Osnovni elementi demokratske drave (III): Vlada

Vlada i uprava po tradicionalnom razumevanju egzekutiva ubrajaju se u vane elemente drave. Kako treba da izgledaju vlada i uprava u jednoj demokratskoj dravi? O tome se govori u sledeem tekstu.

Vlada i uprava: Instrumenti vlasti

(...) Svuda gde god egzistiraju ljudske zajednice postoji potreba za upravom. !o iskustvima iz istorije ovaj zadatak mogu obavljati ili samo pojedinci ili jedan vrlo mali krug ljudi. Samo tada je mogue da se u okviru zajednice donose odluke i da se raspravlja. Vei gremij kao "to su parlament ili celokupni gra#ani jedne drave moe kontrolisati ove procese te odre#ivati pravila delovanja i pravce odluka ali oni ne mogu zameniti vladu. Vlada je opet sposobna da prona#e re"enja i da vlada samo pod uslovom da se njene odluke ispunjavaju. $ toku porasta drava i porasta dravni% zadataka te komplikovanja pitanja saivota ljudi razvio se jo" jedan dravni aparat podre#en vladi & dravna uprava koja je u me#uvremenu dobila toliko zadataka i toliko na zna'aju da se na egzekutivnom nivou vlada i uprava razlikuju i institucionalno. $ modernim demokratijama zajedni'ki zadaci uprave i vlade su svakodnevnica. $ obe institucije gra#ani sreu dravnu vlast. (storija nam je pokazala zaista razli'ite )orme vlade. *ek u poslednja dva veka uvreilo se mi"ljenje da vlade moraju biti uspostavljane na vremenski ograni'en rok te da podleu kontroli. $ doba apsolutizma kraljevi i knezovi vladali su suvereno bez obveze+obaveze pravdanja svoji% odluka pred svojim potla'enima. ,bog toga se tu govori o autokratskim vladama nasuprot republikanski% i konstitucionalni% kakve poznajemo iz moderni% demokratski% sistema. -astajenjem i ja'anjem parlamenata na mesto .ogom dati% kraljeva i knezova stala je vlada koja je bila odgovorna parlamentu. $ sada"njosti ona nije ni"ta drugo do vladavina vodee veine u parlamentu koja proizilazi iz parlamenta i na taj na'in i zauzima odre#ene procente mesta u vladi. /li 'ak i kada vlada proizilazi iz direktnog izbora naroda kao "to je slu'aj sa ameri'kim sistemom gde vladu predstavlja predsednik ipak se zadrava kontrola od parlamenta tako da ameri'ki predsedni'ki sistem nije ni"ta drugo do varijacija vlade koja je ograni'ena u svojim moima i izabrana samo na odre#eni period. /ko neko sa dobrim razlozima tvrdi da *ip parlamentarne ili predsjedni'ke demokratije predstavlja najatraktivniju )ormu politi'kog vodstva mora ipak priznati da se 'ak i u na"em veku doivljavaju padovi u autokratske )orme vladavine. *o ne vai samo za vojne diktature koje se uvek ponovo pojavljuju kao u slu'aju poljskog !ilsudski u doba izme#u dva svetska rata nego i za nove )orme totalitarni% reima kakvi su se izgradili u nacionalisti'koj -ema'koj i staljinisti'koj 0usiji.

Ovde se 'ak postigao novi nivo autokratske vladavine jer je uz pomo moderni% te%ni'ki% sredstava potpuno uspela centralizacija svi% dravni% instanci i gotovo potpuna manipulacija dru"tvenog ivota. Kontrola dotoka in)ormacija putem aparata dravne bezbednosti ugu"ila je svaki poku"aj nezavisne izgradnje mi"ljenja i volje kod stanovni"tva te prisilila stanovni"tvo na prilago#avanje i pokoravanje. ( danas (...) neki delovi sveta ive pod autokratskim reimima. (...) /li nema sumnje da opozicione snage uvek kao nit vodilju uzimaju sliku politi'kog ure#enja u kojem je vlada izabrana na odre#en period podlona promenama i gde ju je mogue pozvati na odgovornost. Volja 'oveka da sam odre#uje svoju sudbinu te da ima jednakopravnost i socijalnu sigurnost okree se sve vi"e protiv samovolje i apsolutizma "to po demokratskim merilima nisu dozvoljene )orme dravnog ure#enja. ,ato za diktatore vi"e nigde na svetu nema sigurne budunosti kako god da se 'inio jakim nji%ov sistem vladavine. (...) 1emokratsko2konstitutivno politi'ko vodstvo i stru'na uprava deluju svakodnevno jedna sa drugom i jedna pored druge iz 'ega proizilazi prakti'an deo dravne delatnosti i dravne vlasti. Ona dravna vlast odgovorna ja volji naroda i uslovima ivota njeni% gra#ana. *ime dolazi do permanentnog kon)likta izme#u demokratski% impulsa i za%teva za dravnim uslugama. *aj kon)likt mora se stalno re"avati u korist obe strane jer obe pripadaju dravi i obe su pretpostavka za demokratsku zajednicu (...).

Centar za razvoj demokratskog drutva-DEMOS