Ugovor o turistikim uslugama

UVOD Na poetku XXI veka turizam predstavlja jednu od najveih industrija. Po prihodu ostvarenom od izvoza trea je u svetu, odmah posle naftne i automobilske. noge zemlje su shvatile da ova grana mo!e da bude strate"ki sektor njihovog razvoja, naroito na planu pobolj"anja platnobilansnih pozi#ija i poveanja zaposlenosti. $a razvojem ovog sektora, organizovana turistika putovanja su postala deo ukupnih kretanja u savremenom turizmu i na domaem i na inostranom tr!i"tu, a turistike agen#ije kao nosio#i organizovanog turistikog prometa, svojom propagandnom aktivno"u i "irokom prodajnom mre!om, bitno doprinose stvaranju povoljne atmosfere, "to nije nebitno za odluivanje poten#ijalne klijentele kada treba da se opredeli za ovaj vid putovanja.

1. POJAM I VRSTE Ugovor o turistikim uslugama je takav ugovor kojim se turistika organiza#ija obavezuje da korisniku turistike usluge pru!i ugovorenu vrstu turistike usluge, a korisnik turistike usluge se obavezuje da za izvr"enu ugovorenu turistiku uslugu plati turistikoj organiza#iji ugovorenu naknadu. %uristika privreda naglo se razvoja u poslednjih dvadeset godina. &ao posledi#a porasta !ivotnog standarda u svetu i kod nas je do"lo do ekspanzije turistike privrede. asovni razvoj turizma doveo je do bastanka itavog niza novih pravnih poslova mnoge zemlje u svetu, me'u kojima je i na"a, ostvaruju znaajne devizne prihode. Po"to se radi o novim pravnim poslovima, mali je broj zemalja u kojma su ovi poslovi regulisana obiajima. najznaajniji pravni instrument prilikom pravnog regulisanja odnosa u turizmu je ugovor o turistikim uslugama. U nekim zemljama ($rbija, nemaka, )panija, )vaj#arska*, oblast turistike privrede je regulisana izvorima prava. +ajednika karakteristika zakonodavstva zemalja koje su vr"enje turistikih usluga regulisale je da se zakonskim odredbama pru!a maksimalna za"tita korisnika turistikih usluga. Na" zakon o obliga#ionim odnosima je u lanovima od ,-../,.0. regulisao ugovore o turistikim uslugama. U navedenim odredbama regulisane su tri vrste ugovora o turistikim uslugama. %o su1 ugovor o organizovanju putovanja, posredniki ugovor o putovanju i ugovor o anga!ovanju ugostiteljskih kapa#iteta (ugovor o alotmanu*. +akonom o obliga#ionim odnosima nisu regulisani direktni ugovori odnosi koji se

ustanovljavaju izme'u putnika i davao#a turistike usluge (ugovor o ugostiteljskim uslugama*, niti pak, neke vrste ugovora izme'u turistikih agen#ija i ugostiteljskih organiza#ija (ugovor o najmu ugostiteljskog objekta i ugovor o rezerva#iji*, koji su znaajni u praksi. $a ekspanzijom turizma, a samim tim i sa velikim porastom broja turista iji su zahtevi u pogledu potrebnih turistikih usluga mogu biti razliiti, pojavljuju se spe#ijalizovane organiza#ije za organizovanje turistikih putovanja i pru!anje drugih turistikih usluga. %o su1turistike agen#ije, putnike agen#ije, biroi za organizovanje odmora i druge sline organiza#ije. %o znai da se kod nas ugovori o turistikim uslugama, po pravilu, zakljuuju izme'u organiza#ija udru!enog rada. Punova!ni su, me'utim i ugovori o turistikim uslugama koji se zakljuuju izme'u fizikih li#a. U na"em pozitivnom pravu, u naelu, je dopu"teno pru!anje turistikih usluga od strane fizikih li#a. 2epublikim i pokrajinskim zakonodavstvom reguli"e se pitanje vrste i obima turistikih usluga koje mogu da pru!aju fizika li#a. &ao korisnik turistike usluge se pojavljuje fiziko li#e. Pojam 3turistike usluge4 se u pravu, kao i u praksi, shvata vrlo "iroko. %uristike usluge se pojavljuju u oblasti ugostiteljstva, saobraaja, bankarstva, trgovine, osiguranja, domae radinosti, kulture itd. %uristika agen#ija ili druga slina organiza#ija vi"e ne obavljajuagen#ijske delatnosti pribavio#a pojedinanih turistikih usluga (obezbe'ivanje klijentu prevozne karte, hotelske rezerva#ije, obilazak muzeja itd*. njihova delatnost je veoma znaajna u ostvarivanju #iljeva koji su postavljeni pred turistikom privredom zemlje. U tom smislu one, pored svoje klasine delatnosti, vr"e delatnost organizatora putovanja i boravka 5 delatnost preduzetnika turistikih usluga. 6akle, sve e"e turistike agen#ije samostalno, u svoje ime i za svoj raun, pru!aju korisni#ima tzv. 3paket turistikih usluga4. U izvr"enju 3paketa turistikih usluga4 , po pravilu, uestvuje vei broj uesnika. U tom smislu, prilikom pravnog regulisanja ovih odnosa potrebno je razlikovati tri grupe pravnih odnosa. %o su1 odnosi izme'u turistike agen#ije koja pru!a usluge i korisnika turistikih usluga7 odnosi izme'u organza#ije koja pru!a turistike usluge i turistike i putnike agen#ije7 i odnosi izme'u turistikih organiza#ija i korisnika turistikih usluga. Po svojim obele!jima karakteriistian je pravni odnos koji se ustanovljava izme'uturistike agen#ije koja pru!a usluge i korisnika turistikih usluga. %uristika agen#ija koja pru!a usluge pojavljuje se prema putniku kao davala# usluge. 6ruga i trea grupa pravnih odnosa pravno se svodi na pravne odnose iz ugovora o agen#iji ili ugovora o komisionu. $ubjekti koje je turistika ili slina organiza#ija anga!ovala da uestvuju u izvr"enju odre'enih poslova 3paketa usluga4 istupaju po njenim nalozima. Ugovor o turistikim uslugama je, u na"em pozitivnom pravu, neformalan ugovor. 8d ovog pravila postoji izuzetak koji se odnosi na ugovor o alotmanu. ugovor o alotmanu mora biti zakljuen u pisanoj formi. +nai, ugovor o alotmanu na osnovu samog spada u kategoriju formalnih ugovora. U poslovnoj praksi se ugovori o turistikim ulugama sve e"e zakljuuju u pismenoj formi. 2. UGOVOR O ALOTMANU Pojam Ugovorom o alotmanu ugostitelj se obvezuje u toku odre'enog vremena staviti na raspolaganje turistikoj agen#iji odre'eni broj le!aja u odre'enom objektu, dati ugostiteljske usluge osobama koje uputi agen#ija i platiti joj odre'enu proviziju, a ova se obvezuje da ih nastoji popuniti. odnosno obavijestiti u utvr'enim rokovima da to ne mo!e uiniti te platiti #ijenu danih usluga ako se koristila anga!iranim hotelskim kapa#itetima. 3. UGOVOR O REZERVACIJI

9gen#ijski ugovor za grupe gostiju sklapa se podsredstvom turistike agen#ije, ijom pojavom u funk#iji ugovornog partnera sa ugostoteljem i gostom, ugovor o hotelskim uslugama dobija nove kvalitete uobliene u dva posebna ugovora 5 agen#ijski ugovor o hotelskim uslugama i ugovor o alotmanu. 8snovna slinost ovih ugovora ogleda se u njihovom predmetu, a to je ugostiteljska usluga. U tom smislu, agen#ijski ugovor o hotelskim uslugama i ugovor o alotmanu, mogu se smatrati podvrste ugovora o hotelskim uslugama. 8snovna razlika izme'u ugovora o hotelskim uslugama sa jedne strane i ugovora o alotmanu i agen#ijskog ugovora o hotelskim uslugama sa druge strane jeste "to prvi sklapa gost neposredno sa hotelijerom, a druga dva sklapa putnika agen#ija. Imajui u vidu da su agen#ijski ugovor o hotelskim uslugama i ugovor o alotmanu u dosta elemenata slini, ukazali bismo na njihove najva!nije razlike1 a* 9gen#ijski ugovor o hotelskim uslugama se sklapa od sluaja do sluaja, dok se ugovor o alotmanu sklapa za vei broj grupa koje agen#ija "alje hotelijeru kontinuinirano i kontingentima. b* 9gen#ijski ugovor o hotelskim uslugama predvi'a da e hotelijer pru!iti odre'ene usluge pojedni#u ili grupi u tano odre'eno vreme dok ugovor o alotmanu predvi'a da hotelijer stavi agen#iji na raspolaganje svoje kapa#itete za vreme trajanja ugovora. #* Ugovor o hotelskim uslugama se zakljuuje na krae vreme, a alotmanski ugovor naje"e na godinu dana. d* &od agen#ijskog ugovora o hotelskim uslugama, kori"ene usluge plaa ili agen#ija ili gost, kod alotmanskog ugovora usluge plaa samo agen#ija. 9gen#ijski ugovor o hotelskim uslugama ima dve varijante1 &ada se odnosi na individualne putike i &ada se odnosi na putnike u grupi. Individualni putnik je pojedina# koji posredstvom turistike agen#ije obezbe'uje hotelske usluge, ne koristei se pri tom posebnim povlasti#ama predvi'enim za grupe. :rupa je izvestan broj osoba koje putuju zajedno, a turistika agen#ija i hotelijer ih smatraju posebnom #elinom i kao takvoj odobrava posebne uslove, #ene, tarife tvr'ene odgovarajuim ugovorom.

3. 1. Ugovor o ugo !"!#$j %"m u $ugama $matra se da su stranke zakljuile ugovor o turistikim i ugostiteljskim uslugama ako su se na bilo koji nain sporazumele o bitnim sastoj#ima ugovora a to su1 odredbe o vrsti i obimu usluga, o #eni usluga i vremenu njihovog kori"enja. +akljuivanje ugovora o turistikim i ugostiteljskim uslugama ne podle!e formi, osim ako je zakonom drukije odre'eno. +a ugovor koji nije zakljuen u pismenoj formi svaka stranka mo!e tra!iti od druge stranke pismenu potvrdu. 9ko nije drukije ugovoreno, smatra se da je ugovorena ona #ena koja va!i u ugostiteljskom objektu u vreme poetka kori"enja usluga i koja je objavljena na nain odre'en propisima i ovim uzansama.

&. Za%$ju'"va(j# ugovora $matra se da je ugovor o ugostiteljskim uslugama zakljuen kada ugostitelj prihvati i pismeno (pismom, telegramom, faksom itd.* potvrdi rezerva#iju gosta koji je lino kod njega zatra!io +ahtev za rezerva#iju sme"taja ili pansiona sadr!i1 vrstu ugostiteljske usluge, vreme poetka i trajanja usluge, kao i adresu korisnika usluge. 2ezerva#ija sme"taja ili pansiona mo!e se zahtevati i na nekom od svetskih jezika, a rezerva#ija sme"taja i po e'unarodnom hotelskom telegrafskom #odeu za narud!bine soba, koji je od"tampan uz ove uzanse i ini njihov sastavni deo. sme"taj ili pansion. 9ko ugostitelj, prilikom rezerva#ije to zahteva, rezerva#ija zatra!ena usmeno ili telefonom mora se potvrditi pismeno, odnosno drugim savremenim sredstvima telekomunika#ija. Ugostitelj je du!an da na zahtev za rezerva#iju odgovori odmah. +ahtev za rezerva#iju ugostitelj je du!an da prihvati po redosledu primanja u grani#ama slobodnih kapa#iteta. Ugostitelj ima pravo da tra!i naknadu za izvr"enu rezerva#iju (tro"kovi slanja pismena, faks, telefon, internet i sl.*, ako je gost tra!io potvrdu rezerva#ije. 9ko ugostitelj ne odgovori na zahtev za rezerva#iju, gost ima pravo na naknadu "tete. Ugostitelj mo!e prihvatanje zahteva za rezerva#iju da uslovi plaanjem akonta#ije. Uobiajena akonta#ija iznosi ;<= od vrednosti naruenih usluga. Ugostitelj je du!an da potvrdi prijem akonta#ije u roku od ;> asa od primanja uplate. 9ko nije drukije ugovoreno, akonta#ija va!i kao unapred plaeni deo #ene, iz kog ugostitelj ima pravo da naplati i naknadu "tete od gosta. Ugostitelj e prihvatiti svaku ponudu za zakljuenje ugovora o ugostiteljskim uslugama i pru!iti usluge sme"taja, odnosno pansiona u grani#ama raspolo!ivih kapa#iteta, pod uslovom da je gost u mogunosti i da je spreman da plati #enu, kao i da je u podobnom stanju da bude primljen u ugostiteljski objekat. ). Traja(j# " o!%a*"va(j# ugovora Ugovor o ugostiteljskim uslugama mo!e se zakljuiti na odre'eno ili neodre'eno vreme. $matra se da je ugovor o ugostiteljskim uslugama na odre'eno vreme zakljuen kada ugostitelj i gost postignu saglasnost o bitnim sastoj#ima ugovora.

Po prestanku ugovora o ugostiteljskim uslugama gost je du!an da napusti sobu do vremena odre'enog kunim redom, a u nedostatku takve odredbe u kunom redu najkasnije do ?> asova. 9ko s ugostiteljem nije drukije ugovoreno, zadr!avanje sobe posle vremena odre'enog kunim redom, odnosno posle ?> asova povlai plaanje sobe jo" za jedan dan. Ugostitelj defini"e svoju politiku otkaza za predmetni period o emu je du!an da informi"e gosta. 8tkaz se daje u pismenoj formi i mora biti datiran (preporueno pismo, faks sa referentnim brojem i dr.*. 9ko otkaz poinje da va!i od datuma usmenog otkaza, pismena potvrda treba jasno da se odnosi na taj datum. Pisana potvrda ugostitelja koja se odnosi na usmenu komunika#iju, oslobodie gosta obaveze od daljeg ponovnog potvr'ivanja u pismenoj formi. Ukoliko je ugostitelj, izdao referentni broj otkaza i uruio ga gostu, ne postoji potreba otkaza u pismenoj formi. :ost mo!e da otka!e kori"enje pojedinih obroka u pansionu ili polupansionu ako o tome obavesti ugostitelja do kraja prethodnog dana. Ugostitelj je du!an da gostu koji je otkazao obrok u pansionu osigura, na njegov zahtev, kori"enje obroka suve hrane (@lan paket@* odgovarajue vrednosti i kvaliteta. Ugostitelj je du!an da gostu koji ima potvr'enu rezerva#iju zadr!i sobu do ?, asova, posle ega se u nedostatku potrebnih obave"tenja smatra da gost nee koristiti sobu, pa ugostitelj mo!e njome raspolagati. 9ko izda sobu drugom gostu ugostitelj nema pravo da tra!i naknadu "tete za neiskori"ene rezervisane usluge. 9ko gost naknadno do'e, a prethodno nije poslao obave"tenje o vremenu dolaska, ugostitelj je du!an da mu obezbedi sme"taj u okvirima raspolo!ivih kapa#iteta.

+. Prava " o,av#*# !ra(a%a Na osnovu ugovora o ugostiteljskim uslugama gost stie pravo1 ?. da koristi prostorije odre'ene za sme"taj sa pripadajuim uslugama, a ako je ugovorom predvi'en pansion ili polupansion, i odgovarajue obroke7 ? ;. da koristi sve ure'aje, zajednike prostorije i usluge koje su u tom objektu predvi'ene za op"tu upotrebu gosta u skladu sa "tampanim informa#ijama i obave"tenjima ugostiteljskog objekta. Ugostitelj je du!an da ugovorenog dana stavi gostu na raspolaganje prostorije odre'ene za sme"taj i da mu pru!i druge ugovorene ugostiteljske usluge, odnosno usluge koje gost zatra!i u skladu sa poslovnim obiajima.

$obu predvi'enu za sme"taj ugostitelj je du!an da stavi na raspolaganje gostu im je ona slobodna i pospremljena, najkasnije do ?> asova, a posle toga kada se gost prijavi. :ost ima pravo na naknadu "tete ukoliko mu ugostitelj ne obezbedi sme"taj u ugovorenom objektu, kao i u ugostiteljskom objektu ugovorene kategorije. Aventualni sme"taj u objekat vi"e kategorije, poveanitro"kovi prevoza i dr. padaju na teret ugostitelja. Prilikom dolaska u ugostiteljski objekat gost se prijavljuje zaposlenom koji je odgovoran za prijem gostiju na re#ep#iji ugostiteljskog objekta. $oba za sme"taj mora biti u potpunosti pripremljena za prijem gosta. Prilikom dolaska, odnosno odlaska gosta, u hotelima prve i druge kategorije, ugostitelj je du!an da obezbedi preno"enje prtljaga gosta od ulaza u objekat do sobe i obratno, bez naknade. -. .r#"ra(j# !ur" !"'%"/ ara(0ma(a

Baze u stvaranju i izvr"enju turistikih aran!mana

Postavljanje programa organizovanog putovanja Utvr'ivanje #ene aran!mana 9ktivnosti u oblasti promo#ije i plasmana Izvo'enje aran!mana 8braun ekonomskih efekata

Bormiranje turistikog aran!mana na zahtev korisnika

Ima slinu osnovnu strukturu usluga kao aran!mani koje formiraju turoperatori 9gen#ija polazi od !elja i zahteva korisnika i na izra'eni program korisnik daje saglasnost turistikog aran!mana prema programu organizatora putovanja

Bormiranje

6ug i slo!en pro#es koji poinje znatno ranije pre izvo'enja aran!mana (kod velikih turoperatora ?, do ;> mese#a pre poetka realiza#ije* ora se zasnovati na informa#ijama dobijenim istra!ivanjem tr!i"ta tr!i"ta kao osnov za formiranje aran!mana

Istra!ivanje

Niz aktivnosti usmerenih na sagledavanje kretanja na tr!i"tu da bi se donele prave poslovne odluke Posebno je znaajno predvi'anje turistike tra!nje (ekonomski i neekonomski faktori* Informa#ije o uslovima na destina#ji 9nketiranje turista

1. Po r#2("3%" Ugovor Posredni#kim ugovorom o putovanju posrednik se obvezuje da7 u ime i za ra#un putnika, sklopi bilo ugovor o organiziranju putovanja bilo ugovor o izvrsenju jedne ili vise posebnih usluga koje omogu#uju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obvezuje da za to plati naknadu. O,v#*a "*2ava(ja 4o!vr2#5 &ad se posredni#kim ugovorom o putovanju preuzima obveza sklapanja ugovora o organizovanom putovanju, posrednik je duzan prilikom sklapanja izdati potvrdu o putovanju koja, pored podataka koji se odnose na samo putovanje i oznake i adrese organizatora putovanja, mora sadrzati oznaku i adresu posrednika te podatak da on istupa u tom svojstvu. 9ko u potvrdi o putovanju ne nazna#i svojstvo posrednika7 posrednik u organiziranju putovanja smatra se organizatorom putovanja. 9ko se posredni#ki ugovor o putovanju odnosi na sklapanje ugovora o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je duzan izdati potvrdu koja se odnosi na tu uslugu s naznakom iznosa koji je pla#en za uslugu.

ZA.LJU6A. Nagli razvoj turistike privrede treba da bude koherentan sa odgovarajuim regulatornim okvirom i u oblasti pru!anja turistikih usluga. Ugovori o pru!anju turistikih usluga nisu dovoljno obra'eni ni proueni u na"oj pravnoj teoriji, jer se radi o relativno novim ugovorima robnog prometa. Ugovorom o turistikim uslugama obavezuje se jedna ugovorna strana, turistika organiza#ija, da drugoj ugovornoj strani / korisniku turistike usluge, pru!i ugovorenu vrstu turistike usluge, a druga ugovorna strana (korisnik turistike usluge* se obavezuje da za izvr"enu ugovorenu turistiku uslugu plati prvoj ugovornoj strani (turistikoj agen#iji* ugovorenu nagradu. 2azvoj turizma je doveo do toga da su se izradila prva me'unarodna pravila o turizmu, a tako'e su osnovane odgovarajue me'unarodne organiza#ije u ovoj oblasti.

SADR7AJ5 UVOD888888888888888888888.. 1. POJAM I VRSTE888888888888888.. 2. UGOVOR O ALOTMANU888888888888 3. UGOVOR O REZERVACIJI88888888888 =. ?. Ugovor o ugostiteljskim uslugamaCCCCCCCC.. &. Za%$ju'"va(j# ugovora8888888888888.. ). Traja(j# " o!%a*"va(j# ugovora8888888888 +. Prava " o,av#*# !ra(a%a888888888888. -. .r#"ra(j# !ur" !"'%"/ ara(0ma(a888888888. 1. Po r#2("3%" Ugovor888888888888888 ZA.LJU:A.............................................................. LITERATURA........................................................... 1 & & ) 0 1 19 11 12 13 1&