Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
90Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Menice

Menice

Ratings: (0)|Views: 19,476 |Likes:
Published by vikica25

More info:

Published by: vikica25 on Sep 22, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/11/2013

pdf

text

original

 
Za seminarski u potpunosti koriscena knjigaPoslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković
II. NOVČANE HARTIJE OD VREDNOSTI - MENICA
1. POSTANAK, ULOGA I RAZVOJ MENICE 
Menica se pojavila tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednihtrgovačkih gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem Đenove, Firence, Venecije i drugihgradova u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje
sredstvo razmene novca
i potome je ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, pote od reči cambiare, štoznači:menjati).Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaćanja, a kasnije, onapostaje i kreditno sredstvo. To je slučaj, kad kupac nije u mogućnosti da odmah platinabavljenu robu već bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci.Na ovaj način, kupac je odlagao plaćanje, tj.dobijao je višemesečni kredit.Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo do i promene uloge menice, pretvorila i u sredstvoza odlaganje plaćanja (u vidu kredita). Kasnije je menično pismo izgubilo svaku vezu saosnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od vrednosti, kod koje senije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom.Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude ispisana jednimrukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću cirkulaciju usvajanjem tzv.teorije propuštanja, što je usavremenom meničnom pravu dovelo i do izdavanja tzv. "blankomenice" gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno da je na menicu stavljen potpisdužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale neophodne menične elemente.Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj ipropisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da određenom licu ili po njegovoj naredbi,pa čak i da sam (sopstvena menica), isplati označenu sumu novca ili će tu sumu da isplati licuna koje izdavalac menicu vuče (trasirana menica) i to u određenom mestu i u određenovreme. Iz toga proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili nekotreće lice (trasat).
2.
VRSTE MENICE 
Postoje dve vrste menica
: 1)
trasirana i 
2)
 stopstvena menica.Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom
 ,
podrazumeva se takva vrsta menice kodkoje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti meniceisplati trećem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog trećeg lica novčanu svotu koja jeoznačena u menici. Ista je dobila naziv od latinske reči trahere, što znači "vući" i zato se onanaziva i trata menicom.
Pod sopstvenom (solo) menicom
 ,
podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njenizdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu novčanu svotu u meničnoj ispravi. Kodsopstvene, solo menice trasat ne postoji, pa i nema naloga trećem licu za isplatu meničnesvote, već postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice.
Kod trasirane menice
 ,
razlikujemo tri vrste:
 
trasiranu menicu po sopstvenoj naredbi,
redovnu trasiranu menicu
(o kojoj je bilo napred reči
 ) i 
trasiranu sopstvenu menicu.
 
Za seminarski u potpunosti koriscena knjigaPoslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković-------------------------------------------------------------
Trasirana menica po sopstvenoj naredbi 
 ,
karakteristična je po tome što izdavalac meniceodređuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice, odnosno izdaje menicu u sopstvenukorist.
Trasirana sopstvena menica
 
odlikuje se time što trasant (izdavalac) menice označavasamoga sebe kao trasata (isplatioca menične svote). U zapadnim državama, ona se čestokoristi radi boljeg korišćenja bančinih sredstava pa jedna bančina jedinica u nekom mestuvuče ovu menicu u drugu bančinu jedinicu (u drugom ili čak u istom mestu).
Podela menice
s
obzirom na poslove
 
kod kojih se primenjuje i
na njenu ulogu u tim poslovima
 
na:
robnu, poslovnu
i
finansijsku menicu.Robna menica
 
se vrlo često koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste prodavackreditira kupca.
Poslovna menica
 ,
ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod drugihugovora u prometu robe i usluga.
Finansijska menica
 
se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane poverioca, kodmnogih ugovora u robnom i platnom prometu.
Podela menica
u
vezi sa formom menične isprave
 ,
pa se sa toga aspekta može izvršitipodela menica na:
 pune ili potpune
i
 
blanko ili bjanko menice.Potpuna ili puna menica
 
 je ona menica koja već u momentu njenog izdavanja sadrži svebitne menične elemente koji su predviđeni zakonom, a pri tome može sadržati i neke nebitnemenične elemente.
Blanko (bjanko) menica
 
se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanjapopunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj potpis) i na tajnačin ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale bitne menične elemente, prenego što menicu bude koristio protiv meničnog dužnika.
3.
IZVORI MENIČNOG PRAVA
Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meničnog prava razlikujemo:1.međunarodne i2.nacionalne (autonomne) izvore meničnog prava.
Međunarodni izvori meničnog prava
. - Veća
 
upotreba menice u međunarodnom robnomprometu i prometu usluga, dovela je još u XIX. veku do unifikacije (izjednačavanja) i jednoobraznosti meničnih prava.Društvo naroda i Međunarodne trgovinske komore, 1930. godine u Ženevi su usvojene trimeđunarodne konvencije:
Konvencija o jednoobraznom meničnom pravu
, na osnovu koje suzemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale - da svoja nacionalna zakonodavstvausklade sa ovom Konvencijom,
Konvencija za regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji meničhog prava
i
Konvencija o pitanjima taksa u materiji menice
. Sve ove tri konvencije
2
 
Za seminarski u potpunosti koriscena knjigaPoslovno pravo, Prof. dr Miodrag Stanković-------------------------------------------------------------
ratifikovao je veći broj država ali to nije dovelo do punog ujednačavanja meničnog prava jerih, recimo, nije prihvatila SAD.Komisija UN za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) 1971. godine pripremila je
Konvenciju sa jednoobraznim pravilima
za posebnu trgovačku hartiju od vrednosti koja bi bilaod značaja samo u međunarodnim plaćanjima. Međutim, tek 1988. godine usvojena je
Konvencija UN o međunarodnoj trasiranoj i međunarodnoj sopstvenoj menici 
.
 Autonomni (nacionalni) izvori meničnog prava
. - U
 
našoj zemlji se sada primenjujeZakon o menici iz 1946. godine (sa izmenama i dopunama u više navrata), a koji je uradjenna osnovu
 Jednoobraznog meničnog zakona
, odnosno ženevskih konvencija o menici.U izvore našeg meničnog prava, možemo još ubrojati i
 Zakon o hartijama od vrednosti 
,
 Zakon o obligacionim odnosima
,
 Zakon o finansijskom poslovanju
i
 Zakon o tržištunovca i tržištu kapitala
, još i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonskaregulativa, kao na primer, Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i čeka,Pravilnik o protestnim registrima i dr.
4.
PRAVNA PRIRODA MENICE 
U starijoj meničnoj teoriji,
 
postoje tri škole o pravnoj prirodi menice: mediteranska,germanska i anglosaksonska. Donošenjem ženevskih konvencija, razlike između germanske imediteranske škole su znatno otklonjene.
U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice
, postoji više različitih gledišta. Tako pougovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen, Renault smatraju da kod menicepostoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor između trasanta i remitenta, 2) ugovor o mandatuizmeđu trasanta i trasata i 3) cesija potraživanja indosanta i indosatara.
Teorija delegacije
 
zastupa gledte, da prilikom izdavanja menice trasant delegiraremitenta, korisniku svog dužnika (trasata), a to isto radi i svaki indosant kad prenosi menicu.
Teorija stipulacije
 
polazi od toga, da trasant obećava remitentu i kasnijim imaocima meniceda će on isplatiti meničnu svotu ukoliko to ne učini trasat.U pravnoj teoriji, najve je prihveno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice.
Neki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja pravni akt sa nekimosobenostima
. U tom pogledu, mogu se razlikovati dve teorije
:1) teorija jednostranog akta i 
2)
teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora.
Kod teorije jednostranog akta došlo je do nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojegtrenutka jednostrana izjava proizvodi pravno dejstvo, pa se i javljaju dve teorje:
teorijaemisije i teorija kreacije.Po kreacionoj teoriji 
 ,
menična obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac menicestavi svoj potpis na meničnu ispravu, tako da na punovažnost menice ne utiče da li se ona jošnalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. Pristalice ove teorije, su naročitobrojni u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, 1584 gde u takvom slučaju postoji tzv. "indiferentnamenica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao poverilac i kao dužnik.
3

Activity (90)

You've already reviewed this. Edit your review.
Stefan Ilic- Zera added this note
Jel ima neko ko moze da mi odgovori na par pitanja u vezi ovog rada ???
1 thousand reads
1 hundred reads
Tatjana Ivkovic liked this
Milinko Aleksić liked this
Elma Ahmić liked this
Ostojic Vladimir liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->