Patanj
đ
ali
IZREKE O JOGI
Predgovor, komentari i prevodsa sanskritskog jezikaZORAN ZEC
Beograd, 1977
2
PREDGOVOR
U indijskoj civilizaciji, u kojoj iskustvo opšte neugode i neizbežne bolne raspršenosti
č
ovekovog bi
ć
a po
č
inje da dozreva u svesti, verovatno jasnije nego bilo gde drugde — uporedo se javlja i
yoga
1
kao
metod,
put »okupljanja«, »sprezanja«
2
tog razbijenog, rasplinutog bivstvovanja,kao svojevrsna terapija. U autenti
č
nom bivstvovanju ometeno i zagubljeno
č
ovekovo bi
ć
e po
č
inje ulegendarnim »mudracima« da se prepoznaje i pronalazi da bi u momentu kada erudita Patanj
đ
ali(Patanjali) sastavlja tekst
Yogasutri, yoga
ve
ć
uživala status jednog tradicijom sasvim priznatog puta
3
ka tom spasonosnom pribiranju, i postaje jedna od šest, od bramana priznatih, dakle,»ortodoksnih«
daršana.
4
Upravo ovim nizom
sutri,
5
koga
č
italac po prvi put može da
č
ita i nanašem jeziku,
6
ovo vekovima gomilano iskustvo dobija svoj »kanonski«, »klasi
č
ni oblik«.
7
Kao i ostale bramanisti
č
ke
sutre,
i ova predstavlja niz pregnantno sro
č
enih izrazanamenjenih prvenstveno u pedagoške svrhe onima ve
ć
posve
ć
enima kao podsetnik pri daljnjoj predaji
yoge,
ili pak kao opšti orijentacioni pregled onim ve
ć
donekle upu
ć
enim, iniciranim.Sigurno nije re
č
o priru
č
niku iz koga bi se po
č
etnik mogao »nau
č
iti« ovoj veštini ili putu.
8
Nazivi»religija«, »filozofija«, ili »nauka« samo bi se uslovno i sa mnogo natezanja mogli pripisati onomeizloženom u tekstu
Yogasutra.
Zadržavaju
ć
i sanskritsko ime
yoga,
9
doslovno »sprezanje«, »sabiranje« (i u matematici),smatram da je bolje odustati od kvalifikovanja koja mogu više da zbune i zbrkaju nego da razjasne.Ovo posebno zbog neodre
đ
enosti i loše ome
đ
enosti upravo navedenih pojmova. Pojam »mudrosti«,koji ve
ć
dugo ostaje sakriven iza pojma »filo-sofija« možda više nego drugi nazivi ukazuje na to što jeste patanj
đ
alijevska joga. I re
č
religija
u svom zaboravljenom izvornom smislu krije jednu sli
č
nu primitivnu sliku kao i re
č
yoga.
Naime, »religo«, »re-ligere« odgovara jednom od osnovnihzna
č
enja sanskritskog korena YUJ — »sprezati«, »sastaviti«, »povezati«. I tre
ć
e, dostojanstvu jogekao tradicionalno osvedo
č
enog puta svakako doprinosi i to što ova predstavlja jedno iskustvom provereno
znanje
nasuprot nekom svetovnom proizvoljnom
mnenju,
te je stoga mogu
ć
e u yogivideti i izvesnu
znanost, nauku
u smislu gr
č
kog
epidthmh
ili nema
č
kog
wissenschaft.
Me
đ
utim, ponovimo to, svi ovi termini samo su parcijalno valjani, pa je preporu
č
ljivije u upotrebu uvesti, kaošto se to u stvari i s razlogom ve
ć
u praksi i dogodilo, sanskritski termin
yoga.
Ovaj
ć
u termin, kaousvojenicu, pisati kao »joga«, osim u slu
č
ajevima kad ulazi u kompozicije sa drugim terminima itretira
ć
u ga kao imenicu ženskog roda, kako se to ve
ć
kod nas odoma
ć
ilo, iako je u sanskritu re
č
yoga,
kao i ve
ć
ina imenica koje završavaju na
a,
muškog ili srednjeg roda, a ne ženskog.Rekli smo da
Yogasutre
(u daljem tekstu YS), sa svojim obimnim komentarima
10
što suvekovima dodavani uz ovaj ina
č
e kratak tekst i koji zajedno
č
ine to što se u sanskritu naziva
yogadaršana,
izlažu jedan odre
đ
eni
put,
jedan metod. Rekli smo na po
č
etku i to da re
č
yoga,
shva
ć
ena kao
cilj
kome ovaj
methodos
vodi, jeste izvesno pribiranje, sprezanje ne
č
eg što je prethodno bilo raspršeno, razbijeno.Me
đ
utim, time glavno nije re
č
eno. YS ni ne pokušavaju da to glavno izraze. Ambicijaovog ezoteri
č
nog teksta bila je o
č
evidno samo da ukaže na postojanje tog neizrecivog smisla, kaošto je i ambicija same prakse i na
č
ina svojstvenih jogi samo da dovede do
mesta
sa koga se ovajsmisao ukazuje, do stanja ili »sedišta« u kome se ovaj smisao živi. Ovo treba shvatiti gotovodoslovno. Re
č
asana,
11
naime,
č
ije je jedno od osnovnih zna
č
enja »sedište«, u kontekstu jogeozna
č
ava mesto, poziciju, naj
č
eš
ć
e sede
ć
i stav u kome su preliminarni uslovi za neposredno zrenje,ose
ć
anje, fuziju sa tim smislom ispunjeni. S druge strane, i re
č
dhyâna,
koju mi se
č
inilonajpogodnije prevesti sa »kontemplacija«, ozna
č
ava u ovim kontekstima, tako
đ
e, jedno odre
đ
enosasvim specijalno mesto, ono koje ozna
č
ava latinsko »templum« (u najstarijem smislu te re
č
i),naime, mesto sa koga je pomenuto zrenje posebno istinosno i usled
č
ega se gnoseološko direktno po
č
inje da pretapa u ontološko vode
ć
i u
samâdhi,
a preko ovoga u jednu još stabilniju »pribranost«,»prikupljenost«, naime ka
samyami
koja, ako ve
ć
nije upotrebljena kao sinonim za
samâdhi,
ozna
č
ava jedno više, »kosmi
č
ko«, jedinstvo naj
č
eš
ć
e uklju
č
uju
ć
i u harmoniju i »spoljašnji« svet,odnosno neki njegov deo. (O svemu ovome bi
ć
e više re
č
i povodom samog teksta YS, odnosno u
3
komentarima, naro
č
ito s obzirom na aforizme koji
č
ine tzv. Tre
ć
u knjigu.)
12
A ovaj smisao o kome je
in ultima analysi
jedino i re
č
u YS odre
đ
uje se kao »uvi
đ
anjerazlikovanjem, razaznavanjem«
(vivekakhyâti).
Č
ovek naj
č
eš
ć
e živi svoj život ni ne slute
ć
i ovurazliku koju YS nazivaju razlikom izme
đ
u
sattve
i
puruše
(ponegde umesto
sattve
stoji
buddhi
ili
citta,
tada gotovo sinonimno upotrebljeni, a ponegde se ovo razlikovanje ozna
č
ava i druk
č
ije, kaonpr. razlikovanje izme
đ
u
daršanašakti
i
drgšakti).
O tome šta ovi pojmovi zna
č
e bi
ć
e više re
č
i usamom tekstu, ali
č
italac bez jogisti
č
kog iskustva ne treba da misli da može jasno i u potpunosti postati svestan zna
č
enja i naro
č
ito zna
č
aja ovih pojmova, niti pak suptilne razlike me
đ
u njima,razlike koja se ukazuje tek na kraju putovanja. Opis, ma kako ga vešt i iskusan
č
ovek sa
č
inio, nije ine može biti zamena za utiske puta. Ako bi se možda i moglo tvrditi da se može videti za drugoga(što mi se ve
ć č
ini nemogu
ć
im) —još je manje mogu
ć
na tvrdnja da se može doživeti i živeti zadrugoga. Ovo tim pre što je re
č
o jednom potpuno
novom
iskustvu.
13
Metodologija nalaže postupnost, jer se jedino u okviru i nakon ovog, da tako kažemo, »preliminarnog« iskustva,nazovimo ga iskustvom »nižeg« ranga, može da za
č
ne, za
č
inje i doga
đ
a novo, nazovimo ga »više«,iskustvo. Me
đ
utim, ovo »više« i »niže« treba shvatiti samo uslovno, naime, nešto jeste »više« samoutoliko ukoliko dolazi nakon, kao, na primer, iskustvo starenja ili življenja.Za savremenog evropskog
č
itaoca, koga je specifi
č
nost novovekovnih kulturno-istorijskih uslova unekoliko u
č
inila pretencioznim, potenciraju
ć
i njegovu veru u svemo
ć
»znanja« i pragmati
č
nu »efikasnost« intelekta, naglašavaju
ć
i uglavnom samo one ideale koje živi i izabiramladost, zanemaruju
ć
i one od vrednosti koje tek »starost« obezbeduje — ne
ć
e biti suvišno ponavljati i insistirati na ovom momentu
postupnosti
i neophodnosti tog odgovaraju
ć
eg»prelimiranog«, »nižeg«
iskustva.
U atmosferi u kojoj sredstva
izraza,
i komunikacije (naizgled?) ja
č
aju, s nepoverenjem se gleda na
ć
utanje orfi
č
ara, i lakonsku »nedore
č
enost« predsokratovskihmudraca (Heraklit »Tamni« bi se, me
đ
utim, bez sumnje, samo nasmejao na prigovor o »nejasnosti«njegovog izraza). Spolja gledaju
ć
i — reklo bi se kao da su prestali da važe razlozi zbog kojihPlaton ne preporu
č
uje mladi
ć
ima bavljenje filozofijom; odnosno ljudima bez dovoljno životnogiskustva. Glas Kjerkegora da je u hriš
ć
anstvu potrebno vežbanje — ostaje samo jedan
vox clamantis
u pustinji koja je od hriš
ć
anstva ostala. Prodor pragmatizma i u filozofiju deplasira u potpunosti pojam
»vita contemplativa«.
Relativno duga tradicija filozofije u
č
inila je da ova postane jedna aka-demska disciplina u kojoj erudicija kao takva postaje okosnica celokupnog »traganja«, a diskurzivni
procede
pretenduje na dostojanstvo najmo
ć
nijeg i jedino legalnog metoda. To što naslu
ć
uje Šelingkada kaže da postoji i neko specifi
č
nije »
č
ulo« koje filozof treba da konsultuje možda i nije sasvim jasno, ali je sigurno da je sa Diltajevim (Diltay) »razumevanjem« i »fenomenološkim zorom«
(Wesenschau)
»otkriveno« nešto »novo« što, doduše, iskusnog jogina sasvim pouzdano ne bimnogo
č
emu novom nau
č
ilo.O kakvom je to iskustvu re
č
? U skladu sa u
č
enjem joge (i ne samo nje), iskustvouniverzalnosti muke, neugode
(duhkha),
je jedna od osnovnih dimenzija i prvi impuls bez koganema nikakvog daljnjeg uspona ka »višim« poimanjima, odnosno stanjima ili stanovištima. Nitimotiva za put, niti
yoge
kao rezultata.Iskustvo, bar za trenutak, prevladane muke i jedne privremene usredsre
đ
enosti ostvarenekroz duga sistematska nastojanja uz pomo
ć
odgovaraju
ć
ih tehnika (ili bez njih) — predstavljadrugo od osnovnih, neophodnih uslova. Bez ovog iskustva ne može se imati uvida u nekametodološki dragocena stanja iz kojih se neposredno ra
đ
aju iskustva
samadhija
i
samyame.
Ova se pak stanja, o kojima
ć
e u nastavku biti mnogo više govora, veoma razlikuju upravo po svojojnoetskoj vrednosti, svrsi kojoj vode i, naro
č
ito, po dubini i trajnosti
traga
koga za sobom ostavljaju.A u perspektivi YS nema ni
č
eg odsudnijeg i relevantnijeg za napredovanje ili stagnaciju od po-menutih »tragova«
(âšaya, samskâra, vasana).
Stanja »usredsre
đ
enosti«
(samadhi)
ili »sjedinje-nosti« odnosno »saživljenosti«
(samyama)
su, mogli bismo slobodno re
ć
i, tek »laboratorija«, to jestadekvatno mesto u kome se pora
đ
aju, ali i ostaju da žive, saznanja o svemu (relevantnom), a presvega i iznad svega saznanje, odnosno iskustvo o onoj neuhvatljivoj supstanciji koju mi nazivamoimenom
svesti,
pojmom koji može mnogo da zna
č
i, a koji u svojoj neuhvatljivosti imnogozna
č
nosti naj
č
eš
ć
e vrlo malo precizno ozna
č
ava. Otprilike na mestu gde mi govorimo o»svesti«, YS govore o pojmovima
citta, buddhi, manas,
a onde gde analiza ove problematike
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
More From This User
Notes
Load more
