Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Fakultet za menadment

Osnovne akademske studije

Tema: ISTORIJA MATEMATIKE Predmet: Matematika

SEMINARSKI RAD

Mentor: Prof. Dr Aleksa Macanovi

Student: Haris Boguanin

Brko, 2014. godine

SADRZAJ:
1. MATEMATIKA MESOPOTAMIJE
OSTACI STAROG VAVILONA SISTEMI I ZAPISI BROJEVA KAKO SU RAUNALI? ARITMETIKA I GEOMETRIJA

2.MATEMATIKA STAROG EGIPTA

PAPIRUS KAKO SU RAUNALI STARI EGIPANI? SABIRANJE I ODUZIMANJE MNOENJE I DELJENJE RAZLOMCI GEOMETRIJA ALGEBRA

3.MATEMATIKA DREVNE KINE

POECI RAZVOJA MATEMATIKE LEGENDA O LO SHU KINESKI BROJEVI NAJVANIJA DOSTIGNUA MATEMATIARI DREVNE KINE

4. STAROINDIJSKA MATEMATIKA
POECI RAZVOJA MATEMATIKE KAKO SU RAUNALI? NAJVANIJA DOSTIGNUA STAROINDIJSKI MATEMATIARI

MATEMATIKA MESOPOTAMIJE

OSTACI STAROG VAVILONA

Mesopotamija, predruje izmeu i oko Eufrata i Tigrisa, bila je kolevka jedne od, ili, moda bolje reeno nekoliko najstarijih kultura. Govorei o matematici stare Mesopotamije predrazumijevamo ostavtinu Sumerana, Babilonaca, Asiraca, Akaana, Kaldejaca i drugih naroda koji su u pojedinim razdobljima obitavali na delovima tog predruja. Takoe se esto izraz vavilonski koristi kao sinonim za mesopotamski. Veina najranijih velikih civilizacija nastala je uz velike reke. One su omoguile navodnjavanje i time razvoj poljoprivrede, kojom su u dani uslovi da od ivota nomada, sakupljaa i lovaca pree na planiranije gospredarstvo uzgoja bilja, plodova i stoke. Osim toga, velike su reke redovno u svojim donjim tokovima smirenije, polaganije i dovoljno iroke da bi omoguile i p lovidbu te time povezale pojedina pre izolirana naselja u vee ceone, a to je bio i uslov za stvaranje veih drava kao upravnih ceona. Takve ceone su onda razvijale svoju kulturu i civilizaciju, svaka na sebi svojstven nain, u zavisnosti od okolnosti zavisnim rasnim i drugim karakteristikama plemena i naroda, prednebljem, prirodnim bogatstvima predruja itd. 3

SISTEMI I ZAPISI BROJEVA

Pismo te kulture bilo je primitivno slikovno pismo, ali je ono ve vrlo rano postalo veoma stilizovano, poprimivi oblik nazvan klinasto pismo, zbog obiaja urezivanja znakova pomou klinu slinog pisaeg pribora u ploice od meke gline koje su kasnije peene na suncu. Sredinom 19. stoljea deifrirano je klinasto pismo. Naeni se tekstovi relativno lako itaju, a klinasto je pismo nekad bilo standardno od vavilonado Persije. Vavilonci su za predoavanje brojeva koristili heksagezimalni brojevni sistem sistem s bazom ezdeset. To je bio prvi sistem u kojem je jedan te isti znak, mogao oznaavati razliite brojeve ve prema mestu, odnosno prema poziciji koju zauzima.Vavilonci nisu imali ezdeset razliitih znakova za brojeve od nule do 59, ve su svaki takav broj ispisali sa samo dve vrste znakova: po jedan vertikalni, uski omasinu klina za svaku jedinicu i po jedan tupi omasinu klina za svaku deseticu, drugim reima, pojedine znakove heksagezimalnog sistema su ispisivali aditivno u dekadnom sistemu. Vavilonci taj nedostatak donekle ublaili time to bi izmeu skupine o masinua to su predoavale znakove izmeu kojih je trebala biti nula ostavili vei razmak. S prilinom se sigurnou moe utvrditi da je glavni, iako ne i jedini, razlog to su Vavilonci prihvatili heksagezimalni sistem bio u njihovim vrlo razvijenim astronomskim motrenjima. Vavilonski kalendar je jo u drugoj polovini 3. veka pre n. e. delio godinu na dvanaest meseci po trideset dana, tj. raunao s godinom od 360 dana (to je est puta ezdeset); potrebne korekcije uvodile su se uklapanjem trinaestog meseca u (njihovim) prestupnim godinama. Uporeujui to s naim kalendarom s mesecima promenjive duzine i svakom etvrtom prestupnom godinom, moemo se zapitati koji je kalendar bolji.

KAKO SU RAUNALI?

Nai izvori informacija koji se odnose na nivo mesopotamijske matematike vrlo su obimni. Mnogo stotina tablica u klinastom pismu bavi se problemima to bismo ih danas zvali algebarskim ili se bave geometrijskim odnosima. Naeno je mnogo stotina tablica koje slue za raunanje. Vavilonci su se sluili tablicama kao to se mi danas sluimo npr. logaritamskim tablicama. Meu tablicama mnoenja bile su i tablice koje bismo mogli zvati tablicama recipronih vrednosti pomou kojih su Vavilonci 4

deljenje mogli svoditi na mnoenje. Osim tih tablica, imali su i tablice za kvadrat i kub te za drugi i trei koren. Naene su i njihove tablice za vrednosti od u rasponu od n = 1 do n = 30, kojima su na primer, mogli reavati kubne jednacine oblika za zadano, poznato a i nepoznato n. .

ARITMETIKA I GEOMETRIJA
Mnogo stotina tablica u klinastom pismu bavi se problemima to bismo ih danas zvali algebarskim ili se bave geometrijskim odnosima. Po svemu tome vidimo da je vavilonska aritmetika bila, relativno mereno, vrlo visoko razvijena. Naravno, pojedini njihovi rauni koji bi, s obzirom na to da rade s konkretnim brojevima, po naoj uobiajenoj klasifikaciji spadali u aritmetiku, zapravo su po svome duhu, po nainu kako su formirani i voeni, jasni dokazi da je tu re i o algebarskom miljenju. Na primer, jedna suma kvadrata prvih deset brojeva pokazuje da su Vavilonci znali kako treba postupiti da bi se dobio zbir kvadrata koliko god prirodnih brojeva, poevi od jedan redom dalje.

MATEMATIKA STAROG EGIPTA

Jedna od najranijih kultura i civilizacija to ih je ovek stvorio na Zemlji bila je staroegipatska. I danas emo se jo uvek ponovno i ponovno zadiviti pred ostacima te velike batine, razasutim po muzejima sveta i u svojoj postojbini: bilo da je re o umetnikim delima u muzeju u Kairu, npr. iz zbirke naene u Tutankamonovoj grobnici, bilo da motrimo ostatke udesne graevine kraljice Hatepsut, njen hram u Der el Bahariju, ili velike piramide, hram u Luksoru ili grobnica u Dolini kraljeva, bilo da itamo ifrirane tekstove iz staroegipatske Knjige mrtvih, bilo da iz sauvanih skica i opisa pokuamo rekonstruiseti kako su predizane njihove monumentalne graevine U svakom emo sluaju ostati iznenaeni pred snagom duha i volje i pred dubinom misli to su nikle i razvile se u dolini Nila pre nekoliko hiljada godina. I staroegipatska je matematika jedna od najranijih epoha razvoja te nauke. Posebno jedna od prvih grana matematike, geometrija, ve samim svojim nazivom otkriva i svoje predrijetlo. To je po postanku grka re koja bi, doslovno prevedena, znaila "merenje zemlje". A upravo kao merenje zemlje geometrija se iroko razvila ve u 5

starom Egiptu. Poslovina izreka, "Egipat je dar Nila", dovoljno je poznata. Bez blatnjavih utih voda te reke to su hiljadama godina natapale zemlju, ne bi se razvila tako bogata civilizacija starog Egipta. No, posle redovnih velikih poplava Nila, svake bi se godine granice zemljinih poseda izbrisale i trebalo ih je ponovno odrediti valjalo je, dakle, premeravati zemljita. Izgradnja velianstvenih hramova, piramida, kipova, takoe je zahtevala odreena otkrica iz geometrije.

PAPIRUS

O staroegipatskoj matematici doznajemo ponajvie iz dveju glasovitih papirusa: Ahmesovog ili Rhindovog (levo) i Moskovskog (desno dolje). Rhindov papirus je 1858. otkrio kotski egiptolog Henry Rhind u Luxoru. To je zapravo svitak duljine 6 m, irine 30 cm. Pisao ga je pisar Ahmes oko 1650 g. pr. Kr. i verovatno je nastao tako to je Ahmes prepisivao neki spis star 200 godina. Danas se uva u British Museumu u Londonu, a sadri 87 matematikih problema.

To je jedna kompletna "studijea o svim stvarima, pogled u unutranjost svega to postoji, saotkrice o tamnim tajnama", kako pie u samom papirusu. Ahmesov papirus je zbirka tablica i vebi, retorika u svojoj formi, koja je namenjena uglavnom uenju matematike. Sadri vjebe iz aritmetike, algebre, geometrije i raznih merenja. Moskovski papirus otkrio je 1893. godine V. S. Golenichev. Dug je 6 m, irok 8 cm. Sadri 25 problema, od kojih mnogi nisu itljivi. uva se u Moskovskom muzeju.

KAKO SU RAUNALI STARI EGIPANI?

Stari Egipani imali su razvijeni decimalni sistem i svoje oznake za brojeve: Hijeroglifskim znacima se pisalo po kamenu kako s leva na desno, tako i obrnuto, a ponekad i odozgor prema dolje. Razliito pisanje ne stvara probleme kod itanja bojeva jer egipatski nain pisanja brojeva nije pozicijski. Hijeratiki su 6

znaci uvedeni za brzo pisanje po papirusu, drvu ili po lonariji. Osim navedenih, upotrebljavali su se povremeno i neki posebni znakovi za brojeve koji nisu dekadne jedinice. Npr. za broj dva crtali bi se govei rogovi, za broj pet morska zvezda, a ljudska glava bila je i oznaka za broj sedam (7 otvora). Evo nekoliko primera zapisa nekih brojeva: Koristili su brojevni sistem s bazom 10, a jedna od glavnih razlika izmeu hijeratikih brojeva i naeg brojevnog sistema jeste da hijeratiki brojevi nisu bili pisani u sistemu mesnih vrednosti, tako da su poznate mogle biti pisane bilo kojim redosledom. Hijeratiki je sistem adicijski sistem. Vidimo da se, recimo, broj 249 zapisuje kao 249 = 2 100 + 4 10 + 9, pa u zapisu imaju dva znaka za 100, etiri znaka za 10 i devet znakova za 1. Egipatski brojevni sistem nije bio pogodan za raunanje, ali je trgovina zahtevala sabiranje, oduzimanje, mnoenje, deljenje te rad s razlomcima.

SABIRANJE I ODUZIMANJE
SABIRANJE
Sabiralo se skupljanjem istih simbola zajedno i pretvaranjem njih 10 u jedan simbol :

ODUZIMANJE
Oduzimalo se tako da se odmicao odreeni broj istih simbola. Ovo je znalo biti i komplicirano kad se moralo oduzeti vie simbola nego to ih je bilo prisutno u prikazu. Npr., evo kako bi izraunali 63-38. Od 6 desetica moemo oduzeti 3 desetice, ali moemo ukloniti samo 3 jedinice. Jo nam preostaje 5 jedinica za oduzimanje.

Jedna od preostalih desetica potrebna je da se omogui oduzimanje sledeih 5 jedinica jer : 1 desetica 5 jedinica = 10 jedinica 5 jedinica = 5 jedinica. Taan mehanizam oduzimanja koji su koristili nije sasvim jasan, iako ova ilustracija pokazuje kojim je redosledom pisar mogao provesti oduzimanje.

MNOENJE I DELJENJE
MNOENJE Mnoenje prirodnih brojeva odaje nam da su se sluili i potencijama broja 2. Stari Egipani mnoili su dva broja koristei udvostruavanje brojeva. Pogledajte sliku.

U plavom pravougaoniku prikazan je njihov zapis, a sivi pravougaonik i raun ispred pravougaonika objanjava metodu. Broj su udvostruavali sabirajuci ga samog sa sobom, dakle samo su zapisali brojeve jedan ispred drugoga i pretvorili svakih 10 istih simbola. Kako nisu imali razvijen pozicijski zapis brojeva, moramo starim Egipanima p riznati veliku spretnost i ekonominost u raunanju.

DELJENJE Deljenje u starih Egipana zahtijevalo je koritenje mnoenja i vrlo esto upotrebu razlomaka. Pogledajmo prvo primer deljenja kad je rezultat ceo broj.

Razmiljanje je sledee:

125 predeljeno s 5 daje isti rezultat kao 5 pomnoeno s ??? = 125 mnoi 5 uzastopno s viekratnicima od 2 sve dok ne dobaje 125 (kao kod mnoenja) zbir crveno oznaenih brojeva u plavom pravougaoniku daje rjeenje.

Ova metoda temelji se na jednostavnoj matematikoj injenici koja je bila poznata i egipatskim pisarima, a to je da su mnoenje i deljenje inverzne operacije, tj. ab = c ako i samo ako je c : b = a.

RAZLOMCI
Na poseban su nain oznaavali razlomke, tako specifian da nema slinosti ni s jednom drugom kulturom. Razlomak s broilacom jedan zapisivao se tako da se iznad znaka za imenioc stavio poseban znak sa znaenjem "deo". Svi razlomci pisali su se s jedininim broilacom, a ako to nije bilo mogue, onda su ga prikazivali kao zbir takvih. Kad je pisar morao raunati s razlomcima, bio je suoen s mnogim problemima, uglavnom vezanim za njihovo zapisivanje. Njihove metode zapisivanja nisu im dopu tale da piu jednostavne razlomke kao to su 3/5 ili 15/33 zato to su svi razlomci morali biti prikazani s broilacom 1. Ako to nije bilo mogue, onda se razlomak morao zapisati kao zbir razlomaka s broilacom 1. Razlika u tome je bio razlomak 9

2/3. Razlomci su zapisivani tako da je iznad imenioca stavljen hijeroglif koji je oznaavao "otvorena usta" .Danas pojednostavljeno razlomke s jedinicom u broiocu piemo s kosom crtom iza koje slijedi imenioc, npr. 1/2 zapisujemo kao /2, 1/4 kao /4, dok se razlika, 2/3, pie //3. Stari Egipani verovali su da ih "Rx" simbol, tj. simbol boga Horusa titi od zla. Zato su i u matematiku ugradili simboliku pa su razvili i svojevrstan brojevni sistem koji se koristio za prepisivanje lekova, predelu zemlje ili sjemenja. Razlomke su tvorili tako to su kombinovali pojedine delove simbola oka boga Horusa. Svaki deo imao je razliitu vrednosti. Celokupni simbol oka ima vrednosti 1, a ceo sistem se temelji na predeli na polovice. Pola od 1 je 1/2, pola od 1/2 je 1/4, itd. sve do 1/64. Npr., da bismo prikazali razlomak 5/8, kombinujemo razlomke 1/8 i 1/2.

GEOMETRIJA

Posmatramo li fantastine graevine koje su stari Egipani ostavili u prilog svetskoj batini, ne moemo a da se ne zapitamo koliko su dobro imali razvijenu geometriju, stereometriju i sve ono to im je bilo potrebno za izgradnju piramida i hramova. Znamo da su znali raunati nagib piramide, obim krnje piramide te obim piramide. Raunali su povrinu trougla kao 1/2 mnozenjem dveju kraih stranica (to vredi samo za pravouglan trougao); malena odstupanja nisu im znaila previe. Znali su izraunati i povrinu pravougaonika kao proizvod duzina njegovih stranica. Ono to jeste fascinantno, a pronaeno je u Ahmesovom papirusu, je kako su raunali povrinu kruga:

pretpostavimo da krug ima dijametar od 9 kheta (khet je jedinica za duljinu), uzmi 1/9 dijametra, dakle 1, ostatak je 8, pomnoi 8 sa 8, dobaje 64 i to je povrina!

Kad bismo to zapisali savremenim matematikim jezikom, P = (8/9 x dijametar)2, i usporedili rezultat s egzaktnom formulom za izraunavanje povri ne kruga, , dobali bismo zanimljiv rezultat, stari Egipani su gotovo 1000 godina pre stvarnog otkria broja znali njegovu priblinu vrednovek Naime, po njihovim raunima bi iznosio priblino 3.1605!

10

Evo i naina na koji se moe dobati formula slina egipatskoj za povrinu kruga. Uporeujemo krug s kvadratom:

precnik kruga je 9, dakle, opii mu kvadrat stranice duljine 9 predeli svaku stranicu kvadrata na treine formiraj osmougao kao na slici povrina dobavenog osmougla priblino je jednaka povrini kruga povrina osmougla jednaka je povrini kvadrata umanjena za dva mala kvadrata sainjena od 4 "odrezana" trougla

ALGEBRA
Staroegipatska algebra bila je retorika, problemi i reenja dani su reima. Znali su reavati jednacine prvog stepena s tim da su obavezno provodili analizu i sintezu pri reavanju, tj. svako reenje su uvrtavali u poetni problem da se uvere da to uistinu i jeste pravo reenje. Stari Egipani nisu poznavali oznake za mnoenje, deljenje, jednakost, drugi koren, decimalnu taku, nisu ak ni znali za "obini" razlomak p/q, nisu se pitali zato neto funkcionise, nisu traili univerzalnu istinu formulisanu simbolima koji bi jasno i logiki pokazali njihov misaoni proces. Ali su se zato koristili i sedmeropoznatastim brojevima, imali su neku udnu meavinu jednostavnosti i udne komplikovanosti u svojim raunima, ali taj se koncept pokazuje kao potpuno jedinstvena i zatvorena celina. Zato se moe rei da je egipatska matematika jedini sauvani isti primerak raunske tehnike koja je bila vrlo razvijena, koja u itavom svom razvoju nije doivela nikakav bitni diskontinuitet, ve se u potpunosti temelji na osnovi raunanja - na brojenju i pojmu razlomka.

MATEMATIKA DREVNE KINE

11

Obino kada se govori o matematici Istone Azije tada se u obzir uzimaju doprinosi Kine, Koreje i Japana kao jedne velike celine. Matematiari ovih zemalja smatrani su delom jedne velike zajednice koja je pisala kineskim znakovima te je kao takva bila izdvojena od drugih civilizacija koje nisu bile upoznate s tim znakovima. Kina je ostatku sveta postala poznata tek zahvaljujui Marku Polu, te raznim drugim misionarima (isusovci) koji su putujui svetom i trgujui doli u kontakt s kineskom civilizacijom i matematikom. Najstariji sauvani matematiki tekstovi potjeu tek iz doba oko 200. pre nove ere, no to je posljedica spaljivanja svih knjiga godine 213. pre nove ere po naredbi vladajueg tiranina. O Kini se moe nai mnogo zanimljivosti, ali moda je vano spomenuti da je Kina trea zemlja po veliini u svetu te i najmnogoljudnija zemlja sveta. Kineska kulturna tradicija je jedna od najstarijih u svetu. Pri tome, ako se gledaju sami zaeci kulture na tom predruju, ona nije starija od nekih drugih kultura npr. sumerskih i egipatskih, ali ono to je naroito zanimljivo je to da se Kineska kultura neprekidno i kontinuirano razvijala mnoga vekova, vekova u kojima su razne druge kulture i civilizacije ve odavno nestale. Stoga moemo zakljuiti da po kontinuitetu trajanja nema nijedne druge kulture u svetu koja bi se mogla uporediti s kineskom.

Kineska dostignua
1. 2. 3. 4. 5. 6. prvi su proizveli papir otkrili su barut proizveli su prvi kompas otkrili su masinu pomou pominih znakova (mnogo pre Gutemberga) seizmograf lanani visei most . . . itd.

Osim tih ostvarenja, Kinezi su jako poznati i po svom graditeljstvu npr. Zabranjeni grad koji je nekadanja carska palata dinastije Ming i Ching je jedan od najvanijih spomenika arhitekture svih vremena. Tu je i Veliki kineski zid koji je jedina graevinana Zemlji napravljena ljudskom rukom, a koja je vidljiva golim okom s Meseca..

POECI RAZVOJA MATEMATIKE

12

Ne zna se tono kada se u Kini poela razvijati matematika, ali pretpostavlja se da je to bilo u 3. veku pre Hrista. Prema starim kronikama uti car Huang Ti (vladao Kinom u 27.veku pre nove ere) dao je naredbe svojim predanicima tj. zadao im je zadatke ta moraju istraivati. Tako je trima naucnicima dao zadatak da proriu pomou Sunca, Meseca i zvezda. etvrtom naucniku dao je zadatak da stvori muzicke note, petom naucniku Tai Naou naredeo je da konstruise seksagezimalni sistem (Chia Tsu), esti naucnik Li Skouu dobio je zadatak da izgradi brojeve i umjetnost aritmetike, a poslednji sedmi naucnik dobio je zadatak da regulise svih tih est vetina te razradi kalendar. Koristili su se seksagezimalno heksagezimanim sistemom. To je najstariji kineski sistem numeracije. Baza mu je broj 60, a funkcioniseo je tako da su se brojevi od jedan do ezdeset tvorili kombinovanjem elemenata jednog desetolanog i jednog dvanaestolanog ciklusa. Taj su sistem koristili za brojanje dana i godina. Naucnici su kasnije ustvrdili da su poeci matematike u Kini imali srodnosti s poecima razvoja matematike u staroj Mezopotamiji i vjeruje se da su ne neki nain povezani. Prvi dokazi matematike aktivnosti u Kini pronaeni su u obliku numerikih simbola zapisanih na tankim kostima stoke i drugih ivotinja, a procenjeni su da potiu iz 14.pre nove ere

LEGENDA O LO SHU
Budui da nema drugih konkretnih pisanih dokaza, sve se oslanja na jednu legendu koja govori kako su Kinezi doli na ideju da stvore sistem brojeva i istraivanja koje je dovelo do razvoja matematike: Prema legendi, kralj Yu je primio dva boanska dara. Prvi dar je primio od boanske Kornjae dok je prelazio utu reku. Na Kornjainim leima je bila zacrtana jedna figura, odnosno, dijagram zvan Lo shu, za koji se vjeruje da sadri osnove kineske matematike. Drugi dar, odnosno figuru, primio je od boanskog konjonogog Zmaja kojem su kopita ostavljala tragove u blatu.

Izrazi li se Lo Shu brojevima (na slici levo koliko na pojedinom mjesteu ima u skupinu povezanih toaka) dobava se taj magini kvadrat sa svojstvom da je zbir brojeva u bilo kojem njegovom retku, stupcu ili po dijagonalama jednak 15 ( na slici desno). Taj prvi dijagram, Lo - Shu, kasnije nazvan arobni kvadrat doveo je do razvoja dualistike teorije Yina i Yanga, odnosno do dualistikog razvoja brojeva. Yang predstavlja neparne brojeve (1, 3, 5, 7, 9, 11...).

13

Yin predstavlja parne brojeve (2, 4, 6, 8, 10...) Kasnije su Kinezi uz parne i neparne brojeve usvojili koncept nule. Znak za nulu je dugo vremena nepoznat. U osmom se veku nula oznaava takom, a krug ili kvadrat kao simboli za nulu se pojavljuju tek u 13. veku.

KINESKI BROJEVI
U Kini su ljudi, kao i u veini drugih zemalja, najpre raunali na prste, a ve u 2. veku pre nove ere u Kini su imali simbole za brojeve, a oni su prikazani u tablici:

2000.god. pre nove ere

Kasnije se u Kini raunalo pomou tapia (od bambusa, slonove kosti ili metala). Svi tapii su bili jednake veliine, a trgovci i su ih najee nosili stalno sa sobom u torbi. Brojevi od 1 - 5 bili su prikazivani kao horizontalne crtice, odnosno kao polegnuti bambusovi tapii, brojevi od 6 9 su prikazivani kao jedan vertikalni tapi te kombinacija od nekoliko horizontalnih tapia.

400.god pre nove ere

Nakon uvoenja negativnih brojeva, tapii za raunanje su se izraivali u dve boje crveni za pozitivne i crni za negativne brojeve. Mnogo kasnije, tek u 16. stoljeu e se pojaviti abakus. Abakus je pretea dananjih kalkulatora, a sastojao se od drvenog okvira i niza ica po kojima su se mogli pomerati kamenii. On se koristio do usvajanja arapskih brojeva, a zanimljivo je to da se ponegde u Kini trgovci jo uvek njime slue.

14

Kineski Abakus

S vremenom kinesko se pismo malo promenilo i oblikovalo. U sl edeoj tablici moemo videti savremene kineske znakove za brojeve. Isti zapis brojeva moe se nai i u Japanu i Koreji.

savremeni kinesko-japansko-korejski brojevi

Razlomci su se pojavili u upotrebi gotovo istovremeno s prirodnim brojevima. Osnovne raunske operacije izvodile su se slino kao i danas, s tim da su mnoenje i deljenje objanjavali na konkretnim primerima. Dalje se matematika razvijala iz skupa algoritama za raunanje i metoda za reavanje praktinih zadataka.

NAJVANIJA DOSTIGNUA
Kao i indijska, kineska matematika nije deduktivnog tipa, nego orjentisana na nalaenje algoritama za rjeavanje konkretnih zadataka. Mnoga od otkria i postignua u matematici Kineza ouvana su u nekoliko starih i veoma vanih knjiga pisanih u periodu od 1. do 13.vek Dela: Knjiga o menama (I Ching) - jedna od najstarijih ouvanih knjiga. Koristila se za proricanje i gatanje. Sadri elemente binarne notacije brojeva. Sveta knjiga o aritmetici (Chou Pei) - nastajala je u periodu od 2. 12. veka. Sadri predatke, tvrdnje, razgovore i rasprave o matematici, filozofiji, numerologiji, astronomiji ...U toj knjizi se prvi put spominje tekst koji na indirektan nain govori o Aritmetika u devet knjiga ( Chiu Chang Suan Shu ) - je najstariji matematiki tekvek Njen autor je Chang Tsang. U toj je knjizi niz od 246 zadataka s reenjima namenjenih meraima, inenjerima, inovnicima i trgovcima. U svakoj od knjiga raspravlja se o jednom matematikom problemu: 1. daje se postupak izraunavanja povrine trougla, etverouglakruga, krunog odseka i iseka. Obrauju se i razlomci; date su korektne metode za njihovo sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje 2. obrauje se kamatni raun 15

3. govori o produenim razmerama 4. obrauje se vaenje drugog i treeg korena, te priblini proraun opsega kruga date povrine i precnika kugle datog obima 5. ui se kako se rauna obim prizme, piramide, valjka, prikraene (krnje) piramide 6. obrauje se ono to bismo zvali raunom smese 7. obrauju se problemi sistema od dveju jednacina sa dve nepoznate 8. ispituju se problemi to vode na sistem od vie linearnih jednacina sa vise nepoznatih 9. reava se pravougaoni trougao pomou Pitagorine teoremae,neke oblike kvadratne jednacine

MATEMATIARI DREVNE KINE

Zhang Qiu-Jian (5. vek) razvija ideje prethodnika i donosi nove matematike probleme o nizovima brojeva, jednacinama vieg reda i teoriji brojeva. Dao je formulu za sumu aritmetikog niza. Tsu Chung chih (430 201) za tanu vrednost broja uzima vrednosti , to daje est tanih decimalnih mesta (ista vrednosti u Europi se pojavljuje tek 1600.god, odnosno vek kasnije). Quin Jiu - Shao (1202 -1261) - reava sisteme kongruencija, a posmatra i algebarske jedncine, povrine geometrijskih likova i sisteme linearnih jednacina.Traio je i reenja jednadbi metodom koju nazivamo Hornerova (William Horner, 1819.), iako je u Kini bila poznata 500 godina ranije. Chu Shih - kieh (1270 - 1330.) - napisao je dva vana teksta: Uvod u matematiku za poetnike i Dragoceno ogledalo etiri elementa (1303.) koje je vrhunac kineske matematike i nakon njega duze vremena nema napretka u matematici. Sadri metodu transformacija za reavanje jednacina, koju koristi do stepena 14, te Pascalov trougao binomnih koeficijenata, koji je u Kini poznat etiri veka pre no to ga je Pascal otkrio.

16

STAROINDIJSKA MATEMATIKA

Matematika nije nezavisna od ljudi koji je stvaraju. Staroindijska matematika bila je preteno aritmetiko-algebarski orjentisana, za razliku od starogrke matematike koja je bila preteno geometrijski orjentisana. Naravno, Grka matematika nije bila iskljuivo geometrija, niti je staroindijska matematike bila bez geometrije; re je samo o usmerenju koje je dominiralo. U staroindijskoj literaturi nema velikih dela iskljuivo posveenih matematici; matematika je prisutna tek kao deo, kao pojedinano poglavlje u astronomskim ili astrolokim delima.

POECI RAZVOJA MATEMATIKE

Uvoenje posebnih znakova za brojeve od nula do devet u staroindijskom dekadnom sistemu, donosi bitan napredak staroindijske matematike. Ti znakovi za brojeve vrlo su slini naima, dakako zbog toga to su nai znakovi i sami nastali od indijskih uz modifikacije do kojih je dolo njihovim prenosom to ga Europa zahvaljuje Arapima. Pozicioni sistem ve su ranije koristili Vavilonci i upotrebljavali i za oznaavanje razlomka, a ne samo celih brojeva. Stari su Indijci pozicioni sistem pisanja brojeva upotrebljavali samo za cele brojeve, a ne i za razlomke. Otkrie nule kod Indijaca novijeg je datuma nego vavilonsko (nije iskljueno da je moda bilo i pred njegovim uticajem). Kao to je ve spomenuto, bitan napredak staroindijske matematike bilo je uvoenje znakova za brojeve. Vavilonci takav zapis brojeva nisu imali u svome heksagezimalnom sistemu, ve su brojevi od jedan do pedeset i devet ispisivali aditivno znacima za deseticu i jedinicu. Najstariji zapisi koji su nam sauvani, a sadre rane oblike indijskih cifara nalaze se na kamenim stubovima to ih je u svakom znaajnom gradu stare Indije dao predii vladar Maurya-carstva, kralj Asoka, sredinom 3. veka pre nove ere. Indijsko otkrie nule, ukoliko je uopstenezavisno od vavilonskog, bilo je usko povezano sa indijskom filozofijom i religijom. Svakako je znak za nulu Indijcima omoguio spretnije raunanje. Vie nije bila potrebna raunska ploa sa stupcima ili poljima, gde je prazno polje znailo nita i bilo bez posebnog znaka.

17

KAKO SU RAUNALI?

Na primeru emo ilustrovati kako su stari Indijci na raunskim ploama predijeljenim na polja obavljali mnoenje,ispisujui i briui brojeve n a pesku kojim bi posipali plou. Ako je trebalo, recimo, pomnoiti 415 sa 327 ispisali bi te brojeve u glavni redak i stub raunske ploe. U svako dijagonalom predeljeno polje ispisali bi zatim parcijalni proizvod odgovarajuih poznatih, npr. u tree polje prvog reda ispisali bi poznate jedan i pet, jer je pet puta tri jednako petnaevek Kada su tako sva polja bila ispunjena (znak za nulu tu nije potreban jer ga moe nadom estiti prazno polje). Sabirali su brojeve po dijagonalnim prugama poevi od donjega desnog ugla (uz prenos u dalju prugu ulevo eventualnih desetica kao i pri naem mnoenju).

Matematike zadatke su stari Indijci esto zaodevali u pesniko ruho: Jedna petina nekog roja pela spustila se na cvet Kadambe, a jedna treina na cvet Silindhe. Trostruka razlika tih brojeva odletela je do cvetova Uglova. Preostala je jo jedna pela, lebdei u vazduhu amo- tamo, podjednako privuena draesnim mirisom jasmina i pandama. Reci mi, divna eno, koliko je pela bilo u roju?

Metoda staroindijskog reavanja aritmetiko-algebarskih problema esto je bila inverzija, u smislu da se traeni broj konano dobija nizom postupaka koji se provode redom suprotno predacima to su o njima dani.

18

Poevi od rezultata prema traenom broju, svaka se operacija zameni suprotnom (sabiranje sa oduzimanjem, ..).

LITERATURA
1. Stefan Barker, Filozofija matematike Beograd, 1973. 2. Mirko Deji Tajni svet matematike Nolit, Beograd, 1990. 3. Vladimir Devid Matematika kroz kulture i epohe kolska knjiga, Zagreb, 1979. 4. Lanselot Hogben Stvaranje matematike Vuk Karadi, Beograd, 1972. 5. Mala enciklopedija PROSVETA Prosveta, Beograd, 1972. 6. http://www.matf.bg.ac.yu/~zlucic/zlucic.html

19