4.11.

Merenje brzine i protoka fluida Veliki broj razliitih potreba merenja brzine i protoka fluida uticao je na to da je razvijen veoma veliki broj odgovarajuih metoda. Potrebno je meriti od veoma malih do veoma velikih brzina i protoke. Potrebno je meriti brzine i protoke u cevima, ali i brzine u otvorenim tokovima. prisutan je i veoma veliki broj razliitih fluida. Neki fluidi su hemijski agresivni, a neki ne. Neki fluidi su provodnici elektrine struje, a neki ne. Sve navedeno, ali i druge razlike uzrokovale su razvoj velikog broja razliitih metoda i instrumenata za merenje. Metode merenja brzine i protoka fluida mogu se podeliti u sledee grupe: 1. Direktno merenje protoka tenosti 2. Merenje protoka prigunicama, 3. Merno koleno, 4. Merenje brzine fluida pomou zaustavnog pritiska, 5. Merila sa lebdeim telom - rotametri 6. Turbinska merila protoka, 7. Indukciono merilo protoka, 8. Ultrazvuno merilo brzine i protoka, 9. Termalne metode merenje brzine, 10. Vrtlonim merilo protoka, 11. Anemometri, 12. Zapreminske metode merenja protoka i dr. 4.11.1. Direktno merenje protoka tenosti Ova metoda je nastarija, najtanija i direktna. Naalost, moe se primenjivati samo u veoma malom broju tehnikih sluajeva. Metoda se sastoji u odmeravanju zapremine tenosti pomou menzure i hronometra (sl. 4. 15). Primenjiva je samo za tenosti. Kada za to postoji mogunost, pomou menzure se meri zapremina tenosti V, koja je istekla u odreenom vremenu , a zapreminski protok odredi se na sledei nain:
Q=

(m3/s)

(4.55)

Sl.4.15. Direktno merenje protoka tenosti

4.11.2. Merenje protoka prigunicama

Kada se u cev postavi element, za koji nam je potpuno poznata zavisnost gubitka fluidne energije od protoka tada je mogue odrediti protok ako se odredi gubitak pritisne energije. Gubitak pritisne energije posredno se iskazuje smanjenjem pritiska. U strunoj literatururi ova veliina naziva se pad pritiska pri strujanju. Element koji se postavlja u cev naziva se prigunica. Postoji veoma veliki broj prigunica koje se postavljaju u cev sa svrhom merenja protoka. Da bi se eliminisalo raznovrsno konstruisanje ovih prigunica kada to nije potrebno, prigunice su standardizovane. Mada postoji vei broj standardnih prigunica, najee su tri vrste: merna prigunica, mlaznica i Venturi cev (sl. 4.16). Razlika pritiska p meri se ispred i iza merne prigunici ili mlaznice. U sluaju Venturi cevi razlika pritisaka meri se ispred nje i u najuem preseku. Ovako izmerena razlika pritiska slui da se opdredi protok. On se odreuje prema sledeem izrazu: 1

Q = A2 gde je:

2p

(4.56)

A2 (m2) povrina poprenog preseka u suenom delu, p (Pa) izmereni pad pritiska i (kg/m3) gustina fluida. Koeficijent ekspanzije uzima u obzir stiljivost fluida. Ova osobina dolazi do izraaja, pri ovakvom nainu merenja, u sluaju brzina gasova koje su bliske brzini zvuka. U ostalim sluajevima moe se uzeti da je 1. Koeficijent protoka odreuje se na bazi Rejnoldsovog broja i konstrukcionih dimenzija prigunice iz posebnih tabela, koje su sastvani deo standrada.

(-) - koeficijent ekspanzije, (-) - protoni koeficijent,

Sl. 4.16. Merne prigunice (a - mlaznica,b - merna prigunica i c-Venturi cev Maseni protok odreuje se na bazi poznate gustine fluida:

& = Q m

(4.57)

Pri korienju ove metode merenja protoka potrebno je paljivo primeniti sve odredbe standarda. Upotreba ove metode merenja protoka dosta je rairena u praksi i naunim istraivanjima, jer je precizna i ima dobru ponovljivost. Ova metoda zahteva preciznu izradu i ne mora se obavljati badarenje.

4.11.3. Merno koleno Merno koleno je jednostavna metoda, u kojoj se koristi efekt razlike pritiska fluida u poprenom preseku, pri strujanju kroz koleno cevi (sl. 4.17). N slici je prikzana promena pritiska u poprenom preseku kolena. Na osnovu izmerena razlike pritiska na spoljnjoj i unutranjoj strani kolena p odreuje protok:
Q = Ak p

(4.58)

gde je Ak merna konstanta, koja se odreuje badarenjem.

Sl.4.17. Merno koleno 4.11.4. Merenje brzine fluida pomou zaustavnog pritiska Mernje brzine strujanja fluida mogue je primenom Bernulijeve jednaine. Osnovni princip merenja primenjen je u Pitovoj cevi (Pitot). Princip merenja prikazan je na slici (sl. 4.18).

Sl. 4.18. Pitova cev

Ako se Bernulijeva jednaina primeni na oznaenu strujnicu onda sledi:

v12 p1 v 2 2 p 2 + = + (4.59) 2 2 pri emu je z1 = z2. Na uoenoj strujnici u taki 2 fluid se zaustavlja, tako da je brzina fluida u toj taki v2 = 0. Na osnovu ovoga sledi: 2( p 2 p1 ) 2 p v1 = = (4.60)

Prandtl je unapredio Pitovu cev to je pojednostavio merenje razlike pritiska (sl. 4.19). Na Prandtlovoj cevi postoje male rupice sa strane kroz koje dolazi signal pritiska p1. Meri se razlika pritisaka p. Ova razlika pritiska se esto u literaturi naziva dinamiki pritisak. Pritisak p1 naziva se statiki pritisak, a pritisak p2 totalni prtisak. Pored Prandtlove cevi, sline izvedbe i istog principa rada je NPL sonda. Na slici (sl.4.20) prikazane su osnovne konstrukcione karakteristike sve tri sonde.

Sl. 4.19 Prandtlova cev

Sl. 4.20 Pitova, Prandtlova cev i NPL sonda 4.11.5. Merilo sa lebdeim telom - rotametar Ovo merilo zasnovano je na principu uravnoteenja uzgonske sile (sile otpora tela strujanju fluida), sile potiska i teine tela koje se postavi u vertikalnu struju fluida (sl. 4.21). Uglavnom se primenjuje

za merenje protoka tenosti. merilo se badari, pri emu se odreuje konstanta badarenja k. Protok se oitava sa strane konine staklene cevi na ibadarenoj skali.

Sl. 4.21. Merilo sa lebdeim telom rotametar Ova merila pogodna su za one sluajeve kada je potrebno trenutno poznavanje protoka tenosti, kako bi se on kontrolisao i podeavao. Zavisnopst protoka od poloaja lebdeeg tela u cevi je: D 2 d 2 & = Q = k m (4.62) 4 4 gde je k koeficijent badarenja.

4.11.6. Turbinsko merilo protoka U cevni element postavljena je merna turbina (sl. 4. 21). Uestanost obrtanja turbine zavisna je od brzine, odnosno protoka fluida. Sa strane se postavlja senzor koji registruje uestanost obrtanja turbine. Kod preciznijih merila, na uzstrujnom delu, ugrauje se laminator, koji ima zadatak homogenizacije strujnog polja brzine fluida.

Sl. 4.21. Turbinsko merilo protoka ( presek levo, spoljni izgled u sredini, merna turbina desno, 1 telo,2 merna turbina, 3 oslonci) Protok kod ovih merila je srazmeran uestanosti obrtanja:
Q=k n

(4.63)

gde je k konstanta badarenja. Zavisnost vrednosti konstante baarenja od uestanosti obtanja data je na slici (sl. 4. 22). Sa slike se vidi da je u domenu malih uestanosti obratanja, gde je kretanje fluida laminarno, merilo neprecizno. Zbog toga se ograniava upotreba ovih merila za protoke manje od 10% opsega merenja.Turbinska merila su, inae, veoma precizna. Upotrebljavaju se, pored ostalog, za merenje protoka nafte i prirodnog gasa u merno-regulacionim stanicama u komercijalne svrhe. Postoje maine za zatitu bilja koje imaju ugraena turbinska merila radi kontrole protoka rastvora zatitnih sredstava.

Sl. 4. 22. Zavisnost konstante badarenja od uestanosti obratanja kod turbinskog merila protoka 4.11.7. Indukciono merilo protoka

Rad indukcionog merila protoka zasnovan je na elektromagnetnom principu. Koristi se za merenje protoka fluida koji su provodnici elektrine struje. Kretanje fluida (provodnika elektrine struje) kroz magnetno polje indukuje elektromotornu silu (sl. 4.23).

Sl. 4.23. Indukciono merilo protoka (princip rada levo, spoljni izgled desno)

Merenjem indukovane elektromotorne sile indirektno se odreuje brzina, odnosno protok fluida:

E=B v D c

(4.64)

gde je: E elektromotorna sila, B magnetna indukcija, D prenik cevi i c- konstanta badarenja.

4.11.8. Ultrazvuno merilo protoka U cevi su postavljeni predajnici i prijemnici ultra zvuka, kao to je pokazano na slici (sl. 4.24). Ova merila se postavljaju na postojee cevi i to im je velika prednost. Mana im je to su relativno skupa.

Sl. 4.24. Ultrazvuno merilo protoka (princip rada levo, spoljni izgled desno)
Kretanje zvuka niz struju fluida je bre nago uz struju zbog prenosne brzina fluida. Uz merilo je ugraena oprema koja registruje razliku tih brzina. Razlika tih brzina f zavisna je od brzine fluida:

f =

2v cos L

(4.65)

Mogue su izvedbe sa predanicima i prijemnicima na istoj strani cevi (sl.4.24. desno). U tom sluaju unutranjost cevi na suprotnoj strani reflektuje zvuk. Jedna od varijanti ultrazvunog merila protoka je zasnovana na Doplerovom efektu. 4.11.9. Termalne metode merenja brzine fluida Ova merila upotrebljaaju se za merenje veoma malih brzina. Najee se koriste za merenje prirodnog kretanja vazduha u protorijama i u slinim sluajevima. Veoma su osetljiva.

Sl. 4.25. Termalno merilo brzine fluida (princip levo, spoljnji izgled desno) Princip merenja zasnovan je na zavisnosti prenosa toplote od brzine strujanja preko usijane ice (sl. 4.25). ica se zagreva zbog protoka elektrine struje. Preciznim merenjem intenziteta struje,

odnosno osloboene koliine toplote, pomou Vitstonovog mosta, indirektno se odreuje brzina fluida. 4.11.9. Anemometri Anemometri bi se mogli svrstati u turbinska merila, ali zbog njihove specifine namene izdvajaju se u posebnu grupu. Koriste se za merenje brzine gasovitih fluida na poetku ili na kraju cevovoda ili za merenje brzine vetra. Sve meteoroloke stanice imaju anemometre. Turbina je postavljena ili aksijalno ili popreno u odnosu na pravac brzine fluida (sl. 4.26).

Sl. 4.26. Anemometri 4.11.10.Vrtlono merilo protoka Odavno je poznata zavisnost uestanosti otkidanja laminarnog graninog sloja od brzine kretanja fluida. To je fenomen Karmanovih vrtloga. Ako se postavi prepreka u struji fluida, iza nje e periodino da se kreu vrtlozi koji ija uestanost zavisi od brzine fluida. Meutim, trebalo je protekne dugo vreme da se tehniki tano i pouzdano registruju vrtlozi. Registrovanje vrtloga je danas reeno veoma precizno, to je rezultovalo izradom veoma preciznih merila (sl. 4.27).

Sl. 4.27. Princip rada vrtlonog merila protoka 4.11.11. Zapreminska merila protoka Ova merila bazirana su na odmeravanju zapremine fluida koji protie kroz cevovod. Postoje dve osnovne grupe merila. To su klipna merila (4.28) i rotaciona merila (sl. 4.29). Najmasovnije je rotaciono zapreminsko merilo protoka koje se koristi za merenje protkoka vode kod potroaa (sat

za vodu). Rotaciono merilo koristi se za merenje protoka tenog goriva kod veih suara u poljoprivredi.

Sl. 4.28. Klipno merilo protoka - prikazana su dva takta merenja (1- klip, 2 cilindar, 3 merni zasun)

Sl. 4.29. Rotaciono zapreminsko merilo protoka (princip levo, spoljni izgled desno)