Zadatak 1.

Naprezanje elisa vetrogeneratora

Vetrogenerator sa prenikom kruga koji opisuje elisa od 30 m ima stub visine 50 m. Tlo na kome se
nalazi vetrogenerator je okarakterisano visokom travom, ivom ogradom i bunjem. Proceniti odnos
specifinih snaga vetra na najvioj i najnioj taki na kojoj se nae elisa rotora pri obrtanju.
Reenje:
Iz tabele koja je data na Vebi 7 iz predmeta OIE, za koeficijent tranja o za zemljite sa visokom
travom, bunjem i ivom ogradom se usvaja vrednost . Pri svom obrtanju elisa duga 15 m,
koja je uvrena na visini 50 m, se nalazi na visinama izmeu 35 i 65 metara. Najveoj specifinoj
snazi vetra elisa vetrogeneratora je izloena kada se nalazi na visini od 65 m, a najmanjoj specifinoj
snazi kada se nalazi na visini od 35 m. Korienjem izraza za specifinu snagu vetra i izraza za procenu
brzine na odreenoj visini dobijamo odnos specifinih snaga vetra na visini 65 m i 35 m:

3 3 65
3 3
65
0,6 65 65 65
3
35
35 35 30
35
1
65
2
1,857 1, 45
1
35
2
P
v
p v H m
A
P
p v H m
v
A
o o

| |
| | | | | |
| = = = = = = =
| | |
|
\ . \ . \ .
\ .
. (1)
Specifina snaga vetra na najvioj visini koju dostie elisa pri svom obrtanju je 45% via od one na
najnioj visini.

Slika 1 : Vetrogenerator sa visinom stuba od 50 m i duinom elise od 15 m

Ovaj zadatak ilustruje bitnu injenicu u vezi promene brzine i snage vetra du elise koja se obre. Za
velike vetrogeneratore, elisa je u svojoj najvioj taki izloena mnogo veim silama u odnosu na sile
kojima je izloena kada se nalazi u najnioj taki. Ova promena u naprezanju elise dok ona pravi pun
krug je povezana sa uticajem samog stuba na brzinu vetra posebno za vetrogeneratore koji imaju
znaajan iznos gubitka vetra kada elise prolaze iza stuba. U trenutku kada je elisa zaklonjena od
vetra, na elisu u tom jako kratkom intervalu vremena ne deluje nikakva sila. Posledino savijanje elise
poveava buku koju generie vetroturbina i moe doprineti zamoru materijala to na kraju moe
izazvati lom elise.

Prosena snaga vetra
Na vebama 6 i 7 predmeta Obnovljivi izvori energije predstavljene su jednaine za snagu vetra. Sada
e se akcenat staviti na raunanje oekivane koliine energije iz vetra za razliite reime duvanja vetra.
Kubna zavisnost izmeu brzine i snage vetra znai da se prosena snaga vetra ne moe izraunati
prostim zamenjivanjem srednje brzine vetra,

, u izraz za trenutnu vrednost snage vetra (

) . Ova injenica je prikazana na vebama 6 iz predmeta OIE. Ispitivanje ove nelinearne

zavisnosti poinje ''prepisivanjem'' prethodno navedenog izraza za snagu vetra i njegovim
usrednjavanjem:

( )
3 3
,
1 1
2 2
v sr
sr
sr
P A v A v
| |
= =
|
\ .
. (2)
Drugim reima, potrebno je izraunati srednju vrednost treeg stepena brzine vetra.

Diskretni histogrami brzine vetra
Za prouavanje histograma bie potrebno elementarno poznavanje verovatnoe i statistike.
Razmatranje e se zapoeti jednostavnim konceptima koji ukljuuju diskretne funkcije brzine vetra, a
kasnije e se izlaganje proiriti na uoptenije kontinualne funkcije.
ta znai srednja vrednost neke veliine? Pretpostavka je, da se na primer, sakupljaju podaci o
brzinama vetra na nekom mestu i da se iz tih podataka treba izraunati srednja brzina vetra. Srednja
brzina vetra se moe posmatrati kao odnos ukupne duine u metrima ili kilometrima koju vetar pree
na posmatranog mesta i ukupnog vremena koje mu je potrebno da to uradi.
Neka vetar, tokom 10 h-perioda, 3 h ne duva, 3 h duva sa brzinom

i 4 h duva sa brzinom

.
Prosena brzina vetra u tom sluaju iznosi:

3 0 3 5 4 10
5, 5
10
v
sr
m m
h h h
s m
s s
v
t h s
+ +
= = = . (3)
Pregrupisavanjem nekih delova prethodnog izraza, takoe se moe razmiljati kao da 30% vremena
nema vetra, 30% vremena vetar duva brzinom od

i 40% vremena vetar duva sa

:

3 3 4
0 5 10 5, 5
10 10 10
sr
h m h m h m m
v
h s h s h s s
| | | | | |
= + + =
| | |
\ . \ . \ .
. (3')
Prethodna dva izraza se ''kombinuju'', pa se dobija uopteniji izraz:

( )
( )
i i
i
sr i ir
i
v t
v v t
t

= =

, (4)
gde je t
i
vreme koje vetar duva brzinom v
i
, a t
ir
je relativni udeo vremena koji vetar duva brzinom v
i
.
Konano, ako su prethodni vetrovi tipini, moe se rei da je verovatnoa da vetar ne duva jednaka 0,3,
da je verovatnoa da vetar duva brzinom

jednaka 0,3 i da je verovatnoa da vetar duva sa

jednaka 0,4. Na osnovu navedenog srednja vrednost brzine vetra se moe zapisati ''jezikom
verovatnoe'':
( ) ( )
sr i i
i
v v p v v = =

. (5)
U izrazu (2) veliina od interesa za koju je potrbno utvrditi srednju vrednost nije brzina vetra , nego
kub brzine vetra,

:

( )
( )
( )
3
3 3
i i
i
i ir
sr
i
v t
v v t
t

= =

, (6)
gde je t
i
vreme koje vetar duva brzinom v
i
, a t
ir
je relativni udeo vremena koji vetar duva brzinom v
i
.
Prikazano jezikom verovatnoe izraz (6) postaje:

( ) ( ) ( )
3 3
i i
sr
i
v v p v v = =

. (7)
Praktina primena prethodnog izlaganja se moe zapoeti zamiljanjem anemometra koji sakuplja
podatke o godinjem broju sati koji vetar duva odreenom brzinom, npr.

(od do

),

(od
do

), itd. Primer ovakvog skupa podataka, zajedno sa histogramom, je dat na slici 2.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011 12 13 14 15 1617 18 1920 21 22 2324 25
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
v[m/s]
T
god
[h]

Slika 2: Podaci o merenju brzine vetra prikazani u obliku tabele i u obliku histograma

Zadatak 2. Prosena snaga vetra
Koristei podatke date na slici 2, izraunati prosenu specifinu snagu vetra (u

). Pretpostaviti
standardu gustinu vazduha od

. Uporediti rezultat sa onim koji bi se dobio da se umesto

srednje vrednosti kuba brzine vetra koristio kub srednje vrednosti brzine vetra.
Reenje:
Postavlja se tabelarni proraun da bi se izraunala srednja vrednost brzine i srednja vrednost treeg
stepena brzine

. Tabelarni proraun prikazan je u tabeli 1. Primera radi, izvrie se proraun reda u

kome vetar duva 805 h brzinom od 8

:
v [m/s] T
god

0 24
1 276
2 527
3 729
4 869
5 941
6 946
7 896
8 805
9 690
10 565
11 444
12 335
13 243
14 170
15 114
16 74
17 46
18 28
19 16
20 9
21 5
22 3
23 1
24 1
25 0
Ukupno 8760
8
805
0, 0919
8760
m
r
s
h
god
t
h
god
| |
|
\ .
= = ,
8
8
8 0, 0919 0, 735
m
r
s
m m
v t
s s
| |
|
\ .
= = ,
( )
3 3
3
8
8
8 0, 0919 47, 05
m
r
s
m m
v t
s s
| |
|
\ .
| | | |
= =
| |
\ . \ .
,
gde je
8
m
r
s
t
| |
|
\ .
je relativni udeo vremena koje vetar duva brzinom od 8

.

Tabela 1: tabelarni proraun srednje brzine vetra i srednje vrednosti kuba brzine vetra
















v [m/s] T
god

0 24 0,0027 0 0 0
1 276 0,0315 0,032 1 0,03
2 527 0,0602 0,120 8 0,48
3 729 0,0832 0,250 27 2,25
4 869 0,0992 0,397 64 6,35
5 941 0,1074 0,537 125 13,43
6 946 0,1080 0,648 216 23,33
7 896 0,1023 0,716 343 35,08
8 805 0,0919 0,735 512 47,05
9 690 0,0788 0,709 729 57,42
10 565 0,0645 0,645 1000 64,50
11 444 0,0507 0,558 1331 67,46
12 335 0,0382 0,459 1728 66,08
13 243 0,0277 0,361 2197 60,94
14 170 0,0194 0,272 2744 53,25
15 114 0,0130 0,195 3375 43,92
16 74 0,0084 0,135 4096 34,60
17 46 0,0053 0,089 4913 25,80
18 28 0,0032 0,058 5832 18,64
19 16 0,0018 0,035 6859 12,53
20 9 0,0010 0,021 8000 8,22
21 5 0,0006 0,012 9261 5,29
22 3 0,0003 0,008 10648 3,65
23 1 0,0001 0,003 12167 1,39
24 1 0,0001 0,003 13824 1,58
25 0 0 0 15625 0
Ukupno 8760 1,0000 7 653,24
Prosena brzina vetra je jednaka:
( ) 7
sr i ir
i
m
v v t
s
= =

.
Prosena vrednost treeg stepena brzine je jednaka:
( ) ( )
3
3
3
653, 24
i ir
sr
i
m
v v t
s
| |
= =
|
\ .

.
Prosena specifina snaga vetra je jednaka:
( )
3
3 3
, 3 2
1 1 1
1, 225 653, 24 400
2 2 2
v sr
sr
sr
kg m W
P v v
m s m

| | | |
= = = =
| |
\ . \ .
.
Da je prosena specifina snaga vetra raunata korienjem treeg stepena srednje brzine vetra
(POGRENO), za srednju snagu bi se dobilo:
( )
( )
3
3 3 3
3 2 ,
1 1 1
1, 225 7 210
2 2 2
sr
v sr POGRENO
sr
kg m W
P v v
m s m

| | | |
= = = =
| |
\ . \ .
.












Koriena literatura: Gilbert M. Masters, Renewable and efficient electric power systems,
John Wiley & Sons, Inc., Hoboken, New Jersey, 2004.