Mediji su svojom sveprisutnou postali sastavni deo naih ivota i njihov je uticaj intenzivniji nego to bismo hteli da priznamo.

Mnogo vie informacija o spoljnjem svetu dobija se putem mas-medija, nego iz knjiga. Savremeni ovek svoju svakodnevicu ne moe da zamisli bez aparata, elektrinih maina i medija. Niko od nas vie ne razmilja o tome koliko sati dnevno provedemo u drutvu radio i TV aparata, raunara, mobilnih telefona i slino. Oni su svuda oko nas, oni su deo naeg ivota i obeleje naeg vremena. tampa, radio, film, televizija, internet se razvijaju tolikom brzinom da ono to je napravljeno danas, ve sutra nije aktuelno. U savremenom drutvu masovni mediji su veoma moni i svojim nainom izraavanja imaju presudnu ulogu. Odliku masovnosti mediji stiu svojom osobinom da su usmereni ka velikom broju ljudi. Svaki od tih medija ima svoju ciljnu grupu i prema zahtevima te grupe kreira svoj sadraj. Najpodloniji uticaju medija su mladi ljudi i deca kao deo drutva koji se nalazi u periodu ivota u kom usvajaju obrasce ponaanja, kulturu i navike, a mediji kao masovna pojava, privlae njihovu panju i na taj nain im prezentuju i nameu stil ivota. Masovni mediji stvaraju sliku o stanju, mogunostima, potrebama, interesima, pravcima i vrednos tima u drutvu. U sadrajima kojima su ljudi preko medija izloeni ne izostaju nasilje, manipulacija, loi uzori i devijantni modeli ponaanja, a sve to moe da utie na formiranje moralnih normi i moralnih stavova to stvara jedan iskrivljni stil ivota mladih ljudi prezasien brigom o izgledu, prestiu, ugledu, a kome manjka pravih vrednosti i realnih oekivanja. Vreme provedeno pored televizora kao najjaeg predstavnika medija meri se u satima. Neosporna je injenica da vreme provedeno u gledanju televizije odvali panju od drugih aktivnosti kao to su itanje, obavljanje kunih poslova, u sluaju starijih, rekreacija i vreme provedeno sa ukuanima. Posebno, ako se osvrnemo na najmlae, preterano gledanje televizije utie na koncentraciju, pasivnost, vrlo esto deca postaju gojazna, loe pamte i tee se koncentriu. Poruke koje neki televizijski sadraji alju deci mogu imati trajne posledice ukoliko se usvoje. Na primer,u latinoamerikim serijama, obino je centralni lik serije devojka (siromana, polu-obrazovana, ali zato vrlo lepa) koja je u potrazi za svojom sreom. Da bi do te svoje sree dola ona prolazi dug put neverovatnih dogaaja praen ogromnom koliinom suza. Da li je to model ivota i sistem vrednosti koji elimo da mlade devojke usvoje? Da im najvanije u ivotu bude da se dobro udaju, da pri tom nije vano koliko pati ili koliko je obrazovana? Ili ako za primer uzmemo sada ve popularnu devojku koja se

proslavila sa odgovorom da je oro najvea ptica na svetu. Njoj je jedini cilj da postane popularna sa svojim kubicima silikona, po ugledu na slavne sestre Kardaians. Polazei od toga da su mediji bitan faktor u kreiranju stavova i miljenja naroda i da utiu na svest naroda, ne moemo a da se ne zapitamo ta je to to nama mediji serviraju svakodnevno i na koji nain utiu na nas. TV kao i politike emisije jako utiu na ljudsku svest i na promenu miljenja graana. U politikim emisijama govori se o politikoj situaciji, ta bi se moglo desiti, a ta ne i ta bi trebali uraditi ako se desi neto ne predvieno. Kako politike tako i sve emisije sa drugim sadrajem imaju za cilj da deluju na nas kao graane sa raznim informacijama, ak i ako te informacije nisu u potpunosti tane. Politike emisije mogu ak i nekoga da promoviu i reklamiraju u svrhu da ga narod upozna, zavoli. Politike emisije imaju za cilj da obrazuju javnost, da im kau sve ono to graane zanima. Jedna od najeih tema ovakvih emisija je tema o stanju u zemlji i da li nas oekuje boljitak. Tada moemo uti svakojake price o tome kako e biti bolje ili kako nee, a ono to je najbitnije, nikada neemo uti pravu istinu. Zato mnoge generacije ne gledaju politike emisije, ali veoma pomno prate reality show emisije. Pionir emisija ovakvog tipa je bio Veliki brat, koji je stekao svetsku popularnost, a onda je doao i kod nas. Cilj je provesti par meseci u kui i na kraju izai iz nje kao pobednik. Pobednika naravno biraju gledaoci. Takav potez prebacivanja odluke na gledaoce pokazao se kao pravi izvor zarade. Svake nedelje se organizuje glasanje, navijai glasaju to vise kako bi sauvali svog favorite. Koncept glasanja je uveden i u sve ostale emisije ovog tipa. Logika profita je jednostavna i trai minimum ulaganja u produkciju, s maksimalnom dobiti koja se kvantitativno meri rejtinzima, serovima i sl, a trino profitom (prodaja ili korienje medijskog prostora u reklamne svrhe). Ove dve komponente kojima se vrednuju medijski sadraji su u uzajamnoj relaciji i dominiraju u odnosu na druge mogue parametre (estetski, etiki, obrazovni i kulturni aspekti). Farma i njoj slian program prua stalno nova deavanja dvadeset i etri sata na dan, te je ljudima to zanimljivo do te mere da na poslu, u koli priaju ta se sino desilo i ta je ko kome rekao. Ubrzo iseci iz show-a dolaze i na internet te ih ljudi ponovno gledaju i ubrzo to postane opsesija. Morate saznati ko je ispao, ko je ostao, ko je ta otpevao, ko je novi gazda i tako u nedogled. Slina je i situacija sa muzikim kanalima. Svedoci smo pojave raznih muzikih kanala koji favorizuju jednu vrstu muzike. Pratei taj kanal vi postajete ogranieni samo na taj anr. Ako se osvrnemo na emisije u kojima se biraju talentovani mladi pevai, uoiemo da izvode pesme samo iz anra koji gledaju na takvim

muzikim kanalima. Upeatljive su, takoe, i emisije u kojoj su likovi izmiljeni, kao i situacije, ali toliko su verno prikazane i toliko su navukle gledaoce da su se prepriavali detalji na svakom oku. Klasian primer je emisija preljubnici u kojoj ekipa lovi neverne brane drugove ili radnike koji potkradaju gazde. ak se i vodila ozbiljna polemika u TV emisijama o tome. Postavlja se pitanje gde je tu cenzura? Da li ona treba da postoji? Koja je uloga RRA u toj prii? Interesovanje za naune i edukativne emisije, za dokumentarce je znatno opalo. Kao i za knjige. Za onog ko eli i hoe mogu se pronai i kvalitetni sadraji na televiziji. Ako pogledamo uspehe sportista, njihov uspeh doprineo je popularizaciji sporta. Radio prijemnik. Nekada nezamenljiv ureaj u svakom domainstvu. Emisije od kojih zastaje dah, koje bude ula i sa kojima poinje dan. Radio programi tipa, otvoreni program ili tema dana su konstruisani na takav nain da je javljanje slualaca uivo u program jedna od njihovih osnovnih karakteristika. Pruaju mogudnost da sluaoci sami pokrenu raspravu o problemu, iznesu svoje ideje o reenju problema, aktivno uestvuju i utiu na svet u kojem ive. Takvi radio programi se emituju svakodnevno, trae aktivnije uee graana u javnom ivotu, jer reenje problema ne dolazi samo od sebe. Graani su ti koji se ne slau, koji vre pritisak, trae promene. Takvi radio programi, kao i programi drugih vrsta medija, imaju jako veliku i vanu ulogu u samom odnosu izmeu graana i vlasti, i sve je vie takvih tipova programa. Ljudi najee nisu ni svesni da su njihovi stavovi zapravo produkt medija, jer ljudi nesvesno usvajaju informacije koje vremenom postaju konani zakljuak. Moglo bi se ak i rei da mediji na neki nain dre pod kontrolom nau svest kroz informacije koje nam nude. Mediji u dobroj meri razvijaju strah u ljudima kroz posebne naine plasiranja informacija. U medijima naalost dominiraju loe vesti koje negativno utii na nau svest iz ega zapravo proizilazi da ljude ubeuju u to da u njihovom okruenju nema nita lepo, pozitivno. Primer za to su mnoge ankete koje mediji rade na ulicama gradova. Na pitanja o politici, pojedinim politiarima, trenutnoj situaciji u kolstvu, zdravstvu uvek dobijamo negativne loe stavove graana koji nastaju kao proizvod koji je formirala njihova svest kroz negativne prie o pometim problemima koje su plasirali upravo mediji. Ako posmatramo modern doba koje je pred nama, internet je sredstvo koje preovladava. Meutim, tampa i dalje ima znaajan uticaj na narodne mase. Delom zbog svoje funkcije, a delom iz tradicionalnog miljenja da je tampa pouzdano sredstvo informacija. A da li je? Zadatak dnevnih novina je da prikupljaju, analiziraju, objanjavaju, prenose vesti, piu miljenja i istrauju aktuelnosti. Razoaravajua je injenica da su

dananji mediji, u veini, u slubi vladajueg reima i da plasiraju vesti onakve kakve odgovaraju nekom na vrhu. Time stvaraju negativnu sliku kod itatelja koji prati aktuelne dogaaje. Ono ime bi trebale da se vode novinske redakcije je kreativnost i kvalitet, to je u dananjem novinarstvu zaboravljeno. Tei se ka profit, ka veem tirau i gaze se norme i standardi. Mali je broj onih novinskih kua koje su zadrale svoj pravac i nisu poklekle pod uticaj modernog doba. Trenutni hit su tabloidne novine, jeftine novine, sa kolor stranicama ispunjenim traevima. NIN, Novosti, Politika su ostale novine za odreene grupe ljudi. Blic vise nije ni bleda senka onga to je bio. Zabavne novine slue da zabave itaoce koji ih kupuju. One nemaju odreenu formu koji prate. Teme su raznovrsne pa je zato i tira veliki, jer ima za svakoga po neto. Nije bitno da li smo u potrazi za svetom bogatih i slavnih, svetskim udima, modnim savetima ili receptima za kolae. Novine za tinejdere su posebna pria. Umesto da prue informacije koje e mladima biti od koristi, oni pruaju informacije o likovima iz Holivuda, reenja za sve situacije na koje ih ivot navede. Najdrai asopisu, pomagaj! Ja sam najvei fan Justina Biebera i kada sam ula da trai devojku, odmah sam se rasplakala. Jednostavno sam luda za njim, oboavam ga, ali on je daleko i na sve to i stariji od mene. Iz ovog primera moemo se uveriti koliko tinejderi ive u meu svetu, kako ne ele svoje probleme podeliti sa svojim roditeljima, ve sa najdraim asopisom koji e im sigurno dati nabolji savet i reenje za to. Mediji vrlo profesionalno rade svoj posao, jer uspevaju da se uvuku u svest itaoca, da manipuliu njime i podstaknu ga na dalje itanje. Mi bismo zapravo trebali biti ti kojima bi mediji trebali platiti da itamo njihove proizvode, ali stvarnost je ipak drugaija. Jednostavno doputamo medijima da nas kontroliu, usmeravaju. Jedna od zastupljenijih tema je svakako i facebook.Verovatno ne postoji osoba koja ne zna o emu se radi, kao ni osoba koja nema svoj profil. Mogli bi ga okarakterisati kao jedan virus, koji ne zaobilazi nikoga. Ljudi ive u tom virtuelnom svetu i sve se vie gubi lepota i dra obinog sveta i komuniciranja. Ljudi su se toliko navikli na TV, sluaju radio, itaju novine, da im je ivot bez toga nezamisliv. Sasvim je sigurno da mediji, kao sedma sila imaju veliki uticaj na ljudsku svest, na kreiranje stavova i miljenja, na sam odnos izmeu ljudi. Mediji u Srbiji ne nude sadraje namenjene i prilagoene mladima. Ako ih i nude oni su najee nekvalitetni i neprivlani. Narod se utopio i u velikoj meri prihvatio ono to im se servira svakodnevno. Reality programi su ispred emisija o dobrim delima, o dostigniima, skuptina je ispred sportskih manifestacija. Komentarisanjem i praenjem tuih ivota skreemo panju sa svojih

problema i svojih obaveza. ta se desilo sa Politikinim zabavnikom ije primerke mnogi stariji sugraani uvaju u fiokama i koriste kao izvor korisnih informacija? Tatjana Ramanovi 345