METOD

RAUNOVODSTVENE PRINOSA - PRIMER

STOPE

U cilju proirenja kapaciteta koje je uslovljeno poveanom tranjom, preduzee X kupuje mainu ija je nabavna vrednost 1. . din. !jeno uvo"enje u proces proizvodnje podrazumeva i dodatno ula#anje u obrtna sredstva $nabavku materijala i sitno# alata% u iznosu od & . din. 'o isteku oekivano# veka trajanja maine koji iznosi ( #odina ula#anja u dodatna obrtna sredstva bie oslobo"ena u istoj vrednosti. )ezidualna vrednost1 maine posle isteka pete #odine iznosie * . din. +ksploatacijom nabavljene maine oekuje se da u veku budu ostvareni #odinji dobici pre amortizacije, i poreza u iznosu od- .( . din, * . din, *( . din, ( . din i / . din. 0a obraun amortizacije koristi se vremenski sistem obrauna. 'oreska stopa na dobit iznosi 1 1. !a osnovu navedeni2 pretpostavki obraun #odinje dobiti posle amortizacije i poreza moe se prikazati na sledei nain( * . *( . ( . / . ,.. . din (
3b t

Db t 1 1
t

.( . ,.. .

t 1

3b

vek trajanj maine a

*/ .(

din

4rednost koja se amortizuje 5 nabavna vrednost 6 $kapitalizovana vrednost% $poetno ula#anje% 4rednost koja se amortizuje 5 1. $kapitalizovana vrednost%
amortiza ja $9 % #odinj ci a
i

rezidualna vrednost din

7 * .

5 8/ .

kapital van vredn izo a ost

vek trajanj a projekt a $maine %

8/ .
(

18, .

din

Red. Br. 1. ,. .. *. (. /.

Tabela. 3obit posle amortizacije i poreza preduzea X Elementi Simbol Vrednost u ( din. Ukupna dobit ,.. . 3b
t 1 t

'rosena dobit :odinja amortizacija 3obit pre poreza $17.% 'orez po stopi od 1 1 !eto dobit

3 b 9

3 i b ' p 3 p bn

*/ . 18,. ,/&. ,/.& ,*1.,

Rezidu ln !rednost "ro#e$t je vrednost koja ostaje nakon prestanka ;unkcionisanja investiciono# objekta $projekta%. )ezidualna vrednost je, u stvari, vrednost koja se moe dobiti prodajom nakon isteka veka trajanja projekta. predstavlja vrednost sredstva nakon isteka veka trajanja $upotrebe%. , Amortiz %i# je troak sredstva $maine% koji je ;iksno# karaktera i isplauje se iz pri2oda #odinje u jednakim iznosima u toku veka trajanja sredstva $maine%.
1

<braun imenioca prosene raunovodstvene stope prinosa za2teva i poznavanje proseno# ula#anja u mainu, kao i dodatni2 obrtni2 sredstava u veku njeno# trajanja. 'rosena vrednost ula#anja u mainu dobija se kao aritmetika sredina poetno# ula#anja $nabavne vrednosti% i rezidualne vrednosti maine, 1. .
,

'roseno ula#anje u mainu 5

* .

(, .

din

=etodolo#ija obrauna proseni2 ula#anja u dodatna obrtna sredstva zavisi od dinamike oekivani2 potreba za istim. U konkretnom sluaju, polazna pretpostavka je da su potrebe za dodatnim obrtnim sredstvima konstantne u veku trajanja maine. 0bo# to#a je proseno ula#anje u dodatna obrtna sredstva jednako poetnom ula#anju, 'roseno ula#anje u dodatna obrtna sredstva 5 & .
,

& .

& .

din

=e"utim, kada bi se oekivane potrebe za obrtnim sredstvima smanjivale tokom veka trajanja maine, proseno ula#anje u dodatna obrtna sredstva dobilo bi se kao aritmetiki prosek ula#anja po ovom osnovu u prvoj i poslednjoj #odini eksploatacije maine. >ko se oekuje da potrebe za obrtnim sredstvima variraju iz #odine u #odinu, proseno ula#anje u obrtna sredstva bilo bi jednako koliniku zbira ula#anja po #odinama i broja #odina eksploatacije projekta. 'roseno ula#anje u projekat iznosi / . din a dobijeno je kao zbir proseno# ula#anja u mainu $(, . din% i proseno# ula#anja u dodatna obrtna sredstva $& . din%. ? obzirom da preovladava s2vatanje da raunovodstvenu stopu prinosa najbolje reprezentuje odnos prosene #odinje dobiti posle oporezivanja $neto dobiti% i proseno# ula#anja u projekat, sledi 'rosena stopa prinosa 5 3b n
@

,*1 . , / .

* , ,1

'rimena metoda raunovodstvene stope prinosa u investicionom odluivanju znai ran#iranje projekata prema visini proraunati2 stopa i pre;eriranje oni2 sa viim stopama.

METOD VREMENA &PERIODA' POVRA(A)A I*VR+ENI, U-A.AN)A U PRO)E/AT - PRIMERI PRIMER 0 1 SITUA2I)A /ADA )E NETO NOVANI TO/ &TO/ .OTOVINE' PO .ODINAMA E/SP-OATA2I)E PRO)E/TA ISTI 0a realizaciju projekta uvo"enja novo# proizvoda u proizvodni asortiman preduzea >A potrebno je uloiti 1, . . din. 'redvi"a se da se svake #odine od prodaje to# novo# proizvoda moe oekivani neto novani tok $#odinji% od . . . din. 4reme povraaja ula#anja u ovaj projekat je- 1, mil.B. mil. 5 * #odine to znai da e posle * #odine preduzee uspeti da vratiA uloeni novac u projekat

PRIMER 3 1 SITUA2I)A /ADA )E NETO NOVANI TO/ &TO/ .OTOVINE' PO .ODINAMA E/SP-OATA2I)E PRO)E/TA RA*-IIT 'reduzee CA planira da kupi novo postrojenje za preiavanje otpadni2 voda. 9reba da izvri izbor izme"u dve varijante- a% ula#anje iznosi 1&. . din. b% ula#anje iznosi 18. . din. 'rilivi #otovine po osnovu korienja to# novo# postrojenja su razliiti po #odinama nje#ove eksploatacije i prikazani su u tabeli. :o <ekivani neto #otovinski Dumulirani cas2 d tok ;loE po $cas2 i #odinama 1 ,. . ,. . . , .. . (. . . . (. . 1 . . . * /. . 1/. . U tabeli je prikazan i kumulirani neto #otovinski tok, s obzirom da je on razliit po #odinama ekploatacije projekta. a% 4arijanta poetno# ula#anja od 1&. . din. ima vreme povraaja od ( #odina, to znai da se nakon zavrene pete #odine moe oekivati povraaj izvreno# ula#anja. b% 4arijanta poetno# ula#anja od 18. . din. ima vreme povraaja neto preko ( #odina. 9aan proraun vremena podrazumeva utvr"ivanje procentualno# uea razlike ukupno# potrebno# ula#anja u projekat i vrednosti isplaene sa navrenom (. #odinom $18. . 71&. . 51. . % u oekivanom neto #otovinskom toku u /7toj #odini

$.. . %, to predstavlja 1B., odnosno 1B. te este #odine 7 * meseca. 4reme povraaja je, dakle, ( #odina i PRIMER 4 1 SITUA2I)A /ADA )E VREDNOST U-A.AN)A U DVA PRO)E/TA ISTA A-I )E DINAMI/A NETO NOVANO. TO/A &TO/A .OTOVINE' PO .ODINAMA E/SP-OATA2I)E PRO)E/TA RA*-IITA =enadment preduzea 0A treba da odlui, prema metodu vremena povraaja, u koju alternativu F >A ili GA da uloi 1 . din. !avedene alternative imaju isti ekonomski vek F ( #odina. 9okom veka daju istu sumu neto novani2 tokova $1(. din%. >lternativa >A ima razliit neto novani tok po #odinama ekploatacije projekta dok alternativa GA ima anuitetni novani tok za period od ( #odina. 4reme povraaja alternative >A utvr"uje se saldiranjem odnosa neto novani2 tokova i investicioni2 ula#anja. 4reme povraaja alternative GA utvr"uje se podelom poetno# ula#anja $1 . din% sa #odinjim neto novanim tokom $.. din%
:odin a 1 , . * ( ?tvar no vrem e povra <ekivani neto novani tok >lternative $1 . % 1. ,. .. *. (. Dumulirani cas2 ;loE po #odinama >lternative >A $1 . % 1. .. (. 1 . 1(. <ekivani neto novani tok >lternative $1 . % .. .. .. .. .. Dumulirani cas2 ;loE po #odinama >lternative $1 . GA % .. /. 8. 1,. 1(.

@majui u vidu obraunato vreme povraaja navedeni2 alternativa, za ula#anje e prednost imati alternativa GA ije je vreme povraaja krae. @sto je krae i od ekonomsko# veka koji iznosi ( #odina.

PRIMER 5. 'rojekat >A za2teva ula#anje od 1, mil. i vreme eksploatacije / #odina, a projekat GA ula#anje od & mil. i vreme eksploatacije * #odine. <ekivani neto #otovinski tok i za projekat > i za projekat GA iznosi * mil. 4reme povraaja za projekat >A je . #odine $1, mil B * mil%, a za GA , #odine $& mil B * mil%. 'rema ovom kriterijumu prednost bi se dala projektu AGA sa kraim vremenom povraaja. 3onosilac odluke treba da uzme u obzir ukupne e;ekte projekta $za >A je to ,* mil., a za

GA 1/ mil.%. 3akle, zanemario bi se e;ekat od & mil. koji bi se kao vei prinos ostvario do kraja veka eksloatacije projekata.

VREMENS/A VREDNOST NOV2A - PRIMERI

R 6un slo7eno8 interes
1 novana jedinica danas 5 $1Hk1% novani2 jedinica kroz #odinu dana 1 novana jedinica danas 5 $1Hk1%$1Hk,%novani2 jedinica kroz dve #odine 1 novana jedinica danas 5 $1Hk1%$1Hk,%.....$1Hkn% novani2 jedinica kroz n #odina. G4n 5 ?4 $1Hk%n ili ?4 I @@ ;inansijske tablice U tabeli je prikazana metodolo#ija obrauna budue vrednosti sadanje# ula#anja od 1. dinara. :odina $1 1 % , . ?adanja vrednost $?4% $ , 1. 1. & 1.1//,* $1 H k% $ 1, & . 1, & 1, & Gudua vrednost $G4% $*% 5$,% I $.% 1. & 1.1//,* 1.,(8,J

R 6un s d 9n#e !rednosti

1

k
1

novana jedinica danas 5 1 novana jedinica kroz #odinu dana

(1 1

1 k1 )(

k2 )

novana jedinica danas 5 1 novana jedinica kroz dve #odine d ?4n 5 G4n I 3K ili G4 I @@ ;inansijske tablice

II

3iskontni ;aktor $3K% se utvr"uje pomou relacijet , 3K5 #de d oznaava diskontu stopu, a t broj vremenski2 perioda. 3iskontni ;aktor predstavlja sadanju vrednost $na primer, priliva i odliva novca% od 1 novane jedinice $1 din.%. !je#ova vrednost se moe uzeti i kao ve izraunata vrednost iz @@ ;inansijske tablice.

1 d

!a primer, ako je d5&1 tj. , &L a t 5( #odina, sledi 3K5 ,/& (&. 0nai da je u sadanjem trenutku potrebno uloiti ,/& (& dinara da bi se uz #odinju kamatnu stopu od &1 na kraju pete #odine dobila vrednost od 1 dinara.

METOD NETO SADA+N)E VREDNOSTI - PRIMER 'reduzee XA treba da donese odluku o opravdanosti realizacije projekta iz#radnje #asne stanice koristei kriterijum neto sadanje vrednosti. U projekat treba uloiti J,. din. tokom perioda od . #odine. U ekonomskom veku projekta od J #odina projekat e dati *1(. din. neto priliva #otovine. !ji2ova dinamika data je u tabeli. 'rosena cena kapitala za novo ula#anje je 1 1 $diskontni ;aktor je 1 1%.
@zraunavanje neto sadanje vrednosti projekta sa vekom od 1 #odina i d51 1Neto no!6 ni Dis$ontni ; $tor to$ &d>0?@' =in. 8odin m &% s: ;lo< 2=' t bli% II 4 1 2 3 $1(. %* 1, 1 $,(. % ,8 8 8 , $.,. % ,&,/ *( . *(. ,J(1 .1 * ( . ,/&. 1 ( ( . ,/, 8, / ( . ,(/* *J J ( . ,(1. 1/ & ( . ,*// (1 8 ( . ,*,* 1 1 J . ,.&( (* S d 9n# !rednost "rili! 8oto!ine "ro#e$t &SV 2=' - / "it lno ul 8 n#e-izd t $ &Iu' > Neto s d 9n# !rednost "ro#e$t &NSV "ro#e$t ' .odin S d 9n# !rednost &SV' "o 4=2 x3 $1(. $,,.J, J% $,/.** /% ...& 8 .*.1 (1 .1. */ ,&., ,* ,(./ (& ,... ,( ,1., ( ,/.8 && 0A?.3 44 B3.? ?? CC.3 44

!?4 5 ?4 MK 7 @u 'rojekat ostvaruje pozitivan iznos neto sadanje vrednosti od &&.,.. pa je kao takav opravdan za realizaciju.

Kinansijske tablice @@ su date u prilo#u i u njima je izraunata vrednost diskontno# ;aktora po #odinama. * @znosi u za#radi su ne#ativne vrednosti jer se odnose na vrednost ula#anja u projekat i oni umanjuju ukupnu sadanju vrednost i treba i2 pokriti iz priliva #otovine
.

METOD INTERNE STOPE PRINOSA - PRIMER

>ko je neto cas2 ;loE jedno# projekta po #odinama isti i iznosi *. vrednost kapitalno# ula#anja 1,. .

din., a

, onda se ula#anja mo#u vratiti za . #odine.

'eriod projekcije iznosi / #odina. 0bo# to#a to se radi o ujednaenim cas2 ;loE vrednostima po #odinama uzima se vrednost iz @4 tablica za period od / #odina, koja je najblia vrednosti vremena povraaja od . #odine- ., , ( za stopu od ,*1 i ,,8(1 za stopu od ,(1. ?adanja vrednost neto cas2 ;loE dobija se1 *. I % *.
IV
,*

5*. 5*.

. .

I ., , 51,. & . I ,,8(1511.& *.

din. i din.

IV 25

'oto je pri stopi od ,*1 razlika do iznosa kapitalno# ula#anja od 1,. $& . $18/. 11.& *. 51,. & . 51,. . 71,. 7 B$& . . % od vrednosti pri stopi

. od

manja ,(1

%, sledi da je @?' neto vea od ,*1, a manja od ,(1. 'recizno se deo @?' H18/. %5 ,,8, pa je @?' 5 ,*,,81. ?vaki projekat kod

preraunava- & .

ko#a je @?' od ,*,,81 vea od vrednosti investiciono# kriterijuma moe se smatrati rentabilnim i pri2vatljivim za realizaciju.