VEROVATNO

CA I STATISTIKA
Septembar 2005.
Resenja zadataka
1. Neka je A dogadaj da je Aca pojeo tri palacinke.
Poredajmo palacinke u niz. Broj nacina na koje k dece moze da podeli n palacinki pri uslovima zadatka odgovara
broju mogucnosti razdvajanja n palacinki u nizu na k delova, odnosno umetanju k 1 granice u neke od n1
praznina izmedu palacinki, i iznosi
_
n1
k1
_
.
Otuda je ukupan broj mogucih ishoda
_
19
3
_
. Povoljni ishodi za dogadaj A su oni kada je Aca uzeo svoje 3
palacinke, a preostalih 17 treba podeliti na 3 dela, sto je moguce na
_
16
2
_
nacina.
Tada je P(A) =
(
16
2
)
(
19
3
)
=
40
323
2. Iz graka zavisnosti Y od X i simetricnosti normalne N(0, 1) raspodele dobija se da je za
1) y < C
F
Y
(y) = P{Y y} = P{X y} = P{X y} = F
X
(y)
2) C y < C
F
Y
(y) = P{Y y} = P{C < X y} +P{X C} = P{X y} P{X C} +P{X C}
= P{X y} P{X C} +P{X C} = P{X y} = F
X
(y)
3) y C
F
Y
(y) = P{Y y} = P{X y} = P{X y} = F
X
(y)
Kako je F
Y
(y) = F
X
(y) za svako y R , sledi da slucajna velicina Y ima takode normalnu N(0, 1) raspodelu.
S obzirom da je Z = X +Y =
_
2X, |X| < C
0, |X| C
, zakljucujemo da je P{Z = 0} > 0, pa slucajna velicina Z nije
apsolutno neprekidnog tipa, te ne moze imati normalnu raspodelu.
3. Neka je X
i
broj dobijen na i-toj kockici, a Y =
100

i=1
X
i
zbir dobijenih brojeva. Moze se lako izracunati da je
EX
i
=
7
2
, DX
i
=
35
12
, EY = 350 i DY =
875
3
. Tada je trazena verovatnoca:
a) P{300 <
100

i=1
X
i
< 400} = P{300 < Y < 400} = P{300 350 < Y EY < 400 350} =
= P{50 < Y EY < 50} = P{|Y EY | < 50} = 1P{|Y EY | 50} 1
E(Y EY )
2
50
2
= 1
DY
50
2
=
53
60
.
b) P{300 <
100

i=1
X
i
< 400} = P{
300350

875
3
<
100

i=1
X
i
E
100

i=1
X
i

D
100

i=1
X
i
<
400350

875
3
} P{2.93 < X

< 2.93} = 0.997.

4. Funkcija verodostojnosti je
L(x
1
, ..., x
n
; ) =
n

i=1
f(x
i
; ) =
_
n

i=1
x
i
_

2n
e

i=1
x
i
,
pa je
lnL(x
1
, ..., x
n
; ) =
n

i=1
lnx
i
+ 2nln
n

i=1
x
i
.
Resavanjem jednacine verodostojnosti,

lnL(x
1
, ..., x
n
; ) = 0, dobija se ocena maksimalne verodostojnosti
parametra

=
2n
n

i=1
X
i
.
Kako X
i
ima gama raspodelu, to ce zbog aditivnosti gama raspodele Y =
n

i=1
X
i
takode imati gama raspodelu
sa gustinom f(y) =
y
2n1
(2n)

2n
e
y
.
Tada je
E

= 2nE
1
Y
= 2n
+
_
0
1
y
y
2n1
(2n)

2n
e
y
dy =
2n
(2n)
(2n 1) =
2n
2n 1
,
pa

nije nepristrasna ocena parametra .
Koristeci

Cebisovljevu nejednakost dobijamo da za svako > 0
P{|

| } = P{|
2n
Y
| }
E(
2n
Y
)
2

2
=
4n
2
E
1
Y
2
4nE
1
Y
+
2

2
=
4n
2
2
(2n1)(2n2)
4n

2n1
+
2

2
=
[
4n
2
(2n1)(2n2)

4n
2n1
+ 1]
2

2

n+
0,
pa zakljucujemo da je ocena

postojana.
5. Kad X
i
ima normalnu N(m,
2
) raspodelu, tada
X
n
m

n ima normalnu N(0, 1), a

nS
n
2

2
ima
2
n1
raspodelu.
Zbog toga je:
P{0 < X
25
< 6 , 216.744 < S
25
2
< 280.044} = P{0 < X
25
< 6} P{216.744 < S
25
2
< 280.044} =
= P{
0 3

300

25 <
X
25
3

300

25 <
6 3

300

25} P{
25 216.744

300
<
25 S
25
2

300
<
25 280.044

300
}
= P{0.87 < X

< 0.87} P{18.062 <

2
24
< 23.337} = 0.6157 (0.8 0.5) = 0.18471.
6. Neka je l registrovani broj pojavljivanja pisma u 100 bacanja. Formiramo pomocnu tabelu
pismo glava
M
k
l 100 l
p
k
1
2
1
2
np
k
50 50
pa je test statistika
2
0
=
2

k=1
(M
k
np
k
)
2
np
k
=
(l50)
2
50
+
(100l50)
2
50
=
(l50)
2
25
.
Kriticna oblast je W = {
2
0

2
21;0.05
} = {
2
0

2
1;0.05
} = {
2
0
3.841}, pa hipotezu ne odbacujemo ako je
(l50)
2
25
< 3.841, odnosno 40.20077 < l < 59.79923. Dakle, najmanji broj pojavljivanja pisma pri kome nema
razloga za odbacivanje hipoteze je 41, a najveci 59.