UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET BEZBEDNOSTI

INDUSTRIJSKA
BEZBEDNOST
- HRESTOMATIJA –

Beograd, januar 2007.

 SADRŽAJ

PREDGOVOR.......................................................................................................... 7

1. MOGUĆNOSTI ZA ZAPOSLENJE U BEZBEDNOSTI

UVOD........................................................................................................................... 9

ŠTA JE BEZBEDNOST?.......................................................................................... 10

DISCIPLINE U BEZBEDNOSTI................................................................................. 11

Fizičko obezbeđenje.............................................................................................. 11

Bezbednost informacija......................................................................................... 11

Bezbednost zaposlenih.......................................................................................... 11

Bezbednost informacionih sistema........................................................................ 11

Unutrašnja/nacionalna bezbednost....................................................................... 12

Zaštita kritičnih infrastruktura................................................................................. 12

SPECIJALIZOVANE OBLASTI U BEZBEDNOSTI.................................................. 12

Bankarske i finansijske usluge............................................................................... 13

Komercijalne nekretnine........................................................................................ 13

Kulturno vlasništvo................................................................................................. 14

Obrazovne institucije............................................................................................. 15

Igre na sreću i kockanje......................................................................................... 15

Vladina/industrijska bezbednost............................................................................ 16

Bezbednost u zdravstvu........................................................................................ 16

Bezbednost informacionih sistema........................................................................ 17

Istrage.................................................................................................................... 18

Smeštaj i ugostiteljstvo.......................................................................................... 18

Proizvodnja............................................................................................................ 19

Prevencija gubitaka u maloprodaji......................................................................... 19

2
 Bezbednosni inženjering i projektovanje................................................................ 20

Bezbednosna trgovina, oprema i usluge................................................................ 21

Bezbednost transporta........................................................................................... 21

Energetska i nuklearna bezbednost...................................................................... 22

Ostale specijalizovane oblasti................................................................................ 23

2. AKADEMSKI PROGRAMI I KURSEVI U BEZBEDNOSTI

AKADEMSKI PROGRAMI U BEZBEDNOSTI.......................................................... 24

SERTIFIKATI............................................................................................................. 24

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE......................................................................... 26

AUSTRALIJA............................................................................................................ 30

BRAZIL...................................................................................................................... 30

VELIKA BRITANIJA.................................................................................................. 30

BEZBEDNOST I STRUČNA SPREMA..................................................................... 31

Učenici i studenti.................................................................................................... 31

Visoka stručna sprema.......................................................................................... 32

Sertifikacioni programi........................................................................................... 33

Stručne prakse....................................................................................................... 33

Istraživački rad....................................................................................................... 34

3. SMERNICE ZA RUKOVODIOCE BEZBEDNOSTI

REZIME..................................................................................................................... 35

LANAC ODGOVORNOSTI........................................................................................ 35

MODEL FUNKCIJE................................................................................................... 36

MODEL PROFILA RUKOVODIOCA BEZBEDNOSTI.............................................. 36

KLJUČNE NADLEŽNOSTI........................................................................................ 38

3
 Ključni faktori uspeha............................................................................................. 38

Razvoj strategije.................................................................................................... 39

Prikupljanje informacija i procena rizika................................................................. 39

Pripravnost organizacije........................................................................................ 39

Sprečavanje incidenata......................................................................................... 39

Bezbednost ljudi, poslovanja, informacija i reputacije............................................ 40

Reakcija, upravljanje i obnova posle incidenata.................................................... 40

Odnosi sa investitorima, javnošću i vlastima......................................................... 40

KLJUČNE SPOSOBNOSTI....................................................................................... 40

ISKUSTVO................................................................................................................. 42

OBRAZOVANJE....................................................................................................... 42

PRILOG..................................................................................................................... 42

4. BEZBEDNOST INFORMACIJA

POJAM BEZBEDNOSTI INFORMACIJA.................................................................. 44

OSNOVNI POJMOVI................................................................................................. 44

Bezbednosne provere osoblja............................................................................... 46

Fizička bezbednost................................................................................................ 47

Bezbednost podataka............................................................................................ 47

Bezbednost informacionih sistema – INFOSEC.................................................... 48

Bezbednost pristupa treće strane i spoljne saradnje............................................. 48

POJAM I ZNAČAJ POSLOVNIH INFORMACIJA..................................................... 49

Zaštita poslovnih podataka i poslovnih dokumenata............................................. 51

4
 5. KRITIČNE INFRASTRUKTURE

REZIME..................................................................................................................... 55

UVOD......................................................................................................................... 56

ISTORIJAT................................................................................................................ 56

Šta je kritična infrastruktura?................................................................................. 56

Kojim objektima kritične infrastrukture je potrebna zaštita?................................... 62

Kopneni transport: Rečni prelazi............................................................................ 63

Transportni sistemi: Kontrola vazdušnog saobraćaja (ATC).................................. 63

Razmatranja.......................................................................................................... 64

ANALIZA................................................................................................................... 64

PRILOZI..................................................................................................................... 67

Šta je infrastruktura?.............................................................................................. 67

Kako su se kriterijumi i komponente kritične

Infrastrukture razvijali tokom vremena................................................................... 68

Tabela 1. Šta tokom vremena konstituiše kritičnu infrastrukturu........................... 69

Razmena informacija............................................................................................. 70

Tabela 2. Centri za analizu i razmenu informacija................................................. 71

6. BIOMETRIJA

UVOD......................................................................................................................... 72

Karakteristične ljudske osobine............................................................................. 72

Varijante biometrijskih tehnologija......................................................................... 72

Biometrijski proces................................................................................................. 73

Identifikacija i verifikacija....................................................................................... 74

PKI i Smart kartice................................................................................................. 74

IDENTIFIKACIJA OTISAKA PRSTIJU..................................................................... 75

5
 Uzimanje otiska..................................................................................................... 75

Tehnike upoređivanja............................................................................................ 76

Klasifikacija otisaka................................................................................................ 76

ODABIR BIOMETRIJSKIH REŠENJA...................................................................... 78

Procena rizika........................................................................................................ 78

Industrijska rešenja................................................................................................ 79

Strateško testiranje................................................................................................ 79

Metodologije testiranja........................................................................................... 80

Lični parametri pristupa......................................................................................... 80

Multi-tehnologije..................................................................................................... 81

BIOMETRIJSKA REVOLUCIJA................................................................................ 81

Biometrija u upotrebi.............................................................................................. 82

Nacionalna ID rešenja........................................................................................... 82

Industrijski standardi.............................................................................................. 83

Tržišna predviđanja............................................................................................... 83

OSTALE TEHNOLOGIJE.......................................................................................... 84

Prepoznavanje lica................................................................................................ 84

Tehnike skeniranja glasa....................................................................................... 85

Fokusiranje očiju.................................................................................................... 86

Upotreba biometrije danas..................................................................................... 87

Budući razvoj......................................................................................................... 87

6
PREDGOVOR

Industrijska bezbednost u najširem smislu predstavlja koncept postojeće prakse

bezbednosnog menadžmenta u svim oblastima primene ove discipline. Kao budućim
(diplomiranim) menadžerima bezbednosti, studentima Fakulteta bezbednosti – smera
Bezbednost, sledeći prikaz prakse bezbednosnog menadžmenta treba da posluži
kao nadgradnja usvojenih teorijskih znanja iz oblasti bezbednosnog menadžmenta.

Ova hrestomatija prikazuje odabrane oblasti bezbednosnog menadžmenta koje su

prihvaćene kao standard svuda u svetu i koje su aktivno pokrivene i kod nas. Tako,
veći deo materijala potiče iz uputstava i pravilnika Američkog društva za industrijsku
bezbednost (ASIS International), najstarije i najveće međunarodne asocijacije
kompanija i pojedinaca koji su profesionalno u bezbednosti. O prihvaćenosti ovih
standarda najbolje govori činjenica da je jedan broj kompanija za privatno
obezbeđenje u Republici Srbiji već prihvatio Etički kodeks ASIS-a, kao i većina
kompanija zemalja u okruženju, dok su u Evropskoj uniji, osim standarda koje pruža
Konfederacija evropskih usluga u oblasti bezbednosti (CoESS), ASIS-ovi standardi
podjednako zastupljeni.

Suština odabranih tekstova je približavanje studentima koncepta bezbednosti kakav

postoji na zapadu, iz razloga objektivnog sagledavanja problematike bezbednosti na
način na koji se to čini svuda u svetu. Prikazani tekstovi nastali su kao rezultat
dugogodišnje prakse u bezbednosti koja je prikazana kao uobičajena i svakodnevna
profesija koja je svuda prihvaćena kao neizbežan segment društvenog života.

Hrestomatija je podeljena na šest celina:

Mogućnosti za zaposlenje u bezbednosti

Prvi deo, osim nekih opštih pojmova koji se odnose na pozicije menadžera
bezbednosti, sadrži osnovne karakteristike industrije bezbednosti u trenutnom
kontekstu (imajući u vidu dinamiku ovog sektora – razvoj industrije bezbednosti, njen
odnos s policijskim poslovima, kao i odnos između javnog i privatnog sektora), kratak
prikaz disciplina u oblasti bezbednosti, kao i detaljniji prikaz specijalizovanih oblasti i
uslova za ulazak u te oblasti. Iako su ove discipline i specijalizovane oblasti
prikazane kroz praksu koja postoji u Sjedinjenim Državama, ne treba izgubiti iz vida
globalni karakter industrije bezbednosti, kao i činjenicu da je i ova praksa zasnovana
u velikoj meri na iskustvima drugih zemalja, posebno evropskih.

Akademski programi i kursevi u bezbednosti

Drugi deo prikazuje akademske programe koji se primenjuju u svetu, i to za skoro

sve postojeće specijalizovane oblasti i discipline u bezbednosti. Osim toga, akcenat
je stavljen na kursevima i pratećim sertifikatima iz ovih oblasti, posebno na
sertifikatima koji su priznati kao standardni u svetu. U ovom delu pružen je i
informativni (nije potrebno za ispit) spisak odabranih studijskih programa iz oblasti
bezbednosti, kao i razne mogućnosti koje se pružaju studentima na studijskim
programima iz bezbednosti, kao što su stručne prakse, seminari, istraživački rad,
uslovi za zaposlenje i sl.

7
Smernice za rukovodioce bezbednosti

Treći deo, koji je od izuzetne važnosti za studente, su opšte smernice za rukovodioce

bezbednosti, koje obuhvataju položaj rukovodilaca bezbednosti u najvišem
menadžmentu današnjih organizacija, profil rukovodioca bezbednosti, potrebne
veštine i znanja, nadležnosti i odgovornosti, kao i potrebno obrazovanje i iskustvo za
obavljanje ovog posla. Ovde je takođe pružen okvirni model profila rukovodioca
bezbednosti u organizaciji, sa posebnim naglaskom na specifičnim veštinama i
sposobnostima koje su karakteristične za ovu funkciju.

Bezbednost informacija

Četvrti deo, koji pokriva oblast bezbednosti informacija, potreban je studentima zbog
razumevanja važnosti zaštite i odgovornog odnosa prema informacijama i
informacionim sistemima u organizaciji. Osim osnovnih pojmova koji su potrebni
svakom menadžeru bezbednosti, posebno su prikazani bezbednost poslovnih
podataka i informacija, načini njihove zaštite i značaj standardizacije ovog segmenta
savremenog poslovanja.

Kritične infrastrukture

Peti deo, kritične infrastrukture, predstavlja posebno zanimljivu oblast bezbednosti,

pre svega zbog činjenice da su u Srbiji na poslovima bezbednosti u sistemima
kritičnih infrastruktura zaposleni menadžeri bezbednosti koji su diplomirali upravo na
Fakultetu bezbednosti. U izveštaju stručne službe za istraživanja Kongresa SAD o
kritičnim infrastrukturama prikazan je razvoj definicija kritičnih infrastruktura, kao i
razvoj samih infrastruktura i njihovog značaja po nacionalnu bezbednost, posebno u
periodu posle 11. septembra 2001. godine. Posebno su prikazane kratke procene
rizika za dve kritične infrastrukture u SAD.

Biometrija

O značaju biometrijske tehnologije za bezbednost ne treba puno govoriti, posebno

zbog sve raširenije primene biometrije u sistemima tehničkog obezbeđenja. Studenti
treba da budu upoznati sa opštim pravilima i načinima funkcionisanja ovih sistema,
kao i sa postojećim i najrasprostranjenijim vrstama ovih sistema, njihovim odabirom,
primenom i tendencijama budućeg razvoja.

Ova hrestomatija nastala je kao alternativa odgovarajućoj literaturi za predmet

Industrijska bezbednost, i kao takva će tek da bude dopunjena i izmenjena. Zbog
vremenskog ograničenja za prevođenje i pripremu hrestomatije, svaka primedba i
predlog po pitanju nedostataka biće više nego dragoceni.

8
 1. MOGUĆNOSTI ZA ZAPOSLENJE U OBLASTI BEZBEDNOSTI1

UVOD

Mogućnosti za zaposlenje u sektoru bezbednosti su ogromne i obuhvataju izuzetno

širok i raznovrstan opseg različitih poslova koji se na direktan ili indirektan način
odnose na bezbednost u najširem smislu. Industrijska bezbednost, kao praktični
koncept, osim poslova fizičkog i tehničkog obezbeđenja, obuhvata i poslove koji se
na specifičan način odnose na nacionalnu bezbednost. Naime, ti poslovi su u službi
nacionalne bezbednosti.

Dok su informacije koje su sadržane ovde od interesa za svakoga ko želi više da

nauči o oblasti bezbednosti, one su primarno pripremljene za sledeće kategorije
pojedinaca:

• Pojedince koji žele da steknu diplomu iz bezbednosnog menadžmenta, zaštite

imovine ili slične discipline.
• Pojedince koji ulaze u oblast bezbednosti nakon sticanja diplome iz
bezbednosnog menadžmenta, zaštite imovine ili slične discipline.
• Pojedince koji su već angažovani u oblasti bezbednosti, a koji žele da steknu
poziciju u menadžmentu nakon sticanja diplome iz bezbednosnog
menadžmenta, zaštite imovine ili slične discipline.
• Pojedince koji prelaze sa drugih poslova u oblast javne ili privatne bezbednosti,
a koji žele da steknu poziciju u menadžmentu.

Ovaj priručnik bio je temeljno revidiran u kontekstu novog bezbednosnog okruženja

koje postoji kao rezultat napada od 11. septembra 2001. godine i pratećih događaja.

Ovde su prikupljene informacije iz brojnih specijalizovanih oblasti u bezbednosti,

kako bi se čitaocu pružila jasna slika o preduslovima za rad na nadzornim i
nenadzornim pozicijama menadžmenta u tim specijalizovanim oblastima. Osim
podataka koji se odnose na ulazni nivo menadžmenta, date su i informacije koje se
odnose na nadležnosti menadžmenta srednjeg nivoa, kao i zaposlenih na ostalim
poslovima u ovim specijalizovanim oblastima bezbednosti.

Ukoliko nije drugačije navedeno, u razmatranju ovih specijalizovanih oblasti biće

korišćena sledeća terminologija:

• Menadžment se odnosi na aktivnosti na drugom i višim nivoima nadzora.

• Ne-menadžment se odnosi na nenadzorne pozicije, prvi nivo nadzora i pozicije
osoblja.
• Ulazni nivo odnosi se na nadzorne i nenadzorne pozicije menadžmenta.
• Srednji nivo odnosi se na pozicije menadžmenta i ne-menadžmenta u
ograncima, oblastima, regionima ili odeljenjima.
• Izvršni nivo odnosi se na pozicije menadžmenta koje su u nadležnosti
korporativnih i agencijskih aktivnosti.
1
Career Opportunities in Security, © 2005 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria.

9
ŠTA JE BEZBEDNOST?

Dinamična industrija

Bezbednost je jedna od profesionalnih karijera koja se u globalnim okvirima najbrže

razvila u poslednjih nekoliko godina. Zaposlenje u oblasti bezbednosti pruža
mnogobrojne mogućnosti, koje se nalaze u rasponu od pozicija ulaznog nivoa za
radnike obezbeđenja do istražitelja specijalizovanih u posebnim oblastima, i
menadžera i direktora sektora bezbednosti u vodećim korporacijama i
organizacijama širom sveta. Zahtev za unapređenjem bezbednosti pojačan je zbog
pojava kao što su krađe informacija, nasilje na radnom mestu, terorizam i privredni
kriminal. Industrija bezbednosti u SAD, na primer, je poslovanje od 100 milijardi
dolara koje i dalje raste. Mogućnosti postoje na svim nivoima u okviru industrije
bezbednosti. Svi poslovi, bez obzira na njihovu veličinu, razmatraju bezbednost u
odnosu na pretnje kao što su prevare, krađe, kompjuterski upadi, industrijska
špijunaža ili nasilje na radnom mestu. Sve organizacije treba da se zaštite od
aktivnosti koje ugrožavaju njihovo normalno funkcionisanje. Svaka specijalnost u
oblasti bezbednosti poseduje sopstvene zahteve i pitanja. Krađe su i dalje problemi u
maloprodajama, dok su bolnice suočene s povredama prava na privatnost, a hoteli s
preispitivanjem procedura zaštite od požara u skladu sa bezbednosnim zahtevima.
Osim toga, državna i privatna industrija razlikuju se u bezbednosnim potrebama.
Pojedinci koji žele da se zaposle u specijalizovanoj oblasti bezbednosti treba da
budu upoznati s najnovijim trendovima, problemima i pitanjima u okviru te
specijalnosti.

Raznovrsna industrija

U današnjem suženom korporativnom svetu i promenljivom okruženju, presudno za

studente i pojedince koji žele promene u karijeri je da su u stanju da identifkuju
mogućnosti na tržištu bezbednosti. Žene, manjine i fizički ograničene osobe postali
su vredni resursi za organizacije kojima su potrebni profesionalci u bezbednosti.
Studenti koji žele karijeru u oblasti bezbednosti treba da završe kurseve iz
bezbednosti, računarstva, elektronike, poslovnog menadžmenta, prava, policijskih
nauka, informacionog menadžmenta i menadžmenta ljudskih resursa. Ovde su
prikupljene informacije iz različitih specijalizovanih oblasti bezbednosti kako bi pružile
studentima bolju predstavu o uslovima i zahtevima za ulazak u posebnu industriju.
Osim informacija koje su potrebne za ulazni nivo menadžmenta, pružene su i
informacije o demografskim podacima vezanim za profesionalce u bezbednosti u
svakoj industriji, kao i zahtevi za ulazak na pozicije menadžmenta.

Postojeće ili angažovano obezbeđenje

Postojeće osoblje bezbednosti zapošljavaju direktno organizacije čija se imovina štiti.

Opšte pravilo je da se funkcije postojećeg obezbeđenja pojavljuju u poslovanjima,
institucijama i agencijama koje su dovoljno velike da mogu da garantuju da se
poklanja pažnja punom radnom vremenu po pitanju zaštite imovine. Industrija usluga
obezbeđenja pruža bezbednosne proizvode i usluge pod ugovorom raznim
organizacijama. Nabavljači opreme obuhvataju širok opseg firmi koje prodaju, vrše
instalaciju i održavaju opremu za kontrolu pristupa, detekciju upada, bezbednosno
osvetljenje i CCTV sisteme. Postoje i druge firme koje rade pod ugovorom, a koje
pružaju uniformisane radnike obezbeđenja, vrše istrage, sprovode procene rizika,

10
projektuju sisteme obezbeđenja, prevoze vredne isporuke, štite visokorizično osoblje
i pružaju druge usluge obezbeđenja.

Sprovođenje zakona naspram obezbeđenja

Sprovođenje zakona usmereno je na reakciju na kriminal, kao i na sprovođenje

javnih zakona i propisa. Profesionalci u bezbednosti, s druge strane, više deluju
proaktivno i usmereni su na identifikovanje i sprečavanje problema pre nego što se
oni pojave. Osim toga, radnici obezbeđenja će u većini slučajeva da se bave
zaštitom imovine i sprovođenjem organizacionih politika i procedura, nego
sprovođenjem krivičnih propisa.

Javne ili privatne arene

Mnogi misle da je polje bezbednosti sinonim privatnom sektoru, i u velikoj meri to je

tačno. Međutim, postoje mnoge mogućnosti bezbednosti u vladinim agencijama, a
posebno na federalnom nivou. Osoblje javnog sektora bezbednosti sprovodi mnoge
slične funkcije kao i njihove kolege u privatnom sektoru.

DISCIPLINE U BEZBEDNOSTI

Polje bezbednosti podeljeno je na veći broj specijalizovanih disciplina. U velikoj

organizaciji, profesionalac u bezbednosti može da radi puno radno vreme u jednoj od
tih disciplina. U manjim organizacijama, profesionalac u bezbednosti možda će
morati da poseduje određeno znanje u svakoj od disciplina. Ove discipline mogu da
se nađu u većini specijalizovanih oblasti bezbednosti.

Fizičko obezbeđenje fokusira se na ljude, imovinu i objekte kroz angažovanje

radnika obezbeđenja, upotrebu sistema obezbeđenja i bezbednosnih procedura.
Osoblje fizičkog obezbeđenja nadgleda postojeće ili angažovane operacije
obezbeđenja, identifikuje zahteve sistema obezbeđenja, procenjuje unutrašnje ili
spoljašnje pretnje po imovinu i razvija politiku, planove, procedure i fizičku zaštitu za
borbu protiv ovih pretnji. Fizičko obezbeđenje može da obuhvati upotrebu barijera,
alarma, brava, sistema za kontrolu pristupa, bezbednosno osvetljenje, CCTV sisteme
i ostale bezbednosne tehnologije.

Bezbednost informacija obuhvata čuvanje osetljivih informacija. Iako se

bezbednost informacija tradicionalno vezuje za zaštitu poverljivih informacija vlade,
ona takođe može da obuhvati privatne podatke, informacije o imovini, ugovorne
informacije i intelektualno vlasništvo. Bezbednost informacija bavi se pitanjima kao
što su: ko može da pristupi podacima i kako se podaci čuvaju, kontrolišu,
obeležavaju, razmenjuju i odlažu.

Bezbednost zaposlenih bavi se obezbeđivanjem integriteta i pouzdanosti radne

snage organizacije. Bezbednost zaposlenih obuhvata bezbednosne provere prošlosti
zaposlenih, testiranje zaposlenih na droge i ostale tehnike proveravanja pre
zaposlenja, kao i procenu rezultata i dodeljivanje bezbednosnih ovlašćenja i drugih
privilegija za pristup informacijama.

Bezbednost informacionih sistema obuhvata održavanje poverljivosti, pouzdanosti

i dostupnosti podataka koji su napravljeni, čuvani, obrađeni i/ili koji se prenose putem
automatizovanih informacionih sistema. Zaposleni na ovim poslovima razvijaju

11
procedure i zaštitu od hakera i drugih neautorizovanih pokušaja pristupa podacima,
zaštitu od virusa i ostalih pretnji po informacione sisteme.

Unutrašnja/nacionalna bezbednost. U nasleđu 11. septembra 2001. godine došlo

je do sve većeg naglašavanja pojma "unutrašnja bezbednost", koji se primenjuje na
aktivnosti koje su u rasponu od, ali ne i ograničeni na, zaštitu vazdušnog prostora, pa
sve do reakcije na hemijske ili biološke napade, kao i od zaštite od kompjuterskih
napada do obezbeđenja železničkih pruga i pomorskih luka od terorističkih napada.
Nažalost, veoma je malo saglasnosti oko toga šta ovaj pojam tačno označava. Pošto
"unutrašnja bezbednost" ima tako široku konotaciju, ovde će da se posmatra pre kao
sve aktuelnija preklapajuća disciplina nego kao specijalnost u bezbednosti.

Zaštita kritičnih infrastruktura je još jedna preklapajuća specijalnost koja se

pojavljuje poslednjih nekoliko godina. Mnogi bi je opisali kao zaštitu informacionih
sistema koji kontrolišu elemente infrastrukture, kao što su naftovodi,
telekomunikacioni sistemi i nuklearne elektrane, od terorističkih napada. Drugi je
posmatraju kao zaštitu ne samo informacionih sistema koji upravljaju i kontrolišu
infrastrukturu, već i samih infrastruktura, bez obzira da li su u pitanju most, telefonska
centrala ili fabrika prehrambenih proizvoda. Zbog promenljivih konotacija zaštite
kritične infrastrukture i širokog opsega infrastrukture, ona se ovde takođe tretira pre
kao aktuelna preklapajuća disciplina nego kao specijalnost u bezbednosti.

SPECIJALIZOVANE OBLASTI U BEZBEDNOSTI

Za prosečnog čoveka ideja o karijeri u bezbednosti možda neće da bude privlačna.

Tendencija kod većine ljudi je da misle samo na uniformisane radnike obezbeđenja u
patroli, nadgledanju alarma ili prilikom kontrole pristupa objektu. Oni pojedinci koje
interesuje karijera profesionalca u bezbednosti treba da znaju da takođe postoji širok
opseg administrativnih, tehničkih, nadzornih i menadžerskih mogućnosti u oblasti
bezbednosti.

Za ulazak u oblast bezbednosti na ulaznom nivou ne-menadžmenta postoje neki

tipični preduslovi. Oni obuhvataju srednjoškolsko ili više obrazovanje, nepostojanje
krivičnog dosijea, starost preko 18 godina, i posedovanje opšteg znanja ili iskustva u
bezbednosti. Na primer, mnoge države zahtevaju određeni nivo obuke pre nego što
se pojedinac zaposli kao naoružani ili nenaoružani radnik obezbeđenja. Mnoge od
dužnosti koje pojedinci na ovim pozicijama sprovode u većini slučajeva će da budu
slične, bez obzira na sektor industrije bezbednosti u kojoj je pojedinac zaposlen. Ove
dužnosti mogu da obuhvataju aktivnosti kao što su redovne patrole, odnosi s
javnošću, kontrola pristupa objektima, i pisanje osnovnih izveštaja.

Dužnosti na ulaznom nivou pozicija menadžmenta mogu značajno da variraju, u

zavisnosti od specijalnosti. Dužnosti na pozicijama srednjeg nivoa, u zavisnosti od
specijalnosti, mogu da obuhvate klasične nadležnosti kao što su planiranje,
organizacija, selekcija kadra, kontrola, budžet, koordinacija, predstavljanje,
usmeravanje i pisanje izveštaja. Osim ovih funkcija, pozicije srednjeg nivoa mogu da
obuhvate nadležnosti koje su specifične za pojedine specijalnosti.

Sledeće oblasti predstavljaju neke od specijalnosti u oblasti bezbednosti. Svaka

specijalizovana oblast pruža kraći opis specijalnosti pored preduslova za ulazak na
nadzorne i nenadzorne pozicije menadžmenta u tim specijalnostima. Osim podataka

12
o ulaznom nivou, postoje informacije koje se odnose na dužnosti srednjeg nivoa
menadžmenta i ne-menadžmenta u tim specijalnostima.

Bankarske i finansijske usluge

Karijera u ovoj oblasti obuhvata poslove koji se odnose na bankarstvo (uključujući

rad u filijalama, sa hipotekama, kreditnim karticama, internet bankarstvo,
komercijalne i potrošačke kredite), berzu, osiguravajuće kompanije i ostale
finansijske institucije. Kao ključna komponenta kritične infrastrukture svake države,
industrija finansijskih usluga regulisana je od strane raznih vladinih agencija. Direktori
i menadžeri bezbednosti finansijskih institucija moraju da se suoče sa širokim
opsegom izazova kao što su krađe, prevare, nasilje na radnom mestu, bezbednost
informacija, istrage, zaštita rukovodilaca, kontinuitet poslovanja i fizička bezbednost,
kako bi adekvatno zaštitili svoje institucije. Menadžeri bezbednosti moraju da budu
efektivni lideri u okviru svojih organizacija i moraju da budu u stanju da uspešno utiču
na promene.

Zbog sve veće kompleksnosti industrije finansijskih usluga, kompanije i dalje traže
najbolje iz agencija za sprovođenje zakona, sa koledža i univerziteta, kao i iz drugih
kompanija privatnog sektora, kako u okviru tako i izvan sektora finansijskih usluga.

Ulazni nivo

Pozicije menadžmenta u finansijskim uslugama generalno zahtevaju diplomu iz

poslovanja, finansija ili krivičnog prava od akreditovane institucije, kao i tri do pet
godina radnog iskustva ili u sprovođenju zakona ili u bezbednosti. Opseg plata za
pozicije ulaznog nivoa je od 35.000 do 65.000 američkih dolara godišnje, u zavisnosti
od mnogih faktora.

Srednji nivo

Pozicije menadžmenta, za koje je potrebna stručnost u više disciplina u bezbednosti,

generalno zahtevaju diplomu osnovnih studija u odgovarajućoj disciplini, kao i tri do
sedam godina uspešnog posla u oblasti. Često su poželjni i profesionalni sertifikati
kao CPP2 i CFE, kao indikator profesionalizma i kvalifikacija. Opseg plata za pozicije
menadžmenta srednjeg nivoa je od 40.000 do 100.000 dolara.

Komercijalne nekretnine

Bezbednost u industriji komercijalnih nekretnina pruža mogućnosti ne samo za

visoke komercijalne kancelarijske zgrade, već i za stambene prostore i tržne centre.
Komercijalne nekretnine obuhvataju sve od okruženja u kojem ljudi provode njihovo
radno vreme, pa do mesta gde žive i gde kupuju. Svako od ovih mesta nosi sa
sobom izazove i aspekte sa kojima se, pošto nisu jedinstveni za industriju
bezbednosti, mora suočiti na odgovarajući i isplativ način. U svakom slučaju, bez
obzira na konkretno mesto, primarni fokus je na zaštiti osoblja i imovine. Ovo se
postiže snažnom vezom sa lokalnom policijom, poznavanjem zahteva za odabir
kadra, kao i elektronskim sistemima obezbeđenja. Sve ranjive tačke određenog
objekta moraju da budu identifikovane i zaštićene odgovarajućim resursima.

Ulazni nivo
2
Za informacije o sertifikatima pogledati poglavlje "Akademski programi i kursevi u bezbednosti".

13
Pozicije menadžmenta generalno zahtevaju diplomu iz bezbednosti ili krivičnog prava
od akreditovane institucije, kao i jednu do tri godine iskustva u sprovođenju zakona ili
bezbednosti. Opseg plata za pozicije ulaznog nivoa je od 40.000 do 50.000 dolara, u
zavisnosti od mnogih faktora.

Srednji nivo

Pozicije menadžmenta, za koje je potrebna stručnost u više disciplina u bezbednosti,

generalno zahtevaju diplomu osnovnih studija iz krivičnog prava ili iz odgovarajuće
discipline, kao i pet do sedam godina uspešnog posla u oblasti. Često su poželjni i
profesionalni sertifikati kao CPP i CFE, kao indikator profesionalizma i kvalifikacija.

Kulturno vlasništvo

Zajednički imenitelj muzejskog i kulturnog vlasništva je jedinstven doprinos javnosti

kroz prikupljanje, čuvanje i predstavljanje dela svetske baštine. U njih su uračunati
kako državni tako i privatni muzeji antropologije, istorije umetnosti i prirodnjački
muzeji, akvarijumi, botaničke bašte, galerije, istorijski spomenici, planetarijumi,
naučni i tehnološki centri, zoološki vrtovi, biblioteke i arhivi.

Usluge zaštite i bezbednosti kulturnog vlasništva pružaju mogućnosti za

bezbednosne funkcije (radnici obezbeđenja, istražitelji, supervizori i menadžeri),
tehničke usluge (specijalisti za fizičko i elektronsko obezbeđenje), specijaliste za
zaštitu od požara, usluge zaštite zdravlja, administrativne usluge (plate, odabir,
obuka) i usluge za posetioce.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta poželjna je diploma strukovnih ili osnovnih akademskih

studija. Prihvatljive su i oblasti studija koje se odnose na polje zaštite i/ili polje
društvenih i humanističkih nauka. Prethodno radno iskustvo u javnim uslugama ili u
edukativnom turizmu je takođe poželjno. Opseg plata generalno se kreće između
20.000 i 40.000 dolara godišnje.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta poželjna je diploma osnovnih akademskih studija koja

odgovara izabranoj karijeri:

Operativni menadžeri = bezbednost ili krivično pravo

Tehnički menadžeri = elektrotehničke nauke
Zdravstvena zaštita = medicinske nauke
Administrativni = društvene nauke ili poslovanje

Obično je preduslov za pozicije srednjeg nivoa menadžmenta tri do pet godina

radnog iskustva u datoj ili sličnoj oblasti.

14
Bezbednost obrazovnih institucija

Primarni cilj programa bezbednosti u obrazovnoj instituciji je edukacija populacije u

školama i kampusima o potencijalnom kriminalu unutar i izvan institucije. Centralne
teme programa prevencije kriminala u kampusima su svest, samozaštita i prevencija.
Bezbednost u obrazovnim institucijama postala je aktuelno pitanje tokom 90-ih
godina prošlog veka. Sa povećanjem publiciteta oko kriminala u kampusima, ovaj
trend će najverovatnije da se nastavi. Nivo nasilja unutar i oko obrazovnih institucija
doveo je do potrebe za bezbednošću u javnim i privatnim školama, kako osnovnim,
tako i srednjim. Mnoge obrazovne institucije koriste lokalna policijska odeljenja za čiji
rad je potrebna obuka policijske akademije ili odgovarajući sertifikat. Zainteresovani
učenici koledža mogu da uđu u ovu oblast kroz rad sa pola radnog vremena u
odeljenjima bezbednosti kampusa.

Ulazni nivo

Pozicije menadžmenta ne zahtevaju akademsko zvanje; međutim, diploma, opšte

iskustvo u bezbednosti, specijalizovano iskustvo i profesionalni sertifikati su poželjni.
Opseg plata kreće se od 40.000 do 50.000 dolara godišnje.

Srednji nivo

Pozicije menadžmenta takođe ne zahtevaju akademsko zvanje; međutim, diploma,

opšte iskustvo u bezbednosti, specijalizovano iskustvo i profesionalni sertifikati su
poželjni.

Igre na sreću i kockanje

Kako svet igara ne prestaje da raste i da se menja, tako jedna stvar ostaje ista, a to
je da su igre na sreću u suštini zabava. Sa naprednom tehnologijom u industriji igara
i kockanja, kao i ogromnim rastom same industrije, pojavljuju se nove nadležnosti i
mogućnosti za profesionalce u bezbednosti. Zabavna vrednost igara traži od
profesionalaca u bezbednosti da pruže adekvatnu bezbednost dok u isto vreme
dozvoljavaju gostima i igračima da uživaju u ovom okruženju.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta potrebna je srednjoškolska ili ekvivalentna diploma, i

najmanje jedna godina iskustva u sprovođenju zakona, obezbeđenju ili na poslovima
u sistemima za nadzor, uz sertifikat obuke za upravljanje u kriznim situacijama i
dozvolom za nošenje vatrenog oružja, ukoliko je moguće. Poželjno je prethodno
iskustvo u igrama na sreću. Opseg plata kreće se od 16.500 do 31.000 dolara, u
zavisnosti od kvalifikacija, sertifikata, dozvola i nadležnosti.

Srednji nivo

Za poziciju menadžmenta potrebno je najmanje dve do tri godine rada u sprovođenju

zakona, obezbeđenju kazina ili na poslovima u sistemima za nadzor, kao i sertifikat
obuke za upravljanje u kriznim situacijama i dozvola za nošenje vatrenog oružja,
ukoliko je moguće. Poželjna je diploma iz krivičnog prava ili slične oblasti, kao i
sertifikat CPP.

15
Vladina/industrijska bezbednost

Profesionalci u vladinoj/industrijskoj bezbednosti zaduženi su za zaštitu raznih

posebnih kategorija poverljivih informacija, a u skladu sa Programom nacionalne
industrijske bezbednosti (NISP). NISP je bezbednosno partnerstvo između vlade
SAD i industrije, koje je stvoreno zbog zaštite poverljivih informacija federalne vlasti
koje se daju ugovaračima i pojedincima koji dobijaju posebne dozvole vlade.
Zaposleni unutar ove specijalnosti moraju da ispune ove zahteve, da poštuju
ograničenja i ostale mere zaštite u okvirima relevantnih zakona i Zakonika o
federalnim propisima, koje su potrebne za sprečavanje neautorizovanog pristupa
poverljivim informacijama koje vladina ministarstva i agencije pružaju ugovaračima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta potrebna je diploma akreditovane institucije, kao i tri do pet

godina iskustva u vladinom ili industrijskom sektoru, poželjno na supervizorskim
pozicijama. Neophodna specijalizovana obuka ili iskustvo obuhvataju uspešnu
primenu bezbednosnih propisa i poznavanje bezbednosnih budžetskih pitanja.
Poželjni su profesionalni sertifikati ili dokumentovani zapis o profesionalnim
aktivnostima u bezbednosti ili obuci i edukaciji. Ostali preduslovi obuhvataju
provereno iskustvo u rešavanju problema i odnosu s klijentima. Opseg plata je
između 55.000 i 75.000 dolara, u zavisnosti od mnogo faktora.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta potrebna je diploma osnovnih akademskih ili viših studija

akreditovane institucije, kao i pet do deset godina iskustva u vladinom ili
industrijskom sektoru bezbednosti sa supervizorskim ili prethodnim menadžerskim
iskustvom. Neophodna specijalizovana obuka ili iskustvo obuhvataju profesionalne
sertifikate (CPP, PCI, PSP, ISP, CFE i dr.), ili dokumentovani zapis o profesionalnoj
obuci u bezbednosti koju sprovodi vlada. Ostali poželjni preduslovi obuhvataju
provereno iskustvo u rešavanju problema, razvoju politike, odnosima s klijentima,
uspešnoj primeni propisa iz bezbednosti i razvoju budžeta.

Bezbednost u zdravstvu

Bezbednost u oblasti zdravstva pruža mogućnosti ne samo u bolnicama, nego i u

domovima zdravlja, klinikama i domovima za brigu o licima. Ova oblast je višestrana i
izazovna, i obuhvata rad sa nepokretnim, emocionalno i mentalno ometenim licima i
njihovim porodicama, kao i obezbeđivanje radnji, parkirališta, apoteka i rad u hitnim
službama. Istraga zaposlenih igra presudnu ulogu u zaštiti. Radno okruženje je
orijentisano na zaštitu i usluživanje pacijenta, a takođe može da obuhvati upravljanje
u kriznim situacijama. Mogućnosti za zaposlenje obuhvataju poslove bezbednosnog
nadzora, direktora za bezbednost ili odnose s javnošću u interakciji s medicinskim
radnicima, kao i s pacijentima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta potrebna je diploma iz bezbednosti ili slične oblasti, ili

ekvivalentno iskustvo. Potrebne su dve godine iskustva na poslovima bezbednosnog
nadzora, a poželjno je i iskustvo u bezbednosti u zdravstvu ili odnosu s klijentima.

16
Osim toga, poželjni su obuka i iskustvo u poslovnom menadžmentu i ljudskim
resursima. Opseg plata je od 30.000 do 50.000 dolara.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta potrebna je diploma osnovnih studija iz bezbednosti ili

slične oblasti, ili ekvivalentno iskustvo. Potrebno je pet godina iskustva u
bezbednosnom nadzoru ili na pozicijama menadžmenta ulaznog nivoa, a poželjno je
i iskustvo u bezbednosti u zdravstvu ili odnosu s klijentima. Osim toga, poželjni su
obuka i iskustvo u poslovnom menadžmentu i ljudskim resursima. Poželjni su
sertifikati CHPA i CPP.

Bezbednost informacionih sistema

Bezbednost informacionih sistema (ISS) je važno i sve veće polje bezbednosti koje
oslikava današnju zavisnost od podataka, Interneta i elektronskog poslovanja.
Profesionalci za bezbednost informacionih sistema odgovorni su za zaštitu hardvera,
softvera i poslovnih procesa uz istovremeno obezbeđivanje da autorizovani korisnici
poštuju utvrđene bezbednosne politike i procedure.

U zavisnosti od zaduženja, profesionalci za bezbednost informacionih sistema

takođe će da budu direktno ili indirektno odgovorni za kontinuitet poslovanja i
planiranje obnove posle vanrednih situacija u njihovim organizacijama. Tehnička
kompleksnost sistema bezbednosti zahteva detaljno poznavanje pretnji po
računarske operacije, mreže (uključujući TCP/IP, UDP i ICMP protokole), kao i
zaštite unutrašnjeg i mrežnog perimetra. Profesionalci za bezbednost sistema moraju
da poznaju uobičajenu zaštitu kao što su firewall, detekcija/sprečavanje upada,
antivirus programi, kontrola pristupa ruterima, i metodi za kontrolu napada kroz svih
sedam slojeva ISO modela za povezivanje otvorenih sistema (OSI). Profesionalac za
bezbednost sistema imaće mogućnost zaposlenja kako u komercijalnim, tako i u
vladinim organizacijama; većina mogućnosti za zaposlenje u vladi zahtevaće
bezbednosna ovlašćenja koja odgovaraju osetljivosti organizacije i podataka koji se
obrađuju.

Ulazni nivo

Za menadžere je tradicionalno potrebna četvorogodišnja diploma iz računarstva ili

slične oblasti, najmanje četiri godine iskustva u bezbednosti sistema i dokaz o
uspehu u ovoj oblasti. Poželjni sertifikati obuhvataju CPP, CISSP i/ili SANS GIAC.
Dodatni sertifikati vezani za oblast prodaje pojedinih bezbednosnih proizvoda su
takođe poželjni. Tipični poslovi su bezbednosni analitičar, bezbednosni konsultant,
specijalista za bezbednost mreža i rukovodilac tima za bezbednost. Opseg plata je
od 40.000 do 80.000 dolara, u zavisnosti od organizacije i lokacije.

Srednji nivo

Za menadžere je potrebna četvorogodišnja diploma (ili viša, u zavisnosti od

organizacije), najmanje deset godina iskustva na pozicijama direktne bezbednosti
kompjutera i dokaz o uspehu u najmanje dva različita tipa organizacije. Poželjni
sertifikati obuhvataju CPP, CISSP, SANS GIAC i ostale sertifikate koji se odnose na
industriju i prodaju. Neki menadžeri srednjeg nivoa skoro su dodali veštine IT provera
u uslove za zaposlenje, što stavlja naglasak na programe usaglašavanja. Nazivi

17
poslova su menadžer bezbednosti mreža, menadžer za zaštitu informacija,
rukovodilac bezbednosti informacija, ili menadžer za IT provere.

Istrage

Proces istraživanja je bitna funkcija kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. To je

veoma široka oblast koja obuhvata mnoge specijalnosti. Provera prošlosti je veoma
bitan aspekt koji obuhvata prikupljanje informacija koje mogu da se koriste zbog
utvrđivanja nivoa poverenja koji može da se garantuje pojedincu. U slučaju
organizacije generalno se koristi termin "dužno poverenje" koji se primenjuje
neposredno pre spajanja organizacija, prisvajanja ili uspostavljanja značajnih
poslovnih sporazuma. U komercijalnom sektoru istražitelji utvrđuju činjenice u
slučajevima krađa, kršenja pravila i procedura od strane zaposlenih, zloupotrebe
računarskih sistema, sabotaža, pretnji i potencijalnog nasilja na radnom mestu.
Takođe istražuju prevare, nemar, zolupotrebe, finansijske zloupotrebe i kršenje
korporativne etike. Istražitelji koriste razna sredstva i tehnike kao što su intervjui,
prikupljanje i obrada podataka, fizički i tehnički nadzor, računarska forenzika,
pretraživanje baza podataka i algoritmi za analizu kriminala. Kao kod većine mera
bezbednosti, efektivni programi istraga služe istovremeno kao prevencija kriminala i
kao reakcija na počinjeno krivično delo.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta generalno je poželjna četvorogodišnja diploma. Krivično

pravo i kriminologija su primarni, mada se prihvata i diploma iz poslovanja.
Dvogodišnja diploma može da pomogne pojedincu koji želi poziciju ulaznog nivoa. U
zavisnosti od pozicije, nije potrebno prethodno iskustvo, dok su za specijalizovane
oblasti potrebne najmanje jedna do dve godine u odgovarajućoj oblasti. Razmatra se
iskustvo u policiji ili bezbednosnim istragama. Opseg plata je između 35.000 i 55.000
dolara, u zavisnosti od mnogo faktora.

Srednji nivo

Pozicije menadžmenta, koje zahtevaju stručnost u različitim istragama i poslovnim

disciplinama, generalno zahtevaju diplomu u odgovarajućoj disciplini, kao i pet ili više
godina iskazanog uspeha u oblasti. Često su poželjni profesionalni sertifikati kao što
su PCI i CFE, kao indikator profesionalizma i kvalifikacija. Menadžeri za istrage
srednjeg nivoa mogu da očekuju opseg plata od 60.000 do 85.000 dolara.

Smeštaj i ugostiteljstvo

Od terorističkih napada iz 2001. godine, ugostiteljstvo je povećalo svoje

interesovanje i izdvojilo dodatne resurse za funkciju bezbednosti. Vlasnici hotela i
menadžeri svesni su potrebe za zaštitom svojih gostiju i imovine, pre svega zbog
toga da bi se njihov smeštaj smatrao sigurnim. Kako bi ovo ispunili, stavljen je
naglasak na odabir i angažovanje iskusnih i stručnih profesionalaca u bezbednosti.
Primarno usmerenje bezbednosti u smeštaju i ugostiteljstvu je zaštita života, i
sekundarno, zaštita imovine. Pozicije u hotelskoj bezbednosti generalno su dobro
plaćene i uključuju brojne dodatne olakšice. Radno okruženje je profesionalno,
zahtevno i kompleksno, dok rutinske dužnosti obuhvataju ekstenzivnu interakciju sa
gostima i zaposlenima. Bezbednost u ugostiteljstvu polako se razvija u oblast koja
obećava, uz mogućnosti za zaposlenje koje nastavljaju da se šire.

18
Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta često je potreban sertifikat iz bezbednosnog

menadžmenta i/ili diploma osnovnih studija, kao i jedna do tri godine opšteg
zaposlenja, plus jedna godina specijalizovanog zaposlenja u bezbednosti u ovoj
oblasti. Poželjan je CLSS, ali ne i obavezan. Opseg plata, koji varira u zavisnosti od
veličine imovine, je od 35.000 do 50.000 dolara.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta potrebna je diploma osnovnih studija, tri do pet godina

opšteg zaposlenja, plus jedna godina specijalizovanog zaposlenja u ovoj oblasti
bezbednosti. Osim toga, uspešni menadžeri treba da poznaju rad na računarima, i da
poseduju odlične interpersonalne veštine. Poželjni su CLSD i CPP.

Proizvodnja

Sve što se proizvede može da bude prodato direktno korisnicima, distributerima ili
velikoprodajama. Profesionalci u bezbednosti u proizvodnji odgovorni su za pitanja
koja obuhvataju ne samo transakcije, već i pitanja transporta, naručivanja i nabavke
sirovih materijala, kao i zaštitu resursa od gubitka ili krađe. Proizvođači su sve više
svesni potencijalnih gubitaka, tako da prevencija gubitaka može da se postigne samo
kroz zapošljavanje kompetentnih direktora i menadžera za bezbednost koji mogu da
pomognu u integrisanju funkcije bezbednosti u sve operacije, umesto njene izolacije
iz celokupnog procesa. U zavisnosti od proizvodnje, pojedinci u ovoj specijalnosti
mogu da rade u raznim okruženjima, uključujući izlaganje raznim vremenskim
uslovima i rad u postrojenjima sa hemijskim procesima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta generalno je potrebna najmanje diploma strukovnih

studija, a često i diploma osnovnih studija. Za većinu pozicija potrebno je dve i više
godina opšteg iskustva u bezbednosti, a ali i određena specijalizovana obuka i
iskustvo. Poželjan je CPP za mnoge pozicije. Opseg plata za većinu pozicija je od
30.000 do 50.000 dolara godišnje.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta generalno je potrebna diploma osnovnih studija i pet i više

godina opšteg iskustva u bezbednosti, kao i određena specijalizovana obuka i
iskustvo. Potreban je i poželjan CPP za većinu pozicija.

Prevencija gubitaka u maloprodaji

Uobičajena percepcija u javnosti funkcije prevencije gubitaka u maloprodaji je da je

ona primarno usmerena na odabir detektiva u radnjama i pojedinaca koji hvataju
lopove. Dok je s jedne strane tačno da veliki broj maloprodaja angažuje detektive za
svoje radnje kako bi sprečili i uhvatili lopove, odgovornosti profesionalca za
prevenciju gubitaka i uloga koju oni igraju u ukupnom profitu kompanije čini ovu
poziciju jednom od najkritičnijih funkcija u maloprodajnim organizacijama. Ove
kompanije suočavaju se s krađama i prevarama kako iz unutrašnjih, tako i iz spoljnih

19
izvora. Pozicije ulaznog nivoa generalno obuhvataju sprečavanje prikrivenih krađa,
kontrolu prevencije gubitaka i bezbednosti, kao i mnoge druge funkcije koje mogu da
dovedu do brzog napredovanja do profitabilnijih pozicija odgovornosti. Pozicije na
prevenciji gubitaka u maloprodajama često pružaju dragoceno iskustvo, dok je posao
na određeno na ovoj poziciji odličan za studente. Menadžeri za prevenciju gubitaka
odgovorni su za nadgledanje detektiva u maloprodajama, kao i za otkrivanje i
rešavanje unutrašnjih krađa. U zavisnosti od veličine radnje i kompanije, menadžer
za prevenciju gubitaka može da bude odgovoran za ove funkcije u jednoj radnji, ili za
nadgledanje prevencije gubitaka na više lokacija u okviru lanca radnji.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta generalno je potrebna diploma akreditovane institucije, kao

i tri do pet godina iskustva u prevenciji gubitaka u maloprodaji. Opseg plata je od
25.000 do 38.000 dolara, u zavisnosti od mnogih faktora.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta, koje zahtevaju stručnost u više disciplina u bezbednosti,

potrebna je diploma iz odgovarajuće discipline, kao i pet do osam godina uspešno
obavljenog posla u oblasti koja odgovara ovoj funkciji. Poželjni su CPP i CFE kursevi.

Bezbednosni inženjering i projektovanje

Arhitekte i inženjeri zaduženi su za stvaranje okruženja u kojima ljudi žive i rade. Ova
okruženja stvaraju se u zavisnosti od programskih, budžetskih, zakonskih i estetskih
zahteva. Do danas, bezbednost je često bila inkorporisana u projektovanje kao
naknadni zahtev. Danas, menadžeri znaju da moraju da računaju na rad sa
stručnjacima koji znaju da projektuju sistem bezbednosti u novom objektu ili u
renoviranim starijim objektima. Troškovi ugradnje sistema bezbednosti, kao i svaki
drugi sistem u objektu, razmatraju se nakon što je objekat izgrađen ili renoviran.
Neadekvatna bezbednost u današnjem svetu povećava potencijal za gubitke, tako da
redukcija gubitaka može da se postigne kroz zapošljavanje profesionalnih arhitekata i
inženjera koji su stručni u oblasti bezbednosti. Ova stručnost može da pomogne u
integrisanju funkcije bezbednosti u okruženje u koceptualnoj fazi uz upotrebu
tehničko-tehnoloških inovacija. Potrebno je utvrditi funkcionalne zahteve i pustiti
stručnjake da razrade opcije.

Ulazni nivo

Pozicije bezbednosnog konsultanta u firmama za arhitekturu/inženjering, kao i za

arhitekte i inženjere, zahtevaju najmanje diplomu osnovnih studija. Većina funkcija
koje se odnose na pozicije bezbednosti zahtevaju minimalno iskustvo u ovoj oblasti.
Osim ovoga, poželjni su obuka u bezbednosnom projektovanju/inženjeringu, kao i
određena specijalizovana obuka. Opseg plata za većinu pozicija je od 30.000 do
60.000 dolara.

Srednji nivo

Za pozicije je generalno potrebna diploma osnovnih studija i pet do sedam godina

iskustva u bezbednosti i/ili projektovanju izvan oblasti studija, kao i neke dodatne
specijalizovane obuke ili iskustvo. Profesionalne licence za inženjere i arhitekte u

20
velikoj meri utiču na pozicije srednjeg nivoa, dok je PSP sertifikat poželjan zbog
garantovanja stručnosti. Licencirani i sertifikovani profesionalci imaju globalni pogled
na projekte, što im dozvoljava da bolje integrišu bezbednost sa ostalim elementima
projektovanja građevina i objekata. CPP nije zahtev, ali je poželjan.

Bezbednosna trgovina, oprema i usluge

Ova specijalnost u bezbednosti može da bude stimulativna, izazovna i finansijski

isplativa. Nove pretnje i brzi razvoj tehnologija pokrenuli su pojavu novih proizvoda i
usluga u bezbednosti, i kao rezultat je došlo do porasta broja kompanija koje nude
razne usluge bezbednosti. Pozicije u prodaji mogu da variraju od proizvoda kao što
su barijere, alarmni sistemi, sofisticirana biometrija, CCTV sistemi, oprema za
biološku detekciju i softvera za procenu rizika, pa sve do uniformisanih usluga
obezbeđenja. Osoblje u prodaji i uslugama može da bude zaposleno od strane
proizvođača opreme koji prodaje određene proizvode, ili od strane nezavisnog dilera
koji predstavlja razne proizvode. Pozicije ulaznog nivoa mogu da obuhvate prodaju,
ispitivanje tržišta, predstavljanje proizvoda i pružanje informacija za potrebe vlasti.
Odgovornosti u srednjem nivou menadžmenta mogu da obuhvate usmeravanje i
motivisanje zaposlenih, organizovanje prodaja i marketinških kampanja, priprema i
predstavljanje ponuda, vođenje sastanaka i predstavljanje na sajmovima.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta može da bude potrebna srednjoškolska diploma, u

zavisnosti od obima i prirode posla. Preporučuje se široko obrazovanje i iskustvo u
oblastima računovodstva, industrijskog inženjeringa, menadžmenta, marketinga,
ljudskih resursa, komunikacija, statistike i radnih odnosa. Priroda i obim poželjnog
obrazovanja i iskustva i opseg plata na pozicijama ulaznog nivoa mogu da variraju u
zavisnosti od vrste proizvoda ili usluge koja se pruža, obima prodaje i drugih faktora.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta potrebno je iskustvo za sprovođenje širokog opsega

funkcija koje su navedene za ulazni nivo. Ovde su veoma važni sposobnost za
efikasan rad s ljudima i sposobnost verbalnog i pisanog predstavljanja informacija.

Bezbednost transporta

Bezbednost u transportu proširena je na sve vrste prevoza ljudi i roba, uključujući

aviosaobraćaj, kamione, autobuse, železnički transport i vodeni transport. Ovo se
dalje deli na prevoznike, infrastrukture, pošiljke, prijem robe, turizam i poslovna
putovanja. Infrastruktura obuhvata luke, aerodrome, hangare, skladišta, putničke
terminale, autoputeve i postrojenja za transfer kontejnera. Ovo je višestrana i
izazovna oblast koja je vezana za sam centar ekonomije – transportni sistem. Danas,
terorizam i krađa tovara predstavljaju veću pretnju po globalni lanac nabavke nego
ikada ranije, putnici osećaju tenziju zbog povećanog obezbeđenja, avionske
kompanije i aerodromi povećavaju svoju bezbednost zbog sprečavanja terorističkih
napada, luke i terminali preduzimaju korake na kontroli pristupa, a železničke i
kompanije za kopneni transport sprovode bezbednosne politike koje umanjuju rizike.
S druge strane, sofisticirane krađe tovara pojavljuju se u svim oblicima. Profesionalci
u bezbednosti transporta nalaze se pred izazovom zahteva za zaštitu kritične
transportne infrastrukture bez ometanja slobodnog protoka roba i putnika. Ova

21
industrija zapošljava profesionalce kako u državnim, tako i u privatnim
organizacijama.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta potrebna je dvogodišnja ili četvorogodišnja diploma iz

bezbednosti ili sprovođenja zakona, u zavisnosti od pozicije. Za mnoga mesta
poželjno je iskustvo u istragama, ukoliko ne i potrebna. Iskustvo u obezbeđivanju
tovara i poznavanje sistema obezbeđenja kao što su CCTV i sistemi detekcije upada,
mogu takođe da budu zahtev. Poželjan je rad u distribuciji i logistici za kompanije
koje se bave poslovnim ili turističkim putovanjima. Opseg plata je od 30.000 do
50.000 dolara.

Srednji nivo

Pozicije menadžmenta tipično zahtevaju diplomu osnovnih studija ili ekvivalentno

profesionalno iskustvo. U zavisnosti od prirode pozicije, takođe može da se traži
iskustvo u istragama, sistemima obezbeđenja, snagama bezbednosti i operacijama
bezbednosti tovara. Poželjan je i rad u distribuciji i logistici, kao i operativno iskustvo
u javnim ili privatnim sistemima za putovanja. Takođe je poželjno poznavanje
bezbednosnih inicijativa federalne vlasti.

Energetska i nuklearna bezbednost

Ovi sistemi obuhvataju proizvodnju nafte, vode, struje i nuklearne energije. Iako se
izvori energije razlikuju, postoje uobičajena postrojenja za sve ove operacije.
Električni izvori obuhvataju fosilna goriva (naftu, gas i ugalj), vodu i nuklearne
generatore. Svako postrojenje održava sisteme prenosa i distribucije koji olakšavaju
transport struje, goriva i/ili vode na veće distance, kao i sisteme manjih naftovoda i
električnih instalacija koji su dizajnirani zbog distribucije do krajnjih korisnika.
Profesionalci u bezbednosti ovih postrojenja preduzimaju neophodne mere i dužnosti
za zaštitu ljudi, imovine, informacija i drugih objekata u slučaju kriminala, prirodnih
nesreća, tehnoloških katastrofa, nedostatka resursa, građanskih nemira, rata ili
terorističkih aktivnosti.

Ulazni nivo

Za pozicije menadžmenta generalno je potrebna diploma iz bezbednosti, pet godina

iskustva u bezbednosti ili sprovođenju zakona. Opseg plata kreće se između 50.000 i
70.000 dolara. Takođe je potreban CPP kurs.

Srednji nivo

Za pozicije menadžmenta generalno je potrebna diploma osnovnih studija, pre svega

iz bezbednosti i administracije, kao i 10 godina iskustva na poslovima bezbednosti ili
u sprovođenju zakona. Potreban je CPP sertifikat.

22
Ostale specijalizovane oblasti

1. Bezbednost u poljoprivredi

2. Bezbednost u građevinarstvu

3. Planiranje u vanrednim situacijama

4. Krizni menadžment

5. Zaštita rukovodilaca

6. Bezbednost državne i lokalnih vlasti

7. Bezbednost hrane

8. Osiguranje

9. Naftna, gasna i hemijska bezbednost

10. Farmaceutska bezbednost

11. Stambena bezbednost

12. Bezbednosni konsalting

13. Edukacija i obuka u bezbednosti

14. Obezbeđenje posebnih događaja

15. Telekomunikaciona bezbednost

16. Bezbednost u veleprodaji i skladištenju

23
 2. AKADEMSKI PROGRAMI I KURSEVI U BEZBEDNOSTI3

AKADEMSKI PROGRAMI U BEZBEDNOSTI4

Određeni broj koledža i univerziteta nudi studijske programe u bezbednosti, što

obuhvata strukovne studije, osnovne akademske studije, kao i diplomske akademske
studije. Neke od ovih studija nude usmeravanja u oblastima bezbednosnog
menadžmenta, zaštite imovine ili sličnim disciplinama, dok druge nude
specijalizovane oblasti, niže kurseve ili serije kurseva iz oblasti bezbednosti. Neke
institucije, posebno na nivou fakulteta, pružaju vikend seminare po odabranim
temama iz oblasti bezbednosti. Bezbednost je poslovna funkcija, tako da ona nije
podgrupa ili oblast koja se izdvojila iz sistema krivičnog prava. Studenti koji žele da
se zaposle u oblasti bezbednosti treba da pohađaju kurseve iz bezbednosnog
menadžmenta, poslovanja, računarstva, prava, studija terorizma, upravljanja u
vanrednim situacijama, informacionog menadžmenta i menadžmenta ljudskim
resursima.

Studenti takođe treba da obavljaju stručnu praksu, saradnju ili radne studijske
programe kod poslodavaca u bezbednosti. Osim toga, studenti treba da nađu
profesionalce u bezbednosti koji rade u specijalizovanoj oblasti ili disciplini koju žele
da završe, i tako nauče više o specijalnosti kroz aktivnosti kao što su stručne posete i
konkretni poslovi.

SERTIFIKATI

Sertifikati iz ASIS International (ASIS)

Sertifikacija je značajna dobrovoljna investicija u budućnost profesionalca u

bezbednosti, i ona pruža kvalitet na sve konkurentnijem tržištu poslova bezbednosti.
Kompanije, ugovarači i vlasti danas preduzimaju dodatne korake kako bi obezbedili
da unajmljuju ili rade s pojedincima koji poseduju potrebne kvalitetne veštine i
znanja. Sertifikacije iz ASIS-a su sredstvo koje pruža podršku i kredibilitet u vođenju
organizacije u svetu profesionalaca u bezbednosti. Što se tiče pojedinaca, sertifikati
mogu da budu od velikog značaja prilikom konkurisanja za ugovore, prijavljivanja na
posao ili prelaska u privatni sektor.

Sertifikati su objektivna sredstva za razlikovanje kompetentnih profesionalaca u

bezbednosti od onih koji tvrde da to jesu. Tri sertifikata iz ASIS-a ispunjavaju striktne,
međunarodno priznate zahteve za edukaciju, iskustvo i ispite. Sertifikati pružaju
pojedincima sledeće:

• Demonstriranje znanja i veština

• Posedovanje direktnog profesionalnog kredibiliteta
• Razlikovanje od drugih
• Unapređenje ličnog i profesionalnog razvoja
• Povećanje potencijala za zarađivanje
3
Academic Institutions Offering Degrees and/or Courses in Security, © 2005 ASIS International, 1625
Prince Street, Alexandria.
4
Career Opportunities in Security, © 2005 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria.

24
ASIS pruža tri sertifikaciona programa:

Sertifikat za profesionalca u bezbednosti (CPP) je stručni naziv koji se daje

pojedincima čija je primarna odgovornost u bezbednosnom menadžmentu i koji su
pokazali visoko znanje u bezbednosnim rešenjima i najbolju poslovnu praksu.
Profesionalac u bezbednosti mora da ima devet godina iskustva u bezbednosti, od
toga najmanje tri godine na odgovornoj funkciji u bezbednosti; ili diplomu osnovnih
studija i sedam godina iskustva, od toga tri na odgovornoj funkciji. Pojedinci koji
ispune pomenute uslove moraju zatim da polažu ispit.

Sertifikat za profesionalnog istražitelja (PCI) je tehničko zvanje koje se dodeljuje

pojedincima čija je primarna odgovornost vođenje istraga, i koji su pokazali
sveobuhvatno operativno znanje i sposobnosti u ovoj oblasti. Profesionalni istražitelj
mora da poseduje diplomu srednje škole ili ekvivalentnu diplomu, kao i pet godina
iskustva u istragama, od toga dve godine u menadžmentu. Potrebno je položiti ispit.

Profesionalac za fizičko obezbeđenje (PSP) je tehničko određenje koje se

dodeljuje onim pojedincima čija je primarna odgovornost sprovođenje ispitivanja
fizičkog obezbeđenja, projektovanje integrisanih sistema obezbeđenja ili instalacija,
rukovođenje ili održavanje tih sistema, i koji su pokazali sveobuhvatno operativno
znanje i sposobnosti u ovoj oblasti. Potrebna je diploma srednje škole ili ekvivalentna
diploma, kao i pet godina iskustva u oblasti fizičke bezbednosti. Takođe je potrebno
položiti ispit.

Ostali sertifikati

Osim pomenutih, postoji i određeni broj specijalizovanih sertifikata u bezbednosti i

srodnim oblastima, a koje pružaju druge organizacije. Ovde je pomenuto nekoliko
sertifikata koji se odnose na ovu industriju:

1. Istražitelj prevara (Certified Fraud Examiner, CFE) – Asocijacija sertifikovanih

istražitelja prevara;
2. Administrator za zdravstvenu zaštitu (Certified Healthcare Protection
Administrator, CHPA) – Međunarodna asocijacija profesionalaca u zaštiti
zdravlja;
3. Profesionalac za bezbednost informacionih sistema (Certified Information
Systems Security Professional, CISSP) – Međunarodni konzorcijum za
bezbednost informacionih sistema;
4. Supervizor za bezbednost smeštaja (Certified Lodging Security Supervisor,
CLSS) i Direktor bezbednosti smeštaja (Certified Lodging Security Director,
CLSD) – Obrazovni institut Asocijacije američkih hotela i ugostitelja;
5. Sertifikat za zaštitu globalnih informacija (Global Information Assurance
Certificate, GIAC) – SANS Institut;
6. Profesionalac u industrijskoj bezbednosti (Industrial Security Professional,
ISP) – Nacionalno udruženje za klasifikacije.

Sledeći spisak akademskih programa i kurseva je čisto informativan i obuhvaćeni su

samo oni programi i kursevi koji u sebi sadrže nastavni program iz oblasti

25
bezbednosti. Programi koji se odnose na kriminologiju ili krivično pravo nisu
obuhvaćeni ukoliko u okviru njih nije ponuđena specijalnost iz bezbednosti.

Ovde su prevashodno prikazani programi i kursevi koji se pružaju u Sjedinjenim

Američkim Državama, kao i u Velikoj Britaniji, Australiji i Brazilu. Obuhvaćeni su svi
državni univerziteti, kao i veći fakulteti. Od skora se na nekim fakultetima u SAD
pružaju kursevi iz "unutrašnje bezbednosti" (ekvivalent nacionalnoj bezbednosti), a
takođe je osnovan Nacionalni akademski konzorcijum za unutrašnju bezbednost koji
nije ograničen samo na edukaciju i obuku, već obuhvata i naučno istraživanje, razvoj
tehnologije i programe usluga.

Skraćenice koje se koriste su sledeće:

AA – Associate of Arts (Osnovne strukovne studije)

AAS – Associate in Applied Science (Osnovne strukovne studije primenjenih nauka)
BA – Bachelor of Arts (Osnovne akademske studije – društvene nauke)
BS – Bachelor of Science (Osnovne akademske studije – prirodne i tehničke nauke)
MA – Master of Arts (Diplomske akademske studije – društvene nauke)
MS – Master of Science (Diplomske akademske studije - prirodne i tehničke nauke)

SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE

BS i MS iz pravosuđa i javne bezbednosti – Ponuđeni su kursevi iz bezbednosti.

BA i BS iz krivičnog prava – Ponuđeni su kursevi privatne bezbednosti.

MS iz tehnologije – Program tehnologije bezbednosnog inženjeringa (projektovanje

tehničkih sistema bezbednosti).

BS iz globalne bezbednosti i studija obaveštajnog rada – Program nudi specijalizaciju

iz globalnog obaveštajnog rada. Ovaj program napravljen je za buduće profesionalce
u bezbednosti i obaveštajnom radu koji imaju široko shvatanje globalnih odnosa u
politici, ekonomiji, nauci i tehnologiji, između ostalog.

MS iz krivičnog prava – Ponuđeni su predmeti iz korporativnog kriminala.

BS i MS iz krivičnog prava – Ovaj program pruža diplomu pojedincima koji žele

sveobuhvatno obrazovanje za profesiju u policiji, kazneno-popravnim ustanovama,
sudovima i bezbednosnoj administraciji.

AA iz pravosuđa – Osim što ima Akademiju bezbednosti koja obuhvata većinu

sertifikata za one koji žele da rade kao radnici obezbeđenja (upotreba vatrenog
oružja, palica, suzavca, pružanje prve pomoći), takođe je pružen i program iz
bezbednosnog menadžmenta.

AA iz bezbednosti računarskih i informacionih sistema.

AA iz krivičnog prava – Ovaj program napravljen je zbog nadogradnje veština i

znanja zaposlenih u krivičnom pravosuđu i privatnom sektoru, kao i zbog pružanja
programa za zaposlenje u sledećim oblastima: kazneno-popravne ustanove, istrage i
policijske patrole.

26
MA iz međunarodnih studija, MA iz unutrašnje bezbednosti, Master iz globalnih
studija, Sertifikat iz unutrašnje bezbednosti – Osim kurseva iz oblasti političkih nauka,
prava, ekonomije, istorije, sociologije i prirodnih nauka, pruža se i višedimenzionalni
pristup u razumevanju bezbednosnog okruženja novog doba svetske politike.

MAS iz bezbednosnog menadžmenta i tehnološkog menadžmenta, MPS iz

organizacije – Usmerenje iz organizacione bezbednosti, MAS iz bezbednosnog
menadžmenta i organizacione bezbednosti.

MS iz krivičnog prava – Master program ima usmerenje za bezbednosni

menadžment.

MA iz krivičnog prava – Master program ima usmerenja iz bezbednosnog

menadžmenta i kompjuterskih prevara.

AA i BA iz unutrašnje bezbednosti – Program iz unutrašnje bezbednosti pruža

solidnu osnovu iz planiranja, sprovođenja i upravljanja funkcijama bezbednosti u
organizaciji.

BS iz risk menadžmenta i osiguranja, Sertifikat iz obezbeđenja – Osim opšte diplome

iz kriminologije, moguće je dobiti dvostruku master diplomu, kao i sertifikate za rad u
kazneno-popravnim ustanovama, policiji i bezbednosnoj administraciji.

BS iz kriminologije – Centar za proučavanje međunarodnog finansijskog kriminala je

akademski istraživački centar čija je misija pružanje akademskih smernica,
istraživanja i analiza, akademskih simpozijuma, nadzor i konsalting o pranju novca,
korporativnoj bezbednosti, inostranim finansijama, kompjuterskom kriminalu,
organizovanom kriminalu i međunarodnom finansijskom kriminalu.

BS i MS iz krivičnog prava, BS iz forenzičkih nauka, AAS iz bezbednosnog

menadžmenta.

MS iz međunarodnih odnosa – Postoje kursevi koji se odnose na međunarodnu

bezbednost.

BS, MBA i doktorske studije iz risk menadžmenta i osiguranja – Studentima se pruža

okvir za razumevanje menadžmenta rizika u poslovanju. Posebno, risk menadžment
obuhvata identifikaciju rizika, analizu rizika, kontrolu rizika i finansiranje. Program je
napravljen tako da olakša razumevanje raznih aspekata risk menadžmenta i
osiguranja, i da pruži priliku za primenu dobijenih znanja u poslovnim situacijama.
Doktorski program napravljen je tako da pripremi studente za podučavanje i
istraživanje na univerzitetima i koledžima i za pozicije u vladinim institucijama i u
poslovanju.

AAS iz industrijske i poslovne bezbednosti – Studenti koji žele karijeru u poslovima

obezbeđenja i mesta supervizora mogu da dobiju diplomu nakon završetka 64-
časovnog programa. Pozicije za ovo zvanje obuhvataju korporativnu i industrijsku
bezbednost, prevenciju gubitaka i risk menadžment. Studenti imaju obuku iz oblasti
sprovođenja zakona, zaštite od požara, prve pomoći, itd. Ključni kursevi obuhvataju
industrijsku zaštitu od požara i krivične istrage.

27
BA iz privatne bezbednosti/menadžmenta u prevenciji gubitaka, MS iz krivičnog
prava – Ovi studijski programi nude studentima široku osnovu znanja putem
profesionalnih kurseva kao što su privatne bezbednosne istrage, bezbednosna
organizacija i upravljanje, bezbednosna i analiza rizika, između ostalog. Master
program nudi predavanja koja se odnose na bezbednost.

MS iz zaštite informacija – Odnosi se na tehničke i netehničke oblasti zaštite

informacija. Studije su usmerene na zaštitu poverljivosti, integriteta i dostupnosti
informacija.

BA/BS i MA/MS iz prevencije gubitaka i zaštite – Program obuhvata obuku iz oblasti

prevencije gubitaka, uključujući obezbeđenje, zaštitu od požara, industrijsku
bezbednost, bezbednost saobraćaja, risk menadžment i hitne medicinske usluge.
Takođe postoje i master programi.

AA iz javne i industrijske bezbednosti – Program pruža pripremu za novo

interdisciplinarno polje koje konsoliduje dužnosti policijskih, bezbednosnih i
službenika vatrogasnih službi. Takođe postoje onlajn kursevi, kao i antiteroristički
programi.

MS iz bezbednosti mreža – Diploma je namenjena profesionalcima u informacionim

sistemima koji žele da unaprede i poboljšaju veštine i karijeru u oblasti bezbednosti
informacionih mreža.

Sertifikat iz bezbednosnog menadžmenta – Ovaj program nastao je kao rezultat

terorističkih napada od 11. septembra 2001. godine. Sastoji se iz serije međusobno
povezanih kurseva koji su namenjeni borbi protiv specifičnih pretnji po ljude, imovinu
i poslovanje organizacija.

MS iz javnog menadžmenta, MS iz menadžmenta u računarskim sistemima –

Postoje specijalizacije iz oblasti međunarodne bezbednosti i bezbednosti računarskih
sistema.

Sertifikat iz upravljanja u vanrednim situacijama i kontinuiteta organizacije – Ovaj

sertifikat omogućava prolaznost do master diplome iz menadžmenta. Obuhvata četiri
kursa: Društveni i psihološki elementi nasilja na radnom mestu; Uvod u organizacioni
risk i krizni menadžment u javnom i privatnom sektoru; Menadžment u javnim
vanrednim situacijama – Struktura, sistemi i ciljevi; i Planiranje, usaglašenost i
strategija za vanredne situacije i upravljanje kontinuitetom sistema.

MS iz računarskih informacionih sistema – Koncentrisan na bezbednosne zahteve u

okviru informacionih sistema.

BS iz poslovanja – Menadžment u krivičnom pravu je program koji pruža mogućnost

za zaposlenje u odeljenjima za korporativnu bezbednost i zaštitu vodećih korporacija,
kao i u lokalnim, državnim i federalnim agencijama za sprovođenje zakona.

BS i MS iz krivičnog prava – Pruža diplomu iz oblasti bezbednosnog menadžmenta.

BA/BS i MS iz krivičnog prava – Diploma iz oblasti krivičnog prava sa naglaskom na

sektoru privatne bezbednosti.

28
MS iz odbrane i strateških studija – Primarni cilj programa je pružanje profesionalnog
obrazovanja za studente koji žele karijeru u oblasti politike nacionalne bezbednosti,
analize odbrane, kontrole naoružanja i sl.

MA iz bezbednosnog menadžmenta, Diploma iz organizacionog i poslovnog

bezbednosnog menadžmenta – Program pruža glavno usmerenje na bezbednosni
menadžment, kao i sertifikacioni program iz iste oblasti.

BS iz oblasti zaštite – Ovaj program priprema studente za razne poslove koji se

odnose na zaštitu u industriji, vladi i privatnom sektoru. Naglasak je na zaštiti
zaposlenih i isplativosti. Diplomirani studenti mogu da rade u oblastima kao što su
kontrola gubitaka, risk menadžment, institucionalna zaštita i konsalting.

BA iz krivičnog prava, Master program iz administrativnih nauka – Koncentracija je

na administraciji privatne bezbednosti, uz mogućnost sertifikacionog programa iz
oblasti privatne bezbednosti. Takođe postoji master program, kao i sertifikati iz
unutrašnje bezbednosti.

AA, BA, MA iz krivičnog prava, Diploma iz bezbednosne tehnologije i obaveštajnog

rada – Zajednički program odseka za krivično pravo i odseka tehnološkog
inženjerstva.

Industrijska elektronika i mrežna tehnologija, Elektronski sistemi obezbeđenja –

Program elektronskih sistema obezbeđenja pruža studentima veštine koje su
neophodne za instalaciju, konfiguraciju, održavanje i popravku hardvera i softvera
sistema za detekciju upada, nadzor i kontrolu pristupa. Studenti dobijaju uvid u
ključne elemente zaštite postrojenja i drugih objekata od nepoželjnog upada.

AAS iz krivičnopravne bezbednosti, AS iz privrednog kriminala – Programi su

napravljeni zbog razvijanja stručnosti iz prevencije gubitaka i kontrole kriminala, a
zbog ulaska u sektor privatne bezbednosti kao profesionalaca u industrijskoj,
privrednoj i institucionalnoj bezbednosti i sličnim oblastima. Studenti na programu
privrednog kriminala proučavaju osnovne teme krivičnog prava, kao što su krivični
zakon, privatna bezbednost i kriminologija, uz usmeravanje na tehnologiji preko više
kompjuterskih kurseva.

AA i BS iz bezbednosnog menadžmenta, MS iz menadžmenta u zaštiti.

MS iz krivičnog prava – Osim master diplome ponuđene su i specijalizacije u

istraživanju prevara i bezbednosnoj administraciji.

BS iz sistema obezbeđenja – Laboratorije sistema obezbeđenja poseduju 4

specijalizovane laboratorije za nastavu i istraživanje za kontrolu pristupa, CCTV
sisteme, računarsku forenziku i detekciju upada.

BS iz krivičnog prava, BS iz istraga u privrednom kriminalu – Program kombinuje

studije krivičnog prava i računovodstva i računarstva kako bi se budućim praktičarima
pružilo razumevanje sve većih problema poslovnih prevara i kompjuterskog
kriminala. Master program kombinuje oblasti menadžmenta, tehnologije, analitičke
veštine i znanje i razumevanje ekonomskog kriminala iz globalne perspektive.

BS iz bezbednosti – Kursevi iz industrijske, poslovne i bezbednosti na nivou vlasti.

29
BS iz administracije krivičnog prava – Predavanja iz oblasti bezbednosne
administracije i industrijske bezbednosti.

Informacioni sistemi i tehnologije – Pruža kurseve iz kompjuterske forenzike,

bezbednosti informacija i sertifikovani program za menadžera bezbednosti
informacija.

AA iz pravosuđa, Sertifikat iz industrijske i privredne bezbednosti, Sertifikat iz fizičke

bezbednosti.

Master iz strateškog planiranja u kritičnim infrastrukturama – Program za

rukovodioce koji su nadležni za zaštitu kritičnih infrastruktura i hitnih službi.
Namenjen je zvaničnicima u javnim i privatnim infrastrukturama, upravljanju u
vanrednim situacijama, kao i u unutrašnjoj bezbednosti.

AUSTRALIJA

BS iz bezbednosti, MS i doktorske studije iz oblasti nauka bezbednosti, Sertifikat iz

bezbednosnog menadžmenta – BS kurs stavlja naglasak na funkciju bezbednosne
tehnologije u zaštiti imovine, i podržan je odgovarajućim predavanjima iz prava i
etike. Osim toga, ponuđeni su i sertifikat, diploma, zvanje mastera i doktora nauka
bezbednosti.

BRAZIL

AA iz bezbednosnog menadžmenta – Pruža diplomu iz oblasti bezbednosnog

menadžmenta (u pitanju je prvi kurs iz bezbednosnog menadžmenta koji je priznat
od strane brazilskog Ministarstva kulture i obrazovanja). U pitanju je dvogodišnji kurs
sa naglaskom na menadžmentu, bezbednosnoj administraciji, planiranju, VIP
obezbeđenju, prevenciji gubitaka, fizičkoj i elektronskoj bezbednosti i sistemima,
obuci, istragama i analizi rizika.

VELIKA BRITANIJA

MS iz menadžmenta u korporativnoj bezbednosti – Cilj je pružanje menadžerima u

korporativnoj bezbednosti neophodnog znanja i ekspertize zbog uvođenja viših
standarda bezbednosti koji su potrebni modernom poslovanju, bez obzira da li se
radi o javnom ili privatnom sektoru.

MS iz bezbednosti i organizacionog risk menadžmenta, Onlajn kursevi iz

bezbednosnog menadžmenta i risk i kriznog menadžmenta.

MA iz bezbednosnog menadžmenta – Ovaj program pruža sveobuhvatni program

bezbednosnog menadžmenta putem kojeg se unapređuju znanje, veštine i
kvalifikacije u okviru promenljive oblasti bezbednosti. Program pruža mogućnosti za
menadžere bezbednosti i nespecijaliste koji žele da steknu stručnost i visoku
kvalifikaciju u specijalizovanoj oblasti bezbednosnog menadžmenta.

BEZBEDNOST I STRUČNA SPREMA5

5
Hertig, A. Christopher, Charting an Academic Course, Security Management, December 2002, ©
2002 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria.

30
Učenici i studenti

Svaka vrsta obrazovne ponude mora, kao i svaki proizvod, da skupi dovoljno
mušterija kako bi opstala na tržištu. Zbog toga, ukoliko su kursevi iz bezbednosti
skloni uspehu, upoznavanje učenika i studenata sa bezbednošću kao perspektivnom
karijerom mora da bude unapređeno i u srednjim školama i na fakultetima.

Da bi se to okončalo, ASIS International je 2001. godine povećao broj članova iz

redova učenika i studenata. Volonteri ASIS-a na međunarodnom i lokalnom niovu
držali su prezentacije učenicima srednjih škola i fakulteta o prednostima koje im
pruža članstvo, i zatim im delili pristupnice. Na primer, predstavnici iz Filadelfije
održali su Dan zanimanja, gde su upoznali učenike sa industrijom bezbednosti i sa
vrstama poslova koje obavljaju menadžeri bezbednosti. O tome da je ova inicijativa
bila uspešna, govori podatak da se broj članova iz srednjih škola i sa fakulteta u
ASIS-u povećao za 250% u 2001/02. godini.

Jednom kada učenici dođu u ASIS ili bilo koje drugo udruženje, moraju da dobiju
aktivnu ulogu. Na primer, 2001. godine je ASIS-ov Savet za prevenciju kriminala i
gubitaka oformio komitet učenika, u okviru inicijative za povećanje broja mladih
članova u svojim redovima. Komitet, koga su činili studenti fakulteta za krivično pravo
John Jay (NYC), Leksingtonovog Eastern Kentucky univerziteta i Univerziteta Nju
Džersi, pomagao je članovima saveta u određenim projektima. Savet se nada da će
na kraju studenti dobiti akademska priznanja za svoje aktivnosti u komitetu.

Drugi podsticaj za učestvovanje u organizacijama za obezbeđenje obuhvata dodatne

programe usmerene na učenike i studente, a vezani su za 48. godišnji seminar i
sajam ASIS-a u Filadelfiji koji je održan septembra 2001. godine. ASIS-ov akademski
program u Savetu za fakultete i univerzitete održao je informativni sastanak, okrugli
sto pod imenom "Danas članovi studenti: Sutra profesionalci u bezbednosti",
orijentaciju u karijeri menadžera bezbednosti i druge aktivnosti. Međunarodna
fondacija zaposlenih u zaštiti (IFPO) obezbedila je studentima članovima hranu i
smeštaj u zamenu za pomoć na sajmu.

Druga inicijativa je Godišnje takmičenje studentskih radova, uz sponzorstvo Saveta

za akademske programe ASIS-a i podršku ASIS Fondacije, koje omogućava da
studenti i njihove institucije budu prepoznati. Pobednički radovi dobijaju finansijske
nagrade, dok su oni najbolji objavljeni u časopisu Security Journal.

Interdisciplinarni pristup

Organizacije za bezbednost takođe treba da informišu buduće stručnjake za krivično

pravo i kriminalistiku, kako bi ih edukovali o privatnom sektoru kao karijeri. Ovo je
bitno pre svega zbog činjenice da samo par knjiga o krivičnom pravu pruža neke
informacije o nadležnostima privatnog sektora. Većina tekstova o krivičnim istragama
odnosi se na Pinkertonovu detektivsku agenciju (19. vek).

Očigledno je da izdavači i urednici tekstova iz krivičnog prava i kriminalistike moraju

da budu edukovani pre studenata. Organizacije bezbednosti moraju da nađu rešenje
za prevazilaženje ove praznine. Jedna od mogućnosti može da bude predstavljanje
uloge ovih disiciplina u privatnom sektoru bezbednosti, i to Akademiji nauka krivičnog

31
prava i Američkom kriminološkom društvu. Druga opcija bi bila slanje masovnih
obaveštenja izdavačima.

Obezbeđivanje svog pristupa na kampusima je presudno za regrutovanje studenata i

za prepoznavanje kako akademskih građana, tako i potencijalnih poslodavaca.
Osoblje koje predaje bezbednost takođe treba da bude promovisano. Da bi se ovo
obezbedilo, IFPO je pokrenuo program školarina za profesore, koji mogu da se
prijave i primaju školarinu za sertifikat IFPO ili za Program bezbednosne supervizije.

Visoka stručna sprema

Već šest godina, godišnji ASIS-ov akademski-profesionalni simpozijum okuplja

edukatore i profesionalce oko razvijanja bezbednosti u akademsku disciplinu. Svake
godine druga tema daje se učesnicima, kao što je izrada plana i programa za kurs iz
bezbednosti poslovanja, ili smernica za akreditaciju akademskih programa iz
bezbednosti. Posle simpozijuma, učesnici nastavljaju svoj rad putem elektronske
pošte i telefona sve dok se godišnji cilj ne ostvari. Sadržaji prethodnog simpozijuma
šalju se na ASIS Online, sajt organizacije.

Jedna od vodećih filozofskih promena koju simpozijum želi da promoviše je spajanje

bezbednosti sa programima za diplomu iz poslovanja, radije nego samo sa krivičnim
pravom. Ovaj cilj oslikava ASIS-ov stav da je bezbednost u funkciji poslovanja i da su
članovi ASIS-a profesionalci u poslovanju sa nadležnostima u bezbednosti.

Diploma iz bezbednosti poslovanja može da pomogne osobama na nivou kontrole i

menadžmenta koje su već radile bez master diplome. Manje je poželjno da studenti
upišu ove studije posle škole nego da prvo dobiju iskustvo, ali školarina je jedan od
načina da se ovo prevaziđe.

Internet

Simpozijum je takođe naglasio da je jedan od mehanizama učestvovanja u ovim

programima i Internet. Vebster Univerzitet je 1. januara 2002. godine započeo
eminentni onlajn Master program iz organizacione i poslovne bezbednosti (OBSM).
Ovaj kurs, koji je nastao kao rezultat dugogodišnjeg partnerstva između Vebstera i
ASIS-a, cilja menadžere bezbednosti koji žele specijalizovanu diplomu iz
bezbednosti u kontekstu poslovanja.

Plan i program ovog kursa, koji ne obuhvata krivičnopravna pitanja, zasnovan je na

postojećem ASIS/Vebster programu koji pruža OBSM u devet kampusa u SAD.
Osoblje programa, uglavnom iz Vebsterovog osoblja, poseduje značajne
profesionalne atribute, kao što su menadžeri bezbednosti i direktori u organizacijama
kao što su američko Ministarstvo odbrane, FBI, NSA, kao i zdravstvo i polje
nuklearne energije.

Kentaki Eastern Univerzitet skoro je uveo 36-časovni onlajn Master program za

profesionalce u zaštiti, PPZ, bezbednosti, osiguranju, ljudskim resursima i sličnim
oblastima. Kursevi obuhvataju administraciju za prevenciju gubitaka, kompenzaciju
za zaposlene, zakon o radu, pripravnost i odgovor u vanrednim situacijama,
bezbednosni menadžment, kontrolu prevencije gubitaka, risk menadžment i druga
pitanja.

32
Veliki broj uspešnih kurseva na daljinu, poznati kao dopunski kursevi, postoje na
Univerzitetu u Lečesteru i na Mičigen Državnom Univerzitetu. Takođe postoje brojni
onlajn i CD-ROM kursevi dostupni preko ASIS-a i IFPO, koji nudi kurseve za
sertifikovane službenike zaštite i sertifikovane supervizore bezbednosti. Do sada je
više od 13.000 ljudi iz 42 države dobilo ove diplome.

Sertifikacioni programi

Akademski sertifikacioni programi nastavljaju da upoznaju studente sa poljem

bezbednosti i njihovim unapređivanjem u više akademske stručnjake. Koledž Jork,
na primer, pruža akademski kurs iz zaštite imovine. Ovo je postala atraktivna opcija
za studente menadžmenta u sportu ili kompjuterskim informacionim sistemima, kao i
za one iz krivičnog prava. Da bi ovaj program mogao da napreduje, mora se osigurati
da su kursevi adekvatno predstavljeni i da studenti pohađaju kurseve u normalnim
etapama.

Ovi programi primamljivi su za zaposlene koji treba da završe gomilu kurseva da bi

dostigli i iskustvo i diplomu. Ostali profesionalci koji žele promenu posla i karijere
mogu ove kurseve maksimalno da iskoriste.

Postoje brojni profesionalni sertifikacioni programi u raznim sektorima bezbednosti.

Na primer, Udruženje sertifikovanih istraživača prevara sponzoriše sertifikovani
program za istraživanje prevara (CFE), koji usavršava zaposlene za otkrivanje,
prevenciju i istraživanje širokog opsega prevara. Takođe, poznat je i ASIS-ov
sertifikacioni program za profesionalce u bezbednosti (CPP), koji je nastao 1974.
godine.

Postoji mnogo koristi od akademskog prihvatanja profesionalnih sertifikacionih

programa. Ovi programi podržavaju i podupiru akademske napore na mnogo načina.
Na primer, odnos onih koji su pali i onih koji su položili ispite mogu da pokažu
obrazovnim institucijama koliko je kvalitetan njihov program. Takođe, ovi programi
mogu da popune nedostatak doktorata u disciplinama bezbednosti, ukoliko su
prihvaćeni kao alternativne diplome master nivou.

Profesionalni sertifikacioni programi mogu da imaju koristi od onlajn akademskih

kurseva. Na primer, nivo fakultetske diplome može biti povezan sa ovim programima.
Tako bi studenti mogli da dobiju akademske diplome, završe kurs i dobiju sertifikat u
isto vreme.

Stručne prakse

Prakse povezuju akademsku teoriju sa aktuelnom profesionalnom praksom. Studenti

koji pohađaju praksu dobijaju kompletnije obrazovanje. Povratne informacije koje
profesori dobijaju od studentskih praksi obezbeđuju da fakulteti budu u toku sa
industrijskim trendovima. Osim toga, prakse pomažu, do određenog nivoa, u
zapošljavanju, i to na korist i poslodavca i regrutovanog studenta.

Istraživački rad

Bezbednost ne može da bude prihvaćena kao akademska disciplina sve dok više ne
bude smatrana za polje zanimanja koje se bavi isključivo implementacijom

33
bezbednosnih mera, i to bez dokazivanja njihove efektivnosti. Ključna komponenta
svake prepoznate akademske discipline je istraživanje radi jačanja najbolje prakse i
eliminisanja one koja nije korisna. Takođe je važno da postoji priznat naučni časopis
koji bi objavljivao ovakva istraživanja.

Vodeći čaosopisi na ovom polju su Journal of Security Administration, koji izlazi dva
puta godišnje, a izdavač je Sektor za bezbednost i prevenciju kriminala Akademije
krivičnopravnih nauka, i Security Journal, koji izlazi četiri puta godišnje, a izdavači su
Perpetuity Press i ASIS.

Trenutni nedostatak akademskih istraživanja u bezbednosti izazvan je mnogim

faktorima, uključujući poteškoće koje prate vođenje društvenih istraživanja sa
eksperimentalnom i kontrolnom grupom. Samo par okruženja može da pruži
"laboratorijske" uslove za naučna ispitivanja u ovoj oblasti.

Problematičan je i nedostatak finansijskih sredstava u bezbednosti. Finansijskih

sredstava ima, ali ne za istraživanja koja obuhvataju sektor privatne bezbednosti. Na
primer, jedno istraživanje je ispitivalo uticaj uličnog osvetljenja na smanjenje
kriminala na javnim mestima, ali niko nije istraživao odnos između osvetljenja i
kriminala na mestima koja su zaštićena.

Rešenje ovog problema može da se nalazi u stvaranju medijskog programa koji bi

promovisao istraživanja Skarman centra Lečester Univerziteta, Univerziteta u
Kentakiju i drugih visokoškolskih institucija. Ovo takođe može da se reši
postavljanjem akademskih istraživačkih radova na Internet prezentacije udruženja
profesionalaca u bezbednosti, kako bi se studentima i istraživačima omogućio lak i
brz pristup takvim informacijama. Ovo su već uradili IFPO i ASIS.

Bezbednost tek treba da dostigne svoje ciljeve – one o akademskom priznavanju i

ustanovljenim, akreditovanim programima koji bi postojali na univerzitetima. Da bi se
dostigli ovi ciljevi, studentima bezbednost mora da bude ponuđena kao karijera pre
nego što upišu koledž ili univerzitet, kao i prilika da upotpune postdiplomske studije.
Takođe treba konstantno da se sprovode istraživanja i objavljivanje radova
akademskog nivoa kako bi se dokazala vrednost bezbednosti kao nezavisne naučne
discipline.

34
 3. SMERNICE ZA RUKOVODIOCE BEZBEDNOSTI6

REZIME

Rizično okruženje današnjeg poslovanja postalo je sve opasnije, kompleksnije i

međuzavisno, kako na unutrašnjem, tako i na globalnom planu. Efektivno upravljanje
ovim okruženjima je fundamentalni zahtev poslovanja. Odbori direktora, deoničari,
ključni partneri i javnost s razlogom očekuju da organizacije identifikuju i predvide
oblasti rizika i da u skladu s tim postave konzistentnu strategiju za sve funkcije kako
bi ublažile ili umanjile te rizike. Osim toga, postoji očekivanje da će menadžment da
reaguje veoma efektivno na one događaje i incidente koji predstavljaju pretnju po
kapacitet organizacije. Proaktivna strategija za umanjivanje rizika od gubitka na kraju
pruža pozitivan uticaj na profitabilnost, i to je u nadležnosti organizacionog
rukovođenja višeg menadžmenta i izvršnih odbora.

Suština ovog priručnika je da su veštine i stručnosti presudne za aktivnu zaštitu i da

je efektivna reakcija na okruženje modernih pretnji kritičnija nego ikada ranije.
Efektivno rukovođenje unutar najviših nivoa organizacije i njihove bezbednosne
funkcije su imperativ. Reputacija organizacije, neometan rad i pouzdanost tehničke
infrastrukture i normalnih poslovnih procesa, zaštita fizičkih i finansijskih kapaciteta,
bezbednost zaposlenih i poverenje partnera, u određenoj meri zavise od efikasnosti
odgovornog i pouzdanog višeg rukovodioca bezbednosti (CSO).

Ono što je ranije nedostajalo organizaciji je jedna pozicija u višem menadžmentu

odgovorna za izradu, uticaj i usmeravanje strategije zaštite celokupne organizacije. U
mnogim organizacijama, odgovornost je podeljena, uglavnom između nekoliko
menadžera u raznim odeljenjima, sa potencijalno suprotstavljenim ciljevima.

Raznovrsnost današnjih rizika dolazi u kompleksnoj matrici međusobno povezanih

pretnji, ranjivosti i udara, zbog čega je potrebno uspostaviti mere za zaštitu koje su
takođe međusobno zavisne. Sposobnost uticanja na poslovnu strategiju i suočavanje
s pitanjima izloženosti unutrašnjim rizicima zahteva da se rukovodilac bezbednosti
nalazi na odgovarajućem nivou u organizaciji. Ovo može da se postigne kroz
restruktuiranje i usmeravanje postojećih napora kroz ovu jedinstvenu funkciju višeg
menadžmenta, i eliminisanjem suvišnih i ograničenih interesa koji mogu da postoje u
vertikalnim strukturama organizacije.

LANAC ODGOVORNOSTI

Odluka o odgovarajućem izveštavanju za poziciju CSO treba da se dobije iz procene

postojeće organizacione strukture. Snažno se preporučuje da ova pozicija izveštava
većinu najviših rukovodilaca organizacije, kako bi se osigurala jaka veza sa Odborom
direktora i njihovim operativnim odeljenjima. Relativna pozicija u hijerarhiji je signal
ne samo posvećenosti i podrške top menadžmenta, već i legitimiteta koji je dodeljen
programu bezbednosti u organizaciji.

6
Chief Security Officer (CSO) Guideline, © 2004 ASIS International, 1625 Prince Street, Alexandria.
Najbolji prevod CSO glasio bi Rukovodilac bezbednosti ili Šef bezbednosti, na srpskom jeziku. U
suštini, ova pozicija predstavlja poziciju menadžera bezbednosti u najvišem menadžmentu
organizacije.

35
MODEL FUNKCIJE

Model predstavljen u ovom delu prikazuje opseg programa zaštite organizacije koji
obuhvata funkcionalne oblasti odgovornosti, ključne procese i diskusiju o radnim
elementima koji mogu da se nađu unutar organizacije. Dok "vlasništvo" u striktnom
pogledu nije presudno, strategijska odgovornost i efektivni uticaj jesu. Rukovodstvo
može da ima formu saveta za bezbednost ili ulogu tekuće menadžerske i budžetske
odgovornosti za sve funkcije bezbednosti. Kulturni i poslovni model u radu u
organizaciji usmeravaće odluke prema uspostavljanju najboljeg pristupa. Koncept
organizacione vizije i misije zaštite je suština ovih smernica.

MODEL PROFILA RUKOVODIOCA BEZBEDNOSTI

Rizici

• Ljudski resursi i intelektualno vlasništvo

• Etika i reputacija

• Finansijska sredstva

• IT sistemi

• Lanac transporta, distribucije i nabavke

• Zakonski, regulatorni i Generalni savet

• Fizički i postrojenja

• Životna sredina, zdravlje i sigurnost

Potencijalni procesi i usluge

• Politika globalne bezbednosti i administrativne procedure

• Tehnologija i zaštita infrastrukture

• Informacioni risk menadžment

• Kontinuitet poslovanja, krizni menadžment i odgovor

• Risk edukacija zaposlenih

• Istražne i forenzičke usluge

• Bezbedno funkcionisanje radnog mesta

• Odgovarajuća zaštita poslovnog procesa

36
 • Transfer rizika i osiguranja

• Procena, evaluacija i provera rizika

• Zaštita rukovodstva

• Istrage prošlosti i poverenja

• Poslovno usmerenje i bezbednosna usaglašenost

• Spoljni i odnosi sa vlastima

• Poslovna obaveštajna i kontraobaveštjna podrška

Potrebne veštine

Menadžer odnosima

• Razvija, utiče i ohrabruje odnose zasnovane na poverenju sa rukovodiocima

poslovnih jedinica, vladinim zvaničnicima i profesionalnim organizacijama.
Deluje kao savetnik za sve klijente organizacije.

Vođenje menadžment tima

• Izgrađuje, motiviše i vodi profesionalni tim koji je posvećen organizacionoj

kulturi, koji reaguje na poslovne potrebe i koji je posvećen integritetu i
profesionalizmu.

Stručnost

• Pruža ili nadgleda pružanje tehničke ekspertize koja odgovara rizicima i

isplativosti neophodnih usluga bezbednosti.

Član rukovodstva

• Pruža intelektualno vođstvo i aktivnu podršku rukovodećem timu organizacije

kako bi osigurao da su viši menadžment i Odbor upoznati sa rizicima.

Risk menadžer

• Identifikuje, analizira i komunicira o poslovnim i bezbednosnim rizicima po

organizaciju.

Strateg

• Razvija globalnu strategiju za bezbednost koja je povezana sa verovatnim

rizicima i u saradnji sa partnerima organizacije.

Kreativno rešavanje problema

37
 • Podržava konkurentnost i povećava vrednost kroz obezbeđivanje da
organizacija učestvuje u poslovnim procesima za umanjivanje rizika. Deluje
kao pokretač pozitivnih promena zbog zaštite organizacije.

KLJUČNE NADLEŽNOSTI

Rukovodilac bezbednosti je ravnopravan partner u rukovodećoj infrastrukturi

organizacije. Ukoliko sveobuhvatna procena bilo koje od oblasti rizika koje su
spomenute u modelu, podrži potrebu za specifičnom bezbednosnom ulogom,
dodeljivanje visoke odgovornosti će da omogući bolje integrisanu strategiju
bezbednosti sa manje udvajanja funkcija i uz manje troškove za organizaciju.

Ključna nadležnost je menadžment efektivnim radnim odnosima između grupa

klijenata. Ove smernice preporučuju da odgovornost za zaštitu poslovanja u prvoj
liniji treba da padne na menadžere svake operativne jedinice sa odgovarajućom
organizacionom funkcijom bezbednosti koja pruža procenu rizika, politiku i
infrastrukturu za podršku.

Ovaj model zahteva višeg rukovodioca koji može da predvodi i omogući poslovanje u
kontekstu sprovođenja politike i pravovremene detekcije i izveštavanja o rizicima.
Efektivno sprovođenje poslovnih procesa traži od pojedinca da kreativno rešava
probleme i da bude lider koji je u stanju da uklopi razumnu kontrolu sa efikasnim i
produktivnim poslovnim procesima.

Takođe je neophodno da pojedinac na poziciju donese stručnost po određenim

pitanjima. Rukovođenje višestranim programom bezbednosti zahteva opšte znanje,
ali je moguće da će on/ona da dođu sa iskustvom u poslovanju, na rukovodećim
funkcijama ili nekim elementima poslova bezbednosti. Kredibilitet tima i vizija
stvaranja integrisane strategije zavisi od sposobnosti rukovodioca bezbednosti da
razume, ceni i usmeri razne misije vezane za bezbednost.

Ključni faktori uspeha

• Sposobnost izgradnje održivih povoljnosti kroz pragmatična i inovativna

bezbednosna rešenja.
• Demonstriran integritet i sposobnost pridržavanja principa pod unutrašnjim i/ili
spoljnim pritiskom.
• Visokokvalitetne analitičke veštine, menadžersko iskustvo i odlične sposobnosti
u upravljanju odnosima.
• Kvalitetno iskustvo u strateškom planiranju i/ili razvoju politike na najvišem
nivou.
• Sposobnost predviđanja, uticanja i podrške organizaciji u proceni i brzom
prilagođavanju na promenljive uslove i trendove (unutrašnje i spoljne) koji su od
značaja za usmerenje organizacije.
• Efikasnost u predstavljanju preporučenih tokova aktivnosti za inovativne
reakcije usmerene na poslovanje.
• Predanost profesionalizmu i demonstrirana orijentacija prema uspešnom
razvoju zaposlenih.

38
Razvoj strategije

Ključna odgovornost rukovodioca bezbednosti je razvoj i sprovođenje strategije koja

demonstrira procese razumevanja prirode i verovatnoće katastrofičnih i događaja koji
predstavljaju značajan rizik po bezbednost. Strategija mora da naglasi u detalje
planove za prevenciju i pripremu za nepoželjne događaje, uključujući svest, obuku,
vežbe i metodologije za ugradnju savremenih bezbednosnih programa i procesa u
organizaciju. Strategija takođe treba da pokrije operacije za kontinuitet poslovanja od
bilo kog napada ili katastrofe. Rukovodilac bezbednosti mora da bude u stanju da
jasno predstavi ovu strategiju, troškove i slične efekte najvišim nivoima organizacije i
Odboru direktora i njegovim operativnim odeljenjima.

Prikupljanje informacija i procena rizika

CSO je nadležan i odgovoran za prikupljanje i procenu informacija koje se odnose na

razvoj širokog spektra događaja koji se odnose na bezbednost, koje su specifične za
organizaciju i njene operacije, a koje mogu značajno da utiču na bezbednost
zaposlenih i profit ili reputaciju organizacije. Osim toga, CSO mora logički da utvrdi
verovatnoću pojavljivanja ovih bezbednosnih incidenata, i da razvije odgovarajuće
preventivne strategije koje su kompatibilne sa poslovnim odlukama i unutrašnjom
kontrolom. Informacije korisne za razvoj ovih procena i preventivnih strategija mogu
da se dobiju iz različitih izvora, uključujući zapise same organizacije, državnih
agencija, agencija za sprovođenje zakona, novinskih organizacija, postojećih
bezbednosnih tela i dr. Rukovodilac bezbednosti treba da razume i da bude upoznat
sa veštinama ljudi i tehnološkom podrškom koji će da pomognu ovom procesu, kao i
da poseduje konceptualne i veštine kritičkog razmišljanja zbog pravljenja prioriteta
između rizika i razvoja odgovarajućih preventivnih strategija za celu organizaciju.

Pripravnost organizacije

CSO je nadležan i odgovoran za osiguravanje da je preduzeće pripremljeno za

mogućnost napada, katastrofe ili sličnog bezbednosnog incidenta (prevare, izmene,
itd.). Ovo obuhvata razvoj i vođenje planova i programa za obuku, kao i vežbi.
Proces redovnog periodičnog preispitivanja i procene spremnosti organizacije za
slučaj napada ili određenog događaja je ključna odgovornost rukovodioca
bezbednosti.

Sprečavanje incidenata

Još jedna ključna nadležnost/odgovornost rukovodioca bezbednosti je analiza

informacija i koordinacija aktivnosti sa osobama unutar i izvan organizacije zbog
predviđanja i sprečavanja napada ili katastrofe. Ovo znači sposobnost uspešnog
nezavisnog funkcionisanja u hiperaktivnim, matričnim okruženjima, što zahteva
visoku toleranciju na neizvesnost i pozitivne političke veštine zbog završetka
programa i projekata.

CSO takođe mora da identifikuje i razume prirodu bezbednosnih rizika u poslovnom

okruženju, kao i primenu odgovarajuće finansijske i menadžerske kontrole zbog
ublažavanja tih rizika. Ovo takođe zahteva od rukovodioca bezbednosti da zna kad i
kako da zatraži podršku risk menadžmenta, unutrašnje kontrole, spoljnih resursa,
zakonskih, ljudskih resursa i drugih funkcija u organizaciji koje su takođe uključene u
ublažavanje raznih rizika po poslovanje.

39
Bezbednost ljudi, poslovanja, informacija i reputacije

Zaštita integriteta, ljudi, procesa i imovine kompanije od oštećenja i gubitaka je

takođe ključna odgovornost rukovodioca bezbednosti. Iako je važno zaštititi
finansijska i fizička sredstva kompanije (novac, objekti i oprema), CSO takođe mora
da bude posebno stručan u suočavanju sa potencijalnim rizicima koji se odnose na
gubitak reputacije, intelektualno vlasništvo i poslovne tajne. Ljudi obuhvataju
menadžment i direktore, zaposlene, klijente i sve one koje je organizacija dužna da
štiti.

Reakcija, upravljanje i obnova posle incidenta

U slučaju napada ili katastrofe, CSO će da bude odgovoran za koordinaciju napora u

okviru organizacije na obnovi kritičnih sistema i pružanju objekata i sredstava koji se
organizaciji neophodni za funkcionisanje.

Rukovodilac bezbednosti će da koordiniše sa unutrašnjim i spoljnim resursima kako

bi osigurao je pružena adekvatna medicinska, finansijska i bliska podrška
zaposlenima, klijentima i drugima koji su pogođeni katastrofom ili napadom na
organizaciju. CSO će da koordiniše sa lokalnim, državnim, federalnim i
međunarodnim agencijama ukoliko je potrebno.

Odnosi sa investitorima, javnošću i vlastima

CSO mora blisko da koordiniše sa onima koji su odgovorni za odnose sa

investitorima, odnose s javnošću, finansije, ljudske resurse, operacije i odnose s
vlastima. Osim toga, od rukovodioca bezbednosti može da se zahteva da učestvuje u
razvoju medijskih intervjua i svedočenja pred državnim regulatornim agencijama.

KLJUČNE SPOSOBNOSTI

Generalno, CSO mora da bude više strateški nego taktički orijentisan. Osim toga, on
mora da poseduje izuzetno kvalitetne poslovne i interpersonalne veštine. Pozicija
rukovodioca bezbednosti zahteva izuzetno visok nivo emocionalne zrelosti, kao i
sposobnost razumnog i smirenog donošenja odgovarajućeg rešenja teških etičkih i
kriznih situacija. Sposobnost analiziranja, shvatanja i objašnjenja predloga
bezbednosnih inicijativa višim rukovodiocima i članovima Odbora biće ključni zahtev
za ovu poziciju. Najverovatnije će strateške, poslovne i interpersonalne sposobnosti
rukovodioca bezbednosti da budu od veće važnosti nego tehničke veštine u
bezbednosti, od kojih su mnoge dostupne preko stručnjaka za unutrašnja pitanja ili
preko spoljnih savetnika.

Još jedna veoma važna sposobnost je jasno komuniciranje, verbalno i pisano.

Interakcija sa višim rukovodiocima i članovima Odbora znači da pojedinac mora da
bude opušten u predstavljanju i postavljanju pitanja i pokretanju izazova koji se
odnose na predloge i preporuke onoga što predstavlja.

Rukovodilac bezbednosti mora da poseduje veštine i sposobnosti kako bi uspešno

postigao sledeće:

40
 • Odnos i komunikaciju sa višim rukovodiocima, Odborom direktora i njegovim
operativnim odljenjima.
• Razumevanje strateškog smera i ciljeva poslovanja, kao i načina za
povezivanje bezbednosnih potreba sa ciljevima i zadacima organizacije. Ovo
znači sposobnost uspostavljanja vizije globalnih i individualnih poslovnih
programa bezbednosti i izgradnja podrške za njihovo sprovođenje i dalji razvoj.
• Razumevanje i procena uticaja promena u oblastima ekonomije, geopolitike,
organizacionog projektovanja i tehnologije, i načina na koji se one odnose na
potencijalne pretnje i rizike po organizaciju.
• Osiguravanje da se bezbednosni incidenti i slični etički problemi istražuju i
rešavaju bez daljih ometanja, i da se sve to sprovodi na pošten i objektivan
način u skladu sa organizacionim vrednostima i kodeksom poslovnog
ponašanja.
• Olakšavanje upotrebe tradicionalnih i naprednih tehnika planiranja scenarija u
proceni rizika i pretnji po organizaciju.
• Razumevanje na koji se način uspešno povezuju i razvijaju radni odnosi sa
ključnim pojedincima širom organizacije.
• Promovisanje organizacionog učenja i razmene znanja kroz uutrašnje i spoljne
informacione resurse, a u skladu sa organizacionom kulturom.
• Politička oštroumnost, a ne politička motivisanost.
• Realno shvatanje potrebe za procenom uticaja finansija, zaposlenih ili klijenata
na bilo koji plan ili preporuku.
• Funkcionisanje kao integralnog dela višeg menadžment tima uz razmatranje
troškova planiranja i ulaganja.
• Razvoj bezbednosne kulture širom organizacije na način na koji to odgovara
poslovanju i kulturi organizacije.

Opis idealnog rukovodioca bezbednosti takođe treba da obuhavti sledeće lične

osobine:

• Strateška orijentacija uz sposobnost taktičkog delovanja, ukoliko je potrebno.

• Proverene veštine koje su poželjne u matričnom okruženju.
• Globalna perspektiva, multikulturalno razumevanje i pristup.
• Solidno usmerenje na detalje, ukoliko je potrebno.
• Odlične konceptualne i veštine kritičkog razmišljanja.
• Visok integritet.
• Emocionalna zrelost.
• Čvrsto pregovaranje i izgradnja konsenzusa.
• Jasno razumevanje principa procesa menadžmenta.
• Sposobnost interakcije na svim nivoima organizacije, i osetljivost na pitanja
koja se odnose na odeljenja/organizaciju.
• Pokretanje promena.
41
ISKUSTVO

Doprinos prethodnog iskustva na sposobnost procenjivanja i utvrđivanja faktora

uspeha u kulturi organizacije biće kritični za proces odabira. Demonstrirano iskustvo
je ključno u ovom slučaju.

Širok i raznovrstan spektar veština, obrazovanje i iskustvo mogu da se zahtevaju u

zavisnosti od analize pozicije koju vrši organizacija koja želi da zaposli rukovodioca
bezbednosti. Rukovodilac će da bude pokretač promena, sposoban da ubrzo bude
prepoznat kao visoko pouzdan resurs najvišeg nivoa.

U zavisnosti od položaja organizacije na tržištu, kao i od opsega posla, možda će da

bude potrebno pokazati međunarodno iskustvo, uz dodatno vrednovanje poznavanja
jednog ili više stranih jezika.

Rukovodilac mora da poseduje raznovrsno iskustvo koje će da dozvoli organizaciji da

proceni da li će uspešno rešeni izazovi iz prethodnog iskustva moći da utiču na isti
ishod u budućnosti. Poželjni kandidat biće spreman menadžer sa saradničkim
predispozicijama i provereni timski igrač i poslovni partner.

OBRAZOVANJE

Rukovodilac bezbednosti je pozicija višeg menadžmenta. Kao i kod prethodnih

zahteva, postoje značajna očekivanja i po pitanju obrazovanja. Univerzitetske
diplome visoko se vrednuju u svakoj industriji i predstavljaju poslovnu vezu koja će
najverovatnije da stvori poboljšanu sliku o rukovodiocu bezbednosti u mnogim
kompanijama. Diplome iz prava, poslovanja, finansija, bezbednosnog menadžmenta,
menadžmenta informacionih sistema ili krivičnog prava su dobar način predstavljanja
i potrebno je razmotriti ih, kao što je to slučaj sa sertifikatima iz bezbednosti i sličnih
oblasti.

Kvalifikacije za posao i obrazovne kvalifikacije moraju da se usklade sa

organizacionom kulturom. Tipična situacija je da će kvalitet, vrsta iskustva i ostale
kvalifikacije koje se direktno odnose na zaposlenje, biti najpoželjniji za organizaciju
koja želi da zaposli rukovodioca bezbednosti.

PRILOG

Opis modela pozicije

Svrha pozicije

Rukovodilac bezbednosti služi kao rukovodilac koji je odgovoran za identifikaciju,

razvoj, sprovođenje i upravljanje organizacionim [globalnim]7 bezbednosnim
strategijama i programima.

7
Delovi u zagradi zavise od opsega i ciljeva svake organizacije pojedinačno.

42
Ključne odgovornosti/nadležnosti

• U saradnji sa izvršnim telom, usmerava razvoj efektivne strategije za

ublažavanje rizika, održava kontinuitet operacija i štiti organizaciju.
• Usmerava domaće [i međunarodno] osoblje ka identifikaciji, razvoju,
sprovođenju i održavanju bezbednosnih procesa, prakse i politika širom
organizacije, a zbog smanjivanja rizika, reakcije na incidente, i ograničenja
izloženosti i nedostataka u svim oblastima informacionih, finansijskih, fizičkih,
ličnih i reputacionih rizika.
• Istražuje i koristi savremena tehnološka rešenja i inovativne tehnike
bezbednosnog menadžmenta zbog zaštite imovine organizacije, uključujući
intelektualno vlasništvo. Uspostavlja odgovarajuće standarde i kontrolu rizika.
• Razvija odnose na visokom nivou sa policijom [i međunarodnim ekvivalentima],
državnim službama bezbednosti [i međunarodnim bezbednosnim agencijama],
obaveštajnim službama i privatnim sektorom u bezbednosti [i na globalnom
nivou].
• Preko potčinjenih menadžera, koordiniše i sprovodi obezbeđenje objekata,
operacije i aktivnosti zbog pružanja zaštite rukovodiocima, menadžerima,
zaposlenima, klijentima, partnerima, posetiocima itd. i fizičkoj i informacionoj
imovini, uz optimalno angažovanje osoblja i opreme.

Ključne veštine i sposobnosti

• Rukovodeće veštine zbog pružanja smernica menadžmentu i profesionalnom

osoblju unutar organizacije.
• Sposobnost razvijanja konsenzusa u okviru organizacione klime različitih
operativnih aktivnosti i često suprotstavljenih propisa koje nameću agencije
koje imaju regulatornu nadležnost.
• Sposobnost efektivnog komuniciranja sa svim nivoima organizacije, uključujući
izvršni menadžment i odeljenja Odbora direktora o statusu bezbednosti
organizacije.
• Emocionalna zrelost zbog razumevanja efekta i osetljivosti pitanja bezbednosti.

Smernice za kvalifikacije

• Najmanje 3-5 godina direktnog iskustva na rukovodećoj poziciji. Demonstrirana

sposobnost razvoja i upravljanja funkcionalnim sredstvima i budžetom.
• Akademsko zvanje ili ekvivalent u oblasti studija koji je relevantan za ovu
poziciju i najmanje 10-15 godina iskustva u sektoru privatne korporativne
bezbednosti ili sličnoj organizaciji javnog sektora.
• [Demonstrirano iskustvo i rad u međunarodnoj areni bezbednosti na poslovima
koji su vezani za bezbednost].

43
 4. BEZBEDNOST INFORMACIJA8

POJAM BEZBEDNOSTI INFORMACIJA

Sistem bezbednosti informacija obuhvata ljude, procese, organizaciju i tehnologiju,

odnosno to je sistem koji se sastoji iz uravnoteženog skupa mera zaštite:
bezbednosne provere osoblja, fizičke bezbednosti, bezbednosti podataka,
bezbednosti informacionih sistema; koordinisanog uvođenja formalnih procedura kao
što su procena rizika, sertifikacija osoblja i opreme, kao i akreditacija tehničkih
sistema za primenu u određenom segmentu poslovnog procesa. Uravnoteženost i
koordinacija bitnih mera i postupaka postižu se organizacijom i upravljanjem
bezbednošću informacija.

OSNOVNI POJMOVI

Pre opisa i objašnjenja bezbednosnih mera potrebno je definisati osnovne pojmove

koji se koriste u ovom tekstu, tj. definisati šta su to podatak, informacija, informacioni
sistem, itd.

Podatak je skup prepoznatljivih simbola koji su zapisani na određenom nosiocu.

Informacija je podatak s određenim značenjem, odnosno saznanje koje se može

preneti u bilo kom obliku (pisanom, audio, vizuelnom, elektronskom ili nekom
drugom).

Informacioni sistem je svaki sistem uz pomoć kojeg se prikupljaju, unose, čuvaju,

obrađuju, prikazuju, uzimaju i šalju informacije tako da budu dostupne i upotrebljive
svakome ko ima pravo da ih koristi.

Informaciona oprema su svi fizički uređaji i/ili sredstva koji čine informacioni sistem.

Bezbednost informacija se definiše kao očuvanje:

• poverljivosti – obezbeđivanje da je informacija dostupna samo onim licima

koja imaju ovlašćeni pristup,
• integriteta – zaštita postojanja, tačnosti i kompletnosti informacije kao i
metoda za njihovu obradu,
• raspoloživosti – obezbeđivanje da autorizovani korisnici imaju mogućnost
pristupa informaciji i pripadajućim sredstvima kad god je to potrebno.

Zaštita je skup mera za očuvanje bezbednosti.

Nadzor je proveravanje funkcionisanja sistema zaštite.

Odgovornost je ponašanje prema unapred utvrđenom skupu pravila.

Ovlašćenje je pravo postupanja u utvrđenim okvirima.

8
Standard ISO 17799, Informacione tehnologije – Pravila prakse za upravljanje bezbednošću
informacija, ISO/IEC, 2000.

44
Vlasnici podataka odgovorni su za sva postupanja s podacima koji su u njihovoj
nadležnosti, tokom životnog ciklusa podataka. Pritom, postupanje s podacima
podrazumeva nastanak, obradu, unos i arhiviranje podataka.

Informaciona infrastruktura obuhvata svu infrastrukturu u određenom državnom telu

ili organizaciji koja na bilo koji način utiče na osobine poverljivosti, raspoloživosti ili
integriteta podataka, i u okviru koje podaci nastaju, obrađuju se ili unose.

Vlasnici informacione infrastrukture odgovorni su za planiranje i sprovođenje

organizacionih i tehničkih mera u skladu s važećim propisima koji se odnose na
bezbednost informacija.

Pravo pristupa i pravo na upotrebu informacionih resursa određuju se isključivo po

načelu poslovne potrebe, a ne po hijerarhijskom konceptu ranga radnog mesta.

Bezbednosna akreditacija

Akreditacija je uopšteno postupak u kojem nadležno nezavisno akreditaciono telo

zvanično potvrđuje pravnom ili fizičkom licu da je sposobno da obavlja određene
poslove. Bezbednosna akreditacija se odnosi na proveru sposobnosti pravnih lica za
sprovođenje procesa bezbednosti informacija, u skladu sa odgovarajućim propisima
bezbednosti informacija. Proces bezbednosti informacija sastoji se iz niza utvrđenih
mera i metoda koje su ugrađene u obliku organizacionih i tehničkih kontrola u
poslovne procese određenog pravnog lica ili državnog tela.

Bezbednosno akreditaciono telo

Akreditaciono telo je nezavisno pravno lice ovlašćeno zakonom ili akreditovano od

strane određenog centralnog akreditacionog tela, koja vrši proveru sposobnosti
pravnih lica za sprovođenje procesa bezbednosti informacija u okviru sopstvenog
poslovnog procesa.

Potvrda o bezbednosnoj akreditaciji

Akreditaciono telo uopšteno izdaje potvrdu o akreditaciji pravnom ili fizičkom licu za
koje se utvrdi da ispunjava zahteve akreditacionog procesa. Potvrda o bezbednosnoj
akreditaciji označava ispunjavanje propisanih zahteva procesa bezbednosti
informacija od strane određenog pravnog lica ili državnog tela. Potvrda o akreditaciji
izdaje se uvek na ograničeni vremenski rok. Uobičajeni rokovi za bezbednosne
akreditacije su dve, četiri i pet godina. Istekom akreditacionog roka sprovodi se
ponovna provera, koja osim propisanih zahteva procesa bezbednosti informacija ima
za cilj da utvrdi i kvalitet upravljanja životnim ciklusom podataka, informacione
infrastrukture, fizičke bezbednosti i osoblja. Potvrdom o bezbednosnoj akreditaciji
daje se ovlašćenje za obavljanje određenih poslova.

Bezbednosni sertifikat

Sertifikat je uopšteno potvrda o usklađenosti određenog proizvoda, procesa ili usluge

s nacionalnim propisom ili formalnim tehničkim zahtevima za proizvode, procese ili
usluge. Bezbednosni sertifikat odnosi se na lica, proizvode ili sisteme bezbednosti
informacija. Bezbednosnim sertifikovanjem se omogućava korišćenje pojedinih

45
tržišnih proizvoda u propisanim uslovima s ciljem sistematske realizacije projekata
informacione infrastrukture. Na primer, proizvod fabrike X, model Y, tip Z verzija W,
može da se koristi za razmenu podataka u državnim organima do stepena tajnosti
"službena tajna – tajno".

Bezbednosno sertifikaciono telo

Sertifikaciono telo ili telo za ocenu usklađenosti je laboratorija koja je nezavisna od

dobavljača, telo za potvrđivanje, nadzorno ili drugo telo koje učestvuje u postupku
ocenjivanja usklađenosti. Bezbednosna sertifikacija obično se organizuje u
centralnim državnim telima za bezbednost komunikacija (NCSA – National
Communications Security Authority). Temeljan posao bezbednosnog sertifikacionog
tela je formiranje i redovno ažuriranje spiska sertifikovanih proizvoda za upotrebu u
nacionalnom sistemu bezbednosti informacija. Postupci sprovođenja sertifikacije
sastoje se od laboratorijskih provera i/ili preuzimanja određenih međunarodnih
spiskova sertifikata po utvrđenoj metodologiji. Liste sertifikovanih proizvoda koriste
se u procesu bezbednosne akreditacije.

Tela javne vlasti su državna tela, tela jedinica lokalne i pokrajinske samouprave,
pravnog lica s javnim ovlašćenjima i drugih lica na koje su prenesena javna
ovlašćenja.

Bezbednosne provere osoblja

Bezbednosna provera osoblja, osim primarnih mera kojima se procenjuje mogućnost

dodeljivanja ovlašćenja, podrazumeva i aktivnu brigu oko usmeravanja, edukacije i
kontrole ispravnog postupanja svakog pojedinca.

Bezbednosna provera osoblja pre svega obuhvata procenu da li se za nekog

pojedinca u pogledu lojalnosti, poverljivosti, pouzdanosti i verodostojnosti može dati
ovlašćenje za pristup poverljivim informacijama, a da to ne predstavlja neprihvatljiv
rizik za bezbednost informacije. Procena proističe kao rezultat obavljene
bezbednosne provere (provere pouzdanosti) onih lica čije zapošljavanje ili
napredovanje podrazumeva pristup poverljivim informacijama. Bezbednosnu proveru
je potrebno sprovoditi i za ugovorne strane i za lica koja su samo privremeno u
kontaktu s poverljivim informacijama. Bezbednosne provere sprovode se u opsegu
koji je propisan za dostupan nivo poverljivosti, kao i uz znanje i pristanak osobe koja
se proverava.

Bezbednosna provera osoblja podrazumeva i pravovremenu bezbednosnu

informisanost, obrazovanje i obuku. Osoblje treba da bude upoznato sa svojim
bezbednosnim obavezama i propisanim postupcima, i mora da bude redovno
informisano o bezbednosnoj politici. Mora takođe da bude upoznato i sa službenom
procedurom izveštavanja za slučaj bezbednosnih incidenata ili nepravilnosti, ali i sa
sankcijama za bezbednosne prekršaje.

Putem programa bezbednosnog obrazovanja potrebno je razviti svest o

bezbednosnim pretnjama i brizi za informaciju, kao i sposobnost pružanja podrške
bezbednosnoj politici tokom obavljanja svog redovnog posla.

46
Fizička bezbednost

Fizička bezbednost obuhvata primenu fizičkih i tehničkih mera zaštite na mestima, u

zgradama i prostorijama koje zahtevaju zaštitu od gubitaka ili kompromitacije
poverljivih informacija. Uloga ovih mera je sprečavanje nedopuštenog i nasilnog
ulaska neovlašćenih lica, zatim odvraćanje, otkrivanje i reagovanje na delovanje
neovlašćenih lica.

Definisanje obima fizičkih i tehničkih mera zaštite treba da bude usklađeno sa

stepenom tajnosti podataka, verovatnoćom pretnje i količinom informacija kojima je
potrebna zaštita. U prostorijama u kojima se rukuje poverljivim podacima utvrđuju se
načela klasifikacije prostora na bezbednosne zone i administrativne zone. Fizička
bezbednost sprovodi se ugradnjom fizičkih barijera, sistema za detekciju
neovlašćenog pristupa, kao i sistema za kontrolu ulaska i izlaska. Fizička bezbednost
sprovodi se dalje angažovanjem službe obezbeđenja i vršenjem pretresa, pratnje i
nadzora posetilaca.

Bezbednost podataka

Bezbednost podataka se ostvaruje na osnovu zakona, sistematskom primenom

propisanih bezbednosnih i zaštitnih mera i postupaka za ovlašćeno prikupljanje,
obradu, upotrebu i čuvanje, sprečavanje i oporavak od gubitka, ili neovlašćeno
objavljivanje podataka.

Prvi i osnovni korak u ostvarivanju bezbednosti podataka je klasifikacija podataka u

odnosu na stepen rizika i potrebne mere za njihovu zaštitu. Klasifikacija podataka
propisana je zakonima i pratećim izvršnim propisima koji zajedno omogućavaju
jedinstveno određivanje naziva klase ili razreda podatka, odgovarajućih obaveznih
oznaka i njima odgovarajućih postupaka, metoda, sredstava i izvršitelja, ali i pravne
sankcije za svako odstupanje od propisanog postupka unutar klase i unutar
određenog pravnog prostora. Klasifikacija treba da bude istog stepena kojeg je
najviši poverljivi deo, ali treba izbegavati i preteranu i preoskudnu klasifikaciju u
interesu efikasne bezbednosti. Klasifikacija sama po sebi nije zaštita, već smernica
koja ukazuje na potrebu za posebnim merama za rukovanje i zaštitu. Klasifikovana
informacija mora da se zaštiti kroz svoj ciklus trajanja do nivoa koji je u skladu s
njenim nivoom klasifikacije. S njom je potrebno rukovati na način da je odgovarajuće
označena, jasno određena kao klasifikovana i da ostaje klasifikovana samo onoliko
dugo koliko je to potrebno. Odgovornost za dodelu klasifikacije i njeno periodično
revidiranje treba da ostane u okviru određenog vlasnika informacije. Po isteku
potrebe za klasifikacijom potrebno je izvršiti deklasifikaciju. Oznaka neklasifikovano ili
nepostojanje bilo kakve klasifikacione oznake ne podrazumeva poimanje tog podatka
kao javnog i ne predstavlja odobrenje za njegovo objavljivanje. Objavljivanje
neklasifikovanih podataka mora da se izvrši putem posebno propisanih formalnih
procedura.

U poslovnom procesu (kancelarijsko poslovanje) bezbednost podataka podrazumeva

postojanje bezbednosnih procedura za prijem, upotrebu, unos, arhiviranje,
uništavanje, distribuciju, umnožavanje, prepisivanje, prevođenje, izdavanje, uvid i
objavljivanje podataka. Bezbednosne procedure uključuju i postojanje sistema
evidencije kontrole pristupa i izvršenih radnji, kao i o kretanju i lokaciji podataka.

47
Bezbednost informacionih sistema – INFOSEC

Bezbednost informacionih sistema (INFOSEC) podrazumeva bezbednost podataka

na elektronskim medijima i računarima (COMPUSEC), bezbednost podataka u
sistemima za prenos podataka (COMSEC) i obezbeđenje informacione infrastrukture
u posebnim kategorijama prostora od različitih vrsta pasivnog ili aktivnog
prisluškivanja (TECSEC).

Bezbednost informacionih sistema obuhvata primenu mera za zaštitu podataka koji

su u obradi, ili su uneseni, ili je u toku njihov prenos, od gubitka poverljivosti,
integriteta i raspoloživosti, kao i zbog sprečavanja gubitaka integriteta ili
raspoloživosti samih sistema. Bezbednosne mere uključuju mehanizme i procedure
koji treba da budu sprovedeni u svrhu odvraćanja, prevencije, detekcije i oporavka od
uticaja incidenata koji deluju na poverljivost, integritet i raspoloživost podataka i
pratećih sistemskih usluga i resursa, uključujući i izveštavanje o bezbednosnim
incidentima.

Bezbednost informacionih sistema je dinamičan proces tokom celog životnog ciklusa

sistema, pa je potrebno razmotriti ga od faze njegovog planiranja, razvoja,
sprovođenja, operativnosti i rasta do rashodovanja i uništavanja prema potrebi. To je
zapravo proces upravljanja rizikom koji se koristi za procenu, nadgledanje, ukidanje,
izbegavanje ili prihvatanje rizika. Upravljanje rizikom je veština koja stavlja u
ravnotežu troškove primene dodatnih bezbednosnih protivmera zbog koristi koja iz
toga proističe. Svrha procesa upravljanja rizikom je osiguranje trajne funkcionalnosti
bezbednosnih ciljeva poverljivosti, integriteta i raspoloživosti podataka.

Životni ciklus informacionog sistema neizbežno prati i dokumentacija koja se odnosi

na bezbednost. Ona podrazumeva uzajamno delovanje između svih strana
uključenih u rad informacionog sistema, od korisnika preko tela odgovornih za
planiranje, implementaciju i operativnost, do tela za pružanje bezbednosne
akreditacije za rad. U dokumentaciju koja se odnosi na bezbednost spadaju elaborat
o bezbednosti, bezbednosna ocena, uputstva za operativnu upotrebu sistema, i na
kraju saglasnost za upotrebu sistema. Bezbednosna akreditacija sistema odrediće da
je dostignut zadovoljavajući nivo zaštite informacionog sistema i da on treba da se
održava.

Uopšteno, može da se kaže da bezbednost informacionih sistema obuhvata sve ono

što i bezbednost informacija u širem smislu, samo primenjeno u užim tehnološkim
okvirima.

Bezbednost pristupa trećih strana i spoljne saradnje

Pristup trećih strana obuhvata uobičajene postupke nabavke, razvoja i održavanja

opreme, u okviru čega postoji razmena određenih podataka o organizaciji i/ili
tehnologiji između državnog tela i ponuđača. Pritom, odgovornost za obradu
podataka ostaje u nadležnosti državnog tela (npr. razvoj ili kupovina programa za
praćenje poslovanja za potrebe državnog tela). Spoljna saradnja je dublji oblik
saradnje u kojoj spoljni poslovni subjekat ima odgovornost za obradu podataka
određenog državnog tela (npr. iznajmljivanje usluge za obradu podataka u nekom
segmentu poslovanja državnog tela, kao što su plate ili stvaranje neke druge
namenske baze podataka i sl.).

48
U okviru svakog pristupa trećih strana, a naročito u okviru spoljne saradnje, potrebno
je izvršiti identifikaciju rizika. Procena rizika obuhvata elemente kao što su način
pregovaranja i odobravanja poverljivih ugovora, način pristupa spoljnjeg osoblja
opremi i prostoru, utvrđivanje razloga i potreba za pristup, potreba sprovođenja
bezbednosne provere kompanije i njenog osoblja, izbor vrste ugovora, utvrđivanje
bezbednosnih zahteva u ugovorima, razrada procedura za razmenu poverljivih
podataka i sl.

U okviru ovog područja bezbednosti pojavljuju se i neke savremene kategorije, čiji je

smisao i dalje bezbednost saradnje s trećim stranama. To su različite inicijative za
prevenciju monopola u pojedinim područjima državne nabavke, s obzirom na
činjenicu da monopoli mogu da izazovu ozbiljne bezbednosne posledice.
Najznačajnija takva inicijativa danas je inicijativa za ravnopravni tretman programske
podrške otvorenog izvornog koda od strane države (Open Source Software – OSS,
različite verzije operativnih sistema zasnovanih na Linuxu i prateće programske
aplikacije). U ovom području postoji formalna inicijativa EU i formalno ocenjivanje
uspešnosti OSS inicijative potencijalnih zemalja pristupnica EU. U području izgradnje
informaciono-komunikaconih sistema, usled liberalizacije tržišta telekomunikacija, ali
i uopšte zbog kvaliteta razvoja projekata, nužno je u državu uvesti praksu ugovora o
nivou usluge (SLA – Service Level Agreement). Takvi ugovori obuhvataju sporazum
s provajderom usluga o kvalitetu, prioritetima, rokovima, odgovornostima i sl., a
posledica su složenog poslovnog odnosa u kojem se radi o kompleksnim uslugama
ili uslugama koje realizuje više kompanija, od kojih poslednja u nizu sklapa ugovor s
krajnjim korisnikom, u ovom slučaju sa državom.

POJAM I ZNAČAJ POSLOVNIH INFORMACIJA9

U svim oblastima svog delovanja čovek svoju aktivnost svesno usmerava ka cilju koji
želi da dostigne koristeći se raznim vrstama saznanja. Analizom postojećeg saznanja
- podatka i njegovom upotrebom, podatak dobija novu kvalitativnu vrednost i postaje
informacija. Informacija se transformiše u bitan element procesa upravljanja, u širem
smislu, sistema sa kojim je povezana. Valjana informacija u pravom trenutku i na
pravom mestu može doneti neverovatnu prednost i moć onome ko je poseduje.

Informacija je postala jedna vrsta robe, robe koja ima svoju upotrebnu vrednost a
samim tim i cenu, roba koja se prodaje i kupuje. Šta više, u modernom poslovanju
informacija, po nekima, predstavlja najvredniju robu. Naime, u uslovima
kompjuterizacije i komunikacijskog buma, informacijama se trguje kao sa svakom
drugom robom na vrlo jednostavan način. Međutim, njena specifičnost u odnosu na
ostale vrste roba ogleda se u tome što joj sa korišćenjem vrednost uglavnom ne
opada već raste, i što onaj ko je proda ne ostaje bez nje.

Vrednost informacije vezuje se za odlučivanje i upravljanje konkretnim sistemom.

Informacija se procenjuje na osnovu rezultata koji se pomoću nje ostvaruju. Razni
korisnici, pa čak i jedan isti, mogu imati različitu korist od iste informacije, što zavisi
od ličnog iskustva i znanja, postojanja prethodnih informacija, od trenutka u kom su
je dobili, od načina kako su je dobili, mogućnosti da se iskoristi kao i okruženja.

Vrednost, odnosno upotrebljivost poslovne informacije, kojom se raspolaže, u prvom

redu zavisi od:

9
Milošević, Milan: Zaštita poslovnih podataka i dokumenata, Pravni informator, www.informator.co.yu.

49
 – njene aktuelnosti,
– njene tačnosti,
– njene pouzdanosti,
– njene trajnosti,
– njene raspoloživosti, i
– mere u kojoj zadovoljava potrebe korisnika.

Aktuelna ili blagovremena poslovna informacija obezbeđuje donošenje odluke u

pravo vreme. Aktuelnost informacija najbolje može da se obezbedi savremenim
informacionim sistemom, primenom računara i efikasnom obradom podataka i da se
na taj način znatno poveća njihova vrednost. S tim u vezi treba naglasiti da se
informacione tehnologije (IT) u savremenim organizacijama koriste u izvršnim i
upravljačkim procesima. U domenu izvršnih procesa automatizuju se rutinske
operacije, dok u upravljačkim procesima IT obezbeđuje podršku za donošenje
upravljačkih odluka.

Vrednost informacija zavisi i od toga koliko su tačne. Tačnost je odnos broja tačnih i
ukupno prikupljenih informacija u određenom vremenskom periodu. Ako se rade
finansijske poslovne informacije moraju biti apsolutno tačne. U svim ostalim
slučajevima dozvoljena su manja odstupanja, koja zavise od toga kolika tačnost se
zahteva i koliko je rukovodna struktura spremna da uloži vremena i sredstava.
Uslovno se većim izdvajanjem sredstava i resursa preduzeća mogu dobiti tačnije
informacije.

Zahtevi za tačnošću i blagovremenošću informacija mogu često međusobno da

isključe jedno drugo. Naime, dešava se da tačne, ali zakasnele informacije nemaju
više upotrebnu vrednost zbog toga što su bile vremenski ograničene, zato što im je
istekao “rok upotrebljivosti”.

Informacija je i vremenski definisana, pa iste informacije imaju različito značenje istim

ljudima u različitim vremenima. Pouzdanost se može shvatiti kao stepen poverenja u
informaciju i treba je razlikovati od trajnosti, jer informacija može da bude pouzdana
ali ne i trajna i obrnuto.

Važna osobina informacije je i njena raspoloživost. Ona mora da bude dostupna

samo rukovodiocu - direktoru i užem krugu njegovih saradnika. Što se tiče pojma
raspoloživosti, poseban tretman imaju informacije koje se smatraju poslovnom
tajnom.

Na kraju, informacija koja je ispunila sve prethodne uslove, a ne treba preduzeću, (ne
zadovoljava njegove potrebe) za rukovodne strukture nema nikakvu upotrebnu
vrednost. Ista informacija ima različito značenje različitim ljudima u zavisnosti od
njihovog obrazovanja i iskustva.

Termin “informacija” sve se više koristi u značenju znanja koje može da se upotrebi,
znanja da se predvidi šta će se desiti ako se neka akcija preduzme i znanja koje je
samo po sebi moć. Sve ovo znači da je neophodno brzo i na vreme dolaziti do pravih
poslovnih informacija, koristiti ih i pretvarati u profit. Kad posao nametne potrebu za
određenim informacijama, onda je skoro nemoguće ispuniti zahteve. Da bi se to
uspešno realizovalo, neophodno je imati unapred razvijen efikasan sistem poslovnih
informacija. Sistem poslovnih informacija kojim rukovodstvo raspolaže treba da mu

50
obezbedi efikasnost upravljanja preduzećem. To zahteva organizovanost i
sistematski rad, a ne “ad hoc” akcije od slučaja do slučaja.

Konačno interne informacije o kadrovskom, materijalno-tehničkom i finansijskom

potencijalu preduzeća ukazuju na stepen sposobnosti da se iskoristi deo mogućnosti
na tržištu. Informacije koje se koriste u svakodnevnoj aktivnosti treba da omoguće
neposredno reagovanje na zbivanja u sredini.

Sistem poslovnih informacija u okviru preduzeća mora da sadrži sledeće elemente:

1. prikupljanje i provera podataka iz izvora koji se nalaze u i van preduzeća,

2. smeštaj i čuvanje, odnosno “memorizacija” podataka za kasniju upotrebu
prema potrebi,
3. pronalaženje i obrada uskladištenih podataka, koji na ovaj način postaju
poslovne informacije, i
4. distribucija i korišćenje poslovnih informacija za donošenje odluke.

Posebno se treba čuvati neproverenih i pogrešnih podataka i informacija. Kod njih

teško da se može upotrebiti matematika, jer zbir nula ovde daje veoma opasan broj.
Obrada, skladištenje i zaštita od ovih informacija, odnosno dezinformacija, je veoma
važna stavka u poslovanju preduzeća.

U lancu aktivnosti koje preduzeće obavlja u sklopu svoje poslovne politike, a koji za
krajnji cilj imaju što bolji plasman proizvoda i usluga, značajno mesto zauzima dobro
poznavanje kupca. Poslovni sistem informacija, o kojem smo govorili, između
ostalog, ima zadatak da u potpunosti sakupi sve neophodne informacije o klijentima
kojima će preduzeće ponuditi svoju robu ili uslugu. Te informacije moraju biti veoma
detaljne i iscrpne, jer se samo na osnovu njih dobija prava slika o kupcu.

Generalno kod sklapanja posla preduzeće kontaktira sa dve vrste klijenata: novim i
starim. To određuje pristup samom poslu. Kada se počinje poslovna saradnja sa
novim klijentom, neophodno je proveriti odakle je, adresu sedišta preduzeća, bonitet,
da li su korektni u ispunjavanju svojih obaveza, kao i koliko su zadovoljni njihovi
postojeći poslovni partneri. Nekada je nepotrebno proveravati postojanje i sedište
ako su u pitanju velika i poznata preduzeća, ali u svakom slučaju treba proveriti
obavezno bonitet i unutrašnje stanje takvog preduzeća. Kod malih i srednjih, a
posebno tržištu nepoznatih preduzeća treba krajnje oprezno pristupiti poslu.

Iz prethodno iznetog se vidi da je informacija dragocena roba koju nije lako dobiti,
upotrebiti i što je još važnije - sačuvati. Zbog toga je veoma važno na pravi način i
odgovarajućim sredstvima zaštiti informaciju u bilo kom obliku.

Zaštita poslovnih podataka i poslovnih dokumenata

Zaštićenost informacija od zloupotreba maksimalno povećava poslovne mogućnosti

kompanija. S tim u vezi, postoje generalno dva načina zaštite važnih poslovnih
podataka i informacija.

Jedan način zaštite važnih poslovnih podataka i informacija je, nazovimo ga,
bezbednosno-organizacioni i on u sebi sadrži poznavanje i poštovanje pravila kulture

51
poslovne zaštite, pravnu regulativu svega toga i adekvatnu organizaciju i
sistematizaciju radnih mesta.

Drugi način zaštite važnih poslovnih podataka i informacija se ostvaruje pravilnim

izborom i korišćenjem tehničkih i elektronskih sredstava za obezbeđenje, kontrolu
pristupa i nadzor objekata preduzeća, kao i efikasnom upotrebom zaposlenih koji
rade poslove fizičke zaštite.

Neophodno je znati da samo korišćenje tehničke i elektronske zaštite bez dobro

osposobljenih radnika fizičkog obezbeđenja i obrnuto, ne daje prave rezultate u
procesu zaštite. Jedino kompletan sistem zaštite, kontrole pristupa i nadzora
prostorija i objekata preduzeća daje prave rezultate i ostvaruje cilj zbog čega je
projektovan. Drugi oblik zaštite ujedno ima dvojnu funkciju, pored zaštite poslovnih
podataka i informacija, služi i za zaštitu osnovnih sredstava, robe i proizvoda
preduzeća od inkriminisanih radnji.

Prvi stepen zaštite, možda i najvažniji, je da se kod zaposlenih, a naročito kod

rukovodstva eliminiše “urođena” želja da se sa svima priča o poslovnim uspesima i
neuspesima. Nisu tu u pitanju samo razgovori koji se vode u poslovnim prostorijama,
nego i oni neformalni razgovori u restoranu, prodavnici, na ulici, u autobusu i pijaci.
Ljudi se često zaboravljaju pa u toku svojih razgovora iznose poverljive podatke i
informacije.

Problem koji se tu javlja je tačno odrediti šta znači poverljiv podatak i informacija.
Možemo reći da je to generalno gledano sve ono što se odnosi na poslovanje
preduzeće, sa tim što postoje važni (poverljivi) i manje važni (manje poverljivi) podaci
i informacije. Svesno ili nesvesno iznošenje ovih informacija može imati veoma teške
posledice pogotovo ako dođu do onoga ko zna da ih iskoristi. Nije problem u jednom
ili dva podatka, ali oni se i ne koriste pojedinačno nego kao delići od kojih se sklapa
celina. Dakle, veoma je važno da se, između ostalog, na sastancima stalno
naglašava značaj informacija, da se ukazuje na štetne posledice koje preduzeće i
svaki od zaposlenih može imati ako dođe do neovlašćenog otkrivanja ovih
informacija.

Svakako da za preduzeće najveći značaj ima poslovna tajna. U cilju

institucionalizacije poslovne tajne i što bolje zaštite poverljivih informacija veoma je
važna izrada Internog akta o poslovnoj tajni, koji treba predočiti svim zaposlenima.
Postojanje posebnog dokumenta kojim se predviđa zaštita informacija i sankcije za
one koji postupaju protivno njegovim odredbama, sigurno će uticati na povećan
stepen opreznosti zaposlenih. U svakom slučaju, da bi se uspešno štitile od
nelegalnog korišćenja informacije moraju biti klasifikovane. Klasifikacija mora biti
izvršena po stepenu poverljivosti odnosno tajnosti, takođe se moraju razraditi i
standardizovati postupci sa dokumentima u zavisnosti od klase poverljivosti
podataka.

S tim u vezi treba naglasiti da Uredba o kancelarijskom poslovanju organa državne

uprave (“Sl. glasnik RS” br. 80/92) reguliše postupak evidencije dokumenata u
državnim organima. Naročito se, članom 10. propisuje obaveza funkcionera koji
rukovodi organom državne uprave da posebno evidentira dokumenata koja su
označena nekim stepenom poverljivosti (državna tajna, vojna tajna ili službena tajna),
propiše način postupanja sa njima i utvri mere njihove zaštite.

52
Da bi se do kraja ostvarila zaštita poslovne tajne, preduzeće mora da ima i interni akt
- Odluku o poslovnoj tajni. Ona detaljno razrađuje isprave i podatke koje predstavljaju
poslovnu tajnu. Poželjno je izvršiti i kategorizaciju stepena poslovne tajne, iz razloga
praktične primene Odluke. Odluka o poslovnoj tajni mora sadržati i odredbe o
odgovornosti lica koja dolaze u dodir sa poslovnom tajnom, kao i obaveze svih
zaposlenih u oblasti čuvanja poslovne tajne (vidi prilog).

Kod zaštite informacija vrlo je važno poštovati “pravilo najmanja ovlašćenja” (rule of
the least privilege), odnosno, obezbediti da zaposleni imaju ovlašćenja samo za
pristup informacijama koje im omogućavaju da izvrše dobijeni zadatak, a nikako šire
od toga. Takođe, pravo pristupa podacima, informacijama i dokumentaciji po principu
“minimum ovlašćenja” treba dozvoliti samo kadrovima kojima je to radno potrebno.

Pored toga, ako su u pitanju poslovne tajne prvog stepena potrebno je uz dokumenta
koja se odnose na konkretni projekat uraditi i omot predmeta koji se sastoji iz prve
strane na kojoj je jasno napisano da je u pitanju dokumenat stepenovan poslovnom
tajnom prvog stepena, kao i izvod iz Pravilnika o poslovnoj tajni, koji se odnosi na taj
prvi stepen, a na drugoj strani spisak lica, datum i po čijem nalogu su upoznata sa
sadržajem dokumenta. Na osnovu ovakvog pristupa sužava se krug zaposlenih koji
dolaze u kontakt sa dokumentima, a ujedno se i ustrojava tačna evidencija lica koja
su radila ili bila upoznata sa sadržajem dokumenata.

U slučaju dostave dokumenata, koji predstavljaju poslovnu tajnu, van preduzeća,

mora postojati ustaljena procedura. Dokumenti se moraju dostavljati uz potpis i ličnu
dostavu, sa napomenom o važnosti dokumenta.

Podatke koji se nalaze u glavama ljudi najteže je štititi, jer tu nikakve tehničke mere
nisu primenljive. Ovakve informacije, odnosno podaci štite se, kako je delimično i
rečeno: organizacionim, edukativnim i pravno-preventivnim merama.

Organizacione mere kao i mere kadrovske politike spadaju u grupu netehničkih mera
i od njih uvek treba početi jer deluju kao samostalan i delotvoran instrument u pravcu
preventivnog odvraćanja od nedozvoljenih aktivnosti, ali isto tako predstavljaju sponu
koja sva ostala sredstva, mere i postupke zaštite povezuju u jedinstveni zaštitni
mehanizam. Ove mere se odnose na samu organizaciju procesa rada i distribuciju
podataka po svim nivoima (horizontalnim i vertikalnim) upravljanja preduzeća.

O edukativnim merama već je bilo reči, ali je važno napomenuti da one moraju da
prožimaju sve aktivnosti preduzeća i da su usmerene na podizanje opšteg nivoa
poslovne, a u sklopu toga i kulture poslovne zaštite. Naime, nema sumnje da u zaštiti
poverljivosti informacija bezbednosna kultura ima važnu ulogu, posebno bezbednost
u kulturi komunikacije, jer ako se preko telefona ne saopštavaju poverljive informacije
nikakvo prisluškivanje telefonskih veza ne daje rezultate.

Pravno-preventivne mere moraju biti sadržane u svakom dokumentu koji donosi

preduzeće. Statut preduzeća mora sadržati osnovne napomene o zaštiti informacija
koje će predstavljati osnovu za donošenje Pravilnika o poslovnoj tajni. Znači da
Pravilnik o poslovnoj tajni treba da uredi način rada sa poverljivom dokumentacijom i
da odredi sankcije za sve koji rade suprotno njegovim odredbama.

Sa aspekta zaštite informacija i podataka nezaobilazna tema je i zaštita kompjutera,

kako od neovlašćenog pristupa podacima i informacijama, tako i od krađe hardvera.

53
Ova oblast rada bezbednosno zaštitne komponente po svom obimnu i značaju,
uveliko prevazilazi prostor koji joj se može posvetiti u ovom radu. Isti principi koji
važe za zaštitu podataka, primenjuju se i kod zaštite kompjutera i informacionih
sistema, s tim što je ovde pristup daleko složeniji, jer zahteva dobro poznavanje
hardvera, softvera i procedura rada od strane odgovornog lica, a u cilju zaštite.

U zaštiti ovog vida informacija posebno je važno standardizovati postupke i ugraditi

ih u organizaciju i organizacionu kulturu kako bi bezbednosna klima u jednoj
organizaciji bila povoljna. Standardizacija postupaka obezbeđuje preduslove za
ponašanje u skladu sa postavljenim ciljem zaštite informacija. Standardizacija
propisuje norme koje moraju biti zadovoljene. Na primer, ISO 17799:2000 i britanski
standard BS 7799 (British Standard 7799) regulisali su pitanje zaštite informacija u
informacionim sistemima. Iako se radi o standardu koji se bavi zaštitom informacija u
informacionim sistemima, njegove norme se mogu primeniti i na sve ostale nosioce
informacija, od pisanih do govornih.

54
 5. KRITIČNE INFRASTRUKTURE10

REZIME

Predlog za uspostavljanje Ministarstva unutrašnje bezbednosti SAD obuhvata

funkcije čiji zadatak obuhvata koordinaciju politike i akcija usmerenih na zaštitu
nacionalne kritične infrastrukture. Međutim, predlog nije utvrdio kriterijume za
određivanje koje infrastrukture treba da se smatraju kritičnim.

U poslednjih nekoliko godina, veći broj dokumenata koji se odnosio na zaštitu kritične
infrastrukture ponudio je opšte definicije kritičnih infrastruktura i pružio kratke
spiskove onoga što kritične infrastrukture obuhvataju. Međutim, nijedan od ovih
spiskova ne može da se smatra definitivnim. U međuvremenu, došlo je do ekspanzije
kriterijuma za utvrđivanje šta može da bude kritična inrastruktura, i koje infrastrukture
se tako kvalifikuju. Prvobitno se smatralo da su kritične infrastrukture one čijim bi se
produženim ometanjem rada izazvala značajna vojna i ekonomska odstupanja.
Kritične infrastrukture danas obuhvataju i nacionalne spomenike, jer bi se u slučaju
napada na njih izazvali veliki gubici života, ili bi došlo do uticaja na moral građana.
One takođe obuhvataju hemijsku industriju. Dok može da se raspravlja o tome zašto
hemijska industrija nije bila ranije na spisku koji je posmatrao samo vojnu i
ekonomsku bezbednost, čini se da je ona naknadno ubačena primarno zbog toga što
pojedinačne hemijske fabrike mogu da postanu izvor materijala koji može da se
koristi kao oružje za masovno uništenje, ili čijim bi se oštećenjem izazvale značajne
pretnje po bezbednost zajednice koja se nalazi u okruženju.

Fluidna definicija onoga što konstituiše kritičnu infrastrukturu može da iskomplikuje

planiranje politike i prateće aktivnosti. U najmanju ruku, sve veći spisak infrastruktura
kojima je potrebna zaštita, zahtevaće od federalnih vlasti da naprave prioritete u
odnosu na napore koje ulažu. Na kraju, federalne vlasti treba da umanje posledice
bilo kog budućeg terorističkog napada na nacionalne kritične infrastrukture, tako što
će da razmotre kakve posledice to mogu da budu i koja je verovatnoća njihovog
pojavljivanja.

Postoje brojni načini na koje vlasti mogu da prave prioritete. Prvo, nisu svi elementi
kritične infrastrukture kritični. Neophodna su dodatna istraživanja za identifikovanje
onih elemenata koji su najkritičniji. Ostali pristupi treba da obuhvate fokusiranje na
slabosti koje se pružaju kroz više infrastruktura, na međuzavisnoti u kojima napad na
jednu infrastrukturu može da utiče na druge, na geografske lokacije na kojima može
da se nalazi više objekata kritične infrastrukture, ili fokusiranje na one infrastrukture
koje pripadaju isključivo federalnim vlastima, ili od kojih federalne vlasti zavise.

Nacionalna strategija za unutrašnju bezbednost, koja je usvojena jula 2002. godine,

kaže da će federalne vlasti da utvrde prioritete za zaštitu kritične infrastrukture na
osnovu konzistentne metodologije i pristupa koji će da dozvoli balansiranje između
troškova i očekivanih koristi. Međutim, Strategija ne razmatra pitanje o tome kakva ta
metodologija treba da bude.

10
Moteff J., Copeland C., Fischer J., Critical Infrastructures: What Makes an Infrastructure Critical?,
Congressional Research Service ˜ The Library of Congress, Report for Congress, Received through
the CRS Web, Order Code RL31556, Updated January 29, 2003.

55
UVOD

Sekcija II predloga za uspostavljanje Ministarstva unutrašnje bezbednosti iz juna

2002. godine navodi nadležnosti Podsekretara Ministarstva za analizu informacija i
zaštitu infrastrukture. Ove nadležnosti obuhvataju:

• Sveobuhvatnu procenu slabosti ključnih resursa i kritičnih infrastruktura u

Sjedinjenim Državama;
• …identifikovanje prioriteta zaštite i pratećih zaštitnih mera…;
• Razvoj sveobuhvatnog nacionalnog plana za obezbeđivanje ključnih resursa
i kritične infrastrukture u Sjedinjenim Državama; i
• Preduzimanje neophodnih mera za zaštitu ključnih resursa i kritičnih
infrastruktura u Sjedinjenim Državama…11

Kritična infrastruktura nije definisana nigde u zakonodavstvu koje je predložila

Administracija. Međutim, drugi dokumenti, uključujući prethodno zakonodavstvo,
definisali su kritičnu infrastrukturu i pružili spisak infrastruktura koje ulaze u okvire
ovih definicija. Sledeća diskusija preispituje način na koji su se definicije (i spisak
ilustrativnih primera) širile vremenom, i kakav uticaj ovo može da ima na razvoj i
sprovođenje politike zaštite kritične infrastrukture.

ISTORIJAT

Šta je kritična infrastruktura?

Pre nego što je "kritična infrastruktura" postala termin od interesovanja za rasprave o

terorizmu i unutrašnjoj bezbednosti, naizgled sličan pojam "infrastruktura" bio je
subjekt rasprava kreatora javne politike. Tokom 1980-ih, na primer, diskutovalo se o
tome da li je došlo do nacionalne krize u stanju američke infrastrukture – puteva,
mostova, brana, sistemima otpadnih voda, itd. Bez ikakvih standarda ili zajedničke
definicije, koncept infrastrukture u kontekstu politike bio je fluidan, na način na koji
tako izgleda danas. (Za više podataka o ranijim definicijama i raspravama po pitanju
"infrastrukture", pogledati Priloge, Šta je infrastruktura?, u ovom izveštaju).

U skorije vreme, nakon što je unutrašnjoj bezbednosti dodeljen najviši nacionalni

prioritet, pojam "kritična infrastruktura" razvio se u vodeće političko pitanje.
Dokumenti koji se bave zaštitom kritične infrastrukture pružaju veliki broj definicija o
tome šta čini infrastrukturu kritičnom.

Izvršna naredba 1301012, koju je potpisao predsednik Klinton 1996. godine, a koja
uspostavlja Predsedničku komisiju za zaštitu kritične infrastrukture, aludira na ono
što određenu infrastrukturu čini kritičnom:

"Određene nacionalne infrastrukture koje su toliko vitalne da bi ometanje njihovog

rada ili uništenje imalo efekat oslabljivanja odbrambene ili ekonomske sigurnosti
Sjedinjenih Država."13

11
Za više informacija o raznim aspektima ovog predloga, kao i o reakciji Kongresa, pogledati
Homeland Security na Internet prezentaciji CRS [http://www.crs.gov/].
12
Executive Order 13010 - Critical Infrastructure Protection. Federal Register, July 17, 1996. Vol. 61,
No. 138. pp 37347-37350. Referenca je na strani 37347.
13
Ibid. str. 37347.

56
Prema ovoj Izvršnoj naredbi, ove infrastrukture su obuhvatale:

• telekomunikacije;14
• sistemi električne energije;
• skladištenje i transport nafte i gasa;
• bankarstvo i finansije;
• transport;
• sistemi vodenog snabdevanja;
• hitne službe (medicinske, policijske, vatrogasne i za spasavanje); i
• kontinuitet vlasti.

Uz upotrebu jezika iz ove Izvršne naredbe, konačni izveštaj Komisije15 Predsedniku

definiše kritičnu infrastrukturu u Rečniku pojmova kao:

"Infrastruktura toliko vitalna da bi njeno onesposobljavanje ili uništenje imalo efekat

oslabljivanja odbrambene ili ekonomske sigurnosti."

Pružene su i prateće definicije:

Infrastrukture: Okvir međuzavisnih mreža i sistema koji obuhvataju određene

industrije, institucije (uključujući ljude i procedure) i kapacitete za distribuciju koji
pruža pouzdan protok proizvoda i usluga koji su neophodni za odbrambenu i
ekonomsku sigurnost Sjedinjenih Država, neometano funkcionisanje vlasti na svim
nivoima, i društva u celini.

Oslabljenost: Stanje odbrambene ili ekonomske sigurnosti koje karakteriše

neefikasnost.

Odbrambena sigurnost: Stanje u kojem su život i lična sigurnost građana, kako u

zemlji, tako i u inostranstvu, zaštićeni, a suverenitet, politička sloboda i nezavisnost
Sjedinjenih Država, zajedno s njenim vrednostima, institucijama i očuvanom
teritorijom održani.

Ekonomska sigurnost: Stanje u kojem nacionalna dobra i usluge mogu uspešno da

konkurišu na globalnim tržištima, dok se istovremeno održava ili uvećava dohodak
građana.

Izveštaj Komisije takođe je definisao infrastrukture svakog sektora koji je spomenut u

Izvršnoj naredbi.

Bankarstvo i finansije: Entiteti kao što su maloprodaje i komercijalne organizacije,

investicione institucije, odbori za razmenu, trgovačke kuće i sistemi rezervi, i
pridružene operativne organizacije, vladine operacije i aktivnosti podrške koje su
uključene u sve aspekte monetarnih transakcija, uključujući čuvanje zbog štednje,
investicije zbog dobiti, razmenu zbog isplata i isplate u formi zajmova i drugih
finansijskih instrumenata.

Sistemi električne energije: Elektrane i mreže za prenos i distribuciju koji stvaraju i

opskrbljuju električnom energijom krajnje korisnike tako da oni postižu i održavaju
14
Kroz ceo izveštaj, sektori koji su identifikovani kao kritični biće boldovani kada se prvi put pojavljuju.
15
President’s Commission on Critical Infrastructure Protection, Critical Foundations: Protecting
America’s Infrastructure, October 1997.

57
nominalnu funkcionalnost, uključujući transport i skladištenje goriva koje je
neophodno za ovaj sistem.

Hitne službe: Medicinske, policijske, vatrogasne službe i sistemi za spasavanje, kao i

osoblje koje je na raspolaganju onda kada su pojedinac ili zajednica suočeni s
vanrednom situacijom. Ove usluge se uglavnom pružaju na lokalnom nivou. Osim
toga, državni i federalni planovi imaju funkciju u pružanju podrške prilikom
reagovanja i obnove.

Proizvodnja, skladištenje i transport nafte i gasa: Postrojenja za proizvodnju i čuvanje

prirodnog gasa, sirove i prerađene nafte, i naftnih goriva, postrojenja za rafinisanje i
procesuiranje ovih goriva, i naftovodi, brodovi, kamioni i železnički sistemi za
transport ovih proizvoda iz njihovog izvora do sistema koji zavise od nafte i gasa u
jednom od njihovih primenljivih oblika.

Informacije i komunikacije: Kompjuterska i telekomunikaciona oprema, softver,

procesi i ljudi koji podržavaju:

• Procesuiranje, skladištenje i prenos podataka i informacija;

• Procese i ljude koji od podataka stvaraju informacije, a od informacija znanje;
• Same podatke i informacije.

Transport: Sistemi za fizičku distribuciju koji su kritični za podršku nacionalnoj

bezbednosti i ekonomskom blagostanju, uključujući sisteme nacionalnog vazdušnog
prostora, vazdušne linije, vazduhoplove i aerodrome; puteve i autoputeve, kopnena
vozila; luke, vodene puteve i plovila; javni saobraćaj, železnički i autobuski;
cevovode, uključujući prirodni gas, naftu i druge opasne materijale; transportnu i
putničku železnicu; i usluge dostavljanja.

Sistemi za snabdevanje vodom: Izvori vode, rezervoari i postrojenja za skladištenje,

vodovod i drugi transportni sistemi, sistemi za filtraciju, čišćenje i obradu vode,
cevovodi, rashladni sistemi i drugi mehanizmi isporuke koji obezbeđuju domaću i
industrijsku primenu, uključujući sisteme za rad sa izlivima, otpadnim vodama, kao i
zaštitu od požara.

Kao odgovor na izveštaj Komisije, predsednik Klinton potpisao je 22. maja 1998.
godine Predsedničku direktivu br. 63 (PDD-63).16 Direktiva je definisala kritične
inrastrukture kao "one fizičke i kiber sisteme koji su vitalni za minimalno
funkcionisanje privrede i vlade."17 Prema Direktivi, ovo je obuhvatalo, ali nije bilo
16
The Clinton Administration’s Policy on Critical Infrastructure Protection: Presidential Decision
Directive No. 63, White Paper, May 22, 1998.
17
Razliku između fizičke i kiber (sajber) bezbednosti je gotovo nemoguće odrediti i jasno definisati. Na
primer, fizička sredstva u infrastrukturi električne energije tipično će da obuhvataju generatore, turbine
i ostalu opremu koja se nalazi u njoj, kao i distribucionu mrežu. Međutim, kompjuterski hardver i
komunikacione linije koje pomažu u kontroli stvaranja i protoka struje mogu da smatraju fizičkim ili
sajber sredstvima. Podaci koji se prenose i skladište u kompjuterima i prenose komunikacionim
linijama, kao i softver koji se koristi za obradu i kontrolu tih podataka se uglavnom smatraju sajber
sredstvima. Fizička bezbednost obično znači zaštitu fizičkih sredstava (uključujući kompjutersku
opremu) od oštećenja izazvanog fizičkom silom kao što su eksplozija, udaraca, vetra, vatre i sl. Sajber
bezbednost može takođe da označava fizičku zaštitu sajber sredstava. Međutim, sajber bezbednost
označava zaštitu i fizičkih i sajber sredstava od operativnog pada, ili od neovlašćenog kompjuterskog
pristupa (uključujući i udaljeni pristup) operativnom softveru ili podacima. Pružanje fizičke i sajber
bezbednosti kritičnim infrastrukturama zahteva širok opseg napora koji mogu da variraju (od ugradnje
fizičkih barijera do firewall softvera), dok različiti pojedinci ili politike mogu da govore o drugim

58
ograničeno na, telekomunikacije, energiju, bankarstvo i finansije, transport, vodene
sisteme i hitne službe.

Direktiva je takođe usmerila određene agencije da odrede kontakte u pomenutim,

kao i u sledećim sektorima:

• Inteligentni transportni sistemi;

• Usluge kontinuiteta vlasti;
• Usluge javnog zdravlja (uključujući sprečavanje, nadzor, laboratorijske
usluge); i
• Usluge ličnog zdravlja.

Takođe je identifikovala kritične infrastrukture koje su primarna odgovornost

federalnih vlasti:

• Policija i postojeće službe obezbeđenja;

• Obaveštajne službe;
• Spoljni poslovi; i
• Nacionalna odbrana.

Direktiva takođe postavlja cilj po kojem za narednih pet godina država treba da bude
u stanju da zaštiti nacionalne kritične infrastrukture od namernih napada koji bi
značajno umanjili mogućnosti:

• Federalnih vlasti da sprovode vitalne misije nacionalne bezbednosti i da

obezbede opšte javno zdravlje i sigurnost;
• Državnih i lokalnih vlasti da održavaju red i da pružaju minimum neophodnih
javnih usluga; i
• Privatnog sektora da obezbedi adekvatno funkcionisanje privrede i pružanje
vitalnih telekomunikacija, energije, finansijskih i transportnih usluga.

"Svako ometanje rada ili manipulacija ovim kritičnim funkcijama moraju da budu
kratkog trajanja, slabe frekvencije, upravljivi, geografski izolovani i minimalno štetni
po blagostanje Sjedinjenih Država."18

Prva verzija Nacionalnog plana za kritičnu infrastrukturu (na koji se takođe poziva
PDD-63)19 definisala je kritične infrastrukture kao "one sisteme i objekte – kako
fizičke tako i virtualne – koji su toliko vitalni za državu da bi njihovo oštećenje ili
uništenje imalo oslabljujući efekat po nacionalnu bezbednost, nacionalnu ekonomsku
sigurnost i/ili nacionalno javno zdravlje i sigurnost."20 Dok je Plan koncentrisan na
sajber-bezbednost federalnih kritičnih infrastruktura, usmeren je na one infrastrukture
koje se pominju u Direktivi.

U nasleđu napada od 11. septembra 2001. godine, predsednik Buš potpisao je novu
Izvršnu naredbu koja se odnosi na zaštitu kritične infrastrukture. Izvršna naredba

aktivnostima.
18
Ibid. str. 2.
19
Defending America’s Cyberspace: National Plan for Information Systems Protection. Version 1.0. An
Invitation to a Dialogue. White House. 2000.
20
Ibid. Executive Summary. str. 1. Sekcija 1016 USA Patriot Zakona (P.L.107-56), usvojenog 16.
oktobra 2001. godine, koristi suštinski istu definiciju.

59
13228,21 koja je potpisana 8. oktobra 2001. godine, uspostavlja Kancelariju
unutrašnje bezbednosti i Savet unutrašnje bezbednosti. Neki od zadataka
Kancelarije su:

"koordinisanje napora na zaštiti kritičnih infrastruktura i saradnja sa federalnim,

državnim i lokalnim agencijama i privatnim telima na:

• Jačanju mera za zaštitu proizvodnje i prenosa energije, usluga distribucije i

kritičnih postrojenja; ostalih postrojenja; telekomunikacija; postrojenja koja
proizvode, koriste, skladište ili odlažu nuklearni materijal;
• Koordinisanju napora na zaštiti kritičnih javnih i privatnih informacionih
sistema;
• Osiguravanju da su posebni događaji koje su viši zvaničnici odredili kao
događaje od nacionalnog značaja, budu zaštićeni;
• Zaštiti transportnih sistema u okviru Sjedinjenih Država, uključujući železnicu,
autoputeve, luke i vodene puteve, i aerodrome i civilne vazduhoplove;
• Zaštiti poljoprivrede i sistema za pružanje vode i hrane za ljudsku upotrebu
i potrošnju"22

U drugoj Izvršnoj naredbi 1323123, koja je potpisana 16. oktobra 2001. godine,
predsednik je uspostavio Odbor za zaštitu kritične infrastrukture. Iako sam naziv
ovog tela može da nagovesti širok mandat, zadaci su usmereni primarno na
nacionalnu informacionu infrastrukturu. Međutim, Naredba se takođe poziva na
značaj informacionih sistema za druge kritične infrastrukture kao što su
"telekomunikacije, energija, finansijske usluge, proizvodnja, voda, transport,
zdravstvena zaštita i hitne službe."24

Ova Izvršna naredba takođe ponavlja cilj uspostavljen u PDD-63, mada u

ograničenom kontekstu zaštite od napada na nacionalnu informacionu infrastrukturu
kod koje su "sva ometanja do kojih dođe retka, minimalnog trajanja i upravljiva, i
izazivaju najmanju moguću štetu."25

Ubrzo nakon što je Administracija izdala ove Izvršne naredbe, Kongres je usvojio
zakon USA PATRIOT. Sekcija 1016 ovog zakona, nazvana Zakon o zaštiti kritičnih
infrastruktura 2001, definiše kritične infrastrukture kao:

"…sistemi i sredstva, fizički ili virtuelni, koji su toliko vitalni za Sjedinjene Države da bi
njihovo onesposobljavanje ili uništenje imalo oslabljujući efekat po bezbednost,
nacionalnu ekonomsku bezbednost, nacionalno javno zdravlje i sigurnost, ili bilo koju
kombinaciju ovih pitanja."26

Na početku sekcije 1016, zakonodavstvo spominje tipove infrastruktura koje je

Kongres nameravao da obuhvati ovom definicijom: informacije, telekomunikacije,
energija, finansijske usluge, voda i transport.
21
Executive Order 13228—Establishing the Office of Homeland Security and the Homeland Security
Council. Federal Register, Vol. 66, No. 196, October 8, 2001. str. 51812- 51817.
22
Ibid. Section 3 (e) (i), (ii), (iv), (v) and (vi), str. 5183-5184.
23
Executive Order 13231—Critical Infrastructure Protection in the Information Age. Federal Register,
Vol. 86, No. 202. October 18, 2001. str. 53063-53071.
24
Ibid. Section 1 (a), str. 53063.
25
Ibid. Section 1 (b), str. 53063.
26
H.R. 3162-130 (P.L. 107-56), Section 1016(e). Dva predloga Kongresa kojima se uspostavlja
Ministarstvo unutrašnje bezbednosti (H.R. 5005 and S. 2452) koriste ovu definiciju.

60
Iako nacrt zakona koji je predložio predsednik za uspostavljanje Ministarstva
unutrašnje bezbednosti nije definisao kritične infrastrukture, pridruženi dokument27
otišao je u detalje. Iako nije pružio formalnu definiciju, tekst usputno opisuje kritične
infrastrukture kao "ona sredstva, sisteme i funkcije koje su vitalne za nacionalnu
bezbednost, vlast, javno zdravlje i sigurnost, ekonomiju i nacionalni moral."28

Tekst takođe ističe da će Ministarstvo da izgradi i održava sveobuhvatnu procenu

nacionalnih sektora infrastrukture:

• hrana;
• voda;
• poljoprivreda;
• zdravstvo i hitne službe;
• energija (električna, nuklearna, nafta i gas, brane);
• transport (vazdušni, putni, železnički, pomorski, vodeni);
• informacije i telekomunikacije;
• bankarstvo i finansije;
• hemijska industrija;
• odbrambena industrija;
• poštanske usluge; i
• nacionalni spomenici i obeležja.29

Administracija je 16. jula 2002. godine objavila svoju Nacionalnu strategiju unutrašnje
bezbednosti.30 Na početku Strategije, kritična infrastruktura definisana je kao i u
prethodno pomenutom dokumentu (uključujući i nacionalni moral).31 U drugoj sekciji,
koja se bavi kritičnim infrastrukturama, Strategija se poziva na definiciju iz PATRIOT
zakona.32 Nacionalna strategija pominje malo drugačiji spisak specifičnih
infrastruktura, i pravi razliku između sistema javnog zdravlja i sistema za vanredne
situacije i izbacuje nacionalne spomenike i obeležja. Ova kategorija je izbačena zbog
toga što Strategija pravi razliku između kritičnih infrastruktura i ključnih objekata.
Ključni objekti definisani su kao pojedinačne mete čije "uništenje ne bi ugrozilo
vitalne sisteme, ali bi moglo da izazove lokalne efekte uništenja ili bi moglo u
značajnoj meri da naruši nacionalni moral i poverenje." Takvi objekti obuhvataju
istorijske spomenike i obeležja i druge lokalne objekte sa destruktivnim potencijalom
ili visokom vrednošću za zajednicu, kao što su škole, sudovi i mostovi. Iako su ovi
objekti više u nadležnosti državnih i lokalnih vlasti kad je u pitanju zaštita, Strategija
pruža federalnu podršku tim vlastima u zaštiti ključnih objekata.

27
The Department of Homeland Security. June 2002. White House.
28
Ibid. str. 15.
29
Ibid. str. 15.
30
Office of the President. Office of Homeland Security. National Strategy for Homeland Security. July
2002.
31
Ibid. str. ix
32
Ibid. str. 30.

61
Kojim objektima kritične infrastrukture je potrebna zaštita?

Nakon što je identifikovala šta može da se smatra kritičnom infrastrukturom,

strategija zaštite mora da odredi koji elementi infrastrukture su kritični po njenu
funkciju ili predstavljaju najveću opasnost po život i imovinu. Nisu svi objekti kritični,
dok neki to mogu da budu više od drugih. Međutim, veličina i kompleksnost ovih
infrastruktura mogu od identifikovanja koji su objekti infrastrukture kritični da napravi
izuzetno težak zadatak.

Na primer, skorašnji izveštaj Nacionalnog saveta za istraživanje opisuje veličinu

američkog unutrašnjeg transportnog sistema na sledeći način:

Američki sistem autoputeva sastoji se iz 4 miliona međusobno povezanih milja

asfaltiranih puteva, uključujući 45.000 milja međudržavnih puteva i 600.000 mostova.
Mreža železničkog transporta proširena je na više od 300.000 milja, dok putnički i
gradski železnički sistemi obuhvataju oko 10.000 milja. Civilna avijacija ima oko 500
komercijalnih aerodroma i još 14.000 manjih aerodroma po celoj državi. Ove mreže
takođe poseduju mnoge fiksne objekte kao što su terminali, navigaciona podrška,
objekti za održavanje i operativni kontrolni centri.33

Iz ovog opisa transportnih sistema je izostavljena ogromna infrastruktura vodenog

transporta, koja obuhvata pomorske, vodene puteve na kopnu, luke i plovila.

Slišno, infrastruktura električne energije obuhvata 92.000 električnih generatora

(uključujući one koje rade pomoću fosilnih goriva, zatim nuklearne i hidroelektrične
jedinice), 300.000 milja linija za prenos, i 150 kontrolnih centara koji regulišu protok
električne energije. Nacionalna vodna infrastruktura obuhvata 75.000 brana i
rezervoara, hiljade milja cevi i vodovoda, 168.000 postrojenja za vodu za piće i
16.000 javnih postrojenja za preradu otpadnih voda. Hemijska industrija obuhvata
hiljade hemijskih postrojenja u kojima se rukuje opasnim i toksičnim supstancama.34

Na sreću, razumna količina informacija koje mogu da se koriste za kategorizaciju

infrastruktura već je dostupna na federalnom nivou. Na primer, Federalna
administracija za autoputeve klasifikuje autoputeve po tipovima i daje ogromnu
statistiku o njima. Neke od ovih informacija mogu da budu veoma korisne u diskusiji
o tome koji su delovi transportne infrastrukture najkritičniji. Nacionalni sistem
autoputeva, kategorija puteva koja obuhvata međudržavni sistem autoputeva, čini
samo 4% ukupnog broja milja nacionalnih javnih puteva, ali zato podnosi preko 44%
svih putovanja.35 Slična situacija postoji i u aviosaobraćaju. Od 546 komercijalnih
aerodroma koji su pružali svoje usluge u aprilu 2001. godine, tačno 70% svih
ukrcavanja putnika dogodilo se na samo 31 aerodromu.36

33
National Research Council. Transportation Research Board. TRB Special Report 270. Deterrence,
Protection, and Preparation--The New Transportation Security Imperative. July 2, 2002. Available in
preprint form at [http://www.trb.org/]
34
Za više informacija o ovim infrastrukturama, pogledati CRS Terrorism Briefing Book, Prevention:
Security Enhancements. [http://www.congress.gov/brbk/html/ebter1.shtml]
35
Federalna administracija za autoputeve. Our Nations Highways: 2000.
[http://www.fhwa.dot.gov/ohim]. str.18.
36
Transportation Research Board. Aviation Gridlock: Phase II: Airport Capacity and Infrastructure.
Transportation Research E-Circular. [http://trb.org/trb/publications/circulars/ec032/ec032.pdf]. May
2001. str. 5.

62
Ovde slede dve kratke diskusije koje razmatraju kako sredstva fizičkog transporta i
transportni sistemi mogu da se posmatraju u kontekstu da li su, ili nisu kritični.
Diskusija je takođe relevantna i za druge infrastrukture.

Kopneni transport: Rečni prelazi

Postoji 10 putnih mostova preko reke Potomak u okviru Vašington D.C. oblasti. Dva
mosta, Woodrow Wilson i American Legion su deo međudržavnog sistema
sutoputeva, kao i most na 14. ulici i most Theodore Roosevelt. Ostali mostovi su
Memorial, Key i Chain most. Poslednje, ali takođe važne komponente ove oblasne
transportne infrastrukture su železnički i metro mostovi koji se pružaju paralelno s
mostom na 14. ulici. Osim ovih, postoji još jedan dodatni prelaz, a to je metro tunel. U
kontekstu nacionalne bezbednosti, koji od ovih prelaza su kritični? Na prvi pogled,
većina će najverovatnije da identifikuje Woodrow Wilson most kao najkritičniju
infrastrukturu u oblasti. On je najopterećeniji, i preko njega vodi međudržavni autoput
95, koji je najmasovniji autoput na istočnoj obali oko Vašingtona. Međutim, ukoliko
ovaj most bude onesposobljen za prelaz na određeno vreme, koliko će lokalna
privreda i međudržavna trgovina da izgube zbog toga? Odgovor na osnovu iskustva
sa većim saobraćajnim nesrećama i sličnim vanrednim situacijama je da će na kraći
rok situacija verovatno da bude haotična. Na duži period, saobraćaj će da se
prilagodi na više načina. Međudržavna trgovina, na primer, preusmerila bi se na
druge puteve koji idu kroz ovu oblast, ili direktno kroz sam grad. Ovi putevi su duži,
dok njihovo veliko opterećenje utiče na povećanje troškova i smanjenu efikasnost.
Svi dodatni troškovi dodaju se na troškove prevoza u regionu koji je pogođen. U
svakom slučaju, nemogućnost upotrebe jednog ili više mostova najverovatnije će da
bude prevaziđena, uz određene poteškoće.

Teže pitanje pojavljuje se u slučaju da je onesposobljeni most železnički ili metro

most. Prelaz preko tunela je rezervna varijanta za metro sistem, dok klasične
železničke linije jedva mogu da podnesu normalan protok kroz tunele, barem u nekim
delovima dnevnog saobraćanja. Železnički prelaz koristi većina Amtrak vozova na
istočnoj obali, Virginia Rail Express, kao i veći broj teretnih vozova. Najbliža
alternativa nalazi se 40 milja zapadno. Očigledno je da ovo nije odgovarajuća
zamena za usluge putničke železnice kojoj je destinacija Vašington. Za teretne
vozove ovo izgleda kao manji problem, međutim, gubitak ovog železničkog koridora
na bilo koji vremenski period značajno bi pogodio isporuke mnogih dobara, od kojih
samo neka mogu da se prevoze kamionima ili drugim alternativnim sredstvima
transporta. Zbog toga, utvrđivanje šta je "kritično" u velikoj meri zavisi od nečijeg ugla
posmatranja.

Transportni sistemi: Kontrola vazdušnog saobraćaja (ATC)37

Sistem kontrole vazdušnog saobraćaja je drugi primer problema definisanja kritične

transportne infrastrukture. ATC sistem je ogroman, kompleksan i visoko integrisan
sistem koji je izuzetno zavistan od tehnologije. ATC sistem poseduje 40.921
operativni objekat svakog tipa, i 36.349 zaposlenih. Najznačajniji od svih ovih
objekata su 21 centar za kontrolu vazdušnih linija (ARTCC), 496 kontrolnih tornjeva,
75 stanica za vazduhoplovne usluge i 61 automatizovana stanica za vazduhoplovne
usluge. Samo kroz ARTCC je prošlo 7 miliona aviona tokom januara i februara 2002.

37
Informacije o ATC-u u ovom delu su dobijene od Federalne administracije za aviosaobraćaj, maj
2002., dostupno na [http://www.ama500.jccbi.gov/factbook/].

63
godine. Zbog bezbednosnih razloga u ove sisteme je ugrađeno više sistema za
podršku.

U svojoj strukturi, visoko integrisani sistem kao što je ATC sigurno ima više
zajedničkog sa tlekomunikacionim kritičnim infrastrukturama nego s tradicionalnim
transportnim sistemima. U suštini, to je više komandni i kontrolni sistem za nacionalni
vazdušni saobraćaj. Avioni danas mogu da lete bez navođenja, dok mnogi od njih
koriste i vizuelno navođenje, međutim, sistemi aviosaobraćaja ne mogu da
funkcionišu bez ATC sistema.

ATC sistem je strateški sistem i blisko je povezan sa vojnim ATC sistemom, čak
postoji i određena saradnja sa Ministarstvom odbrane. Razmišljalo se i o tome kako
bi ATC sistemi funkcionisali u vreme rata, tako da su mnogi planovi koji su razvijani
za ovaj proces napravljeni tako da imaju primenu u borbi protiv terorizma.

Moguće je, međutim, pokrenuti pitanje o tome koji pojedinačni delovi ATC su kritični.
Sistem, na primer, može da funkcioniše bez centara za kontrolu vazdušnih linija.
Međutim, u tom slučaju pokrivanje je značajno smanjeno u pogođenoj oblasti i
vazdušni saobraćaj je dramatično usporen. Dugoročni gubitak takve usluge sigurno
bi izazvao dalja ometanja i mogao bi da dovede do većih onesposobljavanja trgovine
u pogođenom regionu. Gubitak radara ili drugog objekta za praćenje letova na većem
aerodromu u pojedinom trenutku bi, u zavisnosti od okolnosti, bio ili bez posledica ili
katastrofičan.

Razmatranja

Najočiglednija prednost transportnog sistema SAD u kontekstu terorističke pretnje je

njegova preteranost. Iako su transportni sistemi često zagušeni u urbanim oblastima,
obično postoje alternativni transportni putevi koji u tim slučajevima mogu da se
upotrebe. Postoji par primera u kojima to nije slučaj, i ovo su najverovatnije prave
"kritične" tačke transportne infrastrukture. Isto važi i za druge infrastrukture.

ANALIZA

Nijedna od definicija onoga što čini kritičnu infrastrukturu, a koje su se čule tokom
godina, ne može da se smatra rigoroznom. One donekle pokrivaju ovo pitanje, ali
ostavljaju dosta prostora za interpretaciju koja se infrastruktura uklapa u definiciju.
Pojedinačni sektori su takođe navedeni, ali su ilustrativni i predstavljeni kao primeri,
ali ne čine iscrpan spisak. Osim toga, kako vreme prolazi, opšta definicija kritičnih
infrastruktura proširila se sa onoga što je vitalno za nacionalnu odbranu i ekonomsku
sigurnost i kontinuitet vlasti, na ono što je vitalno za javno zdravlje i sigurnost, i na
kraju, na ono što je vitalno po nacionalni moral. Sve zajedno, spisak infrastruktura
kojima je potrebna zaštita proširena je sa onih koje su primarno neophodne za
funkciju nacionalne odbrane i privrede (npr. transport, energetika, bankarstvo i
finansije) na specifične infrastrukture koje mogu da se koriste za izazivanje
masovnog uništenja i/ili smrti (npr. proizvodnja, transport i skladištenje nuklearnih
materijala, određenih bioloških agenasa i opasnih ili toksičnih hemikalija), ali koje
mogu ili ne moraju da budu kritični elementi u nacionalnoj odbrani ili privredi. Spisak
nastavlja da se širi i obuhvata one segmente koji su od značaja za pojedinačne
zajednice, kao i nacionalne spomenike i obeležja (Nacionalna strategija unutrašnje
bezbednosti). Bez rigoroznijih procesa za identifikovanje kritične infrastrukture,
spisak će da nastavi da se menja i dopunjuje.

64
Da li je bitno ukoliko spisak infrastruktura ostane fluidan? Jedan od mogućih
problema je da nejasno razumevanje onoga što čini kritičnu infrastrukturu može da
vodi do nejasnih i difuznih politika i akcija. U najmanju ruku, sve veći spisak
infrastruktura kojima je potrebna zaštita znači i veliku odgovornost na strani federalne
vlasti. Zakoni o kojima se raspravlja, kao i Nacionalna strategija, traže od federalne
vlasti da se bavi svakom kritičnom infrastrukturom ponaosob, da podržava i
osvežava baze podataka o slabostima, da integriše baze podataka sa analizama
pretnji, da prati incidente u svakoj od infrastruktura, i da objavljuje upozorenja onda
kada je to potrebno. Samo ovo će da zahteva vreme i resurse. Dok, s jedne strane,
troškovi ubacivanja dodatnih infrastruktura na spisak mogu da budu marginalni, oni
neće da budu nula. Federalna vlast može takođe da bude pozvana da finansijski
podrži preduzimanje neophodnih mera zaštite, ne samo za infrastrukture koje su u
vlasništvu i upotrebi države i lokalnih vlasti, već i za privatne infrastrukture.38
Međutim, još uvek nije jasno kolika je veličina potrebnih ili dostupnih resursa. Sigurno
će da bude potrebno napraviti prioritete za preraspodelu ograničenih resursa na
način na koji mogu da se umanje efekti bilo kog budućeg terorističkog napada na
nacionalnu infrastrukturu. Administracija se posredno osvrće na postavljanje
prioriteta kroz celu Nacionalnu strategiju.

U suštini, problem s kojim se federalna vlast suočava je umanjivanje, uz ograničenu

količinu resursa, očekivanog udara na nacionalnu kritičnu infrastrukturu bilo kog
budućeg terorističkog napada. Efekti mogu da se mere izgubljenim životima,
ekonomskom preraspodelom, gubitkom vojnih kapaciteta, gubitkom nacionalnog
morala (izmerenog na izborima), ili njihovom kombinacijom. Očekivani efekti utvrđuju
se određivanjem verovatnoće pojavljivanja nekog događaja. Ovo je važno pošto
političari moraju da izbalansiraju one scenarije sa malom verovatnoćom događanja,
ali koji, ukoliko do njih dođe, mogu da budu katastrofični, sa scenarijima koji su
manje katastrofični, ali lakše mogu da se dogode.

Postoje brojni načini na koje političari mogu da naprave prioritete. Kao što je
pomenuto, neki elementi unutar kritične infrastrukture su mnogo kritičniji od drugih.
Neki elementi, ili segmenti infrastruktura, mogu slabo da se koriste ili da budu višak.
Ukoliko su ovi segmenti nedostupni, njihov gubitak bio bi nezgodan, ali takav gubitak
bi teško mogao da bude destruktivan. Zbog toga bi jedna opcija bila fokusiranje na
identifikaciju pravih kritičnih sredstava i njihovo jačanje u odnosu na napad ili
umanjivanje njihovog gubitka, ili kroz izradu viška ili kroz preraspodelu ili izmenu
(kako bi se smanjila zajednička oštećenja) tokom vremena.

Još jedan način za određivanje prioriteta prilikom preraspodele resursa je

identifikovanje ranjivosti ili rešenja koja se prostiru kroz više različitih infrastruktura.
Do određene granice, informacioni sistemi su zajednička slabost mnogih drugih
infrastruktura. Rešenja za ranjivosti informacionih sistema mogu da se primenjuju
generalno, bez obzira da li je u pitanju uspostavljanje ili sprovođenje najbolje prakse
ili razvoj bezbednijeg softvera. Druga tehnologija koja prožima više od jedne
infrastrukture su udaljeni kontrolni sistemi. Velika pažnja već je usmerena na slabosti

38
Op. cit. National Strategy. str. 33-34. Strategija kaže da će plan za zaštitu nacionalnih infrastruktura
da opiše načine na koje će da se koriste instrumenti politike za podizanje nivoa bezbednosti. Ovo
može da obuhvati federalne kredite državama i lokalnim vlastima, i možda "zakonodavstvo koje će da
pokrene inicijative za prihvatanje mera bezbednosti i investiranje u napredne tehnologije za zaštitu u
privatnom sektoru."

65
sistema za nadzornu kontrolu i prikupljanje podataka (SCADA) koji se koriste u
energetskim, vodnim, transportnim i hemijskim infrastrukturama.39

Drugi način je identifikovanje međuzavisnosti koje postoje između infrastruktura.

Nijedna od pomenutih infrastruktura nije potpuno izolovana od drugih. Proizvodnja
energije zavisi od informacionih mreža. Transport zavisi od energije. I jedno i drugo
zavise od informacionih mreža. Informacione mreže zavise od energije. Zbog ovih
međuzavisnosti, napad na jedan segment infrastrukture može da ima oslabljujući
efekat na drugu infrastrukturu. Identifikovanje i usmeravanje na one delove koji
povezuju više infrastruktura može da bude isplativ način za ublažavanje potpunog
efekta napada. Ovo je jedan od glavnih zadataka Centra za simulaciju i analizu
nacionalnih infrastruktura, koji je uspostavljen PATRIOT zakonom40 i kome je
dodeljena funkcija zaštite kritičnih infrastruktura novog Ministarstva unutrašnje
bezbednosti.

Na sličan način, mogu da postoje geografske lokacije na kojima se nalazi više

kritičnih segmenata jedne ili više infrastruktura za koje je potrebno utvrditi prioritete.
Jedan od efekata koji se vezuje za napade na Svetski trgovinski centar bio je taj da
se u oblasti nalazio veliki broj objekata vezanih za bankarstvo i finansije, električnu
energiju i telekomunikacije, od kojih neki nisu imali rezervna sredstva na nekom
drugom mestu. Dok su efekti gubitka ovih sredstava lokalizovani na donji Menhetn ili
ubrzo uspostavljeni na nekom drugom mestu, ostao je problem prebacivanja kritičnih
sredstava za pojedince koji su odgovorni za obezbeđivanje usluga.

Drugi mogući način za utvrđivanje prioriteta, u kontekstu troškova federalnih resursa,

je da se federalna vlast više usmeri na one infrastrukture koje su ili u potpunosti u
njihovom vlasništvu, ili privatne i lokalne od kojih federalna vlast zavisi za
sprovođenje ovih aktivnosti, ili sa kojima federalna vlast ima dugu i blisku saradnju.
Ovo znači prepuštanje onim infrastrukturama u kojima federalna vlast nije naročito
aktivna, da preuzmu primarnu odgovornost za suočavanje sa sopstvenim slabostima
i efektima.

Pošto je definicija kritične infrastrukture široka, a broj onih infrastruktura koje se

smatraju kritičnim raste, ograničavanje broja infrastruktura u studijama može a priori
da izostavi neke opasne slabosti. U određenom trenutku, međutim, zahtevaće se
dodeljivanje prioriteta. Prema Nacionalnoj strategiji unutrašnje bezbednosti,
federalna vlast primenjivaće odgovarajuću metodologiju kako bi usmerila svoje
napore na najviše prioritete. Strategija dalje navodi da će predstojeći sveobuhvatni
plan za zaštitu kritičnih infrastruktura od terorističkih napada da pruži pristup za
racionalno balansiranje troškova sa koristima pojačane bezbednosti u odnosu na
pretnju. Međutim, Strategija ne daje indikacije o tome kako će ove metodologije i
pristupi da izgledaju. Kongres će možda morati da usmeri svoju pažnju na načine
koje Administracija predlaže za definisanje prioriteta i koji kriterijumi se za to koriste.

39
Videti CRS Report RL31534, Critical Infrastructure, Remote Control Systems, and the Terrorist
Threat, autor Dana Shea.
40
Op. Cit. USA Patriot ACT. P.L. 107-56. Sec. 1016.

66
PRILOZI

Šta je infrastruktura?

Pre nego što je "kritična infrastruktura" postala tema interesovanja u raspravama o

terorizmu i unutrašnjoj bezbednosti, naizgled sličan pojam "infrastruktura" bio je
subjekat rasprava političara. Bez standardne ili saglasne definicije, koncept je u
kontekstu politike bio fluidan, kako se čini da je i danas, uključujući i javne i privatne
sisteme i usluge. Pre skoro 20 godina, o infrastrukturi se raspravljalo zbog toga što je
nacionalna javna infrastruktura prolazila kroz ozbiljne probleme propadanja,
tehnološke zastarelosti i nedovoljno kapaciteta za budući razvoj. Za razliku od
današnjeg fokusa na obezbeđenje od fizičkih i virtuelnih napada na sisteme, u to
vreme fokus je bio na prirodi, obimu i ozbiljno lošem fizičkom stanju, adekvatnoj
tehnologiji i kapacitetu javnih sistema, kao i na odlukama vlasti na svim nivoima da
prioriteti troškova izađu u susret fizičkim i potrebama menadžmenta.

Javni i privatni izveštaji u to vreme analizirali su i kritikovali ovaj problem, dok su

mnogi želeli da definišu pojam "infrastruktura". Jedan od ovih izveštaja, koji je objavio
Savet državnih agencija za planiranje, definisao je pojam kao javne usluge i
proizvodna postrojenja koja obuhvataju "širok opseg javnih postrojenja i opreme koja
je potrebna za pružanje društvenih usluga i podrške privrednim aktivnostima
privatnog sektora". Prema ovom izveštaju, infrastruktura obično obuhvata puteve,
mostove, vodene i kanalizacione sisteme, aerodrome, luke i javne objekte, dok može
da obuhvati škole, zdravstvene ustanove, zatvore, rekreacione objekte, proizvodnju
električne energije, protivpožarne službe, deponije otpada i telekomunikacije.41

U izveštaju Kongresu iz 1983. godine o politici koja se odnosi na stanje nacionalne

infrastrukture, Kongresna kancelarija za budžet (CBO) analizira sedam kategorija
infrastrukture: autoputevi, sistemi javnog saobraćaja, postrojenja za preradu otpadnih
voda, vodni izvori, kontrola aviosaobraćaja, aerodromi i opštinski vodni sistemi. Ovi
sistemi, prema CBO, "imaju zajedničke karakteristike kapitalnog intenziteta i visokog
javnog ulaganja na svim nivoima vlasti. Oni su, štaviše, direktno kritični po aktivnosti
nacionalne privrede." CBO naglašava da "koncept infrastrukture može da ima široku
primenu i da obuhvati društvene objekte kao što su škole, bolnice i zatvori, a često
obuhvata i industrijske kapacitete."42

U izveštaju iz 1988. godine, CBO daje sličnu, ali dopunjenu kategorizaciju

infrastrukture (autoputevi, aviosaobraćaj, javni prevoz, prerada otpadnih voda i vodni
transport) na osnovu definicije po kojoj ta postrojenja:

"Pružaju osnovu ili osnovni okvir za nacionalnu privredu, u kojoj federalna politika
igra značajnu ulogu…" Ova definicija isključuje neke objekte koji se često smatraju
za infrastrukture – kao što su javni smeštaj, državne zgrade, privatne železničke
usluge i škole – i neke objekte koji su vezani za životnu sredinu (kao što su otpadi
opasnih i toksičnih materijala), gde primarni teret odgovornosti pada na privatna
lica.43
41
Vaughan, Roger, and Robert Pollard. REBUILDING AMERICA, VOL. I, PLANNING AND
MANAGING PUBLIC WORKS IN THE 1980S. Council of State Planning Agencies. Washington DC,
1984: 1-2.
42
U.S. Congressional Budget Office. Public Works Infrastructure: Policy Considerations for the 1980s.
April 1983: 1.
43
U.S. Congressional Budget Office. New Directions for the Nation’s Public Works. September 1988:
xi-xii.

67
Kongres je u mnogo slučajeva uvodio zakone koji su se odnosili na jednu ili više
kategorija infrastrukture, kao što su kopneni transport ili vodni resursi, ali je retko to
uradio tako sveobuhvatno. Tokom rasprava 80-ih godina o propadanju javnih
sistema, Kongres je doneo zakon kojim se uspostavlja Nacionalni savet za
unapređenje sistema javnih usluga sa mandatom da analizira i izveštava Kongres i
predsednika o stanju javnih infrastrukturnih sistema. Prema sekciji II tog zakona
predsednik je dužan da pruži određene informacije o budžetskim sredstvima koja se
izdvajaju za javne civilne i vojne kapitalne investicione programe u godišnjem
izveštaju o budžetu. Tema ovih analiza trebalo je da bude sveobuhvatna. Prema
zakonu, trebalo je da obuhvata "svaki fizički objekat koji se koristi za pružanje usluga
ili pruža druge koristi na duži vremenski period" i trebalo je da obuhvati ali da ne
bude ograničen na "puteve ili mostove; aerodrome ili vazduhoplovne objekte; sisteme
javnog prevoza; preradu otpadnih voda ili slična postrojenja; projekte za vodne
resurse; bolnice; postrojenja za obnavljanje resursa; javne ustanove; prostorne ili
komunikacione objekte; železničke puteve; i federalne zgrade."44

Nacionalni savet za unapređenje sistema javnih usluga pružio je drugu definiciju

infrastruktura i obuhvatio devet kategorija sistema u svojim analizama: autoputeve,
ulice, puteve i mostove; aerodrome i piste; javni prevoz; intermodalni transport;
snabdevanje vodom; preradu otpadnih voda; vodne izvore; čvrsti otpad; i otpade
opasnih materija. Ove kategorije, prema Savetu, imaju jake veze sa privrednim
razvojem i generalno imaju tradiciju povezanosti sa javnim sektorom. Postrojenja i
objekti imaju visoke troškove i dug ekonomski život. U celini, prema Savetu, usluge
koje pružaju "čine nacionalne odbrane, jake privrede i zdravlja i sigurnosti građana."45

Od 1980-ih godina, pažnja političara znatno je pomerena sa razmatranja problema

infrastruktura sveobuhvatno i na način na koji je to rađeno u to vreme. Zakonski
predlozi generalno su bili okrenuti potrebama pojedinačnih sektora i uz definisanje
uloge federalne vlasti, posebno kad su u pitanju finansije. Kao što je spomenuto u
izveštaju, pojam "kritične infrastrukture" tek skoro je počeo više da se razvija i da se
pojavljuje odvojeno od politika koje se bave pojedinačnim problemima infrastruktura
kao što su aerodromi i autoputevi. U svakom slučaju mnoge definicije iz rasprava
1980-ih godina o infrastrukturi – da je ona "direktno kritična po aktivnosti nacionalne
ekonomije" i da predstavlja "osnovu nacionalne odbrane" – čuju se i danas u
raspravama o procenama infrastruktura i objekata koji su kritični po nacionalnu
bezbednost.

Kako su se kriterijumi i komponente kritične infrastrukture razvijali tokom

vremena

Tabela prikazuje na koji način su se kriterijumi i komponente kritične infrastrukture

razvijali tokom vremena. Kao što je spomenuto u ovom izveštaju, da bi infrastruktura
bila smatrana kritičnom, ona mora da bude vitalna za jednu ili više raširenih
nacionalnih funkcija. Ta grupa funkcija razvijala se tokom vremena, počevši sa
nacionalnom odbranom i ekonomskom sigurnošću, obuhvatala je javno zdravlje i
sigurnost, a zatim i nacionalni moral. Ova ekspanzija prikazana je horizontalno, s
leva na desno u tabeli ispod. Na sličan način, povećavao se i broj komponenti (ili

44
P.L. 98-501, sec. 203.
45
National Council on Public Works Improvement. Fragile Foundations: A Report on America’s Public
Works, Final Report to the President and Congress. Washington D.C. February 1988: 33.

68
sektora) koje su bile posebno identifikovane kao kritične infrastrukture. Širenje ovog
spiska prikazano je vertikalno, od vrha ka dnu tabele.

Unakrsno obeležavanje, "x", ima ilustrativni karakter i generalno se pojavljuje sa

ubacivanjem pojedine infrastrukture na spisak. Na primer, hemijska industrija nije se
nalazila ni na jednom spisku kritičnih infrastruktura kada su kriterijumi bili ograničeni
na vitalne za nacionalnu odbranu ili ekonomsku sigurnost. Ona se pojavljuje posle
11. septembra 2001. godine, kada je pažnja usmerena sa strategijskog razmišljanja
ranije politike na direktnu prevenciju ogromnih pojedinačnih žrtava nekog događaja
(više pitanje javnog zdravlja i sigurnosti). To ne znači da hemijska industrija nije
važan element privrede, ili da ne postoji jedinstveno postrojenje čiji prestanak rada
može da izazove udar na privredu.

Tabela 1. Šta tokom vremena konstituiše kritičnu infrastrukturu

Infrastruktura Kriterijumi za smatranje kritičnom. Vitalna za…

Javno
Nacionalnu Ekonomsku Moral
zdravlje i
odbranu sigurnost građana
sigurnost
Telekomunikacije i
x x
informacione mreže
Energija x x

Bankarstvo/Finansije x

Transport x x

Voda x

Hitne službe x

Vlasti x

Zdravstvene službe x

Nacionalna odbrana x

Obaveštajne službe x

Policija x

Spoljni poslovi x
Nuklearna
postrojenja, pored x
elektrana
Posebni događaji x

Hrana/Poljoprivreda x

69
Proizvodnja x

Hemijska industrija x
Odbrambena
x
industrija
Poštanske usluge x
Nacionalnu
x
spomenici i obeležja

Razmena informacija

Jedan od najbitnijih preduslova za efektivno učešće privatnog sektora na polju borbe

protiv terorizma je svakako neprestana razmena i protok informacija o rizicima i
pretnjama po ukupnu bezbednost Sjedinjenih Država. Ovo je od izuzetnog značaja,
pošto se zna da se jedan od glavnih propusta koji su izazvali napade od 11.
septembra vezuje za neadekvatnu razmenu obaveštajnih podataka između
mnogobrojnih bezbednosno-obaveštajnih službi u SAD.

U okviru napora vlade SAD da razmenjuju informacije sa privatnom industrijom, već

duže vreme postoji više zvaničnih i nezvaničnih kontakata po ovom pitanju u sferi
unutrašnje bezbednosti. Neki od ovih napora obuhvataju i tradicionalne napore vlade
koji se tiču otvaranja linija komunikacije između države i privatnog sektora – pružanje
državnih usluga, finansiranje, održavanje informacionih konferencija i pružanje
programa obuke.

Jedna od inicijativa od posebnog značaja za unutrašnju bezbednost je osnivanje

Centara za razmenu i analizu informacija (Information Sharing and Analysis Centers,
ISACs). ISACs su uglavnom organizacije ili mreže organizacija privatnog sektora, čije
je osnivanje pomogla vlada SAD da bi omogućila širenje informacija u realnom
vremenu o pretnjama po kritičnu infrastrukturu. Osim ovoga, ovi centri mogu da služe
kao forumi koji bi pomogli koordinaciju napora za identifikovanje i smanjivanje
ranjivosti ukupne kritične infrastrukture (Tabela 2.).

Centar za razmenu i analizu informacija za sada ne postoji jedino za sektor koji se

odnosi na nuklearnu energiju. Ta funkcija je delom pokrivena u centru za električnu
energiju, dok ostale informacije o specifičnim pretnjama po industriju nuklearne
energije dolaze prvenstveno preko Komisije za nuklearna pitanja i raznih agencija za
sprovođenje zakona, mada su opšte informacije operaterima nuklearnih elektrana
dostupne i preko Instituta za nuklearnu energiju i ostalih trgovinskih asocijacija.

Kada su u pitanju odnosi između državnih (javnih) institucija i privatnog sektora po

pitanjima bezbednosti kod nas, na tom polju može veoma malo toga da se izdvoji.
Osnovni nedostatak vezuje se za nepostojanje zakona koji bi što preciznije regulisao
ulogu privatnog sektora u bezbednosti. To pitanje, iako formalne prirode, rešilo bi
mnoge probleme na ovom polju. Kada ovo bude rešeno, a nadamo se da će to da se
dogodi uskoro, na mnogo lakši način moći će da se priđe rešavanju ostalih pitanja.

70
 Tabela 2. Centri za analizu i razmenu informacija
u odabranim kritičnim infrastrukturama
Centar (ISAC) Industrijska grupa
Hemijska Američki hemijski savet
industrija (Chemtrec)
Električna Severnoamerički savet za
energija električnu podršku (NERC)
Nafta i gas Američki institut za naftu,
Američka naftna asocijacija,
Nacionalna petrohemijska i
rafinerijska asocijacija (kojom
upravlja Međunarodna
korporacija za primenu nauke)
Prehrambena Institut za prehrambeni
industrija marketing
Primarne aktivnosti
Obezbeđuje javni informacioni servis
vatrogasnim službama, policiji i ostalim
hitnim službama radi pribavljanja
informacija o podršci u incidentima sa
hemijskim i opasnim materijama. Održava
informacije o sigurnosti materijala i hitne
kontakte sa proizvođačima i trgovcima.
Razmenjuje indikatore pretnji, analize i
upozorenja radi podrške učesnicima
matičnog sektora u preduzimanju
adekvatnih zaštitnih mera. Koordiniše
sajber-bezbednost, fizičku i operacionalnu
bezbednost preko Komiteta za zaštitu
kritične infrastrukture.
Održava sveukupnu industrijsku bazu
podataka o pretnjama po elektronsku
bezbednost, slabostima, incidentima i
rešenjima. Obezbeđuje pouzdana mesta
za razmenu informacija o bezbednosnim
slabostima, kao i o najboljim rešenjima.
Razmenjuje upozorenja (preko Federalnog
istražnog biroa, FBI) sa svim učesnicima,
prijavljuje incidente, obezbeđuje tehničku
ekspertizu za procenu izveštaja, i
koordiniše sveukupni industrijski odgovor
na napade.
71
 6. BIOMETRIJA46

UVOD

Mnogi od nas videli su i čuli su za biometriju, a možda je čak i povezali sa ličnim

identifikacionim karticama, kontrolom pristupa putem otisaka prstiju, ili sistemom
prepoznavanja lica koji je povezan sa CCTV, ali je samo nekolicina razmišljala o
pravom značenju reči "biometrija". Prema najjednostavnijoj definiciji, koja je data u
Oxford Enciklopediji, biometrija je nauka koja primenjuje statističke metode na
biološke činjenice.

To znači da biometrijska tehnologija teži da stvori jedinstvenu identifikaciju pojedinca

kroz statističko merenje njegovih određenih fizičkih osobina ili ponašanja. Ove
jedinstvene biometrijske informacije zatim mogu da budu sačuvane u elektronskoj
formi, i kasnije iskorišćene za upoređivanje, čime postaju dokaz identifikacije. U
teoriji, biometrijski sistemi bi trebalo uvek da budu potpuno precizni, međutim, u
praksi to ipak nije tako jednostavno.

Karakteristične ljudske osobine

Koncept biometrijske identifikacije je toliko napredovao da biometrijska industrija

danas angažuje vrhunske naučnike iz raznih oblasti, koji proučavaju skoro svaku
osobinu čoveka zbog pronalaženja jedinstvenih identifikacionih osobina. Biometrija je
u stvari nauka koja uzima zapis jedne od tih osobina, primenjuje je u pažljivo
proračunatoj matematičkoj formuli ili algoritmu, i daje rešenje u vidu cifara koje će da
budu jedinstvene za tu osobinu određenog pojedinca. Prva istraživanja na ovom
polju, početkom osamdesetih godina prošlog veka, bila su usmerena na otiske prstiju
i prepoznavanje mrežnjače oka, dok je prva u komercijalnu upotrebu ušla biometrija
otisaka prstiju, sredinom osamdesetih. Od ovih pionirskih istraživanja, pa do danas,
interesovanje i zahtevi za biometrijom naglo su se povećali, dok su se troškovi
ulaganja u biometrijska rešenja, kao rezultat interesovanja, dramatično smanjili. Na
primer, čitač otisaka prstiju osamdesetih godina koštao je oko 100 dolara, dok danas
može da se nabavi za deset do dvadeset puta manju cenu.

Varijante biometrijskih tehnologija

Iako su neke kompanije koje se bave biometrijom, poklekle zbog nedostatka

finansijskih sredstava, još uvek postoji visok nivo proaktivnih i uzbudljivih istraživanja
koja se trenutno vode zbog unapređenja postojećih mogućnosti biometrije. Na ovom
polju do sada su istraživane sledeće čovekove osobine:

• Otisci prstiju
• Geometrija šake
• Otisak dlana
• Raspored vena ruke
• Dinamika stiska šake
• Termografija lica
• Dvodimenzionalni (2D) prikaz lica

46
Biometrija, Professional Security Systems, br. 9 (jul/avgust 2005), br. 10 (septembar/oktobar 2005),
br. 11 (novembar/decembar 2005), br. 12 (januar/februar 2006) i br. 13 (mart/april 2006).

72
 • Trodimenzionalni (3D) prikaz lica
• Zenica oka
• Mrežnjača oka
• Glas
• Potpis
• Dinamika kucanja
• DNK
• Hod (koračanje)

Istraživanje prepoznavanja mrežnjače oka zastalo je u poslednjih par godina zbog

problema oko jačine svetlosti koja je potrebna za proces identifikacije, međutim nove
metode identifikacije koje koriste infracrvenu svetlost vraćaju istraživanja na ovom
polju u normalu.

Od svih ovih varijanti, trenutno najrasprostranjenija je biometrija otisaka prstiju, pre

svega zbog široke primene i malih troškova. Prema Međunarodnoj grupi za
biometriju (International Biometrics Group, IBG), biometrijske tehnologije otisaka
prstiju već zauzimaju više od 50% ovog tržišta. Sledeće po popularnosti zbog lake
ugradnje i isplativosti, su prepoznavanje potpisa i glasa. Prepoznavanje lica,
skeniranje šake i skeniranje zenice manje se upotrebljavaju, pre svega zbog
složenije ugradnje i većih finansijskih izdvajanja, kao i zbog problema oko zakonitosti
upotrebe i privatnosti. Mnoge od ostalih tehnologija su još uvek u razvoju, kao što su
prepoznavanje hoda, dinamika stiska šake i 3D prepoznavanje lica.

Pošteno je reći, da u slučaju biometrijskih sistema, iako su neke od tehnologija

naprednije i, čini se, preciznije od drugih, još uvek ne postoji "vodeća" tehnologija. To
je zbog činjenice da su najbolji kriterijumi utvrđivanja koju tehnologiju koristiti -
prikladnost, praktičnost i budžet, tako da izbor sistema zavisi od slučaja do slučaja.

Biometrijski proces

Svaki biometrijski sistem treba da poseduje odgovarajući softver i hardver koji treba
da proračunava, uzima, čuva, pronalazi, upoređuje i prepoznaje/odbacuje svaki
jedinstveni biometrijski identifikator.

Biometrijski sistemi generalno rade na jedan od dva moguća načina, to jest, vrše
identifikaciju ili verifikaciju. U svakom slučaju, inicijalna postavka, unošenje podataka
u sistem, je veoma slična u oba slučaja, i zavisi od pravilnog unosa samih podataka.
Proces unošenja uspostavlja buduću strukturu biometrijskog sistema, i on se sastoji
iz pet delova:

• Unos biometrijskih zapisa (Ubacivanje zapisa jedinstvenih biometrijskih osobina

u bazu podataka, gde se često uzima više uzoraka iste osobine pojedinca, zbog
fluktuacija, kao što su boja glasa, ili izrazi lica);
• Uzimanje biometrije (Merenje i rastavljanje osnovnih informacija biometrijskog
zapisa osobine);
• Obrada biometrije (Konverzija unetih podataka u numeričku informaciju zbog
stvaranja jedinstvenog identifikacionog broja određene osobine);
• Proveravanje biometrije (Ponovno unošenje biometrijskih osobina radi
utvrđivanja da li je sistem prihvatio i pravilno prepoznao podatak);

73
• Skladištenje biometrije (Trajno unošenje proverenih biometrijskih podataka).

Rezultat ovog procesa su tačne i upotrebljive, elektronski predstavljene kombinacije

biometrijskih informacija, koje se nalaze u bazi podataka, kao i na ID/Smart
karticama.

Ovo je proces u kome su potpuna saradnja svih onih koji učestvuju u izradi sistema,
kao i visoka preciznost u radu na svakoj fazi procesa od najvećeg značaja, zbog toga
što će u budućnosti upotreba i pouzdanost sistema da zavise najviše od njih.
Međutim, preciznost u radu na svakoj fazi procesa ne zavisi samo od parametara
tehnologije i opreme koja će da se koristi, već i od zahteva budućih korisnika
sistema.

Ceo proces izrade biometrijskog sistema i njegovog uspostavljanja zahteva mnogo

vremena i što detaljnije planiranje. Što se više vremena odvaja na proučavanje
biometrije, izbor biometrijske tehnologije, moguće izuzetke ili ograničenja sistema,
sam projekat, predviđene troškove i isplativosti, i upoznavanje sa specifičnim
ciljevima sistema i zahtevima korisnika, drastično će se povećati efikasnost u odabiru
finalnog sistema, a to će doprineti i njegovom lakšem uspostavljanju. Danas su
dostupne razne knjige, priručnici, uputstva i softver koji nam daju proverene savete
za planiranje i uspostavljanje biometrijskih sistema, koji vode korisnika prema
upoređivanju potrebnih informacija i njihovom prebacivanju u jedinstvene
identifikacione brojeve koji treba da pruže operativnu kombinaciju parametara za
uspostavljanje finalnog sistema.

Identifikacija i verifikacija

Identifikacija – centralna baza biometrijskih podataka upoređuje se sa

odgovarajućim osobinama pojedinca, izbacuje se lista najbližih pogodaka iz baze, i
uzima prvi na listi kao tačan pogodak. (Poklapanje "1 prema nekoliko")

Verifikacija – biometrija predstavljena elektronski (npr. smart kartica) upoređuje se

sa odgovarajućim osobinama pojedinca (koji poseduje smart karticu). (Poklapanje "1
prema 1")

Kao što je već napomenuto, postoji više pravnih, društvenih i pitanja privatnosti koja
su se pokrenula pojavom biometrijske tehnologije. Tako se u mnogo slučajeva sistem
verifikacije (jednostavno "1 prema 1" poklapanje) pokazao kao društveno prihvatljivije
rešenje, pošto se informacije koje se odnose na pojedinca nalaze samo na kartici
koju poseduje taj pojedinac, a ne u centralnoj bazi podataka. Ova činjenica je osnova
argumentacije protiv uvođenja nacionalnih biometrijskih ID kartica, koje se već
planiraju u nekim državama.

PKI i Smart kartice

Eksperti iz ove oblasti ne vide biometriju kao jedino rešenje za kontrolu pristupa. Oni
će prvi da postave pitanje: Da li nam je ovde stvarno potrebna biometrija, ili postoji
neka druga kombinacija koja će se pokazati efikasnijom? Pod pretpostavkom da je
sama tehnologija pouzdana i precizna, problemi će se pojaviti kad god uključimo
ljudski faktor, koji je neizbežan u samom procesu stvaranja sistema, a samim tim i
najslabija karika u lancu. Problemi izazvani ljudskim greškama, kao što su propusti
izazvani umorom, nemarom ili nedostatkom koncentracije, kao i problemi izazvani

74
ljudskom prirodom, kao što su odbijanje saradnje, čista zla namera i kriminalna
aktivnost, moraju da budu identifikovani i svedeni na apsolutni minimum, što i
predstavlja deo uspostavljanja samog sistema. Međutim, ako poredimo ovakvu
situaciju sa postojećim sistemima kontrole pristupa danas, bez biometrije bi problemi
ljudskih grešaka bili višestruko veći, dok bi kombinovanje biometrijskih sistema samo
unapredilo situaciju. Na primer, danas svaka ID kartica sa fotografijom mora da bude
proverena od strane čoveka, koji će ponekad da bude umoran, nemaran ili
subjektivan u proceni. S druge strane, slična kartica može da bude elektronski
proverena putem PKI (Public Key Infrastrusture) tehnologije ili putem LIB-a, ali ko
može da garantuje da je korisnik kartice i njen vlasnik? Upotreba biometrije uz smart
kartice ili PKI tehnologiju unaprediće performanse sistema i eliminisaće sve probleme
na polju bezbednosti, kontrole pristupa i bezbednosti informacija. Očekuje se da će
ove tehnologije biti korišćene zajedno sa biometrijom, dok je industrija već smislila
novo ime za ovu kombinaciju – Sinergijske tehnologije.

IDENTIFIKACIJA OTISAKA PRSTIJU

Pošto smo otkrili da se, ne tako iznenađujuće, biometrijske tehnologije razvijaju i da

su dostupne još od osamdesetih godina prošlog veka, takođe ne iznenađuje da se
ista tehnologija nije samo izuzetno razvila od tada, već se i pretvorila u kompleksnu
industriju sa mnogo podgrupa. Generalno, danas znamo da biometrijske tehnologije
mogu da nam pruže sredstva za stvaranje jedinstvene identifikacije pojedinca kroz
merenje njegovih određenih bioloških karakteristika, kao što su identifikacija na
osnovu otisaka prstiju, ili softver za prepoznavanje lica. Međutim, kada posmatramo
pojedinačne biometrijske tehnologije, posebno je zanimljivo primetiti da iako sve
imaju isti zadatak i cilj, proizvođači, npr. tehnologija za identifikaciju otisaka prstiju,
nemaju istu filozofiju i metodologiju u postizanju tog cilja, i naravno, svaki proizvođač
veruje da je njegovo rešenje najefektivnije. Ovde ćemo da se bavimo različitim
tehnikama koje se koriste u tehnologijama identifikacije otisaka prstiju, kao i nekim
prednostima i nedostacima u okviru ovih tehnika.

Logično je da počnemo sa otiscima prstiju, pošto znamo da je u pitanju komercijalno i

tehnički najstariji sektor biometrijske industrije. Kao rezultat duge istorije, danas je
skoro svima dostupna veoma detaljna dokumentacija o identifikaciji otisaka prstiju, s
obzirom da postoji veliki broj firmi na ovom polju. Kako konkurencija raste, ove firme
su sve manje tajnovite oko tehničke metodologije koju koriste, kao i oko
objašnjavanja rada svojih softvera i uređaja, pre svega zato što na kompetitivnom
tržištu moraju da predstavljaju baš te informacije kako bi dokazali svetu i
potencijalnim klijentima da je njihov proizvod najbolji. Stoga i ne čudi da je
identifikacija otisaka prstiju najrasprostranjenija biometrija u svetu, gde obuhvata
preko 50 procenata svih savremenih biometrijskih sistema. Posebno se koristi u
policijskim službama, pošto se akcenat na razvoj ove tehnologije stavlja već preko
sto godina, otkad je 1893. godine britanska vlada prihvatila činjenicu da ne postoje
dve osobe koje imaju iste otiske prstiju. Još od tada kompanije teže razvoju ove
tehnologije, možda nas time navodeći da pretpostavimo kako je ovaj sektor skoro
savršen. Nažalost, takvo razmišljanje je prenaglo, zato što svaki novi tehnološki
korak napred stavlja nove dileme pred tehničare da ih reše.

Uzimanje otiska

Prvobitni otisci prstiju uzimani su putem mastila, čime se dobijala dvodimenzionalna

slika. Zatim su korišćene latentne slike otisaka, a danas se koristi 3D skeniranje. Od

75
poslednjih procesa, najduže je korišćeno skeniranje optičkim senzorima, ali se danas
takođe koriste i senzori pritiska, termalni senzori, čvrsti senzori i ultrasonični senzori.
Kvalitet i preciznost dobijene slike zavisi od brojnih faktora, pre svega tehničkih
(parametri opreme i softvera) i bioloških (stanje i orijentacija prsta koji se skenira).
Prema stručnjacima, ultrasoničnim metodom dobijaju se najkvalitetniji otisci, pošto se
tako dobija visok kontrast između kontura otiska prsta. Putem ovog metoda, kada se
prst stavi na skener, na njega deluju serije slabih elektronskih impulsa, koji u
zavisnosti od proizvođača opreme, mogu da mere skoro sve karakteristike otiska –
rastojanje između papilarnih linija, dubinu između linija, broj nabora, terminus,
lukove, petlje, krugove, a kod sistema sa visokom rezolucijom – i lokaciju znojnih
pora. Istovremeno, dodatni senzor meri brzinu kojom se prst pomera preko skenera.
Ovo omogućava da softver sakupi informacije kako bi se sklopila tačna reprodukcija.

Tehnike upoređivanja

Jednom kada je otisak uzet, ručno ili putem posebnog softverskog programa, on se
koristi kako bi se uporedio sa postojećim koji može da se nalazi na smart kartici
(poklapanje 1 prema 1, 1:1), ili u bazi podataka (poklapanje 1 prema nekoliko, 1:N).
Što je veća baza podataka, veće je i vreme upoređivanja, mada mnogi vodeći
proizvođači opreme za identifikaciju otisaka prstiju tvrde kako je vreme provere
manje od jedne sekunde, čak i kada baza sadrži stotine hiljada otisaka. Od vremena
prvih otisaka uzimanih putem mastila, promenilo se nekoliko tehnika upoređivanja, a
danas su u upotrebi metode zasnovane na softverskim algoritamskim verzijama onih
manualnih metoda koji su se razvili pre mnogo godina.

Klasifikacija otisaka

Nekoliko kompanija smatra da otisci prstiju mogu da budu kategorizovani, pošto

postoji saglasnost oko toga da svaki otisak može da se klasifikuje u jednu od pet ili
sedam (u zavisnosti od odabira podele) tipova. Tako bi u teoriji, kada se određeni
otisak upoređuje sa bazom podataka, brzina procesa verifikacije bila dramatično
veća kada bi 4/5 (ili 4/7) baze podataka bilo u startu eliminisano kao neodgovarajuća,
tako što će se jednostavno kategorisati otisak koji se proverava. Ovo izgleda kao
izvanredan napredak, ali nažalost, on još uvek treba da se unapređuje. Problem je u
tome što ne postoje jasne i precizne smernice za utvrđivanje parametara svake
kategorije, dok u testovima velikog broja otisaka, stručnjaci ne mogu da se slože oko
kategorije za oko 17% otisaka. Ovo je definitivno neprihvatljiv nivo klasifikacije za bilo
koji sistem identifikacije otisaka prstiju. Bilo kako bilo, kada pogledamo unazad, i
kada vidimo koliko se napredovalo do sada na ovom polju, možemo sa sigurnošću
da očekujemo razvoj i ove metodologije u ne tako dalekoj budućnosti.

Tehnike upoređivanja koje se danas najčešće koriste su razne tehnike procene

detalja i tehnike zasnovane na obrascu. Prva, tehnika zasnovana na detaljima,
raspoređuje grupu koordinata na unapred određen broj mapiranih geografskih tačaka
na otisku prsta, kao što su delte linija, lokacije znojnih pora, ili počeci nabora ili
udubljenja. Ove koordinate se zatim pretvaraju u formulu zbog proračuna, čime se
dobija jedinstveni, višecifreni ID broj za svaki otisak prsta, koji se zatim upoređuje sa
najbližim brojem u upoređivanju 1:N ili sličnim ciframa u upoređivanju 1:1. Parametri
moraju da budu fleksibilni, pošto postoji velika verovatnoća da proračun neće da
izbaci potpuno isti ID broj svaki put za isti otisak, zbog raznih uticaja, kao što su
drugačiji položaj prsta tokom skeniranja, fizičke promene na prstu, elektronske
smetnje i brzina pomeranja prsta preko skenera.

76
Drugi najčešći metod je zasnovan na obrascu, i on obuhvata uzimanje slike otiska i
njeno direktno upoređivanje sa postojećom kako bi se utvrdio nivo sličnosti. Ovaj
proces je očigledno mnogo sporiji za poređenje 1:N, ali je adekvatan za 1:1
verifikaciju sa smart karticom ili čipom koji sadrži samo jednu sliku. Takođe postoji
nekoliko drugih metoda koji su zasnovani na varijacijama pomenutih metoda i koji
obuhvataju algoritamske proračune broja nabora, rastojanje između nabora ili
detaljno pregledanje celog otiska.

Kao i kod svih ostalih tehnologija, i u identifikaciji otisaka prstiju postoje prednosti i
nedostaci. Međutim, uzimajući u obzir činjenicu da je ovo trenutno najviše korišćena
biometrijska tehnika, prednosti imaju veću težinu od nedostataka, pošto se najveće
prednosti odnose na praktičnost, prilagodljivost, lakoću upotrebe, i naravno – cenu.

Prednosti

• Proverena i testirana tehnologija – duga istorija upotrebe u odnosu na ostale

biometrije.
• Detalji otisaka prstiju su trajni.
• Jeftino rešenje – cene čitača otisaka drastično su pale, sa 100$ pre nekoliko
godina, na 10$ danas.
• Razumna prihvatljivost nivoa tačnosti u odnosu na druge biometrije i u odnosu
na cenu.
• Nenametljiv, jednostavan i lak za upotrebu.
• Brojne moguće primene.
• Lak za ugrađivanje u drugu opremu – mobilne telefone, računare, smart
kartice.

Nedostaci

• Nemogućnost prikrivene upotrebe, kao u nadgledanju – potrebna je puna

saradnja sa korisnikom kako bi funkcionisao.
• Povezivanje identifikacije otisaka prstiju isključivo sa kriminalom.
• Mali deo populacije ne može da ga koristi zbog određenih nesposobnosti.
• Loše prepoznavanje zbog trajnih promena na otisku – posekotine, modrice,
bolesti, prljavština ili istrošenost postojećeg otiska.
• Loše prepoznavanje zbog dimenzija i orijentacije skeniranog otiska kada se
upoređuje sa postojećim.

Postoji ogromno međunarodno interesovanje za ovu tehnologiju, na skoro svakom

nivou i u skoro svakoj oblasti industrije gde identifikacija otisaka prstiju može da bude
relativno lako integrisana i isplativa za postojeći sistem obezbeđenja ili kontrolu
pristupa. Kao rezultat, postoji veliki broj kompanija svih veličina na svakom kraju
sveta, koje su se specijalizovale za dizajn, razvoj, proizvodnju i integraciju
biometrijskih tehnologija za identifikaciju otisaka prstiju. Neke su relativno male firme,
a neke su industrijski giganti, pojedine su tek ušle u ovu oblast, dok su druge u ovom
poslu preko 30 godina. Navešćemo samo deo izbora trenutno najjačih kompanija na
ovom polju:

• NEC Electronics Corp – SAD

• IDTECK Co. Ltd – Koreja

77
 • ISL Informer Systems Ltd – Velika Britanija
• Lightuning – Tajvan
• BMF Corporation – Japan
• Identix – Velika Britanija
• Digital Persona – SAD
• Fingerprint Cards – Švedska
• Idencom – Nemačka
• Neurotechnologija Ltd – Litvanija
• SAFLINK Corp – SAD
• Technoimagia Co. Ltd – Japan
• TSSI – Velika Britanija

ODABIR BIOMETRIJSKIH REŠENJA

Početkom 2004. godine Sjedinjene Države stvorile su medijski haos zbog najave da
svi posetioci SAD treba da poseduju neku vrstu registrovanih biometrijskih
identifikacija do oktobra iste godine. Ovo otkriće izazvalo je veoma snažne reakcije
za i protiv širom sveta, a posebno u Velikoj Britaniji i Evropi. Britanska vlada je,
međutim, već istraživala mogućnosti izdavanja nacionalnih ID kartica koje sadrže
biometrijske podatke, tako da je zbog američke najave ova ideja u Velikoj Britaniji
mnogo bliža stvarnosti nego u ostatku sveta.

Takođe, početkom 2004. godine, stanovnici SAD bili su bombardovani televizijskim

dokumentarnim emisijama i vestima koje javnost upoznaju sa realnošću biometrije
kao dodatka svakodnevnom životu, o CCTV kontroli navijača na fudbalskim
utakmicama i tokom uličnih tuča, o zaštiti od zloupotrebe kreditnih kartica kroz
upotrebu prepoznavanja glasa ili potpisa, o bezbednosti u kući (upotreba otisaka
prstiju kao ključa, zaštita ličnog računara), itd.

Procena rizika

Razumljivo je da, kada je u pitanju ovaj poslovni sektor, van biometrijske industrije
postoji veoma mali broj nezavisnih istraživanja na ovu temu. U okviru biometrijskih
organizacija znanje i iskustvo se konstantno nadgrađuje, ali su istraživanja, naravno,
strogo čuvana. Zbog toga i nastaje problem za potencijalne kupce kojima je potrebna
ne samo precizna procena izvodljivosti njihovog projekta, nego i pouzdanost
tehnologije koja će da bude korišćena, kao i kompanije koja će da pruži tu
tehnologiju. Najčešće postavljana pitanja su:

• Da li je biometrija najefektivnije rešenje?

• Koja biometrija je najbolja za moju kompaniju i posao?
• Da li to treba da bude kombinacija više biometrija?
• Da li je proizvod pouzdan?
• Da li je proizvod jednostavan za ugradnju? Jednostavan za upotrebu?
• Koji nivo preciznosti nam je potreban?
• Da li se proizvod isplati?
• Da li postoje dodatni troškovi za projekat?
• Koji su etički problemi i problemi privatnosti?
• Da li je proizvođač pouzdan – da li vrše isporuku?
• Da li je proizvođač upoznat sa stanjem na tržištu?
• Da li je proizvođač finansijski stabilan?

78
 • Šta je sa dugoročnim planovima, garancijom, novim proizvodima,
održavanjem?

Prema Međunarodnoj grupi za biometriju (International Biometrics Group, IBG),

preko 90% svih biometrijskih kompanija nije profitabilno. Za potencijalnog partnera
bilo koje biometrijske kompanije ovo bi bio ogroman rizik. S druge strane, kako jedna
biometrijska kompanija može da se dokaže na tržištu ukoliko nema kupce sa
postojećim sistemima? Za rezultat, samo manji broj ovih kompanija dobija
najunosnije ugovore, zato što su do sada samo one uspele da se dokažu na tržištu.
Do sada je naglasak u ovoj industriji bio na razvoju sopstvene tehnologije, međutim,
tek sada neke od ovih primarno naučno-istraživačkih kompanija počinju da shvataju
da, ukoliko žele da osvoje klijente, moraju da se dokažu kao komercijalno i finansijski
vešte organizacije, sa jasnom predstavom o tržištu i konkurenciji, i sa proizvodima
koji će da funkcionišu u realnim situacijama.

Industrijska rešenja

Mnoge od odgovornih kompanija uvidele su da je presudno da ovi problemi budu

prevaziđeni kako bi biometrijska industrija krenula napred. Zbog toga one danas
proaktivno učestvuju u pronalaženju novih rešenja koja se stalno pojavljuju i razvijaju.

Neke organizacije regrutovale su iskusne vrhunske poslovne stručnjake koji bi ih

poveli napred. Druge su videle u problemima novu priliku, i stvorile nove nezavisne
organizacije gde su udruženi stručnjaci formirali savetodavne firme koje pružaju
nezavisne usluge.

Krajem devedesetih godina, došlo je do razvoja trgovinskih asocijacija, kao što su

Međunarodna asocijacija biometrijskih industrija (International Biometrics Industry
Association, IBIA) u Vašingtonu, Asocijacija za biometriju (Association for Biometrics,
AfB) u Oksfordu, i Evropski biometrijski forum (European Biometrics Forum, EBF) u
Dablinu. Sve ove asocijacije danas pružaju savetodavne usluge i pokušavaju da
razviju prihvaćene i usaglašene metode testiranja, najbolje standarde za praksu,
etičke principe i principe privatnosti, i to uz podršku matičnih država.

Takođe, osnovani su i komiteti koji imaju za cilj usaglašavanje standarda po pitanjima

interoperabilnosti proizvoda, kao što su ISO IECJTC1, Biometrijski konzorcijum, i
Međunarodni komitet za informacione tehnologije, uz aktivno učešće pojedinaca koji
predstavljaju države, asocijacije i industrije.

Strateško testiranje

Mnoge multinacionalne kompanije, kao i države, prepoznale su biometriju kao veoma

važan korak napred za globalnu industriju, i zbog toga one ulažu velike sume novca
u razvoj i, što je važnije, u testiranje i praktičnu primenu biometrijskih tehnologija.
Među njima su i Microsoft, Honeywell, Wells Fargo, kao i mnoge velike bankarske
institucije i investitori. Mnoga od ovih ulaganja su do sada bila usmerena na
komparativno testiranje performansi raznih biometrijskh tehnologija, zbog nezavisne
procene ne samo pouzdanosti i preciznosti, već i zbog utvrđivanja koja od ovih
tehnologija bi mogla da postane komercijalno vodeća. Biometrija koja će
"najverovatnije da uspe" sa komercijalnog stanovišta, ne mora nužno da bude i ona
koja se pokazala najpreciznijom tokom testiranja, nego ona koja ima druge kvalitete
bitne za korisnika, kao što su društvena prihvatljivost, mala nametljivost,

79
jednostavnost ugradnje, brzina rada ili troškovi proizvodnje. Bitno je primetiti da
interpretacija bilo kog rezultata testiranja može da se razlikuje kada se posmatra sa
komercijalnog ili praktičnog aspekta, i kada se posmatra iz naučne i tehničke
perspektive. Drugim rečima, ne postoji "najbolja" biometrija. Odabir i uspešna
ugradnja biometrijskog sistema je zato skoro potpuno zavisna od kombinacije bitnih
elemenata koji treba da budu potpuno razumljivi i utvrđeni za klijente od samog
početka.

Metodologije testiranja

U odnosu na nekadašnje stanje u biometrijskoj "areni", kada su proizvođači, pa čak i

krajnji korisnici bili "odgovorni" za testiranje, danas postoji nekoliko priznatih
organizacija i kuća koje izvode i razvijaju testove za biometrijske proizvode. Glavni
cilj industrije je usaglašavanje oko jedinstvenih testova u realnim uslovima, kako bi
se procenila pouzdanost i praktičnost bilo kog biometrijskog proizvoda, bez obzira da
li se radi o proizvodima za prepoznavanje lica, otisaka prstiju, ili verifikaciju potpisa.
Termin koji se koristi za ovu vrstu testiranja je komparativno testiranje, koje
funkcioniše po sledećim principima:

• Nemogućnost unošenja (Failure to Enrol, FER): Ovo je termin koji se koristi

kada se meri koliko često korisnici ne mogu da unesu originalni biometrijski
zapis u sistem. Ovo se javlja kada fizičke karakteristike sprečavaju osobu da
unese zapis (npr. bolesti kože, katarakta, protetička pomagala).
• Nemogućnost primanja (Failure to Acquire, FTA): Sistem ne uspeva da
identifikuje korisnika odmah po unošenju podatka. Ovo je često izazvano
privremenim fizičkim stanjem korisnika (flaster na prstu, promenjen potpis
zbog slomljene ruke, itd.).
• Pogrešno prihvatanje (False Acceptance Rate, FAR): Koliko često je
neautorizovana osoba prepoznata kao autorizovani korisnik, i tako dobija
dozvolu za pristup.
• Pogrešno odbijanje (False Rejection Rate, FRR): Ovaj test meri koliko često
sistem ne uspeva da prepozna korisnika koji bi trebalo da bude prepoznat.
• Izjednačeno odstupanje (Equal Error Rate, ERR): Kada se prikaže grafički,
ERR predstavlja trenutak kada su lažno odobrenje (FAR) i lažno odbijanje
(FRR) izjednačeni – ovaj test se često koristi kao standardno merenje prilikom
upoređivanja različitih sistema.

Rezultati ovih testova se predstavljaju u procentima. Oni su posebno važni, i treba da

budu veoma pažljivo analizirani, pošto pokazuju ne samo koliko su sistem ili uređaj
efektivni, već naglašavaju nedostatke i greške izazvane interakcijom ljudi sa
određenom biometrijom.

Lični parametri pristupa

Kada se razmatra ugradnja biometrijskog sistema, važno je da korisnici uz pomoć

nabavljača odrede sopstvene parametre pristupa, i to u fazi projektovanja sistema. U
nekim slučajevima ovi parametri su ograničeni zbog opreme, dok u pojedinim
okolnostima oni mogu da budu određeni kao dodatna mera bezbednosti ili dodatna
usluga za mušterije. Na primer, pogrešno prihvatanje (FAR) može da dovede do
većih ugrožavanja, dok pogrešno odbijanje (FRR) može da bude prihvaćeno kao
manje kritično stanje. S druge strane, jedna ispostava banke može da odredi
minimalne parametre za pogrešno prihvatanje, i tako da ponekad odobri pristup

80
neautorizovanim osobama, ali sigurno ne želi da uvredi svoje klijente povećavanjem
parametara za pogrešno odbijanje, gde autorizovane mušterije ne bi bile prepoznate
kao takve. Ovaj scenario varira u zavisnosti od primene i zahteva, kao i od biometrije
koja se koristi, pošto svaka od njih ima različite prednosti i nedostatke.

Multi-tehnologije

Generalno, biometrijska rešenja dramatično su napredovala u poslednje dve

decenije, što i dokazuju odgovorni proizvođači tako što dozvoljavaju sebi i svojim
proizvodima da budu testirani. Najjednostavnije i najisplativije tehnologije su našle
primenu u svakodnevnom životu, kao što su identifikacija otisaka prstiju, dinamičko
prepoznavanje potpisa, prepoznavanje glasa, dok komplikovanije i skuplje, kao što
su prepoznavanje lica, zenice oka, ili biometrijske kombinacije, počinju da se
upotrebljavaju u državnim organizacijama, kao i u organizacijama sa visokim
stepenom bezbednosti, kao deo globalne borbe protiv kriminala i terorizma.
Zajedničko za obe tehnologije je njihova upotreba uz određene forme bezbednosnih
procedura ili uređaja, kao što su PIN ili lozinka, ili ID Smart kartica i PKI tehnologija.
Zaključak koji može da se izvuče iz činjenice da postoji sve šira upotreba biometrije,
je da sigurno postoje jaki argumenti za upotrebu multi-tehnologije ili multi-
biometrijskih sistema, pošto je danas presudno imati neki sekundarni metod u
rezervi, za slučaj da iz bilo kojih razloga dođe do kompromisa u bezbednosti ili do
smanjenja performansi sistema.

BIOMETRIJSKA REVOLUCIJA

Veoma malo stvari na ovom svetu je tako značajno promenilo naš način života. Neke
do te mere da su učinile dramatičan udar po naš kratak životni vek, pa čak i za
deceniju. Kada se pojave, sigurno ćemo da primetimo njihovo sve veće prisustvo.
Provodimo nekoliko godina preispitujući njihovo postojanje i protivimo se promenama
i novim pravilima koje one neizbežno donose. Onda, pre nego što počnemo da ih
prihvatamo kao deo svakodnevnice, zaboravimo i da postoje, kao što su to bile
struja, radio i televizija, kućni računari i Internet, mobilni telefoni i putovanje avionom.
Sve je veći broj ljudi koji predviđaju da će biometrijska tehnologija biti pridodata ovom
spisku.

Međunarodna grupa za biometriju (IBG) definiše biometriju kao "automatizovanu

upotrebu fizičkih ili bihejvioralnih osobina radi utvrđivanja ili verifikacije identiteta".

Industrija bezbednosti postala je veoma svesna rastućeg potencijala biometrije u

poslednjih nekoliko godina, posebno od kada su biometrijske kompanije izazvale
ogromno interesovanje od strane izlagača i posetilaca sajmova bezbednosne
opreme, kao što je bio IFSEC u Birmingemu. Uprkos tome, većinu ljudi iznenađuje
činjenica da istraživanja na polju biometrijskih tehnologija postoje preko 20 godina, i
da je to već afirmisana i nezavisna industrija na tom polju. Prvi komercijalni
biometrijski sistem bio je dostupan još 1984. godine, i on se odnosio na identifikaciju
otisaka prstiju. Tek od skora, zbog realne opasnosti od globalnog terorizma,
popularnost biometrije je porasla, pre svega zbog povećanog interesovanja državnih
organizacija i korporacija za njom.

Zbog svega navedenog, šira javnost postala je vremenom sve više informisana o
biometrijskim istraživanjima, i postala je svesna sve veće dostupnosti i napretka
tehnologije. Zbog toga, kao i zbog ponekad nepopularnih pritisaka na industriju

81
biometrije koje su izazvali mediji i filmovi kao što su "Suvišni izveštaj" i "Matriks".
Nažalost, ovaj neujednačeni i često netačan i izmišljen protok ograničenih informacija
već je izazvao duboke sumnje i osećanje približavanja "Veliki Brat te posmatra"
režima i pretnje po ličnu privatnost u javnosti. Međutim, ovo i ne iznenađuje puno,
pošto je sve to ono na čemu javnost treba da izgrađuje svoj stav. Da bi biometrijska
revolucija uspela, sama industrija, kao i zabrinute države, moraju da ubede svoje
građane u suprotno, pošto je saradnja korisnika ključni i kritični element odabira i
ugradnje svakog biometrijskog sistema.

Problemi koji prate razvoj biometrije nisu samo oni koji se odnose na otpor prema
promenama, već i stigmatizovanje koje već prati neke tipove biometrije. Na primer,
davanje otisaka prstiju asocira na kriminalce i kriminalne dosijee u policiji. Osim toga,
takođe postoje i društveni i pravni problemi, kao što su zakoni o privatnosti i pravima
čoveka, integritet, potencijalna zloupotreba biometrijskih zapisa, pristanak na
upotrebu zapisa, kao i tehnički problemi kao što su nivoi tolerancije na pouzdanost i
preciznost, testiranje, prihvaćeni standardi, interoperabilnost biometrijske opreme i
tako dalje. U međuvremenu, dok se bude raspravljalo o ovim problemima, postojeći
sistemi će da ih rešavaju, naglašavajući pritom do tada neotkrivene dodatne koristi i
stvoriće isprobane i testirane hronološke podatke koji će da ubrzaju budući razvoj
proizvoda, i pomoći će u podršci argumenata za budući odabir biometrijskih sistema.

Biometrija u upotrebi

Uspešni sistemi koji su trenutno u upotrebi, koji su bili predmet diskusije na Sajmu
biometrije i pratećoj konferenciji u Vestminsteru (London), obuhvataju i Bornholm
Trafikken Ferry usluge u Danskoj. Oni su uveli biometrijsko rešenje za registrovanje
dolaska i plaćanje, i to na dobrovoljnoj bazi. U vreme održavanja konferencije, 25%
njihovih mušterija je odlučilo da učestvuje, i kao rezultat, vreme za registrovanje
dolaska smanjeno je na manje od 15 sekundi, dok su troškovi kompanije bili znatno
manji.

Hanoverski zoološki vrt, prema mnogima najbolji evropski tematski zoološki vrt,
takođe se okrenuo biometriji kako bi rešio probleme na ulazima koji su primali do
1.000 ljudi po satu na vrhuncu sezone (skoro milion posetilaca svake godine).
Njihovo rešenje obuhvata lične sezonske karte za ulazak koje koriste tehnike
prepoznavanja lica. U vreme održavanja konferencije imali su skoro 73.000 ulazaka
prikazanih na ekranu.

Nacionalna ID rešenja

Prethodna biometrijska rešenja koja su u upotrebi su sigurno manje očigledna od

onih rešenja koja se očekuju, kao što su Nacionalne ID kartice, vize ili pasoši. Mnogi
nacionalni i državni projekti su u upotrebi u ostalim delovima sveta, kao što su delovi
Bliskog Istoka, gde pravni sistemi dozvoljavaju istovremenu primenu, pošto nema ili
ima veoma malo pravnih prepreka koje se odnose na ljudska prava ili pitanja
privatnosti. Projekti biometrijskih ID kartica, koje sadrže jedinstvene biometrijske
informacije pojedinaca su na različitim nivoima razvoja po celom Bliskom Istoku,
uključujući Bahrein, Oman, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, kao i
Jemen, gde polovina populacije već poseduje svoje ID kartice. Pošto se većina ovih
projekata planira iz delova, vremenom će cela populacija jedne zemlje imati svoje
biometrijske identifikacione dokumente. Međutim, najambiciozniji plan obuhvatio je
Nigeriju, gde se računalo da će za period od mesec dana biti registrovano 60 miliona

82
ljudi. Od ovog broja, u periodu od februara do marta 2003. godine, registrovano je
impresivnih 52 miliona, što je podatak sa konferencije o biometriji koju je organizovao
Elsevier.

Sve do danas, industrija je bila čisto istraživački i investitorski poduhvat, uglavnom

putem kombinovanih državnih i univerzitetskih programa u brojnim državama širom
sveta, sve s ciljem razvijanja efikasnih i preciznih biometrijskih sistema.

Ono što je danas primarno, pošto su biometrijski proizvodi od istraživanja tokom

osamdesetih godina postali stvarnost, to je da su troškovi neizbežno smanjeni, čime
se proširila populacija potencijalnih mušterija, dok zahtevi za ovim proizvodima
dolaze sa svih strana. Osim toga, same kompanije morale su da postanu
komercijalno orijentisane i svesne, a ne samo okrenute istraživanjima, pošto je
konačni cilj, naravno, predstavljanje proizvoda na tržištu. Taj period bio je izuzetno
težak, gde su brojne biometrijske kompanije ispale iz koloseka, pošto su njihovi
investitori i sponzori vremenom presušili, bez izvora dohotka kojim bi ih podržali dok
proizvod nije u potpunosti razvijen. Kao što smo već videli, mnogi sistemi danas su u
upotrebi širom sveta, sa još više pilot projekata u pripremi, kako za potrebe države,
tako i za komercijalnu upotrebu. Uprkos tome, mnoge kompanije nastavljaju da
propadaju, pošto se većina svežih ugovora daje malom broju dobro finansiranih
ključnih igrača koji su se odlično pripremili za ekonomsku klimu koja prati
biometrijsku industriju. Neke od "jačih" kompanija stvaraju sebi prihode lukavim
marketingom dodatnih proizvoda svojih istraživanja, potpuno van oblasti biometrije,
kako bi finansirale razvoj glavnog projekta.

Industrijski standardi

Kao rezultat implementacije ovih novih biometrijskih sistema, postalo je jasno da su

neki industrijski standardi i interoperabilnost neophodni za napredak i jedinstvo
biometrijske industrije. Tek u poslednjih nekoliko godina došlo je do okupljanja
stručnjaka za biometrijske tehnologije na najvišem nivou, sa svih kontinenata, i
stvaranja zajedničkih međunarodnih uputstava za praksu, standarda za proizvode,
parametara i terminologije za ovu još uvek mladu industriju. Zbog toga je
Međunarodna organizacija za standarde, ISO, i oformila novi komitet, nazvan SC/37,
za ovu svrhu.

Tržišna predviđanja

Ovo je veoma bitno vreme za razvoj industrije, pošto je Međunarodna grupa za

biometriju (IBG) predvidela da će samo u Evropi biti oko 155 miliona korisnika
biometrijskih proizvoda za vize i pasoše, i to do 2007. godine. Postoje brojna
predviđanja na nivou tržišta, kao i brojne objavljene statistike, u pogledu monetarnih
vrednosti, koje su zasnovane na procenama profesionalnih organizacija kao što su
Međunarodna asocijacija biometrijskih industrija (IBIA), Međunarodna grupa za
biometriju (IBG) i Frost & Sullivan, od kojih su sve procenile veličinu tržišta od 400 do
600 miliona američkih dolara danas, i predvidele spektakularan rast na 2 do 4
milijarde dolara do 2006. ili 2007. godine. Prikazani grafikon je predviđanje koje je
dala IBG.

83
 5000
Ukupni dohodak biometrije
(u milionima USD) 4035
4000
(Izvor: IBG)
3112
3000
2199
2000
1467
928
1000 601

0
2002 2003 2004 2005 2006 2007

U pogledu primene, osim već pomenutih ID kartica, viza i pasoša, postoje brojne,
naizgled beskonačne mogućnosti za integraciju biometrije u nove i postojeće
bezbednosne i sisteme za kontrolu pristupa. Potencijal ove tehnologije neće biti
iskazan sve dok upotreba ne bude sve šira i dok se ne razviju nove kombinacije
biometrije sa drugim tehnologijama i industrijama.

Čini se da su, uprkos svim problemima koji treba tek da se reše, koristi tako širokog
spektra primene sigurno nadjačali razne primedbe na biometriju do sada. U svetu u
kome živimo, brzina, cena, lakoća upotrebe i efikasnost su od najveće važnosti.
Smatra se da, ukoliko nam neko ponudi nešto novo, nešto što bi nam olakšalo živote
i uštedelo vreme i novac, kao npr. da ne moramo da pamtimo razne LIB-ove i
lozinke, da ne moramo da nosimo posebne ključeve, kreditne kartice, pasoše,
vozačke dozvole, karte, i da ne moramo da brinemo da ćemo sve to da izgubimo,
onda su velike šanse (pod uslovom da su svi problemi vezani za ovo rešeni) da
ćemo najverovatnije odmah to i da prihvatimo.

OSTALE TEHNOLOGIJE

Prepoznavanje lica

Danas se vizuelno prepoznavanje često koristi, ali je uglavnom zavisno od ljudske

intervencije kojom se razjašnjava da li, na primer, lice odgovara slici na kartici.
Posmatrano sa stanovišta obrta kapitala, prema podacima koje je 2003. godine
predstavila Međunarodna grupa za biometriju (IBG), skeniranje lica je drugi najveći
izvor prihoda biometrijskoj industriji, posle tehnologije skeniranja otisaka prstiju.

Softversko biometrijsko prepoznavanje lica ima za cilj da otkloni potrebu za ljudskim

prisustvom u procesu autentifikacije. Ono se obično oslanja na utvrđene algoritme
merenja, kojima se interpretiraju karakteristike i sadržaj predstavljenog lica, radi
utvrđivanja eventualnog poklapanja sa licima iz fotografske baze podataka, ili sa Foto
ID/PIN kartica. Jednostavno rečeno, za svaku sliku se kreira jedinstvena
multikarakterna "lozinka" lica. Tehnički, ovo se postiže razvijanjem softvera koji,
pomoću proračuna baziranih na odgovarajućim algoritmima, izdvaja i interpretira

84
informacije o svakom licu, služeći se raznim naučnim metodima, kao što su:
izdvajanje lokalnih karakteristika (Local features extraction), automatsko procesiranje
lica (automatic face processing), Eigenface metod, ili metodi neuralnih mreža (Neural
networks methods). Podaci se prikupljaju na osnovu 2D ili 3D slika - statičkih
snimaka, kao i živih video zapisa - monohromatskih ili u boji. Takođe se koriste i
termogrami, odnosno slike stvorene beleženjem isijavanja toplote iz lica.

Tehnika prepoznavanja lica je, verovatno, jedna od društveno najprihvatljivijih

biometrijskih tehnika, pošto su vizuelna interakcija i prepoznavanje metodi kojima se
svi služimo u svakodnevnom životu. Ovu tehnologiju je relativno jednostavno
integrisati u okvire postojećih sistema, jer fotografije predstavljaju osnovnu formu
autentifikacije u našim vozačkim dozvolama, pasošima i ostalim oblicima
identifikacionih dokumenata za kontrolu pristupa. Pribavljanje slika se, generalno, ne
smatra nametljivošću i narušavanjem privatnosti, pošto smo svi svesni konstantnog
prisustva kamera oko nas – u kancelarijama, tržnim centrima i mnogim drugim javnim
prostorima.

Izazovi sa kojima se susreće prilikom razvijanja sistema za prepoznavanje lica su,

kao što je to slučaj sa većinom biometrijskog softvera, kompleksni i ujedno
obuhvataju i ljudske i tehničke aspekte. Ljudsko lice se menja, zahvaljujući delovanju
širokog spektra uticaja, kao što su starenje, pigmentacija kože, religiozni ukrasi,
bolesti, nošenje naočara, maljavost lica, kao i njegov izraz, od kojih svaki može,
govoreći u kontekstu kontrole pristupa, izazvati probleme "narušavanja" i koji mogu
zahtevati, ili bazu podataka sa više slika istog subjekta, i/ili redovno ažuriranje slika.
Nivoi osvetljenja, vremenski uslovi, ugao snimanja i stepen saradnje subjekta, imaće,
takođe, značajan uticaj na performanse softvera. Što se tiče skrivene upotrebe ovog
tipa tehnologije, postoje mnoge primedbe koje se odnose na zaštitu privatnosti
pojedinaca, tamo gde bi mogli biti identifikovani bez njihovog znanja ili pristanka.
Međutim, u navedenim okolnostima, prećenim nizom sličnih ograničenja, u slučaju da
pojedinac ne želi da bude identifikovan – automatizovani sistem prepoznavanja lica,
sam za sebe, verovatno ne bi bio mnogo efektivno sredstvo.

Tehnike skeniranja glasa

Glas je, verovatno, jedina dostupna biometrijska karakteristika koja omogućava

autentifikaciju putem telefona, a metodi njegovog prikupljanja i raspoznavanja su,
svakako, nenametljivi i socijalno prihvatljivi. Veruje se da svaka individua ima
jedinstven zvučni obrazac – šablon, koji je određen polom, fizičkom građom – kao što
su razlike u dužini glasnih žica, obliku usta i nosnih šupljina, i slično, ali i
karakteristikama kao što su frekvencija, amplituda, ritam i sl.

Na sličan način, kao i prilikom tehnike prepoznavanja lica, "glasovni otisak" pojedinca
se analizira i dodeljuje mu se jedinstveni muliticifarni PIN ili lozinka, pomoću
namenski napravljenog softvera. Živi govor se tada poredi sa sačuvanim "glasovnim
otiskom", radi autentifikacije. Ovaj metod bi se jednostavno mogao inkorporirati u
postojeće telefonske ili audio-zasnovane bezbednosne ili procedure kontrole
pristupa, pošto omogućava simultanu autentifikaciju pomoću lozinke i "glasovnog
otiska".

Već smo primetili da tehnika prepoznavanja lica ima ujedno i pozitivne i negativne
aspekte, posmatrano sa stanovišta njene pouzdanosti i preciznosti. Isti slučaj je i sa
tehnikama prepoznavanja glasa. Iako su pojedinci obdareni sposobnošću

85
oponašanja tuđeg glasa, proizvođači tvrde da, generalno, sistemi verifikacije glasa
ne mogu biti zavarani mimikrijom i snimcima. Međutim, i dalje postoje tehnička i
pitanja koja se tiču radnog okruženja, koja bi trebalo razmotriti, kao što su: mešanje
pozadinske buke, varijacije u tonu, koje proističu iz same opreme i, naravno ljudskog
činioca – vokalne karakteristike, promene u tonu usled bolesti, stresa, raspoloženja i
starosti.

Fokusiranje očiju

Zbog mnogih tehnoloških i socio-humanih razloga, videli smo da tehnike

prepoznavanja lica i glasa samostalno ne predstavljaju idealna rešenja. Sa druge
strane, tehnike prepoznavanja zenice se danas, uz potrebnu kooperaciju lica nad
kojima se vrši identifikacija, a sudeći prema industrijskim testovima, pokazuju kao
jedna od najpouzdanijih formi biometrijske identifikacije, u situacijama kada
skeniranje može biti izvedeno na distancama manjim od, približno, jednog metra.
Iako ima male dimenzije, oko 11mm u prečniku, i uprkos mogućoj pojavi teškoća
prilikom fotografisanja, kaže se da je varijacija šablona zenice među različitim ljudima
ogromna, pošto je za svaku pojedinačnu zenicu izračunato oko 260 unikatnih
svojstava. Ta činjenica, uz stvaranje visokosofisticiranog "pametnog" softvera,
doprinela je da test rezultati primene ove tehnologije ukažu na njenu visoku
preciznost, što joj daje značajnu prednost u slučajevima gde postoji potreba za
pretragom veoma obimne baze podataka, bez pojave netačnih rezultata, uprkos
postojanju velikog broja alternativa. U prilog ovoj tehnologiji ide i činjenica da je
zenicu moguće locirati na istom mestu kod svih pojedinaca, kao i da je, iako vidljiva
spolja, dobro zaštićena od okruženja, što je čini veoma postojanim organom, na
kojem tokom života, ima veoma malo, ili nimalo promena. Ugao pod kojim pada
svetlost veoma malo utiče na kvalitet slike zenice, a performanse nisu limitirane ni
raznim rasnim razlikama između ljudi, kao što su veoma tamna boja očiju, ili uže
rastojanje među njima. Dalje, proces identifikacije je jednako uspešan i kroz naočare,
kontaktna sočiva i zaštitne maske, a može biti izvedena i u mračnim okruženjima, uz
korišćenje infracrvenog osvetljenja.

Postoje, naravno, i neki potencijalni problemi, kao što su određena medicinska stanja
(npr. formiranje katarakte), a smetnju performansama mogu predstavljati naočare za
sunce, koje imaju efekat ogledala i razna obojena kontaktna sočiva, ali te smetnje,
suštinski, zavise od stepena saradnje lica kojeg identifikujemo.

Kao dodatak tehnici prepoznavanja zenice, skeniranje retine prestavlja korak dalje u
domenu biometrijskih identifikacionih metoda. Skeniranje retine (mrežnice) se bazira
na karakteristikama mreže krvnih sudova koji kroz nju prolaze. Ovaj metod je u
prošlosti korišćen u situacijama gde je bilo potrebno ostvariti posebno visok stepen
obezbeđenja i, verovatno, ima manje šanse da postane šire primenjivan od
skeniranja zenice, posebno zbog toga što se smatra da je u određenoj meri
intruzivan i što su, ranijih godina, dok tehnologija još nije bila dovoljno napredna,
postojali argumenti koji su ukazivali na potencijalnu štetnost ovog postupka, po oči.
Snimanje retine može biti vremenski dosta zahtevnije, u poređenju sa ostalim
biometrijskim metodima i zahteva potpunu saradnju lica kojeg identifikujemo. To lice
mora gledati kroz specijalno napravljen uređaj, kroz koji se u zenicu pušta svetlost
niskog intenziteta, da bi osvetlilo retinu, a zatim se vrši cirkularno skeniranje (360
stepeni). Zahvaljujući lokaciji retine i složenosti postupka, ova tehnologija ima visok
stepen preciznosti i stabilnosti(pouzdanosti). Intruzivna priroda opreme za skeniranje

86
retine garantuje dobar fokus i naleganje i, u većoj ili manjoj meri, eliminiše pokušaje
neovlašćenog ulaska.

Ni tehnologija skeniranja zenice, niti retine, nisu u tako širokoj upotrebi kao neki slični
proizvodi, jer je oprema koja je potrebna veoma sofisticirana i ima usku namenu, a
samim tim je i skupa. U svakom slučaju, tehnološki razvoj ide u korist oba navedena
metoda, ali kako prepoznavanje zenice bude postajalo sve brže i sve manje
intruzivno, a tehnološki pomaci budu omogućavali njeno kombinovanje sa istom
opremom koja se koristi za prepoznavanje lica, predviđa se da će ona biti uspešniji
metod, od pomenuta dva, u budućnosti.

Upotreba biometrije danas

Savremene banke i prodavnice počele su da primenjuju biometrijsku tehnologiju u

okviru svojih delatnosti, za poslove kao što su, npr, verifikacija dužničkog stanja ili
kreditnih kartica. Tehnika koja se najčešće primenjuje jeste dinamička verifikacija
potpisa, kojom se meri i procenjuje oblik, brzina, pritisak, ugao olovke i tok
potpisivanja. Ovaj metod je više orijentisan ka verifikaciji ("da li sam ja taj za koga se
predstavljam?"), nego identifikaciji ("ko sam ja?") i posebno je kompatibilan sa
poslovima u okviru monetarnih transakcija, potpisivanja dokumenata, potvrdama
prispeća i sl. Veoma je nenametljiv i socijalno prihvatljiv, pošto su ljudi već navikli da
potpisom dokazuju svoj identitet. Međutim, pošto je krivotvorenje moguće,
samostalno, bez dodatnih načina autentifikacije, ovaj metod nije mnogo efektno
rešenje.

Geometrija šake takođe predstavlja jednostavnu biometrijsku tehniku, koja se lako

može upotrebiti u okviru aplikacija za kontrolu fizičkog pristupa. Razvijeni su algoritmi
pomoću kojih softver meri i analizira dimenzije šake, zajedno sa oblikom i dužinom
prstiju. Dosadašnja oprema za sprovođenje ove tehnike je bila dosta robusna i
skupa, ali danas se to menja, jer potencijalni novi načini primene stavljaju visoke
zahteve pred opremu.

Još jedna bihejvioralna biometrijska tehnika vezana za upotrebu ruku, jeste analiza
dinamike kucanja na tastaturi. Ovaj metod se zasniva na hipotezi da se svako od nas
na jedinstven način služi kompjuterskom tastaturom. Ipak, treba napomenuti da on
daje bolje rezultate sa osobama koje su razvile veštinu kucanja na "slepo", kao i
onima koje se svakodnevno služe tastaturom, pošto ostali ne pokazuju razvijene
jedinstvene lične navike njenog korišćenja. Ova tehnika se zasniva na utvrđivanju
doslednosti prilikom pritiskanja tastera, mereći varijable kao što su – dužina pritiska,
vreme između dva pritiska, frekventnost grešaka, kao i jačinu udarca/pritiska u taster.
Ovo je jeftino biometrijsko rešenje, koje je idealno za softversku kontrolu pristupa
računaru, ojačanu istovremenom proverom lozinke.

Budući razvoj

Generalno posmatrano, svaka biometrijska tehnika je dosta neobična, što bi trebalo

da ih čini jedinstvenim i sposobnim za identifikaciju pojedinca pomoću određene
ljudske osobine. Postoje, međutim, biometrijske tehnologije koje su još uvek u fazi
razvijanja, a veoma su interesantne i potencijalno korisne za neke specifične
zadatke, pre nego za razne namene za koje su današnje poznate biometrijske
tehnologije namenjene.

87
Analiza stiska šake

Holandski univerzitet Twente razvija novi koncept u domenu prepoznavanja dinamike

hvatanja. Oni su skovali novu frazu – TAP Pištolj (TAPgun) i prihvatili izazov da
izume novi metod zaštite policajaca. Skraćenica TAP znači Take-Away Protection –
zaštita od oduzimanja - i namenjena je sprečavanju otimanja policijskih pištolja.
Naime, statistički podaci iz 1999. godine, ukazuju na činjenicu da je, od ukupnog
broja policajaca koji su poginuli vršeći dužnost, 17% ubijeno iz njihovih službenih
pištolja. Prepoznavanje dinamike hvatanja je predloženo upravo kao moguće
jedinstveno rešenje, potencijalno delotvornije od ostalih – mehaničkog i elektronskog
zaključavanja ili prepoznavanja otisaka prstiju – koja bi se mogla, u određenim
situacijama, okrenuti protiv onih koje bi trebalo da štite. Prepoznavanje dinamike
hvatanja bi omogućilo pištolju da "prepozna" svog vlasnika, pomoću unapred
programiranog senzora, ugrađenog u dršku pištolja. Individualne karakteristike
policajca – vlasnika uključuju dinamiku hvatanja, geometriju šake, odraz i dinamiku
pritiska. Te osobine bi bile inkorporirane u memoriju senzora, čime bi se onemogućila
upotreba pištolja u rukama drugog lica.

Analiza dinamike hoda

Ljudi često mogu da prepoznaju jedni druge i bez gledanja lica, samo na osnovu
načina hodanja ili stajanja. Analogno tome, naučnici su počeli da najavljuju da bi
prepoznavanje načina hoda, iako još uvek u ranoj fazi razvoja, moglo postati
poželjna biometrijska tehnika budućnosti, jer testovi pokazuju postojanje značajnih
razlika u načinu hoda, između pojedinaca. Prepoznavanje hoda bi moglo imati
mnoge prednosti u odnosu na postojeće biometrijske metode, pošto subjekat ne
mora biti svestan pokušaja da se identifikuje, a sama identifikacija bi mogla biti
sprovedena izdaleka, bez potrebe da se subjekat suočava sa analitičkim
instrumentima, kao što je to slučaj sa većinom metoda vizuelnog prepoznavanja.
Trenutna istraživanja su usmerena na sastavljanje do sada najveće baze podataka
koja se odnosi isključivo na ovu oblast i koja bi dozvolila dublju interpretaciju slika
sekvenci hodanja, uz uzimanje u obzir karakteristika skeleta, gornjeg dela tela, ali i
efekata koje bi na način hoda mogla imati razna odeća i obuća, kao i predmeti koje
ljudi nose. Očigledno je da je pred naučnicima još uvek dug put i potreba za
sprovođenjem velikog broja istraživanja, pre nego što ove zamisli prerastu u nešto
konkretno, ali je zanimljivo videti da se, uporedo sa evolucijom biometrijske industrije,
i dalje pojavljuju nove ideje i novi biometrijski metodi.

88