STRUKTURA NAUNOG ISTRAIVANJA

KADA SE ISTRAIVANJA (NE) RADE

Kada unapred znate odgovor Kada je odgovor irelevantan (nauno ili praktino) Kada niste sigurni ta alite da znate Kada ne raspolaete svim neophodnim resursima (finansijskim, kadrovskim, tehnikim ...)

ISTRAIVANJE ZAOKRUEN PROCES

CILJEVI (OPTI I POSEBNI) METOD TEHNIKE PRAVILA I PROCEDURE PROCES REZULTATI (UPOTREBA) IZVETAVANJE

ZAARANI KRUG
Istraivaki problem (pitanje) Izvetavanje Konceptualni okvir Operacionalni pojmovi

Analiza podataka

Hipoteze

Procesuiranje podataka

Metod Prikupljanje podataka

Obrazovanje, Reforma, Procena efekata Ciljevi reforme obrazovnog osnovnog sistema, obrazovanja Izvetavanje Instrumenti i mere, Kvaliteti pojeindca, kolski kurikulumi, Posebna znanja i vetine

Statistika obrada

Procena efekata u hipotetikom obliku

Unoenje podataka u datoteku

Anketa Profesori, Uenici, Roditelji

EPISTEMOLOKI KRITERIJUMI

Objektivnost Sistematinost Preciznost Pouzdanost Proverljivost Opovrgljivost

Svrha istraivanja

Explorativno istraivanje upoznavanje sa problemom, utvrivanje osnovnih socijalnih artefakata, odgovor na pitanje ta? Deskriptivno istraivanje opis problema, pojava, ili karakteristika populacije, odgovor na pitanje koliko ili kako? Eksplanatorno istraivanje davanje objanjenja, odgovor na pitanje zato?

Cilj istraivanja - definisanje problema

U strukturi naunog istraivanja jedan od kljunih poetnih postupaka jeste jasno i precizno definisanje problema samog istraivanja. Istraivanje ne moe da postoji ukoliko se jasno i precizno ne definie istraivaki problem ili istraivako pitanje. Definisanje istraivakog pitanja podrazumeva izvesni redukcionizam u pristupu, ili drugim reima, da bi se dolo do jasnog i preciznog pitanja, potrebno je da se izvesna relacija izmeu fenomena oisti od svih elemenata koje u stvarnosti proizvode sveukupnu konstelaciju drutvenih pojava i odnosa o kojima je re. Ovaj redukcionizam se bazira na analitikom pristupu, a sama analitika je prevashodno odreena bilo teorijskim, bilo empirijskim bilo praktinim razlozima. Osnovna pravila za formulisanje jasnog i preciznog istraivakog pitanja su:

I pravilo
Izaberite jedno, pre nego li vie ili nekoliko istraivakih pitanja - Jednim istraivanjem se ne moe saznati sve. Neretko, u praksi drutvenih istraivanja radoznalost istraivaa dovodi do toga da jedno istraivanje pokuava da obuhvati itav spektar razliitih tema postavljajui veliki broj istraivakih pitanja. Upravo zbog ovakvog pristupe, istraivanje koje pokuava da bude sveobuhvatno u krajnjem ishodu niti je u stanju da ponudi jasne odgovore na veliki broj pitanja, niti na bilo koje pojedinano pitanje ne daje jasan i nedvosmislen odgovor. Osnovna metodoloka preporuka, u tom smislu, jeste da je bolje da jasno i do kraja saznamo jednu stvar nego da saznamo po malo o velikom broju pitanja. Prema tome, u procesu drutvenog istraivanja veoma je vano da se napravi izbor i da samo istraivanje jasno odredi sebi za cilj da odgovori na jedno, pre nego li na vie pitanja.

II pravilo

Svako istraivako pitanje mora da se posmatra iz sledeih uglova:

Konceptualna validnost Teorijska relevantnost Praktina relevantnost Empirijska validnost

III pravilo

Jasnost i razgovetnost Istraivako pitanje mora biti kristalno jasno. U definisanju samog pitanja mora nam biti sasvim jasno ta je to to mi elimo da saznamo u istraivakom procesu. Nejasna pitanja e znaajno oteati izbor metoda i istraivaku proceduru, i jednako, odgovor koji se dobija na taj nain bie nejasan i/ili dvosmislen, a to je neto to se svakako eli izbei. Samo precizno i jasno definisano pitanje, koje na nedvosmislen nain uspostavlja vezu izmeu elemenata koji ine klasu pojava moe nakon valjano sprovedenog istraivakog postupka da nam da jasne i nedvosmislene odgovore.

IV pravilo

Mogunost operacionalizacije - Valjano postavljeno istraivako pitanje mora biti mogue operacionalizovati, tj. prevesti na jezik indikatora. Proces operacionalizacije predstavlja uspostavljanje nune veze izmeu pojmova i stvarnosti u kome se jasno utvruju empirijski nosioci znaenja. Prema tome, u samom procesu formiranja istraivakog pitanja mora se voditi rauna da samo pitanje sadri pojmove koje je mogue operacionalizovati jer bez ovog postupka nije mogue ui u stvarnost i sprovesti istraivaku proceduru u skladu sa strogim naunim i epistemolokim standardima.

V pravilo

Utvrditi mogue odgovore - Pre nego li krenemo u proces istraivanja, moramo na spekulativan nain da predvidimo mogue odgovore na postavljeno istraivako pitanje. Na ovaj nain mi ne iskljuujemo svaki mogui odgovor, ve jednostavno odreujemo jedan skup moguih odgovora koji nam ukazuju da li je samo istraivako pitanje jasno postavljeno. Ukoliko u ovom procesu spekulisanja moguih odgovora, nismo zadovoljni sa eventualnim nalazimo istraivanja, tj. ukoliko sami ad hoc odgovori ne nude ono to nam je bio cilj, onda moramo da preispitamo samo istraivako pitanje i postavimo neko koje e nam sa ovog stanovita apriori dati zadovoljavajue odgovore.

VI pravilo

Imati u vidu mogue metode Na isto istraivako pitanje moe se dati odgovor koristei razliite metode. Nekada se pak na postavljeno istraivako pitanje moe odgovoriti primenom samo jedne metode, jer pitanje imanentno zahteva primenu odreenog istraivakog postupka. Sa ovog stanovita vano je razmiljati o samoj metodi istraivanja u procesu postavljanja istraivakog pitanja. Ovo je vano, naime, zato to u stvarnosti (zbog trokova, ili administracije ili praktinih prepreka itd.) neke metode i istraivake postupke koje te metode podrazumevaju nije mogue realizovati. Prema tome, istraivako pitanje se neretko mora usklaivati sa realnim istraivakim mogunostima nosioca istraivanja (pojedinca ili organizacije), te se samo pitanje mora redefinisati na nain da se primenjuje odreena istraivaka metoda.

Primeri dobrih i loih istraivakih pitanja

Ispitivanje miljenja, ocena i stavova o aktuelnim nastavnim planovima i programima obrazovanja u Crnoj Gori? Procena efekata reformi osnovnog obrazovanja u Crnoj Gori? Da li postoje socio-ekonomske razlike u crnogorskom drutvu? U kojoj meri postoje socio-ekonomske razlike izmeu razliitih drutvenih slojeva u Crnoj Gori? Da li je Crna Gora demokratski i politiki zrelo drutvo? U kom stepenu je demokratija u Crnoj Gori razvijena? Da li ekonomski progres jaa demokratiju u drutvu? Da li rast drutvenog proizvoda i ivotnog standarda pozitivno deluje na jaanje demokratskih institucija?

Unoenje reda - Konceptualni okvir istraivanja

Definisanje kljunih pojmova Odreivanje dimenzije pojmova Identifikacija materjalnih nosioca znaenja (indikatora) Definisanje

Realne definicije Nominalne definicije Operacionalne definicije

Kreiranje konceptualnog reda

Izbor metode istraivanja

Anketno istraivanje Individualni intervjui Grupni intervju Analiza sadraja Istoriografski metod Komparativna metoda Eksperiment Analiza sluaja

Odreivanje analitike jedinice

Individue Pojedinci su u drutvenim naukama najee analitike jedinice. Ovo zato to sve drutvene nauke na jedan ili drugi nain pokuavaju da razumeju ljudsko ponaanje, a pnaanje je po definiciji vezano za pojedince. Grupe - Drutvene grupe su takoe veoma esto analitike jedinice u drutvenim istraivanjima. Organizacije Neretko, analitike jedinice u drutvenim istraivanjima jesu organizacije ili institucije. Tako npr. predmet drutvenog istraivanja mogu biti mala i srednja preduzea, a mi za cilj moemo imati da utvrdimo oblike organizacije, interakciju i socijalnu mreu koja postoji unutar organizacije, neformalne drutvene grupe itd. Socijalni artefakti - Analitike jedinice u drutvenim istraivanjima mogu biti proizvodi ljudi ili njihovo ponaanje. Ovaj tip drutvenih pojava naziva se socijalnim artefaktima. Socijalni arefakti ukljuuju i razliite predmete kao to su knjige, pisma, slike, automobili, zgrade, nauna dostignua itd.

Uzorak i izbor finalnih jedinica

Nakon precizne identifikacije analitike jedinice, osnovni zadatak jeste da se odredi uzorak ili u irem smislu da se napravi izbor finalnih jedinica koje reprezentuju analitike jedinice. Uzorak predstavlja metodoloki specifian nain da se izvri izbor finalnih jedinica koji reprezentuju itavu populaciju. U praksi postoji itav niz razliitih uzoraka kao i itav niz razliitih procedura uzorkovanja a ovo u zavisnosti od problema samog istraivanja. Osnovni kriterijum koji uzorak mora da ispuni jeste da on mora da poseduje sve kljune karakteristike koje poseduje populacija (reprezentativnost). No, finalne jedinice mogu da se biraju i drugaijim pristupom a ne metodom uzorkovanja. Tako npr. ako se opredelimo za analizu sluaja kao metod, izbor sluaja se bazira na nekim kriterijumima koji su najadekvatniji za proces istraivanja. Najee, ciljano se bira onaj sluaj koji na najbolji nain pokazuje obrazac ili vezu izmeu drutvenih pojava koje su predmet naeg interesovanja.

Priprema instrumenata istraivanja

Da bi realizovali istraivanje potrebni su nam odreeni instrumenti. Pod instrumetnima podrazumevamo metodoloki osmiljena sredstva koja nam omoguuju da sistematski prikupimo podatke u skladu sa istraivakim zadacima i ciljevima. Razliite istraivake metode imaju razliite instrumente. U anketnom istraivanju kao instrument se koristi anketa. U intervjuima se koriste razliiti tipovi intervjua: struktuirani, polustruktuirani, nestruktuirani intervju. Svaki instrument u osnovi ima tri sastavna alementa: tehnike elemente, naime, svaki instrument predstavlja i svojevrsnu teniku istraivanja saznajne elemente, naime, svaki instrument mora da iscrpi istraivaki problem organizacione elemente, naime, za realizaciju svakog instrumenta potrebno je reiti niz organizacionih, kadrovskih, administrativnih i drugih pitanja

Prikupljanje podataka

Nakon pripreme instrumenta istraivanja sledi faza prikupljanja podataka. U ovooj fati se od stvarnosti uzima ono to je analitiki odreeno kao predmet naunog interesovanja, i u taj proces mora da se realizuje u skladu sa odreenim principima i pravilima kako bi se ispotovali svi epistemoloki kriterijumi. Proces prikupljnja podataka je neobino vana faza u istraivakoj proceduri, jer ukoliko sa terena ne dobijemo dobre podatke, itav posao koji smo obavili pre toga, kao i itava potanja analize podataka nee imati naroitog smisla. Zato se ovoj fazi istraivanja mora posvetiti posebna panja i metodoloki oprez. Za svaku od metoda postoji itav niz preventivnih mera kao i mera kontrole koje istraiva mora da ukljui kako bi doao do podataka koji su validni i verodostojni.

Analiza podataka
Nakon to se podaci prikupe, sledi proces analize podataka. U ovom postupku se zavisno od metode i prirode podataka koristi itav niz, neretko i sloenih, tehnika koja nam daju odgovore na postavljena pitanja. Proces analize podataka najee podrazumeva: kategorizaciju i klasifikaciju empirijskog materjala komparaciju prikupljenih informacija po razliitim kriterijumima proveravanje i presitpitivanje hipoteze/a utvrivanje veze i odnosa izmeu elemenata/pojava Testiranje i proveru moguih konkluzija

Izvoenje zakljuaka i prikazivanje rezultata istraivanja

-

Zakljuci moraju biti: Jasni i precizni Logiki opravdani i konzistentni Empirijski potkrepljeni Teorijski relevantni Prezentacija podataka mora da na to bolji nain da prikae rezultate istraivanja

Struktura istraivanja - shema

Konceptualni okvir pojmovi pojmovi pojmovi

Istraivako pitanje (problem) Operacionalizacija (pronalaenje indikatora) Instrument

Prikupljanje i analiza podataka Izvoenje konkluzija i davanje odgovora na postavljeno istraivako pitanje