izbalansiran par koji ne ivi kao zatvorena elija, ve se odvojeno integrie u drutvu. Takav par bi pokazao jednakost u razlici i razliku u jednakosti,35 prepoznajui Subjekt jedno u drugom. Pitanje majinstva Simon de Bovoar odreuje kao pitanje izbora. ena moe da odabere da li e krenuti tim putem, ili e sebe ostvariti na neki drugi nain. Robovanje biologiji nije uvek neophodno, a stav da jedino deca mogu u potpunosti da ispune ene, smatrala je pogrenim. Uz to, veoma je vana i njena revolucionarna ideja o slobodnom moralnom izboru koji je suprotstavila instinktu koji se moe obuzdati. Prema njenom miljenju, najbolje majke bi bile ene koje moraju da balansiraju ivot u kui i neka druga interesovanja, kao to je rad van kue. To bi bile osobe koje mogu da se ostvare. Pored brojnih razlika koje postoje izmeu socijalistikih i radikalnih feministkinja, ostaje njihovo slaganje po pitanju materinstva. Socijalistike feministkinje u raanju i proizvodnji prepoznaju zajedniku ekonomsku osnovu drutva, koja omoguuje i pospeuje muku dominaciju. Uloga ena u drutvu se tako, na kraju krajeva, moe svesti na raanje nove radne snage, koja e samo doprineti kontinuiranom bogaenju. Radikalne feministkinje, s druge strane, smatraju da je proces prokreacije u svim kulturama univerzalni bioloki dogaaj, koji potinjenost ena pretvara u globalni fenomen. ulamit Fajerston, primera radi, ne spori postojanje bioloke razlike izmeu mukaraca i ena, ali smatra da njene posledice nisu pravedne, niti da je neophodno da postojei poredak nepravde ostane takav kakav je sada. Zbog toga ona istie da se raanje mora posmatrati kao drutvena, a ne vie kao bioloka pojava. Njen radikalni stav kulminira zahtevom za vetakom reprodukcijom, koja bi dovela do toga da se deca raaju po izboru. Time bi se prekinula tiranija bioloke porodice, koja je eksploatatorski orijentisana prema enama.36
35. De Bovoar, Op. cit., str. 740. 36. Gros, Op. cit., str. 35.

111
II poglavlje: lino i politiko

Poreme aji bra nih odnosa i njihove posledice I z v o r i b ra n e n e u r oz e

Sigmund Frojd (Freud) denie neurozu kao rezultat hroninog priguivanja i specinog unutranjeg konikta izmeu ida i superega, pri emu se instinktivni impulsi premetaju i preruavaju, i ponovo javljaju u vidu bolesnih simptoma. Da li se i koliko princip individualne neuroze moe primeniti na branu zajednicu i strukturu tradicionalnih uloga oca i majke? Poremeaje koji se javljaju meu branim i roditeljskim parovima pre svega treba posmatrati u svetlu drutvenih promena koje su deo savremenog zbivanja, smatra tvorac sistemske porodine terapije, Natan Ekerman (Natan Ekerman). Kada uspostavljamo dijagnozu branih i roditeljskih odnosa, mi se prvenstveno bavimo njihovom dinamikom, to jest recipronim prilagoavanjem uloga koje proistiu iz uloga mua i ene, a ne autonomnim funkcijama i patologijom individualnih linosti. Meutim, moramo priznati da ekasnost dijagnostikih i terapeutskih sredstava za leenje patologije drutvenih odnosa zaostaje za naom sposobnou da razreimo unutranje psihike poremeaje pojedinaca.37 Brano savetovanje i terapija se u pogledu odravanja stereotipa moe posmatrati kao produeni mehanizam ostvarivanja ove neravnotee i guranje ena nazad u neravnopravni i patoloki brani odnos. Iz ovakvog branog odnosa patologija roditeljstva predstavlja logini produetak. Porodini psihoterapeuti koji se oslanjaju na feministika tumaenja, kao i sistemski orijentisani terapeuti, posmatraju brane probleme u okviru postojeeg porodinog sistema, ali velika razlika postoji u vrednovanju naina prevazilaenja datosti. Feministiki pristup dekonstruie bazinu nejednakost vrednovanja uloga u braku i porodici,dok psihodinamski sistemski pristup posmatra problem kroz prizmu njegove drutvene uslovljenosti. Prema Ekermanu, odlika savremene porodice je anksioznost, izazvana gubitkom horizontalne podrke, koja je uslovila poremeaj prvobitne ravnotee u odnosima. Feministiki
37. Ekermen, Natan. Psihodinamika porodinog ivota dijagnoza i leenje porodinih odnosa , Grafiki zavod, Titograd, 1966.

112
Neko je rekao feminizam?

orijentisana terapija braka i porodice, produkt je konstruktivnih kritika tradicionalne, nesenzibilisane terapije, koja zapravo ne poboljava eninu ulogu u braku i porodici, ve svojim pasivnim i nekritikim stavovima podrava njenu neravnopravnost.
Diskriminacija i nasilje u braku i porodici

Jo je Frojd u svojoj studiji o histeriji poeo da nazire pravu istinu o postojanju inhibicije i seksualne traume, koja je posledica branog ivota i nasilja u braku. Osvetljavanje ovakve istine u drutvenom kontekstu Bea pred kraj XIX veka, vodilo bi, u velikom broju sluajeva, optubi sunarodnika za brutalno zlostavljanje supruga. Frojd se odluuje da bolnu istinu ublai uvoenjem enskih fantazama koji nasilje maskiraju u umiljeno agresivno i seksualizovano ponaanje oeva ili/i supruga. Odrekavi se naune istine u ime drutvenog priznanja, Frojd je umnogome otvorio vrata seksistikom tumaenju enske psihe u vidu histerije i neuroza. Prolo je mnogo godina, sve dok se krajem ezdesetih s procvatom enskih aktivistikih pokreta i nastojanjem da se podizanjem svesti ena otkrije prava slika njihovog privatnog ivota fokus konano ne zaustavlja na branom nasilju.38 U zatienim prostorima u grupama sa toplom ritualnom tenzijom, ene su otkrivale svoje mrane probleme bez imena. Ovakav nain rada, iako blizak psihoterapijskom grupnom radu, ciljao je ne samo ka promeni linosti individue, ve i promenama u celom drutvu. Ideja je bila promena poretka stvari, imenovanjem, osveivanjem nasilja i uloge ena u drutvenoj realnosti i u braku. Silovanje u braku, ziko zlostavljanje, psiholoko zlostavljanje, vreanje, uniavanje i sve ostale forme nasilja tek su sedamdesetih i osamdesetih godina konano i priznate za takve (zavisno od sredine u kojima se pokuaj oznaavanja odvija). ene su uutkivane strahom i sramotom, a njihova tiina omoguavala je neprestanu reprodukciju nasilja. U samoj etiologiji traume, nasilja i reparacije, pominje se pojam nauene bespomonosti, koji opisuje pasivnost rtve. Iako odraava njeno realno stanje, termin je viestruko problematian. On
38. Herman, Op. cit.

113
II poglavlje: lino i politiko

sa sobom nosi etiketiranje i simplikovano predstavljanje rtve kao poraene i apatine, dok je to zapravo posledica ina nasilja. enski pokret je omoguio da se silovanje razotkrije i da se imenuje kao nasilni akt i kao metod politike kontrole nad enom. Suzan Braun Miler (Susan Brown Miller) denie silovanje kao revolucionarno otkrie mukaraca da sopstveni polni organi mogu sluiti kao oruje za proizvoenje straha. Ono je svestan postupak zastraivanja kojim svi mukarci dre sve ene u stanju straha.39 Nakon razotkrivanja sluajeva tzv. ulinog silovanja, ubrzo poinje da se govori i o silovanju koje sprovode poznate osobe, lanovi porodice, i o silovanju u braku. Feministiki pokret je pokrenuo i bavljenje pitanjima nasilja u kui i seksualnog zlostavljanja dece.
Mit o rasputenici

alosna je injenica da se jo uvek veim uspehom smatra nai mua nego nai enu. Ova neravnotea u vrednovanju braka, kao neeg to donosi ispunjenje ili drutveni status, prenosi se i na oblast razvoda. Termin razvedena ena ili (kolokvijalno) rasputenica, ima izrazito negativan prizvuk u odnosu na razvedenog mukarca, samca. Dakle, on je sam, a ona je rasputena ili preputena samoj sebi. Jedan od osnovnih stereotipa koji suvereno vladaju na svetskoj sceni predrasuda, jeste apriorno obeleavanje ena koje se bave politikom, feminizmom, a naroito aktivizmom, oznakom usedelica ili rasputenica. Zdrav razum nalae da se pretpostavi da su ovakve ene izgubile mueve, ili ih nikada nisu ni stekle, poto nemaju vremena ni dobre volje koju bi posvetile porodici, a naroito muu. Primat se ovde daje neemu drugom to se nalazi izvan domena porodice, te je to razlog za osudu. Ova vrsta diskriminisanja neudatih ena (usedelica) i razvedenih ena i majki (samohrana majka), automatski se prenosi i na njihovu decu koja bivaju stigmatizovana. Bez obzira na injenicu da je broj dece koji odrasta u takozvanim nepotpunim porodicama danas neuporedivo vei nego pre, recimo, dvadeset godina, javno mnjenje i dalje slino posmatra ovakav izbor.
39. Susan Brownmiller, Against Our Will: Men, Women and Rape , New York: Bantam Books, 1976, str. 40.

114
Neko je rekao feminizam?

Teoretiarke feminizma i aktivistkinje podravaju slobodu da se izabere sopstveni nain ivota, da se prekine nezadovoljavajui brak, osuujui drutvenu stigmatizaciju neudatih i razvedenih ena.
Roditeljstvo zaboravljena uloga oca

Mnogi smatraju da znaju ta je to dobra majka, ali nisu tako sigurni oko toga ta je dobar otac.40 Pitanje majinskog instinkta se veoma dugo smatralo istinom po sebi koja se nije morala preispitivati. Generacije ena su stasavale uverene da ga poseduju, jer majinski instinkt nuno prethodi raanju prvog deteta. Na ranijim Sifraetska Madona: stupnjevima razvoja, taj se stereotip podizdanak 1910. grevao prigodnom literaturom, a kasnije Antisifraetska novinska mas-medijima i politikim programima. karikatura One devojke i ene koje su se usudile da iskau drugaije stavove, da glasno kau da je car go, u najboljem su sluaju nailazile na kritiku okruenja, a u najgorem su slate na leenje u banje ili druge prikladne institucije. Oinski istinkt, sadran u instinktu staratelja porodice, prema tradicionalnom konceptu roditeljstva vezivao se za odravanje ivota (postojanje) porodice. Velika socijalna uloga oca ispoljava se u razliitim dimenzijama socijalizacije: otac je kontakt sa svetom, veza s javnim. Mukarci nee, meutim, podjednako uestvovati u roditeljstvu, kako kae bel huks (bell hooks), sve dok od ranog detinjstva ne budu ueni da prihvate vrednost oinske uloge i stave je u istu ravan sa majinskom.41 Mukarci se odgajaju tako da izbegavaju odgovornost za podizanje dece. Podsticanje ovakve uloge delimino je poduprto strahom ena da e izgubiti i ovu sferu moi kojom verovatno jedino dominiraju, ako se i tu umeaju mukarci.42
40. Ekerman, Op. cit., str. 199. 41. huks, bel. Od margine ka centru , Feministika 94, Beograd, 2006. 42. Isto, str. 166.

115
II poglavlje: lino i politiko

Poremeaje majinske uloge prouavaju oblasti sociologije, psihologije, psihoterapije i oni se, zavisno od pristupa, tretiraju na razliite naine. Poremeaji oinske uloge se, pak, s druge strane uzimaju kao neto uobiajeno i retko se posmatraju kao patoloka pojava, sve dok ne ukljuuju neku formu nasilja ili seksualnog zlostavljanja. U tretmanu poremeaja majinske uloge, uzrok se trai u poremeenim branim odnosima i koniktu na liniji s primarnom porodicom. Kao jedan od uzroka navodi se i posledica sukoba izmeu zahteva majinske uloge i ostalih znaajnih porodinih i vanporodinih uloga. Prihvatanje uloge prisutnog oca predanog vaspitanju dece, trebalo bi da predstavlja jedan drutveni proces koji bi obuhvatao demistikaciju tradicionalne uloge oca i stavljanje u drugi (nepatrijarhalni) kontekst. Razmiljati o mukarcima koji su uspeni roditelji kao o materinskom tipu mukaraca, znai potvrivati stereotipnu seksistiku predstavu o tome da su ene bolji roditelji. Utoliko bi trebalo uspostaviti koncept dobrog roditeljstva koji e biti s one strane preferencija znaenja majinske ili oeve brige.43
Istopolne bra ne zajednice
ta e vam brakovi? pitao je heteroseksualac. A ta e vama? odgovorila je na to lezbejka. (Vreme, 15. 2. 2001.)

U pojedinim dravama (Holandija, Velika Britanija, Danska, panija), zakonski su dozvoljeni brakovi meu istopolnim partnerima/ kama; meutim, pitanje zasnivanja porodice, usvajanja i raanja dece i ovde su i dalje veoma kakljiva. Jedno od najprihvaenijih obrazloenja u korist heteroseksualne porodice jeste da je u najboljem interesu deteta da ima dva roditelja, mukog i enskog, koji treba da ive zajedno.44 Istraivanja, meutim, pokazuju da nema nikakvih dokaza da su deca odrasla u heteroseksualnim brakovima srenija
43. Isto, str. 167. 44. Kornel, Drusila. U srcu slobode , Centar za enske studije, Beograd, 2002. Valja naglasiti da meu nekim feministkinjama radikalne orijentacije i savremenim teoretiarkama, poput bel huks, vlada miljenje da postavka izbora izmeu suprotstavljenjih seksualnih alternativa (heteroseksualnost ili homoseksualnost) upravo predstavlja mehanizam za odranje seksualne opresije. Videti huks, Op. cit., str. 65.

116
Neko je rekao feminizam?

ili normalnija od one druge.45 Neka istraivanja govore u prilog injenici da lezbejske zajednice obezbeuju sredinu s manje sukoba u komunikaciji, i da su deca mahom mnogo vie eljena, jer se ne deava da su dobijena sluajno. Isto tako, poto gej i lezbejsko roditeljstvo esto podrazumeva pristup tehnologiji i dobro plaenim poslovima, u veini sluajeva je obezbeena i materijalna sigurnost (toliko uzdizana kada je po sredi usvajanje). Roditeljsku odgovornost treba odvojiti od njene inherentne povezanosti s heteroseksualnim parovima. Iako se mnogi LGBT parovi protive instituciji braka, jer je povezana s homofobinim drutvenim sistemom, ipak je veoma vano traiti graanska prava, pa makar kasnije i ne bila iskoriena. Pitanje istopolnih branih i izvanbranih zajednica jo uvek je veoma osetljivo, a u Srbiji se prilino veto zaobilazi. Pored toga, injenica je da se za ostvarivanje prava na branu zajednicu i usvajanje dece za gej i lezbejske parove bore iskljuivo LGBT organizacije, dok se ostale feministiki orijentisane grupe i pojedinke oko toga za sada ne oglaavaju (bar ne u javnosti).
Od margine ka centru

Kakve su tendencije bavljenja pitanjima braka i porodice meu teoretiarkama feminizma i feministikim aktivistkinjama u dananje vreme? Feministika kritika tradicionalnog koncepta braka i porodice, ili braka uopte uzev, veoma je srodna nekim drugim savremenim stremljenjima, poput individualizma, alterglobalizma, anarhizma i nekih drugih eklektikih i slobodnih interpretacija otvorenosti ideja. Kao alternativa braku nudi se nekoliko opcija: samoa, ivot u grupi, ostanak u primarnoj porodici do kraja ivota, ili neke alternativne forme zajednikog ivota u koje formalno spada i vanbrana zajednica. Jedno od stalno prisutnih pitanja tie se stepena ukljuivanja drave u privatni ivot pojedinaca i pojedinki. Individualistike feministkinje smatraju da je revolucija neophodna, ali samo revolucija koja osnauje pojedinca, a ne i institucije. Kao odreenje zajednikog ivota, brak bi morao osmiljavati, kontrolisati i ureivati sam
45. Isto, str. 132.

117
II poglavlje: lino i politiko

pojedinac, bez meanja drave. Ukoliko bi drava i drutvo prestali da na svoje uobiajene naine kontroliu i podstiu stvaranje braka i porodice, da li bi se neto promenilo? Da li bi se stvarale neke nove forme, ili bi sam brak postao subverzivna forma delovanja? Prema miljenju Drusile Kornel,46 tortura reima, zamiljena u Orvelovoj (Orwell) 1984, artikulie izuzetnu vanost razaranja imaginarnog domena. Ukoliko bi porodino pravo odraavalo primarne potrebe individua, a ne drave, situacija bi bila drugaija. Mogli bismo da iniciramo i oblikujemo sopstvene ivote kao ljubavnici i roditelji i da slavimo erotizam, ma kakav on bio. Postavlja se pitanje vrednovanja ovog problema, i bavljenja njime na nain koji ide dalje od puke kritike i pozicioniranja u jednu od postojeih struja.
46. Kornel, Op. cit., str. 136.

Koriena literatura:

Baki-Hajden, Milica. ena i religija, drugo stanje i danas u Mapiranje mizoginije u Srbiji, II tom. Bejker Miler, Din. Dominacija i potinjenost, Feministike sveske 7-8, 1997. Blagojevi, Marina (ur.). Mapiranje mizoginije u Srbiji, Tom I, AIN, Beograd, 2002. Blagojevi, Marina (ur.). Mapiranje mizoginije u Srbiji, Tom II, AIN, Beograd, 2005. Butler, Judith. Od parodije do politike, enske studije 1, 1990. De Bovoar, Simon. Drugi pol I-II., Beograd, BIGZ, 1982. Ekermen, Natan. Psihodinamika porodinog ivota dijagnoza i leenje porodinih odnosa, Graki zavod, Titograd, 1966. Engels, Fridrih, Poreklo porodice, privatne svojine i drave, Nae snage, Zagreb, 1924.

118
Neko je rekao feminizam?

Goldman, Emma. Anarhizam i feminizam, AIN, Beograd, 2001. Gros, Elizabet. Promenljiva tela, Centar za enske studije, Beograd, 2005. Grupa autora. Ljubav, seks, porodica, Sloboda, Beograd/Novi Sad, 1981. Herman Lewis, Judith. Trauma i oporavak, Druga, Zagreb, 1996. huks, bel. Od margine ka centru, Feministika 94, Beograd, 2006. Irigaraj, Lis. Taj pol koji nije jedan, Gledita 1-2/1990. Klimenkova, Tatjana. ena kao kulturni fenomen pogled iz Rusije, Centar za enske studije, Beograd, 2003. Kornel, Drusila. U srcu slobode, Centar za enske studije, Beograd, 2002. McElroy, Wendy. Marriage and the Family An Ideological Battleground, Oxford University Press, 1996. Millet, Kate. Teorija politike polova, Marksizam u svetu, br. 8-9, 1981 Mrevi, Zorica (ur.). Renik osnovnih feministikih pojmova, IP arko Allbulj, Beograd, 1999. Nedovi, Slobodanka. Savremeni feminizam, Cesid, Beograd, 2005. Ortner, Sherry, Is Female to Male as Nature is to Culture? u Woman, Culture and Society, ur. Michele Rosaldo i Louise Lamphere (Stanford: Stanford University Press, 1974). Papi, arana i Lydia Sklevicky. Antropologija ene, XX vek, Beograd, 2003. Papi, arana. Patrijarhat u Enciklopedija politike kulture, Savremena administracija, Beograd, 1993. Pejtman, Kerol. Polni ugovor, Feministika 94, Beograd, 2001. Popovi, Velimir. Psihologija enskog, Nolit, Beograd, 1995. Radovi, Nadeda. Srpska pravoslavna crkva i ene u Mapiranje mizoginije u Srbiji, II tom. Rajkovi, Ljubica. Partnerski odnosi u porodici i roditeljstvo, Genero, br. 1, Centar za enske studije, Beograd 2002. Tajfel, Henry. Human Groups and Social Categories, Oxford University Press, Oxford, 1987. Vulstonkraft, Meri. Odbrana prava ene, Filip Vinji, Beograd, 1994.