FRIDRIH NIE

VESELA NAUKA
Preveo s nemakog MILAN TABAKOVI

VESELA NAUKA
LA GAYA SCIENZA

Ja stanujem u svojoj kui, Podraavati ja nikad nikom nisam znao I svakog majstora jo ismevajui Ko nije sebe samog ismejao. Nad svojim kunim vratima

Pesniku i mudracu su sve stvari prijateljske i posveene, svi doivljaji korisni, svi dani svetli, svi ljudi boanski.
Emerson

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

1. Ovoj knjizi moda nije potreban samo predgovor; i, konano ostala bi jo sumnja da li neko, a da nije doiveo neto slino, moe da se predgovorima priblii doivljaju ove knjige. ini se da je napisana jezikom jugovine: u njoj su nadmenost, nemir, protivrenost, aprilsko vreme, pa se isto tako podseamo na zimu, koja dolazi, koja mora doi, a moda je ve dola, kao na pobedu ... Stalno struji zahvalnost, kao da se upravo zbilo ono najneoekivanije, zahvalnost jednog ozdravljenika jer ozdravljenje bee to najneoekivanije. Vesela nauka, to znai saturnalije* jednog duha, koji se strpljivo odupro jednom, uasnom dugom pritisku strpljivo, strogo, hladno, pokazujui se ali bez nade i koga je sada odjednom spopala nada, nada u zdravlje, od opijenosti ozdravljenja. Kakvo je udo to pri tom izlazi na svetlost dana mnogo ega nerazumnog i budalastog, mnogo obe.sne nenosti, ak proerdano na probleme, to imaju bodljikasto krzno, i koji stoga nisu dodirivani, milovani i mamljeni. itava ova knjiga jeste upravo nita drugo do uivanje posle dugog odricanja i nemoi, klicanje od radosti vraene snage, ponovo probuene vere u sutra i prekosutra, izne* Sveanosti rimskog boga Saturna, koje se odravaju 17. 12., docnije 17. 23. 12. kao neka vrsta karnevala. Gospoda i robovi menjaju ulogu. Prim prev.

nadnog oseanja i predoseanja budunosti, bliskih pustolovina pred opet otvorenim morem, od opet dozvoljenih ciljeva u koje se veruje. I ta je sve sada lealo za mnom! Ovaj deo pustinje, iscrpljenosti, neverovanja, zaleenosti usred mladosti, ove umetnute ostarelosti na pogrenom mestu, ova tiranija bola nadmaena jo tiranijom ponosa, koji je odbacivao posledice bola a posledice su teenja ovo radikalno usamljivanje kao nuna odbrana protiv bolesno vidovitim postalog preziranja ljudi, ovo naelno ograniavanje na ono gorko, oporo, bolno saznanje, kao to je to gaenje propisalo, koje je postepeno nicalo iz neke neoprezne duhovne dijete i razmaenost ona se naziva romantika postepeno je rasla ah, kada bi neko sve to mogao saoseati! Ali ko bi to mogao! Ali ko bi to, meutim, .mogao jo bi mu se manje zamerio nego recimo ludost, razuzdanost, vesela nauka na primer pregrt pesama, pridodanim ovog puta toj knjizi pesama u kojima se pesnik na teko oprostiv nain ruga svojim pesnicima. Ah, to nisu samo pesnici i njihova lepa lirska oseanja, na koje mora da izliva svoj bes ovaj ponovo-vaskrsli: ko zna, kakvu rtvu trai, koja e ga neman parbdijske materije ukratko nadraiti? incipit t r a g e d i a * stoji na kraju ove sumnjive-nesumnjive knjige: uvajmo se! Nagovetava se neto neobino loe i zlobno: incipit p a r o d i a**, nema sumnje...

2.
Ali ostavimo gospodina Niea, ta nas se tie to je gospodin Nie ponovo ozdravio? . . . Psiholog zna za malo tako privlanih pitanja kao o * Lat. poinje tragedija. Prim. prev. ** Lat. poinje parodija. Prim. prev.

odnosu zdravlja i filosofije, i u sluaju da se on sam razboli, sa svojom boleu donosi svoju itavu naunu radoznalost. Naime, pod pretpostavkom da je neko linost, nuno i filozofija svoje osobe: ali tu postoji znatna razlika. Kod jednog to su njegove mane, koji filosofiraju, kod drugoga njegova bogatstva i snage. Prvome je njegova filosofija n u n a , bilo kao uporite, umirenje, lek, spasenje, uzdizanje, samootuenje, kod poslednjeg je samo lepi luksuz, u najboljem sluaju slast trijumfirajue zahvalnosti, to se na kraju jo mora upisati u kosmika velika slova pojmova na nebu. Ali u drugom, obinijem sluaju, kada nevolje pokreu filosofiju, kao kod svih bolesnih mislilaca i moda preteu bolesni mislioci u istoriji filosofije: ta biva iz same misli, to nastaje pod p r i t i s k o m bolesti. To je pitanje, to se tie psihologa: i tu je eksperiment moguan. Ne drugaije nego kada se putnik, koji namerava da se u odreen as probudi, i tada se mirno preputa snu: tako se preputamo mi filosofi, recimo da bivamo bolesni, neko vreme duom i telom bolesti mi tako rei pred sobom zatvaramo oi. I kao to onaj zna da neto n e spava, esto broji asove i probudie ga, tako takoe mi znamo da e nas presudni trenutak zatei budne da tada neto iskae i hvata duh na d e 1 u, mislim na slabost ili povratak ili preputanje ili otvrdnue ili pomraenje, i kako se sve nazivaju sva bolesna duhovna stanja, koja u zdravim danima protiv sebe imaju p o n o s duha (jer se ostaje kod stare rime ponosni duh, paun i konj su tri najponosnije ivotinje na zemlji). Uimo se posle takvog samoispitivanja, samoiskuavanja da finijim oima gledamo na sve to se do sada filosofiralo, pogaamo bolje nego ranije nehotine stramputice, sporedne ulice, odmaralita, o s u n a n a mesta misli, na koje su paeniki mislioci ba kao paenici bili voeni i zavoeni. Od 9

sacla znamo kuda nesvesno bolesno t e 1 o i njegova potreba vue duh, udara, mami na sunce, tiinu, blagost, strpljenje, lek, melem u nekom smislu. Svaka filosofija koja stavlja mir vie od rata, svaka etika sa negativnim shvaanjem pojma sree, svaka metafizika i fizika, to zna za finale, konano stanje neke vrste, svaka preteno estetska ili religiozna potreba da se sa strane, sa one strane, iznad srne pitati da li to nije bila bolest to je nadahnuto filosofe. Nesvesno preruavanje fiziolokih potreba pod ogrtaem objektivnog, idealnog, isto-duhovnog ide daleko do uasavanja i dosta esto sam se pitao nije li filosofija, u velikom, uopte bila samo neko izlaganje tela_i n e s p o r a z u m t e l a . Iza najviih vrednosti sudova, to su do sada vodili istoriju misli, nalaze se skriveni nesporazumi telesne prirode, bilo pojedinaca, bilo stalea ili itavih rasa. Moemo sve one smele ludosti metafizike posebno, njene odgovore na pitanje o v r e d n o s t i bia, smatrati najpre uvek kao simptome odreenih tela; i ako se u takvim afirmacijama ili negacijama sveta, uture, nauno odmereno, ne nalazi ni zrno smisla, onda ipak istoriaru i psihologu daju utoliko dragocenije migove, kao simptome, kao to smo rekli, tela njegovog uspeha i neuspeha, njegove punoe, moi, njegovog apsolutizma (Selbstherrlichkeit) u istoriji, ili pak njegovih koenja, umora, osiromaenja njegovog predoseanja kraja, njegove volje za krajem. Ja jo uvek oekujem da e neki filosofski 1 e k a r u izuzetnom smislu rei, takav za kojim treba da ide problem opteg zdravlja naroda, vremena, rase i oveanstva jednom imati hrabrosti da moju sumnju dovede do kraja i da se usudi na reenicu: da kod itavog filosofiranja do sada uopte nije bilo rei o istini, nego o neem drugom, recimo o zdravlju, budunosti, rastu, moi, ivota . . . 10

3.
Pogaate da ne elim sa nezahvalnou da se oprostimo od onog vremena neizleive teke bolesti, iji dobitak ni danas nije za mene iscrpljen: kao to sam sasvim svestan u emu uopte imam prednost u svom promenljivom zdravlju pred svim irokopleatim i grubim duha. Filosof koji je proao kroz mnoga zdravlja i jo uvek prolazi, takoe je proao kroz isto tako mnoge filosofije: on upravo ne m o e drugaije nego da svoje stanje svakog puta pretvara u najduhovnijoj formi i daljini ta vetina transfiguracije j e s t e ba filosofija. Mi filosofi nemamo slobodu da odvajamo duu od tela, kao to narod odvaja, jo manje imamo slobodu da odvajamo duu od duha. Mi nismo abe sa hladnom utrobom koje misle, nismo aparati za objektiviranje i registrovanje mi moramo stalno raati nae misli iz nae boli i kao majka im davati sve to imamo u nama od krvi, srca, vatre, zadovoljstva, strasti, muke, savesti, sudbine i zle kobi. iveti to za sve nas znai; ono to jesmo, stalno pretvarati u svetlost i plamen, takoe sve to nas pogaa, mi uopte ne m o e m o drugaije. A to se tie bolesti zar neemo skoro biti u iskuenju da pitamo da li uopte moemo biti bez nje? Tek velika bol je poslednji oslobodilac duha, kao majstor v e l i k e s u m n j e , koja od svakog U ini jedno X, pravo X, to jest pretposlednje slovo pred poslednjim . .. Tek velika bol, ona_druga spora bol, koja ima vremena, u kojoj smo tako rei spaljeni kao_sa zele_nim_drvetom, goni nas filozofe da se spustimo u nau posljednju dubinu i da sa sebe stresemo svo povjernje, sve dobroudno, zavijeno, blago, osrednje, kuda smo moda pre toga postavili nau ovenost. Sumnjam da takova bol poboljava ali znam da nas p r o d u b l j u j e . Ako se sada nauimo da joj suprotstavljamo na ponos, na, prezir, nau jainu volje i da se ponaamo kao Indijanac, koji se, makoliko da je gadno muen, re11

vanira zlobom svog jezika; bilo da se pred bolom povlaimo u ono orijentalno nita to se naziva nirvana u nemo, ukoeno, gluvo samo-predavanje, samo-zaboravljanje, samo-gaenje; iz takvih dugih opasnih vebi vlasti nad sobom izlazimo kao drugi ovek, sa nekoliko znakova pitanja, vie, pre svega sa v o l j o m , da ubudue vie, dublje, stroije, tvre, gore, tie pitamo nego to smo dosada pitali. Poverenju u uvot doao je kraj: sam ivot je postao p r o b l e m . Ne pomiljajmo da je time neko nuno postao setnikom! ak ljubav prema ivotu je jo mogua samo se drugaije voli. Ljubav prema nekoj eni izaziva kod nas sumnju . . . Dra svega problematinog, ali radovanja X kod takvih duhovnijih, oduhovljenijih ljudi je prevelika da se ta radost ne zbija stalno kao neka svetla ar nad svom nevoljom problematinog, nad svom opasnou nesigurnosti ak nad ljubomorom onoga koji voli. Mi poznajemo novu sreu . . .

4.
Na kraju, da ono najhitnije ne ostane nereeno, vraamo se iz takvih ponora, takoe iz takve neizleive bolesti teke sumnje, n o v o r o e n i , skinutog svlaka, kakljiviji, zlobniji, sa finijim ukusom za radost, sa nenijim jezikom za sve dobre stvari, sa veselijim ulima, sa drugom opasnijom nevinou u radosti, ujedno detinjastiji i sto puta rafiniraniji nego to smo ikad bili ranije. Ah, kako je nekom uivanje od sada odvratno, grubo tupo mrko uivanje, kako ga inae razumeju oni koji uivaju, nai obrazovani, nai bogati i vlastodrci! Kako zlobno odsada sluamo veliki vaarski bumbum, ime obrazovani ovek i velegraanin danas kroz umetnost, knjigu i muziku, uz pomo duhovnih napitaka puta da ga siluju na 'duhovna uivanja'! Kako nas sada ui bole od pozorine dreke strasti, kako je naem ukusu postala strana

itava romantiarska pobuda i zbrka ula, koju voli obrazovana svetina, zajedno sa njenim aspiracijama za uzvienim, visokim, nastranim! Ne, ako je nama ozdravljenicima uopte potrebna jo neka druga umetnost, onda je to d r u g a umetnost rugajua, laka, prolazna, boemski nesmetana, boanski vetaka umetnost, to kao svetli plamen lie bezoblano nebo! Pre svega: umetnost za umetnike, samo za umetnike! Iza toga bolje razumemo ono to je za to prvo potrebno, vedrina, s v a k a v e d r i n a , moji prijatelji, ak kao umetnik ja bih to dokazao. Mi sad neto predobro znamo, mi poznavaoci: ah, kako od sada uimo da dobro zaboravljamo, dobro da ne-znamo, kao umetnici! A to se tie nae budunosti: teko da e nas ponovo nai na stazi onih egipatskih mladia, koji nou ine hram nesigurnim, grle kipove i skidaju veo, otkrivaju, ele da obelodane uopte sve to se iz dobrih razloga dri skriveno. Ne, taj lo ukus, ta volja za istinom, istinom po svaku cenu, to mladalako ludilo u ljubavi prema istini nama je mrsko; za to smo suvie iskusni, preozbiljni, preveseli, suvie izgoreli, suvie d u b o k i . . . Ne verujemo vie u to da istina jo ostaje istinom kada joj se skine veo; mi smo dovoljno iveli da u to verujemo. Danas za nas vai kao stvar pristojnosti da se ne vidi sve nago, da se ne prisustvuje svemu, da se ne eli sve razumeti i znati. Da li je istina da je dragi bog svuda prisutan? upitala je jedna devojica svoju majku: ,a to smatram nepristojnim' mig za filosofe! Trebalo bi se vie potovati s t i d , iza koga se priroda skrila, iza zagonetki i arolikih neizvesnosti. Moda je istina neka ena, koja ima razloge, svoje razloge da ne dopusti da bude viena? Moda je njeno ime, da kaemo grki, Bau b o ? . . . Ah, ti Grci! oni su znali da ive: za to je potrebno ostati hrabro kod povrine, kod nabora, kod koe, oboavati privid, verovati u oblike, i znake u rei, u itav Olimp privida! Ti Grci behu povrni iz d u b i n e ! I zar se mi upravo na to ne 13

12

vraamo, mi smeli ljudi duha, koji smo se uspeli na najvii i najopasniji vrh sadanje misli i zagledali smo odatle, koji smo odatle g l e d a l i d o l e ? Zar nismo upravo u tome Grci? Oboavaoci oblika, zvukova, rei? Ba zato umetnici? Ruta kod enove ujesen 1886.

ALA, LUKAVSTVO I OSVETA

PREDIGRA U NEMAKIM RIMAMA*

* Prepev Vito Markovi.

1. Poziv Uzmite moju hranu, jedai, Sutra e vam prijat bolje, A ve prekosutra dobro! Hoete li tad jo vie Mojih sedam starih stvari Usedmostruie mi novu hrabrost. 2. Moja srea

Kada sam traenja trudan postajao. Nauih se nalaenju. Otkad me je vetar pobijao, Na sve vetrove jedra mi se penju. 3. O dvaan Kopaj duboko tamo gde stoji! Dole je izvora rad! Neka se mranjaka povik ori: Tamo je stalno ad!

4.
Dijalog A. Bejah li bolan? Da li sam zdrav? I ko moj lekar bese pravi? Kako sve to zaboravih: B. Tek sada mislim da si zdrav, Jer zdrav je ko zaboravi. 5. Punima vrline Kod

8.
t r e e g s k i d a nj a s v l a k a

Ve mi se krivi i prska koa, Ve novom tenjom vrije, Koliko zemlja variti moe Za zemlju u meni zmije. Ve puzim izmeu trave i stene, Gladan na krivom putu smeten, Da jedem ono to stalno jedem, Tu zmijsku hranu, zemljo tebe! 9. Moje rue

I naim vrlinama treba noge lako da se diu, Kao Homerovi stihovi moraju da dou i dalje da idu! 6. Svetska mudrost

Da! Moja srea tei da usrei, Ta svaka srea eli da usrei! Da li ete se mojih rua odrei? Morate se sviti i skriti lica Izmeu stene i trnovih ivica, esto lizati svoje prstie! Jer peckanje prija ba mojoj srei, Jer zlobe gode ba mojoj srei! Da li ete se mojih rua odrei? 10. Prezira Mnogo ta putam da se valja, pada, I preziraem nazivate me stoga. Iz prepunih kupa ko tu pije sada? Pustite mnogo ta da se valja, pada, Gore na vina ne mislite, mnoga.

Ne zadravaj kret! Ne kroi previsoko! Sa poluvisine svet Najlepe gleda ti oko.

t

7.
V a d e m e c u m v a d e t e c u m* Moj jezik i govor te tak'o, Sledi me, prati me tako? Ti verno prati sebe samo: Tako me sledi L a g a n o ! Lagano!

* Lat. poi sa mnom poi sa sobom! prim.prev.'. 18

Poslovica

11

16. kae Navie Na breg da se popnem, ti mi reci kako? Kroi samo gore, ne mislei na to! 17. Izreka silnika

Otro i blago, grubo i to sija, Prisno i retko, prljavo i isto. Luda i mudraca sastanak taj: Sve sam to i hou da budem, znaj, Ujedno golub, svinja i zmija! 12. Jednom prijatelju svetlosti

Tog stalnog kukanja okani se alnog! Uzimaj, molim te, uzimaj stalno! 18. Uske due

Ne eli li da zamori ula i oi, I za suncem u senci brzo kroi. 13. Za plesae Gladak led Je raja svet Onom ko dobro plesati sme. 14 Valjani Bolje iz itave ume neprijateljstvo, Nego presovano prijateljstvo. 15. Ra I ra je potrebna: otrina nije dosta! Inae stalno kau za te: On premlad osta!

Uske due mrske su mi to: Tu nema nieg dobrog, skoro nieg zlog. 19. Nevoljni zavodnik

Izbaci za zabavu re praznu k'o pena Nasumce a ipak zbog toga pade ena. .20. Za razmatranje

Dvostruku bol lake je podnositi, Nego jednu bol: hoe li je nositi?

21. Protiv oholosti

25.
Molba Poznajem svest ljudi mnogo I ne znam ko bi sam biti mog'o! Oko je moje suvie blizu meni Ja nisam to to videh, videti elim. Htedoh ve bolje da koristim sebi, Kada bih mogao dalje da sedim. Ne tako daleko k'o duman moj tu! Daleko ve sedi najblii mi drug No izme' tog i mene ba sredina stoji! Da li pogaate zato vas ja molim?

Ne pravi se vaan, jer ubod samo mali Uinit e da prsne i da se svali.

22.
Mukarac i ena

Ugrabi sebi enu koja ti srcem vlada! Tako misli mukarac, ena ne grabi ve potkrada. 23. Tumaenje Ako sebe tumaim, ulazim u to: A ipak ne mogu biti tuma svoj. Ali ko se penje samo putem svojim, Na svetlije svetio sliku moju nosi.

26. Moja vrstina

Ja moram preko stepenika sto, Navie" moram, ujem krik va: Hoj, Ti si ba vrst! Od kamena da li smo? Ja moram preko stepenika sto, A niko iv nee da bude to.

24.
Lek za pesimiste

27. ' Putnik Nigde staze vie, Bezdan uokolo, vlada ti! Tako si hteo! Od staze tvoja se volja udalji! Pa, putnie, u redu! Samo gledaj hladno i jasno! Izgubljen si, veruje li da je opasno?

Zato se tui da ti nita ukusno nije? Zar jo uvek, drue stare bube snuje? ujem te kako huli, bui i pljuje Pri tome gubim strpljenje i srce mi bije. Sledi me prijatelju! Nemoj da se krije! Progutaj debelu krastavu abu. Tu je. Brzo i ne gledaju', da druge misli kuje! To e ti biti pomo od loe probave da bljuje!

22

23

28. Uteha za poetnike A. On ta ta B. Ko On

32.
Neslobodni stoji, slua: ko moe da ga zbuni? uje pred uima da mu zuji? bee to ga zbaci tad? svako to nosae lance nekad, svuda uje lanaca zveket.

Gledajte dete, svinje oko njega, Nemono, nonih prstiju svijenih! Moe da plae, samo da rida Da li e nauiti da stoji i ide? Odvano! Skoro, ja se ne bojim, Moi ete dete videt' kako igra! Kad stajalo bude na nogama svojim, Stajae na glavi isto kao igra. 29. Zvezdani egoizam

33.
Usamljenik Mrsko mi je da sledim, neko da me vodi. Da sluam! Ne! Al' ne da rukovodi! Ko sebi nije straan nikog ne plai: I samo onaj koji plai moe druge da predvodi. Mrsko mi je ve samog sebe da vodim! Volim k'o ivotinje u umi i vodi, Za izvesno vreme nekud da hodim, U lutanju milom mozgaju' da uim, Izdaleka najzad da me vue kui Samog sebe sebi da zavedem volim. 34. Seneca et hoc genus omne*

Kad bih kotrlj'o okruglo bure za se. Ne sebe radi samog neprekidno, inim, zna se; Kako bih dr'o da se ne spalim, Za suncem jurei jarkim?

Blinjega svoga blizu ne elim, Neka se daleko, u visinu seli! Kako bi inae p o s t o zvezda meni? 31. Prikriven svetac

Da nas ne tlai tvoja srea, Oko se vrake stvari mee, avolje ruho, avolju alu. Ali zalud! Pogledom nee Prikrit svetost svoju (ne) malu.

To pie li i pie svoje nesnosno Mudro larifari,** Kao da vai primum scribere, Deinde philosophari.*** * Seneka (Lucije Anej Seneka (465) rimski filosof i knjievnik) i itav ovaj rod. Prim. prev. ** Larifari budalatine. Prim. prev. *** Lat. prvo pisati a zatim filosofirati. Prim. prev. 25

24

35. Led Da! Ja katkad pravim led: Led koristi da se vari! Ako mnogo ima da vari, Kako bi voleo moj led! 36. Mladalaki spisi U

39. leto

U znoju lica svoga Da 1' treba da jedemo hleb nas, trudni, U znoju rae ne jedemo to Po oceni lekara mudrih. Sirijus miga: ta manjka stoga? ta njegov vatren mig nam mae? U znoju lica svoga Treba da pijemo vino nae!

Moje mudrosti A i O Zvuae tu mi; ta ipak uh! Samo ono veno ah i oh! Mladosti moje sluam jo. Da on bez zavisti gleda: i da li ga potujete zato? Al' on se ne osvre na to; On ima oi orla za daljinu, Ne vidi v a s ! o n vidi samo zvezde i visinu! U onaj kraj loi putevi su sad; I ako ima duha dvostruko oprezan budi tad! Dok te ne rastrgnu da te mame i vole imaju njuh: Sektai to su t u stalno nedostaje duh! 38." Poboni govori

41. Heraklitizam Svu sreu na zemlji, Drugovi, daje rat! Ako drug biti hou, Potreban je ma! Sa dvojicom jedan je drug: Svi pred nevoljom braa, Isti pred nedrugom, Slobodni od smrti maa!

Bog nas voli, j e r nas stvori! Covek stvori boga! kaete na tu pncu. I zar ne treba da voli ono to stvori? Zar treba ak, poto to stvori da porie? To hramlje, to vrako kopito nosi. 26

27

42.
Naelo Bolje Nego Bolje Nego previe finih Sudovi

46. umornih

jo na nonim palcima u hodu, k'o pas na svaku nogu! kroz kljuaonicu, kroz otvorena vrata mogu!

Od sunca bee svi slabi oduveka; Vrednost drvea njima je senka!

Da li za slavom svesno tei? Onda na pouku pazi: Na vreme se slobodno odreci asti. 44. Temeljni Da li sam istraiva? Pritedite tu re! Nekoliko funti t e a k sam samo! Ja padam, padam stalno ve I konono na dno!

On tone, pada sad rugate se tu i tamo; Istina je: on se sputa vama; Njegova najvea srea nedaa mu posta, Njegova prejaka svetlost za tamom vaom osta. 48. Protiv zakona

Od danas na mojoj tankoj uzici Oko mog vrata asovnik visi: Od danas prestaje zvezda kret, Sunce, kukurekanje petlova i sen, I to ikad mi vreme objavi lepo Sada je nemo, gluvo i slepo: uti mi priroda svaka Od zakona i sata tika-taka. 49. Mudrac govori

45. Z auvek Dolazim danas, jer mi to danas godi! Pomilja svako ko dolazi uvek. ta ga u brbljanju sveta to bode: Dolazi prerano! Prekasno dolazi tek!

Narodu stran, a narodu koristan ipak, Idem putem, as sunce, as oblak I uvek preko naroda tog! 29

28

50.

Ah, ptico, da li da te smatram za orla? Da li si moda Minervina ljubimica, sova? 54. Mom itaocu

Sad ima duha kako doe do toga da ga nae tu? Jedan ovek izgubi zbog nje razum, Glava mu bee puna zabave te: eni ode mu glava a vragu ne! 51. Smerne elje

Vilice dobre i dobar stomak To elim tebi stalno! I ako si prevario moju knjigu, Prevarie svakako i sebe sa mnom! 55. Realistiki slikar

Neka se kljuevi svi Smesta izgube krti, I u svakoj, kljuaonici Nek se kalauz vrti! U svako vreme misli svako Ko je kalauz ba tako, tako. 52. Pisati nogom

Potpuno verno prirodi! Kako e on poeti: Kad bi se priroda u slici morala svaki put odagnati? Beskrajan je taj najmanji deo sveta! N a kraju slika t o t o m u n a j m a n j e smeta. A ta se njemu dopada? To to e slikati znati! 56. Pesnika sujeta

Ne samo rukom hartiju mrim: I noga eli da bude pisar. . vrsto, slobodno i hrabro mi tri Zaas kroz polje, zaas kroz papir.

Dajte mi lepak samo: ja u time Samome sebi drvo ve pronai! Ako mislim to u etiri bezumne rime Da stavim nije ba ponos mali! 57.

Melanholino plah dok gleda unazad, Veruju' budunosti, i kada se usuuje sam:

Izbirljiv

ukus

Da slobodno biram, kad bi mi se desilo, 31

30

Izabr'o bih rado neko mesto sebi Usred samog raja neko mesto malo: A radije jo ispred rajskih dveri!

61. Skeptiar govori Proe ivota pola puta, Kazaljka ide, seta ti duu obuze svu! Ona ve dugo naokolo luta, Trai i ne nalazi da li okleva tu? Proe ivota pola puta: Bee to bol i bludnja, as za asom ode! ta trai jo? Z a t o , zato luta? Ja upravo traim razlog i razlog tome!

Taj nos uporno gleda U zemlju, nozdrve se nadimaju Zato pada, nosoroe, bez roga, Moj ponosni patulje, stalno spreda stoga! I stalno skupa nalazimo to: estiti ponos i krivi nos. 59. Pero piskara

62.
Ecce homo* Da! Ja znam odakle niem! Kao plamen nezasien arim se i derem urno. Svetlost biva sve to taknem, A ugljevlje to ostane: Ja sam plamen zasigurno. 63. Zvezdani moral

Pero piskara: rekao je to! Da li sam proklet da piskarat' moram? I tako smelo grabim mastilo I piem crtama mastila k'o bore. Kako se to zbiva, puno i iroko! Kako mi sve uspeva ime sada diem! Rukopis dodue ne prati ba oko Ali ta to smeta? Ko ita to piem? 60. Vii
:

Unapred odreen za zvezdani put, ta te se zvezdo tie tama tu? Kotrljaj se blaeno kroz ovo vreme! Neka ti njegova beda ne bude breme! Najudaljenijem svetu sjaj tvoj blista: Saaljenje za te treba da bude greh! Samo jedna zapovest vai za te: budi ista! * Lat. evo oveka. Prim. prev.
3 Vesela nauka

ljudi

Ovaj se penje treba hvaliti njega! Ali onaj dolazi i to ba sa brega! Taj ivi bez hvale i lien svega, On je od gore, kraj veitog snega!

32

33

PRVA KNJIGA

1.
U i t e l j o s v r s i p o s t o j a n j a . Mogu da na ljude gledam dobrim ili zlim pogledom, uvek ih nalazim kod jedngg zadatka, sve i svakog pojedinca posebno: da ine to to koristi odranju ljudskog roda. I to doista ne iz nekog oseanja ljubavi za taj rod, nego, jednostavno, zato to nita kod njih nije starije, jae, nepomirljivije, nesavladljivije od tog instinkta jer je taj instinkt upravo s u t i n a nae vrste i naeg stada. Mi ve brzo moemo sa uobiajenom kratkovidnou na pet koraka razdaljine da svoje blinje isto delimo u korisne i tetne, dobre i loe ljude, prilikom preraunavanja u velikom, prilikom dueg razmiljanja o celini postaemo sumnjiavi prema tom ienju i razdvajanju i konano emo to ostaviti. ak i najtetniji ovek moda je jo uvek najkorisniji s obzirom na odranje vrste; jer on je odrava kod sebe ili svojim delovanjem, i kod drugih nagona, bez kojih bi oveanstvo odavno omlitavelo ili istrulilo. Mrnja, zluradost, grabeljivost i vlastoljublje i sve to se inae naziva zlim spada u zapanjujuu ekonomiju odranja vrste, naravno u skupu, rasipniku i u celini krajnje ludu ekonomiju ali koja je u d o k a z a n i m metama do sada odrala na rod. Ja vie ne znam da li ti, moj dragi blinji, m o e uopte iveti na tetu roda, dakle nerazumno i loe;

37

ono to je rodu moglo koditi je moda ve pre nekoliko milenijuma odumrlo i sada spada u stvari, koje ak ni bogu nisu vie mogune. Dri se svojih najboljih ili svojih najgorih pouda i pre svega: propadni! - U oba sluaja si verovatno uvek jo nekako unapreiva i dobroinitelj oveanstva i sme sebi zatim drati svoje hvalioce a isto tako svoje rugaoce! Ali nikad nee nai nikoga, koji bi tebe, pojedinca, i kada si najbolji znao da ti se podruguje, jer tvoje beskrajno muvlje i ablje siromatvo tebi je toliko dovoljno, kao to to se slae sa istinom, mogao voditi dui. Smejati se samom sebi, kao to bismo se morali smejati da iz i t a v e i s t i n e iz smejemo za to najbolji do sada nisu imali smisla za istinu, a najdarovitiji premalo genija! Moda i za smejanje postoji jo budunost. Onda, ako se reenica vrsta je sve, jedan je uvek nijedan asimilovala oveanstvu i svakome u svako vreme stoji slobodan pristup ovom poslednjem osloboenju i neodgovornosti. Moda e se tada smejanje udruiti sa mudrou, moda e tada jo biti vesele nauke. Privremeno je jo sasvim drugaije, privremeno komedija postojanja jo nije postala svesna sebe, privremeno je jo vreme tragedije, vreme morala i religija. ta znai uvek nova pojava onih osnivaa morala i religija, onih vinovnika borbe za moralna ocenjivanja, onih uitelja grize savesti i religioznih ratova? ta znae ovi junaci na ovoj pozornici? Jer do sada behu junaci iste, i sve ostalo, povremeno samo vidljivi i suvie blizu, sluilo je samo za pripremu tih junaka, bilo kao mainerija i kulisa ili u ulozi poverenika i sobara. (Pesnici na primer behu uvek sobari nekog morala.) Samo se po sebi razume da su i te tragedije radile u interesu v r s t e , i ako su moda mislile da rade u interesu boga ili kao boii izaslanici. I oni unapreuju ivot roda, t i m e t o z a h t e v a j u v e r u u i v o t . Vredi iveti

tako uzvikuje svako od njih postoji neto sa tim ivotom, ivot ima neto iza sebe, pod sobom, uvajte se! Onaj nagon to podjednako vlada u najviim i najprostijim ljudima, nagon odranja vrste, izbija s vremena na vreme kao razum i strast duha; onda ima blistavu pratnju razloga oko sebe i hoe svom silom da se zaboravi da je on u osnovi nagon, instinkt, ludost, neosnovanost. ivot t r e b a voleti, j e r! ovek t r e b a sebe i svog blinjeg da unapreuje, j e r ! I ma kako se zovu ovi Treba i Jer i u budunosti mogu nazivati. Da bi se to je nuno i vazda se zbiva samo od sebe i bez svake svrhe, od sada izgledalo da se zbiva obzirom na neku svrhu i da oveku bude oevidno kao razum i poslednja zapovest za to se pojavljuje etiki uitelj, kao uitelj svrhe postojanja; pored toga on izmilja drugo i tree postojanje i pomou nove mehanike vadi ovo staro i prosto postojanje iz svojih starih prostih arki. Da! On uopte nee da se s m e j e m o postojanju, niti nama, niti njemu; za njega ne postoje vrste, sume, nule. Ma koliko mogle' biti lude i sanjalake njegove izmiljotine i procene, ma koliko da pogreno shvata tok prirode i njene uslove a sve etike behu do sada u izvesnom stepenu lude i protivprirodne, da bi od svake od njih oveanstvo propalo da se dokopala oveanstva ipak! svaki put kada je junak stupio na pozornicu postiglo se neto novo, uasan pandan smejanju, ona duboka potresenost mnogih pojedinaca kod pomisli: Da, vredi iveti! Da, ja vredim da ivim!ivot i ja i ti i svi mi zajedno postali smo sebi jednom za neko vreme z a n i m l j i v i . Ne moe se poricati da su t r a j n o svakim ovim pojedincem tih velikih uenja o svrhi do sada zagospodarili smejanje, razum i priroda: kratka tragedija konano je uvek prelazila u venu komediju postojanja i obratno, i talasi beskrajnih smejanja da kaemo sa Eshilom moraju se prevaliti i preko ovih najveih tragedija. Ali kod svog ovog korigirajueg smejanja u 39

3&

celini ipak kroz sve nove pojave tih uitelja o svrbi postojanja ljudska priroda se promenila ona sada ima potrebu vie za uvek novim pojavljivanjem takvih uitelja i uenjima o svrhi. ovek je postepeno postao fantastina ivotinja, koja treba da ispuni uslov egzistencije vie od svake druge ivotinje: ovek m o r a s vremena na vreme da veruje, da zna zato postoji, njegov rod ne moe uspevati bez periodinog poverenja u ivot! Bez verovanja u r a z u m u i v o t u ! I vazda e s vremena na vreme ljudski rod dekretirati: Postoji neto emu se apsolutno vie ne smemo smejati! A najoprezniji prijatelj ljudi dodae: Ne samo smejanje i vesela mudrost, nego i tragino sa svom svojom uzvienom nerazumnou spada u sredstva i nunosti odranja vrste! I prema tome! Prema tome! Prema tome! Ah, da li me razumete moja brao? Razumete li ovaj novi zakon oseke i plime. I mi imamo nae vreme!

i genije ako ovek tih vrlina kod sebe trpi mlitava oseanja u verovanju i sudovima, ako to t r a e n j e s i g u r n o s t i n e smatra svojom najdubljom tenjom i najveom nunou sve to to vie ljude odvaja od niih. Ja sam kod izvesnih pobonih ljudi naao mrnju protiv razuma i za to sam im bio sklon: tako se barem ipak jo otkriva loa intelektualna savest! Ali usled ove rerum concordia discors* i itave udesne neizvesnosti i mnogoznanosti postojanja stoje i ne p i t a j u , ne drhte od udnje i elje da pitaju, ak ne mrze ni onog koji pita, moda se ak jo njime slabo oduevljavaju to je to oseam kao sramno, i to oseanje je koje najpre kod svakog traim: neka budalatina uvek me ubeuje da svaki ovek ima to oseanje kao ovek. To je moj nain nepravinosti.

2.
I n t e l e k t u a l n a s v e s t . Dolazim stalno do istog iskustva i isto tako se uvek bunim iznova protiv njega, neu u to da verujem, ma odmah opipao rukama: v e i n i n e d o s t a j e int e l e k t u a l n a s a v e s t ; ak mi se esto inilo kao da je sa zahtevanjem takve u najnaseljenijim gradovima ovek sam kao u pustinji. Svakako te via stranim oima d dalje koristi svoje terazije, nazivajui ovo dobrim a ono zlim; nikp da pocrveni od stida ako primeti da ti tegovi nisu impozant n i niko se i ne buni protiv tebe; moda se smeju tvojoj sumnji. Hou da kaem: v e i n a ne smatra niim prezrivim da veruje u ovo ili ono i da prema tome ivi, a da pre toga nije svesna poslednjih i najsigurnijih razloga za i protiv i ne trudei se ak da zatim takve razloge daju najdarovitiji ljudi i najplemenitije ene jo spadaju u ovu veinu. Ali ta mi je dobroudnost finoa

P l e m e n i t i p r o s t . Prostim prirodama izgledaju sva plemenita, velikoduna oseanja kao nesvrsishodna i zato pre svega kao neverovatna; oni trepu oima kada tako neto uju, izgleda da ele kazati: Pri tom e se svakako nai neka lepa prednost, ovek ne moe da vidi kroz sve zidove; oni su sumnjiavi na plemenitog kao da prednost trai kriomice. Ako suvie jasno bivaju ubeeni u odsustvo samoivih namera i dobiti, za njih je pleplemeniti neka vrsta budale: oni ga preziru u njegovoj radosti i smeju se sjaju njegovih oiju. Kako se ovek moe radovati tome da bude na teti, kako ovek otvorenih oiju moe eleti da bude oteen! To mora biti neka bolest razuma povezana sa plemenitom afekcijom tako oni misle i pri tom gledaju nipodatavajue: kako omalovaavaju radost koju ludak osea od svoje fiksne ideje. * Lat. slaganje protivrenih stvari Prim. prev. 41

40

Prosta priroda odlikuje se time to stalno uoava svoju prednost i to miljenje na svrhu i prednost je ak jae od najjaih nagona u njoj. Njena mudrost i ponos jeste da se tim nagonima ne daje navesti na nesvrsishodne radnje. U poreenju sa njom via priroda je n e r a z u m n i j a: jer plemeniti, velikoduni, portvovani u stvari podlee svojim nagonima, i u svojim najboljim trenucima daje svome razumu pauzu. ivotinja koja uz ivotnu opasnost titi svoju mladunad ili u vreme parenja za enskom polazi i u smrt, ne misli na opasnost i smrt, njen razum isto tako pauzira, jer njom potpuno vlada uivanje u svom potomstvu ili u enski i strah da e biti liena tog zadovoljstva; biva gluplja nego to je inae, slino plemenitom i velikodunom. Ovaj ima neka oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva tako jaka da intelekt tome nasuprot mora da uti ili da se potpuno preda svoioj slubi; tada kod njih srce ulazi u glavu i odsada govorimo o strasti. (Tu i tamo dolazi i do suprotnosti i takorei do obrta strasti, na primer kod Fontenela*, kome je neko jednom stavio Vuku na srce, rekavi: ta imate tu, moj najdrai, takoe je mozak.) Nerazumnost ili kriv razum strasti jeste ono to prost ovek prezire kod plemenitog, pogotovo kada se on orijentie na objekte, ija mu vrednost izgleda sasvim fantastina i proizvoljna. On se ljuti na onoga koji, podlee, strasti stomaka, ali shvata ipak dra koji ovde ini tirana; ali on ne shvata kako se na primer za ljubav neke strasti saznanja moe staviti na kocku svoje zdravlje i ast. Ukus viih priroda upravlja se na izuzetke, na stvari, koje oveka obino ostav1jaju hladnim i izgleda da nemaju nikakvu slast; via priroda ima posebno merilo vrednosti. Uz to najee veruje da nema neko posebno merilo vrednosti u svojoj idiosinkraziji ukusa, ona napro* Fontenel (Fontenelle, 1657^- 1757)~francuski knjizevnik racionalista i prosvetitelj. Prim. prev.

tiv stavlja svoje vrednosti kao uopte vaee vrednosti i bezvrednosti, i tim postaje nerazumljiva i nepraktina. Veoma je retko da vioj prirodi preostaje toliko razuma da bi svakidanje ljude kao takve razumeo i prema njima tako postupao: najee veruje u njihovu strast, kao u skrivenu strast sviju, i ba u toj veri pun je ara i reitosti. Kada se takvi izuzetni ljudi ne bi oseali kao izuzeci kako bi ikada razumeli proste prirode i mogli pravino da ocene pravilo! i tako oni govore i o ludosti, o nesvrsishodnosti i fantaziranju ljudi, veoma se udei kako se ludo razvija svet i zato ne eli da se izjasni za ono to mu je potrebno,. To je vena nepravinost plemenitih. 4. O n o t o o d r a v a v r s t u . Najsnaniji i najopakiji duhovi do sada su oveanstvo najvie unapreivali: oni su uvek raspaljivali zaspale strasti itavo sreeno drutvo uspavljuje strasti oni su uvek budili smisao za poreenje, za protivrenost, za uivanje u novom, smelom, neokuanom, oni su prinuavali ljude da suprotstavljaju miljenja miljenjima, uzore uzorima. Orujem, ruenjem meaa, naruavanjem pijeteta najee: ali i novim religijama i moralima! Ista zloba je u svakom uitelju i propovedniku n o v o g koje osvajaa ini ozloglaenim, mada se finije ispoljava, ne pokree odmah miie i ba zato i ne ini tako ozloglaenim! Ali novo je pod svim okolnostima z 1 o kao i to to eli da osvaja i obara sve meae i stare pijetete; i samo staro je dobro! Dobri ljudi svih vremena su_oni koji stare misli ukop|a.v a j u u dubinu i sa njima donose plod, zemljoradnici duha. Ali svaka zemlja na kraju biva iskoriena, i stalno mora da dolazi gomila plugova novog. Postoji sada jedno temeljno pogreno uenje morala, koje se osobito veoma potuje u Engleskoj:

42 43

prema njemu su sudovi dobro i zlo skup iskustava o svrsishodnom i nesvrsishodnom; prema njemu je ono nazvano dobrim ono to odrava vrstu, a zlim ono nazvano to teti vrsti. Ali u stvari su zli nagoni u isto tako visokom stepenu svrsishodni, odravajui vrstu i neophodni kao i dob r i samo je funkcija drugaija. 5. B e z u s l o v n e d u n o s t i . Svi ljudi koji oseaju da su im potrebne najjae reci i zvui, najreitiji gestovi i poloaji da bi u o p t e delovali, revolucionarni politiari, socijalisti, propovednici kajanja sa ili bez hrianstva, kod kojih ne moe biti poluuspeha; svi oni govore o dunostima, i to uvek o dunostima sa karakterom bezuslovnog bez takvih ne bi imali prava na svoj veliki patos: oni to vrlo dobro znaju! Tako oni uzimaju filosofije morala, koje propovedaju bilo kakav kategoriki imperativ, ili upijaju dobar deo religije, kao to je to na primer uinio Madzini.* Jer ele da im se bezuslovno veruje prvo im je potrebno da samima sebi bezuslovno veruju, na osnovu bilo koje poslednje nediskutabilne i uzviene zapovesti, ijim se slugom i oruem oseaju i ele da se prikau. Ovde imamo najprirodnije i najee veoma uticajne protivnike moralne prosveenosti i spekse; ali oni su retki. Naprotiv postoji veoma rairena klasa tih protivnika svuda tamo gde nas interes podreivanja ui, dok izgleda da glas i ast zabranjuju podreivanje. Ko se osea ponien pri pomisli da je o r u e nekog kneza ili neke partije i sekte ili ak neke novane sile, na primer kao potomak neke stare, ponosne porodice, ali ba eli ili mora da bude to orue, pred sobom i pred javno* uzepe Madzini (Mazzini, 18051872) italijanski politiar, borac za nacionalno jedinstvo Italije. Pritn. prev.

u, njemu su potrebni patetini principi, to se uvek mogu pominjati principi nekog bezuslovnog trebanja, kojima se bez stida moe podrediti i pokazati podreenim. Sva finija servilnost vrsto se pridrava kategorikog imperativa i smrtni je neprijatelj onih koji hoe da prihvate dunost bezuslovnog karaktera: tako od njih zahteva pristojnost i ne samo pristojnost.
6.

G u b i t a k d o s t o j a n s t v a . Razmiljanje o itavom svom dostojanstvu izgubilo je formu, ceremonijal i sveani gest razmiljanja uinjeni su ruglom i ne bi vie mogli izdrati nekog mudrog oveka starog stila. Mi mislimo prebrzo i usput, i u hodu, u svakovrsnim poslovima, ak kada mislimo na najozbiljnije: nama je potrebno malo pripreme, ak malo tiine tako je kao da u glavi svuda nosimo neku mainu to se nezadrivo kotrlja, to ak pod nepovoljnim okolnostima jo radi. Nekada se primeivalo kod svakoga da je jednom hteo da misli to je svakako bio izuzetak! da je sada hteo da postane mudriji i da se usredsrecli na neku misao: na to bismo razvukli lice, kao na neku molitvu i zaustavili korak; ak smo satima stajali tiho na ulici kada bi se pojavila misao na jednoj ili na dvema nogama. Bee to dostojno stvari!

7.
N e t o za v r e d n e . Onome koji sada od moralnih stvari hoe da napravi neku studiju, otvara se ogromno polje rada. Sve vrste strasti moraju pojedinano biti promiljene, pojedinano kroz vremena, narode, praene kroz velike i male pojedince; itav njegov razum i sva njegova vrednovanja treba da izau na svetlost! Do sada sve ono to je postojanju davalo neku boju nije jo imalo

44

45

istoriju: ili gde bi bilo istorije ljubavi, gramzivosti, zavisti, savesti, pijeteta, okrutnosti? Cak uporedna istorija prava ili takoe samo kazna do sada potpuno nedostaju. Da li su se ve uinili predmetom istraivanja razliita podela dana, redovno utvrivanje rada, sveanosti i mirovanja? Da li znamo za moralna delovanja namirnica? Da li postoji neka filosofija prehrane? (Buka to se stalno die za i protiv vegetarijanstva ve dokazuje da takva filosofija jo ne postoji!) Da li su iskustva o zajednikom ivotu, na primer iskustva manastira, ve prikupljena? Da li je dijalektika braka i prijateljstva ve prikazana? Da li su ve nali svoje mislioce moral naunika, trgovaca, umetnika i zanatlija? O tome ima toliko mnogo da se misli! Sve ono to su ljudi do sada posmatrali kao svoje us-, love egzistencije i sav razum, strast i praznoverje u tom posmatranju da li je to ve do kraja ispitano? Samo posmatranje razliitog rasta, to su ljudski nagoni imali ve prema razliitim moralnim klimama i jo bi mogli imati da je ve suvie mnogo posla za najuverljivije: potrebne su itave generacije i generacije naunika, koje planski zajedniki rade da bi se ovde iscrpla stanovita i materijal. Isto vai za dokazivanje razloga za razliitost moralne klime (z a t o ovde svetli ovo sunce nekog osnovnog suda i merila najveih vrednosti a tamo ono?). I opet novi rad je koji konstatuje zabludu svih tih razloga i itavu sutinu dosadanjeg moralnog suda. Pod pretpostavkom da su svi poslovi obavljeni, najkakljivije od svih pitanja stupilo bi u prednji plan, da li je nauka u stanju da pos t a v l j a ciljeve delovanju, poto je dokazala da takve moe uzeti i unititi a onda bi jedan eksperiment bio na mestu, kojim bi se svaka vrsta heroizma mogla zadovoljiti, vekovno dugo eksperimentisanje, koje bi moglo staviti u senku sve velike radnje i portvovanosti dosadanje istorije. Nauka do sada jo nije podigla svoje kiklopske graevine; i za to e doi vreme.

8.
N e s v e s n e v r l i n e . Sve osobine nekog oveka, kojih je svestan i osobito kada pretpostavlja njihovu vidljivost i evidentnost i za svoju okolinu nalaze se pod sasvim drugaijim zakonima razvitka za razliku od onih osobina koje su mu nepoznate ili slabo poznate i koje se svojom finoom kriju i pred oima finijeg posmatraa i koje znaju da se skriju kao iza nieg. Tako stoji sa finim skulpturama na krljutima reptila; bila bi zabluda pretpostavljati u njima neki nakit ili neko oruje jer se prvo vidi tek mikroskopom, dakle tako vetaki pojaanim okom, kao to to nemaju sline ivotinje, kod kojih bi to recimo moglo da predstavlja nakit ili oruje! Nai vidljivi moralni kvaliteti, i osobito u koje se oito v e r u j e idu svojim tokom a nevidljivi potpuno istoimeni, koji nam s obzirom na drugo nisu n i nakit n i oruje, i d u t a k o e s v o j i m t o k o m : verovatno potpuno razliitim, i sa linijama, finoama i skulpturama, koje bi m o d a boanskim mikroskopom mogle uiniti zadovoljstvo nekom bogu. Mi imamo na primer svoju marljivost, svoje astoljublje, svoju otroumnost ceo svet zna za to a pored toga imamo verovatno jo jednu nau marljivost, n a e astoljublje, nau otroumnost, ali za ove nae krljuti reptila jo nije pronaen mikroskop! I ovde e prijatelji instinktivnog moraliteta rei: Bravo! On bar smatra mogunim nesvesne vrline to nam je dovoljno!Ah, vi zadovoljni!

9. N a e e r u p c i j e . Ono bezbrojno to j e oveanstvo usvojilo na ranijim stupnjevima, ali tako slabo i embrionski, da to niko nije znao da opazi kao usvojeno, iznenada, dugo posle toga, moda posle vekova, izlazi na svetlost dana: u meu-

46

47

vremenu je postalo jako i zrelo. Izgleda da pojedinim vekovima potpuno nedostaje ovaj ili onaj dar, ova ili ona vrlina, kao pojedinim ljudima: ali priekajmo samo do unuka i praunuka, ako imamo vremena da ekamo oni e izneti na videlo ono unutranje svojih dedova, ono unutranje o kome sami dedovi jo nita nisu znali. esto je ve sin izdajnik svog oca: ovaj samog sebe bolje razume otkada ima sina. Mi imamo sve skrivene vrtove i nasade u nama; i, sa jednim drugim poreenjem, mi smo svi neugaeni vulkani, to e imati svoj as erupcije:Ali koliko je ona bliska ili daleka, to naravno ne zna niko, ak ni dragi bog. 10. N e k a v r s t a a t a v i z m a . Retke ljude nekog vremena najradije shvatamo kao izdanke prolih kultura i njihovih snaga, to se iznenada pojavljuju: takorei kao atavizam nekog naroda i njegove uljuenosti: tako doista neto u njima treba jo r a z u m e t i ! Sada se pojavljuju strano, retko, izvanredno: i ko osea u sebi snage treba da ih neguje, brani, potuje i odgaja protiv nekog drugog sveta to se opire: i tako e time postati ili neki veliki ovek ili neki lud udan ovek, ako uopte blagovremeno ne propadne. Pre toga behu ove iste osobine obine i tome smatrane prema prostim: one nisu nekog isticale. Moda su ih zahtevali, pod pretpostavkom; b e e nemoguno sa njima odrasti, i ve zato to je nedostajala opasnost, da se sa njima postane takoe lud i sam. u v a j u e generacije i kaste nekog naroda preteno su one kod kojih se pojavljuju takvi prizvuci starih nagona, dok za takav atavizam ne postoji verovatnost tamo gde se suvie brzo menjaju rase, obiaji i vrednovanja. Tempo znai naime meu snagama razvitka kod naroda isto toliko koliko u muzici:

za na sluaj savreno je nuan andante* razvoja kao tempo strasnog i polaganog duha: i prema vrsti je duh konzervativnih generacija. 11. S v e s t . Svest je poslednji i najdocniji razvitak onog organskog i prema tome i najnedovreniji i najslabiji. Iz svesnosti potiu bezbrojne omake, to ine da pre nego to je to potrebno propadaju neka ivotinja, neki ovek, zbog sudbine, kako kae Homer. Da nije odravajua povezanost instinkta nadasve mnogo snanija, da ne slui u celini kao regulator; oveanstvo bi moralo propasti zbog svojih pogrenih sudova, zbog svog fantaziranja otvorenih oiju, zbog svoje neosnovamosti i lakovernosti, ukratko ba zbog svoje svesnosti: ili, naprotiv, ove davno vie ne bi bilo! Pre nego to se razvije i sazre neka funkcija ona je opasnost po ogranizam: dobro ako toliko dugo valjano biva terorisana. Tako svest biva valjano terorisana ne najmanje ponosom na to! Mislimo, ovde je j e z g o oveka; njegova trajnost, venost, njegovo poslednje i ono najizvornije! Svesnost smatramo ' vrsto datom veliinom! Poriite njen rast, njene prekide. Uzmite je kao jedinstvo organizma! Ovo smeno procenjivanje i nepoznavanje svesti ima za posledicu veliku korist da je time s p r e e n o suvie brzo oblikovanje iste. Poto su ljudi ve verovali da imaju svest, malo su se potrudili da je steknu, a ni sada jo ne stoji drukije! Jo je uvek jedan potpuno nov zadatak to upravo tek svie ljudskim oima, jedva jo jasno shvatljiv z a d a t a k , z n a n j e d a s e p r i m i u s e b e i uini instinktivnim zadatak to vide samo oni koji su shvatili da smo do sada sebi * Ital. muziki termin. Oznaava mirno ali u kretanju. Prim. prev.
4 Vesela nauka

48

49

ukljuivali samo svoje z a b l u d e i da se sva naa svesnost odnosi na zablude! 12. C i l j e v i n a u k e . Kako? Zar je poslednji cilj nauke da stvori to vie ugode i to manje neugode? Kako, kada bi ugoda i neugoda bile vezane jednim uzetom da onaj koji po mogustvu mnogo eli da ima od jednog, takoe m o r a imati mnogo od drugog da onaj ko eli da se naui da bude presrean, mora biti spreman i da bude smrtno nesrean? Stoiari su bar mislili da je to tako, i behu dosledni kada su eleli po mogustvu to vie ugode, da bi po mogustvu imali to manje nelagode od ivota (ako bi se rekla poslovica vrli ovek je najsreniji, tako bismo odmah kod njega imali cimer (firmu) kole za veliku masu, kao i za kazuistiku* finou, za fine). I danas imate izbor: ili p o mogunosti m a l o n e u g o d e , ukratko bezbolnost i u osnovi socijalisti i politiari svih partija ne bi smeli vie svojim ljudima poteno obeavati ili p o m o g u s t v u t o v i e n e l a g o d e kao cenu za rast jednog bogatstva finih i do sada neokuanih uitaka i radosti! Odluite se za prvo, ako hoete dakle da potisnete ili smanjite nanoenje boli ljudima, pa, onda morate postupiti i smanjiti i njihovu s p o s o b n o s t z a r a d o s t . U stvari nauku moemo podupirati kao jedan i drugi cilj! Moda je sada ona jo poznatija, zbog svoje snage, da oveka moe da lii njegove radosti i da ga uini hladnijim, poput statue, vie stoikom. Ali ona bi se mogla takoe otkriti kao velika uzr o n i c a b o l i ! I onda bi se ujedno otkrila njena suprotna snaga, njena ogromna mo da osvetli nove zvezdane svetove radosti. * Odgovarajue ponaanje kod posebnih sluajeva u okviru etike. Prim. prev.

13. U e n j e o o s e a n j u m o i . Dobroinstvom i nanoenjem boli vladamo drugima pri tome ne elimo vie! N a n o e n j e m b o l i takvima, kojima nau mo treba tek da pokaemo; jer bol je daleko osetljivije sredstvo od zadovoljstva: bol uvek pita za uzrok, dok je zadovoljstvo sklono da ostane kod sebe same i da ne gleda unazad. Sa d o b r o i n s t v o m i dobronamernou kod takvih, koji nekako ve zavise od nas (to znai naviknuti su da na nas misle kao na uzroke): elimo da poveamo njihovu mo, jer tako poveavamo svoju mo, ili elimo da im pokaemo postojeu prednost, koje ono ima da se nalazi u naoj moi - tako oni postaju zadovoljniji svojim poloajem i prema neprijateljima n a e moi neprijateljskiji i ratoborniji. Da li prilikom dobroinstva ili nanoenja boli prinosimo rtve, ne menja poslednju vrednost naih postupaka; ak ako svoj ivot za to damo, kao muenici, u korist svoje crkve, to je rtva prinesena n a e m traenju moi ili u svrhu odranja naeg oseanja moi. Ko tu osea ja posedujem istinu, kolike posede on ne naputa da bi spasao to oseanje! ta sve ne odbacuje da se zadri gore to znai n a d drugima, kojima nedostaje istina! Svakako je stanje u kom inimo naao retko tako prijatno, tako nepomueno-prijatno, kao ono u kom inimo dobro to je znak da nam jo nedostaje mo, ili otkriva zlovolju zbog tog siromatva, donosi nove opasnosti sa sobom i nesigurnosti za nae jo prisutno posedovanje moi i zamrauje na horizont izgledom na osvetu, ruganje, kaznu, neuspeh. Samo najrazdraljivijim i najpoudnijim ljudima oseanje moi moe biti prijatnije da se onome koji se protivi potvrdi njihova mo; za takve, kojima prizor ve podvrgnutih (kakav je predmet sklonosti) predstavlja teret i dosadu. Re je o tome, kako smo naviknuti, da z a i n j a v a m o svoj ivot; stvar je ukusa da li eli51

50

'

mo radije imati polagan ili iznenadan dan, siguran ili opasan i odvaan porast moi traimo ovaj ili onaj nain vazda prema svom temperamentu. Lak plen je ponosnim prirodama uvek neto prezrivo, oni se dobro oseaju tek kod prizora nesalomljivih ljudi, koji bi im mogli biti neprijatelji, i isto tako kod prizora svih teko pristupanih poseda; prema patnicima su esto surovi, jer oni nisu vredni njihove tenje ni njihovog ponosa ali u toliko se pokazuju obaveznijim prema i s t i n a m a , sa kojima bi borba i rvanje uvek bili asni, a k o bi se jednom za to pruila prilika. Pod prijatnim oseanjem o v e perspektive ljudi viteke kaste navikli su se meusobno na naroitu utivost. Saaljenje je najprijatnije oseanje kod takvih koji su malo ponosni i koji nemaju izgleda na velika osvajanja: za njih je laki plen a to je svaki patn i k neto oaravajue. Saaljenje se slavi kao vrlina prostitutki. 14. t a s e s v e n a z i v a l j u b a v l j u . Gramzivost i ljubav: kako se razliito oseamo kod svake te rei! a ipak bi mogao biti isti nagon, dvaput nazvan, jednom ruen sa stanovita koji ve imaju, kod kojih se nagon donekle smirio i koji se sada plae za svoj imetak; drugi put sa stanovita nezadovoljenih, ednih, i stoga slavljen kao dobar. Naa ljubav prema blinjima zar ona nije neki nagon za novim p o s e d o m ? A isto tako naa ljubav prema znanju, prema istini i uopte svaki onaj nagon za novostima? Nama postepeno postaje mrsko ono staro, sa sigurnim posedovanjem, i opet pruamo ruke; ak najlepi pejsa u kome ivimo tri meseca nije vie siguran u nau ljubav, i neka dalja obala drai nau gramzivost: posed posedovanjem biva najee manjim. Nae uivanje u nama samima eli da se tako odr52

i, da vazda neto novo preobraava u n a m a sam i m a to upravo znai posedovanje. Postati sit nekog poseda, to je: postati sit samog sebe. (Moe se patiti i od suvika odbaciti i udnju, podeliti, moe se sebi dodati poasno ime ljubav.) Ako vidimo da neko pati, rado koristimo sada pruenu okolnost da ga posednemo; to na primer ine dobroinitelji i onaj ko saaljeva, i On udnju za novim posedom probuenu u sebi naziva ljubavlju i uiva pri tome kao prilikom nekog novog osvajanja to mu je u izgledu. Ali najjasnije otkriva se ljubav polova kao tenja za posedom: onaj kovoli eli buzuslovno da sam poseduje eljenu osobu, on eli isto tako bezuslovnu mo nad njenom duom kao i nad njenim telom, samo on eli da bude voljen i da kao ono najvie i najpoeljnije bude i vlada drugim duama. Ako razmotrimo da to nita drugo ne znai do i s k l j u i t i itav svet iz jednog dragocenog dobra, sree i zadovoljstva; ako razmotrimo to, da se onaj koji voli svodi na osiromaenje i oskudevanje svih drugih natecatelja i hteo bi da bude zmaj svog zlatnog blaga, kao najbezobzirniji i najsamoiviji od svih osvajaa i izrabljivaa: ako konano pomislimo na to da onome ko voli itav drugi svet izgleda ravnodunim, bledim i bezvrednim i da je spreman da prinese svaku rtvu, remeti svaki red, da tome podredi svaki interes; onda se u stvari udimo to je ta vidljiva lakomost i nepravinost polne ljubavi u toj meri bila slavljena i oboavana, kao to se to zbivalo u svim vremenima, ak da se iz te ljubavi uzeo pojam ljubavi kao suprotnosti egoizma, dok je ona moda ba najprostoduniji izraz egoizma. Ovde su se oigledno oni koji ne poseduju i ude koristili jezik o m bee ih svakako vazda veoma mnogo. Oni kojima je na tom podruju bilo priuteno mnogo poseda i zasiivanja tu i tamo su progovorili neku re o besnom demonu, kao onaj ljubazan i n a j : voljeniji od svih Atinjana, Sofokle: ali Eros (Erot) se uvek smejao takvim huliteljima oni su uvek 53

bili ba njegovi najvei ljubimci. Postoji tu i tamo na zemlji neki nastavak ljubavi, kod kojeg se povukla ona samoiva elja dve osobe jednog za drugim pred jednom novom udnjom i samoivou, nekom z a j e d n i k o m viom ei za idealom to stoji nad njima: ali ko poznaje tu ljubav? Ko ju je doiveo? Njeno pravo ime je p r i j a teljstvo. . . _ _ 15. Iz d a l j i n e . Ovo brdo itavu okolinu kojom dominira ini u svakom sluaju draesnom i znaajnom: poto smo to sebi rekli po stoti put, koliko smo nerazumni i toliko njemu zahvalni da verujemo da je ono, davatelj te drai, moralo samo biti najdraesnije u toj okolini i tako se penjemo na njega i bivamo razoarani. Iznenada je o n o ' samo, i itav pejsa oko nas, meu nama kao lien ari; zaboravili smo da poneku veliinu kao i poneku dobrotu, treba da gledamo samo sa izvesne razdaljine, uopte odozdo a ne odozgo tako jedino d e 1 u j e. Moda zna za ljude u svojoj okolini koji same sebe mogu posmatrati samo iz odreene razdaljine, da bi sebe same .smatrali podnoljivim, privlanim ili onima koji daju snagu; treba ih odvraati od samosaznanja.

oni e opet vladati sobom. Postoji meutim mpral pre istorije. Mi smo nekad u ivotu bili sebi tako bliski da je izgledalo da nita vie ne moe zaustaviti nae prijateljstvo i bratstvo i da je meu nama postojao samo jo mali most. Kada si upravo hteo da stupi na njega, upitao sam se: Hoe li meni preko mostia?Ali tada vie riisi hteo: i kada sam ponovo molio, outao si. U meuvremenu su meu nama ubaeni brda i reke to deru, i to, nas samo razdvaja i otuuje, i ako elimo da doemo jedan drugome, mi to vie ne bismo mogli! Ali ako se sea sada onog malog mosta, nee imati vie rei samo jecanje i zauenost. 17. M o t i v i s a t i s v o j e s i r o m a t v o . Mi naravno ne moemo nikakvom majstorijom da od neke siromane vrline uinimo neku bogatu, bogato tekuu, ali svakako moemo njeno siromatvo lepo da protumaimo u nunost, tako da nas vie ne boli njen prizor, i mi zbog nje ne prebacujemo fatumu (sudbini). Tako se ponaa mudri gradinar, koji oskudnu vodu svog vrta stavlja u ruke nekoj nimfi izvora i tako motivie siromatvo: i kome kao njemu ne bi nimfe odmah bile potrebne! 18.

O p o b e d i U saobraaju sa osobama koje se stide svojih oseanj a moramo znati da se pretvaramo; oni osete iznenadnu mrnju protiv onog koji ih uhvati kod nekog nenog ili sanjalakog i uzvienog oseanja, kao da je video njihove tajne. Ako elimo da im u takvim trenucima uinimo dobro, nasmejemo ih ili im kaemo neto hladno, ali ivo, zbolno: oseanje e im se pri tome zalediti i 54 '

[ A n t i k i p o n o s N a m a nedostaje antika obojenost otmenosti, jer naem oseanju nedostaje antiki rob. Grk plemenitog porekla nalazio je izmeu svoje visosti i one poslednje niskosti takve ogromne meustupnjeve i takvu daljinu da je roba jedva mogao jo jasno videti: ak Platon nije ga. vie potpuno video. Drugaije mi, koji smo naviknuti na u e n j e o jednakosti ljudi, ako ne i na samu jednakost. Bie koje ne moe raspolagati so-

55

bom i kome nedostaje dokolica to naim oima jo nikako ne izgleda kao neto prezrivo, takvog ropskog elementa moda ima suvie svako od nas, prema uslovima naeg drutvenog poretka i dektnosti, to se iz osnova razlikuju od onih s t a r i h . Grki filosof iao je kroz ivot sa tajnim oseanjem da robova ima mnogo vie nego to se mis l i naime da je svako rob ko nije filosof; rastao mu je ponos kada bi pomiljao na to da se i najvei monici na zemlji ubrajaju meu te njegove robove. I taj ponos nam je stran i nemogu; ak ni kao metafora re rob nema za nas svoju punu snagu. 19. Z l o . Ispitajte ivot najboljih i najplodnijih1 ljudi i naroda i pitajte se da li neko drvo, to ponosno treba da raste u visinu, moe da se odrekne loeg vremena i oluja, da li spoljanja nenaklonost i otpori, da li neke vrste mrnje, ljubomore, svojeglavosti, sumnjiavosti, okrutnosti, lakomosti i nasilnost ne spadaju meu p o n o v l j e n e okolnosti, bez 'kojih teko da je mogu neki veliki rast ak u vrlini? Otrov od kojeg slabija priroda propada, za jakog je jaanje o n ga i ne naziva otrovom.

visoku cenu lai, tako bi neka tiranija mudrosti mogla unapreivati novi rod plemenitosti. Biti plemenit to bi onda moda znailo imati ludosti u glavi. 21. U i t e l j i m a n e s e b i n o s t i . Vrline nekog oveka nazivamo d o b r i m ne s ozbirom na dejstva to imaju po njega samog, nego s obzirom na dejstva koja od njih pretpostavljamo za nas i za drutvo ovek je odvajkada u hvali vrlina veoma malo bio nesebian, veoma malo neegoistian! Inae bismo naime morali videti da vrline /kao marljivost, poslunost, ednost, pijetet, pravinost/ svojim vlasnicima najee t e t e , kao nagoni, to suvie estoko i poudno u njima vladaju i pred razumom uopte ne ele da se nalaze u ravnotei sa drugim nagonima. Ako ima neku vrlinu, stvarnu, potpunu vrlinu (a ne samo mali nagon prema nekoj vrlini!) onda si r t v a ! Ali sused upravo zato hvali tvoju vrlinu! Hvale marljivog mada tom marljivou teti moi vida svojih oiju ili prvobitnosti i sveini svog- duha; potujemo i alimo mladia koji se upropastio radei, jer sudimo: Za itavu veliinu drutva je i gubitak najboljih pojedinaca samo mala rtva! Loe je to je potrebna rtva! Mnogo gore je naravno ako bi pojedinac trebalo drugaije da misli i da svoje odravanje i svoj razvoj uzme kao vaniji, nego svoj rad u slubi drutva! I tako alimo tog mladia ne zbog njega samog, nego jer je neko predano i prema sebi samom bezobzirno o r u e takozvani valjan ovek kroz tu smrt drutva propalo. Moda jo razmiljamo da li bi u interesu drutva bilo korisnije ako bi manje bezobzirno radio protiv samog sebe i due se odrao ak od toga priznajemo sebi neku prednost, ali nam vie prija druga prednost da se prinese neka r t v a i

20.
D o s t o j a n s t v o l u d o s t i . Nekoliko milenijuma dalje na putu poslednjeg veka! i u svemu to ovek ini videemo najveu mudrost: ali ba time e mudrost izgubiti svako svoje dostojanstvo. Onda je dodue nuno biti mudar, ali isto tako obino i prosto da neki gadljiviji ukus oseti tu nunost kao neku p o d l o s t . Isto tako kao to bi tiranija istine i nauke bila u stanju da postigne

da se opet jednom o i t o potvrdi miljenje rtvene ivotinje za vie i trajnije. Prvo je dakle u vrlinama orue-priroda, to se u stvari hvali, kada se vrline hvale, a zatim slep nagon to vlada u svakoj vrlini, to se optom prednou individue ne moe drati u granicama, ukratko: bezumlje u vrlini, zahvaljujui emu se pojedinano bie moe izmeniti u funkciju celine. Hvaljenje vrlina je hvaljenje naeg privatno tetnog hvaljenje nagona to oveku oduzimaju njegovu najplemenitiju samoivost i snagu za najviu zatitu sebe samog. Naravno: za odgoj i za usvajanje navika vrline istiu niz delovanja vrline, to ini da se vrlina i privatna korist pojavljuju kao zbratimljene i u stvari postoji takvo bratstvo! Pomamna marljivost na primer, ova tipina vrlina jednog orua, prikazuje se kao put ka bogatstvu i asti i kao najlekovitiji otrov protiv dosade i strasti: ali preutkujemo njegovu opasnost, njegovu najveu opasnost. Vaspitanje potpuno isto tako postupa: ono trai da pojedinca nizom drai i prednosti odredi za neki nain miljenja i postupanja, koji, kada postane navika, nagon i strast, vlada p r o t i v n j e g o ve k r a j n j e k o r i s t i , ali za opte dobro u njemu i nad njim. Koliko esto viam da pomamna marljivost dodue stvara bogatstva i ast, ali ujedno oduzima finou organima, zahvaljujui kojima bi moglo biti uivanja u bogatstvu i asti, isto tako, da ono glavno sredstvo protiv dosade i strasti ujedno otupljuje ula i da se duh opire novim draima. (Najvrednije od svih doba nae doba ne zna od svoje velike vrednoe i novca nita da uradi, nego stalno samo gomila novac i stalno je sve marljivije: upravo je potrebno vie genija za to da se daje, nego da stie! Pa, mi emo imati nae unuke!) Ako vaspitanje uspe, onda je vrlina pojedinca javna korist i privatni nedostatak u smislu najvieg privatnog cilja verovatno neko duhovno-ulno zakrljavanje ili ak rana propast: razmislimo redom sa tog stanovita

o vrlini poslunosti, ednosti, pijateta i pravinosti. Hvaljenje nesebinog, portvovanog, vrlog dakle onog koji itavu svoju snagu i um ne troi- na s v o j e odranje, razvoj, podizanje, unapreivanje i proirenje moi, ve s obzirom na sebe ivi skromno i oputeno, moda ak ravnoduno ili ironino ta pohvala svakako nije potekla iz duha nesebinosti! Blinji hvali nesebinost, jer zahvaljujui njoj ima koristi! Ako bi sam blinji mislio nesebino, on bi u s v o j u korist odbacio ono krnjenje snage, ono oteenje, radio nasuprot nastajanju takvih sklonosti i pre svega svoju nesebinost obelodanio ba u tome to istu ne bi nazvao d o b r o m ! Ovde je nagovetena osnovna suprotnost onog morala to se upravo sada veoma potuje: m o t i v i za taj moral nalaze se u suprotnosti prema svom p r i n c i p u ! Ono ime taj moral eli da se dokae, pobija ga iz svog kriterijuma moralnog! Stav ti treba da se odrekne samog sebe i da se rtvuje, mogao bi da ne protivrei svom vlastitom moralu, biti dekretiran samo od jednog bia, koje bi se samim tim odreklo svoje koristi i moda kroz zahtevano rtvovanje pojedinca prouzrokovalo svoju vlastitu propast. Ali im blinji (ili drutvo) preporui altruizam k o r i s t i ra d i, primenjuje se suprotan stav ti treba korist da trai i po cenu trokova svega drugog, dakle u jednom dahu propoveda se ti treba i ti ne treba!

22. L' o r d r e d e j o u r p o u r 1 e r o i.* Dan poinje: poinjemo za ovaj dan da sreujemo poslove i sveanosti naeg premilostivog gospodara, koji jo spava. Njegovo velianstvo ima danas * Franc. dnevni red za kralja. Prim. prev. 59

58

lo dan: uvaemo se da ga nazovemo loim, neemo govoriti o vremenu ali emo se danas poslova neto sveanije i sveanosti neto sveanije prihvatiti, nego to bi inae bilo potrebno. Njegovo velianstvo moda e ak biti bolesno: mi emo za doruak preneti poslednju dobru sinonu vest, dolazak gospodina de Montenja, koji tako prijatno zna da se ali sa svojom boleu on pati od kamena (u ui). Primiemo neke linosti (linos t i ! ta bi rekao onaj stari naduveni abac, koji e biti meu njima, kada uje tu re! Ja nisam linost, rekao bi, nego uvek sama stvar.) a prijem e due potrajati, nego to nekom bude prijatno: dovoljno razloga da se pria o onom pesniku koji je napisao na svoja vrata: Onaj ko ovde ulazi uinit e mi ast; a k o to ne ini zadovoljstvo. To zaista znai rei neku neutivost na utiv nain! A moda je taj pesnik za sebe u pravu da bude neutiv: kau da su mu pesme bolje od stihotvorca. Pa, tako moe jo mnoge da pravi i da se sam po mogustvu povue iz sveta: a i to je smisao njegove uljudne nepristojnosti. Obrnuto neki knez uvek vie vredi od njegovog stiha, ak kada ali ta mi radimo? Mi askamo, a itav dvor misli da smo ve radili i da razbijamo sebi glave: svetlost se ne vidi ranije, nego to gori u naem prozoru. Osluni! Zar to nije bilo zvono? Do avola! Poinju dan i ples, a mi ne znamo kako e se odvijati! Tako moramo improvizovati ceo svet improvizuje svoj dan. Uradimo danas jednom kao ceo svet! I time je nestao moj udesni jutarnji san, verovatno od snanih udara sata na kuli, koji je upravo sebi svojstvenom vanou objavio da je pet asova. ini mi se da se ovog puta bog snova hteo naaliti sa mojim navikama moja je navika da dan poinjem tako da ga z a s e b e sreujem i inim podnoljivim, i moe biti da sam to ee inio suvie formalno i suvie prinevski. 60

23.
Z n a c i k o r u p c i j e . Obratimo panju n a ona s vremena na vreme nuna drutvena stanja koja obeleava re korupcija, sledea obeleja. Gde god se pojavi korupcija, stie nadmo neko aroliko p r a z n o v e r j e i dotadanja opta vera nekog naroda postaje bleda i bespomona protiv toga. Praznoverje je naime slobodoumlje drugog reda onaj ko mu se predaje bira odreene, njemu odgovarajue oblike i formule, daje sebi za pravo da bira. Praznoverni ovek je u poreenju vernih uvek mnogo vie linost od njega, i praznoverno druto bie takvo u kojem ve postoje mnoge individue i zadovoljstvo u individualnom. Posmatrano sa tog stanovita praznoverje izgleda uvek kao neki napredak u odnosu na veru i znak za to da intelekt postaje nezavisniji i da eli biti u pravu. Na korupciju se tada ale potovaoci stare religije i religioznosti oni su do sada odreivali i jeziku upotrebu i praznoverje odgovarali ak kod najslobodnijih duhova. Nauimo se da je to simptom p r o s v e t i t e l j s t v a. Drugo, optuuje se neko drutvo u kojem korupcija hvata maha za o m l i t a v e l o s t : i upadljivo u njemu ocenjivanje rata i elja za ratom jenjava, i za komotnim ivotom upravo sada toliko se arko tei kao nekada za ratnikim i gimnastikim poastima. Ali obino previamo da ona stara narodna energija i narodna strast, to su (ratom i ratnikim igrama postale tako blistavo vidljivim, sada pretvorile u bezbrojne privatne strasti i da su samo postala manje vidljive, ak je verovatno da su u stanjima korupcije mo i sila sada iskoriene energije jednog naroda postale vee nego ikada, i individua daje od toga tako rasipniki, kao to to ranije nije mogla. Tada jo nije bila za to dovoljno bogata! I tako to upravo vremena omlitavelosti u kojima tragedija prolazi kroz kue i ulice, gde se raaju velika ljubav i ve61

lika mrnja, a plamen saznanja lie do neba. Tree obiavamo, takorei kao obeteenje za kuenje praznoverja i omlitavelosti da se o takvim vremenima korupcije govori da su blai da sada veoma slabi okrutnost, s obzirom na starija vernija i snanija vremena. Ali ne mogu da se sloim sa pohvalom isto tako kao ni sa onim kuenjem: samo toliko priznajem da je sada okrutnost postala finija i da njene starije forme sada idu protiv ukusa, ali ranjavanje i muenje kroz re i pogled postie u vremenima korupcije svoju najviu oblikovanost tek se sada stvara z l o b a i uivanje u zlobi. Ljudi korupcije su duhoviti i ogovaraju; oni znaju da ima jo i, drugih vrsta ubistava sem bodea i prepada oni takoe znaju da se u sve d o b r o r e e n o veruje. etvrto: ako opada moral onda se najpre pojavljuju ona bia koja nazivamo tiranima: to su prethodnici i istovremeno rano sazreli p r v e n c i i n d i v i d u a . Jo samo kratak trenutak: i taj plod plodova visi zreo i ut na drvetu jednog naroda i samo radi- tih plodova bilo je tog drveta! Ako je propadanje dolo do svog vrhunca a isto tako borba svih vrsta tirana, tada se uvek pojavljuje Cezar (Kajsar), konani tiranin, koji zavrava zamornu borbu za samodravlje, inei da zamorenost radi za njega. U njegovo vreme je individua obino najzrelija i shodno tome kultura najvia i najplodnija, ali ne zbog njega i preko njega: mada najvii ljudi kulture ele da se time ulaguju svom cezaru, prikazujui se kao njeg o v o delo. Ali istina je da im je nuan spoljanji mir i unutranji rad. U tim vremenima su podmitljivost i izdaja najvei: jer je ljubav prema tek otkrivenom egu sada mnogo snanija od ljubavi prema staroj, istonoj, mrtvoj proglaenoj otadbini: a potreba da se nekako osiguramo od uasnih kolebanja sree otvara i plemenitije ruke, im se neki bogata i monik pokau spremnim da u njih istresu zlato. Danas postoji toliko malo sigurne budunosti: tu ivome za danas: duevno stanje 62

kod koga svi zavodnici igraju laku igru putamo da nas samo za danas zavedu i podmite i zadravamo sebi budunost i vrlinu! Individue, one istinske sa-me-i-po-za-sebe, brinu se, kao to je poznato vie za trenutak nego za svoje suprotnosti, stadni ljudi, jer se sami isto tako smatraju neproraunljivim kao i budunost, isto tako se rado vezuju za monike, jer se pouzdaju u radnje i oba-, vetenja, to kod gomile ne mogu da raunaju ni na razumevanje ni na milost. Ali tiranin ili cezar razume pravo individue i u njenom izgredu i zainteresovan je za to da zagovara smeliji privatni moral i da sam prui ruku. Jer on misli o sebi i eli da se misli o njemu ono to je jednom Napoleon na svoj klasian nain izrekao: Imam pravo na sve zbog ega me optuuju da odgovorim venim ,to-sam-ja'. Ja sam po strani od celog sveta, ja ni od koga ne primam uslove. Ja elim da se podvrgnu mojim fantazijama i smatram potpuno obinim ako se predajem ovoj ili onoj zabavi. Tako je jednom Napoleon govorio svojoj eni kada je ona imala razloga da pita za branu vernost svoga sup r u g a . Vremena korupcije su ona u kojima jabuke padaju sa drvea, mislim na pojedince, koje nose seme budunosti, zaetnike duhovne kolonizacije i nove tvorevine dravnih i drutvenih save' za. Korupcija je samo pogrdna re j e s e n j a v r e m e n a jednog naroda.

24.
Razliito n e z a d o v o l j s t v o . Slabi i takorei enstveni nezadovoljnici pronalazai su ulepavanja i produbljivanja ivota; jai nezadovoljn i c i muevne osobe meu njima, da ostanu u toj slici poboljavanja i osiguranja ivota. Prvi pokazuju svoju slabost i enstvenost u tome to se rado katkad varaju i svakako se zodovoljavaju, ve sa malo opijenosti i sanjarenja, ali u celini nikada se 63

ne mogu zadovoljiti i pate od neizleivosti svog nezadovoljstva; pored toga unapreivai su svih onih koji znaju da stvaraju opijatske i narkotine utehe, i ba zato su kivni na one koji. lekara cene vie od svetenika time podravaju d a l j e t r a j a n j e stvarnih nevolja. Da od srednjevekovndh vremena u Evropi nije postojala veina nezadovoljnika ove vrste, moda uopte ne bi nastala uvena evropska sposobnost z a stalnim p r e o b r a a v a n j e m : jer pretenzije velikih nezadovoljenika pregrube su i bez pretenzija da se konano ak ne mogu smiriti. Kina je primer zemlje, gde je uopte nezadovoljstvo u velikom i sposobnost za preobraavanjem odumrli pre mnogo vekova; i evropski socijalisti i dravni idolopoklonici mogli bi sa svojim pravilima za poboljanje i osiguranje ivota i u Evropi lako dovesti do kineskih prilika i kineske sree, pod pretpostavkom ako bi ovde najpre mogli iskoreniti ono boleljivije, nenije, katkad jo prebogato postojee nezadovoljstvo i romantiku. Evropa je bolesnik, koji svojoj neizleivosti i venom menjanju svoje patnje duguje najviu zahvalnost; ti stalno novi poloaji, te isto tako stalne nove opasnosti, bolovi i sredstva obavetenja konano su proizvela intelektualnu razdraljivost, koja je skoro isto toliko kao genije, i u svakom sluaju majka svih genija.

ava to je mogue pre da si to izbije iz glave. Njegov unutranji kanon naime glasi: Nita neu da vidim to protivrei optem miljenju o stvarima! Da li sam j a stvoren za to da otkrijem nove stvari? Ima ve starih previe.

t a z n a i i v e t i ? Ziveti t o znai: stalno neto od sebe odbijati to hoe da umre; iveti to znai: biti okrutan i neumoljiv prema svemu to biva slabo i staro kod nas, i ne samo kod nas. Ziveti Ziveti da li to dakle znai: biti bez pijeteta prema umiruima, jadnima i starima? Da li uvek biti ubica? A ipak stari Mojsije je rekao: Ne ubi!

27.
O n a j k o j i s e o d r i e . ta ini onaj koji se odrie? On tei viem svetu, on eli da dalje i vie leti od svih ljudi koji potvruju (aminaa) o n m n o g o t a o d b a c u j e to b i m u otealo let, i u tome poneto to mu nije bezvredno i mrsko: on to rtvuje svojoj udnji za visinom. To rtvovanje, to odbacivanje je ba ono to jedino vidimo kod njega: prema tome mu dajemo ime onaj koji ise odrie, i kao taj on stoji pred nama, uvijen u svoju kapuljau i kao dua neke koulje od kostreti. Ali on je veoma zadovoljan tim efektom koji vri ma nas: on eli da pred nama prikriva svoju udnju, svoj ponos, svoju nameru da p r e k o nas preleti. Da! On je mudriji nego to smo mislili i tako utiv prema n a m a t a j koji potvruje! Jer u tom je kao i mi, i u tome to se odrie.
5 Vesela nauka

25.
Ne unapred odreen za saznanje. Postoji uopte ne retka glupa poniznost, podvrgnut kojoj jednom zauvek ne moe biti uenikom saznanja. Naime: u trenutku kada ovek te vrste opaa neto upadljivo, on se tako rei okree na nozi i sebi kae: Ti si se prevario! Gde su ti bile oi! To ne moe biti istina! i sada, umesto da se jo jednom otrije pogleda i oslune, sklanja se kao preplaen upadljivoj stvari sa puta i poku64

65

28. S v o j i m n a j b o l j i m t e t i t i . Nai jaki katkad nas toliko daleko gone napred da vie ne moemo da izdravamo svoje slabosti i zbog njih propadamo: mi takoe dobro vidimo taj ishod, a uprkos tome ne elimo drugaije. Tada postajemo tvrdi prema onome kod nas to treba potedeti i naa veliina je i naa nemilosrdnost. Takav doivljaj to konano moramo da platimo ivotom, metafora je za itavo delovanje velikih ljudi na druge i na njihovo vreme ba sa svojim Najboljim, s onim to samo oni mogu, upropauju mnoge Slabe, Nesigurne, Postajue i one koji ele, i po tome su tetni. Moe se dogoditi da oni, uzeti u celini, samo tete, jer njihovo najbolje jedino prihvataju i takorei ispijaju takvi, koji kod njega, kao kod suvie jakog napitka, gube svoj razum i svoju samoivost: oni bivaju tako opijeni da svoje udove moraju slomiti na svim stramputicama, kuda ih goni opijenost. 29. Uz to l a o v . K a d a su u Francuskoj poeli da se bore protiv Aristotelovih celina i shodno tome i da ih brane, opet se jednom moglo videti to tako esto moemo videti, ali toliko nerado viamo l a g a l i s m o s e b e r a z l o z i m a d a b i zbog njih postojali oni zakoni, samo da ne bismo sebi priznali da smo se n a v i k l i na vladavinu tih zakona i da nita vie drugo ne elimo da imamo. I tako se ini u okviru svakog vladajueg morala i religije i odvajkada se to inilo. Razlozi i namere iza obiaja uvek se dolaguju (hinzugelogen) kada pojedinci poinju osporavati obiaj i p i t a t i za razloge i namere. Ovde se nalazi veliko nepotenje konzervativaca svih vremena oni su uz to-laovi. 66

30 K o m e d i j a u v e n i h . uveni ljudi kojima je p o t r e b n a njihova slava, kao na primer svi politiari, ne biraju vie svoje saveznike i prijatelje bez zadnjih misli: od jednog ele deo sjaja i odsjaja njegove vrline, od drugog ono to uliva strah kod izvesnih sumnjivih osobina, koje svako kod njega poznaje, nekom treem kradu glas njegove dokolice, njegovog leanja-na-suncu, zato to odgovara njihovim vlastitim ciljevima da ih ponekad smatraju nepaljivim i lenjim to krije da su do sada bili u zasedi; as im je potreban u blizini fantasta, as poznavalac, as mozgalo, as pedant, i takorei kao njihovo prisutno Ja, ali isto tako uskoro isti im vie nisu potrebni! I tako stalno umiru njihove sredine i spoljanje strane, dok izgleda da se u toj sredini sve tiska i izgleda da eli postati njihov karakter: u tome su nalik na velike gradove. Njihov dobar glas se stalno menja kao i njihov karakter, jer njihova promenljiva sredstva zahtevaju tu promenu, i isturaju as ovu as onu stvarnu ili izmiljenu osobinu n a p o l j e na pozornicu: njihovi prijatelji i saveznici, kao to smo rekli, spadaju u te osobine pozornice. Naprotiv mora to to oni ele da ostane utoliko vie vrsto i postojano i da nadaleko blista a i tome je katkad potrebna njegova komedija i njegova pozorina igra. 31. T r g o v i n a i p l e m s t v o . Kupovati i prodavati smatra se sada prostim, kao vetina itanja i pisanja; svako je sada uveban u tome, ak nije trgovac, i jo se svakog dana veba u toj tehnici: sasvim kao to je nekada, u vremenu divljatva, svako bio lovac i iz dana u dan se uvebavao u tehnici lova. Tada je lov bio prost: ali poto je konano postao privilegija monih i otmenih i time
5*

67

izgubio karakter svakodnevnosti i prostote prestavi da bude nuan i postavi stvar udi i luksuza tako bi jednom moglo biti i sa kupovanjem i prodavanjem. Moemo zamisliti drutvena stanja u kojima se ne prodaje i ne kupuje i u kojem se nunost ove tehnike postepeno sasvim gubi: moda e tada pojedinci, koji su manje podreeni zakonu opteg stanja, dopustiti sebi kupovanje i prodavanje kao neki l u k s u z o s e a j a . Tek tada bi trgovina stekla otmenost, i plemii bi se tada moda isto tako rado bavili trgovinom kao do sada ratom i politikom: dok bi se obrnuto cenjene politike tada potpuno moglo izmeniti. Ve sada prestaje da bude zanatom plemia: i bilo bi mogue da se jednog dana smatra toliko prostim da se kao sva partijska i dnevna literatura svrsta u rubriku prostitucija duha. 32. N e p o e l j n i u e n i c i . ta d a radim s a ova dva uenika! povikao je neraspoloeno jedan filosof, koji je kvario omladinu, kao to ju je nekada kvario Sokrat o n i mi nisu dobrodoli uenici. Jer tu jedan ine moe rei ne, a onaj drugi kae o svemu: Ovako i onako. Pod pretpostavkom da uzmu moje uenje, prvi bi previe p a t i o , jer moj nain miljenja zahteva ratniku duu, neko hteti-initi na ao, neko zadovoljstvo u negiranju, neku debelu kou on bi lagano umirao od otvorenih i unutranjih rana. A drugi bi iz svake stvari koju zastupa spremio neku osrednjost i tako je uinio osrednjou takvog uenika elim svom neprijatelju. 33. V a n s l u a o n i c e . Da bi vam dakazao da ovek u osnovi spada meu dobroudne ivo-

tinje, podsetio bih vas na to koliko je dugo bio lakoveran. Tek sada je, sasvim kasno i posle ogromnog samoprevladavanja, postao n e p o v e r l j i v a ivotinjada! ovek je sada gori nego ikada. Ne razumem to: zato bi ovek sada trebalo da bude nepoverljiviji i g o r i ? Zato to sada ima nauku, potrebnu nauku! 34. Historia a b s c o n d i t a . * Svaki veliki ovek povratno deluje: itava istorija se zbog nje same stavlja na terazije, i hiljade tajne prolosti puze iz svojih skrovita unutar u n j e g o v o sunce. Ne moemo sagledati ta sve jednom jo nee biti istorija. Prolost je moda jo uvek sutinski neotkrivena! Potrebno je jo toliko mnogo povratnih delujuih sila! 35. J e r e s i v r a d b i n a . Drugaije misliti nego to p r i l i i t o ve dugo nije toliko dejstvo nekog boljeg intelekta, nego delovanje jaih, zlih nagona, oslobaajuih, izolujuih, prkosnih, zluradih, pakosnih nagona. Jeres je dopuna vradbini, i sigurno isto tako kao i ona neto bezazleno ili ak po samoj sebi neto dostojno potovanja. Jeretici i vetice su dva roda zlih ljudi: zajedniko im je da se i oseaju kao zli, ali da je njihovo nesavladljivo zadovoljstvo da se tetno izjanjavaju o onome to vlada (ljudima ili miljenjima). Reformacija, neka vrsta udvajanja srednjovekovnog duha, u vreme kada vie nije posedovala dobru svest, proizvela je to u najveoj meri. * Lat. skrivena istorija. Pritn. prev. 69

68

P o s l e d n j e r e i . Setiemo se da je car August, onaj uasan ovek, koji je isto tako vladao sobom i koji je isto tako znao da uti kao neki mudar Sokrat, svojim poslednjim recima postao indiskretan prema samom sebi: prvi put je pustio da mu padne maska kada je stavio do znanja da je nosio masku i da je igrao komediju on je igrao oca otadbine i mudrosti na prestolu, dobro do iluzije! Plaudite amici comoedia finite est!* Misao umirueg Nerona: qualis artifex pereo!** bee i misao umirueg Augusta: sujeta histriona (glumaca)! Brbljivost histriona! I upravo pandan umiruem Sokratu! Ali Tibarije umro je utke, ovaj naj mueniji od svih samomuitelja on je bio pravi, a ne glumac! ta mu se moglo na kraju motati po glavi! Moda to: ivot to je duga smrt, Ja budala koji sam tolikim mnogima skratio ivot! Da li sam j a bio stvoren za to da budem dobroinitelj? Trebalo je da im dam veni 'ivot: tako bih mogao v i d e t i kako veno u m i r u . Ta za to sam imao tako dobre oi: quelis spectator pereo!*** Kada je posle duge smrtne borbe ipak izgledalo da mu se opet vraa snaga, smatralo se uputnim da se ugui jastucima on je umro dvostrukom smru.

verovalo u apsolutnu korisnost saznanja, naime u najprisniju povezanost morala, znanja i sree glavni motiv u dui velikih Francuza (kao Volter) delimino to su mislili da u nauci imaju i vole neto nesebino, bezazleno, samo-sebe-dovoljno, doista nevino, u emu uopte ne uestvuju zli nagoni glavni motiv u Spinozinoj dui, koji se kao saznavalac oseao boanski dakle iz tri zablude. 38. E k s p l o z i v n i . Ako razmislimo kako snaga mladih ljudi osea potrebu da eksplodira, ne treba da se udimo kada vidimo kako se grubo i neizbirljivo odluuju za ovu ili onu stvar: ono to ih drai je prizor revnosti, to postoji oko neke stvari, i takorei prizor gorueg fitilja a ne sama stvar. Finiji zavodnici zato se razumevaju u to da im eksploziju stave u izgled i da apstrahuju od zasnivanja svoje stvari: sa razlozima se ne stiu ova burad baruta! 39. I z m e n j e n i u k u s . Promena opteg ukusa je vanija od svih miljenja; miljenja sa svim dokazima, opovrgavanjima i itavom intelektualnom maskaradom samo su simptomi izmenjenog ukusa i sasvim sigurno ne to ime ih jo toliko esto smatramo, njegovim uzrocima. Kako se menja opti ukus? Time to pojedinci, moni, uticajni bez stida i srama iskazuju i tiranski sprovode s v o j e hoc est ridiculum, hoc est absurdum,* dakle sud svog ukusa i gaenja oni time vre prinudu nad mnogima, iz ega postepeno biva neka navika * Lat. Ovo je smeno, ovo je apsurdno. Prim. prev. 71

37. Iz t r i z a b l u d e . U poslednja tri veka su unapreivali nauku, delimino zato to su verovali da e sa njom i kroz nju najbolje razumeti boansku dobrotu i mudrost glavni motiv u dui velikih Engleza (kao Njuton) delimino to se * Lat. Tapite prijatelji meni, komedija je zavrena. Prim. prev. ** Lat. Kakav umetnik u meni gine. prim. prev. *** Lat. Kakav gledalac u meni gine. Prim. prev.

70

jo vie njih i na kraju neka p o t r e b a s v i j u . Ali to to ovi pojedinci drugaije oseaju i imaju ukus, ima naravno svoj razlog u nekoj neobinosti njihovog ivota, njihove ishrane, njihovog varenja, moda u nekom viku ili manjku anorganskih soli u svojoj krvi, ukratko i fizisu:* ali oni imaju hrabrost da se izjanjavaju za fizis i da ga sasluaju jo u njegovim najfinijim tonovima: njihovi estetski i moralni sudovi su takvi najfiniji tonovi fizisa.

ni za svakovrsno r o p s t v o pod pretpostavkom da se vii nad njima stalno legitimie kao vii, dakle r o e n za zapovedanje kroz otmenu formu! Najprostiji ovek oseti da se otmenost ne moe improvizovati i da u njoj treba da potuje plod drugih vremena ali odsustvo vie forme i ozloglaena fabrikantska vulgarnost sa crvenim, tustim rukama, dovode ga na pomisao da su ovde samo sluaj i srea izdignuli jednog nad drugim: pa dobro, tako on u sebi zakljuuje, okuajmo mi jednom sluaj i sreu! Bacimo jednom kocke i socijalizam poinje.

O n e d o s t a t k u o t m e n e f o r m e . Vojnici i voe imaju meu sobom mnogo vii odnos od radnika i poslodavaca. Za neko vreme barem stoji svaka vojno zasnovana kultura jo visoko iznad svake takozvane industrijske kulture: poslednja u svom sadanjem obliku uopte je najprostija forma postojanja koje je do sada bilo. Ovde jednostavno deluje zakon nude: elimo da ivimo i moramo se prodavati, ali preziremo onoga koji tu nevolju iskoriava i k u p u j e sebi radnika. udno je da se podvrgavanje monim, stranim, ak uasnim linostima, tiranima i vojskovoama, ni izdaleka ne osea tako muno kao to podvrgavanje nepoznatim i nezanimljivim linostima, kao to su sve industrijske veliine: u poslodavcu radnik vidi obino samo lukavog, isisavajueg psa od ljudi, koji pekulie svakom nevoljom, a iji su mu ime, lik, moral i glas potpuno irelevantni. Fabrikantima i velikim preduzimaima trgovine su verovatno do sada u suvie velikoj meri nedostajali svi oni oblici i obeleja v i e r a s e , koji tek l i n o s t i ini zanimljivim, da su imali otmenost naslednog plemstva u pogledu i u gestu, ne bi moda bilo nikakvog socijalizma masa. Jer ovi su u osnovi sprem* Starogrki fizis (fisis) oznaava prirodu. Prim. prev.

41.
P r o t i v k a j a n j a . Mislilac vidi u svojim vlastitim postupcima pokuaje i pitanja da dobije bilo kakvo obavetenje: uspeh i neuspeh su mu pre svega o d g o v o r i . Ali da se za to to neto ne uspeva ljuti ili kaje to preputa onima koji posluju, jar im je to nareeno, i koji mogu da oekuju batine kada milostivi gospodin ne bude zadovoljan uspehom.

R a d i d o s a d a . Traiti rad radi nadnice, u tome su sada u svim civilizovanim zemljada skoro svi ljudi jednaki; u svima njima je rad sredstvo, a ne cilj; zato su u biranju rada- manje fini, pod pretpostavkom da daju bogatu dobit. Sada postoje rei ljudi koji pre ele da propadnu nego da rade bez z a d o v o l j s t v a ; oni izbirljivi, koji se teko mogu zadovoljiti, kojima se ne koristi bogatom dobiti, ako sam rad nije dobitak svih dobitaka. U tu retku vrstu ljudi spadaju umetnici i kontemplativci svih vrsta, ali takoe ve oni dokoliari koji svoj ivot provode u lovu, putovanjima ili ljubakanjima i pustolovinama. Svi oni ele

72

73

rad i nudu, ukoliko je to povezano sa zadovoljstvom, i najtei, najgrublji rad, ako tako mora biti. Ali inae su oni odluno lenji, bilo da je to osiromaenje, neasnost, opasnost po zdravlje i po ivot imalo da bude vezano za tu lenjost. Oni se ne plae toliko dosade koliko rada bez zadovolj stva; njima je potrebno mnogo dosade ako nj i h o v rad treba da uspe. Za mislioce i za sve pronalaljive duhove dosada je ona neprijatna bezvetrica due, ikoja prethodi srenom putovanju; on je mora podneti, mora njeno delovanje kod sebe d o e k a t i to je upravo ono to manje prirode uopte ne mogu postii od sebe! Dosadu na svaki nain terati od sebe je prosto: kao to je prosto raditi bez zadovoljstva. Moda se Azijati pred Evroplja-' nima istiu time to su za razliku od njih sposobni za dui, dublji mir; ak njihovi narkotici deluju polako i zahtevaju strpljenje, u suprotnosti prema odvratnoj nenadanosti evropskog otrova alkohola. 43. t a z a k o n i o d a j u . Ljudi veoma gree kada studiraju krivine zakone nekog naroda, kao da su oni izraz njegovog karaktera, i zakoni ne odaju to to je neki narod, nego ono to mu izgleda strano, udno, udovino, inostrano. Zakoni se odnose na izuzetke moralnosti morala i najstroije kazne pogaaju ono to je shodno moralu susednog naroda. Tako kod Vahabita* postoje samo dva smrtna greha: imati nekog drugog boga sem vahabitskog boga i puiti (kod njih se to obeleava kao sramotan nain pijenja). A kako stoji sa ubistvom i brakolomstvom? upitao je zauen jedan Englez koji je uo za te stvari. Pa Bog je milostiv i milosrdan! rekao je stari po* Islamska sunitska sekta, koja je osnovala Saudi-Arabiju. Prim. prev. 74

glavica. Tako je kod starih Rimljana postojala predstava da ena samo na dva naina moe da smrtno zgrei: jednom brakolomstvom, potom pijenjem vina. Stari Katon je mislio da je ljubljenje meu roacima samo zato stvoreno obiajem da bi se po toj taki ene drale pod kontrolom; poljubac znai: da li ona mirie na vino? 2ene koje behu uhvaene kod pijenja vina su doista kanjavali smru, a svakako ne samo to su ene katkad pod uticajem vina zaboravljale svako poricanje; Rimljani su se pre svega plaili orgijastikog i dionizijevskog bia, od kojeg su tada ene evropskog juga, kada je vino bilo jo novo u Evropi, bile iskuavane kao nekom ogromnom tuintinom, to je ruilo temelj rimskog oseaja; to im je bilo kao neka izdaja Rima, kao pripajanje inostranstva.

44. M o t i v i u k o j e se ve r o v a l o . Ma koliko moe biti vano da se veruje u motive prema kojima je oveanstvo do sada postupalo; moda je v e r a u ove ili u one motive, dakle ono to je oveanstvo samom sebi do sada podmetalo i uobraavalo kao stvarnu polugu svog delanja, neto jo bitnije za onog koji saznaje. Intimna srea i beda oveka njima je ve prema njihovom verovanju u ove illi one motive pripala ali ne kroz ono to je stvarno bio motiv! Sve to poslednje ima interes drugog reda. 45. E p i k u r. Da, ja sam ponosan da Epikurov karakter oseam drugaije nego moda iko, i pri svemu to o njemu ujem i itam da uivam sreu popodneva starog veka vidim kako njegove oi posmatraju iroko beliasto more, preko priobal-

75

nih stena na kojima lei sunce, dok velike i male ivotinje igraju u njegovoj svetlosti, sigurno i mirno kao ta svetlost i same te oi. Takvu sreu je mogao otkriti samo jedan stalni patnik, sreu svojih oiju, pred kojima je more postojanja postalo mirno i koje se na njegovoj povrini vie ne moe nagledati te arene, nene, jezive morske koe: nikada ranije nije postojala takva skromnost slasti. 46. N a e u e nj e. Nalazi se duboka i temeljna srea u tome da nauka pronalazi stvari to v r s t o s t o j e i stalno daju temelj za nova pronalaenja ta moglo bi drugaije biti! Da, mi smo toliko ubeeni u svu nesigurnost i fantastinost naih sudova o venoj promeni svih ljudskih zakona i pojmova da nas u stvari udi k o l i k o m n o g o vrsto stoje rezultati nauke! Ranije nita nismo znali o promenljivosti svega ljudskog, moralni obiaj odravao je veru da je itav unutranji ovekov ivot venim zagradama vezan za neumitnu nunost: moda su ljudi oseali tada neku slinu slast uenja kada su se priale bajke i istorije o vilama. Ta udesnost je tako dobro inila tim ljudima, koji su svakako katkad mogli da se zamore od pravila i venosti. Jednom izgubiti tlo! Lebdeti! Lutati! Biti lud! to je spadalo u raj i u uivanje ranijih vremena, dok nae blaenstvo lii na blaenstvo brodolomnika koji je stupio na kopno i obema nogama staje na staro vrsto tlo zauen to se ono ne koleba. 47. O s u z b i j a n j u s t r a s t i . Ako sebi stalno zabranjujemo izraavanje strasti, kao neto to treba ostaviti prostim, grubljim, graanskim, se76

ljakim prirodama dakle ne elimo da suzbijamo same strasti, nego samo njihov jezik i gest: tako s a tim nita manje postiemo ono to ne elimo: suzbijanje samih strasti, barem njihovo slabljenje i promenu kao to su to na najpouniji nain doiveli dvor Luja XIV i sve to je od njega zavisilo. P o t o n j e doba, odgojeno u suzbijanju izraavanje, samo vie nije imalo strasti i neko ljupko, ravno, zaigrano bie na njegovom mestu doba to bee nesposobno da bude neuljudno: tako da je ak neka uvreda utivim reima primana i vraana. Moda e naa sadanjica za to dati najudniji pandan: svuda vidim, u ivotu i u poaritu, a ne najmanje u svemu to se pie, zadovoljstvo u svim g r u b l j i m provalama i gestovima strasti: sada se zahteva odreena konvencija strasnosti jedino ne sama strast! Uprkos tome na kraju emo je postii time, i nai potomci imae p r a v u d i v lj i n u a ne samo divljinu i upornost formi. 48. P o z n a v a n j e n e v o l j e . Moda se ljudi i vremena niim toliko jedno od drugog ne razlikuju koliko razliitim stupnjem poznavanja nevolje koju imaju: duevne kao i telesne nevolje. U odnosu na poslednje moda smo svi sadanji zajedno, uprkos naim nedostacima i slabostima, od pomanjkanja bogatog samoiskustva, eprtlje i fantasti ujedno: u poreenju sa jednim vremenom strah a najduim od svih vremena u kome je pojedinac samog sebe znao da titi od nasilja i radi tog cilja sam morao biti silnik. Tada je ovek prolazio kroz svoju bogatu kolu telesnih muka i odricanja i shvatao je ak u izvesnoj okrutnosti prema sebi, u dobrovoljnom uvebavanju bola, nuno sredstvo njegovog odranja; tada je ovek odgajao svoju okolinu da podnosi bol, tada se rado bol dodavala i gledalo kako se najuasnije stvari

77

te vrste deavaju drugom, sem nekog drugog oseanja osim oseanja vlastite sigurnosti. Ali to se tie duevne nevolje, sada kod svakog oveka gledam da li je poznaje iz iskustva ili. iz opisa, da li jo ipak smatra nunim da se pretvara da to zna, recimo kao obeleje finijeg obrazovanja ili da li uopte ne veruje u velike duevne bolove u dnu svoje due i da prilikom imenovanja iste slino prolazi kao pri imenovanju velikih telesnih patnji: pri emu pomilja na svoju zubobolju i stomane bolove. Ali ini mi se da je to sluaj sa veinom. Iz opte neuvebanosti u boli oba oblika i izvesne retkosti pogleda nekog patnika proizlazi sada vana posledica: sada se bol mrzi mnogo vie nego kod ranijih ljudi, i ogovara se mnogo gore nego ikada, pa se ak prisustvo boli k a o n e k e m i s l i smatra jedva podnoljivim i iz toga se za itavo postojanje ini neka stvar savesti i neko prebacivanje. Pojavljivanje pesimistikih filosofija uopte nije obeleje velikih, plodnih nevolja, nego se ovi znaci pitanja kod vrednosti itavog ivota postavljaju u vremenima u kojima prefinjenost i olakanje postojanja ve veoma krvavo i zloudno osea neizbene ubode muica due i tela i u siromatvu stvarnih iskustava boli najradije eli ve da dopusti m u n e o p t e p r e d s t a v e kao patnju najvie vrste. Postojao bi ve neki recept protiv pesimistikih filosofija i protiv prevelike osetljivosti, ikoji mi se ini pravom nudom sadanjice ali moda taj recept zvui ve previe okrutno, i sam bi se ubrajao pod znake na osnovu kojih sada sudimo: Postojanje je neto zlo. Pa! Recept protiv nevolja glasi: n e v o l j a .

ara, kao pre svega v e l i k o d u n o s t , kao neko iznenadno odricanje od osvete ili zadovoljenja, zavisti pojavljuju se kod ljudi, u kojima je neka mona unutranja snaga bacanja, kod ljudi iznenadnog zasienja i iznenadnog gaenja. Njihova . zadovoljenja su tako brza i tako jaka da ih odmah slede u stopu dosada i zlovolja i nekom bekstvu suprotan ukus: u toj suprotnosti razvija se gr oseaja, kod ovog kroz iznenadnu hladnou, kod onog kroz smeh, kod treeg kroz suze i samoportvovanje. Meni velikoduni izgleda bar ona vrsta velikodunog koja je uvek najvie ostavljala utisak kao krajnje osvetoljubivi ovek, kome se neko zadovoljenje pokazuje u blizini i koji ga tako bogato, temeljno i do kraja se zadovoljava v e u p r e d s t a v i ispija da za ovom brzom razuzdanou sledi ogromno brzo gaenje on se sada izdie iznad sebe i oprata svom neprijatelju, on ga ak blagosilja i potuje. Sa ovim silovanjem samog sebe, ovim izrugivanjem svom upravo jo tako monom nagonu za osvetom, samo poputa novom nagonu, to je upravo sada u njemu postao moan (gaenju) i ini to isto tako nestrpljivo i razuzdano kao to je ranije matao a n t i c i p i r a o radost u osveti i tako rei je iscrpeo. U velikodunosti postoji isti stupanj egoizma kao i u osveti, ali drugi kvalitet egoizma.

50.
A r g u m e n t u s a m l j e n o s t i . Prebacivanje savesti je i kod najsavesnijeg oseanje: Ovo i ono je protiv dobrog obiaja t v o g drutva. Hladnog pogleda, razvuenih ustiju od strane onih pod kojima si i za koje si odgojen jo se p l a e i najjai. ega se tu u stvari plae? Usamljenosti! kao argumenta koji obara i najbolje argumente za neku linost ili stvar! Tako govori stadni nagon iz nas. 79

49. V e l i k o d u n o s t i s r o d n o . One pa-; radoksalne pojave kao iznenadna hladnoa u ponaanju duevnog oveka, kao humor melanholi-

78

51. O s e a n j e z a i s t i n u . J a hvalim svaku skepsu na koju mi je dozvoljeno da odgovorim: Pokuajmo to! Ali od svih stvari i svih pitanja ne mogu dopustiti eksperiment da nita vie ne ujem. To je granica moga oseanja za istinu: jer tamo je hrabrost izgubila svoje pravo. 52. t a d r u g i z n a j u o n a m a . T o to m i o sebi samima znamo i ega se seamo nije toliko presudno za sreu naeg ivota, koliko se to veruje. Jednog dana e se sruiti ono ta d r u g i znaju o nama (ili ta misle da znaju) o nama i sada saznajemo da je to monije. Lake izlazimo na kraj sa loom saveu nego sa loim glasom. 53. D o b r o p o i n j e . Gde slaba vidljivost oiju ne moe vie da vidi zao nagon kao takav zbog njegove profinjenosti, tu poinje ovek sa carstvom dobrog, i oseaj da si sada preao u carstvo dobrog dovodi sve nagone do uzbuenja, koji zlim nagonima behu ugroeni i ogranieni, kao oseanje sigurnosti, lagodnosti, sklonosti. Dakle: to je bezizranije oi, utoliko dalje dopire dobro! Stoga venu vedrinu naroda i dece! Stoga sumornost i looj savesti srodnu tugu velikih mislilaca! 54. S v e s t o p r i v i d u . Kako udesno i novo i ujedno strano i ironino oseam sebe sa itavim mojim saznanjem postavljenim u celokupno posto-

janje! O t k r i o sam za sebe da u meni dalje peva, dalje voli, dalje mrzi, dalje zakljuuje staro oveanstvo i ivotinjski svet, pa ak celo pradoba i prolost sveoseajueg postojanja iznenada sam se probudio iz tog sna, ali samo za svest da upravo sanjam i da dalje m o r a m sanjati da ne bih propao: kao to mesear mora dalje da sanja da ne bi pao. ta mi je sada privid! Doista ne suprotnost bilo kog bia ta znam o bilo kom biu da kaem nego samo predikate njegovog privida! Doista ne mrtva maska, koju bi se moglo staviti, a isto tako skinuti nekom nepoznatom X! Privid je za mene sam ono to deluje i ivi, to toliko ide u samopodrugivanju da me osea, da su ovde samo privid, varljiva svetlost i ples duhova da meu svim tim sanjaima i ja, saznajui igram svoj ples, da je onaj koji saznaje sredstvo da se zemaljski ples razvue u duinu i utoliko spada meu reditelje sveanosti postojanja, i da je i da e uzviena posledica i povezanost svih saznanja moda biti najvie sredstvo da se optost sanjarenja i sverazumljivost svih tih sanjalica meu sobom i ba time p o d r i t r a j n o s t s n a .

55. P o s l e d n j a p l e m e n i t o s t . ta ini plemenitim? Svakako ne to se prinose rtve: ak i besno razbludni prinosi rtve. Svakako ne to se ide za nekom strau; postoje strasti za preziranje. Svakako ne to se neto za druge ini i bez samoivosti: moda je posledica samoivosti ba kod najplemenijeg najvea. Nego da je strast to obuzima najplemenitijeg retkost, a da on ne zna za tu retkost: upotreba jednog retkog i posebnog merila i takorei neka ludost: oseanje vruine u stvarima to su svim drugim hladne: pogaanje vrednosti za koje jo nisu pronaene terazije: rtvovanje na oltarima posveenim nekom nepozna6 Vesela nauka

80

81

tom bogu: hrabrost bez volje za astoljubivou: neka samozadovoljnost to je preobilna i prenosi na ljude i stvari. Do sada je to dakle bila retkost i neznanje o toj retkosti to je oveka inilo plemenitim. Ali pri tom presudimo da je ovim pravilom sve na to smo se navikli, najblie i neophodno, ukratko, sve to odrava vrstu i uopte p r a v i l o u dananjem oveanstvu nepravino bilo prosuivano i u celini klevetano, u korist izuzetaka. Biti advokat pravila to bi moda mogla biti poslednja forma i finoa u kojoj se plemenitost otkriva na zemlji. 56. u d n j a z a p a t n j o m . Kada pomislim n a udnju da neto radim to stalno golica i podbada milione mladih Evropljana koji ne mogu da podnesu dosadu i same sebe onda shvatam da u njima mora biti neka udnja da od neeg pate kako,bi iz svoje patnje uzeli neki verodostojan razlog za delanje. Nevolja je nuna. Otuda dreka politiara, otuda mnoge lane, izmiljene, preterane nevolje svih moguih klasa i lepa spremnost da se u njih veruje. Ovaj mladi svet zahteva da od s p o l j a n e recimo srea ve nesrea treba da doe ili postane vidljiva; i njihova mata je ve unapred zaposlena da iz toga oblikuje neko udovite da bi se posle toga mogao boriti sa udovitem. Kada bi traioci nevolja oseali u sebi snagu da polazei iz unutranjosti sebi dobro ine, da sebi neto uine, isto tako bi razumeli i da polazei od unutranjosti stvore vlastitu, njima svojstvenu nevolju. Njihovi pronalasci mogli bi onda biti finiji i njihova zadovoljenja mogla bi zvuati kao dobra muzika: dok oni sada svet ispunjavaju svojom drekom o nevolji i shodno tome preesto pogotovo o s e a n j e m n e v o l j e ! Oni n e znaju

ni za sebe sa im da zaponu i tako prizivati nesreu drugih: njima su uvek potrebni drugi! I stalno drugi oni drugi! Oprostite, moji prijatelji, ja sam se usudio da prizivam svoju s r e u .

82

DRUGA KNJIGA

57.
R e a l i s t i m a . Vama trezvenim ljudima koji se oseate naoruanim protiv strasti i fantazije i rado elite da iz svoje praznine inite ponos i ukras, vi sebe nazivate realistima i nagovetavate da sa svetom stvarno stoji tako kako vam se ini: da samo pred vama stoji stvarnost liena vela, i da biste sami bili moda njen najbolji deo o vi voljene slike /kipovi/! Ali niste li i vi najvie lieni vela jo krajnje strasna i tamna bia u poreenju sa ribama i jo uvek suvie slini nekom zaljubljenom u m e t n i k u ? i ta je za zaljubljenog umetni-, ka stvarnost! Jo uvek nosite svuda sa sobom ocene stvari to imaju uzrok u strastima i zaljubljenostima ranijih vekova! Jo uvek je vaa trezvenost utelovljena potajna i neiskorenjiva opijenost! Vaa ljubav prema stvarnosti na primer ah, to je stara, prastara ljubav! U svakom oseaju, u svakom ulnom utisku nalazi se deo te stare ljubavi: i isto tako na tome je radila i to tkala neka fantazija, neka predrasuda, neka nerazumnost (bezumlje), neko neznanje, neki strah i ta sve jo! Ovde ono brdo! Onde onaj oblak! Ta ta je u tome stvarno? Oduzmite od toga fantazmu i itav ljudski d o d a t a k , vi trezveni! Da kada biste to mogli! Kada biste mogli zaboraviti vae poreklo, prolost, propedeutiku vae celokupno oveanstvo i ivotinjsko bie! Za nas ne postoji stvarnost a mi za vas, vi trezveni mi odavno nismo meu

87

M M A

sobom toliko strani kao to vi mislite, i moda naa dobra volja da se izvuemo iz opijenosti isto tako zasluuje panju kao vae verovanje da ste uopte n e s p o s o b n i za opijenost. 58. S a m o k a o s t v a r a o c i ! T o m i j e predstavljalo najvei napor i jo mi uvek predstavlja najvei napor da uvidimo da neizrecivo vie stoji d o toga k a k o s e s t v a r i n a z i v a j u nego to jesu. Glas, ime i privid, vaenje, uobiajena mera i teina neke stvari u poetku najee neka zabluda i proizvoljnost prebaena preko stvari kao ruho i potpuno tua njegovom biu pa ak i njegovoj koi verom u to i u njegov dalji rast iz pokolenja je u pokolenje postepeno takorei prirastalo i rastalo u stvar i postalo samo njegovo telo: privid od poetka postaje na kraju skoro uvek bie i d e l u j e kao bie! Kakva bi to bila budala koja bi tu mislila da je dovoljno ukazati na to poreklo i na taj magleni omota ludila da bi se u n i t i o kao sutinski vaei svet, takozvana stvarnost! Samo kao stvaralac moemo unitavati. Ali ne zaboravimo ni to: dovoljno je stvoriti nova imena i ocene i verovatnoe da bismo na daljinu stvarali nove stvari. 59. Mi u m e t n i c i ! Ako volimo neku enu, lako imamo neku mrnju na prirodu, pomiljajui na sve odvratne prirodnosti, emu je izloena svaka ena; uopte ne zadravamo se rado kod toga, ali ako jednom naa dua izbrie te stvari, ona se nestrpljivo trza i gleda, kao to smo rekli, prezrivo na prirodu: mi smo uvreeni, ini nam se da priroda zadire u na posed i najneposveenijim

rukama. Tada naulimo ui protiv svake fiziologije i za sebe potajno dekretiramo: Ja neu nita da ujem o tome da je ovek jo neto drugo sem d u e i f o r m e ! ovek pod koom je svim onima koji vole uas i besmisao, miljenje na boga i ljubav. Pa, kako jo sada onaj ko voli osea, s obzirom na prirodu i prirodnost, tako je odvajkada oseao svaki potovalac boga i njegove svete svemoi: kod svega to su o prirodi rekli astronomi, geolozi, fiziolozi, lekari, video je uplitanje u svoj najdragoceniji posed i shodno tome napad i jo uz to besmrtnost napadaa! Prirodni zakon zvuao mu je ve kao neko klevetanje boga; u osnovi eleo je da veoma rado vidi itavu mehaniku svedenu na moralne i proizvoljne akte: ali kako mu niko nije mogao uiniti tu uslugu, tako je t aj i o sebi prirodu i mehaniku koliko je dobro mogao i iveo u snu. Ah, ovi ljudi su od vajkada nauili da s a n j a j u i nije im bilo potrebno prvo da zaspu! a i mi dananji ljudi jo suvie dobro to znamo sa svom naom dobrom voljom za budnost i za dan! Dovoljno je voleti. mrziti, udeti, uopte oseati o d m a h nas obuzima duh i snaga sna i mi otvorenih oiju i hladno protiv svih opasnosti penjemo se najopasnijim putevima gore po krovovima i tornjevima fantazije, i bez svake vrtoglavice, kao da smo roeni da puemo mi meseari dana! mi umetnici! Mi skrivai prirodnosti! Mi udni meseca i boga! Mi kao sasvim tihi neumoljivi putnici na visinama, koje ne viamo kao visine, nego kao nae ravnice, kao nae sigurnosti!

60. e n e i n j i h o v o d e l o v a n j e na daljin u. Da li jo imamo ui? Da li sam jo samo uvo i nita vie? Ovde stojim usred poara udaranja mora u bregove, iji beli plamenovi liu do mojih nogu: sa svih strana zavija, preti, vie, piska na 89

88

mene, dok u najdubljoj dubini stari zemljotresac peva svoju ariju, potmulu kao to rie bik, on udara uz to takav takt zemljotresca da ak ovim od kie ispranim udovitima od stena ovde drhti srce. Tada se iznenada, kao roena iz nitavila, pojavljuje pred kapijom ovog avolskog lavirinta, na udaljenosti samo od nekoliko hvati velika jedrilica, klizei utljivo kao duh. Ah, ta avetinjska lepota! Kakvom me ari obuzima! Kako? Da li su se ovde ukrcali sav mir i udljivost sveta. Da li sama moja srea sedi na tom tihom mestu, moje srenije Ja, moje drugo ovekoveeno sopstvo? Ne biti mrtav, a ipak vie ni ne iveti? Kao neko sablasno, tiho, posmatrajue, klizee, lebdee neodreeno bie? Kao laa to sa svojim balim jedrima kao neki ogroman leptir leti preko tamnog mora! Da! Leteti p r e k o postojanja! To je ono! To bi bilo ono! ini se da je ovde buka mene uinila fantastom? Svaka velika buka ini da sreu stavljamo u tiinu i daljinu. Kada se neki ovek nalazi usred s v o j e buke, usred svog udaranja mora u bregove hitaca i nacrta: tada svakako vidi i tiho arobno bie kako prolazi pored njega, za ijom sreom i povuenou ezne to su e n e . On skoro misli da tamo kod ena obitava njegovo bolje sopstvo: na tim tihim mestima i najbunije udaranje mora u bregove postaje grobna tiina i sam ivot snom o ivotu. Ipak! Ipak! Moj plemeniti sanjaru, i na najlepoj jedrilici ima toliko mnogo uma i buke i naalost toliko mnogo slabe jadne buke! ar i najmonije delovanje ena jeste, da govorimo jezikom filosofa, delovanje na daljinu, actio in distans: ali uz to spada najpre i pre svega d i s t a n c a ! 61. U a s t p r i j a t e l j s t v a . Da je oseanje prijateljstva u starom veku smatrano najviim oseanjem, viim ak od najhvaljenijeg ponosa samo90

zadovoljnog i mudraca; pa takorei kao njegovo jedino i jo svetije bratstvo: to veoma dobro izraava pria o onom makedonskom kralju; koji je jednom atinskom filosofu, prezirau sveta poklonio talant* i od njega ga dobio nazad. Kako? upitao je kralj, zar on nema prijatelja? Time je hteo rei: Ja potujem ponos ovog mudraca i nezavisnog oveka, ali ja bih jo vie potovao njegovu ovenost ako bi prijatelj u njemu odneo pobedu nad njegovim ponosom. Preda mnom se filosof uinio manjim? pokazavi da ne poznaje jedno od dva najvia oseanja i to ne ono vie!

L j u b a v . Ljubav prata voljenom ak i poudu.

63
e n a u m u z i c i . Kako dolazi do toga da topli i kioviti vetrovi donose i muziko raspoloenje i pronalazako uivanje melodije? Nisu li to isti vetrovi to ispunjavaju crkve i enama daju da misle na zaljubljene? 64. S k e p t i a r . Bojim se da su ostarele ene u najtajnijem kutku svog srca skeptinije od svih mukaraca: one veruju u povrnost postojanja kao u njegovu sutinu, i sva vrlina i dubina njima je samo zavijanje te istine, veoma poeljno zavijanje neeg pudendum** dakle neka stvar pristojnosti i stida, i ne vie!
* U staroj Grkoj novac u vrednosti od 6000 drahrai. Prim. prev. ** Lat. sramnog. Prim. prev.

91

65. P r e d a n o s t . Postoje plemenite ene sa izvesnim siromatvom duha, koje, da bi i z r a z i l e svoju najdublju predanost, ne znaju sebi drugaije da pomognu nego tako to nude svoju vrlina i stid: to je njima njihovo najvie. I esto se taj poklon prima, a da toliko duboko ne obavezuje kao to to one koje daju pretpostavljaju jedna veoma setna pria!

66.
S n a g a s l a b i h . Sve ene su fine ,u tome da preteruju sa svojom slabou, one su ak inventivne u slabostima da bi se u potpunosti pojavile kao krhki ukrasi, koje ak boli zrno praine: njihovo postojanje treba da uini da mukarac primi k srcu svoju nezgrapnost i da deluje na savest. Tako se brane od jakih i od svakog prava jaeg. 67. P r e t v a r a t i se p r e d s a m i m sobom. Ona ga sada voli i gleda otada sa tako mirnim poverenjem preda se kao neka krava: ali avaj! Ba to bee njegova opinjenost to je ona izgledala potpuno promenljiva i neuhvatljiva! On je upravo imao ve suvie postojanog vremena kod sebe samog! Da li nije trebalo da bude dobro da se pretvara u svom starom karakteru? Da se pretvara glumei nemilosrdnost? Zar joj dakle ne savetujete ljubav? Vivat comoedia!* 68. V o l j a i p r i p r a v n o s t . Doveli su nekog mladia jednom mudrom oveku i rekli: Pogledaj, * Lat. ivela Komedija. Prim. prev. 92

to je jedan koga su iskvarile ene! Mudar ovek je zavrteo glavom i nasmejao se. Mukarci su ti, kazao je, koji kvare ene: i sve to enama zgree mukarci treba da okaju i poprave, jer ovek ini sliku ene i ena se oblikuje prema toj slici. Ti si suvie milosrdan prema enama, ree jedan od onih koji je pored njega stajao, ti ih ne poznaje! Mudri ovek odgovori: Muki nain je volja, enski nain je pripravnost takav je zakon polova, doista! surov zakon za enu! Svi ljudi su neduni za svoje postojanje, ali ene su nedune u drugom stepenu: ko bi za njih mogao imati dovoljno blagosti. Kakva blagost! povika jedan drugi iz gomile; ene bismo morali bolje vaspitati! Morali bismo mukarce bolje vaspitati, odgovori mudri ovek i klimnu mladiu da ga sledi. Ali mladi ne poe za njim. 69. S p o s o b n o s t z a o s v e t u . Sto neko n e moe da se brani i shodno tome to i ne eli u naim oima jo mu ne slui na sramotu: ali mi slabo cenimo onog ko nije sposoban na osvetu niti ima za to dobru volju svejedno da li je to mukarac ili ena. Ako li bi nas neka ena mogla zadrati (ili kako se kae vrsto drati), u koju nemamo poverenja da bi pod odreenim okolnostima znala dobro da se koristi bodeom (nekom vrstom bodea) p r o t i v nas? Ili protiv sebe: to bi u odreenom sluaju bila osvetljivija osveta (kineska osveta).

70.
G o s p o d a r i c e g o s p o d a r a . Duboki moni alt kakav se katkad uje u pozoritu skida nam iznenada zavesu pred mogunostima u koje mi obino ne verujemo: mi odjednom mislimo na 93

to da negde u svetu mogu biti ene sa visokim, junakim, kraljevskim duama, sposobne i spremne za grandiozne odgovore, odluke i rtvovanja i spremne za vladavinu nad ljudima, jer im je ono najbolje od oveka, ono to prevazilazi pol, postalo telesni ideal. Dodue takvi glasovi prema intenciji pozorita ne bi ba trebalo da daju taj pojam o eni: obino one bi trebalo da prikazuju idealnog mukog ljubavnika, na primer Romea; ali da sudim po mom iskustvu, varaju pri tom se sasvim redovno varaju u raunu i pozorite i muziar, koji od takvog glasa oekuje takva dejstva. Ne verujemo u o v e ljubavnike: ovi glasovi sadravaju jo uvek boju neeg majinskog i od domaice, i ba tada najvie kada najvie zvui ljubav.

71. O e n s k o j e d n o s t i . Postoji neto sasvim zapanjujue i ogromno u vaspitanju otmenih ena, ak moda nema nieg paradoksalnijeg. Sav svet se slae u tome da se one u eroticis* toliko neznalaki koliko je samo mogue mogu vaspitati i da im uliju u duu neki duboki stid pred njom i krajnje nestrpljenje i bekstvo prilikom nagovetavanja tih stvari. Sva enska ast nalazi se u osnovi samo ovde u opasnosti: ta im inae ne bismo oprostili! Ali ovde treba da ostanu neznalice do sri: one ne treba da imaju ni oi, ni ui, ni rei, ni misli za to njihovo zlo: ak znanje ovde je ve zlo. I sada! Kako se jednom groznom munjom bacaju u stvarnost i znanje, brakom i to preko onog koga one najvie vole i cene: hvataju ljubav i stid u protivrenosti, ak oduevljenje, rtvovanje, dunost, saaljenje i uas zbog neoekivanog susedstva boga i ivotinje i * Lat. ljubavi. Prim. prev. 94

ta jo sve ne moraju da oseaju u j e d n o m ! T u se u stvari zavezao neki duevni vor to trai sebi slinog! ak saaljiva radoznalost najmudrijih poznavalaca ljudi nije dovoljna da otkrije kako ova i ona ena zna da se snae u tom reenju zagonetke i u toj zagoneoi reenja i kakve se uasne, dalekosene sumnje pri tom moraju pokretati kod jedne poremeene due, ak kako poslednja filosofija i skepsa ene po toj taki baca svoje sidro! Iza toga isto duboko utanje kao ranije i esto neko utanje pred samom sobom, neko zatvaranje oiju pred samim sobom. Mlade ene veoma se trude oko toga da izgledaju povrne i bez misli; najfinije meu njima pretvaraju se u nekoj drskosti. 2ene lako oseaju svoje mueve kao neke znakove pitanja svoje asti i svoje dece, kao neku apologiju ili kajanje njima su potrebna deca i one ih ele u sasvim drugom smislu nego to mukarac eli decu. Ukratko, ne moemo biti dovoljno blagi prema enama!

72.
M a j k e . ivotinje drugaije misle o enama nego ljudi; one enku smatraju produktivnim biem. Kod njih nema oinske ljubavi, ali postoji neto tako kao ljubav prema deci dragane i navika na njih. enke na deci zadovoljavaju svoje vlastoljublje, imaju svojinu, neku zabavu, neto njima potpuno razumljivo, sa im se moe brbljati: sve to zajedno je majinska ljubav nju moemo uporediti sa ljubavlju umetnika prema svom delu. Trudnoa je ene uinila blaim, sposobnim da ekaju, plaljivijim, podvrgljivijim; a isto tako duhovna bremenitost proizvodi karakter kontemplativaca, srodan enskom karakteru: to su muke majke. Kod ivotinja muki rod vai kao lep. 95

73.
S v e t a o k r u t n o s t . Jednom svecu pristupio je neki ovek, koji je u rukama drao tek roeno dete. ta da radim sa detetom? upitao je, ono je jadno, nakazno i nema dovoljno ivota da umre. Ubi ga, povikao je svetac groznim glasom, ubi ga i dri ga zatim tri dana i tri noi u svojim rukama da ga se sea: tako vie nikad nee zaeti dete dok ti ne doe vreme da ga zane. Kad ovek to bee uo otide razoaran; i mnogi kuahu sveca poto je savetovao okrutnost, jer je savetovao da se dete ubije. Ali nije li okrutnije ostaviti ga da ivi? ree svetac. 74. N e u s p e n e . Uvek ne uspevaju one jadne ene koje u prisustvu onog koga vole bivaju nemirne i nesigurne i previe govore: jer mukarce najsigurnije zavodi izvesna potajna i flegmatina nenost. 75. T i r e i p o l . Mali ovek je paradoks, ali ipak ovek ali male ene, u poreenju sa visokim enama, izgledaju mi da su nekog drugog roda rekao je jedan stari uitelj plesa. Mala ena nikad nije lepa rekao je stari Aristotel. 76. N a j v e a o p a s n o s t . Nije li u svim vremenima postojala veina ljudi koji su odgoj svoje glave svoju umnost smatrali svojim po,nosom, svojom obavezom i vrlinom, koje je vre-

dalo i posramljivalo svako fantaziranje i svaka razuzdanost, kao neprijatelje zdravog ljudskog j a zuma: tako bi ooveanstvo ve odavno propalo! Njemu je pretilo i stalno pTeti kao njegova najvea opasnost izbijanje l u d i l a to jest ba izbijanje volje u oseaju, vienju i sluanju, uivanje i nedisciplinovanost glave, radovanje ljudskoj nerazumnosti. Nisu istina i izvesnost suprotnost ludakovog sveta, nego optost i sveobaveznost nekog verovanja, ukratko ne-proizvoljnost u sudovima. I najvei rad oveka do sada je bio taj da nad veoma mnogim stvarima, koje e se slagati meu sobom i sa njim, postavi neki z a k o n s l a g a n j a bez obzira da li su te stvari istinite ili lane. To je odgoj glave koji je odrao oveanstvo; ali suprotni nagoni jo uvek su toliko moni da u osnovi o budunosti oveanstva smemo govoriti sa malo poverenja. Stalno se jo pomera i pomie slika stvari, i moda od sada i vie i bre nego ikada; stalno se ba najodabraniji duhovi bune protiv te sveobaveznosti pre svih istraivai i st i n e ! Stalno ta vera kao neka opta svetska vera izaziva gaenje i neku novu pohotljivost kod finijih glava: i ve polagan tempo, koji ona zahteva za sve duhovne procese, ono podraavanje kornjae, to se ovde priznaje kao norma, ini umetnike i pesnike prebeglicama: to su ti nestrpljivi duhovi u kojima izbija neko formalno uivanje u ludilu, zato to ludilo ima tako veseo tempo! Potrebni su dakle duhovni intelekti ah! koristiu najnedvosmisleniju re potrebna je v r l a g l u p o s t , potreban je nepokolebljiv udarac takta s p o r o g duha da bi vernici velike opte vere ostali meu sobom zajedno i dalje plesali: to je prirodna potreba prvoga reda koja ovde zapoveda i zahteva. Mi d r u g i s m o i z u z e t a k i o p a s n o s t nama je stalno potrebna odbrana! Pa, moe se stvarno neto rei u korist izuzetka, p o d p r e t p o s t a v k o m d a n i k a d n e p o s t a n e pravilo.
7 Vesela nauka

97

77.
ivotinja sa istom saveu. Ono prosto u svemu to se dopada na jugu Evrop e bila to sada italijanska opera (na primer Rosinija i Belinija) ili panski pustolovni roman (nama najpristupaniji u francuskom ruhu ila, B l a s a ) n e ostaje mi skriveno, ali me ne vrea, isto tako kao ni prostota na koju nailazimo prili-, kom etnje kroz Pompeje i u osnovi ak kod itanja svake antike knjige: odakle to dolazi? Da li je to to ovde nedostaje stid i sve prosto tako se sigurno i sigurno u sebe pojavljuje, kao bilo ta plemenito, ljupko i strasno u istoj vrsti muzike ili romana? ivotinja ima pravo kao i ovek: tako moe slobodno svuda trati, a ti, moj dragi blinji, takoe si jo ivotinja, uprkos svemu! ini mi se da je to moral te stvari i svojstvenost junjake humanosti. Lo ukus ima svoje pravo kao dobar, i ak povlasticu pred njim, ako je velika potreba, sigurno zadovoljenje i tako rei opti jezik, neka bezuslovno razumljiva larva i bezuslovno razumljiv gest: dobar, odabran ukus naprotiv uvek ima neeg trailakog, okuavaj ueg, ne potpuno sigurnog u svoje razumevanje on nije narodski i nikad nije bio narodski! Narodska jeste i ostaje m a s k a ! I tako se sve to poput maske moe odvojiti u melodijama i kadencama, u skokovima i veseljima ritma tih opera! ak antiki ivot! ta razumevamo od toga ako ne razumemo uivanje u maski, istu svest svega poput maske! Ovde je kupatilo i odmor antikog duha: i moda to kupatilo bee retkim i uzvienim prirodama starog sveta jo nunije nego prostim. Tome nasuprot neizrecivo me vrea jedan prost obrt u nordijskim delima, na primer u nemakoj muzici. Ovde je prisutan s t i d, umetnik se pred samim sobom spustio i ne bi mogao ak ni da sprei da pri tom ne pocrveni: mi se sa njim stidimo 98

i tako smo uvreeni, jer slutimo da je verovao da se zbog nas morao spustiti. 78. Za ta t r e b a d a b u d e m o zahvaln i . Tek umetnici, i to pozorini umetnici, ljudima su stavili oi i ui da bi sa nekim zadovoljstvom sluali i gledali to to je svako sam, svako sam doivljava, svako sam eli; tek su nas oni nauili da cenimo junaka koji se krije u svakom od tih svakodnevnih ljudi, kako bi sam sebi ovek mogao izgledati kao junak, iz daljine i tako rei pojednostavljen i preobraen umetnost da se pred sobom samim postavi u scenu. Samo tako zoboravljamo kod nas neke nie detalje! Bez te umetnosti ne bismo bili nita sem prednjeg plana i ne bismo uopte iveli u vlasti one optike to po sebi izgleda najblia i najprostija kao ogromno velika i kao stvarnost. Moda postoji slina zasluga one religije to je zahtevala da se grenost svakog pojedinca posmatra kroz uveliavajue staklo i od grenika inila velikog, besmrtnog zloinca: stvarajui oko njega vene perspektive, uila je oveka da na sebe gleda iz daljine i kao na neto prolo, celovito. 79. Dra n e s a v r e n s t v a . Ovde vidim jednog pesnika, koji, kao mnogi ljudi, svojim nesavrenstvima izaziva viu dra, nego svim onim to se pod njegovom rukom zaokrugljuje i savreno oblikuje da on uiva prednost i slavu mnogo vie od svoje poslednje nesposobnosti nego od svoje bogate snage. Njegovo delo nikada potpuno ne iskazuje to bi u stvari mogao izrei, ta je m og a o v i d e t i : izgleda da je imao slutnju neke
7*

99

vizije, i nikada nju samu: ali neka ogromna pouda za tom vizijom ostala je u njegovoj dui, i iz nje on uzima isto tako ogromnu reitost zahtevanja i pohlepnosti. Njom podie onog koji ga slua, preko svog dela i svih dela i daje mu krila da se toliko visoko podigne kako se inae nikad ne podiu sluaoci: i tako postavi sami pesnici i vidoviti ljudi, oni se dive uzroniku svoje sree, kao da ih je neposredno doveo do gledanja onog njegovog najsvetijeg i poslednjeg, kao da je stigao na svoj cilj i svoju viziju doista vid e o i saoptio. Njegovoj slavi ide u prilog to nije u stvari stigao na cilj.

80.
U m e t n o s t i p r i r o d a . Grci (ili barem Atinjani) rado su sluali dobro govorenje: oni su ak imali za to neku udnju to ih je vie nego sve drugo razlikovala od onih koji nisu bili' Grci. I tako su sami od strasti na pozornici zahtevali da ona dobro govori i sa uivanjem su trpeli neprirodnost dramskog stiha: ta u prirodi je strast toliko krta na reima! tako nema i zbunjena! Ili ako nae rei, toliko zbunjeno i nerazumno i sebi samoj na sramotu! Sada smo se svi mi, zahvaljujui Grcima, navikli na tu neprirodnost na pozornici kao to zahvaljujui Italijanima i rado podnosimo drugu neprirodnost, r a s p e v a n u strast. Nama je to postala potreba, koju iz stvarnosti ne moemo zadovoljiti: da ujemo ljude kako u najteim situacijama dobro i opirno govore: nas sada oduevljava kada tragian junak tu jo nalazi rei, razloge, rei i te gestove i u celini neku svetlu duhovnost, gde se ivot pribliava ponorima, i gde ovek najee gubi glavu a sigurno i lep jezik. T a vrsta o d s t u p a n j a o d p r i r o d e zbog toga je moda najprijatniji obrok za ponos oveka; zbog njega uopte on voli umetnost kao izraz jedne

visoke, junake neprirodnosti i konvencije. Sa pravom se zbog toga prebacuje dramskom pesniku ako on sve ne pretvara u um i re, ve uvek u ruci zadrava neki ostatak u t a n j a : kao to smo nezadovoljni operskim kompozitorom koji za najvii afekt ne zna da pronae neku melodiju, nego samo neko afektivno prirodno mucanje i deranje. Upravo ovde t r e b a protivreiti prirodi! Upravo ovde t r e b a da se prosta dra iluzije povue pred nekom viom drai! Grci idu tim putem daleko, daleko do zastraivanja daleko! Kako oblikuju pozornicu koliko je mogue usku i zabranjuju sebi sve efekte kroz duboke pozadine, kako glumcu onemoguuju mimiku i lak pokret i pretvaraju ga u neko sveano, kruto strailo sa maskom, tako su i strasti oduzeli duboku pozadinu i diktirali joj zakon lepog govorenja, oni su ak uopte sve uinili da deluju nasuprot elementarnom delovanju slika to izazivaju strah i saaljenje: o n i u p r a v o n i s u h t e l i s t r a h i sa a l j e n j e svaka ast i najvia ast Aristotelu! ali on sigurno nije dobro pogodio, a da ne govorimo o pravom reenju, kada je govorio o krajnjem cilju grke tragedije!* Pogledajmo ipak grke tragiare po tome ta je najvie pobudilo njihovu vrednou, njihovo pronalazatvo, njihovo takmienje svakako ne nameru savladavanja gledalaca kroz efekte! Atinjanin je odlazio u poarite d a s l u a l e p e g o V o r e ! I d o lepih govora bee stalo Sofoklu! oprostite mi ovu jeres! Veoma razliito stoji sa o z b i l j n o m o p e r o m: svi njeni majstori staraju se da spree da razumemo njihove linosti. Neka usput uhvaena re mogla bi nepaljivom sluaocu pomoi: u celini situacija mora samu sebe da objasni nita ne stoji do govorenja! tako misle svi oni i tako
* To jest o Katarzi (duevnom ienju), to se kod gledalaca postie izazivanjem straha i saaljenja. Prim. prev.

100

101

su svi reima izvodili svoje lakrdije. Moda im je samo nedostajala hrabrost da potpuno izraze svoje poslednje omalovaavanje rei: malo vie drskosti kod Rosinija i on bi pustio da se skroz-naskroz peva la-la-la-la i pri tom bi bilo razuma! Operskim linostima upravo ne treba verovati na re, nego na ton! To je razlika, to je lepa n e p r i r o d n o s t radi koje se ide u operu! ak recitativo secco* ne eli u stvari da se slua kao re i tekst: ova vrsta polumuzike treba naprotiv muzikom uvu najpre da prui mali mir (mir m e l o d i j e kao najsublimnijeg i stoga i najnapregnutijeg uivanja te umetnosti) ali veoma skoro neto drugo; naime sve vee nestrpljenje, sve vee protivljenje, neku novu udnju za p o t p u n o m muzikom, za melodijom. Kako stoji, posmatrano sa tog stanovita, sa umetnou Riharda Vagnera? Moda drugaije? Cesto mi se inilo kao da se re i muzika njegovih tvorevina pre izvoenja moraju nauiti napamet: jer bez toga mi je izgledalo ne u j e m ni rei ni samu muziku. 81. G r k i u k u s . ta je lepo u tome? upitao je onaj geometar posle izvoanja Ifigenije nita se u tome ne dokazuje! Da li bi i Grci bili toliko daleko od tog ukusa? Bar kod Sofokla se sve dokazuje. , 82. E s p r i t** ne na g r k i n a i n . Grci su u itavom svom miljenju neopisivo logini i
* Ital. recitativ uz pratnju klavira ili embala. Prim. prev. ** Franc. duh. Prim. prev.

jednostavni; njima to, barem za njihovo dugo dobro vreme, nije dosadilo, kao to je to sluaj kod Francuza: koji ak rado ine mali skok u suprotnost i duh logike u stvari podnose samo kad mnotvom takvih malih skokova u suprotnost odaje svoju d r u e v n u pristojnost, .svoje druevno samoporicanje. Logika mi izgleda nuna kao hleb i voda, ali i kao ove neka vrsta zatvorske hrane, im je trebao isto i jedino nju uzimati. U dobrom drutvu ne moramo nikad hteti potpuno i jedino da 'budemo u pravu, kao to to eli svaka ista logika: stoga mala doza nerazumnosti u itavom francuskom esprit-u. Smisao za druevnost kod Grka bio je daleko manje razvijen, nego to jeste i to je bio kod Francuza: stoga toliko malo esprit-a kod njihovih najduhovitijih ljudi, stoga toliko malo dosetke ak kod njihovih aljivdija, stoga ah! Nee mi vie verovati u ove moje reenice, a koliko te vrste imam jo na dui! Est res magna tacer* kae Marcijal (Martijal) o svim brbljivima. 83. P r e v o d i . Stepen istorijskog smisla to poseduje neko vreme moemo prosuditi po tome kako to p r e v o d i i prola vremena i knjige pokuava da asimiluje. Francuzi Korneja, a takoe i revolucije doepali su se rimske starine na nain za koji vie ne bismo imali hrabrosti zahvaljujui naem smislu za istoriju. A i sama rimska starina: kako je nasilno i ujedno naivno stavila svoju ruku na sve dobro i visoko grke drevnije starine! Kako su oni prevodili u rimsku tadanjost!. Kako su namerno i bezobzirno inili nejasnim trenutak na prahu leptirovog krila! Tako je Hora* Lat. velika je stvar utati. Prim. prev.

102

103

cije (Horatije) tu i tamo prevodio Alkeja ili Arhiloha, tako je Propercije prevodio Kalimaha i Fileta (pesnike istog ranga sa Teokritom, ako s m em o suditi): ta im je bilo stalo do toga da je stvarni tvorac ovo i ono doiveo i znake toga upisao u svoju pesmu! Kao pesnici ne behu neskloni antikvarskom duhu traganja koji prethodi istorijskom smislu, kao pesnici nisu uzeli u obzir te sasvim line stvari i imena i sve to je bilo svojstveno jednom gradu, jednoj obali, jednom veku, kao njegova nonja i maska, nego su smesta stavili ono sadanje i rimsko na njegovo mesto. Izgledalo je kao da nas pitaju: Zar ne treba ono staro da sebi uinimo novim i da s e b e u njemu smestimo? Zar ne bismo smeli nau duu da udahnemo tom smrtnom telu? Jer ono je mrtvo samo jednom: kako je runo sve mrtvo! Oni nisu znali za uivanje u smislu za istoriju; ono prolo i tue bee im muno, i kao Rimljanima podsticaj za rimsko osvajanje. U stvari tada se osvajalo, ako bi se prevelo ne samo tako to se isputalo ono istorijsko: ne, dodavala se aluzija na sadanjost, pre svega brisalo se pesnikovo ime i na njegovo mesto stavljalo svoje ne u oseanju krae, nego sa najiom saveu imperium Romanum-a*. 84. O p o r e k l u p o e z i j e . Ljubitelji fantastinog kod oveka, koji ujedno zastupaju uenje o instiktivnom moralitetu, zakljuuju ovako: Pod pretpostavkom da se u svim vremenima cenila korist kao vrhovno boanstvo, odakle je onda u itav svet dola poezija? to ritmizovanje govora, to pre deluje nasuprot jasnoi saoptavanja, nego to unapreuje, i to je nasuprot tome u ita* Lat. rimskog carstva. Prim. prev.

vom svetu poniklo svuda na zemlji kao ruganje itavoj korisnoj svrsishodnosti i jo uvek nie! Divlje lepa nerazumnost poezije pobija vas, vi utilitarci! Ba hteti s e o s l o b o d i t i korisnosti to je uzdiglo oveka, to ga je inspirisalo za umetnost i moralitet! Ali ja sada moram laskati utilitarcima ta oni su retko u pravu da je to za aljenje! U onim starim vremenima, to su poeziju pozivale u ivot, imali smo ipak pri tom korist u vidu i jednu veliku korist tada kada smo uinili da ritam prodre u govor, onu silu to iznova sreuje sve reenine atome, zahteva da se biraju rei i misao boji iznova ini tamnijim, vie stranim, daljim: naravno neka p r a z n o v e r n a k o r i s t ! Zahvaljujui ritmu bogova trebalo bi da se neka ljudska elja dublje utisne poto smo primetili da se ovek bolje sea nekog stiha nego nevezanog govora; isto tako su ljudi mislili da e ih zahvaljujui ritmikom tik-taku uti preko velikih daljina; inilo se da ritmizovana molitva pre dopire do sluha bogova. Ali pre svega su hteli da imaju korist od onog elementarnog savlaivanja, to doivljuje ovek po sebi sluajui muziku; ritam je neka prinuda; on proizvodi neku nesavladIjivu elju da se popusti, da se sloi;-ne samo korak nogu, takoe i dua ide za tim taktom verovatno, tako se zakljuivalo, takoe i dua bogova! Ljudi su dakle pokuali preko ritma da p r i s i l e i da vre neku silu nad njima: preko njih se prebacila poezija kao neka magina zamka. Bese jo udesnija predstava: i ta je ba moda najvie delovala kod nastanka poezije. Kod pitagorejaca ona se pojavljuje kao filosofsko uenje i kao trik vaspitanja: ali odavno pre toga bee filosofa, muzici se priznavala snaga da se ovek rastereti afekata, da se oisti dua, da se ublai ferocia animi* i to ba kroz ono ritmiko u mu* Lat. neobuzdanost due, Prim. prev.

104

105

zici. Kada su prava napetost i harmonije due bili izgubljeni, moralo se p l e s a t i , u taktu pevaa to bee recept ove lekarske vetine. Njome je Terpander smirio jednu pobunu, Empedoklo je smirio jednog besomunika, Damon je oistio jednog od ljubavi bolesnog mladia; time su se leili i podivljali osvetoljubivi bogovi. Najpre time to bi se omama i razuzdanost njihovih afekata dovodili do vrhunca, dakle tim to bi se besomunika uinilo ludim, a osvetoljubivog pijanim od osvete svi orgijastiki kultovi ele ferocia-u nekog boanstva da odjednom rasterete i da uine orgijom da se posle toga oseaju slobodnijim i mirnijim i da ljude ostavi na miru. Melos prema svom korenu znai sredstvo za umirivanje, ne zato to je sam blag, nego to njegovo dejstvo ini oveka blagim. I ne samo u kultskoj pesmi, ve i kod svetske pesme najstarijih vremena postoji pretpostavka da ono ritmiko ima maginu mo, na primer prilikom vaenja vode ili veslanja. Pesma je neko oaravanje demona, koje pri tom zamiljamo kao delatne, ona ih ini voljnim (uslunim), neslobodnim i oruem oveka. I kad god delamo, postoji pobuda za pevanjem s v a k a radnja je vezana za pomo duhova: bajalica i bajanje izgleda da su praoblik poezije. Ako je stih korien i prilikom proroanstva Grci su govorili da je heksametar pronaen u Delfima tako bi i ovde ritam trebalo da vri prisilu. Traiti neko proroanstvo za sebe to je prvobitno znailo (prema verovatnom izvoenju grke rei): neto sebi odrediti; ljudi su mislili da mogu budunost iznuditi time to bi se za sebe zadobio Apolon: on koji je prema najstarijoj predstavi daleko vie nego proroanski bog. Tako kao to se formula izgovori, bukvalno i tano ritmiki, tako vezuje budunost, ali formula je pronalazak Apolona, koji kao bog ritmova moe da vee i boginje sudbine. Ako u celini pogledamo, upitajmo: aa li je za praznovernu vrstu ljudi uopte bilo neto k o r i s n i j e 106

od iritma? Sa njim se moglo sve: magino unapreivati neki rad; prinuivati nekog boga da se pojavi,' da bude blizu, da slua; pripremati budunost shodno svojoj volji; rasteretiti vlastitu duu od neke prekomernosti (straha, manije, saaljenja, osvetoljubivosti), i ne samo vlastitu duu nego i duu najgoreg demona bez stiha ovek bee nita, kroz stih bio bi takorei bog. Takvo osnovno oseanje ne moe se vie potpuno iskoreniti i jo sada, posle milenijuma duge borbe protiv takvog praznoverja, povremeno i najmudriji od nas postaje budalom ritma, ak samo u tome to neku misao o s e a kao i s t i n i t i ] u , kada ima neku metriku formu i dolazi sa nekim boanskim hopsasa to odatle dolaze. Zar nije veoma vesela stvar da jo uvek najozbiljniji filosofi, ma koliko inae ozbiljno uzimali za sigurno, da se pozivaju na p e s n i k e i z r e k e, da bi svojim mislima dale snagu i verodostojnost? pa ipak je za istinu opasnija, kada se sa njom pesnik slae, nego kada joj protivrei! Jer kao to kae Homer: Mnogo lau ti pesnici! 85. D o b r o i l e p o . Umetnici stalno v e l i a j u oni nita drugo ne ine i to sva ona stanja i one stvari to stoje na glasu da se kod njih i u njima ovek moe oseati dobar ili velik, ili pijan, ili veseo, ili dobro i mudro. Te i z a b r a ne stvari i ta izabrana stanja, ija se vrednost za ljudsku sreu smatra sigurnom i ocenjenom, objekti su umetnika; oni se uvek nalaze u zasedi da iste otkriju i da preu u podruje umetnosti. Hou da kaem: oni sami nisu ocenjivai sree i onog srenog, ali oni se uvek guraju u blizinu tih ocenjivaa sa najveim ljubopitstvom i zadovoljstvom da odmah iskoriste svoje procene. Tako e oni, jer pored svog nestrpljenja imaju i najvea plu107

a glasnika i noge trkaa, uvek takoe biti meu prvima koji meu prvima slave ono n o v o dobro i esto se p o j a v l j i v a t i kao oni koji pre svega nazivaju neto dobrim i kao dobro ocenjuju. Ali to je, kao to je reeno, zabluda: oni su samo bri i glasniji od stvarnih ocenjivaa. A ko su pak ti? To su bogatai i dokoliari. 86. O p o z o r i t u . Ovaj dan me je opet ispunio snanim i uzvienim oseanjima, i ako bih u njegovo vee mogao imati muziku i umetnost, dobro znam kakvu muziku i kakvu umetnost n e bih hteo, naime ne bih hteo sve one koje omamljuju svoje sluaoce i to bi htele da u z d i g n u za trenutak snanog i uzvienog oseanja one ljude svakodnevice due, koji uvee ne lie na pobednike na trijumfalnim kolima, nego lie na umorne mazge u ijem je ivotu neto preesto primenjivan bi. ta bi oni ljudi uopte znali o uzvienijim raspoloenjima da nema sredstava to proizvode opijenost i idealnih udaraca biem! I tako imaju one koje ih oduevljavaju, kao to imaju svoja vina. Ali ta su m e n i njihova pia i njihova opijenost! to je oduevljenom potrebno vino! Naprotiv, on sa nekim gaenjem gleda na ta sredstva i posrednike, koji tu hoe da proizvedu dejstvo bez dovoljnog razloga oponaanje visoke duevne plime! Kako? Zar se krtici poklanjaju krila i ponosna uobraenja pred odlaskom na spavanje, pre nego to se uvue u svoju pilju? Zar je alju u pozorite i stavljaju velike ae pred njene slepe i umorne oi? Zar ljudi kojima ivot nije radnja nego posao ne sede pred pozornicom i posmatraju udna bia kojima je ivot vie nego posao? Tako je pristojno, kaete, tako je zabavno, tako hoe vaspitanje! Pa dobro! Tako mi suvie esto nedostaje obra108

zovanje, jer taj prizor mi je preesto odvratan. Onaj ko po sebi ima dovoljno tragedije i komedije, ostaje svakako, najdrae daleko od pozorita ili, kao izuzetak, itavo zbivanje uraunavajui pozorite, publiku i pesnika postaje mu stvarno tragini i komini pozorini komad, tako da mi izvedeni pozorini komad, naprotiv samo malo znai. Ko je neto kao Faust i Manfred, ta mu je stalo do Faustova i Manfreda pozorita dok sigurno ima jo da misli na to da se uopte takve figure izvode na pozornicu. Najjae misli i strasti pred onima koji nisu sposobni za miljenje i strast ali za o p i j e n o s t i ! i o n i kao sredstva za ovo! I pozorite i muzika, puenja haia i vakanja betela* kod Evropljana! Ah, ko e nam ispriati itavu priu o narkoticima! To je takorei istorija obrazovanja takozvanog vieg obrazovanja! 87. O s u j e t i u m e t n i k a . Verujem da umetnici esto ne znaju ta najbolje mogu, jer su suvie sujetni i to su svoja ula orijentisali na neto ponosnije, nego to izgledaju da su ove male biljke, koje ponovo, udno i lepo, u stvarnom savrenstvu mogu da rastu na njihovom tlu. Oni povrno ocenjuju ono najzad dobro njihovog vrta i vinograda, i njihova ljubav i njihovo uvianje nisu istog ranga. Tu je neki muziar koji je vie nego bilo koji muziar majstor u tome da pronalazi tonove iz carstva paenikih, potitenih, namuenih dua i da i nemim ivotinjama daje govor. Niko na njega ne lii po bojama pozne jeseni, neopisivo dirljive sree poslednjeg, poslednjeg, najkraeg uivanja, on zna neki zvuk za one tajno-neprijat* Junoazijsko sredstvo za uivanje, plod areka palme to se vae sa drugim dodacima. Prim. prev. 109

ne ponoi due, gde izgleda da su uzrok i dejstvo izale iz uobiajenog toka svakog trenutka moe da nastane neto iz nita; on najsrenije crpe iz svega iz donjeg temelja ljudske sree i takorei iz tog ispijenog pehara, gde su se stekle najopornije i najodvratnije kapi sa najslaima za (krajnje dobro i krajnje zlo); on poznaje ono umorno samo pomeranje due koja vie ne moe da skae i leti; ak ni da hoda; on ima uplaeni pogled pritajene boli, bezutenog razumevanja, rastanka bez priznanja; ak kao Orfej itavog skrivenog jada je vei od bilo koga, preko njega je uopte pridodano umetnosti mnogo toga to je dosad bilo neizrazivo i ak izgledalo nedostojno umetnosti, i to se recima moglo samo rasterati, a ne uhvatiti poneto sasvim malo i mikroskopsko due: da, on je majstor u sasvim malom. Ali on ne e l i to da bude! Promie mu da njegov d u h ima drugi ukus i sklonost i da najradije sedi po budacima propalih kua: tamo skriven, skriven od samog sebe slika on svoja prava majstorska dela, to su sva vrlo kratka i esto duga samo takt tek samo postaje sasvim dobar, velik i savren, moda jedino tamo. Ali on to ne zna! On je suvie sujetan da bi to znao.

nou onoga to izgleda. Tako je mogue da neko ba svojim patosom ozbiljnosti odaje kako se do sada povrno i zadovoljno njegov duh igrao u carstvu saznanja. I nije li to sve to mi uzimamo kao v a n o , na izdajnik? To pokazuje gde se nalazi na znaaj i ta nismo od znaaja. 89. S a d i n e k a d . ta se nalazi u itavoj naoj umetnosti i umetnikim delima kada se liimo one vie umetnosti, umetnosti sveanosti! Nekada su sva umetnika dela bila izloena na velikom putu sveanosti oveanstva, kao znakovi seanja i spomenici visokih i blaenih momenata. Sada ljudi ele da umetnikim delima jadne iscrpljene ljude i bolesnike primame na stranu od velikog puta patnje oveanstva, za najkrai trenutak pohote; nude im se mala opijenost i ludilo. 90. S v e t1 o s t i i s e n k e. Knjige i zapisi su kod razliitih mislilaca razliite stvari: neko je u knjizi skupio plamenove, koje je znao da brzo krade i odnese kui iz zraka saznanja to mu je sinulo; neko drugi reprodukuje samo senke, snimke u sivom i crnom, to se dan ranije izradilo u njegovoj dui. 91. O p r e z n o s t . Alfijeri* je, kao to je poznato, veoma mnogo lagao kada je zapanjenim
* Vitorio Alfijeri (Alfieri, 17491803) italijanski knjievnik. Prim. prev.

88. O z b i l j n o s t o i s t i n i . Ozbiljnost o istini! Kakve razliite stvari ljudi podrazumevaju pod tim reima! Upravo isti pogledi i naini dokaza i ispitivanja, to mislilac po sebi osea kao neku lakomislenost, kojoj je na svoju sramotu podlegao ovog ili onog asa upravo isti pogledi upravo isti pogledi mogu umetniku koji na njih nalee i sa njima povremeno ivi dati svest da ga je sada obuzela najdublja ozbiljnost za istinu, i dostojno je divljenja to on, premda umetnik, ipak ujedno pokazuje najozbiljniju udnju za suprot-

111

savremenicima priao svoju biografiju. On je lagao iz onog despotizma prema samom sebi, to je na primer dokazivao na taj nain kako je stvarao vlastiti jezik i sebe tiranisao da postane pesnik: o n je na kraju naao strogu formu uzvienosti u koju je u t i s n u o svoj ivot i svoje seanje: sigurno je pri tom bilo puno muke. Ja ne bih poverovao ni u Platonov ivotopis koji je on sam napisao: isto toliko malo kao Rusoovom ili Danteovom vita nuova.* 92. P r o z a i p o e z i j a . Obratimo samo panju na to da su veliki majstori proze skoro uvek bili i pesnici, bilo javno ili takoe samo potajno i za fijoku. I doista samo sa o b z i r o m na p o e z i j u pie se dobra proza! Jer ona je neprekidan pristojan rat sa poezijom: sve njene drai sastoje se u tome da se poezija stalno izbegava i da joj se protivrei; svaki abstractum** eli da se iznese kao nestanost protiv ove i kao rugajuim glasom; svaka suvoa i hladnoa treba ljupku boginju da dovede u neko ljupko oajanje; esto ima pribliavanja, pomirenja trenutaka a zatim iznenadnog odskakanja natrag i ismejavanja; esto se povlai zavesa i puta unutra prejaka svetlost, dok upravo boginja uiva u svojim sumracima i priguenim bojama; esto joj se uzima re sa ustiju i pevui prema nekoj melodiji, pri emu ona fine ruke dri pred finim malim uima, i tako postoji hiljadu zabava rata, uraunavajui poraze, o emu ba nita ne znaju nepoetski, takozvani prozni ljudi: Oni piu i govore takoe samo lou prozu! R a t j e o t a c s v i h d o b r i h s t v a * Ital. novom ivotu. Prim. prev. ** Lat. apstraktan ili opti pojam, apstraktna predstava. Prim. prev. 112

ri,* rat je otac i dobre proze! Behu etvorica veoma udnih i doista pesnikih ljudi u ovom veku koji su doli do majstorstva proze, za koje ovaj vek inae nije bio stvoren iz nedostatka u poeziji, kao to je nagoveteno. Ne uzimajui u obzir Getea, koga vek sa pravom uzima u obzir, koji ga je izneo: tako smatram dostojnim da se nazivaju majstorima proze samo akomo Leopardi, Prospera Merime, Ralfa Valdo Emerson i Valter Seved Lindera, autor Imaginary Converzations.** 93. A l i z a t o p i e ? A: ja ne spadam meu one koji m i s l e sa mokrim perom u ruci; a jo manje meu one ikoji se uopte pred otvorenom mastionicom preputaju svojim strastima, sedei na svojoj stolici i ukoeno posmatrajui hartiju. Ja se ljutim ili se stidim itavog pisanja; pisanje je za mene nuda ak mi je odvratno da u poreenju s tim govorim. B: ali zato pie? A: da, moj dragi, reeno u poverenju: jo nisam pronaao neko drugo sredstvo da se o s l o b o d i m svojih misli. B: a zato eli da ih se oslobodi? A: zato elim? elim li? Ja moram. B: dosta! dosta! 94. R a s t p o s l e s m r t i . One male smele re-i o moralnim stvarima to je Fontenel izbacio u svojim Posmrtnim razgovorima behu u njegovo vreme smatrane paradoksima i igrama jedne sum* Rat je otac svih stvari izreka je velikog grkog filosofa Heraklita (544 480). ili 483. god. pre nae ere). Prim. prev. ** Valter Seved Lender (17751864), autor Imaginarnih razgovora, bio je engleski epski pesnik. Prim. prev.
8 Vesela nauka

113

njive dosetke; ak najvie sudije ukusa i duha nisu nita vie videle u tome moda ni sam Fontenel. A sada se deava neto neverovatno: ove misli postaju istine! Nauka ih dokazuje! Igra postaje ozbiljnost! I mi itamo te dijaloge sa sasvim drugim oseanjem nego to su ih itali Volter i Helvecijus i nevoljno podiemo njihovog tvorca u drugu i m n o g o v i u klasu rangiranja duhova nego to su oni inili da li sa pravom? Da li bez prava? 95. a m f o r . To to je takav poznavalac ljudi i gomile kao amfor upravo priskoio u pomo gomili i nije ostao da stoji po strani u filosofskom odricanju i odbrani, ne mogu sebi drugaije da objasnim nego ovako: jedan instinkt bee u njemu jai od njegove mudrosti i nikad nije bio zadovoljen, mrnja prema itavom plemstvu krvi: moda stara samo objanjiva, mrnja njegove majke, to je ljubavlju prema majci u njemu bila proglaena svetom instinkt osvete od njegovih deakih godina to je ekao as da osveti majku. I sada su ga njegov ivot i njegov genije, i ah! svakako najvie roditeljska krv u njegovim ilama zaveli na to da se upravo ukljui i izjednai sa tim plemstvom kroz mnoge i mnoge godine! Ali konano nije vie podnosio vlastiti pogled (prozor) starog oveka pod starim reimom, on se poeo estoko i strasno kajati i u t o j strasti obukao je ruho svetine kao s v o j nain mantije od kostreti! Njegova loa savest bee proputanje osvete. Pod pretpostavkom da je amfor tada za stupanj ostao vie filosof, revolucija ne bi dola do svoje tragine dosetke i do svoje najotrije bodlje: ona bi se smatrala daleko glupljim dogaajem i ne bi bila takvo zavoenje duhova. Ali amforova mrnja i osveta vaspitale su celo pokolenje: i naj114

svetliji ljudi proli su kroz tu kolu. Ta pomislimo na to da je Mirabo na amfora gledao kao na svoje vie i starije Ja od koga je oekivao i podnosio podsticaje, upozorenja i presude Mirabo koji je kao ovek pripadao sasvim drugom rangu veliine za razliku ak od prvih dravnikih veliina prolosti i sadanjice. udno je da je uprkos takvom prijatelju i zagovorniku ta imamo Miraboova pisma amforuovaj najduhovitiji od svih moralista ostao stran Francuzima, nimalo drugaije nego Stendal, koji je moda od svih Francuza o v o g veka imao najmisaonije oi i ui. Da li stvari tako stoje da je poslednji u osnovi imao suvie od jednog Nemca i Engleza da bi Parianima mogao biti jo podnoljiv? dok je amfor, ovek bogat dubinama i pozadinama due mraan, paeniki, vatren bio mislilac koji je smeh smatrao nunim lekom protiv ivota i koji se skoro smatrao izgubljenim svakog dana kada se nije smejao izgleda naprotiv vie kao Italijan i bliski roak Dantea i Leopardija, nego Francuz! Poznajemo poslednje amforove rei: Ah! mon ami, rekao je Sijesu*, je m'en vais enfin de mon de, ou il faut que le coeur se brise ou se bronze**. To sigurno nisu rei umirueg Francuza. 96. D v a g o v o r n i k a . Od ova oba govornika jedan postie itavu mo rasuivanja svoje stvari samo tada kada se prepusti strasti: tek ova mu crpe dovoljno krvi i ara u mozak da prinudi da se otkrije njegova visoka duhovnost. Drugi svakako * Emanuel ozef grof Sijes (1748 1836) francuski publicista i polititar. Prim. prev. ** Franc. Ah! moj prijatelju, konano odlazim sa ovog sv^ta, gde srce treba ili da se razbije ili pretvori u bronzu. Prim. prev.
8*

115

tu i tamo pokuava isto: da pomou strasti punozvuno, snano i uzbudljivo iznese svoju stvar, ali obino sa slabim uspehom. On zatim veoma brzo govori nejasno i zbunjeno, preteruje, isputa i izaziva nepoverenje prema moi rasuivanja svoje stvari: on ak pri tem osea to nepoverenje, i iz toga se objanjavaju iznenadni skokovi u najhladnije i najodbojnije tonove, to kod sluaoca izazivaju sumnju da li je itava njegova strasnost bila prava. Kod njega svaki put strast preplavljuje duh; moda zato to je snaniji u odnosu na prvu. Ali on je na vrhu svoje snage kada se suprotstavlja nastupajuoj buri svoga oseaja i takorei joj se ruga: tek tu njegov duh potpuno izlazi iz svog skrovita, logian, podrugljiv, zaigran a ipak uasan duh. 97. O b r b l j i v o s t i p i s a c a . Postoji brbljivost gneva esto kod Lutera, takoe kod openhauera. Brbljavost iz suvie velike zalihe pojmova formula kao kod Kanta. Brbljivost iz uivanja u stalno novim obrtima iste stvari: nalazimo je kod Montenja. Brbljivost pakosnih priroda: ko ita spise toga vremena setie se pri tom dva pisca. Brbljivost je uivanje u lepim recima i jezikim oblicima: ne retko u Geteovoj prozi. Brbljivost iz unutranjeg zadovoljstva u buci i pometnji oseaja: na primer kod Karlajla. 98. U s l a v u e k s p i r a . Najlepe to bih u slavu ekspira, o v e k a, znao da kaem jeste ovo: on je verovao u Bruta i nije bacio ni zrnce praine nepoverenja na tu vrstu vrline! Njemu je posvetio svoju najbolju tragediju ona jo uvek 116

nosi lano ime* njemu i najstrahovitijem pojmu visokog morala. Nezavisnost due! to je ovde vano! Ni jedna rtva ne moe biti suvie velika: njoj se mora rtvovati ak i najdrai prijatelj, ma koliko uz to bio najdivniji ovek, ukras sveta, genije bez premca ako naime volimo slobodu kao slobodu velikih dua, i kroz njega t o j slobodi preti opasnost: tako je ekspir morao oseati! Visina na koju postavlja Cezara jeste najfinije potovanje koje je mogao iskazati Brutu: tek tako podie njegov unutranji problem do ogromnosti i isto tako duhovnu snagu to je mogla rasei taj v o r ! I da li je to stvarno bila politika sloboda to je ovog pesnika nagonila da saosea sa Brutom koja ga je uinila sukrivcem Bruta? Ili je politika sloboda bila samo neka simbolika za neto neizrecivo? Da li moda stojim pred nekim nepoznatim tamnim dogaajem i pustolovinom iz pesnikove vlastite due, o emu je mogao da govori samo kroz znake? ta je sva Hamletova melanholija prema melanholiji Bruta? I moda ekspir zna i za ovu kao to je i onu poznavao, iz iskustva! Moda je i on imao svoj mrani as i svog zlog anela kao Brut! Ali ma ta je i moglo postojati od takvih slinosti i tajnih veza: pred itavim likom i vrlinom Bruta ekspir se bacio na zemlju i oseao se nedostojan i dalek: svedoanstvo o tome upisao je u svoju tragediju. U 'njoj je on dva puta prikazao jednog pesnika i dva puta nad njim izlio takvo nestrpljivo i poslednje oseanje prezira da to zvui kao neki krik kao krik samoprezira. Brut, sam Brut gubi strpljenje kada se pesnik pojavljuje, uobraeno, patetino, nametljivo, tkao to su to obino pesnici, kao neko bie, koje izgleda da prkosi od mogunosti veliine, takoe moralne veliine, pa ipak u filosofiji ina i ivota samo retko postie prostu
* Nie misli na ekspirovu tragediju Julije Cezar. Prim. prev.

117

estitost. Ako on poznaje vreme, ja p o z n a j e m n j e g o v e u d i dalje sa zveckanjem lakrdijaa! uzvikuje Brut. Neka se to prevede natrag u duu pesnika koji je to napisao. 99. openhauerove p r i s t a l i c e . ta vidimo kod dodira kulturnih naroda sa varvarima: da nia kultura od vie redovno prima prvo njene poroke, slabosti i razuzdanost, osea da to vri na nju neki podraaj i konano posredstvom usvojenog poroka i slabosti puta da na nju struji i neto od vrednosne snage vie kulture: to moemo posmatrati i iz blizine i ne putujui varvarskim narodima, naravno neto profinjeno i produhovljeno to se tako lako ne moe lako uoiti. Ali ta obiavaju o p e n h a u e r o v e pristalice u Nemakoj da najpre prihvate od svog majstora? kao koji, u poreenju sa njegovom nadmonom kulturom, moraju sebi izgledati dovoljno varvarski da bi takoe preko njega bili varvarski fascinirani i zavedeni. Da li je to njegov jak smisao za injenice, njegova dobra volja za jasnou i um, to je toliko esto inila da izgleda engleski i tako malo nemaki? Ili snaga njegove intelektualne savesti to je i z d r a v a l a doivotnu protivrenost izmeu bia i htenja i prinuavala ga na to da i sebi u svojim spisima stalno i skoro u svakoj taki protivrei? Ili njegovo istunstvo u stvarima crkve i hrianskog boga? jer tu je bio ist kao nijedan nemaki filosof do tada tako da je iveo i umro kao volterijanac. Ili njegova besmrtna uenja o intelektualnosti intuiciie (zora), o apriornosti kauzalnog zakona, o oruu prirodi intelekta i o neslobodi volje? Ne sve to ne oarava i ne osea se kao oaravajue: ali openhauerove mistike zbunjenosti i isprike na onim mestima gde je mislilac injenica dopustio da ga zavede i upropasti sujet118

ni nagon da bude odgoneta sveta, nedokazivo uenje o j e d n o j v o l j i (svi uzroci su samo prigodni uzroci pojave volje za to vreme, na tom mestu, volja za ivot je u svakom biu, ak i najmanjem, potpuno i nepodeljeno prisutna, tako potpuno kao i u svemu to behu, jesu i bie ujedno), p o r i c a n j e i n d i v i d u e (svi lavovi s u u osnovi samo jedan lav, mnotvo individua je privid, kao to je r a z v i t a k samo privid: on Lamarkovu misao naziva genijalnom, apsurdnom zabludom)/ zanesenost g e n i j e m (u estetskoj intuiciji individua nije vie individua, nego ist bezvoljni, bezbolan , bezvremenski subjekt saznanja; subjekt time to se potpuno rastvara u opaanom predmetu postaje sam taj predmet), besmislenost o s a a l j e n j u i u njemu omoguenom probijanju principii individuations (princip individuacije) kao izvora itavog moraliteta, uraunavajui i takve tvrdnje kao Umiranje je u stvari svrha postojanja, a priori se ne moe bez okolienja porei da neko magino dejstvo ne bi takoe trebalo da potekne od nekog ve upokojenog; takve r a z u z d a n o s t i i poroci filosofa uvek se prvo primaju i postaju stvar vere: poroke i _razuzdanosti uvek je naime najlake oponaati i ne treba im nikakvo dugo uvebavanje. Ali govorimo o najveem od ivih openhauerovaca, o Rihardu Vagneru. O n je proao kao to su proli ve mnogi umetnici; on je promaio u tumaenju likova koje je stvorio i pogreno je prosudio neizreenu filosofiju vlastite umetnosti. Rihard Vagner je dopustio da ga usred ivota dovede u zabludu Hegel; on je isto uinio jo jednom kada je docnije iz svojih likova proitao openhauerovo uenje i voljom, genijem i saaljenjem poeo samog sebe da formulie. Uprkos tome bilo je i bie istina: nita ne ide upravo toliko protiv openhauerovog duha kao u stvari ono vagnerovsko kod Vagnerovih junaka: mislim na nevinost najvee sebinosti, verovanje u veliku strast kao u dobro po sebi, jednom reju 119

na ono Zigfridovsko na licu njegovih junaka. Sve to mirie pre na Spinozu nego na mene moda bi openhauer rekao. Ma koliko da je Vagner imao dobre razloge da se upravo posle drugih filosofa osvrne na openhauera: oaranost kojoj je s ozbirom na tog mislioca podlegao uinila ga je slepim ne samo prema drugim filosofima nego ak i prema nauci; on sve vie eli da itavu svoju umetnost da kao pandan i kao dopunu openhauerove filosofije i sve izriitije se odrie vie astoljubivosti da bude pandan i dopuna ljudskog saznanja i nauke. I na to ga ne izaziva itav tajanstveni sjaj te filosofije, koja bi izazvala i jednog Kaljiostra*: ak i pojedini gestovi i afekti filosofa behu vazda zavodnici! openhauerovsko je na primer Vagnerova ljutnja zbog kvarenja nemakog jezika; i ako bi ovde trebalo da odobravamo podraavanje, ne bi ipak smelo ni da se preuti da sam Vagnerov stil podosta pati od svih tih ireva i oteklina, iji je prizor openhauera inio toliko besnim, i to s obzirom na vagnerijance koji nemaki piu, vagnerovtina poinje da se pokazuje toliko opasnom kao to se pokazala samo neka hegelovtina. openhauerovska je Vagnerova mrnja na Jevreje, prema kojima ak u svom najveem inu ne moe da bude pravedan: ta Jevreji su pronalazai hrianstva. openhauerovski je Vagnerov pokuaj da hrianstvo shvati kao zameteno zrno budizma i za Evropu, uz povremeno pribliavanje katoliko-hrianskim formulama i oseajima, da se pripremi neki budistiki vek. openhauerovska je Vagnerova propoved u korist milosra u postupanju sa ivotinjama? openhauerov prethodnik ovde bee kao to je poznato Volter, koji ie moda takoe ve znao da kao njegovi naslednici, svoju mrnju prema odreenim stvarima i ljudima prikriva milosrem prema ivotinjama. Barem Vag* Grof Alesandro Kaljiostro (Cagliostro, 17431795) italijanski pustolov, poznat po istoimenom romanu Aleksandra Dime-oca. Prim. prev.

nerova mrnja prema nauci, to govori iz njegove propovedi, svakako nije podstaknuta duhom milosra i dobrote a takoe ne, kao to se to samo po sebi razume, d u h o m uopte. Na kraju 'se malo nalazi od filosofije nekog umetnika, ukoliko je ona samo dodatna filosofija i sama ne teti njegovoj umetnosti. Ne moemo se dovoljno uvati od toga da se ljutimo na nekog umetnika zbog njegove povremene, moda veoma nesrene i drske maskarade; ne zaboravimo ipak da su dragi umetnici svi zajedno pomalo glumci i moraju to biti i da bi bez glume teko due izdrali. Ostanimo odani Vagneru u tome to je u njemu i s t i n i t o i izvorno i osobito kroz to da mi njegovi uenici, ostanemo verni sebi samim u tome to je u nama istinito i izvorno. Ostavimo mu njegove intelektualne hirove i greve, ocenimo naprotiv pravino kakve udne hrane i nude s m e da ima umetnost kao to je njegova da bi mogla iveti i rasti! Nita ne stoji do toga to kao mislilac tako esto nije u pravu. Pravinost i strpljenje nisu nj e g o v a stvar. Dosta je to njegov ivot sam pred samim sobom ima prava i zadrava pravo: ovaj ivot koji svakom od nas dovikuje: Budi ovek i nemoj sledeti mene, nego sebe! Nego sebe! I n a ivot treba pred nama samima da zadri pravo! I mi treba slobodno i neustraivo, u nevinoj somoivosti da rastemo i cvetamo iz samih sebe! I tako mi zvue, posmatrajui takvog oveka, i danas jo kao i nekad u uima ove reenice: da je strast bolja od stoicizma i pretvaranja, da je estitost ak u zlu bolja nego gubljenje samog sebe u tradicionalnom moralitetu, da slobodan ovek moe isto tako biti dobar kao i zao, ali da je neslobodan ovek sramota prirode i da ne uestvuje ni u kakvoj nebeskoj ili zemaljskoj utehi; konano da s v a k o k o e l i d a b u d e s l o b o d a n m o r a t o pos t a t i k r o z s a m o g s e b e , i d a nikom sloboda ne pada u krilo kao neki udesni poklon. (Richard Wagner in Bayreuth, str. 94.) 121

120

.M'

100. Nauiti da iskazuje potovanje. Ljudi se moraju nauiti da iskazuju potovanje kao i da preziru. Svako ko ide novim putevima i mnoge je vodio novim putevima, zauen otkriva kako su ti mnogi nespretni i jadni u ispoljavanju svoje zahvalnosti, ak kako se retko uopte takoe samo m o e ispoljavati zahvalnost. To je kao da joj uvek, kada samo eli da progovori, neto zastaje u grlu tako da samo hrae i u hrakanju opet zanemi. Nain na koji mislilac osea dejstvo svojih misli i preoblikujui i potresajui skoro je komedija; kadkad izgleda kao da su se oni na koje se delovalo u osnovi time osetili uvreeni i, kao to se plae, svoju ugroenu samostalnost znali da ispoljavaju samu u svakojakim nepristojnostima. Potrebna su itava pokolenja da bi se pronala takoe samo jedna utiva konvencija zahvalnosti: i tek veoma kasno dolazi onaj as u kojem je ak u zahvalnost ula neka vrsta duha i genijalnosti: jer je obino tu i neko koji je primalac velike zahvalnosti, ne samo za ono to je sam uinio dobro, nego najee za ono to su postepeno nagomilali njegovi prethodnici kao neko blago onog najvieg i najboljeg. 101. V o l t e r . Svuda gde je postojao neki dvor davao je zakon dobrog govora, a time i zakon stila za sve pisce. Ali dvorski jezik je jezik dvoranina k o j i n e m a s t r u k u i koji sebi ak u razgovorima o naunim stvarima zabranjuje sve komotne tehnike izraze, jer miriu na struku, i zato je tehniki izraz i sve to odaje specijalistu u zemljama dvorske kulture m r l j a s t i l a . Sada kada su svi dvorovi postali karikature, inae i u ovom trenutku, mi smo iznenaeni to nalazimo da 122

je ak Volter po toj taki neizrecivo krhak i muan (na primer u svom sudu o takvim stilistima kao to su Fontenel i Monteskije) mi smo upravo svi emancipovani od dvorskog ukusa dok je Volter bio njegov d o v r i t e l j ! 102. R e za f i l o l o g e . Da ima knjiga, tako vrednih i kraljevskih, da se dobro koriste itava pokolenja naunika, ako se zahvaljujui njihovom trudu te knjige postaju iste i razumljive da se stalno uvruje to verovanje tu je filologija. Ona pretpostavlja da ima onih retkih ljudi (ako se odmah ne vide) koji vredne knjige doista znaju da koriste oni e svakako biti ti koji sami prave ili bi mogli praviti takve knjige. Htedoh rei da filologija pretpostavlja neko otmeno verovanje da se u korist nekoliko pojedinaca, koji e uvek dolaziti i nisu tu, treba unapred obaviti veoma mnogo munog, ak neistog rada: sve je to rad in usum delphinorum.* 103. O n e m a k o j m u z i c i . Nemaka muzi'ka je sada ve zato, vie nego svaka druga, evropska muzika, jer je samo u njoj dola do izraza promena koju je Evropa doivela revolucijom: samo nemaki muziari razumeju se u izraz pokrenutih narodnih masa, u onu ogromnu vetaku buku to ak ne treba da bude veoma glasna, dok na primer italijanska opera poznaje samo horove posluge ili vojnika, ali ne narod. Uz to dolazi da iz itave nemake muzike treba sluati duboku graansku ljubomoru na noblesse, naime na esprit
* Lat. na prestolonaslednikov nain, tj. obraeno za mlai uzrast. Prim. prev.

123

i elegance,* kao izraz dvorskog, vitekog, starog, u sebe sigurnog drutva. To nije muzika kao muzika Geteovog pevaa pred kapijom, koja nailazi na dopadanje i u dvorani i to kod kralja; tu ne stoji: Vitezi su hrabro gledali unutra i u krilo lepotice. Vie se ni gracija ne pojavljuje u nemakoj muzici bez nastupa grie savesti; tek kod ljupkosti, zemaljske sestre Gracije,** Nemac poinje da se osea potpuno moralnim i odatle sve vie gore do svoje zanesene, uene, esto zajedljive uzvienosti, betovenske uzvienosti. Ako elimo da mislimo o oveku za o v u muziku, pomislimo ba na Betovena, kako se pojavljuje pored Getea, recimo kod onog susreta u Teplicu: kao poluvarvarstvo pored kulture, kao narod pored plemstva, kao dobroudan ovek pored dobrog i jo vie nego dobrog oveka, kao fantasta pored umetnika, kao onaj koji osea potrebu da bude teen pored teenog, kao onaj koji preteruje i u koga se sumnja da je pored pravinog, hirovit ovek i samomuitelj, luaki oduevljeni, duevni nesrenik, verno neizmerni, drznik i nespretni ovek i sve u svemu da je neukroen ovek: tako ga je oseao i oznaio sam Gete, izuzetan Nemac Gete, za koga jo nije naena njemu dorasla muzika! N a kraja prosudimo jo da li ono preziranje melodije i zakrljavanje smisla za melodiju kod Nemaca to se sve vie iri ne treba shvatiti kao demokratsku nepristojnost i posledicu revolucije. Melodija naime toliko otvoreno uiva u zakonitosti i osea takvu odvratnost prema svemu postajuem, neoblikovanom, proizvoljnom tako da za ovu zvui kao neki zvuk iz s t a r o g poretka evropskih stvari i kao neko zavoenje i vraanje na isti.
* Franc. plemstvo, duh, elegancija. Prim. prev. ** Gracije su latinske boginje ljupkosti. Na nemakom se kae Anmut ili Grazie. Prim. prev.

104. O z v u k u n e m a k o g j e z i k a . Znamo odakle potie nemaki, koji je ve nekoliko vekova opti knjievni nemaki. Nemci sa svojim strahopotovanjem pred svim to je dolo sa d v o r a , savesno su uzeli uzorak kancelarije u svemu to je trebalo da n a p i u , dakle osobito u svojim pismima, poveljama, testamentima i tako dalje. Pisati kancelarijski to je bilo pisati shodno dvoru i vladi to je bilo neto otmeno, to se suprotstavljalo nemakom iz grada u kome su upravo iveli. Postepeno se izvlaio zakljuak i govorilo se isto tako kao to se pisalo tako su ljudi postajali jo otmeniji u oblicima rei, u izboru re i obrtima i na kraju i u zvuku: kada su govorili afektirali su neki dvorski zvuk i afektacija je konano postala priroda. Moda se neto sasvim slino nije nigde dogodilo: nadmo pisanog stila nad govorom i citiranje i epurenje itavog naroda kao temelj zajednikog ne vie dijalekatskog jezika. Ja verujem da je bio veoma seljaki i prost: on se u.poslednjim vekovima neto oplemenio uglavnom time to su ljudi bili prinueni da oponaaju toliko mnogo francuskih, italijanskih i panskih zvukova i to ba od strane nemakog (i austrijskog) plemstva, koje se uopte nije moglo zadovoljiti maternjim jezikom. Ali Montenju ili ak Rasinu morao je zvuati uprkos tom uvebavanju nemaki nepodnoljivo prosto: i ak sada zvui, u ustima putnika, usred italijanskog puka, jo uvek veoma sirovo, umski, promuklo, kao da potie iz zadimljenih soba i negostoljubivih predela. Dakle ja primeujem da se sada opet meu nekadanjim oboavaocima kancelarija iri slina tenja za otmenou zvuka, i da Nemci poinju da se povode za nekom sasvim udnom arolijom zvuka, to bi trajno moglo da postane stvarna opasnost po nemaki jezik odvratniji zvuci se uzalud trae u Evropi. Neto podrugljivo, hladno, ravnoduno, ne125

124

marno u glasu: to sada Nemcima zvui otmeno i ujem dobru volju za tu otmenost u glasovima mladih inovnika, nastavnika, ena trgovaca; ak mlade devojke ve oponaaju taj oficirski nemaki. Jer oficir, i to pruski, pronalaza je takvih zvukova: taj isti oficir, koji kao vojnik i strunjak poseduje onaj zadivljujui takt skromnosti, po kome bi svi Nemci zajedno trebalo da se ue (uraunavajui nemake profesore i muziare)! Ali im on govori i kree se, on je najneskromnija i najneukusnija linost u staroj Evropi nesvestan samog sebe, bez ikakve sumnje! I nesumnjivo nesvestan dobrim Nemcima, koji se u njemu dive kao oveku prvog i najotmenijeg drutva i rado doputaju da im on daje ton. A on to i ini! I najpre njegov ton podraavaju i ogrubljuju narednici i podoficiri. Obratimo panju na komandovanje, kojima se rie oko nemakih gradova, sada kada se pred svim kapijama izvodi egzercir: kakva drskost, kakvo besno oseanje autoriteta, kakva podrugljiva hladnoa zvui iz te rike! Da li bi Nemci stvarno trebalo da budu muziki narod? Sigurno je da se Nemci sada u zvuku svog jezika militarizuju: verovatno je da e oni, uvebani vojniki da govore, konano vojniki i pisati. Jer navika na odreene zvuke ulazi duboko u karakter: uskoro imamo reci i obrte, a konano i misli, to upravo odgovaraju tom zvuku! Moda se ve sada pie oficirski; moda suvie malo itam od onog to se sada pie u Nemakoj. Ali jednu stvar znam utoliko sigurnije: javne nemake izjave, to prodiru i u inostranstvo, nisu inspirisane nemakom muzikom, nego upravo onim novim zvukom neukusne drskosti. Skoro u svakom govoru prvog nemakog dravnika, i ak tada kada se uje kroz njegov carski megafon, akcent je koji ui nekog stranca sa odvratnou odbacuju: ali ga Nemci podnose oni podnose sami sebe. 126

105. N e m c i k a o u m e t n i c i . Kada Nemca stvarno spopadne strast (i ne samo, kao obino, dobra volja za strast), onda se ponaa u istoj kako upravo mora i ne misli vie na svoje ponaanje. Ali istina je da se onda ponaa veoma nespretno i runo i kao bez takta i melodije, tako da pri tom gledaoci oseaju muku ili su dirnuti i ne vie: s e m da se uzdigne u uzvieno i ushieno, za ije mnoge pasije su sposobni. Tada ak i Nemac postaje 1 e p ! Nasluivanje o tome na k o j o j v i s in i lepota izliva svoju ar ak na Nemce, tera nemake urnetnike u visinu i u preteranu visinu i u raspusnost strasti: dakle stvarno duboka elja da se izae iz runoe i nespretnosti, barem da se pogleda napolje ka jednom boljem, lakem, junijem, sunanijem svetu. I tako su njeni grevi esto samo znaci za to da bi eleli da i g r a j u : ovi jadni medvedi u kojima nimfe i umski bogovi teraju svoje i katkad jo via boanstva! 106. M u z i k a k a o z a g o v o r n i c a . udim z a majstorom muzike, ree jedan novotar svom ueniku, da naui moje misli i da ih ubudue govori na svom jeziku: tako u bolje prodreti do uiju i srca ljudi. Tonovima se ljudi mogu zavesti na svaku zabludu i na svaku istinu: ko moe o p o v r g n u t i neki ton? Da li bi dakle hteo da te smatraju neopovrgljivim? upita njegov uenik. Novotar odgovori: Hteo bih da klica postane drvo. Da bi neko uenje postalo drvo mora se u njega dosta vremena verovati: da bi se u njega verovalo mora se smatrati neopovrgljivim. Drvetu su potrebne bure, sumnja, crvi i zlo da otkrije prirodu i snagu svoje klice; neka se slomije ako nije dovoljno snano! Ali klica se uvek samo unitava, a ne 127

opovrgava! Kada je to rekao, njegov uenik povika silovito: Ali ja verujem u tvoju stvar i smatram je tako jakom da u sve rei sve to mi jo protiv nje lei na srcu. Novotar se nasmeja u sebi i pripreti mu prstom. Ta vrsta uenitva, ree tada, najbolja je, ali je opasna i ne podnosi je svaka vrsta uenja. 107. Naa p o s l e d n j a z a h v a l n o s t umetn o s t i. Da nismo odobravali umetnosti i izmislili tu vrstu kulta neistinitog: ne bismo uopte mogli izdrati uvid u optu neistinu i laljivost, to nam sada daje nauka uvid u ludilo i zabludu kao uslov saznajueg i oseajueg postojanja. V a l j a n o s t bi imala kao posledicu gaenje i samoubistvo. Ali sada naa valjanost ima suprotnu mo, to nam pomae da izbegnemo takve posledice: umetnost kao d o b r u volju za privid. Mi ne branimo uvek naim oima da zaokrugle, da do kraja ispevaju: i tada nije vie veno nesavrenstvo, to nosimo preko reke bivanja. Tada mislimo da nosimo neku b o g i nj u i ponosni smo i detinjasti u toj uslunosti. Kao estetski fenomen nae postojanje je jo uvek p o d n o l j i v o , i kroz umetnost su nam oi i ruke i, pre svega, ista savest dati za to da m o e m o iz nas samih stvoriti takav fenomen. Moramo se privremeno od nas odmarati time to emo na nas i dole gledamo i, iz neke umetnike udaljenosti, smejemo se sebi samima ili plaemo nad n a m a ; mi moramo isto tako otkriti j u n a k a k a o i b u d a 1 u, koji se nalazi u naoj strasti saznanja, mi se moram osloboditi nae budalatine i postati suvie veseli da bismo se mogli dalje radovati naoj mudrosti! I ba zato to smo u krajnjoj liniji teki i ozbiljni ljudi i vie tegovi nego ljudi, nita nam ne ini tako dobro kao k a p a d v o r s k e b u d a l e : potrebna nam j e 128

pred nama samima potrebna nam je svaka obesna, lebdea, pleua, detinjasta i blaena umetnost da n e izgubimo onu s l o b o d u n a d s t v a r i m a koju od nas zahteva na ideal. Bilo bi n a z a d o v a n j e za nas da upravo sa naom razdraljivom valjanou dospemo potpuno u moral i da radi prestrogih zahteva, koje mi u tome sebi postavljamo, ak i sami postanemo vrlim udovitima i strailima. Mi treba da s m o u s t a n j u da stojimo i n a d moralom: i ne samo da stojimo sa plaljivom ukoenou takvog koji se svakog trenutka plai da e iskliznuti i pasti, nego i da nad njim lebdimo i igramo! Kako bismo se za to mogli liiti umetnosti, kao budale? I sve dok se jo nekako pred samim sobom s t i d i t e , ne pripadate jo nama!

9 Vesela nauka

TREA KNJIGA

108. N o v e b o r b e . Poto je Buda umro jo vekovima su pokazivali njegovu senku u jednoj peini ogromnu jezivu senku. Bog je mrtav: ali tako kakva je priroda ljudi, moda e jo milenijumima postojati peine u kojima e se pokazivati njegova senka. A mi mi moramo pobediti jo i njegovu senku! 109. u v a j m o s e ! uvajmo se da mislimo da je svet ivo bie. Kuda bi trebalo da se iri? ime bi.trebalo da se hrani? Kako bi moglo da raste i da se razmnoava? Mi otprilike znamo ta je ono organsko: i da li bi mi. trebalo da ono neizrecivo izvedeno, pozno, retkoj sluajno, to opaamo samo na zemaljskoj kori da pretumaimo usutinsko, opte i veno kao to ine oni koji univerzum nazivaju organizmom? To mi se gadi. uvajmo se ve od toga da verujemo da je taj univerzum neka maina; on sigurno nije konstruisan za neki cilj, mi mu reju maina ukazujemo suvie visoku ast. uvajmo se da neto tako bezoblino kao ciklina kretanja naih susednih zvezda pretpostavljamo uopte i svuda; ve pogled na Mleni put ini da se javljaju sumnje da li tamo nema mnogo sirovijih i protivrenijih kretanja, isto tako

133

zvezda sa venim pravolinijskim padajuim putanjama (Falbahnen) tome slino. Astralni poredak, u kome ivimo, jeste izuzetak; taj poredak i prilina trajnost, to je on uslovio, omoguio je opet izuzetak izuzetka: obrazovanje onog organskog. Ukupni karakter sveta naprotiv i veno jeste haos, ne u smislu nedostajue nunosti, nego nedostajueg poretka, ralanjenosti, forme, lepote i mudro- .' , sti, i kako se nazivaju sve nae estetske ovenosti. Sudei sa stanovita naeg razuma, nesreni potezi su daleko vie pravilo, izuzeci nisu tajni cilj i itav mehanizam to svira ponavlja veno njegov napev to se nikada ne srne nazvati melodijom i na kraju je re nesreni potez ve neko ooveenje, to u sebi ukljuuje prekor. Ali kako bismo smeli da kudimo ili hvalimo univerzum? uvajmo se da ga ogovaramo zbog bezdunosti i nerazumnosti ili njihovih suprotnosti: on nije niti savren, niti je lep, niti je plemenit i ne eli od svega toga nita da bude, on uopte ne tei da oponaa oveka! Njega uopte ne pogaa nijedan od naih estetskih i moralnih sudova! On takoe nema nagon za samoodranjem i uopte nikakve nagone; on takoe ne zna ni za kakve zakone. uvajmo se da kaemo da u prirodi ima zakona. Postoje samo nunosti: tu nema nikog ko zapoveda, nikog ko slua, nikog ko prelazi iz jednog u drugo. Ako znate da nema nikakvih svrha, onda i znate da nema ni nikakvog sluaja, jer samo pored nekog sveta svrha re sluaj ima neki smisao. uvajmo se da kaemo da je smrt suprotstavljena ivotu. Ono to ivi samo je neka vrsta mrtvog, i veoma retka vrsta. uvajmo se da mislimo da svet stvara uvek neto novo. Ne postoje nikakve veno trajne supstancije; materija je upravo isto takva zabluda kao i bog Eleaana.* Ali kada emo biti na kraju sa naom opreznou i zatitom? Kada nas sve te boje sen* Eleati grka filosof. kretnost bia. Prim. prev. kola koja je uila nepo-

ke nee vie zamraivati? Kada emo imati' prirodu potpuno lienu boga? Kada emo smeti zapoeti da nas ljude n a t u r a l i z u j e m o istom novo pronaenom izbavljenom prirodom? 110. P o r e kl o s a z n a n j a . Intelekt je kroz ogromna vremenska razdoblja proizvodio samo zablude; neke od njih pokazale su se kao korisne i kao one to odravaju vrstu: onaj ko bi na njih naleteo ili ih nasled'io borio se za sebe i svoje potomstvo sa veom sreom. Takvi pogreni principi vere, to su se stalno nasleivali i konano skoro postali sastojina vrste i jezgra, na primer su ovi: da postoje trajne stvari, da postoje jednake stvari, da postoje materije, tela, da je neka stvar ono kao kakva se pojavljuje, da je naa volja slobodna, da je ono to je za mene dobro dobro i samo po sebi. Tek veoma kasno pojavili su se negatori i sumnjala to se tie takvih principa tek veoma kasno pojavila_se istina kao najslabija forma saznanja. inilo se da se sa njom ne moe iveti, na organizam bio je orijentisan na njenu suprotnost; sve njegove vie funkcije, ulni opaaj i i svaka vrsta oseanja uopte radili su sa onim iz davnina asimilovanim osnovnim zabludama. Jo vie: oni stavovi postali su u okviru saznanja norme prema kojima se merilo istinito i neistinito sve do najudaljenijih podruja iste logike. Dakle: s n a g a saznanja ne nalazi se u stepenu istine, nego u njenoj starosti, njenoj asimilovanosti, njenom karakteru kao ivotnog uslova. Tamo gde ivot i saznanje dolaze u protivrenost nikada se ozbiljno nije vodila borba; tamo su poricanje i sumnju smatrali ludou. Oni izuzetni mislioci, kao Eleaani, kojli su uprkos tome postavili i odravali suprotnosti prirodnih zabluda, verovali su u to da je mogue i da se i v i tom su135

134

protnou: oni su pronali mudraca kao oveka nepromenljivosti, bezlinosti, univerzalnosti intuicije, kao jedno i sve u jednom, sa jednom vlastitom moi za ono obrnuto saznanje. Oni su verovali da je njihovo saznanje ujedno princip i v o t a . Ali da bi sve to mogli tvrditi morali su se v a r a t i u vlastito stanje, morali su izmisliti bezlinost i trajanje bez promene, ne shvatiti sutinu onog koji saznaje, poricali silu nagona u saznanju ruopte shvatiti um kao potpuno slobodnu aktivnost to proistie iz same sebe. Oni su zatvarali oi na to da su i u vaeem protivreenju ili u elji za mirom ili jedinom posedu ili vladanju doli do svojih stavova. Finije razvijanje estitosti i skepse uinilo je konano i te ljude nemoguim, takoe njihovo ivljenje i prosuivanje pokazalo se ovisnim od prastarih nagona i glavnih zabluda bia to sve osea. Ona finija estitost i skepsa nicale su svuda tamo gde je izgledalo da se dva suprotstavljena stava m o g u p r i m e n i t i na ivot; jer su se oba slagala sa osnovnim zabludama, gde se dakle moe sporiti o viem ili niem stupnju k o r i s t i za ivot, ali barem ne i tetnim, kao ispoljavanja intelektualnog nagona za igrom, i nevini i sreni kao svaka igra. Postepeno se ljudski mozak punio takvim sudovima i ubeenjima, tako je u tom klupku dolo do vrenja, borbe i elje za borbom. Ne samo korisnost i uivanje, nego i svaka vrsta nagona uestvovala je u borbi za te istine; intelektualna borba postala je zanimanje, dra, poziv, dunost i dostojanstvo: saznanje i tenja za istinitim uklopili su se konano kao potreba u druge potrebe. Od tada m o nije bilo samo verovanje i ubeenje, nego i ispitivanje, poricanje, nepoverenja i protivrenost, svi loi instinkti behu podreeni saznanju i stavljeni u njegovu slubu i dobili su sjaj dozvoljenog, potovanog, korisnog i na kraju oi i nevinost d o b r o g . Saznanje je dakle postalo delom samog ivota i kao ivot mo to 136

stalno sve vie raste: dok se na kraju nisu sudarila saznanja i one prestare osnovne zablude,,i jedno i drugo kao ivot, i jedno i drugo kao mo, i jedno i drugo u istom oveku. Mislilac: to je sada bie u nagonu za istinom i one zablude to odravaju ivot vode svoju prvu borbu, poto se i nagon za istinom d o k a z a o kao mo to odrava ivot. U odnosu na vanost te borbe sve je drugo svejedno: tu je postavljeno poslednje pitanje o uslovu ivota, i ovde se ini prvi pokuaj da se eksperimentom odgovori na to pitanje. U kojoj rneri istina podnosi asimilaciju? to je pitanje, to je eksperiment. 111. P o r e k l o l o g i n o g . Odakle j e logika nastala u ljudskoj glavi? Svakako iz nelogike, ije je podruje prvobitno moralo biti ogromnim. Ali propao je bezbroj mnogih bia koja su zakljuivala drukije nego to mi danas zakljuujemo: moglo bi jo uvek biti istinitije! Onaj ko ne bi na primer znao dosta esto da pronae isto u odnosu na hranu ili u odnosu na njemuneprijateljske zveri, onaj dakle koji je suvie polako supsimi<rao, bio preoprezan u supsumciji, imao je samo manju verovatnost daljeg ivota od onoga koji je kod svega slinog odmah savetovao jednakost. Ali pretena tenja da se slino obrauje kao jednako, nelogina tenja jer nema nieg jednakog po sebi prva je stvorila itav temelj logike. Isto tako da bi nastao pojam supstancije, moralo je za logiku biti neophodno da li mu odmah u najstroem smislu rei ne odgovara nita stvarno da se dugo ne vidi ono promenljivo kod stvari, da se ne osea; bia koja nisu videla tano imala su. prednost pred onima koja su videla sve "u toku". Po sebi i za sebe je ve svaki visoki stupanj opreznosti u zakljuivanju, svaka skeptina tenja ve137

lika opasnost po ivot. Ne bi se odrala nikakva iva bia da izuzetno snano nije bila odnegovana suprotna tenja da se radije potvruje, nego da se iznosi sud, radije da se luta i peva, radije da se slae nego da se negira, radije da se sudi nego da se bude pravedan. Tok logikih misli i zakljuaka u naem sadanjem mozgu odgovara procesu i borbi nagona to su pojedinano po sebi svi veoma nelogini i nepravedni; mi obino saznajemo samo za rezultat borbe: tako brzo i skriveno odigrava se sada u nama taj prastari mehanizam.

112.
U z r o k i p o s 1 e d i c a. Mi to nazivamo' objanjenjem ali ono to nas odlikuje od starijih stupnjeva saznanja i nauke jeste opis. Mi opisujemo bolje mi objanjavamo isto tako malo kao i svi raniji. Mi smo otkrili mnogostruki sled tamo gde su naivni ovek i ispitiva starijih kultura videli samo dve stvari, uzrok i posledicu, kako se govorilo; mi smo usavrili sliku bivanja, ali se nismo izdigli iznad slike ni izali iza slike. Niz uzroka stoji mnogo potpunije u svakom sluaju pred nama, mi zakljuujemo: to i to je moralo prvo prethoditi da bi ono sledilo ali time nismo nita s h v a t i l i . Kvalitet, na primer kod svakog hemijskog bivanja pojavljuje se docnije i ranije poput nekog uda, isto tako svako dalje kretanje. Niko nije objasnio udar (zamah). A kako bismo i mogli objasniti. Mi operiemo silesijom stvari to ne postoje, linijama, povrinama, telima, atomima, deljivim vremenima, deljivim prostorima kako bi moglo i da postoji objanjenje kada prvo sve inimo s l i k o m , naom slikom! Dovoljno je da nauku posmatramo kao po mogustvu to vernije asimilovanje oveka (Anmenschlichung) stvari! Mi se uimo da stalno

tanije opisujemo sebe same, opisujui stvari i njihov sled. Uzrok i posledica: takva dvostrukost verovatno nikada nije postojala pred nama se u stvari nalazi continuum od koga izolujemo nekoliko delova; isto tako kao to i kretanje opaamo uvek samo kao izolovane take, dakle u stvari ne vidimo, nego zakljuujemo. Iznenadnost kojom se istiu mnoge posledice dovodi nas u zabludu; ali to je samo iznenadnost za nas. Postoji beskrajno mnotvo zbivanja u toj sekundi iznenadnosti, koje nam izmie. Intelekt koji vidi uzrok i posledicu kao continuum, ne na na nain kao proizvoljnu podeljenost i raskomadanost, koji bi video tok zbivanja odbacio bi pojam uzroka i posledice i negirao svaku uslovljenost. 113. O u e n j u o o t r o v i m a . Potrebno je suvie mnogo stvari da bi se dolo do naunog miljenja: i sve te nune sile morale su se pojedinano pronalaziti, uvebavati i negovati! Ali u njihovoj upojedinjenosti veoma esto su imali sasvim drugo dejstvo nego sada kada se unutar naunog miljenja meusobno ograniavaju i dre u disciplini: one su delovale kao otrovi, na primer nagon u koga se posumljalo, nagon koji je negirao, nagon koji je oekivao, nagon koji je prikupljao, nagon koji je rastvarao, Mnoge hekatombe ljudi prinoene su na rtvu pre nego to su ovi nagoni nauili da poimaju svoju uporednost i da se meu sobom oseaju kao funkcije neke organizujue sile u jednom oveku! I kako smo jo daleko od toga da za nauno miljenje naemo takoe umetnike snage i praktinu ivotnu mudrost, da se obrazuje neki vii organski sistem u odnosu na koji naunik, lekar, umetnik i zakonodavac, kao to ih danas poznajemo, moraju izgledati kao oskudne starine! 139

138

114
O b i m mo r a 1 n o g. Mi konstruiemo novu sliku koju vidimo pomou svih starih iskustava koja smo imali, v e p r e m a s t e p e n u nae valjanosti i pravinosti. Postoje samo moralni doivljaji ak i u podruju ulnog opaanja.

postoje i razliiti morali; i s obzirom na predstojea sutinska prestrukturiranja opora i zajednica, drava i drutava moemo porei da e biti jo veoma mnogo devijantnih morala. Moralitet je oporski nagon u pojedinanom. 117. Coporska gria s a v e s t i . U najduim i najudaljenijim vremenima oveanstva postojala je sasvim druga gria savesti nego danas. Danas se oseamo odgovornim za ono to hoemo i inimo i to ima u samome sebi svoj ponos: svi nai pravni uitelji polaze od tog samooseanja i oseanja zadovoljstva pojedinca, kao da je ovde od vajkada nastao izvor prava. Ali kroz najdue vreme oveanstva nije bilo nieg uasnijeg nego se oseati usamljenim. Biti sam, pojedinano obeati, niti sluati niti vladati, predstavljati neku individuu to tada nije bilo nikakvo zadovoljstvo, nego kazna; ovek je bio osuen da bude individua. Sloboda misli smatrala se samom nelagodnou. Dok mi zakon i uklapanje oseamo kao prisilu i gubitak, egoizam se odvajkada oseao kao neka muna stvar, kao neka stvarna nevolja. Biti samim sobom, ceniti sebe prema vlastitom merilu i vanosti to se tada protivilo ukusu. Sklonost za to ljudi su oseali kao ludilo, jer sa usamljenou bili su povezani svaka beda i svaki strah. Tada je slobodna volja imala zlu savest u svom najbliem susedstvu: i to se neslobodnije postupalo, to je vie iz postupka govorio oporski nagon, a ne lina svest, utoliko je ovek samoga sebe smatrao moralnijim. Sva teta koju je priinjavao opor, bilo da je pojedinac to hteo ili nije hteo, izazivala je kod pojedinca griu savesti a uz to njegovom susedu, pa ak i itavom oporu! U tome smo svi veinom drugaije nauili. 141

115. e t i r i z a b l u d e . ovek se obrazovao kroz svoje zablude: on je samom sebi izgledao uvek samo nesavren, drugo on je sebi pripisao izmiljene osobine, tree oseao se da je pogreno rangiran u odnosu na ivotinju i prirodu, etvrto pronalazio je uvek nove tablice dobara i smatrao ih kroz izvesno vreme venim i bezuslovnim, tako da su se as ovaj, as onaj ljudski nagon i ljudsko stanje nalazili na prvom mestu i kao posledica tog vrednovanja bivali oplemenjeni. Ako apstrahujemo delovanje ovih etiri zabluda, onda smo apstrahovali u humanost, ovenost i ljudsko dostojanstvo. 116. o p o r s k i n a g o n . Tamo gde nalazimo moral, tamo nalazimo i ocenjivanje i rangiranje ljudskih nagona i postupaka. Ova ocenjivanja i rangiranja vazda su izraz potrebe neke zajednice i opora. Ono to mu prvo koristi i drugo i tree to je takoe vrhovno merilo za vrednost svih pojedinaca. Moralom se pojedinac upuuje da bude funkcija opora i da samo kao funkcija pripie sebi vrednost. Poto su se uslovi odravanja zajednice veoma razlikovale jedna od druge, tako 140

118. S k l o n o s t . Da li je vrlina kada se neka elija preobraava u funkciju neke snanije elije? Ona to mora. Ili je zlo ako se ona jaa drugu asimiluje. Ona to isto tako mora, tako je za nju nuno, jer ona tei prebogatoj naknadi i eli da se regenerie. Prema tome u sklonosti treba razlikovati: nagon za prisvajanjem i podreivanjem, ve prema tome da li jai ili slabiji osea sklonost. Srea i udnja se nalaze zajedno kod jaega koji hoe neto da preoblikuje u svoju funkciju: srea i hteti biti eljan kod slabijeg, koji bi hteo da bude funkcija. Saaljenje je sutinski ono prvo, prijatan oseaj nagona za prisvajanjem, prilikom prizora slabijeg: pri emu jo treba sumnjati da su jak i slab relativni pojmovi. , 119.

N i k a k a v a l t r u i z a m ! Vidim kod mnogih ljudi kako suvina snaga i zadovoljstvo hoe da postanu funkcija; oni se guraju tamo i imaju najfiniji njuh za sva ona mesta gde o n i upravo mogu biti funkcija. Tamo spadaju one ene koje se preobraavaju u funkciju mukarca, koje su pored njega upravo slabo razvijene i tako postaju njegov buelar ili njegova politika ili njegova druevnost. Takva bia najbolje odravaju sama sebe kada se uklope u neki strani organizam; ako im to ne polazi za rukom, ona postaju Ijutita, razdraena i deru same sebe. 120. D u e v n o z d r a v l j e . Omiljena medicinska moralna formula (iji je autor Ardston sa 142

Hija): Vrlina je duevno zdravljemorala bi se barem, da bi bila upotrebljiva, izmeniti u sledee: Tvoja vrlina je tvoje duevno zdravlje. Jer zdravlje po sebi ne postoji i bedno su propali svi pokuaji da se neka stvar tako definie. Stoji do tvog cilja tvog horizonta, tvojih snaga, tvojih nagona, tvojih zabluda i osobito do tvojih ideala i fantazma tvoje due da se odredi t a za samo tvoje t e l o treba da znai zdravlje. Tako postoji bezbroj telesnih zdravlja; i to vie pojedincu i neuporedivom ponovo dozvoljavamo da podigne svoju glavu, to se vie oduavamo od dogme o jednakosti ljudi, utoliko vie mora nestajati i pojam nekog normalnog zdravlja, pored normalne dijete normalnog toka bolesti naih medicinara. I tek tada bi bilo vreme u kome e se smeti razmiljati o zdravlju i bolesti d u e i da se specifina vrlina svakog smesti u njegovo zdravlje: koje bi naravno kod jednog izgledalo tako kao suprotnost zdravlja kod drugog. Konano ostalo bi otvorenim jo veliko pitanje da li bismo se mogli l i i t i obolenja, ak za razvijanje nae vrline, i da li naoj ei za saznanjem i samosaznanjem nije isto tako potrebna bolesna kao i zdrava dua: ukratko, da li jedina volja za zdravljem nije neka predrasuda, neki kukaviluk i moda deo najfinijeg varvarstva i zaostalosti. 121. i v o t n i j e a r g u m e n t . Mi smo sebi udesili neki svet u kome moemo iveti pretpostavljanjem tela, linija, povrina i posledica, kretanja i mirovanja, oblika sadraja: bez tih principa vere niko ne bi izdrao da ivi! Ali time nismo jo nita dokazali. ivot nije argument; pod uslovima ivota mogla bi se nalaziti zabluda. 143

122. Moralna skepsa u hrianstvu. I hrianstvo je dalo veliki doprinos prosveenosti: uilo je moralnoj skepsi na veoma nametljiv i efikasan nain: optuujui, zagoravajui, ali neumornim Krpljenjem i finoom: ono je kod svakog pojedinca unitilo verovanje u njegove vrline: ono je uinilo da zauvek nestanu sa zemlje oni veliki vrli ljudi, kojima nije oskudevao stari vek, oni popularni ljudi, koji su tumarali, verujui u svoje savrenstvo, sa dostojanstvom nekog toreadora. Ako sada, odgojeni u toj .hrianskoj koli skepse itamo moralne knjige starih, na primer Seneke i Epikteta, oseamo zabavnu nadmo i puni smo tajnih uvida i pregleda, pri tom se oseamo dobro, kao da neko dete govori pred starim ovekom ili kao kada bi neka lepa oduevljena ena govorila pred La Rofukoom. Mi bolje znamo ta je vrlina! Ali konano smo ovu istu skepsu primenili i na sva r e l i g i o z n a stanja i zbivanja, kao to su greh, kajanje, milost i posveenje i tako pustili da nas tako dobro nagriza crv da sada i kod itanja svih hrianskih knjiga imamo isto oseanje fine nadmonosti i uvida: mi bolje poznajemo i religiozna oseanja! I vreme je da se dobro poznaju i da se dobro opisuju, jer odumiru i poboni ljudi stare vere spasimo njihovu kopiju i njihov tip barem za saznanje! 123. S a z n a n j e vie nego sredstvo. Nauka bi se unapreivala i b e z ove nove strasti mislim na strast saznanja: nauka je bez nje do sada rasla i postala velikom. Dobra vera u nauku, njoj povoljna predrasuda to sada vlada naim dravama (nekada je to bila ak crkva) poiva u osnovi na tome da se ona bezuslovna tenja i onaj 144

bezuslovni nagon u njoj (nauci) tako retko otkriva i da se nauka upravo n e smatra strau nego stanjem i etosom. tavie, esto je ve dovoljna amour-plaisir* saznanja (radoznalost), dovoljna je amour-vanite,** navika na nju, sa zadnjom namerom na ast i hleb, dovoljno je ak za mnoge da sa suvikom dokolice ne znaju nita da zaponu sem da itaju, sakupljaju, sreuju, posmatraju, dalje priaju: njihov nagon za naukom njihova je dosada. Papa Lav Deseti ispevao je jednom (u breveu*** Beroaldu) pohvalu nauci: on je obeleava kao najlepi nakit i najvei ponos naeg ivota, kao plemenito zanimanje u srei i nesrei; Bez nje, konano kae, svi ljudski poduhvati bili bi bez vrstog oslonca a i sa njom je jo dovoljno promenljivo i nesigurno! Ali taj prilino skeptini papa preutkuje, kao svi drugi hrianski hvalioci nauke svoj poslednji sud o njoj. ak ako iz njegovih rei moemo uti, to je za takvog prijatelja umetnosti udno, da nauku postavlja iznad umetnosti; na kraju je ipak samo neka uljudnost kada ovde ne govori o tome to i on stavlja visoko iznad svake nauke: o otkrivenoj istini i venom spasu due ta su mu tome nasuprot ukras, ponos, zabava i osiguranje ivota! Nauka je neto drugog ranga, nita poslednje, bezuslovno, nikakav predmet strasti taj sud ostao je u Lavovoj dui: u stvari hrianski sud o nauci! U starom veku bilo je njeno dostojanstvo i priznanje umanjeno time to je ak meu njenim najrevnosnijim uenicima imala prednost tenja za v r l i n o m , i to se verovalo da se saznanju ve odala najvea pohvala kada se ono slavilo kao najbolje sredstvo vrline. Postoji neto novo u is* ** *** Prim. Franc. ljubav zadovoljstvo. Prim. prev. Franc. ljubav sujeta. Prim. prev. Breve papska povelja sa kratkim tekstom. prev.

10 Vesela nauka

145

toriji to saznanje hoe da bude neto vie od sredstva. 124. U h o r i z o n t u b e s k r a j n o g . Napustili smo zemlju i ukrcali se u lau! Mi imamo most za nama tavie mi smo se otkinuli od zemlje! Pa, laice, uvaj se! Pored tebe se nalazi okean, to je istina, on ne urla uvek, i katkada je tu kao svila i zlato i sanjarenje dobrote. Ali dolaze asovi kada e spoznati da je on beskrajan i da nema nieg stranijeg od beskrajnosti. Ah, jadne li ptie koja se oseala slobodnom i koja sada udara o zidove toga kaveza! Avaj, kada te spopadne nostalgija za kopnom, kao da bi tamo bilo vie s l o b o d e -- i vie nema kopna! 125. L u d i o v e k , Zar niste uli o onom ludom oveku koji je u vedro prepodne upalio fenjer, pojurio na pijacu i neprekidno vikao: Traim boga! Traim boga! Poto su ba tamo stajali mnogi od onih koji nisu verovali u boga, izazvao je veliki smeh. Da li je izgubljen? pitao je jedan. Da li je zalutao kao dete? pitao je drugi. Ili da li se krije? Da li se nas plai? Da li se ukrcao na lau? iselio se? tako su svi vikali i smejali se. Ludi ovek skoi meu njih i prostreli ih pogledom. Gde je bog? povie, ja u vam to rei! Mi s m o ga u b i l i , vi i ja! Svi smo njegove ubice! Ali kako smo mi to uinili? Kako smo mogli da ispijemo more? Ko nam je dao suner da izbriemo itav horizont? ta smo uinili kada smo ovu zemlju otkovali od njegovog sunca? Kuda se ona sada kree? Kuda se mi kreemo? Da li dalje od svih sunca? Da li se stalno ne ruimo? 146

I nazad, postrance, napred, na sve strane? Da li postoji jo neko gore i neko dole? Da li ne lutamo kroz neko beskrajno nita? Da li ne oseamo dah praznog prostora? Da li nije postalo hladnije? Da li ne dolazi stalno no i sve vie no? Da li fenjeri ne moraju da se pale prepodne? Da li jo nita ne ujemo od buke grobara, koji sahranjuju boga? Da li ne miriemo jo nita od boanskog raspadanja? i bogovi trule! Bog je mrtav! Bog ostaje mrtav! i mi smo ga ubili! Kako da se teimo mi, ubice svih ubica? Ono najsvetije i najmonije to je svet do sada imao iskrvarilo je pod naim noevima ko e ubrisati tu krv sa nas? Kakvom vodom bismo mogli da se oistimo? Kakve emo sveanosti okajanja, kakve emo svete igre morati da izmislimo? Zar nije viliina toga dela prevelika za nas? Zar mi sami ne moramo postati bogovi da bismo samo izgledali njih dostojni? Nikada nije bilo veeg dela i ma ko da se posle nas rodi, zbog toga dela spada u neku viu istoriju nego to je cela istorija do sada b i l a ! T u zauta ludi ovek i pogleda ponovo svoje sluaoce: i oni utahu i gledahu zaueno na njega. Konano on baci svoj fenjer na zemlju tako da se razbi u paramparad i ugasi se. Dolazim prerano ree on tada, meni jo nije vreme. Ovaj ogromni dogaaj je jo na putu i putuje jo nije dopro do ljudskih uiju. Munji i gromu je potrebno vreme, svetlosti i zvezdama je potrebno vreme, delima je potrebno vreme, ak i poto su uinjena, da bi bila viena i sasluana. Ovo delo je njima uvek jo dalje od najudaljenijih zvezda a i p a k su i s t u s t v a r u i ni 1 i! Pria se jo da je ludi ovek istog dana prodro u razliite crkve i tamo zapevao svoj requiem aeternam deo.* Izveden i pozvan na odgovornost, on je stalno odgovarao samo ovo: Ta ta su jo ove crkve ako nisu grobnice i nadgrobni spomenici boga?
* Lat. rekvijem venom bogu. Prim. prev.
10*

147

126. Mistika objanjenja. Mistika objanjenja smatraju se dubokim; istina je da ona nisu ak jo ni povrna.

127. Posledica najstarije religioznos t i . Svaki tup (glup) ovek misli da je volja jedini agens; da je hteti neto jednostavno, apsolutno dato, neizvodljivo, samo po sebi razumljivo, Ubeen je da ako neto ini, na primer izvodi neki udarac, da je o n taj koji tu udara i da je udario jer je h t e o da udari. On uopte nita ne primeuje od nekog problema u tome, ve mu je oseanje v o l j e dovoljno ne samo za pretpostavljanje uzroka i posledice, nego i za verovanje, da r a z u me njihov odnos. On nita ne zna o mehanizmu zbivanja i stostruko finom radu to se mora obaviti da bi dolo do udara, isto tako i nesposobnosti volje po sebi da obavi ak i najmanji deo toga rada. Volja mu je sila to magino deluje: vera u volju kao uzrok posledica jeste vera u snage to magino deluju. No ovek je prvobitno svuda gde je video neko zbivanje verovao da u pozadini deluje neka volja kao uzrok i bie koje lino hoe pojam mehanike bio mu je potpuno stran. Ali kako je ovek beskrajno dugo verovao samo u linosti (a ne u materije, sile, stvari i tako dalje), njemu je verovanje u uzrok i posledicu postalo osnovno verovanje, koje primenjuje svuda gde se neto zbiv a ak jo i sada instinktivno i kao neki deo atavima najstarijeg porekla. Stavovi: nema posledice bez uzroka, svaka posledica je ponovo uzrok pojavljuju se kao uoptavanja mnogo uih stavova: tamo gde se deluje, tamo gde se htelo, delovati moemo samo na bie koje hoe, nika-

da nema istog besposledinog trpljenja neke posledice, nego je svo trpljenje uzbuenje volje (za delo, odbranu, osvetu, odmazdu) ali u prastarim vremenima oveanstva ovi i oni stavovi behu identini, prvi ne uoptavanja drugih nego drugi objanjenja prvih. openhauer je svojom pretpostavkom da je sve to je tu samo neto voljno (to hoe) postavio na presto jednu prastaru mitologiju; izgleda da on nikad nije pokuao da da neku analizu volje, jer je kao svako v e r o v a o u jednostavnost i neposrednost itavog htenja (volje) dok je htenje (volja) samo dobro uhodani mehanizam, to skoro izmie posmatrakim oima. Njemu nasuprot ja postavljam ove stavove: prvo, da bi nastala volja potrebna je neka predstava o ugodi i neugodi. Drugo: da se neki snaan nadraaj osea kao ugoda i neugoda, stvar je . i n t e rp r e t a t i v n o g intelekta, koji pri tom naravno u nama najee nesvesno radi; i jednu istu dra m o e m o interpretirati kao ugodu ili neugodu. Tree: samo kod intelektualnih bia ima ugode, neugode i volje; ogromna veina organizama nema nieg od toga. 128. ' V r e d n o s t m o l i t v e . Molitva je izmiljena za takve ljude koji u stvari nikada polazei od sebe nemaju misli i kojima se nepoznato i neprimetno odvija neko uzdizanje due: ta treba ovi da iziskuju na svetim mestima i u svim vanim ivotnim poloajima, kakav mir i neki nain dostojanstva? Da barem ne s m e t a j u mudrost svih osnivaa religija, malih kao i velikih, preporuila im je formulu molitve, kao dug mehaniki rad usana, povezan sa naprezanjem seanja i sa istim uvrenim dranjem ruku, nogu i oiju. Tu oni mogu kao Tibetanci bezbroj puta prevakavati svo149

148

je om mane padme hum,* ili, kao Benaresu, na prstima brojati ime boga Ram-Ram-Ram (i tako dalje sa ili bez ljupkosti) ili poastvovati Vinua** sa njegovim hiljadu i Alaha sa njegovih devedeset j. devet imena za prizivanje: ili mogu se sluiti molitvenim mlinovima i brojanicama glavna stvar je da su oni tim radom izvesno vreme vezani i pruaju podnoljiv prizor: njihov nain molitve, izmiljen je u korist pobonih, ma kakve misli i ushienja oni poznavali. I ak ovi imaju svoje asove zamora kada im godi niz dostojnih rei i zvukova i neka pobona mehanika. Ali pod pretpostavkom da ti retki ljudi u svakoj religiji religiozni ovek je izuzetak znaju sebi da pomognu, oni nii duhom ne znaju sebi da pomognu, i zabraniti im molitveno kloparanje znai oduzeti im religiju: kao to to sve vie iznosi protestantizam na videlo. Religija upravo od takvih ne eli vie sam da b u d u m i r n i , sa oima, rukama, nogama i organima svake vrste: time povremeno , postaju ulepani i sliniji ljudima! 129. B o j i u s l o v i. Sam bog ne moe postojati bez mudrih ljudi rekao je Luter i sa punim pravom; ali da bog jo manje ne moe postojati bez nemudrih ljudi to dobri Luter nije rekao!

131. H r i a n s t v o i s a m o u b i s t v o . Hrianstvo je u vreme svog nastanka ogromnu elju za samoubistvom uinilo polugom svoje moi: ostavilo je samo dva oblika samoubistva, zaodenulo ih je najviim dostojanstvom i najviim nadama i zabranilo sve druge na uasni nain. Ali muenitvo i polagano liavanje sopstvenog tela asketa behu doputeni. 132. P r o t i v h r i a n s t v a. Sada na ukus odluuje protiv hrianstva, ne vie nai razlozi. 133. N a e l o . Neizbena hipoteza na koju se oveanstvo mora nameriti, to se tie trajnosti, ipak je m o n i j a od najbolje vere u neto neistinito (kao hrianska vera). Trajno: to ovde znai na sto hiljada godina. 134. P e s i m i s t i k a o r t v e . Tamo gde duboko nezadovoljstvo ivotom postaje nadmono, obelodanjuju se posledice velike greke u dijeti, u emu je neki narod dugo vremena bio kriv. Tako je irenje budizma ( n e njegov nastanak) dobrim delom postalo zavisno od preterane i skoro iskljuive ishrane pirinem Indusa i time uslovljenim optim omlitavljenjem. Moda se evropsko nezadovoljstvo novog vremena moe protumaiti time (darauhfin anzusehen) to je na prasvet, itav srednji vek, zahvaljujui uticajima germanskih 151

130.
O p a s n a o d l u k a . Hrianska odluka d a svet smatraju runim i loim uinila je svet runim i loim.
* Jedna od formula manfri. On je Sveti glas kod starih Tn<iusa i oznaava nebeski ili ceo svet, sunce, bnhmana. Prim. vrev. ** Indijsko boanstvo. Prim. prev.

150

sklonosti na Evropu, bio odan pijanstvu: srednji vek to znai alkoholno trovanje Evrope. Nemako nezadovoljstvo ivotom je sutinski zimska neizleiva bolest, uraunavajui uticaje podrumskog vazduha i otrova iz pei u nemakim stambenim prostorijama. 135. P o r e k l o g r e h a . Greh kao to se sada svuda osea gde hrianstvo vlada ili gde je nekad vladalo: greh je jevrejsko oseanje i jevrejski pronalazak, i s obzirom na tu pozadinu svakog hrianskog moraliteta hriantvo je u stvari ilo za tim da pojevreji ceo svet. Do kog mu je stepena to polo za rukom u Evropi oseamo najfinije po stepenu tuosti, koji grki stari vek svet bez oseanja greha jo uvek ima za nae oseanje, uprkos svake dobre volje za pribliavanjem i asimilacijom, u emu itava pokolenja i mnogi odlini pojedinci nisu nedostajali. Samo ako se k a j e , bog je prema tebi milostan to je za Grka ruglo i sablazan: on bi rekao tako mogu oseati robovi. Ovde se pretpostavlja neko moniji, nadmoniji, a ipak osvetoljubivi: njegova mo je toliko velika da mu se uopte ne moe priiniti teta, osim to se tie asti. Svaki greh je neka povreda respekta, crimen laesae majestatis divinae* i nita vie! Skruenost, ponienje, valjanje po praini to je prvi i poslednji uslov za koji se vezuje njegova milost: dakle uspostavljanje njegove boanske asti. Da li se grehom inae priinjava teta,, da li se njim usauje neka duboko rastua nesrea kao bolest, to jednog oveka za drugim hvata i davi to ne brine ovog astoljubivog orijentalca na nebu: greh je prestup protiv ,. njega, ne protiv oveanstva! kome je poklonio * Lat. greh veleizdaje boanstva. Prim. prev. 152

svoju milost, tome poklanja i ovu bezbrinost za prirodne posledice greha. Bog i oveanstvo ovde su odvojeni, zamiljeni tako suprotstavljeno, da se u osnovi uopte ne moe greiti protiv poslednjeg svako delo treba da se posmatra s a m o s o b z i r o m n a s v o j e n a t p r i r o d n e pos l e d i c e : ne na svoje prirodne: tako hoe jevrejsko oseanje kome je sve ono prirodno nedostojno po sebi. G r c i m a je naprotiv bila blia misao da i zloin moe biti dostojanstven ak kraa, kao kod Prometeja, ak klanje stoke kao ispoljavanje lude zavisti, kao kod Ajaksa (Ajanta): oni su u svojoj potrebi da za zloin izmisle i asimiluju dostojanstvo pronali tragediju umetnost i zadovoljstvo to je Jevrejinu uprkos itavoj njegovoj pesnikoj obdarenosti i sklonosti ka uzvienom u najdubljoj sutini ostalo strano. 136. I z a b r a n i n a r o d . Jevreji, koji se oseaju kao izabrani narod meu narodima, i to jer su moralni genije meu narodima (zahvaljujui sposobnosti da su oveka u sebi d u b l j e p r e z i r a l i nego bilo koji drugi narod) Jevreji u svom boanskom monarhu i svecu slino uivaju kao to je francusko plemstvo uivalo u Luju esnaestom. To plemstvo dopustilo je da mu se oduzme sva njegova mo i nezavisnost i postalo je dostojno prezira: da to ne bi osealo, da bi to moglo zaboraviti, potreban mu je bio kraljevski sjaj, kraljevski autoritet i bogatstvo moi b e z p r emc a, emu je samo plemstvu prilaz bio otvoren. Time to se shodno toj povlastici uzdiglo do visine dvora i to se gledajui odatle sve ispod sebe, sve videlo kao prezrivo, prevazila se svaka razdraljivost savesti. Tako se namerno kula kraljevske moi sve vie dizala u oblake i postavila poslednje kamenje za gradnju vlastite moi. 153

137. G o v o r e i u p a r a b o l i . Isus Hristos bio je mogu samo u jevrejskoj prirodi mislim u takvoj u kojoj je stalno visio taman olujni oblak gnevnoga Jehove. Samo tamo se retko iznenadno probijanje pojedinanog sunanog zraka kroz sivu optu i trajnu dan-no osealo kao neko udo ljubavi, kao zrak najnezasluenije milosti. Samo tamo Hristos je mogao sanjati svoju dugu i svoje nebeske lestvice, po kojima se bog spustio do ljudi; inae svuda vladalo je vedro vreme i sunce suvie kao pravilo i svakodnevica. 138. H r i s t o v a z a b l u d a . Osniva hrianstva je mislio da ljudi ni od ega ne pate toliko koliko od svojih grehova: to b e njegova zabluda, zabluda onoga koji se oseao lienim grehova, kome je ovde nedostajalo iskustvo! Tako se oseala njegova dua sa onim udesnim, fantastinim saaljenjem, to se odnosilo na jednu nevolju, to je ak kod njegovog naroda, pronalazaa greha, retko bila n e k velika nevolja! Ali hriani su shvatili da svome majstoru naknadno daju za pravo i da njegovu zabludu posvete kao istinu. 139. B o j a s t r a s t i . Takve prirode kao apostol Pavle gadno su gledali na strasti; one su od njih upoznale samo ono prljavo, izvitopereno i to kida srce njihova idealna tenja ila je stoga na unitenje strasti: u boanskom oni su videli potpunu istou od toga. Sasvim drugaije nego Pavle i Jevreji, Grci su svom idealnu tenju upravili ba na strasti i njih voleli, uzdizali, pozlaivali i 154

oboavali; oigledno su se u strasti oseali ne samo srenijim, ve i istijim i boanskijim nego inae. A sada Hriani? Da li su u tome hteli da postanu Jevreji? Da li su to moda postali? 140. S u v i e j e v r e j s k i . Ako bi bog hteo da postane predmet ljubavi morao bi se prvo odrei suenja i pravinosti: sudija, i ak milostiv sudija, nije predmet ljubavi. Osniva hrianstva ovde nije dovoljno fino oseao kao Jevrejin. 141. S u v i e o r i j e n t a l n o . Kako? Bog koji voli ljude, pod pretpostavkom da oni u njega veruju, i koji baca uasne poglede i pretnje na onog koji ne veruje u tu ljubav? Kako? Neka klauzulama ograniena ljubav kao oseanje nekog svemogueg boga! Ljubav koja nije ak zagospodarila oseanjem asti i podraene osvetoljubivosti! Kako je sve to orijentalno! Ako te volim, ta te se to tie? ve je dovoljna kritika celog hriansiva. 142. K a e n j e . Buda veli: Ne ulaguj se tvome dobroinitelju! Neka se ta izreka ponovi u nekoj hrianskoj crkvi: ona e odmah oistiti vazduh od svega hianskog. 143. N a j v e a k o r i s t p o l i t e i z m a . D a pojedinac postavlja v l a s t i t i ideal i da iz njega iz155

vodi svoj zakon, svoje radosti i svoja prava to svakako do sada vai kao najvea od svih ljudskih zabluda i kao idiolatrija po sebi; u stvari malobrojnim ikoji su se na to usudili uvek je pred njima samima bila potrebna neka apologija, i ona je obino glasila: Ne ja! Ne ja! Nego n e k i b o g kroz mene! udesna umetnost i snaga da se stvaraju bogovi politeizam bila je ono u emu se taj nagon mogao rasteretiti u kome se on esto, usavravao, oplemenjivao: jer prvobitno b e e to prost i neugledan nagon, srodan svojeglavosti, neposlunosti i zavisnosti. Tom nagonu: vlastitom idealu biti n e p r i j a t e l j s k i : to bee nekada zakon svakog moraliteta. Tada je postojala samo jedna norma: ovek i svaki narod je verovao da i m a tu jednu i poslednju normu. Ali preko sebe i van sebe, u nekom dalekom svetu iznad mogunosti ljudskog iskustva, smele bi se videti v e i n a n o r m i : jedan bog ne bee samo poricanje ili buljenje drugog boga! Tek su ovde doputene individue, tek se ovde prvi put potovalo pravo individua. Pronalazak bogova, heroja i nadljudi svake vrste, kao i pored ljudi i podljudi, od patuljaka, vila, kentaura, satira, demona i avola, bee neocenjivo uvebavanje za opravdanje samoivosti i samostalnosti (nezavisnosti) pojedinca: slobodu dosuenu tom bogu nasuprot drugim bogovima dali su na kraju samima sebi protiv zakona i obiaja i suseda. Monoteizam naprotiv, ta kruta posledica uenja o jednom normalnom ovekudakle verovanje u nekog normalnog boga pored koga postoje jo samo krivi laljivi bogovi bee moda najvea opasnost dosadanjeg oveanstva: tu mu je pretio prevremeni zastoj, koji je, kolikd moemo da vidimo, veina drugih ivotinjskih vrsta ve odavno dostigla; kao kakve sve veruju u neku normalnu ivotinju i ideal u svojoj vrsti i moralitet obiaja su konano preveli u krv i meso. U politeizmu se nalaae prethodno obrazovano slobodoumlje i razliito miljenje (Vielgeisterei) o156

veka: mo da se stvore nove i vlastite oi i stalno nove i jo vlastitije: tako da za samog oveka meu svim ivotinjama nema venih horizonata i perspektiva. 144. Religiozni r a t o v i . Veliki napredak masa bee do sada religiozni rat: jer on dokazuje da je masa poela sa strahopotovanjem da obrauje pojmove. Religiozni ratovi nastaju tek onda kada se kroz finije sukobe sekta profinjuje opti um: tako da ak svetima postaje lukava i sitnice uzima kao ozbiljne, ak da smatra moguim da veni spas due zavisi od malih razlika pojmova. 145. O p a s n o s t v e g e t e r i j a n a c a . Preteno uivanje u pirinu nagoni na upotrebu opijuma i narkotikih sredstava, na isti nain kao i ogromno uivanje u krompiru na rakiju: ali nagoni, u finijoj posledici, takoe na naine miljenja i oseanja koji deluju narkotino. Sa tim se slae da unapreivai narkotinih naina miljenja i oseanja, kao oni induski uitelji upravo cene dijetu i hteli bi je uiniti zakonom mase, koja je isto vegitabilna: oni tako hoe da izazovu potrebu i da je poveavaju, koju su o n i u stanju da zadovolje. 146. N e m a k e n a d e . Ne zaboravimo ipak da su imena naroda obino pogrdna imena. Tatari su na primer po svom imenu psi: tako su ih krstili Kinezi. Deutschen (Nemci) znai prvobitno pagani: tako se Goti posle svog obraanja u hrian157

stvo nazivali veliku masu svojih nekrtenih sunarodnika, prema uputstvu svog prevoda, Septagvinte,* u kojem su se pagani obeleavali reju, koja u grkom znai narodi: vidi Vulfilu.** Bee jo uvek moguno da Nemci iz svog starog pogrdnog imena naknadno sebi stvore neko asno ime time to bi postali prvi n e h r i a n s k i narod Evrope, to im je kao njihovu u velikoj meri prisutnu predispoziciju openhauer smatrao asnom. Tako bi kao zavretak dolo L u t e r o v o delo, koji ih je uio da budu nerimski i da govore: Ovde ja stojim! Ja ne mogu drugaije! 147. P i t a n j e i o d g o v o r . ta e sada divlji narodi prvo prihvatiti od Evropljana? Rakiju i hrianstvo, evropske narkotike. I od ega e najpre propasti? Od evropskih narkotika. 148. G d e n a s t a j u r e f o r m a c i j e . U vreme velikog kvarenja crkava u Nemakoj crkva bese najmanje pokvarena: zato je t a m o nastala reformacija kao znak da su se poeci kvarenja ve oseali kao nepodnoljivi. Naime relativno nijedan narod nikada nije bio hrianskiji od Nemaca u Luterovo doba: njihova hrianska kultura bese upravo spremna da procveta u stostrukom sjaju nedostajala je samo jo jedina no; ali ona je donela oluju, to je svemu uinila kraj.
* Sedmoknjije, Sedam Mojsijevih knjiga. Prim. prev. ** Vulfila (oko 311 383?) arijanski istonogotski biskup. Prevodilac Biblije na Gotski jezik. Prim. prev.

149. N e u s p e h r e f o r m a c i j e . Z a viu kulturu Grka ak u prilino ranim vremenima govori to to su vie puta propali pokuaji da se osnuju nove grke religije; dalje govori to da je ve rano u Grkoj moralo postojati mnotvo razliitih individua, ije se razliite nude nisu mogle ukloniti samo jednim receptom verovanja i nadanja. Pitagora i Platon, moda i Empedoklo, a ve mnogo ranije orfiki sektai ili su za tim da osnuju nove religija da se ne moemo nauditi njihovom neusimali su tako istinske due i talente za osnivae religije da se ne moemo nauditi njihovom neuspehu: ali oni su dogurali samo do sekta. Svaki put kada reformacija itavog naroda trpi neuspeh i samo sekte podiu svoje glave, moemo zakljuivati da se narod ve veoma raznoliko poinje oslobaati grubog oporskog nagona i moraliteta obiaja: znaajno lebdee stanje koje smo navikli da ruimo kao moralno opadanje i korupciju: dok ono nagovetava sazrevanje jajeta i skoro razbijanje ljuske. to je Luterova reformacija uspela na severu znak je toga da je sever prema jugu Evrope bio zaostao i da je jo znao za prilino jednovrsne i jednobojne potrebe; i uopte ne bi bilo nikakve hristijanizacije Evrope da se kultura starog sveta juga nije postepeno, preteramim dodavanjem germanske varvarske krvi, varvarizovala i izgubila svoju kulturnu nadmo. to optije i neposrednije pojedinac ili neka misao pojedinca moe da deluje, utoliko istovrsnija i nia mora da bude masa na koju se tu deluje; dok suprotne tenje otkrivaju unutranje suprotne potrebe, koje takoe ele da se zadovolje i probiju. Obrnuto, moemo uvek zakljuivati na neku stvarnu visinu kulture kada mone i vlastoljubive prirode izazivaju samo slabe i sektake posledice: to takoe vai za pojedinane umetnosti i podruja saznanja. Tamo gde se vlada, postoje mase: tamo gde su mase postoji potreba 159

158

za ropstvom. Tamo gde postoji ropstvo, individue su samo malobrojne i one protiv sebe imaju oporske nagone i savest. 150. O k r i t i c i s v e t a c a . Zar da bismo imali neku vrlinu moramo eleti da je imamo ba u njenom najbrutalnijem vidu kao to su to hteli hrianski sveci i kao to im je to bilo nuno? kao kakvi su ivot podnosili samo sa milju da je na prizor njihove vrline svakog pojedinca spopadalo preziranje samog sebe. Ali vrlinu sa takvim delovanjem nazivamo brutalnom. 151. 0 p o r e k l u r e l i g i j e . Metafizika potreba nije izvor religija kao to to eli openhauer, nego i z d a n a k iste. Pod vlau religioznih misli ljudi su se nauili na predstavu o nekom drugom (pozadinskom, donjem, gornjem) svetu i oseaju prilikom unitavanje religioznog ludila neprijatnu pusto i liavanje. I tada iz tog oseanja ponovo izrasta neki drugi svet, ali sada samo metafiziki a ne religiozan. Ali ono to je u pradobima uopte vodilo pretpostavci o nekom drugom svetu, ne bee neki nagon i potreba, ve zabluda u izlaganju odreenih prirodnih zbivanja, zabuna intelekta. 152. N a j v e a p r o m e n a , Osvetljivanje i boje svih stvari su se promenili! Mi vie ne razumevamo kako su stari ljudi oseali ono najblie i najee na primer dan i bdenje: time to su stari verovali u snove, budan ivot imao je druge svetlosti. 160

A isto tako itav ivot sa odrazom smrti i njegovog znaenja: naa smrt je sasvim drugaija smrt. Svi doivljaji svetleli su drugaije, jer je neki bog blistao iz njih; isto tako sve odluke i izgledi na neku daleku budunost: jer ljudi su imali proroanstva i tajne migove i verovali u proricanje. Istinu su drugaije oseali, jer se luak nekad mogao smatrati njihovim piskom to n a s nagoni na jezu ili na smeh. Svaka nepravda delovala je drugaije na oseanje: jer ljudi su se plaili neke boanske odmazde, a ne samo neke graanske kazne i obeaivanja. Kakva je radost bila u vreme kada su ljudi verovali u avole i iskuivae! Kakva je to bila strast kada su videli demone kako vrebaju u blizini! Kakva je to bila filosofija kada se sumnja oseala kao ogreenje najopasnije vrste, i to kao zloin prema venoj ljubavi, kao nepoverenje prema svemu to je dobro, uzvieno, isto i milosrdno! Mi smo stvari ponovo obojili, mi ih stalno bojimo ali ta moemo privremeno protiv s j a j a b o j a onog starog majstora! mislim starog oveanstva. 153, H o m o p o e t a . * Ja sam koji sam krajnje svojeruno napisao ovu tragediju tragedija, ukoliko je ona gotova; ja koji sam vor morala tek uvezao u postojanje i tako vrsto zauzlao da ga samo neki bog moe odreiti ta tako zahteva Horacije! (Horatije) ja sam sada u etvrtom inu smakao sve bogove iz moraliteta! ta li e biti iz petog? Odakle da se jo uzme tragino reenje? Da li moram zapoeti da razmiljam o nekom kominom reenju? * Lat.: ovek pesnik. Pritn. prev.
11 Vesela nauka

161

154. Razliite ivotne o p a s n o s t i . Vi uopte ne znate ta doivljavate, vi jurite kao pijani kroz ivot i padate jednu stepenicu nie. Ali, zahvaljujui vaem pijanstvu, ipak pri tom ne lomite udove; vai miii su preslabi, a vaa glava suvie pomuena, da biste, kao i mi drugi mogli osetiti tako tvrdo kamenje tog stepenika. Za nas je ivot vea opasnost: mi smo od stakla avaj kada se s u d a r i m o ! I sve je izgubljeno kada padamo! 155. t a n a m n e d o s t a j e . M i smo otkrili i volimo veliku prirodu: to dolazi otuda to u naoj glavi nedostaju veliki ljudi. Obrnuto je sa Grcima: njihovo oseanje za prirodu je drugaije od naeg. 156. N a j u t i c a j n i j i . to se ovek suprotstavlja itavom svom vremenu, da ga zadrava na kapiji i poziva na odgovornost, to m o r a imati uticaja! Svejedno je da li to on eli; stvar je u tome da to moe. 157. M e n t i r i . * Pazi! on razmilja (mozga): odmah e imati spremnu neku la. To je stupanj kulture na kome su stajali itavi narodi. Promislimo ta su Rimljani izraavali sa mentiri!
*. Lat. lagati. Prim. prev.

158. N e u g o d n a o s o b i n a . Smatrati sve stvari dubokim nezgodna je osobina: ona ini da stalno napreemo nae oi i da na kraju uvek vie nalazimo nego to smo eleli. 159. S v a k a v r l i n a u s v o j e v r e m e . Onaj ko je sada nesavitljiv, kod njega njegova estitost esto izaziva griu savesti: jer nesavitljivost je vrlina jednog drugog razdoblja za razliku od estitosti. 160. U o p h o e n j u sa v r l i n a m a . I u odnosu na vrline moemo biti nedostojni i ulagivaki. 161. ' L j u b i t e l j i m a v r e m e n a . Odbegli svetenici i otputeni kanjenici stalno mrzovoljno gledaju: ono to ele je lice bez prolosti. Da li ste ve videli ljude koji znaju da se budunost ogleda na njihovom licu, a koji su tako utivi prema vama, ljubiteljima vremena, da na licu ne pokazuju budunost. 162. E g o i z a m . Egoizam je oseaja prema kome se ono kao veliko i teko: dok prema svemu stvari gube u veliini i n* perspektivni zakon najblie pojavljuje udaljenosti, prema teini. 163

162

163. P o s l e v e l i k e p o b e d e . Najbolje u nekoj velikoj pobedi jeste da ona pobedniku oduzima strah od poreza. A zato jednom i ne podlei? kae on sebi: ja sam sada za to dovoljno bogat. 164. O n i k o j i t r a e m i r . J a shvatam duhove koji trae mir po mnogim m r a n i m predmetima to postavljaju oni oko sebe onaj ko eli da spava zamrauje svoju sobu ili pue u neku pilju. Mig za one koji ne znaju ta u stvari najvie trae i ta bi hteli da znaju! 165. O s r e i o n i h k o j i s e o d r i u . Onaj koji sebi temeljno i na dugo vreme neto uskrauje, on e prilikom sluajnog ponovnog nalaenja istog gotovo misliti da je to otkrio i kakvu sreu ima svaki pronalaza! Budimo mudriji od zmija, koje dugo lee na istom suncu. 166. U v e k u n a e m d r u t v u . Sve to spada u moju vrstu, u prirodi i istanji, govori meni, hvali me, tera me napred, tei me: ostalo ne ujem ili odmah zaboravljam. Mi smo stalnp u naem drutvu. 167. M i z a n t r o p i j a i l j u b a v . Samo tada se govori o tome da je neko sit ljudi kada ih se vie 164

ne moe variti, a ipak nam je stomak jo pun toga. Mizantropija je posledica suvie udne ljubavi prema oveku i ljudoderstva ali ko te je pozvao da guta i ljude kao ostrige, moj prine Hamlete? 168. O j e d n o m b o l e s n i k u . Sa njim loe stoji! ta mu nedostaje?On pati od udnje da bude hvaljen i ne nailazi za nju nikakvu hranu. Neshvatljivo! Ceo svet ga slavi, i ne samo to ga nose na rukama, ve i na usnama! Da, ali on ima slab sluh za pohvalu. Ako ga hvali neki prijatelj, njemu to zvui kao da se taj sam hvali; ako ga hvali neprijatelj, njemu to zvui kao da taj za to eli da bude hvaljen; ako ga konano hvali neko od ostalih uopte ih toliko mnogo ne preostaje, toliko je on uven! tako ga to vrea to nee da ga ele da im bude prijatelj ili neprijatelj i obino govori. ta mi je stalo do nekog koji ak prema meni jo moe da igra pravednika!

169. Otvoreni n e p r i j a t e l j i . Hrabrost pred neprijateljem je stvar za sebe: sa tim se jo uvek moe biti kukavica i neodluni smetenjak. Tako je sudio Napoleon s obzirom na najhrabrijeg oveka, kojeg je poznavao, Mira-u*, iz ega proizlazi da su otvoreni neprijatelji za mnoge ljude neophodni, ako treba da se uzdignu do s v o j e vrline, svoje muevnosti i vedrine.
* oakim Mira (Murat 17671815) Napoleonov general i kralj Napulja. Prim. prev.

165

170. Sa g o m i l o m . On juri do sada sa gomilom i njen je hvalospevac: ali jednog dana bie njen protivnik! Jer on je sledi u verovanju da njegova lenjost pri tom moe imati koristi od nje: on jo nije iskusio da gomila nije dovoljno lenja za njega! da se uvek gura napred! da nikome ne dozvoljava da stoji! A on tako rado ostaje da stoji! 171. S l a v a . Kada zahvalnost mnogih jednom odbacuje svaki stid nastaje slava. 172. K v a r i l a c u k u s a . A.: Ti si kvarilac ukus a tako svuda kau! B: Sigurno! ja kvarim svakom ukus za njegovu partiju: to mi nijedna partija nee oprostiti. 173. Biti dubok i izgledati dubok. Onaj ko zna da je dubok trudi se oko jasnoe; onaj ko bi gomili hteo da izgleda dubok, trudi se da bude mutan. Jer gomila smatra dubokim sve iji temelj ne moe da vidi: ona je toliko plaljiva i toliko nerado ulazi u vodu. 174. Po s t r a n i . Parlamentarizam, to znai javna dozvola da se srce birati izmeu pet politikih osnovnih miljenja, ulaguje se mnogima koji bi 166

rado hteli da i z g l e d a j u samostalni i individualni i da se bore za svoja miljenja. Ali na kraju je svejedno da li je oporu zapoveeno jedno miljenje ili dozvoljeno pet miljenja.Onaj ko odstupa od pet javnih miljenja i stupa na stranu uvek ima itav opor protiv sebe. 175. O r e i t o s t i . ta je do sada imala najubedljivija reitost? Bubnjanje: i dok ga kraljevi imaju u vlasti uvek su jo najbolji govornici i hukai naroda. 176. S a a l j e n j e . Jadni kneevi na vlasti! Sva njihova prava sada se neoekivano pretvaraju u pretenzije i sve te pretenzije zvue ubrzo kao drskosti! A kada kau samo mi ili moj narod, ve se smeje zloba Evropa. Doista, vrhovni ceremonijal modernog sveta, slabo bi sa njima izvodio ceremonije; moda bi dekretirao: Les souverains rangent aux pervenus.* 177. O o b r a z o v a n j u . U Nemakoj viem oveku nedostaje veliko sredstvo obrazovanja: smeh viih ljudi; ovi se ne smeju u Nemakoj. 178. O m o r a l n o m p r o s v e i v a n j u . Nemcima se moraju izbiti iz glave njihov Mefistofel: a
* Franc. suvereni (vladari) se postavljaju uz parvenije.

167

uz to njihov Faust. To su dve moralne predrasude protiv vrednosti saznanja.

183. M u z i k a n a j b o l j e b u d u n o s t i . Prvi e mi muziar biti taj koji bi znao samo za tugu najdublje sree, a inae nikakvu tugu: takvog do sada jo nije bilo. 184. P r a v o . Bolje je dati se pokrasti nego imati straila oko sebe to je moj ukus. I to je pod svim okolnostima stvar u k u s a i nita vie. 185. S i r o m a a n . On je danas siromaan: ali ne zato to mu se sve oduzelo, ve to je sve odbacio ta ga se to tie. On je navikao na to da nalazi. Siromasi su oni koji ne razumevaju svoje dobrovoljno siromatvo. 186. N e i s t a s a v e s t . Sve to sada ini je valjano i u redu ali ipak ima pri tom neistu savest. Jer ono izvanredno je njegov zadatak. 187.

M i s l i . Misli su senke naih oseaja uvek tamnije, praznije i jednostavnije od ovih. 180. Dobro vreme za slobodne duhove. Slobodni duhovi i p,red naukom uzimaju sebi jo svoje slobode i privremeno one im se i daju toliko dugo dok jo stoji crkva! Utoliko imaju sada svoje, dobro vreme. 181. P o s l e d i c e i p r e d n j a e n j e . A.: Od obojice jedan e uvek slediti, drugi uvek prednjaiti, ima kuda ih vodila sudbina. Pa i p a k prvi se nalazi nad drugim, prema svojoj vrlini i svom duhu! B.: A ipak? A ipak? To je reeno za druge; ne za mene, ne za nas! Fit secundum regulam.*

U u s a m l j e n o s t i . Ako se ivi sam, ne govori se suvie glasno, takoe se suvie glasno ne pie: jer ovek se plai uplje jeke kritike nimfe Eho. I svi glasovi zvue drugaije u usamljenosti!
* Lat. neka bude prema pravilu. Prim. prev.

U v r d d j i v o u p r e d a v a n j u . Ovaj umetnik me vrea na taj nain na koji iznosi svoje pomisli (ideje), svoje veoma dobre ideje: tako iroko i naglaeno i sa tako grubim trikovima ubeivanja kao da govori svetini. Posle izvesnog vremena uvek smo mi koji smo poklonili panju njegovoj vetini kao u loem drutvu. 169

168

188. R a d . Koliko blizu stoji sada i najdokonijim od nas rad i radnik! Kraljevska utivost u recima svi smo mi radnici! bila je jo pod Lujom etrnaestim i nepristojnost. 189. M i s l i l a c . On je mislilac: to znai on se razume u to da stvari uzima jednostavnije nego to jesu. 190. P r o t i v h v a l i a. A.: Hvali te samo onaj ko je tebi ravan! B.: Da! I ko te hvali kae ti: ti si meni ravan! 191. P r o t i v p o n e k i h o d b r a n a . Najperfidniji nain da se teti nekoj stvari jeste namerno braniti netanim razlozima. 192. D o b r o u d n i . ta razlikuje od drugih ljude one dobroudne ljude kojima sklonost zrai iz lica? Oni se oseaju dobro u prisustvu neke nove linosti i brzo se u nju zaljubljuju; oni joj za to ele dobro, njihov prvi sud jeste ona mi se dopada. Kod njih sledi jedno na drugo: elja prisvajanja (oni slabo imaju skrupula to se tie vrednosti drugog), brzo prisvajanje, radost u posedovanju i delanje u korist opsednutog. 170

193. K a n t o v a d o s e t k a . Kant j e hteo dokazati ceo svet na jedan uvredljiv nain, da je ceo svet u pravu: to bee potajna dosetka ove due. On je pisao protiv naunika u korist narodne predrasude, ali za naunike a ne za narod. 194. P r o s t o d u n i o v e k . Onaj ovek verovatno uvek postupa iz pritajenih razloga: jer on uvek ima na jeziku i takorei pri ruci saoptive razloge. 195. Za s m e j a n j e. Pogledajte tamo! Pogledajte tamo! On bei o d ljudi: ali ovi ga prate, jer on p r e d njima tri toliko su oni opor. 196. G r a n i c a n a e g s l u h a . ujemo samo pitanja na koja smo u stanju da naemo odgovor. 197. Z a t o o p r e z ! Nita toliko rado ne delimo drugima koliko peat pritajenosti zajedno sa onim to se pod tim nalazi. 198. Z l o v o l j a p o n o s n o g . Ponosan ovek j e zlovoljan ak na one koji ga unapreuju: on mrko gleda na konje svojih kola. 171

199. D a r e l j i v o s t . Dareljivost je kod bogatih esto samo neka vrsta bojaljivosti. 200. S m e j a n j e. Smejanje znai biti zlurad, ali sa istom saveu. 201. U o d o b r a v a n j u . U odobravanju je uvek neka vrsta buke: ak kada sebi samima odobravamo. 202. R a s p i k u a . O n jo nije siromaan kao bogata koji je svoje itavo blago ve jednom prebrajao o n rasipa svoj duh nerazumnou raspikue prirode. 203. H i c n i g e r e s t . * On obino ne misli, ali izuzetno dolaze mu loe misli. 204. P r o s j a k i u t i v o s t . - ovek nije neutiv kada kamenom lupa na vrata kojima nedostaje zvono tako misle prosjaci i svakovrsni ljudi koji trpe nevolju; ali niko im ne daje za pravo.
Lat. taj je mraan. Prim. prev.

205. P o t r e b a . Potreba se smatra uzrokom rastanka: u stvari esto je samo posledica nastalog. 206. K o d k i e . Pada kia i ja mislim na si-: rote ljude koji se sada zbijaju sa njihovim mnogim brigama i bez uvebanosti da ih sakriju, dakle svako je spreman i dobre volje da drugom uini naao i da i kod loeg vremena stvori neko jadno oseanje ugode. To, samo to je siromatvo siromanih! 207. Z a v i d 1 j i v k o. To je zavidljivko njemu ne moramo eleti nikakvu decu; on bi na njima zavidio, jer ne moe vie da bude dete. 208. V e l i k i o v e k . Od toga to je neko veliki ovek ne moemo jo zakljuiti da je ovek; moda je samo deak, ili kameleon svih uzrasta, ili neka omaijana enkica. 209. J e d a n n a i n da se pita za razloge. Postoji nain da se pita za nae razloge, pri emu ne zaboravljamo samo nae najbolje razloge, nego i neki prkos i odvratnost prema razlozima uopte oseamo kako se bude u naoj dui: veoma zaglupljujui nain pitanja i pogotovo trik tirana! 173

172

210. M e r i l o u m a r l j i v o s t i . Ne treba hteti. da se prevazie vrednoa svoga oca to oveka ini bolesnim. 211. P o t a j n i n e p r i j a t e l j i . Drati nekog potajnog neprijatelja jeste luksuz za koji moralitet ak plemenitih duhova obino nije dovoljno bogat. 212. N e d a t i s e v a r a t i . Njegov duh ima loe manire, on je nagao i uvek zapinje u govoru od nestrpljenja: tako jedva nasluujemo u kakvoj je irokogrudoj dui duga daha u svome elementu.

renju prema sebi i prema svim vrlinama. Na kraju i ovde vera ini blaenim!i upamtite, ne vrlina! 215. I d e a l i m a t e r i j a . Ti ovde ima otmen ideal pred oima: ali da li si t i tako otmen kamen, da bi od tebe smeo oblikovati takav boanski lik? A bez toga nije li itav tvoj rad neko varvarsko kiparstvo? Neka pogrda tvog ideala? 216. O p a s n o s t u g l a s u . Suvie jakim glasom ovek skoro nije u stanju da misli na fine stvari. 217.

213.
P u t ka s r e i . Jedan mudrac pitao je budalu koji put vodi ka srei. Ovaj je bez oklevanja, kao neko ikoga pitaju za put do oblinjeg grada, odgovorio: Divi se samome sebi i ivi na ulici! Stoj, povikao je mudrac, ti trai previe, dovoljno je ve da se samom sebi divi! Budala odvrati: Alli kako se moemo stalno diviti a da stalno ne preziremo? 214. V e r a i n i b l a e n i m . Vrlina daje samo onima sreu i neku vrstu blaenstva koji ista srca veruju u svoju vrlinu: ali ne onim finijim duama ija se vrlina sastoji u najdubljem nepove174

U z r o k i p o s l e d i c a . Pre posledice verujemo u druge uzroke nego posle posledice. 218. M o j a a n t i p a t i j a . Ja ne volim ljude koji uopte da bi delovali moraju da se rasprsnu, kao bombe, i u ijoj je blizini ovek u opasnosti da iznenada izgubi sluh ili jo vie. 219. S v r h a k a z n e . Kazna ima svrhu da popravi onog k o g a k a n j a v a to je poslednje pribeite branilaca kazne. 175

220. r t v a . O rtvi i portvovanju rtvene ivotinje misle drugaije od gledalaca: ali im nikada nisu dozvolili da govore. 221. O b z i r n o s t . Oevi i sinovi ima meu sobom vie obzira nego majke i keri. 222. P e s n ik i l a o v . Pesnik u laovu vidi svog brata po mleku kome je ispio mleko; tako je onaj ostao jadan i nije dogurao ak ni do iste savesti. 223. V i k a r i j a t u l a . Oi imamo i da slu a m o ree jedan stari ispovednik, koji je ogluveo; a meu slepcima je kralj onaj koji ima najdue ui.

tako potajno zakljuuju oni veliki koji se trude u oveanstvu, koje su ak suvie esto ubrajali meu velike ljude. 226. N e p o v e r l j i v i i s t i l . Mi kaemo da su najjae stvari jednostavne, pod pretpostavkom da oko nas postoje ljudi koji veruju u nau snagu: takva sredina nas vaspitava na jednostavnost stila. Nepoverljivi govore emfatino; nepoverljivi ine emfatinim. 227. P o g r e a n z a k l j u a k , p o g r e a n pog o d a k . On ne moe da vlada sobom: i polazei od toga ona ena zakljuuje da e biti lako da se njim ovlada i baca na njega svoje laso jadnica koja e uskoro postati njegova robinja.

228. P r o t i v p o s r e d n i k a . Ko hoe da posreduje izmeu dva odluna mislioca obeleen je kao prosean: on nema oi za to da vidi ta je. izvanredno; vienje slinost i izjednaavanje osobina je slabih oiju. 229. P r k o s i v e r n o s t . On se iz prkosa vrsto dri jedne stvari koja mu je postala providna ali on to naziva vernost.
12 Vesela nauka

K r i t i k a i v o t i n j a . Bojim se da ivotinje posmatraju oveka kao bie ravno sebi, koje je na najopasniji nain izgubilo zdrav ivotinjski razum kao bezumnu ivotinju, kao ivotinju koja se smeje, kao ivotinju koja plae, kao nesrenu ivotinju. 225. P r i r o d n i . Zlo je uvek imalo veliki efekt za sebe! A priroda je zla! Budimo dakle prirodni! 176 i/V

177

230. N e d o s t a t a k u d l j i v o s t i . itavo njegovo bie ne u b e u j e to dolazi otuda to je preutao uinjen dobar postupak. 231. T e m e l j n i . Polagani u saznanju misle da polaganost spada u saznanje. 232. S n e v a n j e . Ili se uopte ne sneva ili zanimljivo. Moramo se nauiti isto tako da bdimo: ili uopte ne ili zanimljivo. 233. Najopasnije s t a n o v i t e . Ono to sada inim ili proputam za s v e b u d u e je toliko vano kao najvei dogaaj prolosti: u ovoj ogromnoj perspektivi delovanja sve radnje podjednako su velike i male. 234. Utene rei jednog muziara. Tvoj ivot ljudima ne zvui u uima: za njih ivi nemim ivotom, i sva finoa melodije, svo neno odluivanje u sleenju ili prethoenju, ostaje im skriveno. Istina je: ti ne dolazi irokom ulicom sa vojnom muzikom ali stoga ovi dobri ipak jo nemaju prava da kau da tvom ponaanju nedosstaje muzika. Ko ima ui neka slua. 178

235. D u h i k a r a k t e r . Poneko dostie svoj vrhunac kao karakter, ali njegov duh nije ba primeren toj visini a poneko obrnuto. 236. D a b i s e p o k r e n u l a g o m i l a . Zar ne mora onaj ko hoe da pokrene gomilu da bude glumac samoga sebe? Zar ne mora prvo da se sam prevede u ono groteskno-jasno i da itavu svoju linost i stvar i z n o s i u toj ogrubelosti i pojednostavljenju? 237. U t i v i . On je utiv! Da, on uvek ima kod sebe neki kola za Kerbera i tako je plaljiv da svakoga smatra Kerberom, i tebe i mene to je njegova utivost. 238. B e z z a v i s t i . On ne osea nikakvu zavist, ali u tome nema nikakve zasluge: jer on eli tla osvoji zemlju koju jo niko nije imao i jedva tia ju je iko samo i video. 239. N e v e s e l i . Jedan jedini neveseo ovek ve je dovoljan da itavo domainstvo baci u trajnu zlovolju i oblano nebo; i samo udom se deava da taj jedini nedostaje! Srea nikako nije lako zarazna bolest odakle to dolazi? u 179

240. Na m o r u . Ja ne bih sebi sagradio kuu (i u moju sreu spada ak i to to nisam kuevlasnik!). Ali ako bih morao, ja bih je kao mnogi Rimljani sagradio sve do mora hteo bih ve da sa tim lepim udovitem imam zajednike neke tajne. 241. D e l o i u m e t n i k . Ovaj umetnik je astoljubiv i nita vie: na kraju njegovo delo je samo uveliavajue staklo, koje prua svakom ko na njega gleda. 242. S u u m c u i q u e . * Ma koliko da je i velika lakomost moga saznanja: ja iz stvari ne mogu izvui nita drugo osim onog to mi ve pripada. Posed drugih ostaje u stvarima. Kako je mogue da je neki ovek lopov ili razbojnik! 243. P o r e k l o d o b r o g i zlog. Poboljanje pronalazi samo onaj ko' zna da oseti: Ovo nije dobro. 244. M i s l i i r e i . Ni svoje misli ne moemo potpuno reprodukovati reima. * Lat. Svakome svoje. Prim. prev. 18b

245. P o h v a l a u i z b o r u . Umetnik bira svoju materiju: to je njegov nain hvaljenja. 246. M a t e m a t i k a . Mi elimo da finou i strogost metematike uteramo u sve stvari, koliko je to samo mogue, ne u verovanju da emo tim putem spoznati stvari, nego da bi time k o n s t a t o v a 1 i na ljudski odnos prema stvarima. Matematika je samo sredstvo opteg i poslednjeg poznavanja ljudi. 247. N a v i k a . Svaka navika ini nau ruku dosetljivijom i nau dosetku nespretnij om. 248. K n j i g e . ta nam je stalo do neke knjige koja nas ak ne prenosi preko svih knjiga? 249. U z d a h o n o g a k o j i s a z n a j e . Ah, o mojoj lakomosti! U ovoj dui ne prebiva nikakva nesebinost moda neko za svim udee sopstvo, koje bi kroz mnoge individue kao s v o j i m oima htelo da vidi i kao s v o j i m rukama da epa neko sopstvo to jo hoe da vrati i itavu prolost, to nita ne eli da izgubi, to bi mu uopte moglo pripadati! Ah, o tom plamenu moje lakomosti! Ah, kada bih se ponovo rodio u sto181

tinama bia ako za taj uzdah ne znate iz iskustva, ne znate ni za strast onoga koji saznaje. 250. K r i v i c a . Mada su najotroumniji sudije vetica i ak same vetice bili ubeeni u krivicu arobnjatva (vetica), krivica uprkos tome nije postojala. Tako stoji sa svom krivicom. 251. N e s h v a e n i p a t n i c i . Velianstvene prirode pate drugaije nego to to uobraavaju njihovi potovaoci: one pate najtee zbog neplemenitih, sitniavih previranja mnogih gadnih trenutaka, ukratko zbog njihove sumnje u svoju veliajnost ali ne zbog rtava i muenitva, to njihov zadatak od njih zahteva. Sve dok Prometej saosea sa ljudima i njima se rtvuje, srean je i velik u sebi; ali kada zavidi Zevsu i iskazivanju poasti, to mu smrtnici odaju on pati! 252. B o l j e k r i v . Bolje ostati kriv nego plaati monetom to ne nosi na lik! tako eli naa suverenost.

254. Protiv nesigurnosti i zbunjenos t i . Onaj ko je uvek veoma zaposlen, prevazilazi svaku nesigurnost. 255. P o d r a a v a o c i . A.: Kako? Ti ne eli nikakve podraavaoce? B.: Ja ne elim da me se u neemu podraava, ja elim da svako sebi pokazuje kako neto treba da se ini, isto to ja inim. A: Dakle? 256. S v o j s t v o k o e . Svi ljudi dubokog duha nalaze svoje blaenstvo u tome da jednom lie na letee ribe i da igraju na krajnjim vrhovima talasa. Oni smatraju: za najbolje u stvarima da imaju neku povrinu: Svoje svojstvo kae sit venia verba.* 257. Iz i s k u s t v a . Poneko ne zna koliko je bogat dok ne iskusi kakvi bogati ljudi postaju jo njegovi lopovi. 258.

U v e k k o d k u e . Jednog dana postii emo na cilj i ukazivaemo tada sa ponosom na to kakva smo duga putovanja za to prevalili. U stvari mi nismo primetili da smo putovali. Ali time smo otili toliko daleko to smo uobraavali (mislili) da smo k o d k u e. 182

N e g a t o r i s l u a j a . Nijedan pobednik n e veruje u sluaj.

* Lat. neka mi bude dozvoljeno da kaem. Prim. prev.

183

259. Iz r a j a . Dobro i zlo su boje predrasude ree zmija. 260. J e d a n p u t j e d a n . Jedan nikada nije u pravu: ali sa dvoje poinje istina. Jedan ne moe sebe dokazati: ali dvoje ne moemo ve porei. 261. O r i g i n a l n o s t . ta je originalnost? Videti neto Sto je jo bezimeno, to jo nije nazvano, mada se ve nalazi pred oima svojim. Ljudima kakvi su obino tek neko ime ini neku stvar uopte vidljivom. : Originali su najee bili i davaoci imena. 262. S u b s p e c i e a c t e r n i . * A.: Ti se stalno sve bre udaljava od ivih: uskoro e te izbrisati iz svojih lista!. B.: To je jedino sredstvo da se ima prednost pred mrtvima. A.: Kakva prednost? B.: Da se vie ne umire.

264. t a mi i n i m o . To to mi inimo nikada se nee shvatiti, nego e se uvek samo hvaliti ili kuditi. 265. P o s 1 e d n j a s k e p s a . Ta ta su na kraju istine oveka? To su n e p o r e c i v e zablude oveka. 266. G d e j e p o t r e b n a o k r u t n o s t . Onaj ko ima veliinu okrutan je prema svojim vrlinama i rasuivanjima drugog reda. 267. S a v i s o k i m c i l j e m . S a visokim ciljem ovek je ak nadmoan nad pravinou, ne samo nad svojim delima ve i nad svojim sudijama. 268. t a i n i h e r o j s k i m ? Suoiti s e s a svojom najveom patnjom i svojom najveom nadom ujedno. 269.

B e z s u j e t e . Kada volimo, elimo, da nai nedostaci ostanu skriveni ne iz sujete, nego to voljeno bie ne treba da pati. ak onaj koji voli hteo bi da izgleda kao bog i to takoe ne iz sujete. * Lat.: pod stubom venosti. Prim. prev. 184

U t a v e r u j e ? U to da e se vanosti svih stvari ponovo morati biti odreene. 270. t a k a e t v o j a s a v e s t ? Ti treba d a bude onaj ko si. 185

271. Gde se n a l a z e najvee U saaljenju. 272. t a v o l i k o d d r u g i h ? Moje nade. 273. Koga naziva loim. uvek eli da nekog osramoti. 274. stid. t a j e n a j l j u d s k i j e ? Nekome pritedeti Onoga koji opasnosti?

ETVRTA KNJIGA
SANCTUS JANUARIUS* Ti koji platnenim kopljem See led moje due, Da umei sada k moru Hita u susret svojoj najveoj nadi: Stalno svetlija i stalno zdravija Slobodna u najprijaznijem moranju: Dakle slavi tvoje udo Najlepi Januari ju! enova, januar 1882.

275. ta je peat postignute Ne stidi se vie pred samim sobom. slobode?

Sveti Januarije svetaczatitnik enove,

276. Z a n o v u g o d i n u . Jo ivim, jo mislim, moram jo iveti, jer jo moram misliti. Sum ergo cogito: cogito ergo sum.* Danas svako sebi dozvoljava da iskae svoju elju i svoju najdrau misao: pa, tako bih i ja hteo rei ta bih danas sam sebi poeleo, i mene je misao ove godine najpre obuzela, kakva misao treba da mi bude osnova, jamstvo i slast itavog daljeg ivota! Ja elim sve vie da uim, da ono to je nuno u stvarima viam kao lepo: tako u biti jedan od onih koji stvari ine lepim. Amor fati**: neka to dalje bude moja ljubav. Neu voditi nikakav rat sa runim. Neu optuivati, neu ak tuiti ni tuioce. Neka apstrahovanje bude moja jedina negacija: sve u svemu i velikom. Sve u svemu i velikom: ja u bilo kad biti koji jo kae samo veliko Da (potvruje).

277. L i n o . Postoji izvesna visoka taka ivota i ako smo je dostigli, onda smo sa svom naom

* Lat.: jesam, dakle mislim, mislim dakle jesam. Prim. prev. ** Lat. Ljubav prema sudbini. Prim. prev. 189

slobodom i ma koliko da smo lep haos postojanja porekli svaki brini razum i dobrotu, jo jednom smo u najveoj opasnosti duhovne neslobode i treba da se izloimo naoj najteoj probi. Tek se sada naime sa najprodornijom snagom pred nama javlja pomisao na neko lino predvianje, i ima za sebe najboljeg zagovornika, oevid, sada kada se hvatamo rukama da nam sve, sve stvari to nas pogaaju, stalno slue n a n a j v e e d o b r o . ivot svakog dana i svakog asa izgleda da ne eli Nita vie, nego da samo iznova dokazuje taj stav: bilo ta bilo, loe ili lepo vreme, gubitak prijatelja, neku bolest, neko ogovaranje, izostajanje nekog pisma, uganue neke noge, neki pogled na prodavnicu, neki protivargument, otvaranje neke knjige, neki san, neka prevara: ispoljava se brzo ili veoma skoro posle toga kao neka stvar to nije smela nedostajati to ima dubokog smisila i koristi ba za n a s ! Da li postoji opasnije zavoenje od toga da se Epikurovim bogovima, onim bezbrinim nepoznatim odrekne verovanje, i da se veruje u neko brino i sitno boanstvo, koje ak lino poznaje svaku dlaku na naoj glavi i ne osea nikakvo gaenje u najsaaljivijoj uslunosti? Pa ja mislim uprkos svemu da ostavimo bogove na miru a isto tako uslune duhove i da se zadovoljimo pretpostavkom da je naa praktina i teorijska spretnost sada dola do svog vrhunca u izlaganju i sreivanju dogaaja. Mi takoe neemo previsoko da mislimo o toj spretnosti nae mudrosti, ako nas katkad previe iznenadi udesna harmonija, to nastaje od svirke na naem instrumentu: harmonija to zvui suvie dobro da bismo se usudili da je samima sebi pripiemo. U stvari tu i tamo igra neko sa nama dragi sluaj: on nam povremeno vodi ruku, i najmudrije predvianje ne bi moglo smisliti lepu muziku, nego tada kad ovaj uspeva naim ludim rukama. 190

278. P o m i s a o n a s m r t . ini m e melanholino srenim da ivim u ovom meteu uliica, potreba i glasova. Koliko se tu svakog trenutka javlja uivanja, nestrpljenja, udnje, koliko uenog ivota i opijenosti! A uskoro e ipak za sve te bune, ive, eljne ivota zavladati tiina! Koliko iza svakoga stoji njegova senka, njegov saputnik! To je kao uvek kao u poslednjem trenutku odlaska nekog broda sa iseljenicima: ljudi jedan drugom imaju vie da kau nego ikada, as je neodgodiv, okean i njegovo pusto utanje nestrpljivo eka iza sve te buke tako udan, tako siguran u svoj plen. I svi, svi moji, bilo to nita ili malo, bliska budunost je sve: i stoga ta urba, ta povika, to sebe-nadvikivanje i zavaravanje! Svako hoe da bude prvi i u toj budunosti a ipak je smrt i smrtna tiina jedina sigurna stvar i svima zajednika u ovoj budunosti! Kako je udno to ova jedina sigurnost i zajednitvo ljudima skoro uopte nita ne pomae i da su n a j v i e udaljeni od toga da se oseaju kao bratstvo u smrti! ini me srenim da vidim da ljudi uopte ne ele da misle na smrt! Ja bih rado doprineo tome da im pomisao na ivot uinim jo sto puta v r e d n i j i m r a z m i ljanja. 279. Zvezdano prijateljstvo. Besmo prijatelji, a postadosmo jedno drugom strani. Ali to je tako i mi ne elimo da zatajimo i prikrijemo kao da bismo se od toga morali stideti. Mi smo dva broda od kojeg svaki ima svoj cilj i svoju putanju; mi se svakako moemo ukrtavati i zajedno svetkovati, kao to smo to inili i tada bi se valjane lae tako mirno nalazile u jednoj luci i pod jednim suncem da bi moglo izgledati da su ve na cilju i da su imale jedan cilj. Ali zatim nas je 191

svemona sila naeg zadatka ponovo razdvojila, na razliita mora i razliite sunanice i moda se vie nikad neemo videti a moda emo se ak i videti, ali se neemo prepoznati: razliita mora i sunca su nas promenila! Da moramo jedan drugom biti strani, to je zakon koji vlada n a d nama: upravo time treba da budemo i dostojniji jedan drugog! Upravo time treba pomisao na nae nekadanje prijateljstvo da bude svetije! Postoji verovatno ogromna nevidljiva krivulja i zvezdana putanja u koje mogu biti u r a u n a t e nae tako razliite staze i ciljevi kao mali delovi puta uzdignimo se od te misli! Ali na ivot je prekratak i naa mo vida preslaba da bismo mogli biti vie od prijatelja u smislu one uzviene mogunosti. I tako v e r u j m o u nae zvezdano prijateljstvo, ak ako bismo jedan drugom morali postati neprijatelji na zemlji.

ne svoje crkvene upotrebe; te graevine govore suvie patetinim i obuzetim jezikom, kao boje kue i raskona mesta nekog nadsvetskog saobraaja da bi mi bezbonici mogli da se tu bavimo s v o j i m m i s l i m a . Mi elimo da se prenesemo u kamen i biljku, rni hoemo da u s e b i etamo kada prolazimo kroz te hale i vrtove. 281. Z n a t i n a i k r a j . Majstori prvog reda prepoznaju se po tome to u velikom i malom znaju na savren nain da nau kraj, bio to kraj neke melodije ili misli, bio to peti in neke tragedije ili dravne akcije. Prvi drugog reda postaju uvek pred kraj nemirni i ne rue se u tako ponosnoj mirnoj ravnomernosti u more kao na primer stene kod Portofina* tamo gde enovski zaliv zavrava svoju pesmu.

280.
A r h i t e k t u r a onih koji saznaju. Potreban je jednom i verovatno uskoro uvid ta pre svega nedostaje naim velikim gradovima: tiha i iroka nadaleko rasprostrta mesta za razmiljanje, mesta sa visokim prostranim pasaima za loe ili previe sunano vreme, kuda ne prodire nikakav um kola ili izvikivaa i gde bi ak finije ponaanje zabranilo sveteniku glasnu molitvu: graevine i nasadi to bi kao celina izraavali uzvienost seanja i izdvajanja. Prolo je vreme otkako je crkva imala monopol na razmiljanje, gde je vita contemplativa* uvek najpre morala da bude vita religiosa**: i sve to je crkva izgradila izraava tu misao. Ja ne bi znao kako bismo se mogli zadovoljiti tim graevinama, ak ako bi bile lie* Lat. ** Lat. 192 ivot razmiljanja. Prim. prev. religiozni ivot. Prim. prev.

282.
H o d . Postoje maniri i gestovi po kojima ak i veliki dzovi odaju da potiu od puka ili polu-puka: hod i korak, njihove misli, osobito ih odaju; oni ne mogu da h o d a j u . Tako ni Napoleon na svoje veliko ogorenje nije mogao da hoda shodno vladaru i legitimno, u prilikama kako se to u stvari mora razumeti, kao kod velikih povorki prilikom krunisan ja i slinog: i tu je bio samo predvodnik neke kolone ponosan i uurban ujedno i veoma svestan toga. ovek ima prilino da se smeje kada vidi te pisce koji oko sebe ute naboranim iruhom tog perioda: oni ele tako da skriju svoje n o g e . * Italijansko letovalite u Liguriji. Prim. prev.
13 Vesela nauka

283. L j u d i k o j i s e p r i p r e m a j u . J a pozdravljam sve znakove za to da poinje neki muevniji, ratoborniji vek, to e pre svega hrabrosti opet odavati poast! Jer on treba da prokri put jednom jo viem veku i da prikupi snagu, koja e onom jednom us trebati onaj vek koji hezoizam unosi u saznanje i v o d i ratove radi misli i njenih posledica. Za to je potrebno sada mnogo hrabrih ljudi koji se pripremaju, koji ipak ne mogu da poteknu iz nieg a isto tako ni iz peska i sluzi sadanje civilizacije i obrazovanja velegradova: ljudi koji znaju da utei, usamljeni i reeni da budu istrajni u svojoj nevidljivoj delatnosti: ljudi koji intimnom sklonou trae to to kod njih t r e b a p r e v l a d a t i : ljudi kojima je vedrima, strpljenje, jednostavnost i preziranje velikih sujeta isto toliko svojstveno kao velikodunost u pobedi i obzir prema malim sujetama svih pobeenih: ljudi sa otrim i slobodnim sudom o svim pobednicima i ueu sluaja u svakoj pobedi i slavi: ljudi sa svojim tvravama, svojim radnim danima, svojim vremenima tugovanja, naueni i sigurni u zapovedanju i ujedno spremni, tamo gde treba, da sluaju, u jednom kao i drugom podjednako ponosni, podjednako sluei svojoj vlastitoj stvari: ugroeni ljudi, plodniji ljudi, sreniji ljudi! Jer verujte mi! ponjeti tajnu najvee plodnosti i najveeg uivanja glasi: i v e t i o p a s n o . Gradite svoje gradove na Vezuvu! Poaljite vae brodove u neispitana mora! ivite u ratu sa sebi ravnima i sa vama samim! Budite razbojnici i osvajai dok ne moete biti vladari i posednici, vi koji saznajete! i skoro e proi vreme kada e i vama moi biti dozvoljeno da ivite skriveni u umama kao plaljivi jeleni! Konano e saznanje pruiti ruku onome, to mu (saznanju) pripada: ono e hteti da v l a d a i da po s e du je, i vi sa njim! 194

284. V e r o v a n j e u s e b e . Malo ljudi uopte veruje u sebe: i od tih malobrojnih dobijaju to verovanje jedni kao korisnu slepou ili delimino pomraenje svog duha (ta bi oni ugledali ako bi se samo mogli videti do temelja!), drugi ga moraju u sebi tek stei: sve to oni ine dobro, valjano i veliko pre svega je argument protiv skeptiara koji u njima boravi: treba ovog uveriti ili nagovoriti, a za to je potreban skoro genije. To su veliki sebi-nedovoljni. 285. E x c e 1 s i o r! Ti nee nikada vie moliti, nikad vie oboavati, nikad se vie odmarati u beskrajnom poverenju ti to sebi zabranjuje pre nekom poslednjom mudrou, poslednjom dobrotom, poslednjom moi da stane i da ispregne svoje misli ti nema stalnog straara i prijatelja za svojih sedam usamljenosti ti ivi bez pogleda na neku planinu, to nosi sneg na svom vrhu i ar u svom srcu za tebe ne postoji niko ko e odmazditi, niko kao poboljiva pri zavretku ne postoji vie nikakav um u onome ta se deava i nikakve ljubavi u tome to e ti se dogoditi tvom srcu nije pristupano nikakvo poivalite, gde se jo samo moe nalaziti a nita vie traiti, ti se brani od nekog poslednjeg mira, ti eli veno vraanje rata i mira: ovee odricanja, zar eli da se svega odrekne? Ko e ti dati snage za to? Jo niko nije imao tu snagu! Postoji jedno jezero to se jednog dana odreklo da otee i koje je postavilo branu tamo gde je do tada oticalo: od tada to jezero sve vie raste. Moda e nam to odricanje podariti i snagu kojom e se samom moi podneti odricanje moda e se ovek od tada sve vie uspinjali gde vie ne i s t i e u nekog boga. 195

286. U p a d a n j e u n e i j i g o v o r . Ovde s u nade; ali ta ete od njih videti i uti ako u vaim roenim duama niste doiveli sjaj i ar i praskozorje? Ja mogu samo da podseam vie ne mogu! Da li elite od mene da pokreem kamenje, da od ivotinja inim ljude. Ali ako ste jo kamenje i ivotinje, potraite prvo svog Orfeja! 287. Z a d o v o l j s t v o u s l e p o i . Moje misli, ree putnik svojoj senci, treba da mi pokau gde stojim, ali one ne treba da mi otkriju k u d a i d e m . Ja volim neznanje o budunosti i ne elim da propadnem od nestrpljenja i to u unapred okuati obeane stvari. 288. U z v i e n a r a s p o l o e n j a . ini mi se da veina ljudi uopte ne veruje u uzviena raspoloenja, sem za trenutke, najvie etvrt asa izuzev one malobrojne koju iz iskustva znaju za neko due trajanje uzvienog oseanja. Ali biti ak ovek dubokog oseanja, ovaploenje jednog jedinog uzvienog raspoloenja to je do sada bio samo san i oaravajua mogunost: istorija nam za sada ne daje u tome jo nikakav siguran primer. Uprkos tome mogla bi jednom roditi i takve ljude tada kada se stvori i uvrsti mnotvo povoljnih preduslova, to sada ne moe da nasumce skupi ni najsreniji sluaj. Moda bi to buduim duama bilo to upravo obino stanje, to se do sada tu i tamo u naim duama iznimno javljalo uz obuzimanje jezom: stalno kretanje izmeu visokog i niskog oseanje visokog i niskog, stalno kao neko

uspinjanje stepenicama i jedno poivanje kao na oblacima. 289. Na b r o d o v e ! Ako razmotrimo kako na svakog pojedinca deluje neko svojevrsno uopte opravdavanje da se ivi i misli naime kao neko sunce koje greje, blagosilja, oploava i jedino njemu sija, kako nezavisno od pohvale i pokude, dareljivim u srei i njega ini i u dobrohotnosti, kako neprestani ini zlo dobrim, donosi svako cvetanje i sazrevanje i uopte ne doputa da se pojavi nagli veliki korov tuge i neraspoloenja onda zahtevajui uzvikujemo: ah kada bi se jo stvorila mnogo takva nova sunca! I zao i nesrean, i izuzetan ovek treba da imaju svoju filosofiju, svoje puno pravo, svoj sunev sjaj! Nije ih potrebno saaljevati! moramo se oduiti te oholosti, mada je oveanstvo do sada od nje uilo i primenjivalo je. Za njih ne moemo da postavimo nikakve ispovednike, prizivae dua i pratala grehova. Nego nam je potrebna nova p r a v i n o s t ! I neko novo drebanje! I nova filosofija! I moralna zemlja je okrugla. I moralna zemlja ima svoje antipode! I antipodi imaju svoje pravo na ivot! Treba otkriti jo drugi svet i vie nego, jedan! Na brodove, vi filosofi!

290 J e d n o j e p o t r e b n o . Dati stil svom ivotu velika je i retka vetina. Nju primenjuje onaj ikoji sve sagledava, to njegova priroda prua u snagama i slabostima, a zatim uklapa u neki umetniki plan sve dok se jedno svako javlja kao vetina i um pa ak i slabost jo oduevljava po197

gled. Ovamo treba dodati veliku masu druge prirode, tamo odneti deo neke prve prirode oba puta sa dugim uvebavanjem i svakodnevnim radom u tome. Ovde je skriveno ono runo to se ne moe odneti, tamo je pretumaeno u ono uzvieno. Mnogo ega nestalnog, onoga to se protivi oblikovanju priteeno je pogledima u daljinu i ikorieno je to treba da daje mig u irinu i bezmernost. Na kraju, kada je delo dovreno, otkriva se kakva je prinuda bila u pritisku istog ukusa to je vladao i oblikovao u velikom i malom: da li je ukus bio bolji ili gori manje znai nego to se na to pomiljadovoljno je to to bee ukus! To e biti snane, vlastoljubive prirode to e u takvoj prinudi i u takvoj povezanosti i takvom savrenstvu pod vlastitim zakonom uivati svoju najfiniju radost: strast njihovog monog htenja olakava se pred prizorom svake stilizovane prirode, svake pobeene i sluee prirode, ak kada grade dvorove i podiu nasade, protivi im se da oslobode prirodu. Obrnuto, slabi su oni karakteri, koji ne vladaju sobom, koji m r z e povezanost stila: oni oseaju da kada bi im se nametnula ta gorko-zla prinuda, da bi pod njom morali da budu prosti: oni e postati robovi im slue, oni mrze sluenje. Takvi duhovi oni mogu biti prvorazredni duhovi uvek su spremni da divlje, samovoljno, fantastino, neuredno, iznenaujue tumae ili oblikuju svoju okolinu kao s l o b o d n u prirodu: i oni svakako to ine, jer samo tako sebi ine dobro! Jer jedna je nuda: da ovek sobom p o s t i g n e svoje zadovoljstvo bilo samo ovim ili onim nainom knjievnosti i umetnosti: samo tek tada ovek moe izgledati uopte podnoljiv! Onaj ko je sa sobom nezadovoljan, stalno je spreman da se za to sveti: mi drugi emo biti njegove rtve, pa bilo samo u tome to emo uvek imati da podnosimo njegov ruan pogled. Jer prizor runog ini loim i mranim. 198

D e n o v a. Dosta dugo sam posmatrao ovaj grad, njegove perivoje i iroki opseg njegovih nastanjenih brda i obronaka; konano moram rei: vidim d u h o v e iz proteklih pokolenja ovaj predeo mi je previe zasejan kopijama smelijih i samopouzdanijih ljudi. Oni su i v e l i i hteli dalje da ive to mi govore svojim kuama, izgraenim i ukraenim za stolea, a ne za prolazan as: oni su prema ivotu bili dobri, ma koliko da su mogli biti zli prema sebi. Uvek vidim onog (koji radi, kako mu miruje pogled na svemu to je blie oko njega izgraeno, a isto tako na grad, more i planinske lance, kako je tim pogledom moan i osvaja: on eli sve da u k l o p i u svoj plan i na kraju da uini svojim v 1 a s n i t v o m, postajui delom istog. itav ovaj predeo je zarastao ovim prekrasnim uivanjem u posedovanju i plenu; i kao to ovi ljudi u daljini nisu priznavali nikakvu granicu i, u svojoj udnji za novim, postavili novi svet pored starog, tako bi se i u domovini jo uvek pobunio protiv svakog i naao svoj nain da izrazi svoju nadmo i da izmeu sebe i svog suseda postavi svoju linu beskrajnost. Svako bi jo jednom osvojio svoju domovinu za sebe, savladavi je svojim arhitektonskim mislima i pretvorivi se takorei u radostan prizor svoje kue. Na severu imponuju zakon i opte zadovoljstvo u zakonitosti i poslunosti, ako gledamo na nain gradnje gradova: pri tom pogaamo ono unutranje sebe-izjednaavarije, sebe-uklapanje, to je moralo vladati duom svih graditelja. Ali tu e nai, zavijajui za svakim uglom, nekog oveka za sebe, koji poznaje more, pustolovinu Istoka, oveka koji je nesklon zokonu i susedu kao nekoj vrsti dosade, i koji ve sve zasnovano, staro odmerava svojim zavidnim pogledima. On bi hteo nekom udesnom prepredenou mate da sve to bar u mislima jo jednom iznova utemelji, da na to stavi svoje 199

ruke, da u to unese svoj smisao bilo to samo .za trenutak nekog sunanog popodneva, gde e se njegova melanholina i nezasitna dua jednom zasititi i njegovim oima e smeti da prui samo ono vlastito i nita vie strano. 292. P r o p o v e d n i c i m a m o r a l a . Neu d a propovedam nikakav moral, ali onima koji to ine savetujem ovo: ako elite da najbolja stanja i stvari liite svakog ugleda i vrednosti, tako i nastavite da kao do sada da i dalje priate o tome! Postavite ih na vrh vaeg morala i govorite od jutra do veeri o srei vrline, o duevnom miru, o pravinosti imanentne odmazde: tako kao to to vi inite, sve te dobre stvari konano e stei popularnost i poee o njima da se vie na ulicama: ali tada e i svo zlato ka tome biti istroeno, a pored toga e se i svo zlato u t o m e pretvoriti u olovo. Doista, vi se razumete u obrnutu vetinu alhemije, u obezvreivanje najvrednijeg! Isprobajte jednom neki drugi recept da ne kao do sada postignete suprotnost onoga to traite: p o r i it e te dobre stvari, uklonite ih od dopadanja svetine i lakog kruenja, uinite ih ponovo stidljivou usamljenih dua, recite: m o r a l j e n e t o z a b r a nj en o! Moda ete na takav nain od ljudi za te stvari dobiti ono do ega nam je jedino stalo, mislim h e r o j s k e . Ali tada mora biti neega za pribojavanje a ne, kao do sada, za gaenje! Zar ne bismo danas s obzirom na moral kao majstor Ekhart rekli: Molim Boga da me ostavi Bog! 293. N ' a v a z d u h . Dobro znamo: onaj ko samo kao u etnji jednom baci pogled na nauku, na

rod ena a, naalost, i mnogih umetnika, za njega strogost njihovog sluena, ta neumoljivost kako u velikom tako i u malom, te brzina u odmeravanju, suenju i presuivanju ima neeg to nas baca u nesvest i to nam uliva strah. Posebno ga zapanjuje kako se ovde zahteva ono najtee, ini ono najbolje, a da za to nema pohvala ni odlikovanja. Naprotiv, kao meu vojnicima, uju se samo pokuda i otri u k o r i jer ispravljanje smatra se pravilom, a promaaj izuzetkom; ali pravilo ovde kao i svuda je utljivo. Tako sa strogou nauke stoji sada kao i sa formom i utivou najboljeg drutva: ona preplai neposveenog. Ali ko je na nju navikao ne bi ni mogao nigde drugde da ivi sem u . ovom jasnom, providnom, snanom, jako naelektrisanom vazduhu, u ovom m u e v n o m vazduhu. Inae njemu svuda nije dovoljno isto i zrano. On sumnja da t a m o nikome ne moe mnogo koristiti njegova najbolja vetina i da ga ne moe samog radovati, to mu zbog nerazumevanja izmie polovina njegovog ivota, za to je stalno potrebno mnogo opreza, mnogo prikrivanja i da se pridrava svoga sami veliki i nekorisni gubici u snazi! Ali u t o m jasnom i strogom elementu je potpuno snaan: ovde on moe da leti! Zato bi opet morao da se sputa u one mutne vode, gde se mora plivati i gacati, gde oveku krila postaju neprijatne boje! Ne! Tu nam je preteko da ivimo: ta moemo za to to smo roeni za vazduh, za isti vazduh, mi suparnici svetlosnog zraka, i to bismo najradije hteli jahati na eterskom prahu, kao i on, i ne dalje od sunca, ve p r e m a s u n c u! Ali to ne moemo, pa emo uraditi ono slo jedino moemo: doneti svetlost zemlji, postati svetlost zemlje! A z a t o imamo svoja krila, svoju brzinu i strogost, i radi toga smo muevni i samo strani kao vatra. Neka se nas plae oni koji ne znaju da se greju i osvetle pored nas.

200

201

P r o t i v k l e v e t n i k a p r i r o d e . Neprijatni su mi oni ljudi kod kojih svaka prirodna tenja odmah postaje bolest, neto to izopauje ili ak neto sramno o n i su nas zaveli da mislimo da su ljudske sklonosti i nagoni zli; oni su uzrok nae najvee nepravednosti prema naoj prirodi, prema svakoj prirodi! Ima dovoljno ljudi koji se s m e j u ljupko i bezbrino prepustiti svojim nagonima: ali oni to ne ine iz bojazni od one umiljene zle sutine prirode! S t o g a je dolo do toga da nalazimo toliko malo otmenosti meu ljudima: njihovo obeleje e vazda biti da se nimalo ne plaimo sebe, da od sebe ne oekujemo nita sramno, da bez sumnji letimo kuda nas vue nas slobodno roene ptice! Ma kuda stigli uvek e oko nas biti slobodno i osunano.

hi jedno drugom morali biti zahvalni i jedno dragom t a k o pruiti ruke na rastanku. I ve je novina na pragu a i isto tako moja vera neunitiva luda i neunitiv mudrac! To novo bie ono pravo, poslednje pravo. Tako prolazim sa hranom, mislima, ljudima, gradovima, pesmama, muzikama, uenjima, dnevnim redom, nainima ivota. Naprotiv mrzim t r a j n e navike i smatram da mi se pribliuje neki tiranin i da se z g u n j a v a vazduh oko mene, tamo gde se zbivanja oblikuju tako da iz toga izgleda da nuno izrastaju trajne navike; na primer kroz neku slubu, kroz stalno bivanje zajedno sa istim ljudima, kroz stalno prebivalite, kroz izuzetno zdravlje. ak sam pri itavoj svojoj bedi i bolesti, i ma ta bilo nesavreno u meni u najveoj dubini svoje due zahvalan, jer mi takve stvari ostavljaju hiljadu izlaznih vrata, kroz koja mogu da se izvuem od trajnih navika. Naravno ono najnepodnoljivije, ono u stvari uasno, bio bi mi neki ivot bez ikakvih navika, ivot to stalno zahteva neku improvizaciju to bi bilo moje progonstvo i moj Sibir.

K r a t k e n a v i k e . Ja volim kratke navike i smatram ih neocenjivim sredstvima da upoznam m n o g e stvari i m n o g a stanja i sve do temelja njihovih slatkih i gorkih osobina; moja priroda je podeena na kratke navike, ak u potrebama svog telesnog zdravlja i uopte ukoliko samo mogu da vidim: od najnieg do najvieg. Uvek verujem da e me to sada trajno zadovoljiti i kratka navika ima onu veru strasti, veru u venost i treba mi zavideti to sam to naao i spoznao: i sada me to hrani u podne i uvee i iri neko duboko zadovoljstvo oko sebe i u mene, tako da mi nije potrebno ono drugo, a da nemam razloga da uporeujem, prezirem ili mrzim. I jednog dana dolo je to vreme: dobra stvar me naputa, ne kao neto to mi sada uliva odvratnost nego miroljubivo i zasieno mnome, kao to bih joj ili kao to

S t a l a n p o z i v . Stalan poziv bee odvajkada krajnje korisna stvar; i tamo gde jo uvek drutvom Vlada samo oporski nagon, jo uvek je za svakog pojedinca najsvrsishodni]e p r i k a z i v a t i svoj karakter i svoje zaposlenje kao neto nepromenljivoak ako u osnovi to nije tako. Moemo se na njega osloniti, on se ne menja tg je u svim opasnim drutvenim situacijama pohvala to najvie ima da znai. Drutvo sa zadovoljstvom osea da ima pouzdano, u svako vreme spremno o r u e u vrlini ovog, u astoljubivosti onog i u razmiljanju i strasti treeg oveka ono odaje svoje najvie poasti ovom o r u u-prirodi, 203

202

tom ostajanju vernim sebi, toj nepromenljivosti u pogledima, tenjama, i ak manama. Takvo ocenjivanje to cveta i to je cvetalo svuda zajedno sa moralitetom morala, odgaja karaktere i ini o z l o g l a e n i m svako menjanje, drugaije uenje i preobraavanje sebe. Ali to je u svakom sluaju, ma koliko inae mogla biti prednost takvog naina miljenja, za s a z n a n j e najtetniji nain opteg suenja, jer ba dobra volja onoga koji saznaje ne okleva da u svako vreme o p o r e k n e svoje dotadanje miljenje, da bude nepoverljivo uopte u odnosu na sve to u nama hoe da se u v r s t i ovde je osueno i ozloglaeno. Miljenje onoga ko saznaje da se nalazi u protivrenosti sa stalnim pozivom smatra se n e a s n i m , dok okamenjivanje miljenja uiva svaku ast: pod prokletstvom takvog vrednovanja moramo danas jo da ivimo! Kako se teko ivi kada se protiv i oko sebe osea sud mnogih milenijuma! Verovatno je da je mnogo milenijuma saznanje bilo optereeno loom saveu, i da je moralo biti mnogo samoprezira i skrivene bede, i da je mnogo samoprezira 'moralo biti u istoriji najveih duhova.

298. U z d a h . Ja sam se usput dokopao tog uvida i brzo sam upotrebio prve loe reci, da ga uvrstim, da mi opet ne odleti. A sada mi je umro u ovim suvim reima i visi i mlohav je u njima i jedva da vie znam, kada ih ugledam, kako sam mogao biti tako srean kada sam uhvatio tu pticu. 299.

297 M o i p r'o t i v r e i t i. Sada svako zna da je moi podnositi suprotstavljanje visoki znak kulture. Neki ak znaju da uzvieniji ovek eli da mu se protivrei i to izaziva da bi dobio neki mig za njegovu njemu do tada nepoznatu neispravnost. Ali mo-protivreiti, steena i s t a savest uz neprijateljstvo prema onome na to se naviklo, tradiciju, posveeno to je vie nego ono jedno i drugo i u stvari veliko, novo, zapanjivo u naoj kulturi, najvei korak osloboenog duha: ko to zna?

to m o r a m o nauiti od umetnika. Kakva imamo sredstva da nam stvari uinimo lepim, privlanim, poeljnim, ako one to nisu? i smatramo one to po sebi nikad nisu! Ovde imamo neto da nauimo od lekara, kada recimo razblauju ono gorko ili vino i eer stavljaju u (Mischkrug), ali jo vie od umetnika koji su u stvari uvek spremni da dolaze do takvih otkria i da izvode takve majstorije. Udaljiti se od stvari, dok se mnogo od njih ne vidi i mnogo jo mora pogledati d a b i s e j o m o g l e v i d e t i ili stvari viati kao iza ugla i kao u nekom iseku ili ih tako postaviti da se delimino pretvaraju i doputaju samo da ih u perspektivi proziremo ili ih posmatrati kroz obojeno staklo ili u svetlosti veernjeg rumenila ili im dati neku povrinu i kou sto nema punu. providnost: sve to treba da nauimo od umetnika i u ostalom da budemo mudriji od njih. Jer kod njih obino prestaje ta njihova fina snaga, tamo gde prestaje umetnost, a zapoinje ivot; ali mi elimo da budemo pesnici svog ivota, i najpre u najmanjem i najsvakidanjem.

300.
P r e d i g r e n a u k e . Zar vi verujete da bi nauke nastale i postale velike da im nisu pretho-

204

205

dili arobnjaci, alkemiari, astrolozi i vetice kao oni koji su svojim obeanjima i opsenama prvi imali da stvore e, glad i ukus za s k r i v e n e i z a b r a n j e n e sile? Da li se ak beskrajno vie moralo o b e a v a t i nego to se moglo ispuniti da bi se uopte neto ispunilo u carstvu saznanja? Moda na isti nain kako nam se ovde predstavljaju predigre i uvebavanja, to se kao takva uopte n i s u uvebava'la i oseala: i nekom dalekom dobu i itava r e l i g i j a izgledala kao veba i predigra: moda je mogla biti uveno sredstvo za to da bi jednom pojedinci mogli uivati itavu samodovoljnost nekog boga i itavu svoju snagu samospasenja: tavie smemo pitati da li bi ovek bez one religiozne kole i predistorije uopte mogao nauiti da osea glad i e za s o b o m i da iz s e b e uzima zasienost i punou? Da' li je Prometej prvo morao s m a t r a t i da je ukr a o svetlost i to okajavati da bi konano otkrio da je on stvorio svetlost, u d e i za s v e t -o u, i da nije samo ovek bio delo s v o j i h ruku i glina u svojim rukama? Da li su sve to samo kipovi kipara? isto tako kao iludilo, kao kraa, Kavkaz, jastreb i itava tragina prometeida svih koji saznaju? ^301 L u d i l o k o n t e m p l a t i v a c a . Uzvieni ljudi razlikuju se od niskih po tome to neizrecivo vie vide i uju i mislei vide i uju i upravo to razlikuje oveka od ivotinje i vie ivotinje od niih. Svet postaje sve puniji za onoga ikoji izrasta u visinu oveanstva; za njim se baca sve vie udica interesovanja; mnotvo njegovih nadraaja stalno raste, a isto tako mnotvo vrsta njegovih ugoda i neugoda uzvieniji ovek postaje uvek ujedno sreniji i nesreniji. Ali pri tom l u d i l o ostaje njegov stalni pratilac: on smatra da kao

g l e d a l a c i s l u a l a c gleda neku veliku predstavu i neku veliku operu, to je ivot: on svoju prirodu naziva k o n t e m p l a t i v n o m * i pri tom previa da je i on sam stvaran pesnik da i nastavlja da peva o ivotu da se naravno veoma razlikuje od g l u m c a te drame, takozvanog delatnog oveka, ali jo vie od nekog pukog posmatraa i pozvanog gosta p r e d pozornicom. Njemu je kao pesniku svakako svojstvena vis contemlativa i osvrt na svoje delo, a pre svega vis creativa**, to n e d o s t a j e delatnom oveku, ma ta mogli rei izgled i opte verovanje. Mi koji mislimo i oseamo uvek stvarno i stalno i n i m o neto Sto jo ne postoji: itav veno rastui svet procena, boja, teina, perspektiva, postepenosti, potvrivanja i poricanja. Ovo pesnitvo koje smo pronali stalno ue i uvebavaju takozvani praktini ljudi (kao to se kae nai glumci) i to im postaje navika i stvarnost, pa ak svakodnevica. Sve to je od vrednosti u sadanjem svetu, nema nita od tog po sebi po svojoj prirodi priroda je uvek bezvredna nego se njemu jednom dala, poklonila neka vrednost, a mi besmo ti koji smo davali i poklanjali! Mi smo prvi stvorili svet k o j i se l j u d e n e t o t i e ! Ali nam ba nedostaje to znanje, i kada ga u jednom trenutku epamo, u sledeem smo ve zaboravili na njega: mi pogreno sudimo o naim najboljim snagama i za stupanj slabije cenimo sebe, kontemplativce m i nismo n i t i t o l i k o p o n o s n i , n i t i t o l i k o s r e n i koliko bismo mogli biti.

302
O p a s n o s t s r e n o g . Imati fina ula i fin ukus; biti naviknut na ono odabrano i naj* Lat. Kontemplativna mo. Prim. prev. ** Lat. stvaralaka mo. prim. prev.

206

207

bolje duha kao na pravu i najvaniju hranu; uivati u svojoj snanoj, smeloj i odvanoj dui; mirnog pogleda i vrstog koraka ii kroz ivot, uvek spreman za ono krajnje, kao za neku svetkovinu i biti pun elja za neotkrivenim svetovima i morima, ljudima i bogovima; sluati svaku vedru muziku, kao da se tamo kratko vreme odmaraju i vesele hrabri ljudi, vojnici, pomorci, i u najdubljem uivanju trenutka biti savladan suzama itave purpurne sete srenika: ko sve ne bi eleo da ba sve to bude n j e g o v posed, njegovo stanje! To bee H o m e r o v a srea! Stanje onoga koji je Grcima otkrio njihove bogove ne, sebi samom otkrio s v o j e bogove! Ali ne krijmo to: sa tom Homerovom sreom u dui ovek je takoe stvorenje koje je pod suncem i najosetljivije na patnju! I samo po tu cenu kupujemo najskuplju koljku koju su talasi postojanja do sada izbacili na obalu! Kao njihovi posednici postajemo sve prefinjeniji u bolu i na kraju suvie prefinjani: neko malo neraspoloenje i gaenje bilo bi na kraju dovoljno da se i Homeru ogadi ivot. On neku malo glupu zagonetku, to su mu postavili mladi ribari, nije morao da rei! Da, male zagonetke opasnosti su najsrenijih!

ji ih vue neki udarac prstom, neka ud, odmah uklope u tematski sklop i da sluaju udahnu lepi smisao i neku duu: ovde je sasvim drugi ovek: njemu ne polazi za rukom u osnovi sve to eli i planira. To kada ga je povremeno vuklo njegovo srce, dovodilo ga je ve nekoliko puta do ponora i u -najveu blizinu propasti; i ako bi je jo izbegao, svakako ne samo sa neznatnim posledicama. Da li verujete da je zbog toga nesrean? On je odavno u sebi samom resio da svoje elje i planove ne uzima toliko ozbiljno. Ako mi to ne poe za rukom, tako sebi govori, moda e mi ono drugo poi za rukom; i u celini ne znam da li vie dugujem zahvalnost svom neuspehu, nego bilo kom uspehu. Da li sam stvoren za to da budem tvrdoglav i da nosim rogove bika? Ono to mi ini vrednost i rezultat ivota nalazi se negde drugde; moj ponos a isto tako moj jad nalaze se negde drugde. Ja znam vie o ivotu, jer sam toliko esto bio blizu toga da ga izgubim: i ba zato i m a m vie od ivota nego vi svi zajedno!

303.

D v a s r e n i k a. Doista, ovaj ovek, uprkos svojoj mladosti, razume se u i m p r o v i z a c i j u i v o t a i ak najfinijeg posmatraa dovodi do zapanjenosti: izgleda, naime, da ne ini nikakav pogrean korak, mada ve stalno igra najsmeliju igru. ovek se podsea na one majstore improvizacije muzike, kome bi ak i slualac pripisao neku boansku n e p o g r e i v o s t ruke, uprkos tome to oni tu i tamo pogree kao to i svaki smrtnik grei. Ali oni su uvebani i stvaralaki, i uvek spremni da najsluaniji ton na ko208

D e l a j u i , p r o p u t a m o . U osnovi su mi mrski svi morali koji govore: Nemoj to initi! Odreci se! Savladaj se!ja sam naprotiv zahvalan onim moralima koji me ne gone da neto inim i opet da inim i od jutra do veeri, i da nou o tome sanjam, i da na nita drugo ne mislim: da to d o b r o inim, tako dobro kao to ja upravo mogu! Od onog koji tako ivi stalno otpada jedno za drugim neto od onog to ne spada u takav ivot: bez mrnje i odvratnosti vidi kako se danas ovo, a sutra ono rastaje od njega, nalik na poutelo lie, koje svaki pokretljiviji zraak odnosi sa drveta: ili on uopte ne vidi da se oprata, njegov pogled .tako strogo stremi svom cilju, i uopte napred, ne na stranu, unazad, nanie. Nae delanje treba
14 Vesela nauka

209

da odredi ta emo propustiti: delajui, proputamo tako mi se to dopada, tako glasi m o j placitum*. Ali ne elim otvorenih oiju da teim za svojim osiromaenjem, ne elim nikakve negativne vrline, vrline ija je bit samo poricanje i samouskraivanje. 305. S a m o s a v l a d a v a n j e . Oni uitelji morala koji najpre i pre sveta izriito savetuje oveku da ovladaju sobom, prenose na njega neku posebnu bolest: naime stalnu razdraljivost kod svih prirodnih oseanja i sklonosti i takorei neku vrstu svraba. Ma ta ga ubudue moglo gurnuti, privui, primamiti, podstai, spolja ili iznutra uvek se tom razdraljivom oveku ini kao da sada njegovo samosavladavanje dolazi u opasnost; on se vie ne moe poveriti nikakvom instinktu, nikakvom slobodnom lepranju, nego stalno tu stoji sa odbrambenim gestom, naoruao protiv samoga sebe, otrog i nepoverljivog pogleda, veni uvar svoje tvrave, kojom se je on uinio. On ak time moe biti v e l i k ! Ali kako je sada postao nesnosan za druge, kako je teak postao za samog sebe, kako je postao siromaan i odseen od najlepih sluajnosti due! ak i od svake dalje p o u k e! Jer ovek mora i da se povremeno gubi ako neto eli da naui od stvari to nisu mi sami.

najvie, jer bi to za njega bila suvie jaka i teka hrana. Stoiar se, naprotiv, uvebava da se ne gadi i guta kamenje i c r v e , sru i skorpione i da bude bez gaenja; njegov stomak treba konano da bude ravnoduan prema svemu to u njega sipa sluaj postojanja: on podsea na onu arapsku sektu Asaua, koju upoznajemo u Aliru, i kao ti neosetljivi ljudi on rado ima pozvanu publiku prilikom pokazivanja svoje neosetljivosti u emu Epikurejac ba rado eli da oskudeva ta on ima svoj vrt. Za ljude kojima improvizuje sudbina, za takve koji ive u nasilnikim vremenima i nezavisno od iznenadnih i prolaznih ljudi, stoicizam moe biti veoma preporuljiv. Ali ko u izvesnoj meri s a g l e d a v a da mu sudbina dozvoljava da isplete n e k u d r u g u n i t , dobro postupa kada se postavlja epikurejski; to su do sada inili svi duhovni radnici! Za njih bi naime bio najvei gubitak da se lie fine nadraljivosti i da za to dobiju na poklon stoiku tvrdu kou sa bodljama jea. 307. U k o r i s t k r i t i k e . Sada ti neto izgleda kao zabluda to si pre toga voleo kao istinu ili verovatnost: ti to sada odbacuje od sebe i smatra da je tvoj razum pobedio u tome. Ali moda bee ona zabluda tada, kada si bio jo neko drugi ti si uvek neko drugi tebi isto toliko nuna kao tvoje sadanje istine, takorei kao neka koa to ti je mnogo ta prikrivala i zastirala to jo nisi smeo videti. Tvoj novi ivot ubio ti je to miljenje, n e tvoj razum: t e b i o n v i e n i j e p o t r e b a n , i sada se kri u samom sebi, a nerazumnost se iz njega puzei kao crv izvlai na svetlost. Kada kritikujemo, onda to nije nita samovoljno i bezlino to je, bar veoma esto, dokaz da imamo ive pokretne snage u nama, to odbija neku koru. Mi poriemo i moramo poricati
14*

S t o i c i i e p i k u r e j c i . Epikurejac trai sebi situaciju, linosti i ak dogaaje to odgovaraju njegovoj krajnje nadraljivoj intelektualnoj prirodi, on se odrie drugog to jest onog ega je Lat. ono to mi se dopada. Prim. prev. 210

211

zato to u nama e l i neto da ivi i da se potvruje, neto to mi moda jo ne poznajemo, jo nismo videli! To u korist kritike.

308.
Svakodnevna p r i a . ta kod tebe ini svakodnevnu priu? Pogledaj svoje navike iz kojih se sastoji: da li su one proizvod bezbrojnih malih kukaviluka i lenjosti ili tvoje hrabrosti i otkrivakog razuma? Ma koliko da su razliita oba sluaja, bilo bi mogue da ti ljudi iskau istu pohvalu i da bi njima i stvarno bilo kako mogao doneti istu korist. Ali pohvala i korist i ugled mogli bi biti dovoljni za onog ikoji hoe samo da ima* istu savest ali ne za tebe koji ispituje bubrege (Nierenprufer), jer ima neko z n a n j e o savesti! 309. I z s e d m e u s a m l j e n o s t i . Jednog dana je putnik naglo zatvorio za sobom vrata, stao je i zaplakao. Zatim je rekao: Ta sklonost i taj poriv za istinom, stvarnim, neprividnim, sigurnim! Kako se na njih ljutim! Zato m e prati ba taj mrani i strani goni! Hteo bih se odmoriti, ali on to ne doputa. Koliko me toga samo zavodi da zastanem! Za mene svuda postoje Artemidini vrtovi: i stoga uvek nova nasilna i naporna oslobaanja ogorenja u srcu! Moram dalje da podiem nogu, ovu umornu ranjenu nogu: i stoga to moram na ono najlepe to me ne moe zadrati Ijutito da se osv r e m j e r me nije moglo zadrati! 310. V o l j a i t a l a s . Kako se udno pribliuje taj talas, kao da neto treba da postigne! Kako 212

se zastraujuom brzinom uvlai u najskrivenije kutke razrovanih stena! Izgleda da hoe svakog da preduhitri; izgleda da je tamo neto skriveno, to je od vrednosti, velike vrednosti. A sada se vraa neto polaganije, uvek jo beo od uzbuenja da li je razoaran? Da li je naao to je traio? Da li se pokazuje razoaranim? Ali ve se pribliava drugi talas, jo lakomiji i divljiji od prvog, a i njegova dua izgleda puna tajni i pohote za iskopavanjem blaga. Tako ive talasi tako ivimo mi koji h o e m o ! n e kaem vie. Da li je to tako? Da li mi ne verujete? Vi se ljutite na mene, vi lepe nemani? Da li se bojite da u potpuno odati vau tajnu? Pa! Ljutite se samo na mene, podiite svoja zelena opasna tela koliko samo moete, stvorite neki zid izmeu mene i sunca tako kao sada! Doista vie nita nije preostalo od sveta osim zelenog sutona i zelenih munja. inite kako elite, vi obesni, urlajte od zadovoljtsva i zlobe ili ponovo ponirite, sipajte svoje smaragde u najveu dubinu, preko toga razbacujte se u svojem beskrajno belom tumaranju od pene i prskanju vode meni je sve pravo, jer vam sve tako dobro pristaje, i ja sam za sve tako zahvalan: kako bih v a s izdao! J e r d o b r o to ujete! ja znam vas i vau tajnu, ja poznajem va rod! ta vi i ja istog smo roda! Vi i ja imamo neku tajnu. 311. Prelomljena s v e t l o s t . ovek uvek nije hrabar, a kada je umoran, tada neko od nas svakako takoe jadikuje na taj nain. Tako je teko ljudimo uiniti naao ah, da li je to potrebno! ta nam pomae da ivimo skriveno, ako za nas ne elimo da zadrimo to to nas ljuti? Da li ne bi bilo uputnije iveti u guvi i zadovoljavati pojedince, u onom u emu svima treba i mora da se zgrei? Biti budalast sa budalom, sujetan sa su213

jetnim, sanjalica sa sanjalicom? Da li to ne bi bilo pravino kod takvog obesnog stepena odstupanja u celini? Kada sluam o zluradostima drugih protiv mene nije li moje prvo oseanje oseanje neke zadovoljtine? Tako je u redu! ini mi se da im govorim ja se toliko malo slaem sa vama i imam toliko istine na svojoj strani: priutite sebi malo radosti na moj raun, kolikogod esto moete! Tu su moji nedostaci i moje pogreke, tu je moje ludilo, moj neukus, moja zbunjenost, moje suze, moja sujeta, moja sovinska-skrivenost, tu su moje protivrenosti! Tu se moete smejati! Pa i smejte se i radujte se! Ja se ne ljutim na zakon i prirodu stvari, to ele da nedostaci i pogreke priinjavaju radost! Naravno, nekad behu lepa vremena, kada je ovek jo mogao da osea da mu je svaka donekle nova misao toliko n e o p h o d n a da sa njom moe da izae na ulicu i da svakom dovikne: Gledaj Carstvo Nebesko sasvim se pribliilo!Ja se ne bih drznuo, ako bih nedostajao. Moe se biti bez svih nas! Ali, kako se kae, mi ne mislimo tako kada smo hrabri; rni ne mislimo na to. 312. M o j p a s . Ja sam i nazivam je pasona metljiva i besramna, isto pametna kao svaki drugi nju izderem i na njemu kao to to ine drugi sa enama. svojoj boli nadenuo ime je isto toliko verna, natako zabavna, isto tako pas i ja mogu da se na iskalim svoju lou ud: svojim psima, slugama i

sliku muenitva. Ima dovoljno uzvienih stvari, nego to bi se moglo potraivati uzvienosti, gde ona ivi u sestrinskom odnosu sa okrutnou; moje astolj ubije pored toga nee nai nikakvo zadovoljstvo u tome ako bih od sebe hteo da stvorim muitelja po pozivu. 314. M o j e d o m a e i v o t i n j e . Hteo bih pored sebe da imam svog lava i svog orla da u svako vreme imam migove i predznake da znam koliko je velika ili mala moja jaina. Da li danas moram da na njih odozgo gledam i da se od njih plaim? I da li e kucnuti as kada e oni odozdo pogledati na mene i u strahu? 315. 0 p o s l e d n j e m t r e n u t k u . Bure s u moje opasnosti: da li u imati svoju buru od koje u nastradati, kao to je u buri nastradao Oliver Kromvel? Ili u se ugasiti kao neka svetlost, to ne oduvava prvo vetar, nego postaje umorna i sita same sebeizgorelo svetio? Ili konano da li u se ugasiti da ne bih izgoreo? 316. P r o r o c i . Vi ne oseate nimalo da proroci veoma pate; vi samo mislite da im je dat neki lep dar, i hteli biste ga svakako i sami imati ali ja u se izraziti kroz jedno uporeenje. Koliko bi mnogo mogle ivotinje da pate od elektriciteta vazduha i oblaka! Vidim da neke njihove vrste, s obzirom na vreme, imaju neku proroansku mo, na primer majmuni (to ak moemo jo u Evropi 215

313. N i k a k v a s l i k a m u e n i t v a . J a hou da inim kao Rafael i da ne slikam vie nikakvu 214

lepo da posmatramo, i ne samo u menaeriji, naime u Gibcrailtaru). Ali mi ne mislimo na to da su njihovi b o l o v i za njih proroci. Kada se neki snaan pozitivan elektricitet pod uticajem nekog pribliavajueg jo dugo nevidljivog oblaka pretvara u negativan elektricitet i sprema se promena vremena, tada se te ivotinje ponaaju tako kao da se pribliuje neprijatelj i spremaju se na odbranu ili bekstvo; one se najee skrivaju one loe vreme ne shvataju kao vreme, nego kao neprijatelja, iju ruku ve o s e a j u! ,317. O s v r t a n j e . Mi retko postajemo svesni pravog patosa svakog ivotnog perioda kao takvog dok se u njemu nalazimo, ve uvek smatramo da je to nama jedino sada mogue i razumno stanje, i uopte e t o s , a ne patos da govorimo i da to odvajamo sa Grcima. Nekoliko muzikih tonova podseaju me danas na neku zimu i neku kuu i krajnje pustinjakli ivot i izazivaju ujedno oseanje u kojem sam tada iveo: smatrao sam da u veno moi tako iveti. Ali sada poimam da su to u potpunosti bili patos i strast, neka stvar uporedljiva sa ovom bolno-smelom i sigurno utenom muzikom tako ovek ne sme godinama ili veno imati: time bi ovek za ovu planetu bio nadzemaljski. 318. M u d r o s t u b o l u . U bolu ima toliko mudrosti kao u zadovoljstvu: ona spada kao i ono u prvorazredne snage to odravaju vrstu. Da to nije tako, ona bi odavno propala, to boli nije nikakav argument protiv nje, to je njena bit. Ja u boli ujem komandu kapetana broda: Uvucite jedra! Smeli moreplovac ovek morao se uve-

bati da na hiljade naine postavlja jedra, jer inae bi on veoma brzo skonao i okean bi ga brzo progutao. Mi moramo znati da ivimo i sa umanjenom energijom: im bol da svoj sigurnosni signal, vreme je da je smanjimo pribliava se neka velika opasnost, neka bura i mi dobro inimo da to je mogue manje preterujemo. Istina je da postoje ljudi, koji prilikom pribliavanja velike boli uju upravo suprotnu komandu, i koji nikada ponosnije, borbenije i srenije ne bi gledali na odreeni nain nego kada se pribliava bura; ak im sama bol daje njihove najvee trenutke! To su heroji, veliki d o n o s i o c i b o l a oveanstva: oni malobrojni ili retki, kojima je potrebna upravo ista apologija, kao i bol uopte i doista! ne treba da im se one uskrate! To su prvorazredne snage koje odravaju i unapreuju vrstu: pa bilo ak time to bi se protivili ugodnosti i ne krili svoje gaenje pred takvom vrstom sree. 319. T u m a i m a n a i h d o i v l j a j a . Svim osnivaima religije i njima slinim bila je strana neka vrsta estitosti oni iz svojih doivljaja nikada nisu uinili neku stvar savesti saznanja. ta sam u stvari doiveo? ta se tada odvijalo u meni i oko mene? Da li sam imao dovoljno bistar razum? Da li se moja volja okrenula protiv svih ulnih varki i hrabro u svojoj odbrani onog fantastinog? Tako niko od njih nije pitao, tako dragi religiozni ljudi ni danas ne pitaju: oni naprotiv oseaju neku e za stvarima koje su p r o t i v r a z u m a , i ele da je lako zadovolje tako oni doivljavaju udo i ponovna roenja i uju glasove anelia! Ali mi, mi drugi, koji oseamo e za vas umom, elimo da svojim doivljajima tako strogo gledamo u oi, kao nekom naunom opitu, svakog asa i svakog dana u dan! Mi sami 217

216

elimo da budemo nai eiksperimenti i nai zamorii. 320. Prilikom ponovnog v i e n j a . A.: Da li te jo potpuno razumem? Da li trai? Gde je usred sada stvarnog sveta t v o j kutak i t v o j a zvezda? Gde t i moe da legne na sunce tako da iz tebe dolazi neki pretek dobrog i opravdava se tvoje postojanje? Neka to ini svako za sebe ini mi se da mi kae da se izbije iz glave to govorenje u ono opte, briga za druge i d r u t v o ! B : Ja elim vie, ja nisam onaj koji trai. Ja hou sebi da stvorim vlastito sunce. 321. N o v o p r e z . Ne mislimo vie toliko na kazne, kuenja i poboljavanja! Nekog pojedinca retko emo promeniti: i ako bi nam to uspelo, onda bi nam neprimetno moda i ono neto ujedno s tim polo za rukom, mi smo se kroz njega promenili! Gledajmo naprotiv da na uticaj na s v e t o d o l a z i zavredi vie i pretegne nad njim! Ne borimo se u otvorenoj borbi! a to je sve kuenje, kanjavanje i elja za poboljavanjem. Nego se utoliko vie sami podignimo! Davajmo naem uzoru uvek svetlije boje! Pomraimo drugog naom svetlou! Ne, mi ne elimo da zbog njega samo postajemo m r a n i j i , kao svi oni koji kanjavaju i nezadovoljnici! Idimo radije po strani! Odvratimo pogled! 322. P o r e e n j e . Oni mislioci kod kojih se sve zvezde kreu u ciklinim putanjama nisu najdub218

lji: onaj ko u sebe gleda kao u neki ogroman svemir i u sebi nosi mlene puteve, takoe zna koliko su neredovni mleni putevi; oni dovode do haosa i lavirinta postojanja. 323. Srea u sudbini. nam sudbina 'kada nam je za da se borimo na strani naih p r e d o d r e e n i za veliku 324. I n m e d i a v i t a * . Ne! ivot me nije ra-. zoarao! Iz godine u godinu oseam ga naprotiv istinitijim, poeljnijim i tajanstvenijim od onog dana kada se nada minom nadvio veliki spasilac, koji saznaje a ne neka dunost, ne neka sudbina, ne neko varanje! A samo saznanje: neka bude za druge neto drugo, na primer neka poivaljka ili put ka poivaljci, ili neki razgovor (neka razonoda), ili neka dokolica za mene je on uvek svet opasnosti i pobeda u kojem i herojska oseanja imaju svoja igralita i poprita. i v o t j e s r e d s t v o s a z n a n j a s a tim naelom u srcu moemo ne samo hrabrije, nego ak r a d o s n o i v e t i i r a d o s n o s e s m e j a t i! A ko bi upoznao da se lepo smeje i da ivi, ko se pre toga ne bi razumevao u rat i u pobedu? 325. t a p r i p a d a v e l i i n i . Ko e postii neto veliko ako u sebi ne osea snagu i volju da
* Lat. u sred ivota. Prim. prev.

Najviu odliku daje neko vreme dopustila protivnika. Time smo pobedu.

219

p r o u z r o k u j e velike bali? Moi patiti je ono najmanje: slabe ene i ak robovi esto postiu majstorstvo! Ali ne propasti od unutranje nevolje i nesigurnosti, kada se prouzrokuje velika patnja i uje se krik te patnje to je veliko, to spada u veliinu. 326. D u e v n i 1 e k a r i i b o l . Svi propovednici morala kao i svi teolozi, u neem su zajedno nenepristojni: svi pokuavaju da uvere oveka da se vrlo loe osea i da mu je potrebno strogo poslednje radikalno leenje. A poto su ljudi u celini revnosno i vekovima paljivo sluali ta uenja, tako je stvarno prelo na njih neto od tog praznoverja da se vrlo loe oseaju: tako da su sada ak veoma spremni da uzdiu i da u ivotu ne nalaze nita vie i meu sobom izgledaju ojaeni, kao da je ipak ak veoma teko to i z d r a t i . U stvari oni su veoma sigurni u svoj ivot i zaljubljeni u isti, i puni neiskazivih lukavstava i prefinjenosti, da se ono neprijatno skri i da se iz boli i nesree izvue njihova bodlja. ini mi se da seo boli i nesrei uvek p r e t e r a n o govori, kao da je to stvar dobrog ivljenja da se ovde preteruje: naprotiv, namerno se preutkuje to da protiv boli ima bezbroj sredstava za ublaivanje, kao oamuoivanja ili grozniave urbe misli, ili nekog mirnog poloaja, ili dobrih i loih uspomena, namera, nada, i mnogo naina ponosa i saoseanja, koji skoro deluju kao anestici: dok kod najveih stupnjeva bola ve po sebi dolazi do nesvestica. Mi se vrlo dobro razumemo u to da na nae gorine bez slatke stvari, posebito na gorine due; mi imamo pomona sredstva u naoj hrabrosti i uzvienosti kao i u plemenitijim delirijumima podreivanja i rezignacije. Gubitak jedva da je za as gubitak: na neki nain nam je time pao i neki

poklon sa neba neka nova snaga na primen pa bila to samo meka nova prilika za snagu! ta su ', propovednici morali fantazirati o intimnom jadu loih ljudi! ta su nam ak l a g a l i o nesrei, strasnih l j u d i ! p a , lagati ovde je prava re: oni su veoma dobro znali i za prebogatu sreu te vrste ljudi, ali su to preutali, jer to bee pobijanje njihove teorije, prema kojoj svaka srea nastaje tek unitenjem strasti i utanjem volje! A to se konano tie recepta svih tih duevnih lekara i njihovog hvaljenja strogog radikalnog leenja: smemo da se upitamo da li je taj na ivot doista bolan i teak da ga naprotiv sa prednou zamenimo nekim stoikim ivotom i okamenjivanjem? Mi se n e oseamo d o v o l j n o l o e da bismo se loe morali oseati na stoiki nain! 327. U z e t i o z b i l j n o . Intelekt je kod veine teka, mrana i Skripava maina, to se loe (teko) pokree: oni govore u z e t i stvar o z b i l j n o kada rade tom mainom i ele dobro da misle ah, koliko im mora teko padati dobro-miljenje! Ljupka betija oveka kako izgleda, svaki put gubi dobro raspoloenje kada dobro misli; ona postaje ozbiljna! A tamo gde ima smeha i radosti tamo miljenje nita ne vredi tako glasi predrasuda ove ozbiljne betije protiv svake vesele nauke. Pa napred, pokaimo da je to predrasuda! 328. t e t i t i g l u p o s t i . Svakako d a j e tako uporno i ubeeno propovedano verovanje o ravosti egoizma u celini egoizmu nanelo tetu (i kor i s t , to po stoti put moram da ponavljam, op o r s k o m n a g o n u ) , posebno time to m u j e 221

220

oduzeo istu savest i uputio ga da u njemu trai stvaran izvor svake nesree. Tvoja samoivost je nesrea tvog ivota tako je milenijumima glasila propoved: to je, kao to smo rekli, samoivosti nanelo tetu i oduzelo joj mnogo duha, mnogo vedrine, mnogo pronalazatva, mnogo lepote; to je oglupelo, porunjelo i zatrovalo samoivost! Filosofi starog veka uili su druge naprotiv drugom glavnom izvoru nesree: od Sokrata misliocima nije dosadilo da propovedaju: Vaa nepromiljenost i glupost, va dalji ivot prema pravilu, vae podreivanje mnjenju suseda, razlog je zato toliko postajete sreni mi mislioci smo kao mislioci najsreniji. Da li ovde ne odluujemo da li je ta propoved protiv gluposti imala za sebe bolje razloge, od one propovedi protiv samoivosti; ali sigurno je da je gluposti oduzela istu savest: ti filosofi n a n e l i s u t e t u gluposti. 329. D o k o l i c a i n e r a d . Postoji neka indijanska, indijanskoj krvi svojstvena divljina u nainu kako Amerikanci tee za zlatom i njihova zaslepljena urba u radu stvarni porok novog sveta poinje ve da staru Evropu zarauje divljinom i da preko toga iri udesnu bezduhovnost. Ve se sada stidimo mirovanja; dugo razmiljanje skoro da izaziva griu savesti. Sa asovnikom u ruci mislimo na to kako emo ruati, itajui berzanske novine ivimo kao neko ko bi stalno neto mogao propustiti. Bolje raditi bilo ta nego ni t a ? i to naelo je oma da se ubije svaki vii ukus. I tako kao to vidimo da propadaju svi oblici u toj urbi trudbenika, tako propada i oseanje za samu formu i vid i sluh za melodije pokreta. Dokaz za to nalazimo u g r u b o j j a s n o i to se sada svuda zahteva, u svim situacijama u kojima ovek jednom hoe da bude estit sa lju-

dima u saobraaju sa prijateljima, enama, roacima, decom, uiteljima, uenicima, voama i (vladarima) nema se vie vremena i snage za ceremonije, za zaobilazne obaveze za sav esprit zabave i uopte za svaki otium*. Jer ivot u poteri za dobitkom stalno nas prinuuje na to da svoj duh troimo do iscrpljenosti, u stalnom pretvaranju ili nadmudrivanju ili preduhitrivanju. Jedina prava vrlina sada jeste da neto uradi za krae vreme od drugog. A ako ima samo retkih asova d o p u t e n e estitosti: u njima smo meutim umorni i ne bismo hteli samo da se opustimo, no da se natenane i nezgrapno o p r u i m o. Shodno toj sklonosti piemo sada svoja p i s m a , iji e stil i duh vazda postati stvarno znamenje vremena. Ako jo ima zadovoljstava u drutvu i u umetnostima, onda je to zadovoljstvo kakvo sebi spremaju radom izmoreni robovi. Ah, o tom zadovoljstvu radosti kod naih obrazovanih i neobrazovanih ljudi! Ah, o tom poveanom sumnjienju svih prijatelja! Rad sve vie stie kao pristalice istu savest; sklonost za radou naziva se ve potrebom za odmorom, i poinje sama sebe da se stidi. ovek to duguje svom zdravlju kae ovek kada je zateen na nekom izletu. ak moglo bi uskoro doi do toga da se samo sa samoprezirom i loom saveu popusti nekoj sklonosti za vita contemplativa (to jest etnji sa mislima i prijateljima). Pa! Ranije bee to obrnuto: rad je imao lou savest. ovek iz bolje kue k r i o je svoj rad, kada ga je nuda prisiljavala da radi. Rob je radio pod pritiskom oseanja da ini neto to je za preziranje: samo delanje bee neto prezrivo. Otmenost i ast su samo na strani otimu-a i bellum-a**; tako je glasila stara predrasuda! * Lat. dokolica. Prim. prev. ** Lat. rata. Prim. prev.

223

330. O d o b r a v a n j e . Misliocu nisu potrebni odobravanje i pljeskanje, pod pretpostavkom da je siguran u svoje lino pljeskanje: ali njega se ne moe liiti. Da li ima ljudi koji bi se mogli liiti toga i uopte svake vrste odobravanja? Sumnjam: i ak s obzirom na najmudrije Tacit, koji nije bio nikakav klevetnik mudrih, veli: Quando etiam sapie entibus gloriae cupido novissimo exitur to kod njega znai: nikad.

333. t a z n a i s a z n a v a t i . Non iridere, non lugere, neque detestari, sed intelligere!* kae Spinoza tako jednostavno i uzvieno, kao to je to njegov nain. Meutim: ta je to intelligere u krajnjoj liniji drugo nego oblik u kome se upravo ona tri odjednom oseaju? Rezultat razliitih i protivstavljenih nagona elje za ismevanjem, aljenjem i proklinjanjem? Pre nego to je neko saznanje mogue, mora svako za ovaj nagon prvo navesti svoj jednostrani pogled na stvar ili dogaaj: zatim bi dolo do borbe ovih jednostranosti i iz nje katkada neka sredina, neko umirenje, neko davanje za pravo svim trim stranama, neka vrsta pravinosti i dogovora: jer zahvaljujui pravinosti i sporazumu svi ovi nagoni u ivotu mogu se potvrditi i meusobno zadrati pravo. Nama kojima do svesti dolaze samo poslednje scena pomirenja i konanog obrauna ovog drugog procesa, smatramo prema tome da je intelligere neto pomirljivo, pravino, dobro, neto sutinski suprotstavljeno nagonima; dok postoji samo i z v e s n o p o n a a n j e m e u s o b o m . Kroz najdua vremena po smatrali srno svesno miljenje kao miljenje uopte; sada nam tek svie istina da najvei deo naeg duhovnog delanja nama nesvesno i neosetljivo prolazi; ali ja smatram da e ti nagoni, koji se ovde meu sobom bore, veoma dobro shvatiti da se meu sobom daju i osetiti i nanosili bol; ona mona iznenadna iscrpljenost, to snalazi sve mislioce, mogla bi odavde voditi svoje poreklo (to je iscrpljenost na bojnom polju). Moda ak u naoj borbenoj dui postoji neko skriveno h e r o j s t v o , ali sigurno ne boansko, ne veno-u-sebi-poivajue, kao to je to mislio Spinoza. Svesno miljenje a posebno miljenje filosofa, najsla* l.nt. Ne smejati se, ne tugovati, niti prezirati, ve razmiljati. Prim. prev.

331. B o l j e g 1 u v n e g o o m a m l j e n . Nekada se htelo doi do g l a s a : sada to nije dovoljno, jer je pijaca postala prevelika sada to mora biti d r e k a . Posledica toga je da se i dobra grla nadvikuju i da najbolju robu nude promukli glasovi; bez pijane dreke i promuklosti nema sada vie genija. To je naravno loe doba za mislioca: on mora nauiti da izmeu dve buke nae jo svoju tiinu, i da se pretvara toliko dugo gluv dok je to. Sve dok to jo nije naueno, on je naravno u opasnosti da propadne od nestrpljenja i glavobolje. 332. L o a s . Svakako je za svakog filosofa postojao neki lo as kada je mislio: ta to stoji do mene ako mi ne veruju ni u moje slabe argum e n t e ! A zatim proletela bi pored njega neka zlurada ptiica i zacvrkutala: to to stoji do tebe? to to stoji do tebe?

224

15 VeieU unuka

225

biji je i stoga i relativno najblai i najmirniji nain miljenja; i tako ba filosof moe najlake preko prirode saznanja biti doveden u zabludu. 334. M o r a m o n a u i t i d a v o l i m o . Tako prolazimo u muzici: prvo moramo u i t i d a s l u a m o neku figuru i nain, da sluamo iz toga, da rizikujemo, da izolujemo i ograniimo kao neki ivot; zatim su potrebni trud i dobra volja da se ona p o d n o s i , uprkos njenoj tuosti, da na njoj uvebamo svoje trpljenje, pa prema njenom pogledu i izrazu nenost prema onom udesnom, konano dolazi trenutak kada smo na nju n a v i k n u t i , kada je oekujemo, kada slutimo da bi nam nedostajala ako bi nam nedostajala; i sada stalno vri na nas prinudu i oarava nas, i ne zavrava se pre nego to smo postali njeni ponizni i oduevljeni ljubitelji, koji nita bolje osim nje i samo nje ne traimo od sveta. Ali tako ne prolazimo samo sa muzikom: ba tako smo n a u i l i da v o l i m o sve stvari koje sada volimo. Mi konano uvek bivamo nagraeni za nau dobru volju, za nae strpljenje, pravinost i blagost prema onom stranom, time to ono strano odbacuje svoj veo i prikazuje se kao neizreciva lepota: to je njegova z a h v a l n o s t za nae gostoprimstvo. Takoe onaj ko voli sebe samog nauie na tom putu da nema drugog puta. Moramo se uiti i ljubavi. 335. i v e l a f i z i k a ! Ta koliko ljudi znaju da posmatraju! A meu malobrojnim, koji se u to razumeju koliko mnogo njih posmatraju same sebe! Svako je samom sebi najdalji to znaju svi 226

Nierenprufer, na svoje nezadovoljstvo; a izreka upoznaj sebe sama jeste, govorena iz ustiju nekog boga i ljudima, skoro neka zluradost. Ili d a tako oajno stoji sa samoposmatranjem, za to nita vie ne svedoi od naina na koji s k o r o s v a k o govori o sutini neke moralne radnje, taj brz, sklon, ubeen i blagoglagoljiv nain, sa svojim pogledom; svojim smekanjem, svojom ljubeznom revnou! ini se da ele da ti kau: Ali, dragi moj, to je upravo m o j a stvar! Ti se svojim pitanjem obraa onome ko s r n e da odgovori: ja sluajno ni u emu nisam toliko mudar kao u tome. Dakle: kada ovek sudi tako je u redu, kada iz loga zakljuuje zbog toga se mora to dogoditi! i sada je p o t r e b n o ono to je tako spoznao kao prava i oznaio kao nuno onda je sutina njegovog postupka m o r a l n a ! Ali, moj prijatelju, ti mi tu govori o trima radnjama umesto o jednoj: i tvoj sud, na primer, tako je u redu jeste neka radnja da li se ve ne hi moglo suditi na neki moralan i na neki amoralan nain? Zato to to i ba to smatra pravim? Jer mi to govori moja savest, savest nikada ne govori amoralno, tek ona odreuje ta treba da bude normalno! Ali zato p o k l a n j a p a n j u jeziku svoje savesti? I ukoliko ima prava da takav sud smatra istinitim i nevar1jivim? Da li takvo v e r o v a n j e nema li tu vide nikakve savesti? Da li nita ne zna o nekoj intelektualnoj savesti? Nekoj savesti iza tvoje savesti? Tvoj sud tako je pravo ima neku predistoriju u tvojim nagonima, sklonostima, odvratnostima, iskustvima i ne-iskustvima; mora pitati kako je tu nastao?, a zatim jo: t a me u stvari nagoni da mu jo poklanjam panju? Ti moe sluati njegovu zapovest, kao valjani vojnik, koji slua zapovest ovog oficira, ili kao neka ena, koja voli onoga ko joj nareuje. Ili kao neka ulizica i kukavica, koji se plai od onog ko nareuje. Ili kao neka budala, koja slua zato to nita protiv toga nema da kae. Ukratko: na sto naina moe poklanjati panju * 227

i'

svojoj savesti. Ali d a ovom ili onom sudu poklanja panju kao jeziku savesti, dakle d a ti neto osea kao pravo, moe svoj uzrok imati u tom to nikad nisi mislio o samom sebi i slepo si pretpostavio to ti je kao p r a v o oznaeno od detinjstva: ili u tome to ti je hleb i ast do sada bio deo onoga to naziva svojom saveu to se smatra pravim, jer ti se ini uslovom t v o j e .egzistencije' (ali da ima p r a v a na egzistenciju, ini ti se nepobitnim!) v r s t i n a tvog moralnog suda mogla bi jo uvek biti dokaz ba o linoj kukavtini, o bezlinosti, tvoja moralna snaga mogla bi imati izvor u tvojoj svojeglavosti ili u tvojoj nesposobnosti da gleda nove ideale! I, ukratko reeno: da si finije mislio, bolje posmatrao i vie nauio, ni pod kakvim okolnostima ne bi tu svoju dunost i tu svoju savest, nazivali vie dunou i saveu: uvid u to k a k o su u o p t e i k a d a n a s t a l i m o r a l n i s u d o v i , ogadio bi ti te patetine reci, kao to su ti se ve ogadile druge patetine rei, kao na primer greh, spas due i spasenje. I ne govori mi sada o kategorinom imperativu, prijatelju! Ta mi re golica ui, i moram se smejati uprkos tvom tako ozbiljnom prisustvu: pri tom pomiljam na starog Kanta, koji je za kaznu za to to se domogao stvari po sebi, takoe veoma smene stvari, bio iznena-, en kategorikim imperativom, i u srcu je opet zalutao natrag ka Logu, dui, slobodi i besmrtnosti slian lisici smuenoj u svoj kavez a njegova snaga i mudrost behu takve da su mogle razvaliti taj kavez! Kako! Da li se ti divi kategorikom imperativu u sebi? Toj vrstini tvog takozvanog moralnog suda? Da li o toj bezuslovnosti oseanja kao ja, moraju ovde svi suditi? Divi se naprotiv svojoj s a m o i v o s t i u tome! I slepoi, sitniavosti i skromnosti svoje samoivosti! Samoivost je naime to da se s v o j sud osea kao opti sud; i opet neka slepa, sitniava i skromna samoivost, jer odaje da samog sebe jo nisi ot228

krio, da sebi jo nisi stvorio vlastit, najvlastitiji ideal: to naime nikada ne bi moglo pripadati nekom drugom, a da ne govorimo svima, svima! Onaj ko jo sudi U ovom sluaju morao bi tako svako postupiti, jo nije ni za korak odmakao u samosaznanju: inae bi znao da istih postupaka nema niti ih moe b i t i d a je svaki postupak koji se uini, uinjen na sasvim jedinstven i neponovljiv nain, i da e isto tako biti sa svakim buduim p o s t u p k o m d a se svi propisi postupanja odnose samo na grubu spoljanju stranu (i ak najduevniji i najfiniji propisi svih dosadanjih m o r a l a ) d a se njima moe postii svakako neki privid jednakosti, a l i u p r a v o s a m o p r i v i d , da s v a k i postupak, s obzirom na njega ili osvrui se na njega, jeste i ostaje neka veoma zatvorena stvar, da naa miljenja o dobrom, plemenitom, velikom nikada ne moemo d o k a z a t i svojim postupcima, jer je svaki postupak nespoznatljivda svakako naa miljenja, vrednovanja i tablice vrednosti spadaju u najmonije poluge u meusobno zupanicima povezanom sistemu naih postupaka, ali da je u svakom pojedinanom sluaju nedokaljiv zakon njihove mehanike. O g r a n i i m o se dakle na ienje na--- miljenja i vrednovanja i na s t v a r a n j e n o v i h v l a s t i t i h t a b l i c a v r e d n o s t i ali n e mozgajmo vie o moralnoj vrednosti naih postupaka! Da, moji prijatelji! s obzirom na itavo moralno brbljanje jednih o drugima vreme je da nas obuzme gaenje! Treba da nam se protivi ukusu da donosimo moralne presude! To brbljanje i taj lo ukus prepustimo onima koji vie nemaju ta da rade osim da prolost malo dalje vuku kroz vreme i koji sami nikada nisu sadanjost mnogima dakle, veini! Ali mi h o e m o da p o s t a n e m o o n i k o j i j e s m o novi izvanredni, neuporedivi, samima sebi zakonodavci, stvaraoci samih sebe! I za to moramo postati najbolji uenici i otkrivai svih zakonitosti i nunosti u svetu: mi

229

moramo biti f i z i a r i da u tom smislu moemo biti t v o r c i dok su do sada sva vrednovanja i ideali bili izgraeni na n e p o z n a v a n j u fizike ili u p r o t i v r e n o s t i sa njom. I stoga: ivela fizika! I jo vie ono to nas na nju nagoni naa estitost. 336. k r t i 1 u k p r i r o d e . Zato je priroda bila krta prema oveku, da mu nije doputala da svetli, ovima vie onima manje, ve prema svom unutranjem svetlosnom bogatstvu? Zato veliki ljudi nisu tako lepo vidljivi u svom izlasku i zalasku, kao sunce? Kako bi nam daleko nedvosmisleniji bio itav ivot meu ljudima! 337. B u d u e o v e a n s t v o. Ako oima nekog dalekog doba pogledam na ovo, onda kod sadanjih ljudi ne znam nita znaajnije da naem osim njemu svojstvene vrline i bolesti, to se naziva smisao za istoriju. To je sklonost za neto sasvim novo i strano u istoriji: ako bi se toj klici dalo nekoliko vekova i vie, iz toga bi na kralju moglo postati neko divno rastinje sa isto tako divnim mirisom, da bi zbog toga naa stara zemlja za obitovanje mogla postati prijatnija nego do sada. Mi savremenici upravo zapoinjemo da sastavljamo lanac jednog budueg veoma mogueg oseanja, kariku na kariku teko da znamo ta inimo. Skoro nam se ini da je re ne o nekom novom oseanju, ve o gubljenju svih starih oseanja: oseanje za istoriju je jo neto tako jadno i hladno, i na mnoge ono deluje kao mraz i ini ih jo hladnijim i hladnijim. Drugima se ini kao znamenje starosti to se prikrada, i za njih je naa planeta neki setan bolesnik, koji, da bi za230

boravio svoju sadanjost, pie istoriju svoje mladosti. U stvari: to je jedna boja ovog novog oseanja: onaj ko istoriju ljudi u celini zna da osea kao v l a s t i t u i s t o r i j u , on u nekom ogromnom uoptavanju osea svaki onaj jad bolesnika koji misli na zdravlje, starca koji misli na mladalaki san mladosti, onog koji voli, a lien je ljubavi, muenika kome propada njegov ideal, junaka u predveerje bitke, koja nita nije reila, a ipak mu je donela rane i gubitak jednog prijatelja; ali nositi tu ogromnu sumu svakovrsnog jada, moi nositi a ipak jo biti junak, koji na poetku drugog dana bitke pozdravlja zoru i svoju sreu, kao ovek nekog horizonta milenijumima pred sobom i iza sebe, kao naslednik sve otmenosti svog proteklog duha i obavezani naslednik, kao najplemenitiji meu starim plemenitim i ujedno prvenac jednog novog plemstva, nalik na koje jo nikakvo vreme nije videlo ni sanjalo: doiveti u svojoj dui, najstarije, najnovije, gubitke, nade, osvajanja, pobede oveanstva: imati konano sve to u Jednoj dui i stisnuti u Jedno oseanje to bi ipak moralo rezultirati nekom sreom, za koju ovek do sada jo nije poznavao boanskom sreom, punom moi i ljubavi, punom suza i punom smeha, sreom koja kao sunce uvee stalno poklanja od svog neiscrpnog bogatstva i sipa u more, i koja se tek tada osea najbogatijom kad i najsiromaniji ribar vesla zlatnim veslom! To boansko oseanje nazivalo bi se tada ovenost! 338. V o l j a za p a t n j o m i s a m i l o s t i . Da li je vama samima korisno da budete pre svega saaljivi ljudi? I da li patnici podnose kada ste takvi? Ali prvo pitanje ostavimo na trenutak bez odgovora. To od ega najdublje i najlinije pa---o, skoro svim drugima je nerazumljivo i ne231

pristupano: u tome smo skriveni od blinjeg, i ako on sa nama jede iz istog lonca. Ali svuda gde nas p r i m e u j u kao patnike, naa patnja se plitko izlae; u sutinu samilosne afekcije spada to da tuu patnju l i a v a onog stvarno slinog: nai dobroinitelji su vie nego nai neprijatelji umanjivaoci nae vrednosti i volje. K o d najveeg broja dobroinstava ukazanih nesrenicima, nalazi se neto gnusno u intelektualnoj lakomislenosti sa kojom tu saaljivi igra ulogu: on nita ne zna o itavoj unutranjoj posledici i spletu, to za m e n e ili za t e b e znai nesrea! itava ekonomija moje due i njeno izravnanje kroz nesreu, izbijanje novih izvora i potreba, p o r a s t starih rana, odbacivanje itavih prolosti sve to to moe biti povezano sa nesreom, ne b r i n e moje drage samilosnike; on hoe da p o m o g n e , a ne misli na to da postoji neka lina nunost nesree, da su meni i tebi toliko potrebni uasi, liavanja, osiromaenja, ponori, pustolovine, odvanosti, promaaji, kao i tome suprotno, pa ak, da se mistiki izrazimo da put ka vlastitom paklu uvek vodi kroz slast vlastitog pakla. Ne, o tome on nita ne zna religija saaljenja (ili srce) nareuje da se pomae, i mi verujemo da smo najbolje pomogli ako smo najbre pomogli! Ako vi pristalice ove religije imate isto takvo moralno obuhvatanje kakvo imate prema blinjima, takoe stvarno imate i prema samima sebi, a k o vau vlastitu patnju ne elite za as da ostavite da vas pritiska, i stalno svaku moguu nesreu uvek ve izdaleka izbegavate, i svoju panju i nezadovoljstvo uopte oseanje kao zlo, mrsko, dostojno unitenja, kao manu postojanja: pa, onda p o r e d vae religije saaljenja, imate jo i drugu religiju u srcu, i ona je moda majka one r e l i g i j u p r i j a t n o s t i . Ah, koliko malo znate o s r e i oveka, vi prijatni i dobroudni! Jer srea i ne1 srea su dva brata i blizanci, koji zajedno odrastaju, ili, kao kod vas zajedno, o s t a j u m a l i ! I

Ali da se vratimo na prvo pitanje. Kako je samo mogue ostati na s v o m putu! Stalno nas neka vika poziva ustranu; nae oi tu retko vide neto pri emu nije nuno da trenutno ostavimo vlastitu stvar i da priskoimo. Ja znam: ima stotinu pristojnih i hvale dostojnih naina da skrenem sa s v o g p u t a , i doista krajnje moralnih naina. tavie miljenje sadanjih propovednika morala ide ak dotle da je upravo samo to moralno: da tako skrene sa s v o g puta i da priskoi blinjem. Ja isto tako sigurno znam: treba samo da se izloim prizoru neke stvarne nevolje, pa s a m takoe izgubljen! I kada bi mi neki paeniki prijatelj rekao: Pogledaj, uskoro u umreti, obeaj mi ipak da e sa mnom umreti ja bih mu to obeao, isto kao to bi me prizor onog malog planinskog naroda koji se bori za svoju slobodu doveo do toga da mu pruim svoju ruku i ponudim svoj ivot: da bismo jednom iz dobrih razloga izabrali loe primere. tavie, postoji neko potajno zadovoljenje ak u svemu tom to izaziva saaljenje i poziva u pomo: upravo na vlastiti put je neka suvie teka i pretenciozna stvar i daleko od ljubavi i zahvalnosti drugih mi je ak ne izbegavamo nerado, nju i nau najvlastitiju savest, i beimo pod okrilje savesti drugih i unutra u ljupki hram religije saaljenja. im sada izbije bilo kakav rat, izbija uvek takoe kod najplemenitijih nekog naroda neko naravno prikriveno zadovoljstvo: oni se sa oduevljenjem bacaju ususret opasnosti s m r t i , jer veruju da u rtvovanju za otadbinu konano imaju dugo traenu dozvolu dozvolu d a i z b e g n u s v o j c i l j : rat je za njih zaobilazni put ka samoubistvu, ali zaobilazni put sa istom saveu. I, da ovde neto preutimo: ipak neu preutati svoj moral, koji mi veli ivi skriveno da bi m o g a o iveti svoj ivot! ivi ne z n a j u i o tome ta se tvom vremenu ini najvanijim! Izmeu sebe i dananjice stavi kou bar od tri veka! A dananja dreka, bu-

232

233

ka ratova i revolucija, treba da ti budu neko mrmljanje! Ti e hteti i da pomogne: ali samo onima iju nevolju ipotpuno s h v a t a , jer sa tobom imaju jednu patnju i jednu nadu svojim p r i j a t e l j i m a : i samo na taj nain na koji samom sebi' pomae hou da uinim hrabrijim, izdrljivijim, jednostavnijim i radosnijim! Hou da ih uim tome u to se danas toliko malo njih razumeju, a one propovednike saaljenja najmanje radovanju z a j e d n o s a d r u g i m a ! 339. V i t a f e m i n a* Da se vide poslednje lepote nekog dela za to nije dovoljno svo znanje i sva dobra volja; potrebni su najrei sreni sluajevi da bi se jednom za nas skinuo oblani veo sa tih vrhunaca i da se na njima zaari sunce. Da bismo to videli ne moramo samo ba mi stajati na pravom mestu, sama naa dua mora skinuti taj veo sa najboljih vrhova, i biti joj potrebni neki spoljanji izraz i poreenje, kao da bi se dolo do nekog oslonca i njom samom ovladalo. Ali sve to tako retko, dolazi istovremeno zajedno, da bih pomislio da su najvii vrhovi svega dobrog, bilo to delo, in, ovek, priroda, bili do sada za veinu i ak za najbolje neto skriveno i zastrto ali to to s e nama otkriva, t o n a m s e o t k r i v a J e d a n p u t ! Grci su se dobro molili: Dva i tri puta sve lepo! Ah, oni su imali dobrog razloga da prizivaju bogove, jer neboanska stvarnost ono lepo ak nam uopte ne daje ili samo Jedan put! Hou da kaem da je svet prepun lepih stvari, ali uprkos tome veoma siromaan, veoma siromaan u lepim trenucima i otkrivanjima tih stvari. Ali moda je to najvea ar ivota: na njoj lei zlatom protkani veo lepih mogunosti, obeavajui,
* Lat. enski ivot. Prim. prev.

protivei se, stidei se, podrugujui se, saaljevajui, zavodniki. Da, ivot je ena.

340.
U m i r u i S o k r a t . Divim s e hrabrosti i mudrosti Sokrata u svemu to je uinio i rekao i nije rekao. To podrugljivo omiljeno udovite Atine i njen pacolovac, koji je inio da najobesniji mladii drhte i jecaju, ne bee samo najmudriji brbljivac, koji je postojao: on je isto tako bio velik u utanju. Bilo bi mi drago da je i u poslednjim trenucima svog ivota ostao utljiv moda bi tada spadao u jo vii red duhova. Pa bilo to smrt, ili otrov, ili pobonost ili zloba neto mu je u tom trenutku odreilo jezik i on je prozborio: Ah, Kritone, ja Asklepiju dugujem jednog petla. Ta smena i uasna poslednja re, za onog koji zna da uje znai: Ah Kritone, iv o t je b o l e s t ! To je mogue! ovek, kao on. koji je vedro i pred oima sviju iveo kao vojn i k bee pesimista! On se upravo samo pravio vedar u ivotu, a itavog svog ivota krio svoj poslednji sud, svoje najintimnije oseanje! Sokrat, Sokrat je p a t i o od i v o t a . I za to mu se jo osvetio onim zastrtim, skromnim i blasfeminim reima! Da li se jedan Sokrat morao i svetiti? Da li je zrno velikodunosti bilo premalo u njegovoj prebogatoj vrlini? Ah, prijatelji, mi moramo prevazii Grke! 341. N a j v e e t e i t e . Kako ti je kada se jednog dana ili noi demon dounja u tvoju najusamljeniju usamljenost i kae ti: Ovakav ivot kakvim sada ivi i kakvim si iveo, morae da ivi jo jednom i jo bezbroj puta; i u tome ne-

234

235

e biti nieg novog, nego e ti se morati vratiti svaka bol i svako uivanje i svaka misao i uzdah i sve neizrecivo malo I veliko u tvom ivotu, i sve istim redom i posledicom a isto tako ovaj pauk i ova meseina meu drveem, a isto tako ovaj trenutak i ja sam. Veni peani sat postojanja ponovo e se okretati a i ti sa njim, zrnce praine od praine! Da li se nee baciti na noge i krgutati zubima i proklinjati demona, koji je tako govorio? Ili da li si jednom doiveo silan trenutak, kada bi mu mogao odgovoriti: Ti si bog i nikad nisam uo neto boanskije? Kada te obuzme ta misao, ona e te, kakav si, preobraziti i moda smrviti; pitanje kod svega i svakog: Hoe li to jednom ili bezbroj puta? kao najvea teina leae na tvom delanju! Ili kako bi mogao sebi i svom ivotu postati dobar, da nita v i e ne t r a i , nego posle tog venog potvrivanja i zapeaivanja?

joj ludosti, 'a siromasi opet jednom svom bogatstvu. Za to se moram spustiti u dubinu: kao sto ti ini uvee kada zalazi u more i jo donjem svetu donosi svetlost, ti prebogata zvezdo! j a moram kao ti da z a e m , kako ljudi to nazivaju, kojima elim da se spustim. Tako me blagoslovi, ti mirno oko, koje ipak i bez zavisti moe biti prevelika srea! Blagoslovi pehar, to hoe da se prelije, da iz njega tee zlatna voda i da svuda raznosi odsjaj tvoje slasti. Taj pehar e se ponovo isprazniti, i Zaratustra e opet postati covek. Dakle zapoe Zaratustrin kraj.

342.

I n c i p i t t r a g o e d i a . Kada je Zaratustra napunio trideset godina, napustio je svoju domovinu i jezero Urmi i poao u planinu. Tu je uivao u svom duhu i u svojoj usamljenosti i deset godina nije ga to umorilo. Ali konano se izmenilo njegovo srce i jednog jutra on ustade u zoru, stupi pred sunce i ree mu: Ti velika zvezdo! Kakva bi bila tvoja srea kada ne bi imala one kojima svetli! Deset godina dolazi ovamo gore u moju peinu; ti bi se zasitila svoje svetlosti i svog puta bez mene, moga orla i moje zmije; ali mi smo te ekali svakog jutra, oduzimali smo tvoj pretek i blagosiljali te za to. Pogledaj! Meni je dosadila moja mudrost, kao pela koja je prikupila previe meda, meni su potrebne ruke to se ire, ja bih hteo da poklanjam i delim sve dok se mudraci meu ljudima opet jednom ne obraduju svo236

PETA KNJIGA
MI NEUSTRAIVI Carcasse, tu tremles? Tu tremblerais bien davantage, si tu savais, ou je te mene. Turenne*

fr._ Karkase, ti drhti? Ti bi jo vie drhtao.ako bi znao kuda te vodim. Vilomt Anri de la Tur dOvenj 16l1-1675) - francuski maral. - Pnm. prev.

343. Kako stoji sa n a o m vedrinom. Najvei novi dogaaj da je bog rnrtav da je vera u hrianskog boga postala nemogua poinje ve da baca svoje prve senke na Evropu. Bar za malobrojne, ije su oi, ija je s u m n j a u oima dovoljno jaka i fina za tu pozorinu igru, izgleda da je upravo negde neko sunce zalo, da se neko staro duboko poverenje preobrnulo u sumnju; njima mora na stari svet svakodnevno da se ini veernjijim, nepoverljivijim, stranijim i starijim. Ali to se tie glavne stvari, smemo rei: sam dogaaj je prevelik, predalek, suvie po strani od moi shvatanja mnogih, da bi se takoe samo smelo rei da je glas o njemu ve d o a o ; a da i ne govorimo da bi mnogi ve znali, t a se u stvari sa time zbilo i ta sve, poto je ta vera sahranjena, odsada ljudima mora pasti na pamet, jer su na njoj gradili, o nju se oslanjali, u nju bili urasli: na primer itav na evropski moral. To dugo Obilje i posledica ruenja, razaranja, propasti, prevrata, to nam sada predstoji: ko bi ve danas dovoljno odgonetnuo od toga da bi morao hiti uitelj i prorok ove ogromne logike uasa, prorok nekog potamnjenja i pomraenja sunca, kome sline verovatno jo nije videla zemlja?... Cak mi roeni reavaoci zagonetki, koji takorei ekamo na brdima, postavljeni izmeu dananjice i sutranjice i upregnuti u protivrenost izmeu

241

dananjice i sutranjice mi prvenci i nedonoad dolazeeg veka, ije bi senke, Evropu ubrzo morale zaviti, zapravo ve sada t r e b a l o da primetirno: do ega ipak stoji da ak bez pravog uestvovanja u tom pomraenju pre svega bezbrino i bez straha za s e b e gledamo ususret njegovoj pojavi? Nalazimo li se moda jo suvie pod n a j b l i i m p o s l e d i c a m a tog zbivanja i te najblie posledice, njegove posledice za nas, obrnuto nego to bi se moda moglo oekivati, uopte nisu tune i pomraujue, naprotiv one su kao neka teko opisiva vrsta svetlosti, sree, olakanja, razvedravanja, ohrabrenja, o s v i t a . . . U stvari, mi filosofi i slobodni duhovi na tu vest da je stari bog mrtav, oseamo kao da nas obasjava neki novi osvit; nae srce pri tom postaje prepuno zahvalnosti, zauenosti, slutnje i oekivanja konano liam horizont izgleda opet otvoren, ak pod pretpostavkom da nije svetao, konano moemo opet pustiti nae lae da isplove, da isplove na svaki rizik, ponovo je dozvoljena svaka smelost onoga koji saznaje, n a e more ponovo tu lei otvoreno, moda jo nikad nije bilo .takvog otvorenog mora. 344. U k o l i k o s m o i mi j o p o b o n i . U nauci ubeenja nemaju nikakvo pravo graanstva, tako se kae sa razlogom: tek kada se odlui da se spuste na skromnost neke hipoteze, nekog privremenog stanovita, neke regulativne fikcije, sme im se priznati pristup i ak izvesna vrednost u okviru carstva saznanja, da ipak bude ograniena i da ostane pod nadzorom policije, policije nepoverenja. Ali .da li to ne znai, ako tanije pogledamo: prvo, kada ubeenje p r e s t a n e da bude ubeenje, sme li ui u nauku? Zar disciplina naunog duha ne poinje time to se vie ne dopu242

taju ubeenja? . . . Tako je verovatno: samo preostaje da upitamo da li t i m e ne bi ta d i s c i p l i n a m o g l a z a p o e t i, da li bi ve moralo postojati neko ubeenje, i to neko tako zapovedniko i bezuslovno, da sebi rtvuje sva druga ubeenja. Vidimo: i nauka poiva na nekoj veri, nema uopte nauke bez pretpostavke. Pitanje: da li potrebna i s t i n a , ne mora ve unapred biti potvrena, ve u tom stepenu biti potvrena, da u lome dolazi do izraza, stav, verovanje da je s a m o potrebna istina, i da u odnosu na nju sve ostalo ima vrednost samo drugog reda. Ta bezuslovna volja za istinom, ta je ona? Da li je to volja da ne d o p u s t i m o da se v a r a m o ? Da li je to volja da ne v a r a m o ? Naime, na taj poslcdnji nain mogli bismo interpretirati volju za istinom: pod pretpostavkom da se u uoptavanje ja neu da varam ubroji i pojedinaan sluaj ja neu s e b e da varam. Ali zato ne varati? Ali zato se ne dati varati? Obratimo panju da se razlozi za prvo nalaze na sasvim drugom podruju od drugog; ovek ne eli da bude prevaren, pod pretpostavkom da je tetno, opasno i sudbonosno biti varan u tom smislu nauka bi bila duga mudrost, neka opreznost, neka korist, ali emu bi se opravdano moglo primetiti: kako? Da li je doista ne hteti dozvoliti da bude prevaren manje tetno, manje opasno, manje sudbonosno? ta znate otprve o karakteru ivota (postojanja da biste mogli odluiti da li vea prednost na strani bezuslovno-nepoverljivog ili bezuslovno-poverljivog? Ali ako bi i jedno i drugo trebalo da bude potrebno, mnogo poverenja i mnogo nepoverenja: odakle bi onda nauka smela crpsti svoje bezuslovno verovanje, svoje ubeenje, na emu se zasniva, da je istina vanija od bilo koje druge stvari, takoe kao svako drugo ubeenje? Upravo do ovog ubeenja ne bi moglo doi da se istina i neistina nisu stalno obe posvedoavale kao korisne: kao to je to sluaj. Dakle da li verovanje u na16*

243

uku, to neosporno tu postoji, nije moglo poticati iz nekog takvog rauna korisnosti, ve naprotiv u p r k o s t o m e , da se stalno dokazivala njegova nekorisnost i opasnost volje za istinom. Istinom po svaku cenu; ah, mi to predobro znamo kada smo prvo jedno verovanje za drugim prinosili i zaklali na tom o l t a r u ! S h o d n o tome volja za istinom ne znai ja ne elim da budem varannego ne ostaje nikakvog izbora ja neu da varam, takoe ni samog sebe: i t i m e se n a l a z i m o n a t l u m o r a l a . Jer upitajmo s e samo temeljno: Zato ne eli da vara? osobito kada bi to moglo da ima privid a i ima p r i v i d ! k a o kada bi ivot bio oslonjen na privid, ja mislim na zabludu, prevaru, pretvaranje, zaslepljenost, samozaslepljenost, a kada bi se sa druge strane stvarno uvek pokazivala velika forma ivota na strani najnesumnjivijih polytropoi.* Takav naum mogao bi moda, blago izloen biti neka donkihoterija, neka mala sanjalaka bezumnost; ali takoe mogao bi biti jo neto gore, naime ivotu neprijateljski i razorni princip . . . Volja za istinom mogla bi biti prikrivena volja za smru. Tako se pitanje: emu nauka? svodi se na moralni problem: e m u u o p t e m o r a l , kada s u ivot, priroda i istorija amoralni? Nema sumnje da onaj istinski, u onom odvanom i poslednjem smislu, kako ga vera u nauku pretpostavlja, p o t v r u j e t i m e d r u g i s v e t z a razliku o d sveta ivota, prirode i istorije; i ukoliko on potvruje taj drugi svet, kako? zar on ne mora ba time da negira njegov pandan, ovaj svet, n a s v e t ? . . . Ali e se shvatiti na ta ciljam, naime da je to jo uvek neka m e t a f i z i k a - v e r a , na kojoj poiva nae verovanje u nauku da i mi koji saznajemo danas, mi bezbonici i antimetafiziari, takoe n a u vatru jo uzimamo od vatre koju je zapalila hiljadugodinje stara vera, ona hrianska ve* Gr. (duhovno) spretnih. Prim. prev.

ra, koja je bila i Platonova vera, da je bog istina, tla je istina b o a n s k a . . . Ali kako kada upravo to postaje sve vie neverovatno, kada se nitavilo vie ispoljava kao boansko, bilo to zabluda, slepilo, la kada se sam bog ispoljava kao naa najdua la? 345. M o r a l k a o p r o b l e m . Nedostatak linosti svuda se sveti; oslabljena, tanka, ugaena linost koja samu sebe porie i zatajuje ne vredi vie ni za kakvu dobru stvar ona najmanje vredi za filosofiju. Nesebinost nema vrednosti ni na nebu ni na zemlji; svi veliki problemi trae v e l i ku l j u b a v , a za nju su sposobni samo snani, oformljeni, sigurni duhovi, koji vrsto stoje na svojim nogama. Najvea je razlika da li se neki mislilac lino odnosi prema svojim problemima, tako da u njima ima svoju sudbinu, svoju nevolju u i svoju najveu sreu, ili pak bezlino: naime da ume da ih dodiruje i hvata samo pipcima hladne radoznale misli. U poslednjem sluaju iz toga proizlazi nitavilo, toliko moemo obeavati: jer velike probleme; ak pod pretpostavkom da se mogu uhvatiti, ne mogu d r a t i abe i slabii, to je njihov ukus odvajkada uostalom ukus koji dele sa svim valjanim enicima. Kako dolazi to sada da jo nisam sreo nikog, ak ni u knjigama, koji bi kako linost prema moralu zauzimao taj stav, ko bi poznavao moral kao problem i taj problem kao s v o j u linu nevolju, muku, slast i strast? Oito moral do sada ne bee uopte problem; naprotiv, upravo To, u emu smo se posle svih nepoverenja, razdora i protivrenosti sloili, posveeno mesto mira, gde su se mislioci odmarali i od samih sebe, mogli da odahnu, da ivnu. Ja ne vidim nikoga ko se odvaio na k r i t i k u moralnih vrednosnih sudova; ne nalazim za to

244

245

ak ni pokuaje naune radoznalosti, razmaene iskuivalake mate (imaginativne sposobnosti) psihologa i istoriara, koja lako anticipira i u letu hvata neki problem, ak pravo ne znajui ta je tu uhvatila. Jedva da sam pronaao neke oskudne polazne take da ih dam za neku i s t o r i j u nas t a n k a tih oseanja i vrednovanja (to se razlikuje od kritike iste, a takoe i od istorije etikih sistema): u jednom jedinom sluaju uinio sam sve da ohrabrim sklonost i dar za tu vrstu istor i j e uzalud, kako mi se to danas ini. Slabo vrede ti moralni istoriari (naime Englezi): oni se obino jo bezazleno nalaze pod komandom nekog odreenog morala i daju mu, ne znajui za to, njegove titonoe i pratnju; recimo onim jo uvek tako iskreno ogovaranim narodnim praznoverjem hrianske Evrope, to je utvreno kao karakteristika moralnog ponaanja u nesebinosti, portvovanosti, samoportvovanosti ili u saoseanju. Njihova uobiajena greka u pretpostavci jeste u tome da afirmiu bilo koji consensus* naroda, barem pitomih naroda, o izvesnim moralnim stavovima i to odatle izvode zakljuak o njihovoj bezuslovnoj obaveznosti, takoe za tebe i za mene; ili to su, obrnuto, shvativi istinu da su kod razliitih naroda moralna vrednovanja n u n o razliita, izvode zakljuak o neobaveznosti svak o g morala: to su jedno i drugo podjednako velike detinjarije. Greka finijih meu njima jeste to otkrivaju i kritikuju moda budalasta mnjenja nekog naroda o svom moralu ili ljudi o svakom ljudskom moralu, dakle njihovo poreklo, religioznu sankciju, praznoverje slobodne volje i tome slino, a ba time pogreno misle da su kritikovali sam taj moral. Ali vrednost propisa ti treba jo se temeljno razlikuje i nezavisna je od takvih mnjenja o istom i od korova zablude, kojim je moda obrasla: tako je sigurno vrednost nekog
* Lat. Slaganje. Prim. prev.

leka za bolesnika jo potpuno nezavisna od toga da li bolesnik misli o leku nauno ili kao neka stara ena. Neki moral mogao bi ak izrasti i iz neke zablude: ni tim uvidom problem njegove vrednosti ne bi bio ak ni dotaknut. Niko dakle do sada nije ispitao v r e d n o s t one najuvenije od svih medicina, to se naziva moral: u ta pre svega spada da se prvo d o v e d e u p i t a nj e ( o s p o r i). Napred! To je upravo nae delo. 346. N a z n a k p i t a nj a. Ali zar vi to ne razumete? U stvari, bie teko da nas shvate. Mi traimo rei, mi traimo moda i ui. Ta ko smo mi? Da li moda ne elite jednostavno da nas nazovete jednim starijim izrazom, bezbonicima ili nevernicima ili ak imoralistima, jo dugo neemo verovati da smo time oznaeni: mi smo sve to troje u jednom poznom stadijumu, nego da biste vi to mogli shvatiti moja gospodo radoznalci, kako se neko pri tom osea. Ne! Ne vie ogorenou i strau otrgnutog, 'koji iz svog neverovanja mora da pripremi jo neku veru, neku svrhu, ak neko muenitvo! Mi smo se skuvali u uvidu i u njemu postali hladni i tvrdi, da se u svetu stvari uopte ne odvijaju boanski, .pa ak ni prema ljudskom merilu razumno, milosrdno ili pravino. Mi znamo da je svet u kome divimo bezboan, amoralan, neljudski mi smo suvie dugo izlagali pogreno i laljivo, ali prema elji i volji naeg potovanja, to jest prema nekoj p o t r e b i. Jer ovek je ivotinja koja potuje! Ali on je i nepoverljiv: i da taj svet n i j e vredan toga u ta smo verovali, to je otprilike ono najsigurnije do ega je konano dolo nae nepoverenje. Toliko nepoverenja, toliko filosofije. Mi se svakako uvamo da kaemo da ona m a n j e vredi: danas nam se ini ak da se treba smejati kada

246

247

bi neki ovek hteo pretendovati da pronalazi vrednosti koje bi imale da n a d v i s u j u vrednost stvarnog sveta ba od toga smo se vratili kao od nekog razuzdanog lutanja ljudske sujete i nerazumnosti, koja kao takva dugo nije shvaena. Ona je imala svoj poslednji izraz u modernom pesimizmu, a stariji, snaniji u Budinom uenju; ali i hrianstvo je sadri, naravno sumnjivije i dvosmislenije, ali zato ne manje zavodniki. itava atituda (stav) ovek protiv sveta, ovek kao princip koji negira svet, koji je merilo vrednosti svih stvari, kao sudija svetova, koji konano samo postojanje stavlja na svoje tasove i suvie lako nalazi da nam je ogromna glupost te atitude kao takva dospela u svest i da vrea mi se ve smejemo kada oveka i svet nalazimo postavljene jedno uz drugo, odvojene sublimnom drskou rece i! Ali kako? Zar nismo ba time, kao smejai, napravil samo korak dalje u preziranju oveka? I dakle i u pesimizmu, u preziranju n a m a shvatljivog postojanja (ivota)? Zar nismo ba time poeli da sumnjamo u suprotnost, u suprotnost sveta, u kojem smo do sada sa svojim potovanjima bili u svom e l e m e n t u d a bi moda zbog njih moda i z d r a l i da ivimo i nekog drugog sveta, k o j i s m o m i s a m i : podlegli neumoljivoj, temeljnoj, najnioj sumnji o nama samima, koja nama Evropljanima sve vie, sve gore ovladava i koja bi budua pokolenja lako mogla postaviti pred uasno ili-ili: Ili ukinite vaa potovanja ili s a m e s e b e ! Poslednje bilo bi nihilizam; ali zar i prvo ne bi bilo nihilizam? to je n a znak pitanja?

347.
V e r n i c i i njihova p o t r e b a za verov a nj e m. Onaj kome je mnogo potrebna neka v e r a da bi uspevao, kao mnogo ta vrsto, to

ne eli da uzdrmava, jer se toga p r i d r a v a merilo je njegove snage (ili, jasnije reeno, njegove slabosti). Imati hrianstvo, kako mi se ini, u staroj Evropi i danas je jo veini nuno; zato se takoe jo uvek nalazi vera. Jer ovek je takav: neki lan vere mogao bi mu se hiljadustruko opovrgnuti pod pretpostavkom da bi mu bio potreban, on bi ga takoe uvek ponovo smatrao istinitim shodno onom uvenom zakonu sile, o kojem govori Biblija. Nekima je jo potrebna melaiizika; ali i to neobuzdano z a h t e v a n j e i z v e s n o s t i , to danas nauno-pozitivistiki izbija u irokim masama, tenja da se neto e l i imati potpuno vrsto (dok se to zbog estine tog zahtevanja sa obrazloenjem izvesnosti prima lake i nebitnije): i to je jo zahtev za uporitem, osloncem, ukratko, onaj i n s t i n k t s l a b o s t i , koji dodue ne stvara svakovrsne 'religije, metafizike i ubeenja, ali ih konzervie. U stvari oko svih tih pozitivistikih sistema pui se zaguljiv dim izvesnog pesimistikog pomraenja, neto od umora, fatalizma, razoarenja, straha pred novim razoarenjem ili pak neskrivena ljutnja, loe raspoloenje, anarhizam gnevi ili ta sve postoji kao simptomi ili maskarade oseanja slabosti. Cak estina, kojom se nai najpametniji savremenici gube po jadnim okovima i bezizlaznostima, na primer u nacionalizmu (Vaterlanderei) (tako ja nazivam ono to se u Francuskoj naziva ovinizam, a u Nemakoj nemako) ili u estetskim prizemnim izjanjavanjima na nain parikog naturalizma (koji od prirode izvlai i razgoliuje samo jedan deo, to ujedno izaziva gaenje i zapanjenost danas taj deo rado nazivaju la verite*) ili u nihilizmu prema petrogradskom uzoru (to jest u vero v a n j u u n e v e r o v a n j e , do muenitva za to) pokazuje pre svega potrebu za verom, uporitem, kimom, osloncem (zatitom) . . . Vera je * Fr. prava (gola) istina. Prim. prev. 249

248

uvek najpoeljnija, najprenije nuna, tamo gde nedostaje volja: jer volja je, kao afekt zapoveda? nja, presudno obeleje nezavisnosti i snage. To znai: to neko manje zna da zapoveda, utoliko prenije prieljkuje nekog ko zapoveda, strogo zapoveda, nekog boga, vladara, neki stale, nekog lekara, ispovednika, dogmu, partijsku svest. Iz ega bi se moda moglo pretpostaviti da bi obe svetske religije, budizam i hrianstvo, mogli imati svoj uzrok nastajanja, svoje iznenadno irenje osobito u nekom ogromnom o b o l j e n j u v o l j e . Tako j e stvarno i bilo: obe religije su zatekle kroz oboljenje volje do besmisla uzdignutu, to je ila do oajanja, enju za nekim ti treba, obe religije behu uiteljice fanatizma u vremenima mlitavljenja volje i pruahu time bezbojnim neko uporite, neku novu mogunost za htenjem, neko uivanje u volji. Fanatizam je naime jedina snaga volje do koga mogu biti dovedeni i slabi i nesigurni, kao neka vrsta hipnotisanja itavog ulno-intelektualnog sitema u korist prebogate ishrane (hipertrofije) jednog jedinog stanovita i jednog jedinog oseanja, to od sada dominira hrianin to naziva svojom v e r o m . Tamo gde ovek doe d o . osnovnog ubeenja da mu se m o r a z a p o v e d a t i , postaje vernik; obratno ako bismo mogli zamisliti neku elju i snagu za samoodlukom, neku s l o b o d u volje, uz koiu bi se neki duh opratao od svake vere, svake elje za izvesnou, uveban, kakav je, da se moe drati na lakim konopcima i mogunostima i da ak jo plee nad ponorima, takav duh bio bi slobodan duh par exellence.* 348. O p o r e k l u n a u n i k a . Naunik u Evropi izrasta iz svakog stalea i drutvenih uslova, * Fr. po prevashodnosti. Prim. prev. 250

kao neka biljka, kojoj nije potrebno nikakvo specifino zemaljsko carstvo: zato on sutinski i nevoljno, spada meu nosioce demokratske misli. Ali to poreklo se odaje. Ako smo za to neto kolovali na pogled, na nekoj uenoj knjizi, nekoj naunoj raspravi, da iz toga spoznamo intelektualnu i d i o s i n k r a z i j u naunika svaki naunik ima takvu i da je uhvatimo na delu, onda emo uskora uvek iza nje ugledati predistoriju naunika, njegovu porodicu, u specifinosti njihovih poziva i zanata. Gde to oseanje dolazi do izraza to je sada dokazano, sa time sam zavrio, tu je obino predak u krvi i u instinktu naunika, koji iz svoga vidnog kuta odobrava obavljeni posaoverovanje u dokaz samo je simptom za to to se u nekom vrednom rodu odvajkada smatralo dobrim poslom. Na primer: sinovi svakovrsnih registratora i pisara, iji je glavni zadatak uvek bio da sreuju raznovrsian materijal, da ga dele po fijokama, uopte da shematizuju, ukoliko postanu naunici, pokazuju sklonost za to da smatraju da su neki prpblem skoro resili time to su ga shematizovali. Postoje lilosofi koji su u osnovi samo shematske glave njima je formalnost oinskog zanata postala .sadrajem. Talent za klasifikacije, za tablice kategorije odaje neto; ovek nije bez kazne dete svojih roditelja. Sin nekog advokata morae i kao istraiva da bude advokat: on eli sa svojom stvari u prvom redu da zadri pravo, u drugom, moda, da bude u pravu. Sinove protestantskih svetenika ili nastavnika prepoznajemo po naivnoj sigurnosti, kojom kao naunici svoju stvar uzimaju ve kao dokaznu, ako su je upravo tek samo hrabro i sa toplinom iskazali: oni su upravo temeljno naueni na to da im se v e r u j e to je kod njihovih oeva spadalo u zanat! Jevrejin, obratno, shodno poslovnom krugu i prolosti svoga naroda, upravo je najmanje navikao na to da mu veruju: pogledajmo potom jevrejske naunike svi oni imaju 251

visoko miljenje o logici, to jest dre do i z n u i v a n j a odobravanja razlozima, oni znaju da njom moraju pobediti, ak tamo gde prema njima postoji rasna ili klasna mrnja, gde im se nerado veruje. Nita naime nije demokratskije od logike: ona ne poznaje nikakav lini ugled i ak krive noseve uzima za prave. (Da usput primetimo: Evropa s obzirom na logiziranje podosta duguje i s t i j i m navikama jevrejskih glava; pre Nemaca, kao dostojnu aljenja nerazumnu rasu, 'kojoj i danas jo uvek prvo treba natrljati nos. Svuda gde su Jevreji doli do uticaja, nauili su dalje da razlikuju, otrije da zakljuuju, jasnije i istije da piu: njihov zadatak bese uvek da neki narod dovedu pameti.) 349. Jo jednom o p o r e k l a naunika. Hteti se sam odrati izraz je nevolje, nekog ogranienja stvarnog osnovnog ivotnog nagona, koji ide sa p r o i r e n j e m m o i i u toj volji esto stavlja u pitanje i rtvuje samoodranje. Uzmimo kao simptomatino, kada su pojedini filosofi, kao na primer tuberkulozni Spinoza, ba u tom nagonu za samoodranjem videli ono presudno, morali videti: to su ba bili ljudi u nevolji. to su se nae moderne prirodne nauke toliko zamrsile sa spinocistikom dogmom (konano jo i najgrublje u darvinizmu sa svojim neshvatljivo jednostranim uenjem o borbi na ivot ) , to verovatno zavisi od porekla veine istraivaa prirode; oni u tom pogledu pripadaju narodu, njihovi preci behu siromani i sitni ljudi, koji su previe dobro iz blizine poznavali tekou probijanja kroz ivot. Oko itavog engleskog darvinizma odie neto kao engleski zaguljiv vazduh prenaseljenosti, kao miris malih ljudi u nevolji i skuenosti. AK kao istraiva prirode moralo bi se izai iz 252
\

svog ljudskog ugla: i u prirodi ne v l a d a nevolja, nego pretek, rasipanje, ak do besmislenosti. Borba za ivot je samo i z u z e t a k , privremena restrikcija volje za ivotom; velika i mala borba okreu se svuda oko premoi, oko rasta i irenja, oko moi, shodno volji za moi, koja je upravo volja ivota.

U a s t h o m i n e s r e l i g i o s i * . Borba protiv crkve je sasvim izvesno izmeu ostalog jer ona mnogo tota znai i borba prostijih, zadovoljnijih, poverljivijih, povrnijih priroda protiv vladavine teih dubljih kontemplativnijih, to jest vie zlih i sumnjiavijih ljudi, koji su sa dugom sumnjom razmiljali o vrednosti postojanja (ivota), takoe i o vlastitoj vrednosti: protiv njih se pobunio prostaki instinkt naroda, njegovo ulno uivanje, njegovo dobro srce. itava rimska tikva poiva na nekoj junjakoj sumnji u prirodu oveka, koja se na severu uvek pogreno razume: u kojoj je sumnji evropski jug nasledio duboki Istok, prastaru veoma zagonetnu Aziju i njenu kontemplaciju. Ve protestantizam je narodni ustanak u korist prostodunih, iskrenih, povrnih (Sever uvek bese dobroudniji i plii od Juga); ali tek francuska revolucija potpuno i sveano dala je u ruke ezlo dobrom oveku (ovci, magarcu, guski i pre svega onom to je neizleivo plitko i drekavcu i zrelom za ludnicu modernih ideja). 351. U a s t . s v e t e n i k i h p r i r o d a . Ja razmiljam o onome to narod podrazumeva pod mudrou (a ko danas nije narod?), o onoj * I,at. religioznih ljudi. Pritn. prev. 253

mudroj kravama shodnoj mirnoj udi, pobonosti i blagosti seoskih popova, koja sada lei na livadi i ozbiljno i preivajui p o s m a t r a ivot od toga su se upravo filosofi uvek oseali najudaljeniji, verovatno to za to nisu bili dovoljno narod ni seoski popovi. Takoe e ba najkasnije nauiti da veruju u to da bi narod s m e o neto razumeti od toga to mu je najudaljenije, o velikoj s t r as t i onoga koji saznaje, koji stalno ivi u olujnom oblaku najviih problema i najteih odgovornosti, mora da ivi (dakle uopte ne posmatrajui, van toga, ravnoduan, siguran, objektivan . . . ) . Narod ceni potpuno drugu vrstu ljudi, kada sa svoje strane stvara ideal mudraca, i hiljadustruko ima prava na to da se najlepim reima i poastima kune ba u tu vrstu ljudi; to su blage, ozbiljno-jednostavne i edne svetenike prirode i onome to je njima srodno pripada pohvala u tom strahopotovanju naroda pred mudrou. I kome bi narod imao i razloga da vie ispolji zahvalnost nego tim ljudima koji mu pripadaju i koji dolaze iz njega, ali kao posveeni, odabrani, r t v o v a n i njegovom dobru oni sami veruju da su se rtvovali bogu pred kojima se nekanjeno ispovedaju, pred kojima se mogu ra s k r s t i ti sa svojim tajnama, svojim brigama i gorim (jer ovek koji se saoptava, raskrtava sa samim sobom, ,i onaj ko se ispovedio, zaboravlja). Ovde zapoveda jedna velika nuda: i za duevnu neistou potrebni su naime odvodni kanali i istije preiavajue vode u njemu, potrebno je brzih reka ljubavi i jakih poniznijih istih srdaca, koji se ve spremaju i rtvuju za takvu slubu ne-javne higijene jer to je rtvovanje, svetenik jeste i ostaje ljudska rtva . . . Narod osea takve rtvovane, utiane ozbiljne ljude vere kao m u d r e , to jest kao one koji su postali oni to znaju, kao sigurne u odnosu na vlastitu nesigurnost: ko bi mu mogao oduzeti te rei i to strahopotovanje? Ali, kao to je obratno poteno, i meu filosofima sve254

tenik se jo uvek smatra narodom, a ne onim koji zna, pre svega to sami ne veruju u one koji znaju i ba u toj veri i praznoverju ve nanjuuju narod. Bee to s k r o m n o s t to se u Grkoj pronala re filosof i blistava obest da se nazivaju mudrima prepustila se glumcima duha skromnost takvih uda ponosa i nezavisnosti, kao Pitagora, kao Platon. 352. Ukoliko se jedva moemo reiti m o r a l a . Na ovek je uopte sraman prozor govorim o nama Evropljanima (a ne ak o Evropljankama!). Pod pretpostavkom da se najveselije drutvo za stolom zbog podmuklosti nekog arobnjaka nae razgolieno i skinute odee, verujem da u tom ne bi samo dobro raspoloenje i najvei apetit bili obeshrabreni izgleda da se mi Evropejci uopte ne moemo liiti te maskarade to se naziva odea. Ali zar presvlaenjem moralnog oveka, njegovo zavijanje u moralne formule i pojmove pristojnosti, itavo dobrohotno skrivanje pod pojmove dunosti, vrlina, smisao za zajednicu, asnost i portvovanost ne bi moglo isto tako imati razloge? Ne to bih pogreno mislio da bi ovde recimo trebalo maskirati ljudsku zlobu i niskost, ukratko zlu zver u nama; ja mislim obrnuto, da smo ba kao p i t o m e i v o t i n j e sraman prizor i da nam je potrebno moralno presvlaenje da unutranji ovek u Evropi ba nije dugo dovoljno zao da bi se time mogao videti (da bi time bio l e p ) . Evropljanin se presvlai u m o r a l , jer je postao bolesna, boleljiva i bogaljasta ivotinja, koja ima razloga da bude pitoma, jer je takorei nakaza, neto polovino, slabo, nespretno . . . Uasnosti zveri nije potrebno moralno presvlaenje, nego oporskoj ivotinji sa svojom dubokom prosenou, strepnjom i dosa-

255

dom p o sebi. M o r a l k i t i E v r o p l j a n i n a priznajmo to!u ono otmenije, znaajnije, uglednije, u ono boansko. 353. O p o r e k 1 u r e l i g i j a . Stvarni pronalazak osnivaa religija jeste prvo: postaviti odreeni nain ivota i svakodnevice morala, to deluje kao disciplina voluntatis* i ujedno odstranjuje dosadu; zatim ba ovom ivotu dati neku i n t e rp r e t a c i j u, zahvaljujui kojoj izgleda obasjan najviom vrednou, tako da odsada postaje ne to dobro , za to se borimo i, pod datim okolnostima, rtvujemo svoj ivot. U stvari od ova dva pronalaska drugi je hitniji: prvi nain ivota, obino je ve bio prisutan, ali pored drugih naina ivota i bez svesti o tome kakva se vrednost u njemu nalazi. Znaenje i originalnost osnivaa religije obino se ispoljava u tome da je on vidi, da on prvi put p o g a a za to se moe upotrebiti, kako se moe interpretirati. Isus (ili Pavle) na primer, zatekli su ivot prostih ljudi u rimskoj provinciji skroman, vrli i potiten ivot; on ga je izloio, on je u njega uneo najvii smisao i vrednost a time i hrabrost da se svaka druga vrsta ivota prezire, tihi fanatizam hernhutera**, potajno podzemno samopouzdanje, to raste i raste i konano se sprema da prevlada svet (to jest Rim i najvie stalee u itavom carstvu). Buda je slino zatekao neku vrstu ljudi, dodue rasprenu u svim .staleima i drutvenoj hijerarhiji svoga naroda, koji su iz lenjosti dobri i dobroudni (pre svega neofanzivni), koji, isto tako iz lenjosti ive u odricanju i skoro bez ikakvih potreba: shvatio je da takva vrsta
* Lat. disciplina volje. Prim. prev. ** Nemaki luteranski pijetisti iz XVII veka, koji su teili vraanju izvornom hrianstvu. Prim. prev.

ljudi neizbeno, sa itavim vis intertiae*, mora da se uvalja u neku veru koja obeava da e s p r e i t i povratak zemaljske muke (to jest rada, delanja uopte) to razumevanje bese njegov genije. Osnivau religije pripada psiholoka nepogreivost u poznavanju odreene prosene vrste dua koje se jo nisu p r e p o z n a l e kao jednorodne. On je taj koji ih okuplja; osnivanje neke religije utoliko postaje .neka duga sveanost prepoznavanja. 354. 0 g e n i j u v r s t e . Problem svesti (tanije: sebe osveivanja) javlja se pred nama tek tada kada poinjemo da shvatamo koliko moemo da budemo bez njega: i pred taj poetak poimanja postavljaju nas sada fiziologija i istorija ivotinja (kojima je bilo potrebno dva veka da stignu anieipirajuu L a j b n i c o v u sumnju). Mi bismo naime mogli misliti, oseati, eleti, seati se, mi bismo isto tako mogli delati u svakom smislu rei: a uprkos tome sve to ne bi trebalo da nam dospe u svest (kao to se slikovito kae). Sav ivot bio bi mogu, a da se takorei ne vidimo u ogledalu: kao to se stvarno i sada jo kod nas uveliko preteni deo ovog ivota odvija bez tog odraavanja i to i naeg misaonog, oseajnog, volitivnog ivota, ma koliko to uvredljivo moglo zvuati nekom starijem filosofu. Z a t o uopte svest kada je u glavnoj stvari s u v i n a . Pa ini mi se, ako elite da sasluate moj odgovor na to pitanje i na njenu moda razuzdanu pretpostavku: finoa i snaga svesti uvek se odnose na s p o s o b n o s t s a o p t a v a n j a nekog oveka (ili ivotinje), a sposobnost saoptavanja opet odnosi se na p o t r e b u z a s a o p t a v a n j e r n ; poslednjene
* Lat. zakon inercije (ili lenjivosti).

256

17 Vtiul nauka

257

tako shvaeno kao da bi ba sam pojedinac, koji je upravo majstor u saoptavanju i objanjavanju svojih potreba, ujedno i sa svojim potrebama najvie morao biti upuen na druge. Ali svakako mi se ini da to stoji s obzirom na lance itavih rasa i pokolenja: tamo gde su potreba i nevolja ljude dugo prisiljavali da se saoptavaju, da se meusobno brzo i fino razumevaju, tamo konano postoji neki pretek te snage i vetine saoptavanja, takorei neka mo to se postepeno nagomilavala i sada eka nekog naslednika, koji to rasipniki razdaje ( takozvani umetnici su ti naslednici, slino govornici, propovednici, knjievnici, sve ljudi, koji uvek dolaze na kraju nekog dugog lanca, uvek poznoroeni, u najboljem smislu te rei i, kao to je reeno, po svojoj biti r a s i p n i c i ) . Pod pretpostavkom da je ovo zapaanje tano, mogu ii dalje pretpostavijanja d a s e s v e s t u o p t e r a z v i l a s a m o p o d p o t r e b o m t e p o t r e b e z a sao p t a v a n j e m , da je otprve samo izmeu oveka i oveka (izmeu onoga koji nareuje i koji slua posebno) bila nuna, korisna, i da se takoe razvila samo prema stepenu te korisnosti. Svest je u stvari samo mrea vez izmeu oveka i ovek a samo kao takva morala se razviti: usamljeniku i oveku kao grabeljivoj zveri ona ne bi bila potrebna. Da sami postajemo svesni naih radnji, misli, oseanja, pokreta bar jednog njihovog dela posledica je jednog mora, to je uasno dugo vladalo ovekom: njemu su kao najugroenijoj ivotinji bili p o t r e b n i pomo i zatita, njemu su bili potrebni njemu jednaki, on je morao dati izraza svojoj nevolji, sebe uiniti razumljivim a za sve to bila mu je pre svega potrebna svest, dokle ak da zna ta mu nedostaje, kako se osea, ta misli. Jer ponovimo jo jednom: ovek kao svako ivo stvorenje stalno misli, ali on to ne zna; miljenje to postaje s v e sn i m samo je najmanji deo toga, recimo: najpovrniji, najgori deo jer samo to svesno miljenje

z b i v a s e u r e i m a , t o j e s t u z n a c i m a sao p t a v a n j a , ime se otkriva poreklo same svesti. Ukratko reeno: razvitak jezika i razvitak svesti (ne uma, nego samo sebe-osveivanja uma) idu ruku pod ruku. Pretpostavimo uz to da kao most izmeu oveka i oveka ne slui samo jezik, nego i pogled, pritisak, gest; osveivanje naih ulnih utisaka kod nas samih, snaga da ih moemo fiksirati i takorei postavljati izvan nas, porasla je u toj meri, rasla je kao prinuda da ih drugima predajemo znacima. ovek koji pronalazi znakove ujedno je ovek koji je uvek otrije svestan samog sebe; ovek je nauio da postaje svestan samoga sebe prvo kao drutvena ivotinja on to jo ini, on to sve vie ini. Ja mislim, kao to se vidi, da svest u stvari ne spada u individualnu egzistenciju oveka, ve naprotiv u ono to je kod njega zajednike i oporske prirode; da se, to iz toga sledi, fino razvila samo u odnosu na zajedniku i oporsku korisnost, i da e shodno tome svako od nas, i pored najbolje volje, da samoga sebe s h v a t i to je mogue individualnije, da poznaje samog sebe, postati svestan ipak uvek samo ba onog ne-individualnog po sebi, svoje prosenosti, da se naa misao ak stalno kroz karakter svesti kroz genije vrste, koji joj zapoveda takorei m a j o r i z u j e i prevodi natrag u perspektivu opora. Nema sumnje: svi nai postupci su u osnovi na neuporediv nain lini, Jedini, bezgranino individualni, ali im ih prevedemo u svest, o n i t o v i e n e i z g l e d a j u . . . To je stvaran fenomenalizam i perspektivizam, kako ga ja shvatam: priroda ivotinjske sve-

258

sti donosi sa sobom da je svet, koga moemo postati svesni, samo svet nekih povrina i znakova; IP neki uopten svet, neki svet koji je uinjen obi259 nim, i sve to to postaje svesno, p o s t a j e ba tijilil'ko, tanko, relativno-glupo, opte, znak, obeleje opora, da sa svim osveivanjem povezano veliko temeljno kvarenje, krivotvorenje, injenje

povrnim i generalizacija. Na kraju: svest u porastu predstavlja opasnost; i onaj ko ivi meu najsvesnijim Evropljanima zna ak da je to neka bolest. To, kao to se moe pogoditi, nije suprotnost subjekta i objekta, koja me se ovde tie: to razlikovanje preputam teoretiarima saznanja, koji su ostali da vise u zamkama gramatike (narodne metafizike). To pogotovo nije suprotnost stvari po sebi i pojave, jer mi ni iz daleka ne saznajemo dovoljno da bi takoe samo tako smeli r a z l i k o v a t i . Mi upravo nemamo organa za s a z n a nje, za istinu: mi znamo (ili verujemo ili uobraavamo) upravo toliko koliko moe biti k o r is n o i u interesu ljudskog opora, vrste; i ak to se ovde naziva korisnou, konano i moda ona sudbonosna glupost od koje emo na kraju propasti. 355. Poreklo naeg pojma saznanje. Ovu izjavu uzimam sa ulice; uo sam nekog iz naroda kako kae: On me je prepoznao. Pri tom sam se upitao ta u stvari narod podrazumeva pod saznanjem? ta on eli kada eli saznanje? Nita drugo nego to: neto strano treba svesti na neto p o z n a t o . A mi filosofi da li smo pod saznanjem neto v i e shvatili? Ono poznato znai: ono na ta smo naviknuti, tako da se vie tome ne udimo, naa svakodnevica, bilo koje pravilo u kome se nalazimo, sve i svata u ta se razumemo (in dem wir uns zu Hause wissen). Kako? Da li naa potreba za saznanjem nije upravo ta potreba za poznatim, volja da se meu svim stranim, neobinim, sumnjivim, otkrije neto to nas vie ne uznemirava? Ne bi li to trebalo da bude i n s t i n kt s t r a h a , koji nama znai saznati? Zar ne bi trebalo da likovanje onoga koji saznaje bude upravo likovanje ponovo steenog oseanja sigurno260

sti? . . . Ovaj filosof smatrao je da je spoznao svet kada ga je sveo na ideju: ah, da li to nije bilo zato, jer mu je ideja bila tako poznata, jer je na nju tako navikao? Jer se toliko malo jo bojao ideje? Eh, o toj skromnosti koja saznaje! Pogledajmo ipak samo njihove principe i reavanja zagonetki sveta! Kada ne-to ponovo pronalaze u stvarima, pod stvarima i iza stvari, to nam je naalost veoma poznato, na primer nae jednom jedan ili nau logiku ili nau volju i elju, kako su odmah sreni! Jer oni se slau u tome da ono to je poznato jeste spoznato. I oni oprezniji meu njima smatraju da se u najmanju ruku ono to je poznato l a k e m o e s p o z n a t i o d onoga to je strano; na primer, metodski se predlae da se polazi od unutranjeg sveta, od injenica svesti, jer n a m j e t o p o z n a t i j i svet! Zabluda nad zabludama! Ono poznato je ono na ta smo navikli; a ono na ta smo navikli najtee je spoznati, to jest videti kao problem, to jest videti kao strano, kao daleko, kao izvan nas . . . Velika sigurnost prirodnih nauka u odnosu na psihologiju i na kritiku elemenata saznanja n e - p r i r o d n i h nauka, kao to bismo skoro smeli rei zasniva se upravo na tome to one to s t r a n o uzimaju kao objekt, dok je skoro neto protivreno i nerazumno h t e t i uzeti ono ne-strano uopte kao objekt... 356. Koliko e se u Evropi stvari u m e t n i k i j e d o g a a t i . Briga za ivot namee i danas u naem prelaznom perioda, kada toliko mnogo toga prestaje da se namee skoro svim muevnim Evropljanima odreenu u l o ti u, njihov takozvani poziv; nekima pri tom os---e sloboda, prividna sloboda, da tu ulogu sami biraju, veini se ona bira. Rezultat je prilino u261

dan: skoro svi Evropljani u godinama zamenjuju se sa svojom ulogom, oni su sami rtve svoje dobre igre, oni su sami zaboravili koliko su mnogo tada sluaj, ud i samovolja raspolagali njima, kada se odluivao njihov poziv i koliko su mnogo drugih uloga moda m o g l i igrati: jer sada je prekasno! Ako dublje pogledamo, iz uloge je stvarno p o s t a o karakter, iz umetnosti priroda. Bilo je vremena u kojima se vrstom samopouzdanou, ak s pobonou verovalo u svoju predodreenost, za upravo taj posao, u upravo to zanimanje i u sluaj u tome, ulogu to uopte nije htela priznati samovolju: stalei, cehovi, nasledne zanatske privilegije. Zahvaljujui toj veri postigli u da se podignu ona udovita irokih drutvenih kula, koja odlikuju srednji vek i u iju pohvalu u svakom sluaju ostaje jedno da se kae: trajnost ( i trajanje na zemlji je prvorazredna vrednost!). Ali ima suprotnih vremena, u stvari demokratskih, u kojima sve vie i vie zaboravljamo tu veru i u prvi plan dolazi neka drska vera u stanovite suprotnosti, ona vera Atinjana, koju smo prvi put primetili u Periklovo vreme, ona dananja vera Amerikanaca, koja sve vie hoe da postane vera i Evropljana: gde je pojedinac u'been da otprilike sve moe, da je otprilike d or a s t a o s v a k o j u l o z i , gde svako s a sobom eksperimentie, improvizuje, ponovo eksperimentie, sa uivanjem eksperimentie, gde itava priroda prestaje i poinje u m e t n o s t . . . Grci, tek to behu uli u to v e r o v a n j e o u l o g a m a ako hoemo, neko artistiko verovanje ostvarili su, kao to je poznato, korak po korak udan preobraaj, koji ne zasluuje da se u svakom pogledu podraava: o n i s u s t v a r n o p o s t a l i g l u m c i; kao takvi oarali su, savladali su itav svet i konano ak svladavateljku sveta, jer je Rim pobedio graeculus historio*, a ne, kao to obino Lat. grki glumac. Prim. prev.. 262

bezazleni ljudi kau, grka kultura. Ali ega se plaim, ta ve danas dotiemo rukama, ako bismo uivali u tome da to dotiemo, mi moderni ljudi ve smo potpuno na istom putu; i svaki put kad ovek poinje da otkriva ukoliko on igra neku ulogu i ukoliko m o e biti glumac, on p o s t a j e g l u m a c . . . Sa tim se onda javlja neka nova flora i fauna ljudi, koji u vrim, ogranienijim vekovima ne mogu rasti ili ostavljeni dole, pod bacanjem u nemilost i sumnjom u neasnost time svaki put niu najzanimljiviji i najlui vekovi istorije, u kojima su stvarni gospodari glumci, s v e vrste glumaca. Ba time se sve vie zanemaruje druga vrsta ljudi i konano se onemoguuju, pre svega se zanemaruju veliki graditelji; sada se paralie snaga graenja, obeshrabruje se odvanost da se prave dalekoseni planovi; organizatorski geniji poinju nedostajati ko e se sada jo usuditi da se poduhvati dela za ije dovrenje moramo r a u n a t i na milenijume? Odumire upravo ona temeljna vera na osnovu koga Neko moe tako raunati, obeavati, u planu anticipirati budunost, rtvovati svom planu, da naime ovek samo toliko vredi i ima smisla koliko je j e d a n k a m e n u n e k o j v e l i k o j g r a e v i n i : z a to pre svega mora biti v r s t , mora biti kamen . . . Pre svega ne glumac. Ukratko reeno ah, jo e se dosta dugo preutkivati ta se od sada vie ne gradi, ne m o e vie graditi, to je drutvo u Marom razumevanju te reci; da bi se podizala ta graevina, nedostaje sve, pre svega materijal. S v i mi vie n i s m o m a t e r i j a l za n e k o dru t v o : to je istina, kojoj je dolo vreme! Smatram irelevantnim to privremeno jo najkratkovidija, moda najasnija, u svakom sluaju najbunija vrsta ljudi koja danas postoji, naa gospoda socijalisti otprilike suprotno misli, veruje, sanja, pre svega vie i pie; itamo samo njihovu re budunosti (Zakunftswort) slobodno drutvo ve na svim stolovima i zidovima. Slobodno drutvo? Da! 263

Da! Ali da li znate, vi gospodo, iz ega se ono gradi? Iz drvenog gvoa! I ak ni iz d r v e n o g . . . 357. P r i l o g s t a r o m p r o b l e m u : ta j e n e m a k o ? Preraunajmo u sebi stvarna dostignua filosofske misli, to se duguju nemakim glavama: da li se ona u bilo kom doputenom smislu takoe mogu jo ubrajati u dobro itave rase? Da li smemo rei: ona su ujedno delo nemake due, bar iji smo simptom navikli da uzimamo u tom smislu, u kojem smo recimo Platonovu ideomaniju, njegovo skoro religiozno ludilo formi navikli da uzimamo ujedno kao dogaaj i svedoanstvo grke due? Ili da li bi suprotno bila istina? Da li su oni bili ba toliko individualni, toliko mnogo i z u z e t a k od rase, kao to je na primer bilo Geteovo paganstvo sa istom saveu? Ili kao to je to meu Nemcima Bizmarkov makijavelizam sa istom saveu, njegova takozvana realna politika? Moda bi nai filosofi ak protivreili p o t r e b i nemake due? Ukratko: da li su nemaki filosofi stvarno bili filosofski N e m c i ? Podseam na tri sluaja. Prvo na L a j b n i c o v neuporediv uvid kojim je bio u pravu ne samo protiv Dekarta, nego i protiv svega o emu se do njega filosofiralo da je svesnost samo akcidens predstave, a ne njen nuan i bitni atribut, da dakle ono to nazivamo sveu ini samo jedno stanje naeg duhovnog i drutvenog sveta (moda neko boleljivo stanje) i n i i z d a l e k a n j e g a sam o g : da li u toj misli, ija dubina jo ni danas nije iscrpljena, ima neeg nemakog? Imamo li razloga da pretpostavljamo da se neki Latin ne bi lako namerio na ovo obrtanje privida? jer to je obrtanje. Podsetimo se dugo na K a n t o v ogroman znak pitanja, koji je stavio uz pojam kauzalitet ne to bi kao Hjum uopte sumnjao u 264

njegovo pravo; on je naprotiv oprezno poeo ograniavati carstvo (podruje) u kome taj pojam uopte ima smisla (mi jo sada nismo izali na kraj sa tim postavljanjem granice). Uzmimo tree zapanjivi Hegelov potez, koji je njim prodro kroz sve logike navike i razmaenosti, kada se usudio da ui da se svi pojmovi vrste razvijaju j e d a n iz d r u g o g : sa kojim su stavom duhovi u Evropi bili preoblikovani za poslednji veliki nauni pokret, za darvinizam jer bez Hegela ne bi bilo Darvina. Da li u toj Hegelovoj novini, koja je u nauku prva unela presudni pojam razvitak, ima neeg nemakog? Da, bez svake sumnje: u sva tri sluaja oseamo da smo neto od nas samih otkrili i pogodili i za to smo ujedno zahvalni i iznenaeni, svaki od ova tri stava je refleksivni komad nemakog samosaznanja, samoiskustva, samoshvatanja. Na unutranji svet je mnogo bogatiji, opseniji, skriveniji, tako oseamo sa Lajbnicom; kao Nemci sumnjamo sa Kantom u krajnju valjanost prirodnonaunih saznanja i uopte u sve to se causaliter* da saznati: ono s a z n a t l j i v o ini nam se kao takvo ve m an j e vrednim. Mi Nemci smo hegelijanci ak da nikad nije bilo nekog Hegela, utoliko to (u suprotnosti svim latinskim narodima) bivanju i razvitku pridajemo dublji smisao i bogatiju vrednost nego onome to jestemi jedva da verujemo u opravdanost pojma bie; isto tako ukoliko naoj ljudskoj logici nismo skloni da priznamo da je ona logika po sebi, jedina vrsta logike (mi bismo se naprotiv mogli nagovoriti da je ona samo specijalan sluaj, i moda jedan od najudnijih i najglupljih). etvrto pitanje glasilo bi: da li bi i o p e n h a u e r sa svojim pesimizmom, to jest s a problemom v r e d n o s t i i v o t a , upravo morao biti neki Nemac. Ja ne verujem. Dogaaj p r e m a kome se taj problem sa sigurnou mo* Lat. uzrono. Prim. prev.

265

gao oekivati, tako da je neki astronom due mogao za to izraunati dan i as, propast verovanja u hrianskog boga, pobedu naunog ateizma, opteevropski je dogaaj u kojem udeo u zasluzi i asti treba da imaju sve rase. Obrnuto ba bi se Nemcima moglo pripisati onim Nemcima kojima je openhauer bio savremenik da su tu pobedu ateizma najdue i najopasnije o d g a a l i ; Hegel osobito bee odgaao par exellence, shodno grandioznom pokuaju, koji je uinio da nas ubedi u boanstvenost postojanja na samom kraju jo pomou naeg estog ula, istorijskog ula. openhauer kao filosof bee p r v i priznati i nesavitIjivi ateista, koga smo mi Nemci imali: njegovo neprijateljstvo prema Hegelu imalo je ovde pozadinu. Neboanstvenost postojanja smatrao je neim datim, opipljivim, nediskutabilnim; on je svaki put gubio svoju razboritu filosofiju i padao u gnev, kada je ovde video kako neko okleva i okolii. Na tom mestu nalazi se itava njegova ispravnost: bezuslovno estit ateizam je upravo p r e t p o s t a v k a njegovog postavljanja problema, kao konano i teko izvojevana pobeda evropske savesti, kao najbogatiji posledicama in dvehiljadugodinje discipline za istinu, koja na kraju sebi zabranjuje l a verovanju u boga . . . Vidimo ta je u stvari pobedilo hrianskog boga: sam hrianski moral, sve stroe uziman pojam istinitosti, finoa ispovednika hrianske savesti, prevedena i sublimirana u naunu savest, u intelektualnu istotu po svaku cenu. Posmatrati prirodu, kao da je ona neki dokaz za dobrotu i pokroviteljstvo nekog boga; interpretirati istoriju u ast nekog boanskog uma, kao stalno svedoanstvo nekog moralnog svetskog poretka i moralnih krajnjih namera; izlagati vlastite doivljaje, kao to su ih poboni ljudi dosta dugo izlagali, kao da je sve uklapanje, sve mig, sve smiljeno i poslano za spas due: sa tim je sada g o t o v o , to ima savest p r o t i v sebe, sve finije savesti to smatraju ne266

pristojnim, neasnim, laju, feminizmom, slabou, Kukavilukom sa tom strogou, ako bilo ime, mi smo upravo dobri Evropljani i naslednici evropskog najdueg i najhrabrijeg samoprevladavanja. Poto tako od nas odbacujemo hriansku interpretaciju i njen smisao osuujemo kao kovanje lanog novca, nama se sad odmah na uasan nain postavlja o p e n h a u e r o v o pitanje: d a l i i v o t u o p t e i m a s m i s l a ? t o pitanje za koje e biti potrebno nekoliko vekova da se takoe samo potpuno i u svim dubinama saslua. To to je sam openhauer na to pitanje odgovorio, bee neka mi se oprosti neto preuranjeno, mladalako, samo neko snalaenje, neko stajanje i zastajanje u upravo hriansko-asketskim moralnim perspektivama, kojima je, sa verom u boga, v e r a d o b i l a o t k a z . . . Ali on je p o s t a v i o pitanje kao to smo rekli, kao dobar Evropljanin, a ne kao Nemac. Ili da li su moda Nemci, barem nainom, na koji su se doepali openhauerovog pitanja, dokazali svoju unutranju pripadnost i srodnost, svoje pripremanje, svoju p o t r e b u da dokau njegov problem. Ono to je posle openhauera i u Nemakoj uostalom dosta kasno!miljeno i tampano o problemu koji je on postavio, svakako nije dovoljno da odluimo u korist ove ue pripadnosti; mogli bismo naprotiv ak istai tu specifinu n e s p r e t n o s t ovog postopenhauerovskog pesimizma mi Nemci pri tom se oito nismo ponaali kao u svom elementu. Ovim uopte ne aludiram na Eduarda fon Hartmana; naprotiv, moja stara sumnja jo ni danas nije uklonjena, da je on za nas s u v i e s p r e t a n , da se kao opaki vragolan moda od samog poetka nije rugao samo nemakom pesimizmu, da bi recimo na kraju ak Nemcima ak testamentom mogao ostaviti zavet, koliko se daleko ak u doba osnivanja, njih same (Nemce) moe praviti budalama. Ali ja se pitam: da li moda Nemci treba da se 267

oseaju poastvovanim starom igrom Banzenom* koji se dugo sa uivanjem itavog ivota vrteo oko svoje realnodijalektike bede i linog belaja da li bi to moda bilo ba nemako? (pri tom preporuujem njegove spise, za to sam ih sam koristio, kao antipesimistiku hranu, osobito zbog njegove eleganitae psychologicae**, sa kojima se, kako mi se ini, moe doskoiti i telu koje pati od najtvre stolice i najzlovoljnijem raspoloenju). Ili da li bismo smeli takve diletante i stare usedelice, kao sladunjavog apostola devianstva Majlendera***' ubrojati meu prave Nemce? Konano izgleda da je bio Jevrejin (svi Jevreji postaju sladunjavi kada moraliu). Niti Banzen, niti Majnlender a pogotovo Eduard fon Hartman ne omoguuju da se sa sigurnou odgovori na pitanje: da li je Sopenhauerov pesimizam, njegov uasnuti pogled na svet, koji je postao lien boga, glup, lep, lud i sumnjiv, njegovo e s t i t o uasavanje . . . nije bio samo izuzetni sluaj meu Nemcima,- nego je bio n e m a k i dogaaj? Dok, sve to se inae nalazi u prvom planu, naa hrabra politika, na veseli nacionalizam (Vaterlanderei), koji dovoljno odluno sve stvari posmatra prema slabo filosofskom principu (Nemaka, Nemaka iznad svega****), dakle sub specie speciei*****, naime nemake species, veoma jasno svedoi o suprotnom. Ne! Dananji Nemci nisu nikakvi pesimisti! A Sopenhauer bee pesimist, da jo jednom kaemo, kao dobar Evropljanin, a n e kao Nemac.

358. S e l j a k i u s t a n a k d u h a . M i Evropljani nalazimo se pred prizorom ogromnog sveta u ruevinama, gde se poneto jo visoko istie, gde mnogo ta stoji trulo i neugodno, ali veina ve lei na zemlji, dovoljno slikovito gde ikad bese lepih ruevina? i obraslo velikim i malim korovom. Crkva je taj grad propasti; vidimo kako je religiozno drutvo hrianstva uzdrmano, do najdubljih temelja sruena je vera u boga, verovanje u hrianski asketski ideal' vodi ba jo svoju poslednju borbu. Tako dugo i temeljno graeno delo kao hrianstvo to bese poslednja rimska graevina nije se naravno odjednom moglo razoriti; sve vrste zemljotresa morale su tu da potresaju, sve vrste duhova tu da bue, kopaju, nagrizaju, vlae, morale su tu da pomau. Ali ta je bilo naj-, udesnije: oni koji su se najvie trudili oko toga da hrianstvo dre, da ga odre, upravo su bili njegovi najbolji razarai Nemci. Izgleda da Nemci ne shvataju sutinu crkve. Da li za to nisu dovoljno duhovni? Nisu dovoljno nepoverljivi? Gradnja crkve poiva u svakom sluaju na nekoj j u n j a k o j slobodi i slobodoumnosti duha, a isto lako na nekoj junjakoj sumnji u prirodu, oveka i duh poiva na sasvim drugom poznavanju oveka, iskustvu o oveku, nego to je imao Sever. Luteranska reformacija bese u svojoj itavoj irini gnev jednostranosti na neku mnogostrukost, da oprezno kaemo, grubo prostoduno nerazumevanje, kome se mnogo ta moe oprostiti ljudi niu shvatili izraz p o b e d n i k e crkve i videli su samo korupciju, nisu shvatili otmenu skepsu, onaj l u k s u z skepse i tolerancije, koji sebi dozvoljava svaka pobednika u sebe sigurna mo . . . Danas sasvim dovoljno previamo kako je Luter po svim kardinalnim pitanjima moi sudbonosno bio kratko, povrno, nepromiljeno predisponiran, pre svega kao ovek iz naroda, kome je nedostaja269

* Julius Bahnsen nemaki filosof, osniva karakterologije. Prim. prev. ***** u-,-- , P s . i h l o k e elegancije. Prim prev. . .Pnihp Mamlander openzauerov pristalica Prim. prev. ******** P o e t n i s t i h s t a r e nemake himne. Prim. prev * Lat. pod vrstom vrste. Prim. prev.

268

Io svako naslee neke vladajue kaste, svaki instinkt za mo: tako da je njegovo delo, njegova volja za uspostavljanjem onog rimskog dela, ne elei i ne znajui to, postalo samo poetak jednog razarakog dela. On je razmrsivao, on je ruio sa asnom mrnjom tamo tako gde je stari pauk najbriljivije i najdue pleo svoje konce. On je svete knjige isporuio svima tako su one konano dospele u ruke filologa, to jest unitavaa svakog verovanja koje se zasniva na knjigama. On je razorio pojam crkve, time to je odbacio verovanje u inspiraciju koncila. Jer samo pod pretpostavkom da inspiriui duh, koji je osnovao crkvu, u njoj jo ivi, jo gradi, jo nastavlja svoju kuu da gradi, pojam crkva zadrava jo svoju mo. Ona je sveteniku vratila polno optenje sa enom: ali tri etvrtine strahopotovanja, za koje je sposoban narod, pre svega ena iz naroda, po toj taki poiva na verovanju u izuzetnog oveka, a ostae izuzetak i po drugim takama ba ovde narodno verovanje u neto nadljudsko u oveku, u udo, u oslobaajuem bogu u oveku ima svog najfinijeg i najlukavijeg advokata. Davi mu enu, Luter je sveteniku morao o d u z e t i tajnu (usmenu) ispovest, to je psiholoki bilo ispravno, ali time je u osnovi sam hrianski svetenik bio ukinut, ija je najdublja korisnost uvek bila da bude neko sveto uvo, neki utljiv bunar, neki grob za tajne. Svakako je svetenik samom sebi iza takvih formula i njihove seljake prepredenosti krila se kod Lutera bezdana mrnja protiv vieg oveka i na vlast vieg oveka, koju je koncipirala crkva: on je razbio ideal do koga nije umeo da doe, dok je izgledalo da se bori protiv izroavanja tog ideala i da ga se gnua. Stvarno, taj nemogui kaluer odgurnuo je od sebe v l a s t homines religiosi; on je dakle -upravo sam to izazvao unutar crkvenog drutvenog poretka, protiv ega se s obzirom na graanski poredak tako netrpeljivo borio seljaki ustanak. To to je sve po-

tom izraslo iz njegove reformacije, dobro i zlo, i to se danas otprilike moe preraunati ko bi BIO svakako toliko naivan da Lutera zbog tih posledica jednostavno hvali ili kudi? On je u svemu tome neduan, on nije znao ta je uinio. Opliavanje evropskog duha, posebno na Severu, njegovo odobrouivanje (Vergutmtitigung), ako to radije ujemo obeleeno jednom moralnom reju, sa Luterovom reformacijom uinilo je valjan korak napred, u to nema sumnje; a isto tako kroz pokretnost i nemir duha, izrasla je njegova vera u neko pravo na slobodu, njegovu prirodnost. Ako elimo da joj jo u veem pogledu priznamo vrednost da je pripremila i pomogla Ono Sto mi danas cenimo kao modernu nauku onda moramo naravno dodati da je sauesnik i u izro--vanju modernog naunika, u njegovom nedostatku strahopotovanja, stida i dubine, u itavoj prostosrdanosti i prostodunosti po stvarima saznanja, ukratko u onom p l e b e j s t v u d u h a , svojstvenom za oba poslednja veka i od ega nas ni dosadanji pesimizam jo nikako nije oslobod i o ak i moderne ideje pripadaju jo tom seljakom ustanku Severa protiv hladnijeg, dvosmislenijeg i neppverljivijeg duha Juga, koji je u hrianskoj crkvi izgradio svoj najvei spomenik. Na kraju ne zaboravimo ta je to crkva, -i to u suprotnosti prema svakoj dravi: crkva je pre svega tvorevina vlasti, koja d u h o v n i j i m ljudima osigurava najvii rang i utoliko v e r u j e u mo duhovnosti da zabranjuje sva grublja nasilna sredstva samo time crkva je pod svim okolnostima o t m e n i j a institucija od drave.

359. O s v e t a d u h u i d r u g e p o z a d i n e mor a I a. Moral ta gde mislite da on ima svoje najopasnije i najpodmuklije advokate? . . . To je 271

270

neki neuspeli ovek, koji nema dovoljno duha da se njemu moe radovati, i upravo dovoljno obrazovanja d a bi to znao; dosaujui se, sit svega, prezirui samog sebe; neto nasleenom imovinom naalost jo prevaren za poslednju utehu blagoslov rada, za udubljenost u dnevni posao; takav koji se u osnovi stidi svoga ivota moda uz to krije (ima u sebi) nekoliko malih poroka a sa druge strane ne moe da izbegne da se sve vie razmazuje i postaje sujetno razdraljiv zahvaljujui knjigama, na koja nema nikakva prava, ili drutvom koje je duhovnije nego koje on moe da stvori: takav skroz-naskroz zatrovani ov e k jer duh postaje otrov; obrazovanje postaje otrov, posedovanje postaje otrov, usamljenost postaje otrov kod tako neuspelog oveka konano dospeva u esto stanje osvete, elje za o s v e t o m . . . Ta zar vi mislite, da mu je potrebno, da mu je bezuslovno potrebno, da bi kod samog sebe stvorio privid nadmonosti nad duhovnijim ljudima, da oko sebe stvara uivanje u i z v r e n o j osv e t i , barem za (svoju matu)? Uvek je to m o r a l i t e t , u to se moemo kladiti, uvek su te velike reci o moralu, to je uvek to doboarenje o pravinosti, mudrosti, svetosti, vrlini, uvek taj stoicizam gesta (kako dobro stoicizam prikriva ono to neko n e m a ! . . . ) , uvek ogrta mudrog utanja, ljubaznosti, blagosti, i kako se nazivaju svi ogrtai idealista, pod kojima se kreu ti neizleivi prezirai samih sebe, a i oni neizleivo sujetni. Nemojte me pogreno shvatiti: iz takvih roenih nep r i j a t e l j a d u h a raa s e katkad onaj redak deo ovenosti, koju ljudi cene pod imenom svetaca i mudraca; iz takvih ljudi dolaze one nemani morala, koje diu buku, prave istoriju meu njih spada sveti Augustin. Strah od duha, osveivanje duhu ah, koliko su ve esto ti paganski poroci postajali temeljima vrlina! Da ka vrlini! I, da se upitamo meu sobom, nije li ak ona pretenzija filosofa na m u d r o s t , to je tu i ta-

mo na zemlji dolazila do izraaja, bila najlua i najneskromnija od svih pretenzija nije li ona uvek do sada, u Indiji kao i u Grkoj bila p r e s v e g a n e k o s k r o v i t e ? Moda katkad u laki gledita vaspitanja, koje posveuje toliko mnogo lai, kao neno obaziranje na nastajue, rastue, na uenike, koji se esto verom u linost (kroz jednu zabludu) moraju braniti od samih sebe . . . Ali u eim sluajevima skrovite filosofa, iza koga se on spaava od umiranja, starosti, prehlade i okorelosti, kao oseanja o bliskom kraju, ,kao mudrosti onog instinkta, koji imaju ivotinje pred smru oni idu po strani, postaju tihi, biraju usamljenost, zavlae se u peine, postaju m u d r i . . . Kako? Zar je mudrost skrovite filosofa od duha? 360. Dve v r s t e u z r o k a koji se b r k a j u . To mi se ini kao jedan od mojih najhitnijih koraka i napredovanja: nauio sam da razlikujem uzrok delanja od tako i tako-delanja, delanja-u-tom- pravcu, delanja upravljenog na-ovaj cilj. Prva vrsta uzroka je koliina nagomilane snage, to eka na to da se bilo kako, bilo za ta iskoristi. Druga vrsta je naprotiv odmerena sa tom snagom sasvim neto beznaajno, najee neki sitan sluaj, shodno kome se ona koliina od sada na jedan i odreen nain oslobaa: palidrvce u odnosu na tonu baruta. U te sitne sluajeve i ibice ubrajam sve takozvane svrhe, isto tako jo vie takozvanije ivotne pozive; oni su relativno shodno eljama (izboru), proizvoljni, skoro irelevantni u odnosu na ogromnu koliinu snage koja, kao to je reeno lei tome da se iskoristi. Mi na to obino drugaije gledamo: navikli smo da ba u cilju (svrbi, pozivu itd.) vidimo p o k r e t n u snagu, shodno jednoj prastaroj zabludi ali ona je jo u p r a v 1 j u18 Vesela nauka

272

273

j u a snaga, pri tom smo zamenili krmanoa i paru. I ak ne samo uvek krmanoa, upravljajuu s n a g u . . . Nisu li cilj, svrha veoma esto samo ulepavajua isprika, neka naknadna samozaslepljenost sujete, koja nee da uje re da brod s l e di struju, u koju je sluajno dospeo? Da li to tamo hoe j e r tamo mora ? Da svakako ima neki pravac ali nikako krmanoa? Potrebno je jo kritike pojma svrha. 361. G l u m e v i p r o b l e m i . Glumev problem me je najdue uznemiravao; nisam bio siguran u to (katkad jo sada nisam siguran) da li se nee prvo polazei odavde od opasnog pojma umetn i k p o j m a kome se do sada pristupalo neoprostivom dobroudnou postati ravan njemu. Da li neiskrenost sa istom saveu; uivanje u pretvaranju izbijajui kao mo, pomerajui u stranu takozvani karakter, preplavljujui, katkad gasei; unutranja tenja za nekom ulogom i maskom, da se ue u neki p r i v i d ; pretek svakovrsnih sposobnosti prilagoavanja, koje se vie ne znaju zadovoljiti u slubi najblie koristi: da li sve to moda nije s a m o glumac po s e b i ? . . . Takav instinkt se verovatno najlake oblikovao u porodicama prostog naroda, koje su se kroz ivot morale probijati pod promenljivim pritiscima i prinudama, to su trebalo da ih uine elastinim da se pruaju prema svom guberu, da uvek budu spremne na nove okolnosti, da uvek imaju drugaije da se prikazuju i postavljaju, postepeno ih osposobljava da se povijaju prema s v a k o m vetru, i time skoro postavi ogrtaem, kao majstori one pripojene i utelovljene vetine venog igranja skrivalice, to kod ivotinja nazivamo mimikrija: dok na kraju ova itava iz pokolenja u pokolenje nagomilana mo, ne postane gospodarea, nerazumna

i neukrotiva, kao instinkt ui da komanduje drugim instinktima i proizvodi glumca, umetnika (najpre lakrdijaa, prialice lai, budalu, pelivana i klovna, takoe klasinog slugu, ila Blasa): jer u takvim tipovima imamo predistoriju umetnika i dosta esto genija. I u boljim drutvenim prilikama pod istim pritiskom izrasta slina vrsta ljudi: samo tada se najee glumaki instinkt drugim instinktom ba jo zauzdava, na primer kod diplomata j a uostalom verujem da je dobrom diplomati u svako vreme jo doputeno da da i jednog dobrog pozorinog glumca, pod pretpostavkom da mu je to upravo doputeno. Ali to se tie J e v r e j a, onog naroda vetine prilagoavanja par exellence, mogli bismo u njima, premaovom toku misli, otprve takorei videti neku svetsko-istorijsku ustanovu za uzgajanje glumaca, neko stvarno mesto za donoenje glumakog ploda; i u stvari u mnogome je vreme da pitamo; koji dobar glumac danas n i j e Jevrejin? Takoe Jcvrejin kao roeni literata, kao stvarni vladar evropske tampe vri tu svoju mo na osnovu svoje glumake sposobnosti: jer literata je sutinski glum a c on naime igra strunjaka, specijalistu. Konano e n e ; pomislimo na elu istoriju en a z a r one ne moraju prvo i najvie biti glumice? Cujmo lekare, koji su hipnotisali enske; na kraju ljudi ih vole doputaju da ih one hipnotiu! ta uvek pri tom proizlazi? Da se one predaju, ak i kad se daju . . . ena je toliko artistika . . .

362.
Nae verovanje E v r o p e . Zahvaljujemo francuskoj revoluciji, koja ist) na bratstvo naroda (cvetnu) razmenu srdaca),
18*

u pomuivanje Napoleonu (a uope ne je smerala (augewesen prema narodu i uopte to sada mogu nekoliko

274

275

ratnikih vekova da slede jedan za drugim, koji nemaju premca u istoriji, ukratko to smo uli u k l a s i n u e p o h u r a t a , struno i ujedno narodskog rata u najveoj meri (sredstava, obdarenosti, discipline), na koji e se budui milenijumi sa zaviu i strahopotovanjem osvrtati kao na neku stvar savrenstva jer nacionalni pokret, iz koga izrasta ta slava rata, samo je anti-ok protiv Napoleona i ne bi bez Napoleona postojala. Njemu e dakle jednom smeti pripasti da je m u u Evropi ponovo postao gospodar nad trgovcem i filistrom; moda ak nad enom, koja je kroz hrianstvo i sanjalaki duh osamnaestog veka, bila jo vie razmaena modernim idejama. Napoleon, koji je u modernim idejama i upravo u civilizaciji video neto kao linu neprijateljicu; tim neprijateljstvom potvrdio se kao jedan od najveih nastavljaa renesanse: on je ponovo izneo itav komad antikog bia, moda presudni, komad granita. I ko zna da li taj komad antikog bia takoe konano nee zagospodariti nad nacionalnim pokretom i da li mora u p o t v r d n o m smislu postati naslednik i nastavlja Napoleona: jer je to htela Jedna Evropa, kako znamo, i to kao g o s p o d a r i c a zemlje. 363. Kako svaki pol ima svoju predras u d u o l j u b a v i . Pored svakog priznanja koje sam voljan da odam monogamnoj predrasudi, ipak nikad neu dopustiti da se kod mukarca i ene govori o i s t i m pravima u ljubavi: ta ne postoje. To ini iz razloga to mukarac i ena pod ljubavlju podrazumevaju svako neto drugo i meu uslove ljubavi oba pola spada i to da jedan pol kod drugog pola ne pretpostavlja isto oseanje, isti pojam ljubavi. Ono to ena podrazumeva pod ljubavlju dovoljno je jasno: potpuno 276

predavanje ne samo predanost duom i telom, bez svakog obrta, svake rezerve, naprotiv sa stidom i uasavanjem pred pomilju na neku zapetljanu (to se teko da formulisati) za uslove vezanu prednost. U tom odsustvovanju uslova je ba njegova ljubav neko v e r o v a n j e : ena nema drugo. Mukarac, ako voli neku enu, eli od sebe upravo istu ljubav, shodno tome je za svoju linost najudaljeniji od pretpostavljanja enske ljubavi; ali pod pretpostavkom da bi ak moglo biti ljudi, kojima sa svoje strane elja za potpunom predanou nije strana, enja za potpunom predanou (Hingebung), pa onda to upravo nisu mukarci. ovek koji voli kao ena, postaje time rob; ali ena koja voli kao ena postaje time s a v r e n i j a ena . . . Strast ene u njenom bezuslovnom odricanju od vlastitih prava, ima upravo za pretpostavku da na drugoj strani n e postoji isti patos, ista elja za odricanjem. Jer ako se oboje iz meusobne ljubavi odriu sami sebe, onda bi iz toga ispalo pa, ja ne znam ta, moda neki prazan prozor? ena hoe da bude uzeta, prihvaena kao posed, eli da se izgubi u pojmu poseda, da bude posedovana; shodno tome eli Jednoga koji u z i m a , koji se sam ne daje i ne predaje koji obratno upravo ba bogatiji treba da postane po sebi, kroz porast u snazi, srei, verovanju, kao kakvome mu ena samu sebe daje. ena se predaje, mukarac dobija ja mislim da nikad neemo prevladati ovu prirodnu suprotnost, kroz bilo kakve drutvene ugovore, takoe ne kroz najbolju volju za pravinou: ma koliko da bi moglo biti poeljno da se stalno ne predoava to muno, uasno, zagonetno i amoralno u tom antagonizmu. Jer ljubav je, zamiljena kao itava, velika i puna, priroda i kao priroda veno neto amoralno. V e r n o s t je prema tome ukljuena u tu ljubav ene, ona sledi iz te definicije kod mukarca ona lako moe nastati kao pratea pojava njegove ljubavi, recimo iz zahvalnosti ili kao indiosinkrazija ukusa ili ta-

277

kozvana srodnost po izboru, ali nikada ne spada u b i t njegove ljubavi i to tako malo da bismo skoro sa izvesnim pravom smeli govoriti o nekoj prirodnoj suprotnosti izmeu ljubavi i vernosti kod mukarca: koja je ljubav upravo neka elja za imanjem a ne odricanje i predavanje; ali elja za imanjem ne zavrava se meutim svaki put sa i m a n j e m . . . 2e za posedovanjem mukarca je stvarno finija i sumnjiavija, jer to se imanje retko i kasno sebi priznaje, to ini da njegova ljubav dalje traje; utoliko je ak mogue da jo posle predavanja (Hingebung) raste on lako ne priznaje da ena za njega nita vie ne bi imala da daje. 364. U s a m l j e n i k g o v o r i . Vetina optenja sa ljudima zasniva se sutinski na spretnosti (koja pretpostavlja dugo uvebavanje) da se primi neki obed, u iju kuhinju se nema nikakvog poverenja. Pretpostavljajui da sa vujom gladi seda za sto sve ide lako (najgore drutvo ini da sebe o s e a ..., kako Mefistofel kae); ali mi je nemamo, tu vuju glad, kada nam je ona potrebna! Ah, kako je teko varati blinje! Prvi princip: kao kod neke nesree, pokazati se hrabar (Mut einsetzen), jesti bez okolienja, pri tom se uditi samom sebi, utati o svojoj odvratnosti (zwischen die Zahne nehmen), potisnuti (hinunter stossen) svoje gaenje. Drugi princip: svog blinjeg popravljati na primer pohvalom, tako da on poinje da se sam preznojava od svoje sree; ili uhvatiti jedan kraj, njegovih dobrih ili zanimljivih osobina i. vui ga dok se ne izvue itava vrlina i dok se blinji ne moe turiti u njene nabore. Trei princip: autohipnoza. Svoj objekt saobraanja fiksirati kao neko stakleno dugme dok se ne prestane da se pri tom osea ugoda i neugoda, i neprimetno zaspati, postati ukoen, zauzeti stav mirno (Haltung bekom-

men): narodni lek iz braka i prijateljstva, obilno isproban u braku i prijateljstvu, cenjen kao neophodan, ali jo ne formulisan. Njegov popularan naziv jeste strpljenje. 365. Usamljenik jo j e d n o m govori. I mi se ophodimo sa ljudima, i mi skromno oblaimo odelo, u kojem nas ( k a o ono) poznaju, potuju, trae i odlazimo sa njim u drutvo, to jest meu preobuene, koji ne ele da to znae; i mi to inimo kao sve mudre maske i svaku radoznalost, koja se ne odnosi na nae odelo, na utiv nain, izbacujemo na ulicu. Ali postoje jo drugi naini majstorije da se meu ljudima ophodimo sa ljudima: na primer avet to je veoma preporuljivo kada eli da ih se brzo oslobodi i da ih uplai. Proba: ovek nas se masa i ne moe da nas uhvati. To uasava. Ili: dolazimo kroz zatvorena vrata. Ili: kada su ugaene sve sveriljke. Ili: poto smo ve umrli. Poslednje je majstorija p o s t h u m n o g oveka par exellence (Ta ta vi mislite? upitao je nestrpljivo jednom jedan takav, da li emo imati volje da izdrimo tu tui--, hladnou i grobni mir oko nas, tu itavu podzemnu skrivenu nemu usamljenost, koja se kod nas naziva ivotom a isto sa takvim pravom mogla bi da se naziva smru, kad ne bismo znali ta iz nas li i v a i da emo tek posle smrti doi do s v o g ivota i postati ivi, ah! veoma ivi! mi posthumni ljudi! ) 366. P o v o d o m j e d n e n a u n e knjige. Mi spadamo meu one koji tek meu knjigama, na podstrek knjiga dolazimo do misli mi smo navikli da razmiljamo u otvorenom prostoru, ho279

278

dajui, skaui, penjui se, pleui, najradije na usamljena brda ili uz samo more, tamo gde ak putevi postaju skloni razmiljanju. Naa prva vrednosna pitanja s obzirom na knjigu, oveka i muziku glase: da li on moe da hoda? tavie, da li moe da plee? . . . Mi retko itamo, ali zato ne itamo gore ah, kako mi brzo pogaamo kako je neko doao do svojih misli, da li sedei, pred mastionicom, stisnutog stomaka, glave nagnute nad hartijom: ah, kako mi brzo i sa njegovom knjigom bivamo potpuno iscrpljeni! Odaje se stegnuta utroba, u to se moemo kladiti, isto tako kao to se odaje sobni vazduh, tavanica sobe, skuenost sob e . To sam oseao kada sam upravo zaklopio jednu estitu naunu knjigu, zahvalan, veoma zahvalan, ali i sa olakanjem... U knjizi naunika ima uvek neeg to pritiska, pritisnutog: bilo gde se ispoljava specijalista, njegova revnost, njegova ozbiljnost, njegova lutanja, njegovo precenjivanje ugla, u kome sedi i prede, njegova grba svaki specijalista ima svoju grbu. Knjiga naunika odraava uvek neku izvitoperenu duu: svaki zanat izvitoperuje. Pogledajmo opet svoje prijatelje, sa kojima smo bili mladi, poto su ovladali svojom naukom: ah, ikako se uvek zbivalo ono obrnuto! Ah, kako ih ona sama sada zauvek zaposeda i opseda! Urasli u svoj ugao, zguvani do neprepoznavanja, neslobodni, izbaeni iz svoje ravnotee, omraveli i okasti posvuda, samo na jednom mestu savreno okrugli ovek se uzbudi i uti kada ih tako ponovo nalazi. Svaki zanat, ak pod pretpostavkom da postoji neko mesto gde se moe dobro i lako zaraditi ima nad sobom olovnu tavanicu, koja duu stalno i stalno pritiskuje, sve dok ona udno i krivo ne postaje pritisnuta. U tome nita ne moemo promeniti. Ne verujemo takoe da je mogue bilo kakvim vetinama vaspitanja zaobii to izoblienje. Svaka vrsta m a j s t o r s t v a plaa se skupo na zemlji, gde se moda sve preskupo plaa; ovek je strunjak po svaku cenu, ak da bu-

de rtva svoje struke. Ali vi ste hteli da drugaije to imatejeftinije, pre svega komotnije zar ne, moja gospodo savremenici? Pa dobro! Ali tu ete odmah dobiti i neto drugo, naime umesto zanatlije i majstora literatu, spretnog, svestranog literatu, kome naravno nedostaje grba oduzevi one koje pred vama pravi, kao trgovaki pomonik duha (Ladendiener) i nosa obrazovanja literatu, koji je u stvari Nita, ali skoro sve reprezentuje, izigrava i zastupa strunjaka, koji i u svoj skromnosti uzima na duu da b u d e na tom mestu plaen, ocenjen i slavljen. Ne, moji ueni prijatelji! Ja vas blagosiljam takoe i zbog vae grbe! I zato to kao i ja prezirem te literate i muktae obrazovanja! I to duhom ne znate da trgujete! I to imate puno miljenja koja se ne mogu izraziti u novanoj vrednosti! I to ne zastupate ono nita, to vi n i s t e ! to je vaa jedina volja da budete majstori svoga zanata, u strahopotovanju pred svakim majstorstvom i valjanou i sa najbezobzirnijim odbacivanjem svega prividnog, polovinog, nakienog, virtuoznog, demagokog i glumakog in litteris et artibus* svega toga to se s obzirom na bezuslovnu c e s t i t o s t discipline i kolovanosti ne moe pred vama legitimisati! (ak ni genije ne pomae prevladavanju od takvog nedostatka, ma koliko i znao da ga previdi; to shvatamo kada smo samo jednom iz blizine pogledali nae najobdarenije slikare i muziare kao koji svi, skoro bez izuzetka, kroz lukavu dovitljivost manira, pomoima u nudi, ak principima, vetaki i naknadno znaju da usvoje p r i v i d one estitosti, one solidnosti kolovanosti i kulture, naravno da time sami sebe ne varaju, da time trajno ne uutkuju vlastitu neistu savest. Jer, zar vi to ne znate? Svi veliki moderni umetni-, ci pate on neiste savesti...).
Lat. u knjievnosti i naukama (vetinama). prev.

Prim.

280

281

367. K a k o n a j p r e t r e b a r a z l i k o v a t i umet n i k a d e l a . Sve o emu se misli, peva, slika, komponuje, ak gradi i oblikuje spada ili u monoloku umetnost ili u umetnost pred svedocima. U poslednje treba ubrajati i onu prividnu umetnost monologa, koja u sebe ukljuuje veru u boga, itavu liriku molitve; jer za pobonog oveka nema jo usamljenosti to smo tek mi, bezbonici, izumeli. Ja ne znam za dublju razliku itave optike nekog umetnika od ove: bilo da od oiju svedoka gleda na svoje umetniko delo (prema sebi) u nastajanju ili je pak zaboravila taj svet: kao to je to sutina svake monoloke u m e t n o s t i ona' se zasniva na z a b o r a v Ij a nj u, ona je muzika zaboravljanja. 368. G o v o r i c i n i k . Moje primedbe protiv Vagnerove muzike su fizioloke primedbe; zato ih jo prvo zastirati u estetske formule? injenica je kod mene da vie lako ne diem, ve tek kada ta muzika poinje da deluje na mene, da se uskoro moje n o g e na nju naljute i revoltiraju imaju potrebu za taktom, plesom, marom, one trae od muzike pre svega ushienje, to se nalazi u d o b r o m hodu, koraanju, skakanju i plesan j u . Ali da li ne protestuju i moj stomak, moje srce, moj krvotok, moja utroba? Da li ne postajem pri tom neprimetno promukao? I tako se pitam: ta u stvari h o e itavo moje telo uopte od muzike? Verujem: da o l a k a n j e ; kao sve animalne funkcije treba da se ubrzaju kroz lake, smele, razuzdane, samouverene ritmove; kao da bi trebalo da se pozlati bronzani i olovni ivot kroz zlatne, dobre i nene harmonije. Moja seta eli da se odmara u skrovitima i ponorima sav r e n s t v a : za to mi je potrebna muzika. ta

me se tie drama? ta me se tiu grevi njenih moralnih ekstaza u kojima uiva narod! ta me se tie itav hokus-pokus gestova glumca! . . . Pogodiete, ja sam u biti antiteatralno raspoloen ali Vagner bese obrnuto u biti pozorini ovek i glumac, najoduevljeniji mimoman koji je ikada postojao, takoe i kao muziar! . . . I, usput da kaem: ako je Vagnerova teorija bila da je drama svrha, a muzika uvek samo njeno sredstvo njegova p r a k s a naprotiv bese, od poetka do kraja, da je atituda (stav) svrha, a da su drama i muzika uvek samo n j e n a sredstva. Muzika kao sredstvo razjanjavanja, pojaavanja, pounutranjivanja dramskog gesta i jaku ulnu osetljivost glumca; i Vagnerova drama samo je jedna prilika za mnoge dramske atitude! On je, pored drugih instinkata, imao komandujue instinkte velikog glumca, u svemu i svaemu: i, kao to smo rekli, takoe kao muziar. To sam jednom, sa izvesnim naporom, objasnio jednom valjanom vagnerijancu; i imao sam razloga da jo dodam: Budite ipak malo estitiji prema samom sebi: ta mi nismo u pozoritu! U pozoritu je ovek samo kao masa estit; kao pojedinac lae, obmanjuje samog sebe. ovek kada ide u pozorite ostavlja samog sebe kod kue, odrie se prava na vlastit jezik i izbor, svog ukusa; ak svoje hrabrosti, koju izmeu etiri vlastita zida imamo i ispoljavamo prema bogu i oveku. Niko u pozorite ne donosi najfinija ula svoje umetnosti, ak ni umetnik koji radi za pozorite: tamo je ovek narod, publika, opor, ena, farisej, stoka koja odobrava, demokrata, blinji, saovek, tamo jo najlinija savest podlee nivelirajuoj ari najveeg broja,* tamo glupost deluje kao pohotljivost i zaraza; tamo vlada sused, tamo ovek p o s t a j e sused ... (Zaboravio sam da ispriam ta mi je moj prosveeni * Aluzija na utilitaristiku teoriju engleskog filosofa eremi Bentema. Prim. prev.

282

283

vagnerijanac na fizioloke primedbe odvratio: Vi u stvari jo niste dovoljno zdravi za nau muziku?) 369. N a e j e d n o p o r e d d r u g o g . Da li ne moramo sebi priznati, mi umetnici, da postoji neka neprijatna razliitost u nama, da na ukus sa jedne strane i naa stvaralaka snaga sa druge strane na udan nain stoje za sebe, ostaju da stoje za sebe i za sebe imaju neki porast hou da kaem potpuno razliite stupnjeve i tempove starosti, mladosti, zrelosti, mekoe, trulei? Tako da bi na primer neki muziar itavog svog ivota mogao da stvara dela koja pr o t i v r e e onome to njegovo razmaeno slualako uvo i slualako srce ceni, to mu prija i emu daje prvenstvo: on ak ne bi trebalo ni da zna za tu protivrenost! pvek moe, kao to to pokazuje neko muno-redovno iskustvo, svojim ukusom lako da preraste ukus svoje snage, ak da poslednji time ne bude paralisan i spreavan u stvaranju; ali moe se dogoditi i neto obrnuto i to je ba upravo ono na to bih umetnicima hteo skrenuti panju. Neko ko stalno stvara, neka majka od oveka, u visokom smislu, te reci, koji vie nita ne zna i ne uje sem o trudnoama i krevecima svoga duha, koji uopte nema vremena da o sebi i o svom delu razmilja, da uporeuje, koji takoe vie nije voljan da jo uvebava svoj ukus i jednostavno ga zaboravlja, naime, puta da stoji, lei ili pada moda e takav konano proizvesti dela, kojim a s v o j i m s u d o m o d a v n o v i e n i j e dor a s t a o , tako da o njima i sebi govori gluposti govori i misli. To mi kod plodnih umetnika izgleda skoro normalni odnos niko ne poznaje dete gore od njegovih roditelja, i ak stoji, da uzmemo jedan ogroman primer, s obzirom na itav 284

grki knjievni umetniki svet: da on nikada nije znao ta je inio . . . 370. t a je r a m a u t i k a ? Da li se moda neko sea, barem neko od mojih prijatelja da sam upoetku navalio na taj moderan svet sa po nekim tekim zabludama i precenjivanjima i u svakom sluaju kao o n a j k o s e n a d a . Shvatio sam k o zna radi kakvih linih iskustava? Filosofski pesimizam devetnaestog Veka, kao da je on simptom vie snage misli, drskije hrabrosti, pobednikijeg o b i lj a ivota, nego to su ovi bili svojstveni osamnaestom veku, dobu Hjuma, Kanta, Kondijaka i senzualista: tako da mi se tragino saznanje inilo stvarnim l u k s u z o m nae kulture, kao njen najdragoceniji, najotmeniji i najopasniji nain rasipnitva, ali ipak, ne na osnovu njenog prebogatstva, kao njen d o z v o l j e n i luksuz. Isto tako (insgleichen) sam sebi tumaio (deutete zurecht) nemaku muziku kao izraz dionisijevske moi nemake due: verovao sam da u njoj ujem zemljotres, kojim se konano neka od davnina nagomilana prasnaga probija bez obzira naprotiv, da li pri tom sve, to inae nazivamo kulturom, poinje da podrhtava. Vidi se, ja sam tada pogreno mislio o onome to kako u filosofskom pesimizmu, tako i nemakoj muzici, ini njihov stvarni karakter o njihovoj r o m a n t i c i . ta je romantika? Svaka umetnost i svaka filosofija smeju se smatrati lekovitim i pomonim sredstvima u slubi ivota to raste i to se bori: one uvek pretpostavljaju patnju i patnike. Ali ima dve vrste patnika: prvo one koji pate od p r e o b i lj a i v o t a , koji ele dionizijsku umetnost, a isto tako tragian pogled na i uvid u ivot a zatim onih koji pate od o s i r o m a e nj a i v o t a , koji trae mir, tiinu, glatko more, trae oslobaanje

285

od sebe kroz umetnost i saznanje, ili pak opijenost, gr, omamljenost i ludilo. Dvostrukoj potrebi poslednjeg odgovara itava romantika u umetnosti i u saznanju, njoj su odgovarali (i odgovaraju) isto tako openhauer kao i Rihard Vagner, da pomenemo one najuvenije i najizrazitije romantiare, koje sam ja tada p o g r e n o s h v a t i o uostalom ne na njihovu tetu, to mi se sa punim pravom mora priznati. Onaj najbogatiji obiljem ivota, dionisijski bog i ovek, moe sebi dopustiti ne samo prizor onog uasnog i sumnjivog, nego ak i najuasniji in i svaki luksuz razaranja, rastvaranja i poricanja; kod njega izgledaju ono zlo, besmisleno i runo isto tako dozvoljeni, u pratnji nekog preteka zainjuih i oploavajuih sila, koji je jo u stanju da iz svake pustinje stvori bujnu plodnu zemlju. Obrnuto, onome koji najvie pati, ko je najsiromaniji u ivotu, bili bi najpotrebniji blagost, miroljubivost i dobrota, u miljenju i u delanju, po mogustvu neki bog, koji bi u stvari sasvim bio za bolesne, neki spasitelj; isto tako i logika, pojmovna razumljivost postojanja (ivota) jer logika umiruje, uliva poverenje ukratko neka topla skuenost to brani od straha i ukljuivanje u optimistike horizonte. Tako sam postepeno nauio da shvatam Epikura, suprotnost nekog dionizijskog pesimiste, isto tako hrianina, koji je u stvari samo neka vrsta Epikurejca i, ko onaj, u biti r o m a n t i a r i moj pogled se sve vie otrio za onaj najtei i najzamreniji oblik zak lj u i v a nj a o d p o s 1 e d i c e n a u z r o k, u kome se najee prave greke zakljuivanja od dela na uzronika, od ina na poinitelja, od ideala na Onog kome je on p o t r e b a n to iza nje komanduje. S obzirom na estetske vrednosti sluim se sada ovim gnevnim razlikovanjem; u svakom pojedinanom sluaju pitam: Da li su ovde glad ili obilje postali stvaralaki? Otprve moglo bi se initi da je preporuljivije jedno drugo razlikovanje ono je u mnogome oitije naime da 286

li je obraanje panje na to, da li je uzrok stvaranja elja za okotavanjem, (starrmachen) ovekoveenjem, za b i e m , ili je to pak elja za razaranjem, za promenom, za novim, za budunost, za b i v a nj e m. Ali obe vrste elja, ako ih dublje pogledamo, ispoljavaju se jo kao dvosmislene, i to protumaljive ba prema onoj shemi stavijenoj na elo, i kako mi se ini, shemi kojoj se sa pravom daje prednost. elja (enja) za r a z a r a nj e m, promenom i bivanjem (postajanjem) moe biti izraz prepune, budunou bremenite snage (moj terminus je za to, kao to znate, re dionisijski), ali to moe biti i mrnja neuspelog, oskudevajueg i onoga ko je loe proao, koji razara, koji m o r a razarati, jer ga postojee, pa ak svako postojanje, svako samo bie buni i razdrauje da bismo taj afekt razumeli, pogledajmo nae anarhiste iz blizine. Volji (enji) za o v e k o v e e nj e m potrebna je isto tako dvostruka interpretacija. Ona prvo moe dolaziti iz zahvalnosti i ljubavi: umetnost tog porekla bie uvek umetnost neke apoteoze, moda ditirambska sa Rubensom, blaeno-podrugljiva sa Hafisom, svetla i prijazna sa Geteom, i nad svim stvarima irei neki homerovski sjaj svetlosti i slave. Ali ona moe biti i tiranska volja nekog koji teko pati, ko se bori, koga mue, koji bi ono najlinije, najpojedinanije, najue, stvarnu idiosinkraziju svoje patnje hteo da igoe jo kao obavezan zakon i prinudu i koji se svim stvarima takorei sveti, time to im natiskuje, utiskuje i udara kao plameni ig s v oj u sliku, sliku s v o j e torture. Poslednje je r om a n t i k i p e s i m i z a m u svom najizrazitijem obliku, bilo kao openhauerova filosofija volje ili Vagnerova muzika: romantiki pesimizam, poslednje v e l i k o zbivanje u sudbini nae kulture. (Da bi m o g l o b i t i jo sasvim drugaijeg pesimizma, nekog klasinog to oseanje i vizija pripadaju meni, kao neodvojivi od mene kao moj pro-

287

prium i ipsissimum:* samo to se moje ui opiru reci klasian, ona je postala i previe otrcana, suvie okrugla i neprepoznatljiva. Ja taj pesimizam nazivam pesimizmom budunosti jer on dolazi! vidim ga kako dolazi! d i o n i s i j s k i m pesimizmom.) 371. Mi n e r a z u m l j i v i . Da li smo se ikada alili na to to smo bili neshvaeni, omalovaavani, zamenjivani, klevetani, ispitivani i to nas nisu hteli da uju? Upravo to je naa sudbina ah, koliko jo dugo! recimo, da budemo skromni, do 1901. to je i naa odlika i mi ne bismo dovoljno potovali sebe ako bismo drugaije eleli. Nas zamenjuju to ini da mi sami rastemo, mi se stalno menjamo, mi odbacujemo stare kore, mi jo uvek u svako prolee svlaimo kou, mi postajemo sve mlai, vie budui, vii, jai, mi sputamo svoje korenje sve monije u dubinu u ono zlo d o k ujedno sa sve vie ljubavi, sve ire grlimo nebo i sve ednije sa svim naim granama i liem u sebe upijamo njegovu svetlost. Mi rastemo kao drvee to je teko shvatiti kao itav i v o t ! n e na jednom mestu nego svuda, ne u jednom pravcu, nego isto tako gore, izvan kao i unutra i dole naa snaga stvara ujedno stablo, granje i korenje, mi vie uopte nemamo slobode da uinimo neto pojedinano, da b u d e m o jo neto pojedinano . . . Kao to smo rekli, takva je naa sudbina: mi rastemo u v i s i n u ; i pod pretpostavkom da bi to bio ak na usud jer mi stanujemo sve blie munjama! pa dobro, mi to zato nita manje ne cenimo, ono ostaje To to mi ne delimo, ne elimo da saoptavamo, usud visine, n a usud... * Lat. Svojina i ono najlinije. Prim. prev.

372. Z a t o n i s m o i d e a l i s t i . Nekada s u s e filosofi plaili ula: da li smo mi moda suvie zaboravili taj strah? Mi smo danas svi senzualisti, mi sadanji i budui u filosofiji, ne teorijski, ve u praksi, u p r a k t i c i . . . Oni su naprotiv mislili da e kroz ula iz svog sveta, hladnog carstva ideja, biti odmamljeni na neko opasno junije ostrvo: gde e se ak, kao to su se plaili, njihove filosofske vrline istopiti kao sneg pod suncem. Vosak u ui bee tada skoro uslov filosofiranja; pravi filosof vie nije sluao ivot, ukoliko je ivot muzika, on je p o r i c a o muziku ivota staro je filosofsko praznoverje da je svaka muzika muzika sirena. Ali mi bismo danas bili skloni da upravo obrnuto sudimo (to bi po sebi upravo moglo biti toliko pogreno): naime da su i d e j e gore zavodnice, od ula, sa svim svojim hladnim aneminim izgledom i ak ne prvo uprkos tome izgledu one su uvek ivele od krvi filosofa, one su uvek iscrpljivale njegova ula, ak, ako hoete da nam verujete, i njegovo srce. Ti stari filosofi behu bez srca: filosofiranje bese uvek neka vrsta vampirizma. Zar ne oseate kod takvih likova, kao jo Spinoze, neto duboko enigmatsko i neprijatno? Zar ne vidite pozorinu igru to se ovde odvija, stalno p o s t o j a n j e b l e i m uvek idealnije izlagano liavanje ula? Zar u pozadini ne nasluujete nekog dugo skrivenog krvopiju, koji zapoinje ulima i na kraju zadrava ili ostavlja kosti i klopotanje? ja mislim na kategorije, formule, r e i (jer, oprostite mi, ta je p r e o s t a l o od Spinoze, amor intellectualis dei*, jeste neko klopotanje, nita vie! ta je amor, ta je deus**, ako im nedo-

* Lat. intelektualna ljubav prema bogu. Prim.

prev. ** Lat. bog. Prim. prev.
19 Vesela nauka

288

289

staje svaka kap krvi? . . . In summa*: sav filosofski idealizam bee do sada neto kao bolest, gde on nije, kao u Platonovom sluaju, bio opreznost jednog prebogatog i opasnog zdravlja strah od n a d m o n i h ula, mudrost, mudrost sokratiara. Da li moda mi moderni nismo dovoljno zdravi da o s e a m o p o t r e b u za Platonovim idealizmom? A mi se ne plaimo ula, j e r . . . 373. N a u k a k a o p r e d r a s u d a . I z zakona hijerarhije sledi da naunici, ukoliko pripadaju duhovnom srednjem staleu, uopte ne smeju da opaaju stvarne v e l i k e probleme i znake pitanja: uz to njihova hrabrost, a isto tako njihov pogled ne dopiru dotle pre svega njihova potreba, koja ih ini istraivaima, njihovo unutranje izuzimanje i elja da bi moglo biti t a k o i t a k o , njihovo strahovanje i nadanje ve se suvie brzo umiruju, zadovoljavaju. to na primer ini da pedantan Englez Herbert Spenser na svoj nain sanjari, i to se kae povlaiti neku crtu nade, neku horizontalnu liniju poeljnosti, ono konano izmirenje egoizma sa altruizmom, o kome on naklapa, to nekom od nas izaziva skoro gaenje: oveanstvo sa takvim spenserovskim perspektivama kao poslednjim perspektivama, inilo bi nam se da zasluuje prezir i unitenje! Ali d a ve Neto on mora oseati kao najveu nadu, to drugi smatraju i smeju da smatraju samo odvratnom mogunou, jeste znak pitanja, koji Spenser nije mogao pretpostaviti . . . Isto tako stoji sa onim verovanjem, kojim se sada zadovoljavaju toliki mnogi materijalistiki istraivai prirode, verovanjem u neki svet istine, koji navodno treba da ima svoj ekvivalent i meru u ljudskom miljenju i u ljudskim
* Lat. u celini. Prim. prev.

vrednosnim pojmovima, u svet istine, kome bismo sada konano vaei mogli da priemo pomou naeg okastog malog ljudskog uma kako? Da li elimo sebi doista tako dopustiti da se postojanje (ivot) degradira do vebanja knjige sa gotovim raunima i neizlaenju iz sobe matematiara? Ne treba pre svega da se elimo liiti svog m n o g o z n a n o g karaktera; to zahteva dobar ukus, moja gospodo, ukus strahopotovanja pred svim to prevazilazi va horizont! Da li je u pravu samo jedna interpretacija sveta, u kojoj ste v i pravi ljudi, po kojoj se nauno u v a e m smislu (mislite li u stvari m e h a n i k i ? ) moe istraivati i dalje raditi, takva koja doputa samo brojanje, raunanje, odmeravanje, gledanje i pipanje i nita drugo; to je nezgrapnost i naivnost, pod pretpostavkom da to nije neka duevna bolest, neki idiotizam. Zar ne bi obratno bilo ba verovatno da se upravo ono najpovrnije i najspoljanije od postojanja (ivota) ono njegovo najoiglednije, njegova koa i ulno predoivanje, najpre moe shvatiti? Moda ak jedino moe shvatiti? Nauna interpretacija sveta, kako je vi shvatate, mogla bi shodno tome biti jedna od n a j g l u p l j i h , to jest smisaono najsiromanijih od svih moguih interpretacija; jer to kaemo uima i savesti (ins Ohr und Gewissen gesagt) nae gospode mehanicista, koji se danas rado kreu meu filosofima: oni potpuno pogreno misle da je mehanika uenje o prvim i poslednjim zakonima, na kojima, kao na nekom temelju, mora biti izgraeno itavo postojanje. Ali esencijalno mehaniki svet bio bi e s e n c i j a l no b e s m i s l e n svet! Pod pretpostavkom da procenjujemo v r e d n o s t neke muzike po tome koliko se od nje moe brojati, izraunavati, stavljati u formule kako bi apsurdno bilo takvo nauno vrednovanje muzike! ta bismo od nje pojmili, razumeli, shvatili? Nita, ba nita od toga ta je sutinski u njoj muzika! . . . 291

290

19*

374. N a a n o v a b e s k o n a n o s t . Dokle dopire perspektivni karakter postojanja, ili da li ak uopte ima bilo koji drugi karakter, da li postojanje bez tumaenja, bez smisla upravo postaje besmislenost, ili, sa druge strane, nije li svo postojanje esencijalno i neko tumaee (interpretativno, hermeneutiko) postojanje to ne moemo, kako je pravo, dokazati ni najvrednijom i muno-najsvesnijom analizom i samoispitivanjem intelekta, jer ljudski intelekt kod ove analize ne moe izrei da samog sebe vidi pod perspektivnim formama i samo u njima. Mi ne moemo da vidimo iza naeg ugla: beznadena je radoznalost eleti znati ono to bi jo u drugih vrsta intelekata i perspektiva m o g l o biti; na primer da li bilo koja bia mogu vreme oseati unazad ili naizmenino unapred i unazad (ime bi bili dati nov pravac ivota i neki drugi pojam uzroka i posledice). Ali ja mislim da smo danas barem daleko od smene neskrommosti da donosimo dekrete iz svog ugla, da se polazei samo iz ovog ugla s m e j u imati perspektive. Svet nam je naprotiv jo jednom postao beskrajan, utoliko to ne moemo da odbacimo mogunost da on u k l j u u j e u s e b e b e s k r a j n e i n t e r p r e t a c i j e . Jo jednom nas obuzima veliko uasavanje ali ko bi hteo uivati u tome da t u ogromnost od nepoznatog sveta odmah ponovo proglaava za boanstvo na stari nain? I moda o n o nepoznato nadalje oboava kao n e p o z n a t o g ? Ah, mnogo je b e z b o n i h mogunosti interpretacija to se tie tog nepoznatog, premnogo avolstva, gluposti i ludosti interpretacije naa vlastita ljudska, ak suvie ljudska, koju poznajemo...

375. Zato izgledamo e p i k u r e j c i . Mi smo oprezni, mi moderni ljudi, prema poslednjim ubeenjima; nae nepoverenje vreba ba oaravanja i nadmudrivanja savesti, to se nalaze u svakom snanom verovanju, svakom bezuslovnom Da i Ne. Kako se to objanjava? Moda da u tome dobrim delom smemo videti opreznost deteta koje se opeklo, razoaranog idealiste, ali drugim i boljim delom i likujui radoznalost nekadanjeg nosaa koji stoji na uglu i eka posao, koji je kroz svoj ugao doveden do oajanja, i od sada se u suprotnosti prema uglu provodi i sanjari u onom beskonanom, u onom slobodnom pO sebi. Time se izgrauje skoro neka sklonost prema epikurejskom saznanju, koje eli da lako proe preko upitnog karaktera stvari; isto tako (insgleichen) neka odvratnost prema velikim recima i gestovima morala, neki ukus to odbacuje sve nezgrapne, nespretne suprotnosti i sa ponosom je svestan svog uvebavanja u ograniavanju. Jer T o ini na ponos; to vladanje sobom jahaa u svojim najdivljijim jahanjima, naime kao i uvek imamo lude vatrene ivotinje pod nama, i ako oklevamo, onda u najmanju ruku bar postoji opasnost koja ini da oklevamo . . . 376. N a a s p o r a v r e m e n a . Tako oseaju svi umetnici i ljudi dela majinsku vrstu oveka, kod svakog odseka svog ivota j e r neko delo svaki put odseca o n i uvek veruju da su ve na samom cilju, uvek bi strpljivo prihvatili smrt, sa oseanjem: za to smo zreli. To nije izraz umora moda naprotiv jedan izraz neke izvesne jesenje osunanosti i blagosti, koja svaki put samo delo, sazrelost nekog dela, ostavlja kod njegovog auto293

292

ra. Tu se usporuje tempo ivota i postaje bremenit i preliva medom do drugih fermata*, do verovanja u t e druge fermate . . . 377. Mi b e z z a v d a j n i . Meu dananjim Evropljanima ima dosta takvih, koji imaju prava da se u jednom istaknutom i potovanom smislu nazivaju bezzaviajnima, njima ba izriito preporuujem svoju tajnu mudrost i gaya scienza-u!** Jer njihova sudbina je teka, njihova budunost je neizvesna, i majstorstvo je pronai za njih neku utehu ali ta to pomae. Kako bismo se mi, deca bu-' dunosti, m o g l i u ovoj dananjici oseati kao kod kue! Mi smo neskloni svim idealima, u kojima bi se neko ak u ovom krhkom prelaznom vremenu jo mogao oseati kao kod svoje kue (zaviajno); ali to se tie njihovih realiteta, ne verujemo u to da su oni t r a j n i . Led koji jo danas dri, veoma se istanjio: duva juni vetar, mi sami, mi bezzaviajni smo Neto to razbija led i pretanke realitete . . . Mi konzerviemo ono nita, mi takoe ne elimo da se vratimo u prolost, mi uopte nismo liberalni, mi ne radimo za napredak, nama nije potrebno da svoje ui prvo zaepljujemo protiv sirena-buduonosti trita to to one pevaju, ista prava, slobodno drutvo, nikakvih vie gospodara ni slugu, to nas ne mami! Mi prosto-naprosto ne smatramo poeljnim da se na zemlji zasnuje takvo carstvo pravinosti i sloge (jer bi to pod svim okolnostima bilo carstvo najvee prosenosti i budalatine), mi se radujemo svima, koji kao i mi vole opasnost, rat i pustolo* Muziki znak za zadravanje jednog tona, odnosno akorda ili produavanje neke pauze. Prim. prev. ** Provansalski veselu nauku. 294

vinu, koji se ne daju zadovoljiti, uhvatiti, pomiriti i kastrirati, mi. sami sebe ubrajamo meu osvajae, mi razmiljamo o nunosti novog poretka, takoe o nekom novom ropstvu, jer u svako jaanje i podizanje tipa ovek spada takoe neki novi nain porobljavanja zar ne? Sa svim tim mi se moramo loe oseati kod kue u jednom veku koji voli da pretenduje na ast, da se naziva najovenijim, najblaim, najpravinijim vekom, koje je sunce do sada ogrejalo. Dovoljno je loe to ba kod ovih tako lepih rei imamo utoliko runije zadnje misli! to u njima vidimo samo izraz takoe maskaradu velikog slabljenja, umora, starosti i opadajue snage! ta nam u tome moe bili stalo, kakvim sjajem neki bolesnik kiti svoju slabost! Neka je kao svoju v r l i n u iznosi na paz a r ipak ne podlee nikakvoj sumnji da slabost ini tako blagim, pravinim, tako neofanzivnim i lako ovenim oveka! Religije saaljenja, na koje ele da nas nagovore ah, mi dovoljflo dobro poznajemo te histerine patuljke i enice, kojima je ba danas ta religija potrebna kao veo i nakit! Mi nismo humanitarci; mi se nikad ne bismo usudili da sebi dozvolimo da govorimo o svojoj ljubavi prema oveanstvuza to neko kao to smo mi nije dovoljno glumac! Ili nije dovoljno sen-simonista, nije dovoljno Francuz. Moramo ve biti obuzeti nekom galskom prekomernou erotike nadraljivosti i zaljubljenikog nestrpljenja da bismo se na poten nain sa svojom strau pribliili ak ovenosti. .. ovenosti! Da li je ikada postojala neka runija starica meu svim staricama? ( to bi recimo morala biti istina: jedno pitanje za filosofe). Ne mi ne volimo ovenost; ali sa druge strane mi takoe nismo dovoljno dugo nemaki, kao to je re nemaki danas uobiajena, da bismo zastupali nacionalizam i rasnu mrnju, da bismo se mogli radovati nacionalnom svrabu srca i trovanju krvi, zbog ega se sada u Evropi narod protiv naroda, kao karantini295

ma razgraniava i odseca od sveta. Za to smo suvie iskreni, suvie zlobni, suvie razmaeni, takoe suvie dobro poueni, putovali, mi kudikamo smatramo boljim da ivimo na brdima, po strani, nesavremeno, u prolim ili buduim vekovima, samo da bismo time sebi pritedili tihi gnev, na koji bismo znali da smo osueni kao svedoci jedne politike koja nemaki duh ini pustim, inei ga sujetnim i pored toga je s i t n a politika: zar joj nije potrebno da se njena tvorevina odmah opet raspadne da se usauje izmeu dve smrtne mrnje? Zar ne mora hteti ovekoveenjem malih drava E v r o p e ? . . . Mi bezaviajni smo po rasi i poreklu jo suvie mnogostruki i izmeani, kao moderni ljudi, i shodno tome malo smo u iskuenju da uestvujemo u onom lanom rasnom divljenju samima sebi i u razvitku, koji se danas u Nemakoj iznosi na pazar kao obeleje nemakog raspoloenja (oseanja) i koji se kod naroda smisla za istoriju ini dvostruko lanim i nepristojnim. Mi smo, jednom reju i to treba da bude naa asna re! d o b r i E v r o p l j a n i , naslednici Evrope, bogati, pretrpani, ali i prebogato obavezni naslednici milenijuma evropskog duha; kao takvi takoe izrasli iz hrianstva i njemu neskloni i ba to smo iz njega potekli, jer nai preci behu hriani bezuslovne estitosti hrianstva, koji su svojoj veri dobrovoljno prinosili na rtvu imanje i krv, stale i otadbinu. Mi isto to inimo. Za to jo? Da li za nae neverovanje? Za sva'ku vrstu neverovanja? Ne, to vi bolje znate, moji prijatelji! Skriveno Da je u vama jae od svih Ne i Moda, od kojih vi sa svojim vremenom bolujete; i ako morate na more, vi iseljenici, na to vas nagoni tak o e neka v e r a ! . . . 378. I p o s t a j e m o o p e t s v e t1 i. Mi dareljivi i bogati duhom, koji stojimo kao otvoreni 296

bunari na ulici i ne moemo Nikome braniti da iz nas crpi; mi se naalost ne znamo braniti tamo gde bismo to hteli, mi kroz Nita ne moemo spre-iti da nas m u t e , ine mranim to je vreme, u kome mi ivimo, njegovo najsavremenije (zeil%&stes), da njegove prljave ptice svoju pogan, derai svoju ropotartiju i iscrpljeni putnici koji se pored nas odmaraju i bacaju u nas svoju malu i veliku bedu. Ali mi emo tako uiniti kao to smo uvek inili: primiemo ono to se u nas baca u nau dubinu jer mi smo duboki, mi ne zaboravljamo i p o s t a e m o p o n o v o s v e t l i . . .

U p a d a n j e u g o v o r l u d e . Onaj k o je tu knjigu napisao nije mizantrop: mrnja na ljude danas se plaa preskupo. Da bismo mrzeli, kao to su nekad oveka mrzeli, timonski*, u celini bez odbitka, iz punog srca, iz itave ljubavi prema mrnji za to bismo se morali odrei preziranja: i koliko fine radosti, koliko strpljenja, koliko same dobrote dugujemo ba naem preziranju! Uz to time smo boji izabranici: najfinije preziranje na ukus i naa povlastica, moda naa vetina i naa vrlina, mi najmoderniji meu modernima! . . . Mrnja nasuprot tome izjednaava, suprotstavlja, u mrnji ima asti, konano: u mrnji je s t r a h , dobar deo straha. Ali mi neustraivi, mi duhovniji ljudi ovog veka, dovoljno dobro poznajemo nau prednost da bismo ba kao duhovniji s obzirom na ovo vreme iveli bez straha. Nama e teko odrubiti glavu, nas e teko uhapsiti i prognati; nae knjige nee ak ni zabraniti ni spaliti. Vek voli duh, on voli nas i mi smo mu potrebni, ak kada mu moramo staviti do zna* Aluzija na naslovnog junaka ekspirovog pozorinog komada Timon Atinjanin. Prim. prev.

297

nja da smo umetnici u preziranju; da nam svako ophoenje sa ljudima izaziva laku grozu; da sa itavom svojom blagou, strpljenjem, ovekoljubivou i utivou, ne moemo nagovoriti svoj njuh da se udalji od svoje predrasude, koju imaju protiv blizine nekog oveka; da volimo prirodu, to se manje ljudsko u njoj odigrava, i umetnost, k a d a je o n a bekstvo umetnika pred ovekom ili ruganje umetnika oveku ili ruganje umetnika samom s e b i . . . 380. P u t n i k g o v o r i . Da bismo na evropski moralitet jednom mogli videti iz daljine, da bismo ga merili sa drugim, ranijim ili buduim moralitetima, za to moramo tako initi kao to to ini putnik koji eli da zna koliko su visoke kule nekog grada: za to on n a p u t a grad, misli o moralnim predrasudama, ukoliko ne bi trebalo da budu predrasude o predrasudama, pretpostavljaju neki stav i z v a n morala, neko s one strane dobra i zla, za koje se moramo penjati, verati i leteti i, u datom sluaju, u svakom sluaju, neko s one strane n a e g dobra i zla, neka sloboda od itave Evrope, poslednje shvaeno kao suma komandujuih vrednosnih sudova, koji su nam preli u krv i meso. Da upravo e l i m o tamo van i tamo gore, moda je mala ludost, neko udno nerazumno ti m o r a j e r i mi koji saznajemo imamo svoje idiosinkrazije neslobodne volje: pitanje je da li stvarno tamo gore m o e ni o. To moe zavisiti od mnogostrukih uslova, to je u stvari pitanje o tome, koliko smo laki ili teki, problem nae specifine teine. Moramo biti v e o m a l a k i da bismo svoju volju za saznanjem isterali do takve daljine i takorei preko njenog vremena, da bismo sebi mogli stvoriti takve oi za pregled nad milenijumima i jo uz to 298

isto nebo' u tim oima! Moramo biti osloboeni mnogog to upravo pritiskuje nas dananje Evropljane, to nas koi, zadrava dole, ini tekim. Coveku takvog sa one strane, koji hoe da uoi ak najvia merila vrednosti svoga vremena pre svega je potrebno da to vreme u samom sebi prevazie to je proba njegove snage i shodno tome ne samo njegovo vreme, ve i svoju dotadanju odvratnost i protivrenost p r o t i v tog vremena, svoju patnju od tog vremena, svoju vremensku neprimerenost, svoju r o m a n t i k u . . . 381. Prilog pitanju o razumljivosti. Mi ne elimo da budemo samo shvaeni kada piemo, nego takoe isto tako sigurno i ne-shvaeni. To uopte jo nije primedba protiv neke knjige, ako bilo Ko nae da je nerazumljiva: moda je upravo na to smerao i njen pisac on nije h t e o da ga bilo Ko shvati. Svaki otmeniji duh i ukus bira sebi, kada hoe da se saoptava i svoje sluaoce; birajui ih ujedno prema Drugima povlai svoje granice. Svi finiji zakoni nekog stila imaju tu svoje poreklo: oni ujedno dre na odstojanju, stvaraju distancu, zabranjuju ulaz i, kao to smo rekli, razumevanje dok otvaraju ui Onima koji su nam tim uima srodni. I da meu nama kaem i u svom sluaju neu se dati spreiti ni svojim neznanjem, ni ivahnou svog temperamenta, da vam budem razumljiv, moji prijatelji: ne kroz ivahnost, ma koliko me ona i nagoni da brzo priem nekoj stvari, da joj uopte priem. Jer ja drim da su duboki problemi isto kao neka hladna kupka brzo unutra, brzo napolje. Da se tome ne dolazi u dubinu, ne dolazi dovoljno duboko d o l e , praznoverje je onoga koji se plai vode, neprijatelja hladne vode; oni govore nemajui iskustva. Ah! Ta velika hladnoa ini 299

brzim! I uzgred da upitani: da li doista neka stvar samo time ostaje ve neshvaena i nepoznata, da se samo u letu dodiruje, pogleda, samo na nju sevne pogledom? Da li moramo uopte prvo na njoj vrsti sedefi na njoj sedeti kao na nekom jajetu? Diu noctuque inoubando*, kako je o sebi samom rekao Njutn? U najmanju ruku postoje stvari nekog posebnog zazora i golicljivosti, do kojih se samo iznenadno dolazi koje moramo i z n e n a d i t i ili ostaviti... Konano moja kratkoa ima jo jednu vrednost: u okviru takvih pitanja, kakva me zaokupljaju, moram mnoge stvari rei ukratko, da se jo krae uju. Kao imoralista, ovek se naime mora uvati da kvari nevinost, ja mislim na magarce i na stare usedelice oba pola, koji od ivota imaju samo svoju nevinost; tavie, moji spisi treba da ih odueve, podignu, ohrabre za vrlinu. Ja ne bih Nita znao na zemlji to bi bilo veselije da se vidi od oduevljenih starih magaraca i usedelica, koje uzbuuju slatka oseanja vrline: i to sam video dakle ree Zaratustra. Toliko s obzirom na kratkou; gore stoji sa mojim neznanjem, koje ak ni pred samim sobom ne tajim. Ima asova kada ga se stidim; naravno isto tako asova kada se stidim tog stida. Moda svi mi filosofi danas loe stojimo sa znanjem: nauka raste, najueniji od nas su blizu toga da otkriju da premalo znaju. Ali bi jo uvek bilo gore kada bi drugaije stajalo kada bismo p r em n o g o znali; na zadatak jeste i ostaje da sebe same ne zamenjujemo. Mi s m o neto drugo od naunika; mada se ne moe zaobii da smo i mi, meu drugima, ueni. Mi imamo druge potrebe, drugi rast, drugo varenje: nama je potrebno vie, nama je potrebno i manje. Nema formule za to koliko je nekom duhu potrebno za njegovu ishranu; ali ako je njegov ukus ka nezavisnosti, ka brzom dolaenju i odlaenju, ka putovanju, moda na pusto* Lat. danju i nou sedei na jajima. Priiu. prev.

lovinu, emu su dorasli samo najbri, onda radije ivi slobodan sa oskudnom hranom nego neslobodan i pojeden. Dobar plesa eli da uzima kao svoju hranu ne mast, nego najveu elastinost i snagu i ja ne bih znao ta bi duh nekog filosofa eleo vie od dobrog plesaa. Ples je naime nje-ov ideal, takoe njegova (umetnost), konano i njegova jedina pobonost, njegovo bogosluenje...

382.
V e l i k o z d r a v l j e . Mi Novi, Bezimeni, Teko razumljivi, mi Ranoroeni jedne jo nedokazane budunosti, nama je za novu svrhu potrebno i novo sredstvo, naime novo zdravlje, neko jae, obdarenije praktinim razumom (spretnije i lukavije), ilavije, smelije i veselije od svih dosadanjih zdravlja. ija dua udi za tim da oivi itav obim dosadanjih vrednosti i poeljnosti i da je oplovio sve obale tog idealnog Srednjeg mora, ko iz pustolovina vlastitog iskustva eli znati kako se osea neki osvaja i otkriva ideala, isto tako kako se osea neki umetnik, neki svetac, neki zakonodavac, neki mudrac, neki naunik, neki poboan ovek, neki prorok, neko ko je po strani boga starog stila: tome je za to pre svega potrebno v e l i k o z d r a v l j e takvo koje ne samo da imamo, nego ga jo stalno s'tiemo i moramo sticati, zato to ga i stalno naputamo, moramo naputati! . . . A sada, poto smo dugo tako bili na putu, mi argonauti ideala, moda hrabriji nego to je to mudro, i do sada esto bivali oteeni i doivljavali brodolome, ali, kao to smo rekli, zdraviji nego to bi nam se to htelo dozvoliti, opasno zdravi stalno zdravi ini nam se, kao da mi, kao nagradu za to, imamo pred sobom jo neotkrivenu zemlju, ije granice jo niko nije sagledao, neko s one strane svih dosadanjih zemalja i uglova ideala, neki svet tako prebogat onim 301

300

lepim, stranim, sumnjivim, uasnim i boanskim, da su naa radoznalost i isto tako e za posedovainjem doli izvan sebe ah, da se otsada vie Niim ne moemo zasititi! Kako bismo mogli, posle takvih pogleda za daljinu i sa takvom pohlepnou u savesti i znanju, da se damo zadovoljavati jo s a d a n j i m ovekom? Dosta loe: ali je neizbeno da mi na svoje najdostojnije ciljeve i nade gledamo samo jo nekom loe odranom ozbiljnou i moda ak vie ne gledamo. Neki drugi ideal tri ispred nas, neiki udesan, zavodniki, ideal, pun opasnosti, za koji Nikoga ne bismo hteli ubediti, jer nikome toliko lako to p r a v o na to ne priznajemo: ideal nekog duha, koji se naivan, to jest nevoljno, i iz punoe i moi to se preliva, igra svaim to se do sada smatralo svetim, nedodirljivim i boanskim; to bi za toga ono najvie, u emu narod pravino ima svoje merilo vrednosti, ve toliko mnogo znailo kao opasnost, opadanje, poniavanje ili, bar, kao odmaranje, slepilo, privremeno samozaboravljanjer ideal nekog ljudskpg-natoveanskog zdravlja i sklonosti, to e dosta esto izgledati neljudski, na primer kada se postavi pred itave dosadanje zemaljske ozbiljnosti, pored svake sveanosti u gestu, reci, zvuku, moralu i zadatku kao njihova najtelesnija nedragovoljna parodija i tim, uprkos svemu tome moda tek poinje v e l i k a o z b i l j n o s t , tek se postavlja stvarni znak pitanja, sudbina due se okree, kazaljka se vraa, p o i n j e tragedija . . . 383. E p i l o g . Ali time to na kraju polako, polako slikam ovaj mraan znak pitanja, i ba sam jo voljan da svojim itaocima dozovem u seanje vrline pravog itanja a h , kakve zaboravljene i nepoznate vrline doivljavam da oko mene ujem najzlobnije, najivahnije i najavolastije smejanje:

duhovi moje knjige napadaju me, vuku me za ui i pozivaju me na red. Mi vie ne moemo izdral i dovikuju mi dalje, dalje sa tom kao gavran crnom muzikom! Zar nije oko nas svetio prepodne? I zelena dolina i ledina, kraljevstvo plesa? Da li je bilo boljeg asa da se bude veseo? Ko nam ne peva neku pesmu, neku prepodnevnu pesmu, tako sunano, tako lako, tako okrilaeno da ne plai cvrke da naprotiv poziva cvrke da sa nama pevaju, da sa nama pleu? I radije jo neke obine seljake gajde od takve tajanstvene laute, takvih glasova vatrene abe, glasova iz groba i zviduka svizaca (alpskih puhova), kojima su nas oni u svojoj divljini do sada obdarivali, moj gospodine usamljenie i muzikantu budunosti! Ne! Ne takvih tonova! Nego pustite nas da zapevamo prijatnije i radosnije! Da li vam se t a k o dopada, moji nestrpljivi prijatelji? Pa dobro! Ko od vas ne bi bio ba voljan? Moje gajde ve ekaju a i moje grlo ono moe zvuati malo hrapavo, zadovoljite se time! Za to smo u planini. Ali to to vi sluate bar je novo; i ako vi to ne razumete, ako nerazumete p e v a a, ta ima u tome. To ti je pevaevo prokletstvo. Utoliko jasnije mogli biste uti njegovu muziku i melodiju, utoliko ete bolje plesati i na zvuk njegove zvidaljke. Da li to hoete?...

302

DODATAK PESME PRINCA SLOBODNOG KO PTICA NA GRANI

20 Vesela nauka

Geteu Neprolazno ono Poredba je samo! Sumnjivi bog Pesnikovo je steeno lukavstvo . . . Toak ivota to se vrti, Dotie cilj za ciljem: Nudom to naziva onaj ko' mrzi, Budala to naziva igrom . . . Vladajua igra sveta Mea privid i bie Veno-budalasto u n a s to u p l i e ! . . .

Pesnikov

poziv

Nedavno da se osveim, kada Seah pod tamnim drveem, uh kako tiho ini tik-tak. Ljupko, k'o po taktu i meri. Razvukoh lice, poeh da besnim, Ali konano popustih, Dok ak, kao neki pesnik, Sam tik-tak ja izustih.

Kako mi tako u slaganju stihova Slog za slogom hopsa skoi, Moradoh se iznenada smejati, smejati Nekih etvrt asa dugo. Zar si pesnik? Zar si pesnik? Da li s tvojom glavom neto nije u redu? Da, moj gospodine, Vi ste pesnik Slee ramenima ptica detli. Kago ekam tu u bunu? Kome vrebam razbojnike? Je li to izreka? Slika? Zaas Sedi moja rima na njemu. Sta se samo provlai i skae, odmah Pesnik sebi podesi za stih. Da, moj gospodine, Vi ste pesnik Slee ramenima ptica detli. Da 1' su_rime, miljah, k'o strele? Kako se to koprca, drhti, skae, Kada strela prodre U meke delove gutera! Ah, od tog umirete, jadni dripci, Ili se klatite kao pijani! Da, moj gospodine, Vi ste pesnik Slee ramenima ptica detli. Krive izreke, veoma brze Pijane reci, kako se guraju! Dok svi vi, red za redom,, Visite na lancu tik-tak. Da li ima grozne bagre, Koja te raduje? Zar su pesnici loi? Da, moj gospodine, Vi ste pesnik Slee ramenima ptica detli. Ruga li se ptico? Hoe da se ali? Da li s mojom glavom ve loe stoji? Zar bi mi gore stajalo sa srcem? Strahuj, strahuj od moga gneva!

Ali pesnik plete rime ak u gnevu jo jednostavno. Da, moj gospodine, Vi ste pesnik Slee ramenima ptica detli.

Na Jugu Tako bih visio na krivoj grani I ljuljao svoj umor. Neka ptica pozva me tu u goste, Odmaram se u ptijem gnezdu, Ali gde sam? Ah, daleko, daleko! Belo more lei uspavano, I na njemu purpurno jedro, Stena, smokve, kula i luka, Idila unaokolo, blejanje ovaca, Primi me nevinosti Juga! Samo korak po korak to nije ivot, Stalno noga pred nogu ini nemakim i tekim. Naloih vetru da me digne, Nauih se da lebdim s pticama Na Jug preleteh preko mora. Ume! Naporni poslu! To e nas prebrzo dovesti cilju! U letu nauih da podraavam Ve oseam hrabrost, krv i sokove Za novi ivot, novu i g r u . . . Usamljen misliti smatram mudrim, Ali sam pevati bilo bi glupo! Tako ujte pesmu u vau hvalu I mirno sedite u krugu Oko mene, vi loe ptiice! 309

Da li tako mlade, lane, neumorne Da li sve inite da volim I svaku lepu dokolicu? Na Severu priznajem s ustezanjem, Voljah jednu enu, uasno staru: Istina zvala se ta starica.

I takve muke srca Samom sebi radi prata. Dok mi je jo zgodno telo Isplati se biti poboan: Kao staru klimavu enu Nek me oeni avo!

Pobona

Bera

Tajanstvena

un

Dok mi je jo zgodno telo, Isplati se biti poboan, Znamo, Bog voli enice, Pre svega zgodne. On e jadnom mladom monahu Svakako rado oprostiti, Da on, k'o mnogi mladi monah, Rado bude sa mnom. Nikakvog sedog svetog oca! Ne, jo mladog i esto rumenog, Cesto uprkos groznom maoru, Punom ljubomore i nude. Ja ne volim starce, On ne voli stare: Kako je udesno i mudro Udesio to Bog! Crkva zna da ivi, Ona ispituje srce i lice. Stalno e mi pratati Ta ko mi ne bi oprostio! apue se ustacima, Pravi se kniks i izlazi, I novim malim grehom Brie se stari. Hvaljen budi Boe na zemlji, Koji voli zgodne devojke,

Sino, dok je sve spavalo, Tek to je vetar nesigurnim Uzdasima prohujao ulicama, Ne dade mi mira ni jastuk, Ni mak, ni ono to inae donosi Duboki san istu savest. Konano izbih sebi san Iz glave i krenuh k obali. Bee meseina i blago vreme, zatekoh oveka i un na toploj obali, Oboje umorne, pastira i ovcu: Sanjivo se udalji un od kopna. Jedan as, moda i dva, Ili to bee godina? tad Iznenada utonue mi ula u misli U neko veno svejedno, I bezgranini ponor Otvori se tada sve proe! Svanu: na crnim dubinama Stoji un i miruje, miruje . . . ta se zbilo? Da li se vikalo, tako su vikali Uskoro stotina? ta to bee? Krv? Nita se nije zbilo! Spavasmo, spavasmo S v i ah, tako dobro! Tako dobro! 311

Ljubavna izjava (ali pri kojoj je pesnik pao u jamu) 0 udo! Da li jo leti? Penje se, a da 1' mu krila miruju? ta ga ipak die i nosi? ta su mu sad cilj, hod i uzde? Kao zvezde i venost 2ivi sad u visinama to bee od ivota, Saaljiv ak prema zavisti: I visoko je leteo taj koji ga vide kako samo lebdi! O ptico albatrose! U vis me vue veni nagon. Miljah na te; tad mi pbtekoe Suza za suzom d a , ja te volim!

Otkud joj svilena suknja? Ah, da 1' si moja gorda? Da 1' prebiva jo neki jarac Kraj ove ume? Kako bezobzirnim i otrovnim ini Zaljubljeniko ekanje! Tako u sparnoj noi raste Otrovna gljiva u vrtu. Ljubav me razdire Kao sedam zala, Nita ne mogu lako da jedem. iveli, vi lukovi! Mesec ve zae u more, Sve su zvezde umorne, Polako poinje da svanjuje Rado bih umro.

P e s m a jednog teokritskog kozara

Tu leah bolesnih creva, deru me stenice, A vani jo svetlost i buka! ujem ih kako pleu . . . Ona tog asa htede Da mi se dounja. ekam kao pas Nema znaka. Krst, kad je to obeala? Kako je mogla da lae? Ili tri za svakim, Kao moje koze?

Ovim

nesigurnim

duama

Na te nesigurne due Posebno sam ljut. Sve njihove asti su muke, Sva njihova pohvala lina je zlovolja i stid. To to se na n j i h o v o m uetu Ne vuem kroz vreme, Za to me pozdravljaju njihovih Pogleda otrovno-slatka beznadena zavist. Neka me smelo proklinju I prave mi dugaki nos! To bespomono traenje oiju Neka kod mene veno luta. 313

312

Luda

oajanju

Ah! ta pisah po stolu i zidu Srcem i rukom lude. Da 1' je to trebalo da mi krasi sto i zid? ... Ali v i kaete: Lude ruke mau, I sto i zid valja istiti Dok nestane i poslednji trag! U redu! Poinjem raditi Nauih se da upravljam spuvom i metlom, Kao kritiar, kao vodonoa. Ali kad obavim posao, Voleo bih videti, vas premudre, Kako ste mudrou us . . . . sto d zid.

Sipaj sve makove, Sipaj, groznice! Otrov meni u mozak! Ve dugo mi ispituje ruke i elo. ta bi pitala? ta? Za kakvu nagradu? Ha! Prokletstvo kurvi I njenom ruganju! Ne! Vrati se! Vani je hladno, ujem kako dadi Zar je trebalo da te nenije saekam? Uzmi! Tu je zlato: kako blista ta stvar! Da li te nazivaju sreom? Tebe groznico, blagosiljaju? Vrata se naglo otvaraju! Kia mi sipi na krevet! Vetar gasi svetlost sama nesrea! Ko sad ne bi imao sto r i m a , Kladim se, kladim se, Propao bi!

Rimus remedium ili: kako se tee bolesni pesnici M o j a s r e a Iz tvojih ustiju, Ti slinava vetico vreme, Kaplje polako, as za asom. Uzalud to mi svo gaenje vie: Prokletstvo, prokletstvo drelu Venosti! Svet je bronzan: Vatreni bik on ne uje viku. Leteim bodeima urezuje mi se bol U kosti: Svet nema srca, I glupo bi bilo zato se na njega ljutiti! Opet videh golubove na Svetom Marku: Miran je trg, prepodne na njemu poiva. U blagoj sveini dokon aljem pesme Kao golubija jata u plavetnilo I mamim ih nazad Da obese jo jednu rimu o perje. moja sreo! Moja sreo! Tihi nebeski krove, plavo-svetli, od svile, Kako lebdi titei nad arenom zgradom, Koju ta kaem volim, plaim se je, zavidim joj... 315

Doista Da Ne, ni moja

rado bih ispio duu iz nje! li bih je ikad vratio? rei o tome, udesna ispao oiju! sreo! Moja sreo!

Sils M a r ia Tu ekah, ekah nita se ne javi U svet s one strane dobra i sveg zla, Opijala me ovde svetlost onde sen: Sve bee samo igra, voda, podne, vreme besciljno. Najednom, drugo moja, jedan posta dva I Zaratustrin pored mene proe lik.

Ponosna kulo, kakvim lavovskim porivom Uspinje se ovamo, pobedniki, bez muke! Nadzvuuje trg dubokim zvukom Da li bi francuski bio njegov akcent aigu? Ako bih ti se odmah vratio, Znao bih iz kakve svileno meke p r i n u d e . . . moja sreo! Moja sreo! Dalje, dalje s muzikom! Nek s prvo sputaju senke I rastu do mrko mlake noi! Za ton je prerano danju, jo se ne iskre Zlatni ukrasi u ruinom sjaju Jo dosta ima dana, Mnogo_ dana za pevanje, lak hod, usamljeno nagaanje moja sreo! Moja sreo!

Mistralu Pesma za ples Mistralu, ti lovce oblaka, Ubico sete, istau neba, Hujajui, kako te volim! Zar nismo nas dvojica istog okrilja, Prvi dar neke sudbine, Predodreeni zauvek? Tu na glatkim stenovitim stazama Idem pleui ususret, tebi Pleui, kao to zvidi i peva: Ti koji bez vesala i broda, K'o najslobodniji sin slobode, Skae preko divljih mora. Tek probuen, uh tvoj zov, Jurnuh k stenovitim policama, Ka utom zidu pokraj mora. Zdravo! Ti doe ve kao svetli Dijamantski reni brzaci, Pobedniki sa planina. 317

Ka

novim

morima

Tamo e l i m : i uzdam se U sebe stalno i u svoj zahvat. Puina se rairila, u plavetnilo Plovi moj enovski brod. Sve mi sija novo i novije, Podne spava na prostoru i u vremenuSamo t v o j e oko ogromno Gleda me, beskonanosti! 316

Na ravnim nebeskim gumnima Videh tvoje ate u trku, Videh kola to te nose, Videh ruku to ti se trza, Kad po konjskim leima Kao munja udara bi Videh kako skae iz kola Da se bre povije dole, Videh te skraenog kao strehi Kako se strmo rui u dubinu, Kao to zlatni zrak kroz rue Pada u praskozorje. Plei sad ha hiljadu lea, Leima valova, podmuklostima valova! iveo onaj ko n o v e igre stvara! Pleimo na hiljadu naina, Slobodnom nek se naziva n a a vetina, Veselom n a a nauka! Berimo od svakog cveta Jednu cvat za nau slavu I dva lista jo za venac! Igrajmo k'o trubaduri Izme' svetaca i kurvi, Izme' boga i sveta ples! Ko ne moe plesati s vetrovima, Ko se mora staviti u zavoje, Privezani, bogalj-starac, Ko tu lii na licemerne asne budale, vrle guske, Napolje iz naeg raja! Kovitlajmo prainu ulica Svim bolesnicima u noseve, Plaimo leglo bolesnika! Spaavajmo celu obalu

Od daha suvih grudiju, Od oiju bez hrabrosti! Gonimo te koji nebo mute, Krijumare svetova, prevarante neba, Rasvetlimo nebesko carstvo! Hujimo . . . ah, od svih slobodnih" Duhova najslobodniji dah sa tobom H u j i mi srea kao bura. I neka vazda seanje Zaveta na takvu sreu, Podigni tu sa mnom venac! Baci ga vie, dalje, dalje, Juriaj gore po nebeskim lestvama, Okai ga o zvezde!

318