Kreativnost se obino odnosi na sposobnost generisanja i razvijanja novih ideja. Kreativan proces nije, najee, jednostavan i pravolinijski.

U literaturi se odvijanje kreativnog procesa opisuje kroz sledee faze: 1 podsvesno bavljenje proble!o!, " intuicija, # ko!pletan uvid u proble!, i $ logika for!ulacija ideje. Kreativnost se !o%e poveati pri!eno! nekih od podsvesnih tehnika razvijenih u drugoj polovini && veka. 'jihova upotreba dobija sve vie na znaaju zbog ograniene pri!ene statistikih i kvantifikativnih !etoda u uslovi!a sve vee i vee turbulencije i diskontinuiteta u poslovanju. 'ajpopularnije kreativne tehnike su: ()reinstor!ing* +eng. Brainstorming tehnika i (,elfi*+eng. Delphi !etoda. Breinstorming (Brainstorming) je najpoznatija i najee pri!enjivana grupna tehnika za poveanje kreativnosti u procesu odluivanja. -oreklo kovanice brainstorming je u eng. rei!a brain +!ozak , i storming +oluja, bura , pa bi se !ogla prevesti kao !o%dana oluja, ili u slobodnije! prevodu putanje !aha !ozgu. .va tehnika se sastoji u organizovanju kreativnog sastanka odabrane grupe strunjaka u toku kojeg se vri prikupljanje !iljenja i stavova. /ve ideje su dobrodole, a od uesnika se tra%i slobodno (fantaziranje* u okviru postavljenog proble!a, odnosno zadatka. .snovna pravila )reinstor!ing tehnike su sledea: 1. kritika ideja nije dozvoljena, tj. nijedna ideja nije bes!islena0 ". po%eljan je to vei broj ideja da bi se na taj nain lake iskristalisala prava ideja0 #. od uesnika breinstor!inga oekuje se podsticanje ko!binovanja i unapre1enje2 poboljanje ideje. 3lustrativan je, neto !odifikovan pri!er uspenosti pri!ene breinstor!inga u ko!paniji #4, velikog svetskog proizvo1aa kancelarijske opre!e, ko!pjuterskih disketa, video i audio traka i sl.