Blizak Habermasu jeste Niklas Luman (1927) koji je pravne nauke studirao u Frajburgu i u prvo vreme radio kao

pravnik da bi 1960 1961! pose"ivao predavanja so#iologije i upravljanja dru$tvom na Harvardu u %meri#i gde je tada vode"a li&nost bio 'alkot (arsons (1902 1979)) tvora# strukturno *unk#ionalne $kole u izu&avanju dru$tva! 'u se +uman zainteresovao za probleme teorije sistema u so#iologiji nakon &ega je) po povratku u ,ema&ku) zapo&eo univerzitetsku karijeru kao pro*esor so#iologije i so#iologije prava u Bile*eldu! -eliku popularnost +umanu su doneli radovi. Pravni sistem i pravno uenje (197/)) Vlast (1970)) Politika teorija u dravi opteg blagostanja (1911)) Socijalni sistemi (191/)) Ekonomija drutva (1911)) Drutvena nauka (1990)) Sociologija rizika (1991)) Drutveno pravo (1992)! Bibliogra*ija radova prire3ana za +umanov $ezdeseti ro3endan obu4vata 22 monogra*ije i 221 &lanak5 ogroman broj nau&ni4 radova) isto tako veliki broj izvora na koje se poziva) kao i $iroko polje istra6ivanja skrenuli sa na +umana pa6nju svetske javnosti) posebno so#iologa5 njegovi radovi se bave pitanjima od ljubavi i religije do zakonitosti i ideologije) od nauke i ekonomije do vlasti i strukture dr6ave) od svetske zajedni#e do pravne dr6ave i pravni4 sistema! 7nteres za +umana posebno podsti&e i njegov poku$aj da u vreme vladavine te$ko me3usobno usaglasivi4 so#iolo$ki4 paradigmi izgradi jednu novu 8metaparadigmu8 koja bi postavila teorijske) metodolo$ke temelje savremene so#ijalne teorije a da se pri tom ne izgubi u nizu poku$aja 8renesansi8 u&enja -ebera) (arsonsa i mnogi4 drugi4 klasika so#iologije! +uman daleko vi$e nastoji da reinterpretira i d9 novo tuma&enje postoje"i4 kon#ep#ija i pojmova no da stvori i konstrui$e nove5 &esto) a sa druga&ijim naglaskom) *ormuli$e 8davno re$ene8 probleme kao $to su. socijalno delovanje, kriterijumi racionalnosti "ponaanja", vrednosti, smisao, "socijalnost" prava ,jegove so#ijalne ideje nisu potpuno nepoznate5 one imaju koren kod :onta) ;irkema) (areta) <pensera) -ebera) (arsonsa) =ertona i drugi4 teoreti&ara koji su polazili od toga da *unk#ionalizam u so#iologiji nastaje i da se $iri usled ograni&enosti broja empiriski4 istra6ivanja i teorijski4 analiza) kao i osmi$ljavanja konkretni4 datosti! 7ako se ponekad +uman predstavlja kao sledbenik (arsonsovog strukturnog *unk#ionalizma vidna je njegova veza i sa ne*unk#ionalizmom5 njegov *unk#ionalizam se razlikuje od strukturnog *unk#ionalizma po tome $to on nastoji da rekonstrui$e jezgro (arsonsovog u&enja kod koga je naglasak na dominantnoj ulozi vrednosti) a re& je zapravo samo o jednom od aspekata so#ijalne di*eren#ija#ije! +uman smatra da se metodolo$ki *unk#ionalizam mo6e realizovati kroz njegovo radikalizovanje koje podrazumeva odustajanje od teleolo$kog mi$ljenja) tj! odustajanja od potrage za kona&nim #iljevima ka kojima bi bilo usmereno sve delovanje sistema) kao i kroz poku$aj uspostavljanja determinisanosti bilo kakvi4 doga3aja i omogu"avanja strukturama da proizvode potpuno odre3ene aktivnosti! 'ako) na mesto izu&avanja kauzalni4 (uzro&ni4) veza stupa potraga za 8*unk#ionalnim ekvivalentima8! (arsonsov strukturni *unk#ionalizam +uman kritikuje zbog zastarelog s4vatanja u njemu po kojem je #ilj nauke utvr3ivanje uzro&ni4 veza dok je 8*unk#ija8 poseban slu&aj 8uzroka8) a pravilnije bi bilo da se uzrok vidi kao poseban slu&aj *unk#ionalne veze! ;ok je za (arsonsa primarna struktura) za

+umana je to *unk#ija) pa na mesto strukturnog *unk#ionalizma treba da do3e *unk#ionalni strukturalizam kao metodolo$ka osnova) mada ovu kon#ep#iju +uman postepeno napu$ta ve" po&etkom sedamdeseti4 godina! +umanova *unk#ionalisti&ka teorija sistema poreklo ima u op$toj teoriji sistema +udviga *on Bertalan*ija s kraja &etrdeseti4 godina >> stole"a i oslanja se na rezultate iz oblasti kibernetike) biologije) polivalentne logike) teorije ma$ina i teorije in*orma#ija! ?entralnu kategoriju svoje teorije @ reduk#iju kompleksnosti sveta @ +uman nalazi za4valjuju"i idejama Huserla i %rnolda Aelena5 suprotnost ra#ionalizma i empirizma re$ava u 8*enomenolo$kom klju&u8) uklanjanjem spolja$nji4 smisaoni4 svojstava predmeta poniranjem u 4aos empirijske realnosti! :ao 7 strukturaliste) ni +umana ne interesuje problem subjekta budu"i da *enomenolo$ka so#iologija i etnometodologija u prvi plan umesto dru$tva kao realne su$tine kao primarni objekt istra6ivanja smatra smislove i zna&enja vizuelne realnosti) tj! *ormalizovane sisteme pomo"u koji4 individue stvaraju svoje predstave o so#ijalnoj realnosti! +umana mo6emo smatrati predstavnikom radikalizovane moderne budu"i da naspram postmodernista u #entar istra6ivanja stavlja re!leksivnost kao glavnu karakteristiku svakog so#ijalnog delovanja) kao bit projekta moderne5 polaze"i od takvi4 metodski4 pretpostavki +uman konstrui$e ne samo svoju sistemsku paradigmu ve" i pojmove drutva i podstistema (olaze"i od toga da &itava tradi#ija) po&ev od antike) #elinu misli dvojako) kao jedinstvo i kao #elinu delova) +uman tradi#ionalnu podelu na #elinu i delove zamenjuje razlikom sistem i okolna sredina i u tom slu&aju sistemsko di*eren#iranje pokazuje se kao razgrani&enje sistema i okolnog sveta unutar sistema! Bsnovna karakteristika sistema i okolne sredine jeste kompleksnost) pojam koji ukazuje na slo6enost doga3aja5 kompleksnost sveta ukazuje na beskona&ni broj mogu"nosti koje permanentno ugro6avaju sistem5 da bi sistem mogao da pre6ivi) prinu3en je da vr$i reduk#iju tako $to "e smanjivati kompleksnost svode"i je na mogu"nosti koje omogu"uju odr6avanje sistema! +uman reduk#iju izjedna&ava s ra#ionalno$"u pri &emu je klju&ni momenat razlikovanje (izme3u sistema i sredine)) a ne prin#ip ra#ionalnosti) morala) solidarnosti ili ne&eg drugog budu"i da ne postoji u svetu neka apsolutna pozi#ija rezervisana za posmatra&a) kao neka najvi$a instan#a) pa s4odno tome ne mo6e postojati ni neki unapred dat kriterijum pravilnog prosu3ivanja! <ve to vodi +umana zaklju&ku o autopoiesisu sistema) koju imamo kad sistem usvaja 8zatvorenost @ otvorenost8 kao na&in odno$enja sa sredinom! %ko se ranije smatralo da sistemi imaju otvoren karakter i da svaki sistem da bi se odr6ao mora energiju (odnosno in*orma#iju) dobiti spolja kroz komunika#iju sa sredinom imaju"i u nju 8ulaz8 i 8izlaz8) +uman smatra da sistem ima sposobnost samoproizvo3enja) samoreorganizovanja i da elemente uskla3uje sa sobom te da samog sebe proizvodi) a $to je i smisao tog izraza autopoiesis koji je +uman preuzeo od &ileanskog neuro*iziologa Humberta =arutanija! :omunika#ija poseduje samore!erentnost i upravo ona so#ijalni sistem &ini sistemom5 tako se pitanje o otvorenosti ili zatvorenosti sistema zamenjuje pitanjem o otvorenosti samore*erentne zatvorenosti! Cazlog uvo3enju ovakvi4 pojmova je u +umanovom poku$aju da pojmove oslobodi od subjekta) od ljudske svesti i da

i4 prenese u realne sisteme kao 8objekte nauke85 to zna&i da postoji realni svet sistema &ije se opisivanje vr$i pomo"u drugi4 sistema &ime treba da se ukinu logi&ka protivre&ja! %utopoeti&nost so#ijalnog sistema ogleda se u tome $to je on sam sposoban da stvara i menja svoje elemente pomo"u rela#ioni4 (relativni4) pro#esa5 u tome se ogleda osnova stabilnosti sistema i njegovi4 podsistema5 pojam autopoiesis ukazuje na prevladavanje orijenta#ija usmereni4 na vrednost i subjektivisti&ke momente sistema! ;ru$tvo je stoga autopoeti&ni sistem koji sam sebe ne samo opisuje nego i izgra3uje5 tu nije samo re& o ponavljanju ve" postoje"eg) ve" i o stvaranju novi4 elemenata povezani4 s ranijim! :ako svet nema svoj #entar) nema ga ni savremeno dru$tvo a sistemi su osu3eni na stalno raspadanje i ponovno samostvaranje a smisao sistema bilo bi u tome $to on uspostavlja vezu izme3u raspadanja i novog samoproizvo3enja! <voja istra6ivanja +uman je usmerio na strukture koje upravljaju pona$anjem li&nosti i dru$tveni4 sistema) kao i na me4anizme autonomnog delovanja svakog od dru$tveni4 podsistema5 pitanje o uzro#ima postojanja dru$tva je lajtmotiv pitanje koje se provla&i kroz sva +umanova dela5 pona$anje pojedin#a je nemogu"e prognozirati dok se ne pojavi prin#ip poretka. ni$ta se ne mo6e predvideti tamo gde je sve neizvesno i gde je sve mogu"e5 iz nereda mo6e nastati samo nered5 dru$tvo nastaje tek u trenutku kad li&nosti stupe u uzajamne odnose5 pri tom je ograni&en broj li&nosti koje se integri$u u prvobitni sistem a komunika#ija kao i modeli pona$anja nisu neograni&eni) jer u suprotnom mo6e nastati prezasi"enost i tada dolazi do blokiranja so#ijalne dinamike! <istem se mo6e razvijati pod uslovom da svi ne mogu unutar njega raditi sve) ve" da postoji *unk#ionalna spe#ijaliza#ija s #iljem da se redukuje kompleksnost! <amo na taj na&in dru$tvo mo6e da evoluira i da postane kompleksnije! +umanovo stanovi$te se razlikuje od (arsonsovog po tome $to struktura prestaje da bude *aktor stabilnosti sistema ukoliko je *aktor njegovog obnavljanja5 on nastoji da pojmu subjekta oduzme predmetne temelje) jer pri&om o subjektu vlada 4umanisti&ka predrasuda) i da pri tom poka6e kako dru$tvo nije rezultat uzajamnog delovanja ljudi ve" je 8mre6a komunika#ija8 pa i dru$tvo nije ni$ta drugo do 8samoproizvo3enje komunika#ija8! <o#ijalnost ne nastaje kao rezultat 8orijentisanosti na drugog8) kako su tvrdili -eber i (arsons) i dru$tvenost se ne mo6e o#enjivati s obzirom na njenu ra#ionalnost ili ira#ionalnost) budu"i da je ona po svojoj prirodi ra#ionalna! <ve to ne zna&i da kod +umana subjekt 8i$&ezava8 kako bi ustupio mesto samorazvijanju sistema5 svaki sistem (kao i podsistem) i s9m istupa kao subjekt za sebe i to &ak i onda kad subjekta so#ijalni4 sistema (u *ormi kolektivne svesti) u +umanovoj <voja istra6ivanja +uman je usmerio na strukture koje upravljaju pona$anjem li&nosti i dru$tveni4 sistema) kao i na me4anizme autonomnog delovanja svakog od dru$tveni4 podsistema5 pitanje o uzro#ima postojanja dru$tva je lajtmotiv pitanje koje se provla&i kroz sva +umanova dela5 pona$anje pojedin#a je nemogu"e prognozirati dok se ne pojavi prin#ip poretka. ni$ta se ne mo6e predvideti tamo gde je sve neizvesno i gde je sve mogu"e5 iz nereda mo6e nastati samo nered5 dru$tvo nastaje tek u trenutku kad li&nosti stupe u uzajamne odnose5 pri tom je ograni&en broj li&nosti koje

se integri$u u prvobitni sistem a komunika#ija kao i modeli pona$anja nisu neograni&eni) jer u suprotnom mo6e nastati prezasi"enost i tada dolazi do blokiranja so#ijalne dinamike! <istem se mo6e razvijati pod uslovom da svi ne mogu unutar njega raditi sve) ve" da postoji *unk#ionalna spe#ijaliza#ija s #iljem da se redukuje kompleksnost! <amo na taj na&in dru$tvo mo6e da evoluira i da postane kompleksnije! +umanovo stanovi$te se razlikuje od (arsonsovog po tome $to struktura prestaje da bude *aktor stabilnosti sistema ukoliko je *aktor njegovog obnavljanja5 on nastoji da pojmu subjekta oduzme predmetne temelje) jer pri&om o subjektu vlada 4umanisti&ka predrasuda) i da pri tom poka6e kako dru$tvo nije rezultat uzajamnog delovanja ljudi ve" je 8mre6a komunika#ija8 pa i dru$tvo nije ni$ta drugo do 8samoproizvo3enje komunika#ija8! <o#ijalnost ne nastaje kao rezultat 8orijentisanosti na drugog8) kako su tvrdili -eber i (arsons) i dru$tvenost se ne mo6e o#enjivati s obzirom na njenu ra#ionalnost ili ira#ionalnost) budu"i da je ona po svojoj prirodi ra#ionalna! <ve to ne zna&i da kod +umana subjekt 8i$&ezava8 kako bi ustupio mesto samorazvijanju sistema5 svaki sistem (kao i podsistem) i s9m istupa kao subjekt za sebe i to &ak i onda kad subjekta so#ijalni4 sistema (u *ormi kolektivne svesti) u +umanovoj paradigmi nema! <ve to ukazuje da je so#ijalno samo ono $to poseduje komunikativnu vrednost i da se ta komunika#ija odvija u odnosu dveju suprotni4 tenden#ija (promena i o&uvanje)) i upravo ova +umanova ideja danas dobija sve ve"i zna&aj! Bve ideje uti#a"e na gradnju sinergeti&ki4 modela promene sveta samoorganizovanjem (autopoiesis)!