Povrede ljudskih prava

U prilikama koje se odnose na ljudska pravau Drugom svetskom ratu u okviru Ujedinjenih nacija postignuti su tako veliki napreci, da za mnoge ljude na svetu ljudska prava danas predstavljaju neto samo po sebi razumljivo. Kad takvi ljudi uju o krenju ljudskih prava od muke i teskobe pomiljaju na trei svet ili na daleke diktature. !e"utim, krenja ljudskih prava nisu ograniena niti na kontinente, niti na odre"ene politike sisteme, drutvene norme ili religije. #otovo da ne postoji dr$ava u kojoj se u toku jedne godine ne desi niti jedno krenje ljudskih prava.

%ta su i kako dolazi do povrede ljudskih prava&

'ledei iseak iz jedne knjige razume povrede ljudskih prava kao zloin nad gra"aninom od strane dr$ave i navodi instrumente koji bi mogli pomoi pri spreavanju ove posebno teke (orme) *+ojam povrede ljudskih prava je nita drugo do ulepani izraz za najte$e zloine koje dr$ava vri nad gra"aninom. +ovrede ljudskih prava kao zloini koji se vre po nalogu, sa odobrenjem, odnosno trpljenjem ili pod zatitom vlade ugro$avaju u najveoj meri unutarnji, kao i vanjski mir svake dr$ave. +okazalo se da je zbog kontrole monopola vlasti dr$ave putem podele vlasti na legislativnu, egzekutivnu i judikativnu kao i putem slobodnih, opih i tajnih izbora koji se periodino ponavljaju stvoren jedan prikladan pravno,dr$avni instrument. Dr$ave u kojima vlada diktatura ne poznaju ovaj instrument, one ba zbog toga povre"uju ljudska prava i predstavljaju generalno jednu opasnost za svetski mir. -ne truju politiku klimu u kojoj ljudska prava i mir imaju slabe anse za ostvarenje.*

Da li su ljudska prava samo jedna lepa ideja?

.ko ve ima toliko krenja ljudskih prava, ukazuje li to onda na to da su institucije zadu$ene da nadgledaju ljudska prava zakazale& -staju li ljudska prava samo jedna lepa ideja& U odbranu odgovornih institucija ovde najpre moramo rei da bi bez njih bilo jo vie sluajeva krenja ljudskih prava i da veina tih

prekraja verovatno nikad ne bi dola na svetlo dana. U/,u i 0/#-s sa kojima U/ sara"uje moramo zahvaliti to uope saznamo o krenjima ljudskih prava. 1o je prvi va$an korak da bi se prekraji spreili. /aravno, ostaje jo mnogo toga da se uradi. !i smo tek na poetku delotvorne i celokupne zatite ljudskih prava. .li, ako pogledamo ta se sve ostvarilo od Drugog svetskog rata 2 dakle, za relativno kratko vreme 2 onda mo$emo optimistiki posmatrati3promatrati budunost. 4judska prava su danas neto vie od puke lepe zamisli i mnogo se radi na tome da to vie ljudi u$iva u njima. +ri tome svemu od odluujueg znaaja je da mi svi delujemo u smislu tog cilja. /a svakom od nas je da potuje ljudska prava i dostojanstvo ljudi koji $ive oko nas, da bismo na taj nain na samom poetku spreili krenje ljudskih prava. 'vako od nas mo$e dati svoj doprinos, u svojoj okolini ili ueem, podr$avanjem ili radom u kampanjama 0/#-s. 5edan pogled na internet stranicu tih organizacija pokazat e 6am kako je to jednostavno. 6isoki komesar Ujedinjenih nacija, Mary Robinson, neumorno ukazuje na to koliko je va$na zatita ljudskih prava) *... toda78s human rights violations are the causes o( tomorro98s con(licts.* 0 #eneralni sekretar Ujedinjenih nacija, Kofi Annan, naglaava) *. United /ations that 9ill not stand up (or human rights is a United /ations that cannot stand up (or itsel(.*