SVETI JUSTIN (NOVI) ELIJSKI EVANELSKA BLAENSTVA

UVOD

***** "BLAENI SIROMANI DUHOM, JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO" "BLAENI KOJI PLAU, JER E SE UTEITI" "BLAENI KROTKI, JER E NASLEDITI ZEMLJU" "BLAENI GLADNI I EDNI PRAVDE, JER E SE NASITITI". "BLAENI MILOSTIVI, JER E BITI POMILOVANI" "BLAENI ISTI SRCEM, JER E BOGA VIDETI" "BLAENI MIROTVORCI, JER E SE SINOVI BOJI NAZVATI" "BLAENI PROGNANI PRAVDE RADI, JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO" BLAENI VI KAD VAS STANU GRDITI, I GONITI, I GOVORITI PROTIV VAS SVAKOJAKE RAVE REI LAUI, MENE RADI. RADUJTE SE I VESELITE SE, JER JE VELIKA NAGRADA VAA NA NEBESIMA, JER SU TAKO GONILI PROROKE PRE VAS. *****

ZAVRNO SLOVO

UVOD

ivot je bol, ivot je muka, ivot je gorina, - to osea svaki ovek, sve dok je iole ovek. Otkuda to? Otuda to ovek uvek doivljuje ivot, pomean sa grehom i smru. A greh i smrt i jesu jedina prava gorina, i muka, i bol u oveanskom svetu. Njihovo prisustvo i uee u ljudskom ivotu i ini da ljudi oseaju ivot kao prokletstvo. Od tog oseanja i saznanja ovek se ne moe spasti sve dok se ne spase od greha i smrti. A zar je to mogue? Da, mogue je, odgovara Boanski Spasitelj kroz svoje uenje o Blaenstvima. Ko ostvari ovo uenje, doivljuje ivot kao blaenstvo. Jer je cilj Spasiteljevog uenja o Blaenstvima, nauiti ljude da ivot osete i doive kao blaenstvo. ivot je prokletstvo sve dok se doivljuje grehom i smru, tj. dok se doivljuje kao avolska stvarnost, jer iza greha i smrti uvek stoji njihov tvorac i otac: avo. Ali, ivot postaje blaenstvo, im pone da se doivljuje kao boanski dar, boanska stvarnost, kao boanska radost. A to biva kada ovek ivi boanskim vrlinama, boanskim istinama, o kojima Spasitelj govori u Blaenstvima. Ostvarivane, one potiskuju iz oveka greh i smrt, i sve to je grehovno i smrtno, a zacaruju vrlinu i besmrtnost, i sve to je vrlinsko i besmrtno. Svaka od tih vrlina, od tih istina, posebno, i sve skupa, ine da ovek, u veoj ili manjoj meri, doivljuje ivot kao blaenstvo; no i svaki greh posebno, i svi skupa, ine da ovek, opet u veoj ili manjoj meri, doivljuje ivot kao muku, kao gorinu, kao prokletstvo. Ispunjujui ma koju zapovest iz Blaenstva, ovek doivljuje sebe kao boansku stvarnost, kao boansku radost. Tek tada ovek stvarno oseti i sazna da je blaenstvo - biti ovek. To blaenstvo poinje ovde na zemlji, da se nikad vie ne zavri. Jer blaenstvo, o kome Gospod govori u svojim Blaenstvima, nije neka daleka nebeska stvarnost, do koje e hrianin doi tek kad kroz kapiju smrti duom pree u onaj svet. Ne, ono poinje ovde, na zemlji, kao nebeska stvarnost, i produuje se zatim besmrtno i veno u samom Nebeskom carstvu, gde Trosunani Gospod caruje i vlada. Jer je On krajnji cilj svih boanskih vrlina i istina, On - u kome je svako blaenstvo, i samo blaenstvo nad blaenstvima: Sveblaenstvo (sr. 1 Tm. 6, 15). Sveti filosof, Grigorije Niski pie: Jakov je u jednom vienju video lestvice koje su se pruale od zemlje do neba, a na vrhu njihovom - Boga. On je time, moda, na zagonetan nain nauen onome emu nas ue Blaenstva, koja nas putem uzvienih misli neprestano uzdiu Bogu. Jer, drim, da je i patrijarhu Jakovu u vidu lestvica predstavljen dobrodeteljni ivot, ivot u vrlinama, da bi i sam doznao, i ostalima predao ovo: do Boga se moe uzdii ovek samo ako stalno gleda gore i neprekidno eli ono najuzvienije, pa stoga ne voli da se zaustavlja na onome to je ve postigao, nego smatra za svoj gubitak ako ne stremi onome to je jo vie. Tako i visina Blaenstava jednoga pred drugim priprema nas tome, da nas priblii samome Bogu, koji je istinski blaen i stoji na vrhu svakog blaenstva. Nema sumnje, kao to se mudrome pribliujemo mudrou, i istome istotom, tako se i Blaenome pribliujemo putem blaenstava, jer je blaenstvo ono to je u pravom smislu svojstveno Bogu. To je razlog to Jakov kae da na vrhu takve lestvice stajae Bog (1 Mojs. 22, 13). Otuda uee u blaenstvima nije drugo do optenje sa Boanstvom, kome nas Gospod Hristos uzdie onim to govori u Blaenstvima.[1] ta je to to sainjava sam pojam: blaenstvo? Blaenstvo, veli Sveti Grigorije Niski, obuhvata sve dobro koje ne oskudeva ni u emu to je saglasno sa dobrom eljom. Ali pojam o blaenstvu postae jasniji ako ga uporedimo sa onim to mu je suprotno. Oznaka je blaenstva - neprekidna

i potpuna radost koja dolazi od vrline. A suprotno blaenstvu je stanje bede. Stoga je beda kidanje sebe u gorkim i jadnim patnjama. Otuda je u istini sveblaeno samo Boanstvo: jer ma kako Ga mi zamiljali, blaenstvo je - isti ivot, neiskazano i neshvatljivo blago, neizraziva lepota, izvorna blagodat, premudrost i sila, istinita svetlost, izvor svake dobrote, vrhovna vlast; jedina mila, neizmenljiva, neprekidna radost; veno veselje, o kome ako neko i kae sve to moe, jo nije kazao nita kako treba. Poto je Bog stvorio oveka po liku svom (1 Mojs. 1, 27), onda se na drugom mestu moe nazvati blaenim ovek zbog udela u istinskom blaenstvu. Ljudska priroda, poto je oblije preuzvienog Blaenstva, i sama se odlikuje dobrom lepotom, kada na sebi pokazuje crte tog blaenstva. Ali poto je grehovna prljavtina obezobliila lepotu lika, to je doao Onaj koji nas umiva svojom ivom vodom to tee u ivot veni (Jn. 4, 14), da bi se u nama, kada odbacimo gadost greha, opet obnovio blaeni lik.[2]

NAPOMENE: 1. O blaenstvima, Slovo 5., Tvoreni Sv. Grigorim Nisskago, ast II, Moskva 1861, str. 418-419. 2. tamo, Slovo 1; str. 362-364.

"BLAENI SIROMANI DUHOM, JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO..." sadraj Svoju Besedu na Gori, u kojoj izlae vene, i stoga uvek nove, boanske istine, Spasitelj dri na gori. Pogledaj, veli Sveti Zlatoust, kako je Hristos bio daleko od slavoljublja i gordosti. On nije vodio za sobom narod, nego kada je trebalo da isceljuje, On je sam iao svuda, poseujui

gradove i sela. A kada se skupilo mnogo naroda, On sede na jednom mestu i to ne u gradu, ne ni na sred trga, nego na gori, - uei nas time da nita ne inimo iz slavoljublja, da se udaljujemo od vreve, naroito kada treba filosofirati i razmiljati o vanim pitanjima. Kada je seo, pristupili su Mu uenici. Vidi li kako oni napreduju u vrlini, i kako su brzo postali bolji? Narod je motrio na uda, a uenici su eleli da ve uju neto uzvieno i veliko. To je p pobudilo Hrista da pone propoved. On je ne samo isceljivao tela, nego je i due leio: as je inio jedno, as drugo. Tom brigom, kako o dui tako i o telu, On zatvara bestidna usta jeretika, pokazujui time da je On vinovnik svekolikog ivota. Tako je postupio i sada. Evanelist kae: Otvorivi usta svoja, uae ih. Zato je ovo dodano: otvorivi usta svoja? Da bismo doznali da je On uio ak i onda, kada je utao, ne samo kada je govorio; uio, as otvarajui usta, as propovedajui delima svojim.[1] Narod pristupa Isusu, veli Blaeni Teofilakt, da bi video udesa, a uenici - radi nauke. Posle udesnih isceljenja tela On lei i due, da bismo saznali da je On - Tvorac i dua i tela. Reeno je: ogpvorivi usta svoja. Da li je to izlino? Nije, jer je On uio i ne otvarajui usta. Na koji nain? Svojim ivotom i udesima. A sada ih je uio, otvorivi usta.[2] Reeno je, veli Blaeni Avgustin, da je On otvorio svoja usta, dok je u Starom Zavetu obiavao da otvara usta proroka.[3] Prva Spasiteljeva misao u Besedi na Gori, i u ovoj prva Boanska vrlina, i u prvoj vrlini - prvo blaenstvo jeste: Blaeni siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko. - Posredi su tri stvarnosti: blaenstvo, siromatvo duhom i carstvo nebesko, ali su toliko isprepletane meu sobom, toliko zavisne jedna od druge, da sainjavaju jednu nedeljivu, organsku stvarnost, jednu nedeljivu evanelsku istinu. Tu je glavno ovo: prvo blaenstvo i samo carstvo nebesko pripada siromanima duhom. Ko je siromaan duhom? Siromaan je duhom ovek koji svim biem osea da je njegov ljudski duh krajnje siromaan, krajnje nedovoljan, krajnje ubog, da bi mogao iveti sam od sebe, ve mu je uvek potreban Onaj koji je jedinn bogat duhom: Bog. Siromaan je duhom ovek koji osea da nijedna njegova misao, nijedno njegovo oseanje, nijedno njegovo delo, ne mogu ni iveti ni uspeti, ve moraju izdahnuti i nestati, ako se ne hrane Bogom, ne obesmrte Bogom. Siromaan je duhom ovek koji svim biem svojim osea da je sav ljudski duh njegov krajnje siromaan prema svebogatom Duhu Bojem, i sva ljudska misao njegova - krajnje siromana Prema svebogatoj misli Bojoj, i sav ljudski ivot njegov - krajnje siromaan prema svebogatom ivotu Bojem, te se on neprekndno trudi i mui da svoj duh dopuni i usavri Duhom Bojim, da svoju misao usavri i dovrn Bogom, da svoj ivot ispuni i obesmrti Bogom. To oseanje siromatva duhovnog - poetak je hrianstva. Jer ono neprestano podstie oveka da se bogati Bogom (sr. Lk. 12, 21). A Bog je toliko bogat svim to je besmrtno i veno, da je ovek, ma koliko se bogatio Njime, uvek puki siromaak prema Njemu. To ini, te oseanje duhovnog siromatva stalno prati hrnanina na vascelom putu njegovog evanelskog usavravanja. Sve muke i podvige na tom dugo.m iutu on podnosi sa izuzetnom radou, sa izuzetnim blaenstvom. Jer se u samom oseanju duhovnog siromatva nalazi besmrtno oseanje izuzetnog blaenstva, blaenstva za koje znaju samo - siromani duhom. To i jeste prvo duhovno udo koje udesni Gospod Hristos ini sa svojim sledbenicima: prva vrlina, iako teka i muna, sva je ispunjena blaenstvom; i ukoliko je ovek vie upranjava, utoliko se vie po celom biu njegovom razliva ovo izuzetno blaenstvo. I stoga je hrianin sve edniji tog milog, tog

blaenog oseanja. I nigde kraja njegovom blaenstvu, jer nigde kraja njegovoj smernosti, Da, smernosti! Jer drugo ime za siromatvo duhom jeste: smernost. Smernost je poetna vrlina, i poetak svih vrlina; kao to je gordost poetni greh, i poetak svih grehova. Treba jo dodati: smernost je i dua svih evanelskih vrlina. Jer bez nje - svaka evanelska vrlina postaje porok. Stoga je smernost - temelj hrianstva, na kome hrianin zida pomou ostalih svetih vrlina svoju "venu kuu" (2 Kor. 5, 1). U sferi miljenja, smernost se projavljuje kao smirenoumlje[4]; nasuprot gordosti, koja se u sferi miljenja projavljuje kao gordoumlje. Smirenoumlje znai: smireno umovati, smireno misliti, drati um svoj u granicama vere i svetosti (sr. Rm. 12, 3). Smirenoumlje zahteva od oveka dugo i istrajno blagodatno vebanje u vladanju nad svojih mislima, oseanjima, raspoloenjima. Tu ovek svaku svoju misao, i oseanje, i raspoloenje ograuje ognjenim pojasom smernosti, vere i molitve, da ne skrenu i zalutaju u primamljive praume grehovnih slasti i sablanjive ponore lukavih strasti. Blaenstvo prve bogooveanske vrline, smernosti, zavisi, kao i sva ostala blaenstva, od Jedino Blaenog: Boga i Gospoda. Smernost duhovno vezuje oveka sa Bogom, koji i razliva po dui njegovoj blaenstvo kroz smernost i radi smernosti. Na taj nain ovek doivljuje kao prvu evanelsku stvarnost ovu istinu: prvo ovekovo blaenstvo zavisi od Boga, sa kojim ga, kao sa izvorom svih blaenstava, duhovno sjedinjuje prva evanelska vrlina, smernost. Uz ovu prvu ide druga evanelska stvarnost: smernost je prvo oseanje koje oveka vezuje sa nebom; ono toliko onebesi oveka da i samo carstvo nebesko uini njegovim. To do nesluenih razmera pojaava blaenstvo siromanih duhom. Oni zaista ive na zemlji kao na nebu: jer je njihovo carstvo nebesko. Oni jo za ivota na zemlji imaju carstvo nebesko i njegova blaenstva, jer je Gospod rekao: njihovo je carstvo nebesko, a ne: njihovo e biti carstvo nebesko. To znai: smernou ovek postaje graanin neba, saitelj Anela. Njome on prenosi temelj svoga bia sa zemlje na nebo, gde ni moljac greha ne kvari, niti lupei - strasti - potkopavaju i kradu ducna vena bogatstva. Smernost vodi u carstvo nebesko, u carstvo svih boanskih vrlina, kojima besmrtno ive sveta nebeska bia: Arhaneli i Aneli. Za njih su boanske vrline - jedini zakoni ivota, jedina pravila ivota. Stoga je Sveti Iparije u pravu kada kae da nam je Gospod u svojoj Besedi na Gori "propisao pravila nebeskog ivota" - coelestis vitae praecepta constituit.[5] Jep je poziv Hristovih sledbenika da budu aneli na zemlji. To su u punoj meri postigli mnogobrojni Svetitelji, koje Crkva naziva i zemaljskim anelima i nebeskim ljudima. A oni su to postigli, na prvom mestu, time to su prvu blaenu evanelsku vrlinu, smernost, pretvorili u svoje stalno i neizmenljivo raspoloenje. Iako naporan podvig, ovek doivljuje smernost kao prvu nebesku radost, kao prvo blaenstvo, u kome i jeste carstvo nebesko. Jer smernost na nevidljiv, ali siguran, nain sjedinjuje duu smernoga sa Gospodom Hristom koji je srcem smeran (Mt. 11,29). Oigledna je evanelska istina i stvarnost: smernost je sila, udotvorna i blaena sila, koja se izliva iz Gospoda Hrista i ulica u hristonosce. Ako boanska, apsolutna smernost, ima telo i lice, onda je Bogoovek Hristos i njeno telo i njeno lice (sr. Flb. 2, 39). U Njemu ona je doivela i svoju svevrednost i svoju venost. Kao takva, ona izgoni iz oveka glavnu stvaralaku silu greha: gordost. Smernost je Boga uinila ovekom (sr. Flb. 2, 39), da bi oveka uinila bogom po blagodati. A gde je Bog, tu je i nebo, i carstvo nebesko; tu i raj. Jer gordost je zbacila s neba prvoanela Lucifera, i njegov raj pretvorila u pakao. To to je gordost uradila s prvoanelom na nebu, radi i

sa ljudima na zemlji. im ue u ovekovu duu, i zacari se u njoj, pretvara raj njen u pakao. Ustvari, pakao i nije drugo do apsolutno carstvo gordosti. Gordosti - koja nee Boga, mrzi Boga, odrie Boga. Gordosti - kojoj ne treba Bog. Ako bi htelo da se govori o prokletstvima ljudskim, onda bi prvo bilo ovo: Prokleti gordi duhom, jer je njihovo carstvo zla - pakao. Iskustvo svedoi: smernost je prvo blaenstvo za ovekovo bie, a gordost - prva muka. Drugim reima: smernost je raj, gordost je pakao. Primer? Svetitelji smernou doivljavaju raj joui ovde na zemlji; a gordeljivci gordou doivljuju pakao jo ovde na zemlji. Ako hoete: aneo i jeste ovaploelje smernosti, besmrtne smernosti pred Bogom, a avo - ovaploenje gordosti, besmrtne gordosti pred Bogom. Zato je hristolika smernost sila sa kojom se nerado bori avo. I ako se bori, ne moe je nikada pobediti. Naprotiv, to je sila kojom ovek, kao najsigurnijim orujem, pobeuje avola. U jednom susretu, to je sam avo priznao velikom podviniku, Svetom Makariju Egipatskom. Ti posti, govorio je on Svetom Makariju, a ja nikad ne jedem; ti bdi, a ja nikad ne spavam. Ali ima neto ime me pobeuje. A ta je to? upita Sveti Makarije. Tvoja smernost, - utueno odgovori avo, i ieze. Prvo evanelsko blaenstvo sainjava i prvu evanelsku zapovest. Zapovest kao blaenstvo, - to je neto novo, zar ne? Da, sasvim novo. Biti blaen u samom podvigu, u samom doivljaju, u samom delanju, iako tekom i vrlo tekom, iako munom i vrlo munom, - to je novina Bogoovekovih spasonosnnh vrlina. Smernost, prva evanelska vrliia, jeste i podvig i doivljaj i delanje. Poto je uvek potrebna hrianinu, on je mora stalno doivljavati kao svoj neprekidni podvig i neprestano duhovno delanje. Znai: ova vrlina ima poetak a nema zavretak. I stvarno, ovek njome doivljuje svoju prvu besmrtnost, svoju prvu venost, jer stvara u sebi oseanje, raspoloenje, koje nma trajati besmrtno, veno. U isto vreme, ovek time proiruje sebe na sav svet, na sva nebesa, na samo carstvo nebesko; postaje beskrajan, beskonaan. To je prva njegova beskrajnost, prva njegova beskonanost. I to ne - crna beskrajnost, mrana beskonanost, ve svetla, mila, boanska, hristovska. Prva re u Besedi na Gori je: blaeni. A dotle: Sve dotle ljudi nisu znali za pravo blaenstvo. Bili su prokleti. Jer su svuda oko njih, iznad njih, ispred njih, ispod njih bili bezbrojni gresi, bezbrojne smrti. A meu njima, a zarobljeni od njih, mogu li ljudi biti blaeni? Sigurno ne, sve dok robuju njima. Ali, da bi se ljudi osetili blaeni u ovom svetu, potrebno je da najpre svoje oseanje prisajedine Hristovom oseanju sveta. To je jedini nain da prokletnici greha i smrti doive kao blaenstvo i ovaj ivot i ovaj svet. Daje im se beskrajno mnogo, a trai se od njih beskrajno malo. ta? - Da smire duu i srce pred Hristom Bogom najpre, a zatim - pred svima ljudima i pred svima tvarima. Drugog izlaza nema iz pakla sveopte ljudske prokletosti i ukletosti. Ne treba se varati: nita se Boje, nita rajsko, nita nebesko, nita blaeno ne moe u ovom svetu ni doiveti, ni stei, ni imati bez - smernosti. Zato je suta boanska istina sve to je reeno u prvom blaenstvu: Blaeni siromapi duhom, jer je njihovo carstvo nebesko. Tumaei prvo blaenstvo, bogomudri blagovesmik Sveti Zlatoust pita: ta znai: siromapi duhom? i odgovara: To znai - smerni i skrueni srcem. "Duhom" je Spasitelj nazvao duu i raspoloenje ovekovo. A zato On nije rekao: smirenp, nego: siromani? Zato to je ova druga re izrazitija od prve. Siromanima On nazivaovde one koji se boje i dru od zapovesti Bojih. Njih i kroz proroka Isaiju Bog naziva svojim ugodnicima, govorei: Na koga u pogledati? Na siromanoga i na skruenoga duhom i na onoga koji dre od rei Mojih (Is. 66, 2). Smernost ima

mnogo stupnjeva: neko je umereno smeran, a neko - vrlo mnogo. Ovu drugu vrstu smernosti hvali i blaeni prorok, kada, opisujui nam ne prosto smerno srce ve veoma skrueno srce, kae: "rtva je Bogu duh skruen; srce skrueno i smerno Bog nee odbaciti" (Ps. 50, 19). Takvu smernost naziva blaenom ovde i Hristos. Sve najvee nevolje, koje pritiskuju svu vaseljenu, dole su od gordosti. Tako i avo, koji ranije nije bio takav, postao je avo od gordosti. Tako i prvi ovek, sablanjen od avola pagubnom nadom, pao je i postao smrtan; on se nadao da postane Bog, a izgubio je i ono to je imao. Tako i svaki posle Adama, matajui o svojoj jednakosti sa Bogom, padao je u bezbonost. Poto je, dakle, gordost vrhunac zala, koren i izvor svake bezbonosti, to Spasitelj i sprema lek koji odgovara bolesti, postavlja ovaj prvi zakon kao vrst i bezopasan temelj. Na tom temelju se moe bez opasnosti zidati i sve ostalo. Ne bude li pak tog temelja, onda, makar se ovek do nebesa podizao ivotom, sve e se to lako sruiti i imati rav zavretak. Neka se ovek odlikuje postom, molitvom, milostinjom, celomudrijem ili nekom drugom vrlinom, sve se to bez smernosti rui i propada. Tako se desilo s farisejem. Poto se bio popeo na sam vrh vrlina, on se survao s njega i izgubio sve, jer nije imao smernost, majku svih vrlina. Kao to je gordost - izvor svake bezbonosti, tako je smernost - poetak svake pobonosti. Stoga Hristos, elei da sa korenom iupa gordost iz due slualaca, i poinje od smernosti.[6] Povodom prvog blaenstva Sveti Grigorije Niski kae: Ko je dobrovoljno osiromaio sebe od svega poronoga, i ne sklanja u svoje skrivnice nijednu avolsku dragocenost, nego plamti duhom, taj se, po reima Gospoda Hrista, nalazi u blaenom siromatvu, iji je plod - carstvo nebesko. Gospod kae: blaeni siromani duhom. Govorili smo, i sada opet ponavljamo: kraj dobrodeteljnog ivota je upodobljenje Bogu. Ali Bestrasni i isti je potpuno nepodraljiv za ljude, jer nikako nije mogue da se strastan ivot upodobi prirodi koja u sebi ne doputa strasti. Ako je jedino Bog blaen, kao to kae apostol (1 Tm. 6, 15), a za ljude je uestvovanje u blaenstvu mogue kroz upodobljavanje Bogu, - to pak podraavanje je veoma teko -, onda iz toga sledi, da je ljudskom ivotu blaenstvo nedostupno. Ali, i u Boanstvu ima neto to se, kao moguno, predlae za podraavanje onima koji ele. ta je to? - Siromatvo duha; tako Sv. Pismo naziva dobrovoljno smirenoumlje. Kao primer toga apostol pokazuje siromatvo Boije, siromatvo Hristovo, govorei: On, bogat budui, nas radi osiromai, da se mi Njegovim siromatvom obogatimo (2 Kor. 8, 9). Poto, dakle, sve ostalo to se odnosi na Boansku prirodu, premaa meru ljudske prirode, a smernost je neto srodno nama koji po zemlji hodimo, od zemlje smo nainjeni, i u zemlju se vraamo, - to se i sam ovek, koji se upodobi Bogu u onome to je za njega prirodno i mogue, oblai u to blaeno oblije. I neka niko ne smatra da se napredovanje u smirenoumlju postie lako i bez napora. Naprotiv, to je tee od svakog drugog dobrodeteljnog pothvata. Otkuda to? Otuda to je neprijatelj naeg ivota, kada je ovek, primivi u sebe dobro seme, zaspao, - posejao u nama glavno od suprotnog semenja: kukolj gordosti. Jer ono ime je sebe sama zbacio na zemlju, tim samim je i bedni rod ljudski odvukao u opti pad; i za prirodu nau ne postoji takvo drugo zlo kao to je ova bolest, izazvana gordou. Poto je strast oholosti priroena skoro svakome ko pripada rodu ljudskom, to Gospod od toga i poinje blaenstva: kao neko prvobitno zlo On upa gordost iz nae navike time to savetuje da se upodobljavamo dobrovoljno Osirotelome, koji je istinski blaen, da bismo, u emu moemo i koliko snage imamo, upodobivi se Njemu dobrovoljnim siromatvom, uestvovali i u blaenstvu. Reeno je: "Ovo da se misli meu vama to je u Hristu Isusu, koji, ako je i bio u obliju Bojem, nije se otimao da se isporedi s Bogom, nego je ponizio sam sebe uzevi oblije sluge" (Flb. 2, 57). - Zar ima vee osiromaenje od ovoga: Bog uzima oblije sluge? Zar ima

vee smirenje od ovoga: Car svih bia stupa u zajednicu sa naom ubogom prirodom? Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima dobrovoljno se oblai u oblije sluge; Gospod tvari boravi u peini; Svedritelj ne nalazi mesta u gostionici nego Ga meu u jasla nerazumnih ivotinja; isti i Sveceli uzima na sebe prljavtinu prirode ljudske, ponevi na sebi i sve siromatvo nae, pretrpljuje ak n smrt. Vidite li meru dobrovoljnog siromatva? ivot doivljuje smrt; Sudiju vode na sud; Gospod ivota svega postojeeg podvrgava se osudi sudije; Car svekolike nadkosmike sile ne otklanja od sebe ruke izvrilaca kazne. U tome, veli apostol, treba da vidimo meru smirenoumlja.[7] Postoji i druga vrsta siromatva, misli ovaj sveti mislilac, koja takoe slui za sticanje nebeskog bogatstva. Gospod kae: "Prodaj sve to ima i podaj siromasima; pa hajde za mnom, i imae blago na nebu" (Mt. 19. 21). I ovakvo siromatvo nije daleko od siromatva u prvom blaenstvu. "Eto mi smo ostavili sve to smo imali, veli uenik Gospodu, i za Tobom idemo; ta e dakle biti nama" (Mt. 19, 27). A kakav je odgovor na ovo? - Blaeni siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko. Siromaan je duhom ko je telesno bogatstvo zamenio duevnim bogatstvom, ko je zemaljsko bogatstvo stresao sa sebe kao neki teret, da bi, postavi uzvien i vazduast, uzleteo gore, k Bogu. Kako se to postie, pokazuje psalmopevac: "Prosu, dade ubogima; pravda njegova traje vavek veka" (Ps. 111, 9). Ko je stupio u zajednicu sa siromanima, izabrao je sebi ono to i Onaj koji nas radi osiromai. Gospod je osiromano, da se i mi ne bismo bojali siromatva. Ali Onaj koji je nas radi ospromapo, caruje nad celokupnom tvari. Stoga, osiromai li sa Osiromaenim, onda e i ti carovati sa Carujuim. Jer blaeni siromani duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.[8] Gospod nije rekao, veli Zigaben, blaenn siromaii imanjem, ve: blaeni siromani duhom, to jest oni to su smireni slobodnom voljom i duom. Ovde je siromanim nazvan smeran; siromaan = ; dolazi od , to znai: bojati se. Jer smirenouman - - se uvek boji Boga, kao onaj koji Mu nikad nije ugodio. Gle, kakav je temelj postavio uenju! Jer poto je visokoumlje - - i avola survalo, i prvozdanog (Adama), koji je hteo da postane Bog jedenjem zabranjenog ploda, isteralo iz raja, te postalo koren i izvor svih zala, Gospod kao lek protiv njega propisuje smirenoumlje i postavlja ga kao koren i temelj vrlina.[9] U smernosti duha Gospod je postavio temelj savrenog blaenstva.[10]

NAPOMENE:

1. 2. 3. 4.

tamo, Beseda 15, 1, s. 223; str. 148-9. tamo, ad loc. Our Lord's Sermon op the Mount, (englsski prevod), book 1, chap. 2, 2; p. 2. Sr. Sv. Jovan Zlatoust: "Temelj nae hrianske filosofije jeste smirenoumlje - (PG, l. 51, col. 312). 5. Comment. in Mattheum, sar. IV, 1; P. lat, l. , col. 931 C. 6. Beseda 15, 1-2, s. 223-4; str. 149-150. 7. O blaenstvima, Slovo 1; str. 365, 366-8. 8. isto, str. 373-4. 9. tamo, sar. 5, vers. 3; col. 189 S. 10. Sv. Ilarije, Comment. in Matth., sar. 4, 2; col. 932 A.

"BLAENI KOJI PLAU, JER E SE UTEITI..." sadraj Blaeni koji plau, jer e se uteiti. To je druga nebeska istina, i u njoj drugo nebesko blaenstvo, koje Hristovi ljudi doivljuju na zemlji. Pla - blaenstvo! To je paradoks, zar ne? Da, paradoks. Ali paradoks koji ljudi doivljuju, te se njegova stvarnost ne moe poricati. Taj paradoks sainjava drugo duhovno udo koje Gospod Hristos ini u dui svojih sledbenika. A ono, gledano iznutra, i logino je i prirodno jednom neodoljivom loginou i jednom neodbacivom prirodnou. Blaeni su koji plau, ali - ne svi. Jer postoje razne vrste plaa, no sve se one mogu svesti na dve vrste: jedno je pla evanelski, spasonosni, a drugo - pla uzaludni, ubitani. Svaki pla koji je izazvan neim evanelskim, i vodi Bogu i Bojem, spasonosan je, evanelski je, blaen je; a svaki pla, koji je izazvan neim neevanelskim, i vodi Bogu i Bojem, spasonosan je, evanelski je, blaen je; a svaki pla, koji je izazvan neim neevanelskim, i udaljuje od Boga i Bojeg, uzaludan je, ubitaan je, gorak je. Blaen je svaki onaj pla koji ma na koji nain dovodi oveka u duhovnu vezu sa Jedino Blaenim: Gospodom Hristom; a gorak je svaki onaj pla koji ma na koji nain udaljuje oveka od Jedino Blaenog, jer predstavlja itavo prokletstvo za ljudsku prirodu. "Plae nemona zloba, veli veliki bogougodnik naega veka, Sveti Jovan Krontatski; plae uniena gordost; plae nezadovoljena sujeta; plae uvreeno samoljublje, i - malo li biva sujetnih suza? Ali, to su suze grene, suze beskorisne, suze krajnje ubitane za one to ih prolivaju, jer prouzrokuju smrt due".[1]

Blaeni su koji plau zbog grehova svojih, jer pokajniko raspoloenje vodi i odvodi Onome koji jedini ima vlasti i moi i ljubavi opratati grehe. Blaena je ona "alost po Bogu" koja donosi pokajanje, i u pokajanju spasenje; "a alost ovoga sveta smrt donosi" (2 Kor. 7, 9). Razlije li se smernost po dui, ovek sav duhovno progleda, i sve svoje grehe ugleda. Tada celo njegovo bie uzavri tugom i alou, i on u bogoenjivom uzbuenju lije suze nad sobom pred Uteiteljem blagim. A On, Svemilostivi i Sveneni, blago razliva boansku utehu po rasplakanoj dui pokajnikovoj, a sa njom i kroz nju i - beskrajno blaenstvo. Blaeni su koji plau i za svoje i za tue grehe. A koji ne plau ni za svoje ni za tue grehe, zar su ljudi? Na njih se i odnose one gorke rei iz usta Sveblagog: "Teko vama koji se smejete!" (Lk. 6, 25). Jer ce na groblju smejete. A zemlja je ogromno groblje. Na njoj je ne samo grob do groba, nego i grob na gro6u, i ko zna dokle tako u dubinu, u njenu crnu dubinu! Zar ima mesta smehu, kada svakog trenutka umire stotine i stotine ljudskih bia na ovoj planeti? Ta ovek, svaki ovek ima bezbroj razloga ne samo da plae nego da iz glasa kuka nad rodom ljudskim i nad sobom kao ovekom zbog stranih i neizbrojivih grehova ljudskih koji pustoe na zemaljski svet. Pomislite, kolnko se zloina deava u svetu svakog asa! A koliko li tek uvreda, koliko besramnosti, koliko prljavtina, koliko zavisti, koliko pakostn, koliko sablazni, koliko ravih misli, koliko runih oseanja, koliko gadnih rei, koliko samoivih elja - poplavi na zemaljski svet za jedan minut, a kamoli za jedan sat, ili za jedan dan, ili za jednu godinu, ili - za hiljade i hiljade godina! Sada ima oko tri milijarde ljudi na zemlji. Ako samo po jedna rava misao izae iz svakog srca ljudskog, to je - tri milijarde ravih misli za jedan dan! A koliko bi dana trebalo jednom oveku samo da ih prebroji i porea jednu do druge! Kada bi ovek imao hiljadu hiljada oiju, i sve plakale nad gresima ljudskim, ipak bi to bilo beskrajno malo, da ovek dovoljno oplae sebe i svoju sabrau - ljude: sve ljude svih boja, svih rasa, svih kultura, svih vera. Da, tu je potreban dar suza, onaj sveti dar suza koji Gospod daruje svojim izabranicima: svetiteljima i pravednicima. A daruje ga, da bi sveti saosetljivci i samilosnici plakali za one mnogobrojne ljude koji nikada nad sobom ne plau, kajali se za one koji se ne kaju, molili se za one koji se ne mole, voleli za one koji ne vole. Blaeni su oni koji plau za vie dobra u ljudima i me ljudima, jer ga je malo; koji plau za vie ljubavi, jer je i nje malo; koji plau za vie pravde, jer je i ove malo. Blaeni su svi koji plau za vie istine, za vie molitve, za vie posta, za vie radosti, za vie milosra u ljudima i me ljudima. Blaeni su oni koji plau za vie svetlosti, za vie besmrtnosti, za vie venosti, za vie Anela, za vie Boga i svega Bojeg u ljudima i me ljudima. Blaeni su, jer dok plau Uteitelj blagi, Duh Sveti: Duh Istine, Duh Pravde, Duh LJubavi, Duh Radosti, Duh Besmrtnosti, Duh Venosti, Duh Svetlosti nevidljivo razliva po razneenim i rasplakanim duama njihovim i Svetlost, i Istinu, i Pravdu, i LJubav, i Radost, i Besmrtnost, i Venost. Blaen je ovek koji za vreme molitve Presvetoj Bogomajci zaplae od radosnog umiljenja to postoji Ona - udesna Molitvenica za sav rod ljudski i svemilostiva Pomonica u svakoj bedi i nevolji. Blaen je ovek koji zaplae od radosnog ushienja to postoji tako divan, tako ovekoljubiv, tako svemilosrdan Spasitelj sveta kao to je Gospod Hristos. Blaen je ovek koji zaplae od radosti to ima oko sebe tolike hiljade hiljada svetih svedoka Blagovesti Hristove, te ga svi ue, i pomau, i potpomau u njegovom idenju, u njegovom bauljanju za Gospodom

Hristom. Blaen je ovek koji plae od radosti to postoje mnogi ljudi koji ive po zapovestima evanelskim, i to ima mnogo tajnih evanelskih dela, evanelskih podviga, evanelskih raspoloenja. Blaen je ovek koji plae od molitvene zahvalnosti to je udesni Bogoovek nainio Crkvu od Anela i ljudi, te ih izmeao da ive zajedno kao braa i sabraa. Blaen je ovek koji plae od umiljenja pred smernou, pred milosrem, pred ovekoljubljem, pred stradanjem, pred trpljenjem krotkoga Gospoda Isusa. Blaen je ovek koji u molitvi zaplae tronut stradanjem nekog Muenika ili podvigom nekog Svetitelja. Uopte, blaen je ovek, svaki ovek, koji plae pred ma im i za ma im svetim, evanelskim, Bojim. Sve su te suze, ustvari, suze blagoslovene, suze blaene, suze radosnice. Sve njih prohodi, proima i pokriva ona sveta, ona boanska radost, za koju nam hristonosni Apostol nareuje da je uvek imamo: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se! (Flb. 4, 4). Zato? Zato to je Gospod vaskrsao - i smrt unitio, vaskrsao - i greh oprostio, vaskrsao - i avola pobedio, vaskrsao - i ivot veni nam darovao; vaskrsao - i krunu svega nam poslao: Duha Svetog, Uteitelja blagog. A sa NJim po duama naim razlio: venu Istinu, venu Pravdu, venu LJubav, veno Milosre, venu Utehu. Sve nas to tei u naem plau, u naim tugama, u naim stradanjima za Hrista. To i pretvara nae suze u suze radosnice, i na pla - u blaenstvo. Zar se ne radovati, svagda radovati; i zar ne plakati, od radosti plakati - to je tako divno, tako arobno, tako milo, tako svemilostivo, tako sveneno, tako svemono bie, kao to je Gospod Hristos, silo u na tuni, u na greni, u na jadni zemaljski svet? Pa ne samo silo, nego i ostalo tu, s nama, meu nama, dajui nam neprestano sve svoje: sve boansko, sve besmrtno, sve veno, sve blaeno. Zar zbog svega toga ne treba bnti uvek blaen, u svima suzama, u svima tugama, u svima stradanjima za NJega - blaen? Uenje na Gori, veli Sveti Zlatoust, Gospod Hristos izlae ne u vidu pouka ili naredaba, ve u vidu blaenstva, inei na taj nain svoju propoved privlanom za sve. On nije rekao: taj i taj je blaen, nego - svi koji tako postupaju blaeni su, te bio ti rob, bednik, bojak, prosjak, neobrazovan, nita ti to ne smeta da bude blaen, ako bude imao dotinu vrlinu. Poevi od onoga od ega je prvenstveno i trebalo poeti, Spasitelj prelazi na drugu zapovest, koja, kako izgleda, nalazi se u opreci sa miljenjem cele vaseljene. Jer dok svi smatraju za blaene one to se raduju, a za nesrene one to tuguju, sirotuju i plau, dotle On blaenima naziva ove druge, govorei: blaeni koji plau, iako ih svi smatraju za nesrene. No, Hristos je pre ovoga i inio uda, da bi ljudi, i kada On propisuje ovakva pravila, imali vie poverenja u NJega. I ovde On podrazumeva ne prosto one to plau, ve one to plau za grehe svoje, jer postoji i drugi pla, uopte nedoputen, - pla za itejske stvari. Na to ukazuje i apostol Pavle, govorei: "alost ovoga sveta smrt donosi, a alost koja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nigda ne kaje" (2 Kor. 7, 10). LJude sa takvom tugom Hristos ovde i naziva blaenima; i to ne prosto ljude koji tuguju, ve ljude koji silno tuguju. Stoga i nije rekao: blaeni koji tuguju, nego: blani koji plau. Stvarno, i ova nas zapovest ui svakoj pobonosti. U samoj stvari, kada ovek, koji oplakuje smrt dece, ene, ili nekog srodnika, za vreme te tuge ne podaje se ni ljubavi prema bogatstvu i telu, ni slavoljublju, ne ljuti se na uvrede, ne kida se od zavisti, niti se odaje nekoj drugoj strasti, ve biva sav obuzet tugom, zar onda nee daleko vie pokazati svoju bestrasnost prema svemu tome oni koji kako treba oplakuju svoje rpehe? A kakva e im biti nagrada? Jer e se ugteiti, kae Spasitelj. Reci mi, gde e se uteiti? I ovde, i tamo. Poto je ova zapovest suvie teka i muna, On i obeava ono to je najvie moe olakati. Ako dakle hoe da ima utehu plai! I nemoj smatrati da ove rei imaju prenosni smisao. Zaista, kada Bog tei, makar oveka

zadesile hiljadu nevolja, sve e ih on savladati, jer Bog uvek nagrauje trud preizobilno. To je uradio i ovde kada je rekao da su blaeni oni koji plau, - ne to bi pla bio vredan toga, ve po svome ovekoljublju (to jest, nagrada je obeana ne prema vanosti dela, nego prema ljubavi NJegovoj k ljudima). Oni koji plau oplakuju grehe svoje, a za njih bi, u samoj stvari, bilo dovoljno da dobiju oprotaj i opravdanje. Ali, poto je Gospod Hristos veoma ovekoljubiv, On i ne ograniava nagradu na oprotaj kazne i otputanje grehova, nego jo ini takve ljude blaenima i daje im veliku utehu. A On nam nareuje da plaemo ne samo za svoje grehe, nego i za grehe drugih. Tako su postupali svetitelji, kao: Mojsije, Pavle, David; svi su oni esto oplakivali tue grehe.[2] Na prvom mestu, veli Sveti Grigorije Niski, blaenim se moe priznati pla za grehe i pogreke. Jer zaista nije nedostojno blaenstva ono stanje due, kada ona, ogrezla u ravome, ipak oplakuje svoj poroni ivot.[3] Ali ona Spasiteljeva re o blaenstvu onih koji plau ima dublji smisao. Jer kada bi ona ukazivala samo na pokajanje za grehe, onda bi bilo doslednije nazivati blaenima one koji su plakali, a ne one koji svagda plau. Posluimo se poreenjem: mi nazivamo srenima one bolesnike koji su se izleili od svoje bolesti, a ne one koji se neprestano lee, jer to pokazuje da oni pate od neke neizleive bolesti. Ali, postoji i drugi razlog zbog koga ne treba smatrati da se ova Spasiteljeva re odnosi samo na one to plau za grehe. Jer ima mnogo ljudi koji su proveli ivot besprekorno, i, po svedoanstvu samoga Svetoga Pisma, koji su se odlikovali svakim dobrim delom. Zar u Jovana Pretee ima ljubavi prema imanju? Zar u proroka Ilije ima idolosluenja? Koji je to mali ili veliki greh iz njihovog ivota poznat istoriji? ta onda? Zar ova Spasiteljeva re pretpostavlja da su van blaenstva i oni kojima nije bio potreban pokajni pla? Zar ne bi bilo runo smatrati takve ljude lienima boanskog blaenstva zato to nisu greili i plaem grehe leili? Ili, u takom sluaju, nije li bolje greiti nego iveti bezgreno, kada je samo pokajnicima data u deo Uteiteljeva blagodat? Jer je reeno: blaeni koji plau, jer e se uteiti.[4] Razvijajui svoju misao, Sveti Grorije veli: Meni izgleda: Spasiteljeva re naziva blaenom ne tugu ve svest o dobru, zbog koga ovek tuguje jer ga nema u ivotu.[5] A to dobro, to blago bilo je dato oveku kroz bogoliku duu. Mi ljudi bili smo zajedniari tog boanskog blaga. I ono to sada kao u zagonetki zamiljamo o tom blagu, sve je to bilo u oveka: netrulenost i blaenstvo, vladanje sobom i samostalnost, ivot bez alosti i brige, bavljenje onim to je boanstveno. Biblija svedoi o tome govorei da je ovek, stvoren po liku Bojem, iveo u raju, i naslaivao se plodovima tamonjeg drvea; a plodovi su tog drvea: ivot, znanje i tome slino. Kada smo sve to nekada imali, kako da ne zakukamo nad sadanjom svojom bedom kada je uporedimo sa ondanjim blaenstvom? Ono to je bilo uzvieno - ponieno je; stvoreno po liku nebesnoga ozemljanilo se; postavljeno da caruje - postalo je rob; stvoreno za besmrtnost - otruljeno je smru; ono to je uivalo u raju - preselilo se u kraj bolesti i muka; ono to je negovano u bestrau - zamenilo je to ivotom strasnim i kratkotrajnim; ono to je bilo samostalno i slobodno - sada je pod vlau tako velikih i mnogobrojnih zala, da je nemogue izbrojati nae muitelje. Jer svaka strast u nama, im preovlada, postaje na gospodar, i nae misli upotrebljava kao svoje sluge. Tako: razdraljivost, gnev, strah, bojazan, drskost, stanje tuge i zadovoljstva, mrnja, svaa, neovenost, surovost, zavist, laskanje, zlopamenje, neosetljivost, i sve strasti koje dejstvuju protiv nas, sainjavaju spisak muitelja i gospodara, koji nau duu kao kakvog roba potinjavaju svojoj vlasti. Ako pak neko prebroji jo i nevolje to snalaze telo, koje su tesno sjedinjene sa naom prirodom i nerazdvojne su od nje - mislim na razline i raznovrsne bolesti,

od kojih u poetku oveanstvo nije patilo, - onda e nesravnjeno vie proliti suza, gledajui kakve su nevolje zauzele mesto nekadanjih blaga. Stoga Onaj to pla ini blaenim, izgleda, tajno ui duu da upire pogled na istinsko blago i da ne roni u sadanju sablazan ovog ivota. Jer je nemogue oveku, koji marljivo razgleda sve to, iveti bez suza.[6] Zato su blaeni koji plau sada? Zato to e se uteiti kroza sve vekove vekova. A uteha e im biti optenje sa Uteiteljem, jer je dar utehe vlastito dejstvo Duha Svetoga.[7] Na tajanstven nain Uteitelj blagi uestvuje u svima naim bogoenjivim molitvama, u svima naim hristoenjivim uzdasima, u svima naim neboenjivim molbama (sr. Rm. 8, 26), i po celom biu naem razliva neku neiskazanu milinu, ljubav, i blaenstvo koje savlauje sve smrti u svima svetovima (sr. Rm. 5, 5; Otkr. 21, 4).

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Moj ivot u Hristu (na ruskom), Moskva 1894. Beseda 15, 23; s. 2256; str. 15-12. tamo, Slovo 3; str. 388. isto, str. 390-1 isto, str. 393. isto, str. 395-7. isto, str. 400.

"BLAENI KROTKI, JER E NASLEDITI ZEMLJU" sadraj Blaeni krotki, jer e naslediti zemlju. - Tree blaenstvo, i u njemu paradoks i udo: trei paradoks i tree udo. Opet se neto neobino, neto besmrtno, neto veno deava u krotkim ljudima. Nesumnjivo deava, jer po celom biu njihovom struji neiskazano blaenstvo. A ono im dolazi, i sve vie nadolazi, od Jedino Blaenog. Jer je dua njegova nala nov put ka NJemu krotost. I tim novim putem neprestano silazi u duu njihovu mnogo boanskoga, mnogo besmrtnoga, mnogo venoga. Kao da se nebo preseljuje u njih. I zaista se zbiva sa njima neko udno preobraenje; i sa njima, i sa svetom oko njih: zemlja im sve vie postaje nebom, sve je vie boanskog, besmrtnog, venog u njoj i na njoj; ona sve vie postaje Boija, i time sve vie njihova. A sve to je boansko, besmrtno, veno u njima sliva se u jedno ogromno i neprolazno oseanje, ovo oseanje: zemlja je ipak Boja; zemlja je ipak deo neba, iako je na njoj tako mnogo greha, tako mnogo smrti; a pre greha i do greha, a pre smrti i do smrti, ona je sva bila Boja; izmeu nje i neba nije bilo razlike. U tome oseanju taji se i neiskazano blaenstvo krotkih. Postavi Boji krotou, oni oseaju svim biem da je sva zemlja - njihova, zato to je Boja. Poput krotkog Psalmopevca: "Gospodnja je zemlja i sve to je na njoj, vaseljena i sve to ivi u njoj" (Ps. 24, 1). U mukama - blaeni, u stradanjima - blaeni, u nevoljama - blaeni, i to svi Svetitelji Boji bez izuzetka: i Apostoli, i Proroci, i Muenici, i Besrebrnici, i Ispovednici, i Isposnici. Kad ih biju oni se raduju; kad ih ubijaju - oni se mole za ubice; kad ih kunu - oni blagosiljaju; kada ih gone oni radosno trpe; kada ih na gubilite vode - oni pevaju. U svemu tome oni su ne samo krotki, ve - blaeno krotki: uvek gledajui, i uvek se ugledajui, na Krotkoga Gospoda Isusa koji, iako Bog i Gospod, pretrpe krst, ne marei za sramotu (Jevr. 12, 2; sr. 1 Kor. 4, 916). U svim mukama za Hrista krotki pravednici Boji svim srcem znaju, od Krotkoga znaju, da e ipak oni - naslediti zemlju, koju nasilnici, iako dre - privremeno dre, a On, krotki Gospod, jedini je njen veni Gospodar i Vladar. ta je krotost? Krotost je: sve to nas snalazi primati s molitvenim raspoloenjem kao neto to tako treba da bude po svemudrom Bojem promislu o nama. Jer Svebrini, koji je rekao: "A u vas je i kosa na glavi izbrojana" (Lk. 12, 7), neprestano promilja o svemu naem: i o najkrupnijem i o najsitnijem. I opet, ta je krotost? Krotost je isto ivljenje u tajnome oveku srca, u neprolaznosti krotkoga i tihoga duha (1 Petr. 3, 2. 4). I tako, moglo bi biti bezbroj odgovora na ovo pitanje, sve dok se ne doe na odgovor, koji po svojoj sadrini i punoi predstavlja sveodgovor. A to je? - Ovo: krotost, i to savrena krotost i savreno olienje krotosti, jeste On - krotko Jagnje Boje, udesni Gospod Isus, koji svim svojim biem i svim svojim ivotom posvedoava svoje rei o Sebi: "Ja sam krotak i smeran srcem" (Mt. 11, 29).

Ustvari, Gospod Isus je ivo, hodee evanelje krotosti. U NJemu je krotost, kao boanska i oveanska vrlina, dola do svoje vene blagovesti i blaene venosti. Otuda, sve to je NJegovo predstavlja i jeste zakon krotosti. Sa svima ljudima, od svojih najljuih neprijatelja pa do svojih najmilijih uenika, On postupa po zakonima bogooveanske krotosti. Setimo se samo NJegovog postupanja sa nesrenim Judom Iskariotskim. ta On nije uinio samo da bi ga odvratio od bogoubilake i dueubilake namere! Iako je od poetka znao da e Ga izdati, Gospod mu je ipak dao sve boanske darove, kao i ostalim Apostolima: i on je - i bolesne isceljivao, i gubave istio, i avole izgonio, i mrtve vaskrsavao. Pa je jo, zajedno sa ostalim Apostolima, stalno pratio Gospoda, prisustvovao svima NJegovim delima, udesima, propovedima. Pa je ak i na Tajnoj Veeri bio! O, to je jo malo! Nego mu je krotki Gospod jo i noge oprao! - Ima li vee krotosti od toga? Ta sve sama besprimerna krotost do krotosti! U pravu su, u potpunom pravu dva sveta Jovana: Pretea i Evanelist, to svekrotkog Gospoda Isusa nazivaju Jagnjetom Boijim. Jo i ovo: ko od ljudi ne bi riknuo od gneva na rod ljudski zbog stranih bezakonja, i grehova, i poroka? A gle, On dolazi kao Jagnje - meu sve same podivljale od greha i zla vukove. I ta sve ne ini, i to uvek krotko i smerno, da nas izbavi od svih grehova i od svih zala! Da, da, po svemu - On je ne samo Bog ljubavi, ve i Bog krotosti. Ta On krotki, zar nije meu ljudima kao meu zverima, a na zemlji - kao u zverinjaku? Nije li svaka ljudska strast gora od svake zveri, jer uvek besomuno kidie na NJega - Bestrasnog? Nije li svaki na greh opaka zver koja krvniki kidie na NJega - Bezgrenog? A naa mrnja, a nae zlo, a naa smrt nisu li to divlje zveri koje stalno kidiu na NJega - Sveljubeeg, Svedobrog, Besmrtnog? LJudska priroda ne moe da mirno podnese zlo u sebi: ona ili podivlja od njega ili poludi. Zar pakost nije podivljalost due? jer napada, ujeda, satire kao zver. A zloba, a zlopamenje, a zloraenje, a zavist, a mrnja, a srdnja, - nisu li to sve same divlje zveri u dui naoj, koje najpre rastru nas, pa onda ljude oko nas? Gnev, zar gnev nije ludilo due? A jarost, a pohota, a srebroljublje, a vlastoljublje, a slavoljublje, a slastoljublje, - nije li to itav opor ludila u dui ljudskoj? A usred nas, podivljalih i poludelih od raznih grehova i strasti, On - Jagnje Boje, uvek krotak i uvek smeran. Blaenu krotost ovek moe stei samo ako sve uini da krotki Gospod Isus ovlada njegovom duom. A pre svega, ako duu svoju ispuni smernou. Ovlada li duom smernost, eto za njom i krotost, duhovna sestra njena. NJih dve stvaraju u oveku oseanje i saznanje: da je za sve grehe svoje i nevolje svoje kriv sam on, i samo on, i niko drugi. Zato, kada se gnevi, gnevi se na sebe, a prema drugima je ispunjen krotou. Ako je neko grean, on krotou pokriva grehe njegove. Na sve zrai milujuom krotou, jer je ona postala jedno od glavnih trajnih raspoloenja njegove due. Prvo je glavno raspoloenje - smernost, drugo samilosna rastuenost i rasplakanost, a tree - milujua krotost. Za novog oveka, sazdanog po Hristu, krotost je toliko vana, da ona sainjava glavnu odliku njegovog zvanja: hrianin (sr. Ef. 4, 1. 2; Kol. 3, 12; 1 Tm. 6, 11). On ne samo ivi nego i ispravlja druge "duhom krotosti" (Gal. 6, 1). Sluga Gospodnji "treba da bude krotak k svima, koji nepravdu moe podnositi, i s krotou pouavati one to se protive: eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine" (2 Tm. 2, 24. 25). Poziv je hriana da "svaku krotost pokazuje svima ljudima" (Tit. 3, 2). Gospod Isus je toliko poznat po svojoj krotosti, da sveti apostol moli hriane da upranjavaju evanelske podvige "krotosti radi i tiine Hristove" (2 Kor. 10, 1). A ta krotost je i podvig hrianinov i dar Svetoga Duha, koji se daje hrianinu za podvig, i spada u one "rodove duhovne", koje duh oveji raa samo ako je ispunjen Duhom Svetim (sr. Gal. 5, 23). Krotost je podneblje due, u

kome najbolje klija, nie, raste i sazreva pravda Boija i sve to je Boije (sr. Jak. 1, 2021). Krotost ne lei zlo zlom, ve savlauje zlo dobrom (Rm. 12, 21), ne osveuje se za sebe (Rm. 12, 19); na mrnju odgovara ljubavlju, na zlo - dobrom, na uvredu - opratanjem. Krotost je ta koja se ne protivi zlu zlom, ve ako je udare po jednom obrazu - okree i drugi, ako hoe da joj uzmu haljinu - daje i koulju (sr. Mt. 5, 3941). Dua koja ivi smernom i samilosnom krotou, dobija drugo oseanje sveta i ljudi u svetu, i drukije sa njima opilti. TO je novo oseanje sveta: oseanje da je Hristos savladao ono to je najgore u svetu i u ljudima; a to je: greh, smrt i avo. Ali, to je prva polovina tog novog oseanja, a druga je ovo: vaskrsna svetlost zaliva sve ljude i sav svet, i oni se javljaju u sasvim novom obliku: u prvobitnoj, bogozdanoj svojoj istoti i lenoti; i krotku duu svu poplavi neiskazana radost. Razume se, u srcu krotkoga uvek ima gneva na greh i zlo, ali ne na grenike. On voli grenike, ali osuuje njihove grehe. Vrhunac gneva evanelska krotost pokazuje prema onima koji sebe svesno i namerno izjednae sa svojim gresima. Tada i Bog krotosti - biem isteruje trgovce iz hrama. I kada se gnevi, evanelska krotost ima svoju bogooveansku meru. To je ona re najrevnosnijeg hristonosca: "Gnevite se i ne greite! Sunce da ne zae u gnevu vaem!" (Ef. 4, 26). Blaena smernost i blaena krotost su toliko velike i mone pred Bogom, da jedna vlada nebom a druga zemljom. A zemlja blaene krotosti - nije li to deo neba, deo nebeskog carstva? Nesumnjivo jeste. Jer krotost je sva s neba, i sve to ima u sebi nebesko je. A kada je ogromna kao nebo, kako da ne obgrli zemlju i ne zavlada njome? Prvi vesnici krotkih vladara na zemlji jesu Svetitelji. Mnogi su od njih ovijom krotou vukove pretvarali u ovce, tj. ljude podivljale od grehova i strasti, i vuji svirepe. A koliko je krotkih Svetitelja Bojih koji su krotou i blagou svojom same divlje zveri smiravali i ukroavali, te su im noge lizale, a esto i kao krotka marva sluile! Evanelska krotost je sila, toliko boanska i toliko mila, da i same zveri ispunjava nekom izuzetnom ljubavlju i izuzetnim miljem. To nije ni udo, jer i u njima ima od one udesne logosne sile, kojom je sve postalo to je postalo (sr. Jn. 1, 3), te slino privlai slino. Tako i zemlja je tom logosnom silom - deo neba. Ustvari, ona je pravo nebo, samo kada je bez greha. A greh ju je povukao paklu, te tako sad lebdi ispod neba a iznad pakla; i as je blia nebu as paklu, jer je ljudi svojim nebeskim vrlinama pribliuju nebu, a svojim paklenim gresima - paklu. Bog Logos je i doao na nju, da je vrati nebu. ime? Sobom, i svojim boanskim, nebeskim vrlinama. One i jesu jedina svemona sila koja progoni sa zemlje sve grehe i sve smrti, i vraa joj dopadnu, rajsku, nebesku istotu. I u njoj - blaenstvo. Zemlja je raj dok slui nebu, dok sainjava sastavni deo neba. im se odmetne od neba, od njegovih zakona ivota, ona se otkida od njega, i luta izmeu neba i pakla; i o nju se onda otima svaki greh, svako zlo, svaki avo. Zemlju vratiti nebu, zemaljsko sjediniti s nebeskim, - cilj je Spasiteljevog dolaska s neba na zemlju. esto se u crkvenim pesmama veli da Svetitelji "onebesie zemlju" svojim vrlinama. Jer svaka nebeska vrlina, kada je ovek upranjava, snese po pare neba u njegovu duu; a kada ih sve upranjava, - eto itavog neba na zemlji. Kao to je sluaj sa Svetiteljima. Svojom boanskom silom oni su istinski duhovni vladari zemlje, iako je zemlja pod grehom. A bie nesumnjivo besmrtni i blaeni vladari na "novoj zemlji", kada stara zemlja bude oiena ognjem Stranoga suda, i na njoj bude veito ivela pravda Boija (sr. 2 Petr. 3, 1213). To e pak biti zato to su svojim hristolikim ivotom postali, p zanavek ostali, sutelesnici i sunaslednici Hristovi (sr. Ef. 3, 6; Rm. 8, 17). Sve to bruji kao boanska istina kroz

Spasiteljevu blagovest: Blaeni krotki, jer e naslediti zemlju. A oni e je u potpunom smislu naslediti, kada se posle Stranoga suda bude zacarilo na novoj zemlji krotko Jagnje Boje, jer su boanskom krotou postali sunaslednici, - i njihovom carstvu nee biti kraja. Zemlja bez greha, smrti n avola, - to je raj, to je blaenstvo. A takva zemlja, nije li i srce oveije? Oisti li zemlju srca svog od svega grehovnog, smrtnog i avoljeg, gle, ovek, je ve zaao u blaenstvo i nasledio besmrtnu zemlju. A savest ljudska? Nije li i to itava zemlja, puna ponora i planina, ravnina i tmina. Neoiena, ona je najsvirepije prokletstvo. A dua? O, to je neto nesravnjeno vee od zemlje; i sama vasiona prema njoj predstavlja mali svet, jer je ona veliki svet u tom malom svetu i oko tog malog sveta.[1] I u njoj, kakve sve beskrajnosti, kakve beskonanosti, kakve urvine, kakve visine! I ta se sve ne roji iz nje, i to neprestano roji: i misli, i oseanja, i elje, i dela. A kroz njih i sa njima: bezbrojni gresi, bezbrojne smrti. A u ovima strano prokletstvo. A kada se bogooveanskim vrlinama dua oisti od grehovnog, smrtnog i avoljeg, onda je blaenstvo, neiskazano blaenstvo vladati nad njenim svetovima. Zato je boanski Spasitelj i rekao da dua ljudska vie vredi nego sva vidljiva vasiona, i da je ovek niim ne moe otkupiti ako je prokocka, i nadoknaditi ako je izgubi. Po Svetom Grigoriju Niskom, Spasiteljeva Blaenstva predstavljaju lestvice; od jedne stepenice ide se na drugu. Ali, u ovom treem blaenstvu, ima, na prvi pogled, neto neobino. Ako se gleda, moe rei neko, na posledinost stepenica, onda je nemogue posle carstva nebeskog naslediti zemlju. Naprotiv, ako se drimo prirodnog poretka stvari, onda bi bilo doslednije pomenuti najpre zemlju pa onda nebo, jer se sa zemlje ide na nebo. Ali, ako duhom uzletimo na ivicu nebeskog svoda, onda emo nai tamo nebesku zemlju, koja je spremljena u naslee onima to ive u vrlinama. Tako e nam postati jasno, da nema nieg pogrenog u ovom poretku Blaenstava, u kome se najpre pominje nebo pa onda zemlja. A to se zemljom naziva nebeski udeo, ne treba se uditi, jer se Bog Logos sputa do nizine nae i postaje sluga; a On se uopte spustio do nas zato to mi nismo bili sposobni da se uzvisimo do NJega. Stoga nam i saoptava Boanske tajne pomou poznatih nam izraza i rei, koji se obino upotrebljavaju u ljudskom ivotu. Jer je bilo i nemogue otkriti ljudima nebeska blaga pod njihovim pravim imenima, kada su ona i iznad ljudskih ula i iznad ljudskog razuma.[2] Zemlja o kojoj je re u treem blaenstvu jeste ona zemlja, koju je krotki i nezlobivi David, rukovoen Duhom, podrazumevamo, i ve bio po veri ovladao njome, kada je rekao: "Verujem da u videti dobra na zemlji ivih" (Ps. 26, 13). Jer Prorok nije zemljom ivih nazvao zemlju koja raa sve smrtno i koja vraa u sebe i rainja sve to je rodila. Naprotiv, znao je on zemlju ivih, na koju nije kroila smrt, na kojoj nije utapkan put grenika, koja nije primala na sebe tragove proroka, koju seja kukolja nije izbrazdao plugom zla, koja ne raa korov i trnje, na kojoj je voda odmora i mesta cvetna i sve drugo o emu se na zagonetan nain govori u bogonadahnutom uenju Svetoga Pisma.[3] Krotki e, nema sumnje, naslediti onu zemlju, plodnu u divnim plodovima, ukraenu drvetom ivota, zalivenu rekama duhovnih darova, na kojoj raste prava vinogradna Loza, iji je vinogradar sam Otac Gospoda Isusa (Jn. 15, 1).[4] Blaeni Avgustin smatra da je zemlja, o kojoj govori tree blaenstvo, ona zemlja o kojoj je reeno u psalmu: "Gospode, Ti si utoite moje, deo moj na zemlji ivih" (Ps. 142, 5). Jer to znai izvesnu vrstinu i postojanost venog naslea, gde dua, pomou dobrog raspoloenja, poiva, takorei, u svom pravom mestu, kao to telo poiva u zemlji, i od koga se dua hrani

svojom hranom, kao telo od zemlje: to je sami ivot i pokoj Svetih. Pritom, krotki su oni koji podnose dela zla, i ne protive se zlu, nego savlauju zlo dobrom (Rm. 12, 21). Neka se oni, dakle, koji nisu krotki, svaaju i bore za zemaljske i privremene stvari; ali "blaeni su krotki, jer e naslediti zemlju", sa koje ne mogu biti oterani.[5] Objanjavajui tree blaenstvo, Blaeni Teofilakt veli: Neki pod zemljom razumeju duhovnu zemlju, tj. nebo. Ali, treba razumeti i ovu zemlju. Poto krotke obino smatraju za prezrene i liene znaaja, to Spasitelj i kae da oni ba i imaju sve. A krotki, to nisu oni koji se nikako ne gneve (jer su takvi oni to su lieni razuma), ve oni koji imaju gneva, ali se uzdravaju, gnevei se onda kada je potrebno.[6]

NAPOMENE: 1. Sr. Sv. Grigorijs Bogoslov: "ovek je veliki svet u ovom malom svetu" (Beseda 38, 11; PG 36, 324). 2. Slovo 2; str. 37-57. 3. isto, str. 378 4. isto, str. 381. 5. Our Lord's Sermon op the Mount, book I, chap. II, 4; p. 3. 6. Enaratio in Ev. Matthaei, cap. 5, vers. 5.

"BLAENI GLADNI I EDNI PRAVDE, JER E SE NASITITI". sadraj Blaeni gladni i edni pravde, jer e se nasititi. - Opet blaenstvo u mukama, i to u stranim mukama, kao to su one od gladi i ei. Opet se zbiva sa ovekom neto tajanstveno, neto boansko, neto nebesko. To svemilostivi udotvorac vodi po dui egovoj svoje etvrto duhovno i blaeno udo i zacaruje ga nad svima njenim svetovima. Blaenstvo koje ovo duhovno udo razliva po celom biu ovekovom najubedljivije svedoi oveku da je njegovu duu posetila vena Istina i nastanila se u njoj.

Gladan ne moe sebe sobom da hrani, ni edan - sebe sobom da poji, jer su i glad i e neto to se moe samo neim spoljanjim utoliti i ugasiti. Koji to gladan ovek see svoju ruku, i jede, da bi tako utolio svoju glad? I koji to edan ovek ree svoje vene, i pije svoju krv, da bi tako ugaso svoju e? Nego, da bi utolio glad i ugasio e svoga tela, mora uzeti iz sveta oko sebe i hranu i pie. to vai za telo, vai i za duu. Kad je gladna i edna, ona ne hrani i ne poji sebe sobom, nego se prua izvan sebe i u spoljanjem svetu trai sebi hranu i pie. Glad i e due mogu biti normalne i nenormalne. Nenormalna je glad i nenormalna je e, kada je dua gladna i edna greha, slasti i strasti. Kroz tu glad i kroz tu e gladuje i euje i trai svoju hranu i svoje pie sve to je grehovno i smrtno u oveku. A greh i smrt i jesu jedina nenormalnost u biu ovekovom. I zato to su nenormalne, ne mogu se nikad ni ova glad utoliti ni ova e ugasiti. Jer to vie hrani sebe gresima i strastima, dua je sve gladnija; i to vie poji sebe slastima, ona je sve ednija. To je kao kad ovek vae vazduh, da bi utolio svoju glad, ili pije slanu vodu, da bi ugasio svoju e. Najbolji primer za to bludni sin: nikako da utoli svoju nenormalnu glad i da ugasi svoju nenormalnu e, iako ih neprestano hrani i poji strastima i slastima (Lk. 15, 16). Otuda ova glad i ova e predstavljaju prokletstvo za oveka. Normalna je glad i normalna je e, kada je dua gladna i edna vene Istine, vene LJubavi, vene Dobrote, vene Mudrosti, vene Radosti, venog ivota, venog Blaenstva; jednom reju: vene Pravde, Pravde Boje. A normalna je to glad i normalna je to e zato to kroz njih trai svoju hranu i svoje pie sama bogolika sutina due ovekove. Kao bogolika, ona je uvek bogoenjiva, to jest uvek gladna i edna svega besmrtnog, svega nebeskog, svega venog, svega boanskog; uvek gladna i edna Boga ivog i istinitog. Stoga se normalna glad i normalna e due, ne samo mogu utoliti i ugasiti, ve i nasititi jedino Bogom. Otuda one na svima stupnjevima svojim predstavljaju blaenstvo za oveka. Kao bogolikom biu, oveku je uroena glad i e za boanskom Istinom i Pravdom, za boanskom LJubavlju i Dobrotom, za boanskim Milosrem i ivotom. A kad ih jo ovek pojaa u sebi, onda nema mira u kostima svojim, ve dan i no trai ono ime lie utoliti svoju glad i ugasiti svoju e. I niko mu to od ljudi ne moedati, jer niko to i nema. No u naem oveanskom svetu ipak postoji jedno bie koje to ima i daje. To jedno i jedino takvo bie jeste Bogoovek Hristos. Celokupnim svojim ivotom i radom On oigledno pokazuje i nepobitno dokazuje, da su u NJemu sva boanska savrenstva oliena i data, i to na oveanski, ljudski nain oliena i data nama, ljudima. ovekova glad i e za ma kojim boanskim savrenstvom u stvari je glad i e za NJim - Bogoovekom Hristom. I kada u etvrtom blaenstvu objavljuje da su blaeni gladni i edni pravde, On pod pravdom razume Sebe, kao olienje svih savrenstava Bojih i oveanskih. Da je tako, svedoi nam bogonosni Apostol koji Gospoda Hrista naziva pravdom Bojom (Rm. 1, 17; 3, 21-22; 5, 17; 1 Kor. 1, 30). Gladni pravde nasitie se, jedino ako se Hristom hrane, jer je On "hleb ivota koji je siao s neba" (Jn. 6, 51. 35), da utoli glad bia ljudskog za nebeskim i besmrtnim (sr. Jn. 6, 50). edni pravde utolie svoju e, ako piju od vode ivota koju samo Hristos ima i daje (sr. Jn. 4, 12). Hristos sobom predstavlja i jeste jedina prava hrana i jedino pravo pie za svako ljudsko bie; koji god jede tu hranu - nee nikad ogladneti, i koji god pije to pie - nee nikad oedneti (sr. Jn. 6, 55. 35). A to znai: blaenstvu gladnih i ednih pravde nema kraja, jer je u njima izvor svih

blaenstava : Gospod Hristos. Jer hraniti se Hristom, iveti NJime, u NJemu i radi NJega, jeste vrhunac blaenstva za ljudsko bie u svima svetovima. U etvrtom blaenstvu ima mnogo i od prvog, i od drugog, i od treeg blaenstva, jer su i siromani duhom, i evanelski pealnici, i krotki - gladni i edni pravde. Ustvari, sve je to jedno i isto bogoenjivo raspoloenje, koje se preliva i razliva kroz sve etiri svete vrline. Blaen je ko osea da je boanske pravde tako malo i u njemu i u ljudima oko njega, pa eli i radi da svu pravdu Boiju ostvari u sebi i u svetu oko sebe. Kao to je zemlja edna nebeske kie, tako je i bogolika dua ovekova edna boanske pravde. Zagleda li ovek jedanput ozbiljno u svoju duu, mora primetiti ovo: bezbrojni su i beskrajni svetovi bogolike due, i svi su gladni i edni Boga, Boje pravde. Samo mi to retko primeujemo, jer su nam gresi paralisali ili narkotizovali bogoliko oseanje pravde. Ako se to oseanje naporom volje rastrese, razbudi, ivahne, onda silna glad i e za pravdom Boijom pokuljaju iz svih oseanja naeg bogoenjivog bia ljudskog. A njih moe utoliti i u blaenstvo pretvoriti samo - "pravda Boija": Hristos. Jer od kako je u naem oveanskom svetu, On je postao i sutina, i merilo, i provera svake vie, savrene, boanske pravde. ta je pravda? Hristos i NJegovo Evanelje, to jest sve to On jeste, i sve to On osea, misli, radi. A nepravda? Sve to nije On, i to nije od NJega. Zato to je olienje apsolutne boanske Pravde, Bogoovek je i merilo i provera svake pravde i svakog prava na zemlji. Da, svake pravde i svakog prava. Jer samo je u pravdi istinsko pravo ovekovo. LJudi se polomie traei pravo izvan pravde. A nee da vide da je pravo samo u pravdi, savreno pravo u savrenoj Pravdi i Pravednosti - Bogooveku Hristu. Otkuda raspre i ratovi meu ljudima? Otuda to hoe pravo mimo pravdu i mimo pravednost. I jo: to trae pravdu i pravo onde gde njih nema: u ljudima i u stvarima. A nee da znaju da ovekovo pravo ne moe biti ono to nije od pravde i od pravednosti. Logika je toliko posuvraena kod ljudi, savest toliko poremeena, da mnogi iskreno smatraju da se nepravdom moe doi do pravde, nasiljem do - prava, zlom do - dobra. Takvi ljudi, po dubokoj misli bogomudrog Apostola, "dre istinu u nepravdi" (Rm. 1, 18), to jest dre da se istina i pravda ostvaruju u ovom svetu pomou lai i nepravde. Ali, to nije najvee zlo; evo jo veeg: neki ljudi su toliko izopaeni, toliko okrenuti od normalnog ka nenormalnom, da su ak nenormalno proglasili za normalno: nepravdu za pravdu, la za istinu, nasilje za pravo, greh za vrlinu, zlo za dobro. I pritom se uporno bore da to ostvare u naem zemaljskom svetu. Ko e breme ivota ljudskog uiniti lakim i jaram postojanja ljudskog uiniti blagim? - On, sam On: blagi Gospod Isus. Jer je On i siao u nae zemaljsko muilite, da sve muke duha ljudskog uzme na sebe i pretvori ih u blaenstva. Zar nije muka duhu - glad i e za Istinom? A On je Istina. Eto blaenstva! Svu muku nau za Istinom On pretvara u blaenstvo od Istine, jer nam je daje svu. Zar nije muka duhu - glad i e za besmrtnou? A On tu muku nau uzima na sebe i pretvara u blaenstvo, darujui nam ivot veni. Zar nije muka duhu - glad i e za LJubavlju, za Pravdom, za Dobrotom, za Mudrou, za svim to je boansko, nebesko, veno? A gle, sve te muke nae On svemilostivi pretvara u blaenstva naa, jer nam sve to daje u izobilju. Sva ta duhovna hrana koju On jedini ima i daje, i jeste hleb ivota, od koga se nikad ne gladni, i voda iva, od koje se nikad ne edni. Zato je On jedini i mogao izrei ovo blaenstvo o gladi i ei za pravdom, i zavriti ga reima: jer e se nasititi.

Sveistiniti je rekao da e Duh Sveti pokarati svet za pravdu (Jn. 16, 8. 10). Zato? - Zato to je Hristos - "pravda Boja" - bio tu, u svetu, i svet nije hteo da Ga primi. Odbacujui NJega, ljudi su stalno gladni i edni pravde; i u toj gladi grizu i jedu sebe, i jedan drugoga. A to sve zato to se ljudska priroda ne moe hraniti sobom, jedui sebe. Koja se to vrsta bia u prirodi hrani time to jede sebe? Kada je tako kod niih bia koja su i manje sloena, i manje vrednosna od oveka, kako da to ne vai za oveka? To je osnovna stvarnost ivota u ovom svetu, pa stoga i osnovni zakon ivota, koje samo bogoborci ne vide, i ne ele da vide. Zato su uvek i gladni i edni, uvek i svirepi i bedni. Stoga ih i kara Duh Sveti. Stoga e se na dan Stranoga suda i "suditi vasionom svetu po pravdi preko oveka" - Isusa (D. A. 17, 31). Robovanje grehu - robovanje je nepravdi (Rm. 6, 13. 20). LJudi koji robuju gresima i porocima, kao vrlinama, ne trae Hrista, niti Ga hoe. NJima neda greh, neda nepravda, koja dri duh njihov u ropstvu, da krenu ka pravdi. A pravda je i time pravda to se silom ne namee. LJudi nepravde, ili sitne pravde, "gledajui da svoju pravdu utvrde, ne pokoravaju se pravdi Bojoj" (Rm. 10, 3). Carstvo duha ljudskog, koji robuje gresima i porocima, puno je nepravde, nemira, tuge, te u mnogome lii na mali pakao. Takav je duh svakoga oveka koji hoe da ivi sam od sebe i sobom, i od sveta materijalnog oko sebe, a ne od Boga i Bogom. Duh ljudski tek se onda ispuni pravdom, mirom i radou; tek onda postane mali raj na zemlji, kada se pomou evanelskih vrlina sjedini sa Duhom Svetim. To znae bogonadahnute rei svetog Apostola: "Carstvo Boije nije jelo i pie nego pravda i mir i radost u Duhu Svetom" (Rm. 14, 17). Da, u Duhu Svetom, jer je samo u NJemu svekoliko blaenstvo duha ljudskog. Po svetom rasuivanju Svetog Grigorija Niskog, mnogo je stvari koje priroda ljudska eli; stoga je potrebno mnogo obazrivosti, da bismo mogli razlikovati hranljivo od otrovnog, te da ono to dua uzima kao hranu ne bi u nama mesto ivota izazvalo smrt i razorenje. Gospod Hristos, koji je uzeo udela u svemu to je nae, osim greha (Jevr. 4, 15; 2, 14-18), i postao zajedniar naih slabosti, nije glad proglasio za greh nego je dopustio ovu prirodnu elju za hranom i svojim vlastitim iskustvom doiveo ovu slabost. Jer, poto je etrdeset dana proveo bez hrane, "naposletku ogladne" (Mt. 4, 2). Kua, ugledavi da se u NJemu pojavila slabost - glad, savetuje Mu da je utoli kamenjem, to jest da prirodnu elju za hranom pretvori u neprirodnu. Tvorac hrani ljude hlebom od raznog semenja. Tu mudrost Tvorevu Kua osuuje kao neto neumesno. Jer ako se kamenje pokae podesnije za hranu, znai da je Boja mudrost pogreila u promiljanju o ljudskom ivotu. "Reci da kamenje ovo hlebovi postanu", - ovo i dosada govori Kua onima koji iskuavaju sebe svojom vlastitom eljom. Jer kada elja izlazi iz okvira neophodnih potreba, ta je to ako ne savet avola, koji zabranjuje hranu od semenja i izaziva elju za neprirodnim? Od kamenja jedu hlebove srebroljupci, koji pripremaju bogate i raskone trpeze od nepravde. Jer tu sve izlazi iz okvira onoga to je neophodno za ivot. Jer taima zajednikog izmeu prirodne potrebe za hranom i srebrnog posua koje se ne jede? A ko mesto hleba prinosi ustima zlato, zar zadovoljava tu potrebu? Stoga, kada neko mesto onoga to je podesno za hranu trai neto to se ne upotrebljava kao hrana, on se prosto bripe o kamenju, jer jedno trai priroda a on je zauzet drugim. Priroda trap hranu, a spremanje skupocenog posua, ukraenih stolova, stolica, i ostaloga, sve je to briga o kamenju. Ali Spasitelj, koji pobeuje iskuenje, ne izgoni iz prirode glad, kao uzrok zala, nego, udaljivi samo izlinu brigu koja se po savetu Kuaevom pridodaje potrebi, preputa prirodi da se stara o sebi ne izlazei iz svojih prirodnih okvira. Stoga, poto "ogladne" Isus, onda je dostojna hvale glad koja biva u nama kao podraavanje NJemu. Saznamo li pak ega je gladan - "ogladne" - Gospod, onda emo, razume se, saznati silu etvrtog

blaenstva, o kome je re. Kakva je to hrana koju se ne stidi Isus da eli? Posle razgovora sa Samarjankom On govori uenicima: "Jelo je moje da tvorim volju Oca svoga" (Jn. 4, 34). A oigledna je volja Oca, "koji hoe da se svi ljudi spasu i dou u poznanje istine" (1 Tm. 2, 4). Kada dakle On eli nae spasenje i NJegovom hranom postaje na ivot, onda iz toga saznajemo nata treba da upotrebimo takvo raspoloenje due. Nata dakle? Na ovo: da budemo gladni svoga spasenja i edni Boje volje koja eli spasenje.[1] Zar je dostojno blaenstva, pita isti sveti mislilac, udeti samo za pravdom? A ako neko udi za celomudrenou, ili mudrou, ili kojom drugom vrlinom, - zar Spasitelj ne daje blaenstvo i takvome? No, moda, Spasiteljeva re o blaenstvu gladnih i ednih pravde ima ovaj smisao: pravda je jedna od vrlina; a Sveto Pismo ima obiaj da, spomnnjui deo, podrazumeva celinu. Tako, Bog ima mnogo imena; i kada se jedno upotrebi, to ne znai da Mu ostala ne pripadaju. Tako i ovde, re pravda oznaava svaku vrstu vrline. Prema tome, blaeni su i gladni i edni celomudrenosti, i mudrosti, i ma koje druge vrline. Jer je nemogue da ma koja vrlina, odvojena od ostalih, sama po sebi bude savrena vrlina. Pojam pravde iskljuuje sve to je ravo, i obuhvata sve to je dobro; a dobro je sve to se zamilja kao vrlina. Stoga pravda u etvrtom blaenstvu oznaava svaku vrlinu.[2] Spasitelj je rekao: jer e se nasititi. Uspevanje u ma kojoj vrlini, uvek je praeno ne nekom prolaznom i nestalnom radou, ve radou neprolaznom i stalnom koja se produava u toku celog ivota. Otkuda to? Otuda to se svaka vrlina moe svagda uvoditi u delanje, i u toku celog ivota nema vremena kada bi ovek mogao biti prezasien dobrog delanja. I celomudrije, i istota, i svako dobro uvek se uvode u delanje, dok ovek ima u vidu vrlinu, i delanje je praeno radou. Kada se vrlina u nekome vrsto ukoreni, ona se ni vremenom ne meri, ni zasienou ne ograniava, ve njemu, koji ivi njome, uvek dostavlja isto, ivo, silno oseanje njenih vlastitih blaga. Stoga gladnima ovoga oseanja Bog Logos obeava utoljenje gladi, takvo utoljenje, koje nasienou raspaljuje, a ne gasn, elju. Jer ko je poeleo vrlinu, taj ini dobro svojom tekovinom, videi u sebi ono to je poeleo. Otuda je blaen onaj koji je bio gladan celomudrija, jer e se ispuniti istote. A nasienost njome izaziva ne gaenje nego pojaanje elje; i nasienost i elja zajedniki rastu podjednakom merom. Jer udnju za vrlinom prati sticanje uenoga; i steeno blago unosi u duu radost koja ne prestaje.[3] Ako se treba kosnuti, veli Sveti Grigorije Niski, i nekog smelog tvrenja, onda, meni izgleda da, pod imenom vrline i pravde, elji slualaca Gospod predlae sebe sama, "koji nam postade premudrost od Boga, i pravda, i osveenje, i izbavljenje" (1 Kor. 1, 30), a tako isto i "hleb koji silazi s neba" (Jn. 6, 50), i "voda iva" (Jn. 4, 10), e za kojom izraava David u jednom psalmu, otkrivajui Bogu ovo blaeno stradanje due, kada govori: "edna je dua moja Boga, Boga ivota; kada u doi i pokazati se licu Boijem?" (Ps. 41, 3). Eto, dakle, po mome miljenju, istinita je vrlina - dobro bez iega ravoga, dobro koje sadri u sebi sve to je najbolje: sam Bog Logos, - ta "vrlina koja je pokrila nebesa" (Avak. 3, 3). I potpuno su s pravom nazvani blaeni oni to su gladni te Boje pravde; jer zaista "onaj koji je okusio" Gospoda (Ps. 33, 9), to jest, onaj koji je primio u sebe Boga, ispunjuje se onim ega je gladan i edan bio, po obeanju Spasovom: "Ja i Otac doi emo, i u njemu emo se nastaniti" (Jn. 14, 23), oigledno, poto se Duh Sveti ve nastanio. Tako je, izgleda mi, i veliki Pavle, koji je okusio one neiskazane plodove raja, i ispunjen bio onim to je okusio, - svagda bio gladan. Jer izjavljuje da je ispunjen bio onim to je eleo, govorei: "U meni ivi Hristos" (Gal. 2, 20), a kao onaj koji je gladan - stalno se

prua za onim to je napred (Flb. 3, 13), govorei: "Ne kao da ve dostigoh, ili se ve usavrih, nego hitam, ne bih li dostigao" (Flb. 3, 12).[4] U etvrtom blaenstvu, veli Blaeni Avgustin, Spas govori o ljubiteljima istinskog i neprolaznog dobra. Oni e se nasititi onom hranom za koju sam Gospod kae: "Jelo je moje da tvorim volju Oca svoga", koja je pravda; i onom vodom, za koju opet isti Gospod kae, da e u svakome koji od nje pije ona biti izvor vode koja tee u ivot veni (Jn. 4, 34. 14).[5]

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. Slovo 4; str. 406-410. isto, ctp. 411-413. isto, str. 414-416. isto, str. 416-417. tamo, (engleski prevod), book I, chap. II, 6; r. 4.

"BLAENI MILOSTIVI, JER E BITI POMILOVANI" sadraj Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani. - Evo blaenstva u kome sve najpre zavisi od oveka a zatim od Boga; u kome ovek zaduuje Boga; u kome se ovek izjednauje sa Bogom po raspoloenju. Otkuda to? - Otuda to nijedna vrlina nije tako potrebna oveku kao boanska milostivost. U vascelom ivotu, u svima trenucima postojanja, zar je oveku ita potrebnije od milosti Boje? Ta sav ivot ovekov, u svoj svojoj telesnoj i duhovnoj raznovrsnosti i sloenosti, zavisi od vidljive i nevidljive milosti Boje. Da bi videlo, oku ovekovom je potrebno sunce. A zar sunce ne sija po milosti Bojoj? Da bi ulo, uvu ovekovom je potreban vazduh. A zar vazduh nije dar milosti Boje? Ko bi od ljudi stvorio vazduh da ga nema? to vai za oko i uvo ovekovo, vai za celo telo njegovo i za sve funkcije tela. A za duu? - Vai to isto naelo, samo daleko vie i daleko jae. Kako misao misli i oseanje osea? Samo po daru Bojem i po milosti Bojoj, jer je bogolikoj dui ovekovoj Bog podario sposobnost da misli i da osea. Da nije tako, koji bi to ovek bio u stanju da stvori duu koja misli i osea, kad nijedan ovek nije u stanju da stvori jedan listi ljubiice ili jedan kameni. Pa savest ljudska? Zar to nije dar oveku izuzetne milosti Boje? Jednom reju: sav ovek stoji i postoji po milosti Bojoj. To osea svaki ovek koji se iole ozbiljno zagleda u zagonetnu tajnu ljudskog ivota na zemlji. Zato se petim blaenstvom i zahteva od oveka da svoje odnose prema ljudima odreuje po zakonu boanske milostivosti. ovek i postoji i ivi po milosti Bojoj i od milosti Boje. Prirodno je onda da i on bude boanski milostiv prema ljudima. U tome je izuzetno blaenstvo, jer boanska milostivost duhovno sjedinjuje oveka sa Bogom, izvorom te milostivosti i tog blaenstva. Kada dua ovekova krene putem Hristovih blaenstava, ona na svakom koraku i u svakom trenutku osea kako se neprestano izliva na nju neizmerna milost Boja. Doivi li prvu boansku

vrlinu, i u njoj prvo boansko blaenstvo, ovek svim biem oseti i sazna ta znai milost Boja, ta znai kad Bog miluje duu ovekovu. Zar nije beskrajna milost Boja, za smernost, za siromatvo duhom dobiti carstvo nebesko? Zar nije beskrajna milost Boja, plakati nad sobom i nad svetom oko sebe i - zbog toga se ispuniti Duhom Svetim, Uteiteljem? Zar nije beskrajna milost Boja, za krotost - naslediti celu zemlju? Zar nije beskrajna milost Boja, bogoenjivom glau i eu za pravdom, useliti u sebe - svu pravdu Boju, Hrista Boga? ta je vrhunac milosti Boje? Ovaploenje Boga, i sve to je ovaploeni Bog, Gospod Hristos uinio i neprekidno ini za rod ljudski. Sve to sainjava jednu jedinstvenu, neponovljivu, beskrajnu i vaistinu boansku milost prema ljudima i naem zemaljskom svetu. Pretpostavimo: ovek se ovaploti u jagnje, ili u tigra, ili u hijenu, ili u zmiju, sa ciljem da ivotinjski svet spase od smrti i zla. ta bi to ovaploenje znailo u poreenju sa ovaploenjem Boga u oveka? Neto beskrajno malo, a po posledicama nimalo. Jer nemoni ovek, sam rob zla i smrti, ne bi bio u stanju da ivotinjski svet spase od njih. Usto, ovek je kriv za sve smrti i sva zla u ivotinjskom svetu. A Gospod Hristos? Bezgrean, uzima na sebe sve grehe sveta i sve muke od greha, - zar to nije izuzetna i savrena milost Boja? Besmrtni, podnosi smrt radi smrtnih ljudi, - zar to nije jedinstvena i neviena milost Boija? Pa jo, podivljalim i zaludelim od greha ljudima, ovaploeni Bog daruje: venu Istinu, Venu Pravdu, venu Mudrost, veni ivot, i sva boanska bezbrojna savrenstva i beskrajna blaenstva. Zar to nije milost, kojoj nema ravne u svima svetovima? Kada ovek ozbiljno i svestrano ispita sebe, i postavi tanu dijagnozu o sebi, njemu nita nije tako potrebno, i toliko potrebno, kao milost Boja. Jer je nesumnjiva dijagnoza svakog oveka ovo: greh, greh, greh, i u gresnma - bolest, bolest, bolest, i u bolestima - smrt, smrt, smrt. Zato svakim oseanjem, svakom milju, svakim pokretom due, duhovno razbuen ovek vapije Bogu: milost, milost, milost! Ko nije u takvom odnosu prema Bogu, nije milostiv prema ljudima. A takav ovek je duhovni paralitik, pati od duhovne uzetosti. Oseanje grenosti razvija se pokajanjem; pokajanje i vapije za milou Bojom, za oprotajem grehova. Samo pokajnici dobijaju nzuzetnu milost od Boga, koja iz njih zrai na ljude oko njih. Jer milost Boja, kada ue u srce oveije, pretvara se pomou ostalih boanskih vrlina u milosre. I milosrdan ovek je uvek milostiv prema ljudima, kao to je Bog milostiv prema njemu. Jedno oseanje je nepromenljivo u dui milosrdnog oveka, oseanje da mu je uvek potrebna milost Boja, stoga je i sam uvek milostiv prema ljudima. to pravedniji ovek, sve vie osea svoju grenost; najsvetiji ljudi u toku celog ivota najjae i oseaju svoju grenost. Evo samo jednog primera. Lice svetog Sisoja zablista pred smrt silnom svetlou. To k njemu dooe sveti Proroci i sveti Apostoli. A kad jo vie zablista, on ree uenicima svojim: "Evo Aneli dooe da uzmu duu moju". Najzad lice njegovo zasija kao sunce, i sve spopade strah, a sveti podvinik ree: "Evo Gospod dolazi, pogledajte svi!" Zatim nastade tajac, sveti starac je razgovarao neto sa Gospodom. Kada ga uenici upitae, o emu razgovara, on im odgovori: molih Gospoda da mi jo malo produi dane ivota, da bih se pokajao.[1] - Vrlo razvijeno oseanje line grenosti je stalni pratilac hrianinov na celom putu njegovog duhovnog usavravanja. Ma kojim oseanjem, ili milju, uao u svoju duu, ovek na svima putevima svoje due susree grehe, mane, poroke. I ako je svestan opasnosti koja mu od njih preti, on stalno vapije za milou Bojom. To je ona "velija milost" koju samo ovaploeni Bog daruje rodu ljudskom, svemilostivo izvrivi domostroj spasenja sveta od greha, smrti i avola. Za tom "velikom milou" vapije dua pravoslavnog hrianina kroz mnogobrojne crkvene stihire i molitve.

Peto blaenstvo je, moglo bi se rei, prirodno ovekovo blaenstvo, jer je uslovljeno ovekovom milostivou. To znai: milostivost je neto prirodno za oveka, neto to sainjava sastavni deo bia ovekova. Drugim reima: ovek je u osnovi sazdan kao milosrdno bie. Na to i ukazuje bogolikost ovekove prirode. Bog je po celom biu ovekovom razlio boansku milostivost, i uinio je podlogom svega ljudskog. No to je samo jedna polovina istine o oveku, a druga je ovo: Bog je boansku milostivost uinio podlogom i svega boanskog u oveku, svega ime ovek raste ka Bogu, postaje slian Bogu. Da nije tako, da boanska milostivost nije ula u osnove ljudskog bia, zar bi Gospod Hristos zahtevao od ljudi da budu milostivi kao to je milostiv Otac njihov nebeski - Bog? (Lk. 6, 36). Svojom milostivou ovek najvie podsea na Boga, najvie lii na Boga. A kada je razvije do najvee mere, on postaje "bog po blagodati", kako vele Sveti Oci. Boanskom milostivou ovek postaje itavo malo boanstvo. Takav ovek je - hodee evanelje Boje, hodea propoved o Bogu. Izgubi li ovek boansku milostivost, da li je uopte ostao ovekom? Kad to izgubi, izgubio je onog unutranjeg, onog bogolikog, onog venog oveka u sebi. I ostala samo ljutura, i to crvljiva i smrdljiva ljutura. ta je ovek? - Ovaploeno milosre Boje. ta je neovek? Ovaploena grubost i nemilosrdnost. ovek postepeno degenerie u neoveka, ako ne upranjava milostivost. Takav je svaki sebinjak, svaki samoivac. Dua mu je sva izatkana od grubosti, samoivosti i ostalih grehova. A carstvo samoivosti i njenih odvratnih saradnika - grehova, zar to nije pakao, koji poinje u ovom svetu, da se nikad ne zavri u onom svetu? A ivot u tom paklu i jeste prokletstvo, veno prokletstvo za ljudsko bie. Stoga bi se s pravom moglo rei: Prokleti nemilostivi, jer nee biti pomilovani! Zato to je od Boga, to vue Bogu i to sjedinjuje sa Bogom, milosre je blaenstvo za ljudsku prirodu. I jo: ono sjedinjuje oveka sa onim to je boansko u svima ljudima; tako i njih budi i podstie na sve to je boansko, a i sebe podrava pomou njih u svemu to je boansko. Na taj nain on polako vaspostavlja u ljudima rajsko raspoloenje, raj sa svima blaenstvima njegovim. Raj i jeste neto to poinje ovde na zemlji kroz - boanske vrline. Na prvom mestu: kroz boansko milosre. Svaka boanska vrlina i stvara itav mali raj u dui ovekovoj, i u njemu blaenstvo. A sve skupa sainjavaju veni boanski raj, i u njemu veno blaenstvo, koje nikad ne prestaje ni u ovom ni u onom svetu. Zato su usta Blagoslovenoga i izrekla: Blaeni milostivi, jer tie bpi pomilovani. Gospod Hristos, sav je od milosti i samilosti. Svim svojim biem On zove tome, oraspolouje za to, i osposobljuje. Kao da veli: smiluj se na sebe i na sabrau oko sebe, jer i tebe i njih davi greh, satire smrt. Duhovno slepi to ne vide; oni koji su tek progledali, vide to pomalo; najvidovitiji pak - a to su svetitelji - samo to i vide. Zato su beskrajno milostivi i samilostivi. Sve to je ljudsko, njih podstie na krik i vapaj: Gospode, pomiluj! Zato je ovaj krik i najei u svetim pravoslavnim bogosluenjima. Gleda li u sebe ozbiljno i vidovito, ovek se sav pretvara u molitveni uzdah, kome nema kraja, uzdah kroz koji stalno bruji: Gospode pomiluj! Nema milosti i samilosti za oveka? - Pomisli, radi ega je sazdan, a u ta je pao, i nata spao: na smrt, na trule, na grob, na crve, na smrad, na pakao! Pa koliko je rana na njegovoj dui! Ta svaki je - smrtno ranjen, svaki ovek. Kome to gresi nisu zadali smrtnu ranu, i to ne jednu nego stotinu, i mi pre smrti mnogo puta umiremo! Pogledaj na duu u oveku! Na ta lii? Na caricu nebesku u - dronjcima; na besmrtnu lepoticu, premazanu crnim blatom; na bludnicu, koja je bila

stvorena za venu devstvenicu. A srce u oveku? - Vidovito oko Boje; a gle, ono obnevidelo, pa ne vidi ni sebe ni tebe, a kamoli nebo, Boga, Anele! A savest u oveku? - Ta to je neki pali aneo, koji se zapleo i zbunio u crnoj mrei mrane filosofije zla, n zalutao i izgubio u jezivom lavirintu lukave dijalektike greha. A trava, a bilje, a cvee, a ivotinje, a ptice? Ta sve sam ranjenik do ranjenika, bolesnik do bolesnika, smrtnik do smrtnika! Zar sve to ne sliva sva tvoja oseanja i sve tvoje misli u beskrajnu boansku milost i beskrajnu boansku samilost prema oveku i svima ostalim tvarima? Milosre se grana u razne vrste milosti i samilosti, kao to se dua grana u razne vrste misli i oseanja. Milosre je: hraniti gladne, pojiti edne, odevati nage, poseivati bolesne, obilaziti sunje, zbrinjavati putnike. Ali, ja sam siromah, rei e neko, ja sam ubog, nemam ni para, ni imanja! Da, ali - ima duu, i u njoj sva bogatstva boanskog milosra. Moli se Bogu za gladne, za edne, za nage, za bolesne, za sunje, za putnike, jer je i to milosre. Posti za druge, - i to je milosre. Plai za nepokajane, - i to je milosre. Postradaj za spasenje blinjih, - i to je milosre. Ie odgovaraj na uvredu uvredom; ne vraaj zlo zlom; savlauj zlo dobrom; blagosiljaj one koji te kunu; moli se Bogu za one koji te gone; ini dobro onima koji te mrze; ne sablanjavaj druge, sve je to milosre do milosra. A da bi sve to inio, oveku je potrebno samo da ima duu i telo, i nita drugo, nikakva bogatstva ovoga sveta. To je ono to Svemilostivi nareuje u svome Evanelju: "Dajite milostinju od onoga to je unutra - ( Lk. 11, 41). ta to znai? Ovo: dajte ljudima svoju bogoliku duu, i sva boanska bogatstva njena: boanski samilosne misli, boanski samilosna oseanja i raspoloenja. Kopaj po svojoj dui, i pod muljem grehova i tinjom strasti, pronai e ta boanska bogatstva, te nevidljive unutranje dragocenosti, sa kojima je Bog stvorio oveka, i uinio ga izuzetnim biem u svima svetovima. Na to samilosni Spasitelj i misli kada objavljuje blagovest: "Gle, carstvo Boje je unutra u vama - ( Lk. 17, 21). U to carstvo spada i boansko milosre due ljudske. Nema sumnje, u bogolikoj dui ovekovoj taji se duboki kladenac boanskog milosra, koji se grana u mnoge ponornice. Izvori tih ponornica vode prvo na nebo, Bogu. Sie li ovek na dno svoga bia, i pronae kladenac boanskog milosra u sebi, odmah oseti da je jedno sa svima ljudima svih vremena, i njegovim celim biem zastruji, i uvek struji, milost i samilost za sve ljude, tu tunu i nesrenu brau i sabrau nau, tunu i nesrenu od greha i smrti. U ovom svetu svaki je ovek bez izuzetka boanski bogata, jer svaki ima carstvo Boje unutra u bogolikoj dui. Ima klnce i boanske Istine, i boanske Pravde, i boanske LJubavi, i boanske Dobrote, i boanske Mudrosti, i boanskog Milosra, i boanske Svetosti, i boanske Besmrtnosti, i boanskog ivota. I sve to moe razviti do savrenstva u podneblju svojih linih evanelskih podviga i doivljaja. Tako moe razviti i svoje milosre, i postati milostiv i samilostiv prema svima biima i tvarima. Ako ia ljudsko odlazi na nebo pred samo lice Boije, onda je to - ovekova milost i samilost za ljude (sr. D. A. 10, 4). Sav svoj odnos prema rodu ljudskom, svemilostivi Gospod je zasnovao na milosti: "Po svojoj milosti spase nas banjom preporoaja i obnovljenjem Duha Svetoga" (Tit. 3, 5; sr. Lk. 1, 78; 1 Petr. 1, 3). Drugim reima: i ovaploenje Boga Logosa, i celokupni bogooveanski domostroj spasenja roda ljudskog delo je dobrote i ovekoljublja Bojeg, jer spasti ljude od greha i smrti iz milosti a ne po zasluzi, i jeste jedino istinsko ovekoljublje (sr. Tit. 3, 4). Zato to je tako, svemilostivi Spasitelj s pravom trai od ljudi da milost bude vrhovni zakon u njihovim meusobnim odnosima. To se mora pretpostaviti svemu, jer sainjava sutinu Bogoovekovog

Evanelja spasenja: "Milosti hou, a ne rtve" (Mt. 9, 13; Os. 6, 6; sr. Mt. 12, 18): milosti hou prema grenicima, jer su grenici - duhovni bolesiici, koje treba mudro i neno leiti od greha i smrti. Time ovekoljubivi Spasitelj zahteva milost prema svima ljudima, jer - ko od ljudi nije grean, nije smrtan? U ime toga Gospod odbija i nee rtve. Jer NJemu je najmilija rtva ovekova milost prema ljudima. Od milosra ovekovog zavisi ne samo ivot njegov u ovom svetu ve i sam veni ivot njegov i u ovom i u onom svetu. To nam blagovesti Spasiteljeva pria o milostivom Samarjaninu, jer odgovara na ovekovo pitanje: "ta u initi da dobijem ivot veni?" (Lk. 10, 2537). ta? Budi milostiv. Eto odgovora na pitanje o venom ivotu. Milostivost je boanska sila koja savlauje u oveku sve to je greno i smrtno; i obesmruje oveka ispunjujui ga venim ivotom. Milostiv ovek u stvari ivi jo u ovom svetu onim to je besmrtno, boansko, veno. A to je - boansko milosre. ovek boanskog milosra sve ljude gleda Bojim okom i meri Bojom merom. NJemu je svaki ovek blinji, jer mu oseanje milosra svakoga oveka uini bliskim, i on svaije grehe pokriva svojom ljubavlju, molitvom i smernou. To nije ni udo, jer kada se ovek milosrem priblii Bogu, onda mu svaki ovek postane blizak: u Bogu niko nije daleko. Gledani iz Boga, svi su ljudi nai blinji, jer su svi bogoliki, iako vie ili manje unakaeni. Oseanje milosra je po sebi boansko, te stoga beskrajno i sveobuhvatno. Kao takvome, sve mu je blisko i blinje, jer najpre smanjuje rastojanje izmeu oveka i Boga, a zatim, - izmeu oveka i ostalih ljudi. ovek boanskog milosra ivo osea kako je ljudima, svima ljudima, potrebna milost za svaki dah njihovog ivota na zemlji, a kamoli njihovog ivota na nebu. ivi li boanskim milosrem, ovek je pravi besmrtnik jo u ovom svetu, i njemu nikakva smrt ne moe nauditi ni u ovom ni u onom svetu. On svaku smrt savlauje silom boanskog milosra, i smelo je pobedniki pita: Smrti, gde ti je pobeda? Milosru Hristovog oveka nema kraja, nema granica. On nikad ne sme rei sebi: dovoljno sam milostiv! Rekne li, eto smrti njegovoj dui. Prestane li pak biti milosrdan, ve je umro, pre smrti umro. Jer se odvojio od Boga, koji je jedini izvor besmrtnosti i venoga ivota. Milosre ini oveka boanski uzvienim i boanski besmrtnim. Nita tako ne upodobljava oveka Bogu kao milosre; ono ga ak ini "bogom po blagodati". Da, po blagodati, poto je samo Trojini Bog Bog po prirodi. Boansko milosre razliva po celom biu ovekovom neku boansku silu, koja obouje duhovne moi, a on se sav osea besmrtnim, beskrajnim, venim. Ta boanska svestvaralaka sila vodi oveka iz jedne milosti u drugu, iz manje u veu, privodei ga postepeno Bogu koji je olienje savrene milostivosti, i stoga veni ideal svake ljudske milosti i samilosti. O svemu tome reito govori Spasiteljeva vrhovna blagovest o milosru: Budite milostivi kao to je milostiv Otac va - Bog (Lk. 6, 36). Nijednu vrlinu Spasitelj nije podigao na veu visinu. tavie, On je objavio da e na Stranom sudu milosre biti NJegovo merilo, kojim e On meriti sve ljude i svakome odrediti njegovu venu sudbu (sr. Mt. 25, 3146; sr. Jk. 2, 13). Milosre prema drugima u isto vreme je i milosre prema sebi samom. Ali to nije ni poputanje sebi, ni maenje sebe, ni teenje sebe od evanelskih podviga. Niti je to sebinost ilisamoivost u ma kom obliku. Milosre prema sebi doputeno je samo kada je evanelsko. A ta je to evanelsko milosre prema sebi? To je: staranje o spasenju svoje due od greha, smrti i avola. Starajui se o tome, ovek se pokazuje milostiv prema onome to je boansko, bogoliko, besmrtno i veno u njemu. Svaki greh je itava rana na dui, a svaka strast - itava bolest due. Oslobaajui sebe od grehova i strasti, ovek se pokazuje milostiv prema sebi, jer isceljuje

bogoliku lepoticu svoju - duu svoju - od svega to prlja, pomrauje, unakauje, usmruje, ubija. Pohota je ubica due, tako i gordost, i gnev, i mrnja, i pakost, i zavist, i srebroljublje, i svi ostali gresi. Potisne li ih iz sebe i otera pomou evanelskih vrlina, otisnuo si iz due svoje i oterao mnoge ubice i mnoge smrti. I tako pokazao prema sebi onu milost koja je jedino doputena i propisana oveku spasonosnim Evaneljem Hristovim. Milosrem prema drugima ovek ini evanelska dobra drugima. Ali, istovremeno i sebe spasava od strane duhovne zveri: neosetljivosti i nesaosetljivosti, jer sjedinjuje duu svoju sa sveosetljivim i svesaosetljivim Spasiteljem koji i daje spasenje onome koji se trudi i podvizava u spasonosnim evanelskim vrlinama. Sveta misao Svetog Grigorija Niskog o petom blaenstvu vrlo je duboka i bogomudra. U ovom blaenstvu, veli sveti mislilac, Spasitelj na neki nain ini Bogom onoga koji slua i razume ovu re. Jer kae: Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani. Poznato je iz mnogih mesta Svetoga Pisma da sveti ljudi nazivaju boga milostivim. Stoga, ako Bogu dolikuje naziv milostiv, ne poziva li onda Logos i tebe da postane Bog, poto si ukraen svojstvom Boanstva? Jer ako se u bogonadahnutom Pismu Bog naziva milostivim, a Boanstvo je istinski blaeno, onda iz toga logiki sledi da se ovek, kada postane milostiv, udostojava Bojeg blaenstva, poto je dostigao ono ime se naziva Boanstvo. "Milostiv je Gospod i pravedan, i Bog na miluje" (Ps. 114, 4). I zar nije blaenstvo za oveka nazivati se i postati ono ime se Bog naziva za dela svoja?[2] ta je to milost, i u emu je njena delatnost? Zato je blaen onaj koji prima natrag ono to daje? Jer je reeno: Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani. Najblii smisao ove izreke poziva oveka na uzajamnu ljubav i samilost. Milost je dobrovoljna tuga, izazvana tuom nevoljom. Ili jasnije: milost je ljubavlju ispunjeno raspoloenje prema onima koji s mukom podnose izvesnu tekou. Jer kao to surovost i zverskost potiu iz mrnje, tako i milost potie na neki nain iz ljubavi, i nju samu ima kao svoj izvor. naroito pak svojstvo milosti je ovo: pojaavanje ispunjenog ljubavlju raspoloenja koje je sjedinjeno s oseanjem tuge. Da uestvuju u neem dobrom, staraju se podjednako svi, i neprijatelji i prijatelji; ali eleti uestvovati u neem tunom, svojstveno je samo onima koji su ispunjeni ljubavlju. A od svih veza u ovom ivotu kao najjaa smatra se ljubav; i milost je pojaanje ljubavi.[3] Neka niko ne misli da se sva vrlina sastoji samo u materijalnoj pomoi, jer bi u tom sluaju nju mogao imati samo onaj koji ima neku mogunost za dobroinstvo. Ali, pravinije je u ovoj stvari gledati na nameru. Ko je samo poeleo dobro, ali je naiao na smetnju da ga ostvari, poto nije imao mogunosti, taj po raspoloenju due nita nije manji od onoga koji je svoju elju dokazao delima. A velika je korist po ivot, kada se tako shvati ovo blaenstvo. Pretpostavimo da kod svih nastane takav odnos due prema ponienima, onda ve ne bi ostala podela na vee i manje, vie i nie; siromatvo ne bi muilo oveka, ropstvo ga ne bi unizilo, sramoenje ga ne bi oalostilo, jer bi svima sve bilo zajedniko; jednakost u pravima i sloboda govora zacarila bi se u ljudskom ivotu, kada bi se bogata dobrovoljno izjednaio sa siromahom. Kada bi to bilo, onda ne bi postojao razlog za neprijateljstvo; zavist bi iezla, mrnja bi umrla; odstranjeni bi bili zlopamenje, la, prevara, rat, taj porod pohlepne gramzivosti. Poto se ukloni to nesamilosno raspoloenje, sa njim bi, kao sa ravim korenom, bili iupani i izdanci poroka; a po iskorenjenju ravih dela, namesto njih istupio bi itav niz svega dobroga: mir, pravda i ostalo to se zamilja kao najbolje. Otuda, ta je blaenije nego provoditi ivot, poveravajui sigurnost svoga ivota, ne katancima i bravama, nego nalazei tu sigurnost jedan u drugome? Kao to ovek surove i

zverske naravi postaje neprijatan onima koji su iskusili njegovu svirepost, tako, suprotno tome, svi postaju lepo raspoloeni prema milostivom oveku, jer milost kod onih koji su je dobili prirodno raa ljubav. Otuda je milost - majka lepog raspoloenja, zalog ljubavi, savez svakog prijateljskog raspoloenja.[4] Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani. U ovoj rei sadri se i ovo uzvieno uenje: Stvorivi oveka po liku svom, Tvorac je stavio u njegovu prirodu klice svih dobara, te dobro ne ulazi u nas iz spoljanjeg sveta, nego zavisi od nae volje koje emo dobro uzeti iz nae prirode kao iz neke riznice. Stoga Gospod i kae: "Carstvo Boje je unutra u vama" (Lk. 17, 21); i "Svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvorie mu se" (Mt. 7, 8). Tako, dobiti eljeno, i nai traeno, i obresti se usred eljenih dobara - u naoj je volji, i zavisi od nae slobodne volje.[5] Povodom petog blaenstva Blaeni Teofilakt kae: Milosre se moe ukazivati ne samo imovinom, nego i reju; a ako se nita nema, onda i suzama. Milostivi dobijaju milost i ovde od ljudi, jer ko je jue pokazao milost, a danas se liio svega, naii e na milosre kod svih; ali e mu naroito pomoi Bog posle smrti.[6] U samoj stvari, milostivi su milostivi kao ljudi, a sami e biti pomilovani od Boga svih bia i tvari. Milost ljudska i Boja nisu jednake meu sobom, ve se razlikuju jedna od druge kao zlo od dobra.[7]

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. itije Sv. Sisoja Velikog, 6. Jula. Slovo 5; str. 419-420. isto, str 421-3. isto, str. 423-5. isto, str. 426. tamo. ad loc. Sv. Zlatoust, Beseda 15, 4 na Mateja; R. gr. t. 57, sol. 227.

"BLAENI ISTI SRCEM, JER E BOGA VIDETI" sadraj Blaeni isti srcem, jer e Boga videti. - Evo boanske vrline koja oveka prenosi na nebo, te Boga vidi. Evo najkraeg puta izmeu oveka i Boga; ide li ovek njime, on stalno vidi Boga. I u tom bogovienju on doivljuje neiskazano blaenstvo. isto srce je najvidovitije na zemlji oko, jer vidi i ono to je nevidljivo: Boga (sr. 2 Kor. 4, 18). U svemu vidljivom, i iza svega vidljivoga, isto srce vidi ono to je nevidljivo, ono to je veno, ono to je Boje. Vidi i osea da sav ovaj

vidljivi svet nije drugo do raskoni ogrta kojim se ogrnulo Nevidljivo. A zvezde, a ptice, a ljudi, a bilje, a ivotinje, a cvee, nisu li to misli Boje i rei Boje - procvetale materijom, bojom, mirisom; pa jo - oseanjem, saznanjem, ljubavlju, istinom, dobrotom, milou, samilou? Videti Boga srcem? To znai: imati Boga u srcu, nositi Ga u srcu, iveti NJime, oseati NJime, misliti NJime; jednom reju: biti bogonosac. U stvari, svaki je ovek jo od utrobe majke svoje bogonosac, jer nosi u sebi lik Boji, i u njemu zaetke boanskih savrenstava (sr. Jn. 1, 9). Naznaenje, boansko naznaenje oveka u ovom svetu i jeste da bude bogonosac. Razvije li u sebi bogolike zaetke pomou evanelskih vrlina, on postepeno "raste rastom Bojim" (Kol. 2, 19); to jest, sve to je bogoliko u njemu raste ka svome boanskom savrenstvu dok ne dostigne "u meru rasta visine Hristove" (Ef. 4, 13). Takav ovek je zaista bogonosac i hristonosac, i u njemu Gospod Hristos ivi kroz svoje boanske vrline. NJegovo je srce isto od svakoga greha, jer ima Hrista u sebi. A gde je Hristos, tu nema mesta grehu. ivp li Gospod Hristos u srcu ovekovom, On razliva po celom biu njegovom neiskazano blaenstvo. I hristonosac radosno podnosi evanelske napore i trudove, i pomou boanskih vrlina bdi nad srcem svojim da se ne uvue u njega neki greh, neka prljavtina. Bogonosac i jeste pravi ovek, jer je u njemu sve normalno i prirodno, onakvo kakvo je izalo iz ruke Boje, pa se jo razvilo i usavrilo Bogoovekom Hristom. ovek je samo Bogom pravi ovek, prirodan ovek, normalan ovek. Sve pak to u oveku nije od Boga, neprirodno je, nenormalno je. A to je: greh, zlo i smrt. Bogoovek Hristos je u stvari jedini normalan i prirodan ovek, jer u NJemu nema ni greha, ni zla, ni smrti. Svaki pak drugi ovek postaje normalan, i prirodan kada sebe oisti, ispravi, osveti, obogoovei Bogoovekom. Uini li to, postaje bogonosac, postaje ovek ista srca, koji danonono stoji sa plamenim maem evanelskih vrlina na vratima srca svog, uvajui ga od svakoga greha. Jer greh i jeste jedina prljavtina koja toliko zagadi i obolesti srce, da ono obnevidi i zamre za sve to je uzvieno, besmrtno, boansko. Pre greha, i do greha, srce je bilo oko koje je Boga videlo. To je bila normalna i prirodna delatnost njegova. Takvo je bilo Adamovo srce do pada. Ali, grehom je obolelo i obnevidelo to bogovidno oko. Bezgreni Bogoovek je i doao meu ljude da ih izlei od te bolesti, da im vrati bogovidnost. I Hristov ovek postaje bogovidac, jer prethodno postaje bogonosac. I svim biem osea da je izuzetno blaenstvo - biti ovek. Nesrea je, i tuga, i bol - imati neisto srce. Jer svaki greh kane u srce pomalo tuge, pomalo bola, pomalo nesree. A kada se gresi odomae i nakote u srcu, onda se ta nesrea, ta tuga, taj bol postepeno razrastu i razviju u itavu tragediju, u itavo prokletstvo. I tune injenice se polome tvrdei ovo: zaista je tragedija, zaista je prokletstvo - biti ovek. I s pravom bi se, po zakonu logikog miljenja, evanelskoj tezi o blaenstvu istih srcem mogla suprotstaviti antiteza o tragediji neistih srcem. Ona bi glasila: Nesreni su, tuni su, jadni su, prokleti su neisti srcem, jer nee Boga videti. A videe - koga? Nesumnjivo avola, kad - tad. Jer greh, kao lukava demonska sila, najpre skriva odvratni lik avola; a kad ovlada ovekom, on mu ga pokae u svoj gnusobi i gadosti njegovoj. Kao to se pomou vrlina useljuje u srce Bog, tako se pomou grehova useljuje u srce avo, te je ovek, hteo - ne hteo, bogonosac ili avonosac, bogovidac ili avovidac. Od greholjublja dolazi neistota srca. Greholjupci su ponajvie duhovni slepci, i kao takvi ponajee bezbonici, jer ne vide Boga niti ita Boje. A ne vide zato to ne oseaju Boga. A ne

oseaju Boga zato to im je srce ispunjeno gresima koji zatupljuju, zakrljuju, sasuuju, paralizuju i unitavaju u srcu oveijem oseanje Boga, dok ga najzad sasvim ne umrtve. Ovaj poslednji stadijum je vrhunac oavoljenja: avo ulazi u oveka kao "u dom svoj" (Mt. 12, 44). Gresi najpre propute put avolu u duu ovekovu, koji se i useljuje u oveka kada njime ovlada greholjublje. Najoigledniji primer: Juda Iskariotski (sr. Jn. 13, 2. 27; Lk. 22, 3). Ali je i ovo istina: evanelske vrline najpre propute put Bogu u duu ovekovu, pa se onda Bog useljuje u oveka pretvarajui ga u svoje obitalite (sr. Jn. 14, 21. 23; 17, 2126; 2 Kor. 6, 16). Prirodno je da za gresima dolazi tvorac greha, a za vrlinama - tvorac vrlina. Prirodno je da avo boravi u carstvu greha i zla, kao to je opet prirodno da Bog boravi u carstvu vrline i dobra. Svaka vrlina vezuje oveka sa Bogom, ali i svaki porok vezuje oveka sa avolom. Otuda su, po pravilu, dobri ljudi poboni, a ravi - nepoboni. Greh je uvek bogoborac, uvek ratuje sa Bogom (sr. Rm. 8, 7; Jak. 4, 4), sa krajnjom eljom: da nestane Boga, da Ga nema. Iza bezbonosti uvek se skrivaju itavi legioni grehova i strasti. Greh ne voli Boga, zato i nee Boga. To je prirodna logika greha i zla. Jer je Bog samim biem svojim suta suprotnost grehu i zlu. Pravilo je: ljudi neista srca obino ne veruju u Boga, jer Ga ne vole. A ne vole Ga zato to vole greh i zlo. Priroda pak ljudska ne moe istovremeno sluiti Bogu i avolu (sr. Mt. 6, 24). Kakvu zajednicu ima Hristos s Velijarom, svetlost sa tamom? (2 Kor. 6, 15). Od greholjublja u oveku zamru, i najzad potpuno izumru bogoenjiva oseanja i sile; i ovek postaje duhovno mrtav: ne osea Boga, zato i ne veruje u Boga, zato i tvrdi: nema Boga. To su oni duhovni mrtvaci koji ni u ovaploenom Bogu ne vide, i ne oseaju, i ne priznaju Boga. Za njih je Spasitelj i rekao: "Ostavite neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace" (Mt. 8, 22). Ko su "isti srcem"? - Na prvom mestu svetitelji, jer su oistili sebe od svake prljavtine duha i tela. istota i jeste svetlost. Postie se, na koji nain? Na taj nain to ovek evanelskim vrlinama potisne iz sebe sve grehe i stalno ivi u tim vrlinama. Gordost se potisne smernou, mrnja - ljubavlju, gnev - krotou, surovost - milosrem, neosetljivost - samilou, pohota molitvom i postom, zloba - dobrotom, zlopamenje - pratanjem, osvetoljubivost - blagou, malodunost - verom, oajanje - nadom. Kada se sve evanelske vrline stope u jednu svevrlinu, i ona postane nae stalno, ieizmenljivo raspoloenje, eto vam svetosti, i u svetosti istote, i u istoti bogovienja, i u bogovienju blaenstva. Svaka evanelska vrlina oisti pomalo srca, a sve skupa - oiuju celo srce. Jedna vrlina istera iz srca jednu vrstu greha, a druga - drugu, a trea - treu, dok svevrlina ne istera iz srca sve grehe, i ovek uzaivi svima vrlinama istovremeno. Neprekidno ivljenje u svima vrlinama stvara istotu srca koja je svetost. Bog "boravi u svetima", - kako da Ga oni ne vide kad je On u njima, kad je On za njih sve u svemu? Samo po meri sebeoienja, sebeosveenja ovek i vidi Boga. Ko je potpuno oistio, osvetio sebe, taj vidi Boga, i osea Boga kao najneposredniju i najglavniju stvarnost i u sebi i u svetu oko sebe. tavie: on jae osea Boga nego sebe, i sebe osea kao sebe samo Bogom i u Bogu. U njega bogooseanje ide ispred njegovog samooseanja i samosaznanja. On svim biem osea da su i samo njegovo samooseanje i samo njegovo saznanje dar od Boga. Svete vrline stvaraju sveto raspoloenje u dui, postepeno se pretvaraju u nau prirodu, te ovek i misli njima, i osea njima, i ivi njima. A svete misli, a sveta oseanja, zar nisu to oi, bezbrojne oi, koje Boga vide? Jer svetost samom prirodom vue i odnosi Jedino Svetome; i svetome se daje Sveto, i sam izvor svega svetog i svih Svetinja: Bog. Otuda liturgijska istina: "Svetinje svetima". ovek je i stvoren sa bogolikom duom, da bi ga sama priroda due vukla Bogu. Za oveka su bogoenjiva sveta raspoloenja due i prirodna i logina. Razviti ih do najvie mere i

uiniti ih sutinom svoga bia i ivotom svoga ivota - i jeste cilj ovekova postojanja i na zemlji i na nebu. Zato je Svesveti izrekao: "Budite savreni kao to je savren Otac va nebeski" - Bog (Mt. 5, 48). I jo preko svetog Apostola naredio: "Budite sveti u svemu ivljenju svom, vladajui se po Svecu (tj. po Hristu) koji vas je pozvao. Jer je pisano: Budite sveti, jer sam ja svet" (1 Petr. 1, 1416). Bez svetosti nema bogovienja. Apostol Pavle kao da objanjava esto blaenstvo kada blagovesti: "Bez svetosti - - niko nee videti Gospoda" (Jevr. 12, 14). oveku je neophodna lina svetost da bi mogao videti Boga. to manje svet ovek, sve manje vidi Boga; okoreli grenik Ga nimalo ne vidi, jer Ga nimalo ne osea; ne daju mu gresi. Jer je za okorelog grenika prirodno oseati da je zlo najneposrednija i najoiglednija stvarnost, jer je gresima zlo i logino i prirodno i svoje, a Bog im je neto tue, strano, nelogino, neprirodno, nepotrebno, pa stoga i - nepostojee. Stope li se gresi sa duom ovekovom, onda oni uestvuju i u njenim mislima, i u njenim oseanjima, i u njenim delima, i sve to je njihovo i njima slino, ovek osea kao svoje i ini kao svoje. Ali i suprotno je istina: stope li se boanske vrline sa duom ovekovom, onda one uestvuju u celokupnom ivotu ovekovom, te sve to je njihovo, a to je Bog i Boje, ovek i vidi i osea kao neto svoje. Iz prljavog izvora istie prljava voda, iz istog - ista. Iz ogrehovljene, prljave, neiste due izlaze grene, prljave, neiste misli i oseanja: a iz dobrodeteljne, svetle, iste due izlaze dobre, svetle, iste misli i oseanja. To je boanska istina, izreena svetim Apostolom: "istima je sve isto; a prljavima i nevernima nita nije isto, nego su im prljavi i um i savest" (Tit. 1, 15). Osnovno je novozavetno pravilo bogopoznanja: "Bez svetosti niko nee videti Gospoda" (Jevr. 12, 14). Bez svetog ivota nema istinskog bogopoznanja,jer nema istinskog bogovienja. Da bi ovek poznao Boga ivog i istinitog, mora prethodno svetim ivotom osvetiti svoj glavni organ poznanja: srce. Osveti li njega, osvetio je sa njim i um, i savest, i volju, i ula; jednom reju: osvetio je i duu i telo. Gospod je rekao: blaeni isti srcem. A zato nije rekao: blaeni isti umom, okom, saveu, telom? Zato to Gospod pod srcem razume vascelog oveka, svu psihofiziku prirodu njegovu. Srce je centar i ia oveijeg bia, oveije linosti. Ono je izvor svih misli, svih oseanja, svih elja, svih dela. Tu istinu o srcu oveijem Gospod ovako izraava: "Iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, krae, lakomstva, pakosti, zloe, lukavstvo, lana svedoanstva, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje" (Mk. 7, 2122; Mt. 15, 19). Ove rei Gospodnje znae: ako je neisto srce, neist je um, neista - savest, neista - dua, neisto - telo; a ako je isto srce, ist je um, ista - savest, ista - dua, isto - telo. Gresi prljaju srce, ine ga neistim, poganim; vrline ga oiuju od grehova, ine istim, svetim. A na prvom mestu: sam Bog vrlina - Gospod Hristos. Evanelska je istina: "Krv Isusa Hrista oiava nas od svakoga greha - , ali pod jednim uslovom: "ako u svetlosti hodimo kao to je On sam u svetlosti" (1 Jn. 1, 7). Boanskom svetlou Hristovom treba stalno prati srce svoje i spolja i iznutra, da bi bilo isto i sveto, i od svakog greha slobodno. A ovek to ini, ako ivi Evaneljem Hristovim. A Evaneljem Hristovim ivi, ako ide putem Hristove Pravde, Hristove Istine, Hristove LJubavi, Hristove Dobrote, Hristove Smernosti, Hristove Krotosti i ostalih bogooveanskih vrlina. Srce, Hristom oieno; srce, Hristom osveeno, - eto oka koje Boga vidi, i zna; zna na osnovu svog linog iskustva. To je jedino istinsko

bogopoznanje u oveanskom svetu, jer je zasnovano na svetom iskustvu. A sveto iskustvo ne obmanjuje; jedino ono svu istinu o Bogu kazuje. Reeno je: Blaeni isti srcem! Time kao da je reeno: Blaeni sveti srcem! istota, svetost, blaenstvo, to su sinonimi i sainjavaju jednu celinu, jer su od iste duhovne grae. Svete misli, sveta oseanja, sveta raspoloenja, to su nevidljivi kapilari koji sve svoje ivotne, stvaralake, besmrtne, vene sile crpu iz neiscrpnih izvora Bojeg ivota, Bojeg stvaralatva, Boje besmrtnosti, Boje venosti. Sve se to riznii u srcu. isto srce ne znai vacuum: u njemu nema grehova, ali je puno svetih misli, svetih oseanja, svetih raspoloenja, kojima nema kraja ni u ovom ni u onom svetu. Kroz svete vrline u isto srce se stalno s neba slivaju i razlivaju neiskazana blaenstva, kojima nikakva smrt nauditi ne moe. Imati srce, - to je veliki dar i velika muka. Neisto srce - velika je muka, itav pakao. Tamo gadi ihe njest isla, po rei Sv. Serafima Sarovskog.[1] isto srce - veliki je dar, velika radost, veliko blaenstvo, itav raj, jer u njemu ivi Bog sa svojim savrenstvima. Pita li neko, ta je raj u naem zemaljskom svetu, nepogreivi odgovor moe biti samo jedan: raj je - isto srce, sveto srce. A pakao? - Neisto srce. Iako ivi u ovom svetu, ovek je naslonjen na one svetove, i dua mu se stalno prua ka drugim svetovima. Stoga nije ni lako, ni veselo - biti ovek. Oisti li sebe od greha, - eto raja na zemlji, eto blaenstva za koje ne znaju druga zemaljska bia. Zato se o oveka otimaju svetovi. Kada sve evanelske zapovesti uzaive u srcu, i prou kroz njega od vrha do dna i od poetka do kraja, onda se srce oisti i ispuni venom boanskom ljubavlju, onda se i savest oisti i zanavek ispuni Bogom (sr. 1 Tm. 1, 5). Pita li se, gde je sav ovek, evanelski odgovor je jedan: sav ovek je u srcu. Tu i sva savest njegova, tu i svi svetovi njegovi. Najtee je oistiti od zla savest, tog palog anela u oveku, koji je sav od najtananije grae. Savest se isti samo - "putem novim i ivim". A to je? - Krvlju Isusa Hrista (sr. Jevr. 9, 22). Prieuje li ovek savest svoju ivotvornom krvlju Bogooveka Hrista, savest njegova zablista anelskom istotom, i postaje mu nepogreivi vo koji ga sa sigurnou vodi putevima boanske besmrtnosti i venosti. A svi ti putevi zavravaju carstvom nebeskim, u kome je raj sa svima svojim blaenstvima. Samo neprekidno ivei pomou svetih evanelskih vrlina, samo neprekidno doivljujui boansku svetost u vascelom biu svom, ovek oiuje sebe od svake prljavtine tela i duha (sr. 2 Kor. 7, 1). Tako se u oveku nastanjuje ona sveta boanska sila koja daleko dri od njega svaki greh i svako zlo, osigurava mu istotu srca, i u njoj - beskrajno blaenstvo. Kroz svete evanelske vrline u oveku se postepeno nastanjuje sam Duh Sveti koji i daje srcu ljudskom sve boanske sile koje su mu potrebne za spasenje od greha, smrti i avola, i neophodne za ivot besmrtni i u ovom i u onom svetu (sr. D. A. 15, 89; 2 Petr. 1, 3). Iz Evanelja je jasno: nema oienja bez osveenja, niti istote bez svetosti. I obratno: nema svetosti bez istote. Jer istota od grehova postie se jedino svetim ivljenjem u boanskim vrlinama. U velikom i munom podvigu oienja i osveenja srca uestvuju slono sve evanelske vrline, predvoene verom i molitvom. Jer se "svako stvorenje Boje", a najpre bogoliko srce oveije, "osveuje reju Bojom i molitvom" (1 Tm. 4, 5). Sve pak to prlja oveka i srce njegovo ini neistim, - a to su gresi, poroci, strasti, i njihovi tvorci - neisti dusi, - izgoni se iz srca "samo molitvom i postom" (Mt. 17, 21). Da, samo molitvom i postom! To je sveistinita re bezgrenog Spasitelja. A verom se useljuje Hristos u srce oveije, - to je takoe sveistinita re bezgrenog Spasitelja (Ef. 3, 17). A da Gospod Hristos zanavek ostane u srcu oveijem, to ovek postie tvorei zapovesti Gospodnje, hodei kao to je On hodio, ivei kao to je On iveo (sr. Jn. 14, 21-23; 1 Jn. 1, 7; 2,

6; 1 Petr. 1, 15). Nema sumnje, blaenstvo istih srcem je u ovome: oni serafimski revnosno i heruvimski vidovito uvaju Gospoda u srcu svom, ali i srce svoje u Gospodu (sr. Gal.2, 20; Flb. 4, 7). "Boga niko nikada video nije" (Jn. 1, 18), - to je istina koja vai do Hrista. Ali od Hrista vai ova istina: "Jedinorodni Sin, koji je u naruju Oca, On Boga objavi" (Jn. 1, 18), pokaza. Jer u Jedinorodnom Sinu Bojem, Bogooveku Hristu: "ivi sva punoa Boanstva telesno - " (Kol. 2, 9; sr. 1, 19, Ef. 1, 23), tj. Bog nvi u telu, kao pravi ovek. I ko vidi Bogooveka Hrista, u samoj stvari vidi Boga. Zato je On i rekao za sebe: "Koji vidi mene - vidi Oca" (Jn. 14, 9). Samo, ovde se podrazumeva vienje, kakvo je mogue za ljudsku prirodu. ovek, kao ogranieno i relativno bie, nije u stanju da vidi samu sutinu Boga, niti da je potpuno pozna. U tom pogledu vai istina koju je sveti apostol Pavle izrazio: "Bog ivi u svetlosti nepristupanoj; NJega niko od ljudi nije video, niti moe videti" (1 Tm. 6, 16). LJudska priroda nije u stanju da podnese neposredno vienje Boje sutine. To je istina koju je Bog jo u Starom Zavetu objavio ljudima: "Ne moe ovek mene videti i iv ostati" (2 Mojs. 33, 20). LJudi mogu videti Boga samo donekle, i to u oblicima koji su pristupani ljudskoj prirodi. I u samom Bogooveku Hristu Bog je sakriven iza tela kao iza zavese (sr. Jevr. 10, 20). A kada vena svetlost Boanstva zasija jae kroz NJegovo telo, onda sveti uenici NJegovi padaju niice na zemlju, jer ne mogu da podnesu njen blesak. Kao to se desilo pri Spasovom preobraenju. A kada Gospod Isus dopusti da vena svetlost NJegovog Boanstva zasija malo jae, onda i neustraivi Savle pada od nje na zemlju i - oslepljuje! (D. A. 9, 39). Kada bogovidac Mojsije vidi Boga, on Ga vidi u obliku, pristupanom za ljudsku prirodu. To vai i za patrijarha Jakova kada veli: Boga videh licem k licu (1 Mojs. 32, 30). To vai i za bogovienje Sv. proroka Isaije (Is. 6, 113), i za sva vienja Boga od strane mnogih ugodnika Bojih: oni vide ne NJegovu sutinu, nego postaju vidioci i zajedniari NJegove vene sile i energije, svojstvenih NJegovoj prirodi. Ali u svemu tome vano je ovo: vienje Boga daje se samo ljudima ista srca, ljudima koji su pomou boanskih vrlina osvetili svoje srce i stalno doivljuju Boga doivljujui NJegovu Istinu, NJegovu Pravdu, NJegovu LJubav, i ostale boanske vrline. Istinita je re svetog blagovesnika: "Ako imamo ljubav meu sobom, Bog u nama boravi" (1 Jn. 4, 12). to vai za LJubav boansku, vai i za Pravdu, i za Istinu, i za Dobrotu, i za sve Boje u oveku. Jer Bog boravi u oveku kroz evanelske vrline, ispunjujui njegovo bie neiskazanim blaenstvom koje poinje u ovom, da bi se veno produilo u onom ivotu. Blaeni isti srcem, jer e Boga videti. Ovde Spasitelj naziva istima one, veli Sveti Zlatoust, koji su stekli vascelu vrlinu - -, i nita ravo ne oseaju u sebi, ili one to ivot provode u celomudriju - - ,[2] jer da bismo Boga videli, nita nam nije tako potrebno kao ova vrlina. Stoga je i apostol Pavle rekao: "Mir imajte i svetost sa svima, bez koje niko nee videti Gospoda" (Jevr. 12, 14). Ovde se razume vienje, kakvo je mogue za oveka. Poto mnogi bivaju milostivi, ne otimaju, niti su srebroljupci, a bludnie i odaju se razvratu, to Spasitelj, pokazujui da nije dovoljno ono prvo, dodaje i ovu zapovest.[3] O ovom blaenstvu Blaeni Teofilakt veli: Mnogi ne otimaju, i pre su milosrdni, ali bludnie, te se tako u drugom pogledu pokazuju neisti. Hristos, dakle, nareuje da se uz druge vrline neguje i istota, ili celomudrije, ne samo po telu nego i po srcu, jer bez svetosti i istote niko nee videti

Gospoda. Kao to se u ogledalu, samo ako je isto, ogledaju lica, tako je i sozercalje Boga i razumevanje Svetoga Pisma dostupno samo istoj dui.[4] Jer bez svetosti, to jest bez celomudrija niko nee videti Gospoda. isti srcem su, veli Zigaben, celomudreni - o( ocoeppovec;. Jer kao to ogledalo, samo ako je isto, odraava likove, tako i ista dua prima vienje Boga.[5] Blaeni isti srcem, jer e Boga videti. Ovo obeanje je takvo, veli Sv. Grigorije Niski, da prevazilazi svaku granicu blaenstva. Jer posle takvog blaga, ko e poeleti to drugo, imajui sve u onome to je video? Obino u Sv. Pismu re videti znai to i imati (Ps. 127, 6; 26, 10). Stoga, ko vidi Boga, on u samom vienju ve ima sve to sainjava sva blaga: beskonani ivot, venu netrulenost, besmrtno blaenstvo, beskrajno carstvo, neprestano veselje, istinitu svetlost, duhovnu i slatku hranu, nepristupnu slavu, neprekidno radovanje i svako dobro.[6] istome srcu daje se da vidi Boga. To znai da i istota srca nije nemogua, sa kojom se iostaje blaen. Ali, kako se sa ovim moe pomiriti ono to govori veliki Jovan: "Boga niko nikada video nije" (Jn. 1, 18), i ono to tvrdi visokog uma Pavle: "NJega niko od ljudi npje video, niti moe videti" (1 Tm. 6, 16)? Potrebno je, veli sveti filosof, rei ovo: Priroda Boja, sama po sebi, po svojoj sutini, stoji iznad svakog miljenja, kao neto nedostupno mislenim kombinacijama i nezbliivo sa njima; i u ljudima jo nije pronaena nikakva sila za postignue nepostinog, i nije izmiljeno nikakvo sredstvo za shvatanje neshvatljivog. Stoga veliki Apostol naziva Boje puteve neistraljivima (Rm. 11, 33), oznaujui ovom reju da na onaj put, koji vodi poznanju Boje sutine, ne mogu ni stupiti ljudske misli. Ali, iako je takav po prirodi Onaj koji je iznad svake prirode, i jo - nevidljiv i neopisiv, ipak u drugom pogledu biva vidljiv i dostian. Naini za to su mnogi. Na prvom mestu, po vidljivoj u vasioni mudrosti, moe se u izvesnoj meri videti Onaj koji je sve stvorio mudrou. Posmatrajui krasotu tvorevine, mi izvodimo pojam ne o sutini ve o mudrosti Onoga koji je sve premudro stvorio. Ako razmiljamo o uzroku naeg ivota, da je Bog, ne po neophodnosti nego po dobroj slobodnoj volji, pristupio stvaranju oveka, opet kaemo da smo i na ovaj nain videli Boga, poto smo saznali njegovu dobrotu a ne sutinu. Tako i sve ostalo to nas privodi pojmu o boljem i uzvienijem, mi nazivamo poznavanjem Boga, jer svaka uzviena misao predstavlja Boga naem gledanju. Jer i mo, i istota, i neizmenljivost, i sve tome slino, stvara u naoj dui predstavu o nekom boanskom i uzvienom pojmu. Iz reenoga jasno se vidi da je Gospod istinit u svome obeanju kada kae da e isti srcem videti Boga; n ne lae Pavle kada tvrdi da niko nije video Boga, niti moe videti. Jer Nevidljivi po prirodi postaje vidljiv u dejstvima (u energijama), u onome to je oko NJega.[7] Gospod Hristos naziva blaenstvom ne znati neto o Bogu, nego imati u sebi Boga, jer je reeno: Blaeni iisti srcem, jer e Boga videti. Oienom oku due Bog se predlae ne kao neko gledalite, to nam sam Logos objanjava kada kae: "Carstvo Boje je unutra u vama" (Lk. 17, 12). A ove rei znae, da onaj koji oisti srce svoje od svega vetastvenog i od strasnog raspoloenja, u svojoj vlastitoj lepoti vidi lik Boje prirode. Jer u tebi je smetena tvoja mera za postienje Boga, Koji te je tako stvorio, da je odmah ostvario u prprodi takvo dobro. Jer je u sastavu tvom odrazio slinosti dobara svoje vlastite prirode, kao da ih je urezao na nekom vosku. Ali porok, poto je zbrisao bogolike crte, uinio je beskorisnim dobro, zatrpano odvratnim pokrivaima. Stoga, ako revnosnim ivotom spere neistotu, koja se naslagala u tvom srcu, opet e zasijati u tebi bogolika lepota. Kao to gvoe, kada se s njega skine ra, iako je dotle bilo crno, sada na suncu lije iz sebe neke zrake i sija; tako i unutranji ovek, koga Gospod naziva

srcem, kada se oisti ra neistote koja se pojavila na njegovom liku od ljubavi prema zlu, opet pone da lii na prvolik, i postaje dobar; jer ono to lii na dobro, nesumnjivo je dobro. Stoga, ko vidi sebe, taj u sebi vidi i ono to eli; i tako isti srcem postaje blaen, jer, gledajui svoju vlastitu istotu, on u tom liku vidi prvolik. Jer kao to oni koji vide sunce u ogledalu, iako ne upiru pogled u samo nebo, ipak gledaju sunce u ogledalu ne manje od onih koji gledaju na sami sunev ar; tako i vi, kae Gosiod, iako nemate snage da gledate u samu svetlost, ipak, ako se povratite onoj blagodati lika, kakva vam je bila data u poetku, vi ete nai u sebi ono to traite. Jer istota, bestrae, otuenje od svakoga zla jeste Boanstvo. Stoga, ako toga ima u tebi, onda, nema sumnje, u tebi je Bog; kada je misao tvoja ista od svakoga zla, slobodna od strasti i daleka od svakog oskvrnjenja, ti si blaen po svojoj vidovitosti. Jer, oistivi se, ti si ugledao ono to je nevidljivo za one koji se nisu oistili; i uklonivi vetastvenu maglu sa duevnih oiju, ti jasno vidi blaeni prizor na istom nebu srca. ta upravo? istotu, svetost, prostotu i sve sline svetlonosne odbleske Boje prirode, u kojima je vidljiv Bog.[8] Kako ovek moe oistiti sebe, i srce svoje uiniti istim, to se moe doznati, veli Sveti Grigorije Niski, skoro iz svake evanelske pouke. U zapovestima, koje u Besedi na Gori dolaze iza Blaenstava, nalazi se jasno uenje o oienju srca. Tu Gospod redom propisuje zakone protiv svake vrste poroka. I uopte, u svakoj zapovesti nai e re koja, kao otar plug, iz dubine srca upa korenje zla i onemoguuje raenje trnja.[9] Blaeni isti srcem, jer e Boga videti. Kako su glupi, veli Blaeni Avgustin, oni koji trae Boga spoljanjim, telesnim oima, dok se On vidi srcem! kao to je i reeno na drugom mestu: "U prostoti srca traite Ga!" (Prem. Sol. 1, 1). Jer prosto srce i jeste isto srce; i kao to se ova svetlost moe videti samo oima koje su iste, tako se i Bog ne da videti dok nije isto ono ime se On moe videti.[10] istima srcem data je mo da vide Boga, kao onima koji imaju isto oko za posmatranje venih predmeta.[11] Najudesniji bogovidac meu svetim Ocima, Sveti Simeon Novi Bogoslov, odluno tvrdi: "Ne govorite da je Bog nevidljiv za ljude! Ne govorite da ljudi ne vide Boansku svetlost, ili da je to nemogue u sadanje vreme! Nikada to nije bilo nemogue, nego je ak i veoma mogue za one koji ele, naroito za one koji su, provodei ivot u oienju od strasti, oistili oi uma".[12] "isto srce ine ne jedna, ni dve, ni deset vrlina, nego sve zajedno, slivi se, takorei, u jednu dobrodeteljnost koja se dostie na poslednjem stepenu savrenstva".[13]

NAPOMENE: 1. Sr. Psal. 104, 25. O Sv. Serafmmu Sarovskom videti itije mod 2. Januarom. 2. Celomudrije je vrlina koja ne doputa da se u dui ovekovoj zadri i nastani rava misao, ravo oseanje, rava elja. Od svega toga dua trsba da je zdrava, cela, ista. Stoga je najbolje re prevesti sa zdravoumlje, celoumlje. 3. Beseda 15, 4; s 227-8; str. 153-4 4. tamo, caput 5, vers. 8.

5. tamo, sar. 5, v. 8; col. 196 A. 6. Slovo 6; str. 437. 7. isto, str. 438, 440-442. 8. isto, ctp. 443-5. 9. isto, str. 447, 449. 10. ibid, book I, chap. II, 8; r. 4. 11. isto, chap. IV, 12; r. 8. 12. Boanstveni gimni prep. Simeoia N. Bogoslova, XX, str. 94; prevod s greeskago, Sergiev Posad 1917. 13. Slova npen. Simeoia N. Bogoslova, vpusk vtor., str. 491. "BLAENI MIROTVORCI, JER E SE SINOVI BOJI NAZVATI" sadraj Blaeni mirotvorci, jer e se sinovi Boji nazvati. - Evo potpuno novozavetnog blaenstva, i u njemu potpuno novozavetne vrline. Jer je ono dar ovaploenog Sina Bojeg, Gospoda Hrista. LJudi mogu postati sinovi Boji zato to je Sin Boji postao Sinom oveijim, te kao ovek daje ljudima boanske sile, pomou kojih oni postaju sinovi Boji. Mirotvorstvo je boanska vrlina koja u najpotpunijem i najsavrenijem smislu pripada Bogooveku Hristu, a ljudima moe pripadati utoliko ukoliko ive NJime, u NJemu i radi NJega. U ovoj svetoj vrlini sve je od Bogooveka: i sila njena i blaenstvo njeno. A ovek? - ovek stavlja duu svoju na raspoloenje ovoj vrlini. Ovde je re ne o obinom miru, ve o miru u kome je boansko blaenstvo. ta to znai? To znai da je ovde re o miru koji je, na prvom mestu, unutranji doivljaj due, doivljaj koji se protee u neprekidno raspoloenje due. Ovo raspoloenje zahvata i obuhvata sav unutranji svet ovekov: sve misli, sva oseanja, sve elje. Samo, ovaj mir je posledica jednog dugog i totalnog, ali nevidljivog rata u dui. Bojno polje je - srce oveije, a rat vode dobro i zlo, vrline i poroci, Bog i avo. A u oveku ima svega toga: i dobra i zla, i vrlina i poroka, i Boga i avola. Izmeu ovih suprotnosti rat je sasvim prirodan, jer meu njima nema nieg stvarno zajednikog. A kada se sretnu u srcu oveijem, one ratuju do istrebljenja. Zlo se razrasta i projavljuje kroz raznovrsne i bezbrojne grehe. Ali svaki greh posebno, i svi gresi zajedno, ratuju protiv svega to je boansko, besmrtno i veno u oveku. Zar svaki greh ne ratuje svojim zlom protiv savesti, protiv onog boanskog dobra u njoj koje je i ini bogolikom, besmrtnom i bogoenjivom? Zar svaka la, im kroi u duu ovekovu, ne zarati sa istinom u njoj, sa onim boanskim istinoljubljem u njoj koje svu duu vue u gornje svetove, gde Vena Istina caruje i vlada? Zar svako zlo, im se kroz greh uvue u duu ovekovu, ne objavi rat svakom dobru ovekovom zato to svako dobro ovekovo samom prirodom svojom vezuje i spaja oveka sa Venim i Savrenim Dobrom - Bogom? Zar greh svojom tamom ne ratuje protiv razuma u oveku, razuma koji ezne za beskrajnim i svetlim vidicima boanskih istina? Zar zlo, kada se pomou ma kog greha odomai u telu ovekovom, ne ratuje nemilosrdno sa telom zato to je ono - hram bogolike, besmrtne due, te udesne carice nebeske u naem izgubljenom zemaljskom raju? Nema zla, nema greha, nema poroka u naem oveanskom svetu koji ne vodi nepotedan rat protiv svakog ljudskog dobra, i najveeg i najmanjeg, i vidljivog i nevidljivog, jer

je zlo time zlo, i greh time greh, i porok time porok, to nepomirljivo mrze dobro, i ele da ra nestane i u oveku i u svima svetovima oko oveka i iznad oveka. Da li se taj unutranji, duhovni, nevidljivi rat u dui ovekovoj moe zavriti potpunom pobedom dobra nad zlom i zacarenjem trajnog, blaenog mira koji bi postao sastavni deo due i pratio je u svima njenim svetovima? Da, moe! I to samo - Hristom Bogom. Svedok je toga - svekoliko iskustvo roda ljudskog. Jer samo Hristos, koji je olienje Savrenog Boanskog Dobra u svetu oveanskom, ima sile da potpuno pobedi svako zlo posebno i sva zla skupa u naem svetu. On to ini pomou boanskih vrlina, i boanskih sila koje su u njima. Jer su NJegove boanske vrline u isto vreme i boanske sile. U tome je sva razlika izmeu Hristovih vrlina i svih ostalih vrlina o kojima govore sve ostale religije, filosofije, etike, kulture. Poto je veno iv, jer je vaskrsenjem pobedio smrt, Bogoovek je taj koji u duama svojih sledbenika, preko evanelskih vrlina, svojim boanskim silama pobeuje svaki greh i svako zlo. Kroz svaku vrlinu sliva se u duu boanska sila; a kroz sve vrline slivaju se u duu Hristovog oveka sve boanske sile, potrebne za pobedu nad svima vrstama greha i zla. Pustoi li mrnja duu ovekovu, protiv nje treba izvesti evanelsku ljubav, i ona e svojom svepobednom silom oterati mrnju i duom zavladati boanski, blaeni mir. Mui li te gnev, - uvedi u duu svoju evanelsku krotost, i ona e boanskom silom svojom savladati svu demonsku silu njegovu. Gui li te gordost, istavi pred nju evanelsku smernost, i boanskom silom svojom isterae iz tebe to avolsko zlo. Razdire li te pohota, - izvedi protiv nje post i molitvu, i pobei e iz tebe kao preplaena senka. Tako, protiv svakog greha, poroka i strasti, izvedi odgovarajue evanelske vrline, i one e ih svojom boanskom silom savladati i unititi. I u dui tvojoj zacarie se Hristov mir, onaj izuzetni i jedinstveni mir, o kome Spasitelj govori svojim svetim uenicima na Tajnoj Veeri: "Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam kao to svet daje: neka se ne plai srce vae, i neka se ne boji!" (Jn. 14, 27). Hristov mir je izuzetan mir, jer nastaje u dui kada se uklone iz nje gresi. A grehe moe pobediti u dui i ukloniti samo - Jedini Bezgreni. Ti ne veruje? Onda, uvedi u duu Platona, Napoleona, Kanta, Getea, Budu, Muhameda, i sve ostale mudrace ovoga sveta, i svi e ostati nemoni i bespomoni pred strailnom silom greha, zla i smrti. Zato? Zato to su i sami roblje greha, zla i smrti. A Bogoovek, boanskom silom svojom pomou vrlina izgoni iz due ljudske sve grehe, sva zla, sve smrti. I tako nastaje u dui izuzetan mir, mir kakav zaista svet ne zna, i nema, te ga stoga ne daje, niti moe dati. U svakoj Hristovoj vrlini ima nesravnjeno vie boanske sile dobra nego li u antipodnom grehu demonske sile zla. Tako, u evanelskoj ljubavi ima toliko boanske sile, da je ona u stanju da svaku demonsku mrnju savlada lako kao senku. To vai za evanelsku smernost nasuprot gordosti, za evanelsku krotost nasuprot gnevu, za evanelsku samilost nasuprot neosetljivosti, i uopte za sve evanelske vrline nasuprot antipodnim porocima. Sve su one nepobedljive pobednice, koje ne znaju za poraz, samo ako im se ovek preda svim srcem svojim, svom duom svojom, svom snagom svojom, svim biem svojim. Gresi su, posredno ili neposredno, glavne kliconoe i prouzrokovai svih duevnih nemira, bura i oajanja. Oboli li greholjubljem, dua je u stalnom ratu protiv Boga. Hteo ili ne, grehom ovek uvek ratuje protiv Boga i svega Bojeg. To je najlui rat pod nebom, jer nemoni ratuje sa Svemonim. Otuda u tom ratu toliko muka, toliko patnji, toliko uasa, toliko smrti za oveka. Ali, sve to prestaje, i mir sa Bogom nastaje, kada Hristos pomou boanskih vrlina ukloni grehe iz due ovekove. To je istina, posvedoena iskustvom svih Svetitelja i mnogih miliona pravih

hriana. Prvorazredna je evanelska injenica: "Mir s bogom imamo kroz Isusa Hrista" (Rm. 5, 1). "On je mir na" mir na s Bogom, tvrdi sveti Apostol za Gospoda Hrista (Ef. 2, 14), jer je svojim bogooveanskim podvigom spasenja uklonio, i neprestano uklanja, izmeu nas i Boga ono to u nama ratuje protiv Boga, a to su gresi (Ef. 2, 1519). Oigledna je istina: "Bog nas pomiri sa sobom kroz Isusa Hrista" (2 Kor. 5, 18). Stoga se Hristovo Evanelje i naziva "Evanelje mira" (Ef. 6, 15). ivi li po tom Evanelju mira, ovek ispunjuje duu svoju bogooveanskim mirom, i doivljuje neiskazano blaenstvo koje ljudskoj prirodi daje samo ivot u Hristu, i ni u kome drugom, i ni u emu drugom (sr. Jn. 16, 33). A to je onaj naroiti, onaj izuzetni "mir Boji koji prevazilazi svaki um" i uva srca naa i misli nae u Gospodu Isusu (Flb. 4, 7). ivei Evaneljem Jedinorodnog Sina Bojeg, Evaneljem mira, ovek i sam postaje sin Boji po blagodati. A postane li to, on je ve mirotvorac, jer se svim biem stara da izmeu sebe i ljudi uspostavi Hristov mir. Na koji nain? Na taj nain to ne doputa da gresi budu posrednici izmeu njega i ostalih ljudi, i to ne ceni ljude po njihovim gresima ve po njihovim dobrim osobinama. On uvek pristupa onome to je dobro u svakome oveku, i na tome zida svoje odnose sa ljudima. U tome za njega je vrhovno pravilo ona sveta evanelska re: "Ako je mogue, koliko do vas stoji, imajte mir sa svima ljudima" (Rm. 12, 18; sr. 2 Sol. 3, 16). Takav mir stie se samo svetim ivotom (sr. Jevr. 12, 14). To je "mir u Hristu Isusu" (1 Petr. 5, 14), mir najpre sa Bogom, a zatim i sa ljudima, pomou svetog ivota u evanelskim vrlinama. Imajui u sebi mir Hristov, mirotvorci zrae tim mirom, propovedaju u Evanelju mir (sr. Ef. 2, 17), i celokupnim svojim ivotom pokazuju da je Hristos - "Bog mira" (Flb. 4, 9; Rm. 15, 33; 16, 20; 1 Sol. 5, 22; Jevr. 13, 20), "Gospod mira" (2 Sol. 3, 16). ivei u svetu oveanskom Sinom Bojim - Gospodom Hristom, tim jedinim svesavrenim Mirotvorcem, mirotvorci samom pojavom svojom utiavaju burne i smiravaju nemirne due. Samim tim to ive, oni mirotvore. Oni stalno ratuju sa gresima ljudskim, ali - evanelskim sredstvima. Za njih je oigledno: gresi stvaraju u dui ljudskoj nemir, rat i haos, a vrline - mir, blagost i blaenstvo. A ivot u Sinu Bojem pomou svetih vrlina i sainjava neiskazano, boansko blaenstvo za prirodu ljudsku. To blaenstvo je veni udeo sinova Bojih po blagodati: mirotvoraca. Zato je i reeno: Blaeni mirotvorci, jer e se sinovi Boji nazvati. Vrlina mirotvorstva, sedma po redu, zainje se u prvoj evanelskoj vrlini - smernosti, raste kroz drugu, razgranava se kroz treu, razlistava kroz etvrtu, cveta kroz petu, sazreva kroz estu, te tako dostie svoju individualnost i samostalnost. U svima prethodnim vrlinama ovek neprekidno vojuje sa gresima i strastima pomou boanskih sila. Svaka je evanelska vrlina kao nesalomljiv boanski ma koji nemilosrdno tamani grehe i strasti u oveku. To stalno ratovanje sa sobom i jeste evanelski poziv oveka hrianina u ovom svetu. O tome boanski jasno govore one neobine rei Spasiteljeve: "Ne mislite da sam ja doao da donesem mir na zemlju; nisam doao da donesem mir nego ma" (Mt. 10, 34). U na zemaljski svet Gospod Hristos je siao kao boanski oganj koji spaljuje sve grehe, sve poroke, sve smrti, i osvetljuje sve svetove nad rodom ljudskim. Ue li Gospod pomou evanelskih vrlina u duu ovekovu, ona se odmah zapali boanskim ognjem, gori u njemu, i ne sagoreva ona, bogolika, ali sagorevaju sve njene strasti, svi njeni gresi, sve njene smrti. O tome reito blagovesti Gospod govorei: "Ja sam doao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htelo da se ve zapalio!" (Lk. 12, 49).

Prisutan pomou boanskih vrlina u dui oienoj od greha i strasti, udesni "Gospod mira" ispunjuje duu neiskazanim blaenstvom koje nikad ne prestaje, ni u ovom ni u onom svetu. Nasuprot ovome blaenstvu stoji muka, i nemir, i oajanje od prisutnosti grehova u dui. Svaki je greh - muitelj due, i ratotvorac u dui. Pod uticajem grehova u dui greholjubivog oveka neprekidno se smenjuju teka i muna raspoloenja: gnev, pakost, nemir, oajanje, zloba, mrnja, zavist, pohota, pohlepnost, zluradost, gordost. Sve to nemilosrdno vojuje na duu, na njena uroena, ili vrlinom steena, bogolika dobra. I ako se ovek ne bori sa gresima u sebi, on postaje krvavo razbojite, na kome se uvek lepa oseanja, iste misli, dobre namere rtvuju slastnma i strastima, i po jadnoj dui tutnji haos, tuga i smrt. A to znai: nemir, nemir, nemir. Takav ovek zrai svojom tamom, jer i tama ima svoje zrake, pomou kojih preliva sebe u okolne due. esto puta, hteo ili ne, samom pojavom svojom on izaziva kod ljudi teka, muna, greholjubiva raspoloenja. NJegovo zlo uvek ratuje protiv svakog dobra u ljudima: njegovi gresi, i njegove strasti, i njegove slasti, uvek izazivaju rat protiv svega estitog, svetog, boanskog, besmrtnog, Hristovog u ljudima, pa eleo on to ili ne. Posredno ili neposredno, gresi, slasti i strasti su uvek uzrok svih nemira i ratova meu ljudima. Sva je od boanske istine ova re svetog Apostola: "Otkuda ratovi i raspre meu vama? Ne otuda li, od slasti vaih koje se bore u vaim udima?" (Jak. 4, 1). A kroz slasti u ljude se nevidljivo uvlai on, glavni tvorac greha, rata i smrti. A sa njim, i za njim - i sav pakao, sa svima svojim uasima, oajanjima, tugama i nevoljama. Sve to nositi i podnositi, ne samo da je teko, nego je i itavo prokletstvo za ljudsku prirodu. U takvom sluaju i tuno je, i muno je, i strano je, i svirepo je, i prokleto je - biti ovek. Uporeujui ih sa blaenim mirotvorcima, moglo bi se rei za greholjubive ljude: Nesreni su, bedni su, prokleti su ratotvorci, jer e se sinovi avola nazvati! Da, sinovi avola! Jer su sveta usta najmilijeg uenika Gospodnjeg Duhom Svetim izrekla ovu istinu: "Koji tvori greh - od avola je. Po tome se poznaju deca avola" (1 Jn. 3, 8, 10). A deca avola - "sinovi su avola" (Mt. 13, 38; sr. D. A. 13, 10). Gde je greh, tu nema mira, jer je greh po prirodi svojoj rat sa Bogom ili rat sa ljudima i ostalom tvorevinom Bojom. Samo bezgreni, tj. Svesveti je jedini imalac, jedini nosilac, jedini razdavalac pravog mira, i daje ga ljudima po meri njihove svetosti. I to ga daje Duhom Svetim, u ijem carstvu nema grehovnog nemira i buntovnog bezakonja. Stoga je reeno: "Carstvo Boje je pravda i mir i radost u Duhu Svetom" (Rm. 14, 17). To je onaj "vinji mir" za koji se svakodnevno po nekoliko puta molimo u velikoj i prozbenoj jekteniji. On ivi u carstvu Bojem izmeu boanske pravde i boanske radosti, stoga je u njemu tako mnogo boanskog blaenstva. Carstvo je Boje mir u pravdi i radosti; carstvo je avolje - nemir u nepravdi i tuzi. Hristov mir je mir Duha Svetoga, uvek jednosutan sa blagodau, zato su mir i blagodat nerazdvojni u oseanju i saznanju Crkve (sr. 1 Kor. 1, 3; 2 Kor. 1,2; Gl. 1, 3; Ef. 1, 2; Flb. 1, 2; Kol. 1, 2; 1 Sol. 1, 1; 2 Sol. 1, 2; Tm. 1, 2; 2 Tm. 1, 2; Tit. 1, 4; Fil. 3; 1 Petr. 1, 2; Petr. 1, 2; 2 Jn. 3; Otkr. 1, 4). To je razlog to je mir - dar Duha Svetoga: on i nie, i raste, i razvija se, i usavrava se samo u prisnoj zajednici i saivotu sa svima ostalim evanelskim vrlinama, sa svima ostalim darovima Duha Svetoga (sr. Gl. 5, 223; 2 Tm. 2, 22; Jud. 2; 2 Jn. 3). Nema sumnje, izuzetno je blaenstvo za oveka: biti sin Boji. Ali, kako se postaje sin Boji? Raajui se od Boga. Samo je Hristos - Sin Boji po prirodi, a ljudi postaju sinovi Boji no blagodati. I to postaju, raajui se od Boga kroz svete vrline (Jn. 1, 12-13). Ispunjavanjem svetih evanelskih vrlina ljudi postaju sinovi Boji po blagodati (Mt. 5, 45-48). Na tom putu njih vodi blagi Uteitelj (Rm. 8, 14), koji srca njihova ispunjuje sobom: svetim mislima, svetim

oseanjima, svetim raspoloenjima (sr. Gl. 4, 67). Za sve to oni uzvraaju Bogu beskrajnom, bezrezervnom, nepokolebljivom verom (sr. Gl. 3, 26), ivei u evanelskoj istoti pomou svetih evanelskih vrlina (sr. 2 Kor. 6, 17). isti srcem - vide Boga. To je veliko blaenstvo. Blaenstvo od mirotvorstva je vee i prisnije, jer se tu ovek raa od Boga, postaje sin Boji: misli mu se raaju od Boga, i oseanja, i el^e, i dela. I sve to je u njemu - besmrtno je, veno je, blaeno je, jer je od Boga ivog i istinitog. Raajui se od Boga, postajui sinovi Boji, ljudi u stvari postaju braa Jedinorodnog Sina Bojeg, Gospoda Hrista, koji je ovu blagovest izrekao: "Ko izvruje volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati" (Mt. 12, 49). Volja Oca nebeskog izraena je u Hristu i NJegovom Evanelju (sr. Ef. 1, 710). Ko ispunjuje Hristovo Evanelje, raa se duhovno od NJega, postaje brat NJegov po blagodati. Mirotvorci su i sinovi Boji i braa Hristova, zato blaenstvu njihovom - nema kraja. I u vetastvenom svetu mir je, nema sumnje, prva kosmika stvarnost: sve i sva je u beskrajnoj harmoniji i svejedinstvu. Ulaskom greha u svet, naruena je ta harmonija i to svejedinstvo. Od tada kao da se sve pokrenulo sa svoga temelja, i krenulo u haos, u nered, u nemir. Oigledno: izvor nemira i nereda je greh, a izvor mira i reda - logosnost, svetost. Logosno svejedinstvo bia i tvari i jeste zalog mira, reda, harmonije; grehovna razbijenost bia i tvari - uzrok je nemira, nereda, disharmonije. - U carstvu ivota i postojanja Bog je glavni i prvi mirotvorac; avo je glavni i prvi ratotvorac, jer je glavni grehotvorac. Greh najpre odvoji od Boga, koji je osovina svakog bia i svake tvari; i onda nastaje survavanje u haos, u nered, u nemir. "Otkuda ratovi i raspre meu vama? Ne otuda li, od slasti vaih, koje se bore u vaim udima?" (Jak. 4, 1). Svaki, pa i najmanji, greh je kvasac nemira i nereda, najpre nemira i nereda prema Bogu i pred Bogom, pa onda prema ljudima i pred ljudima. Greh je prvi i jedini naruilac kosmikog i oveanskog svejedinstva. Otuda je sva tvar razbijena, razjedinjena, a i priroda roda ljudskog: tu grehom ratuje sve protiv svega, svaki protiv svih, svi protiv svakoga. Ovaploeni Bog Logos je jedini lek od toga sveopteg rata grehom, te stoga On jedini i lei tu kobnu razbijenost i razjedinjenost tvari i ljudske prirode. Jedinorodni Sin Boji isceljuje obolelu grehom prirodu kroz sinove Boje po blagodati (sr. Rm. 8, 18-22), i unosi u nju onaj predgrehovni i dogrehovni boanski mir, koji znai blaenstvo u svejedinstvu i svejedinstvo u blaenstvu. Kao glava vetastvenog kosmosa i osveenog kosmosa, Crkve, ovaploeni Bog Logos razliva svoj boanski mir po celom biu Crkve, osveujui lanove Crkve, a preko njih i svu tvar (sr. Kol. 1, 1622). To je "mir Boji" - "u jednom telu" (sr. Kol. 3, 15), u jednom organizmu: bogooveanskom. To je onaj sveujedinjujui mir za koji se Pravoslavna Crkva i danju i nou vapajno moli udesnom i svemilosnom Tvorcu svetova: "o mirje vsego mira", "mir mirovi darovati", "darovati mir vselenjej", "darovati mir i veliju milost", i ... Blaeni mirotvorci. Ovde Spasitelj, veli Sveti Zlatoust, ne samo osuuje meusobne raspre i mrnje, nego i neto vie zahteva: da zavaene mirimo. I opet navodi duhovnu nagradu. Kakvu? Jer e se sinovi Boji nazvati, jer je i delo Jedinorodnog Sina bilo: razjedinjeno sjediniti, i zavaeno izmiriti.[1] Pod mirotvorcima se razumeju, veli Blaeni Teofilakt, ne samo oni koji sami ive sa svima u miru, nego n oni koji zavaene izmiruju. Mirotvorci su i oni koji uenjem svojim obraaju istini neprijatelje Boje. Takvi su sinovi Boji, jer nas je i Jedinorodni Sin Boji pomirio sa Bogom.[2]

Povodom ovog blaenstva Blaeni Avgustin veli: Sinovi Boji su mirotvorci u sebi, ukoliko su, dovodei u red sve strasti svoje due, i potinjavajui ih razumu, - tj. umu i duhu - i potpuno podjarmivi telesne elje, oni postali carstvo Boje: u kome su sve stvari tako ureene, da glavni i vrhovni elemenat u oveku vlada bez otpora nad drugima, koji su u nas zajedniki sa ivotinjama; i da je sam taj vrhovni elemenat u oveku, tj. um i razum, potinjen neem jo boljem: samoj istini, Jedinorodnom Sinu Bojem. Jer ovek nije u stanju da vlada nad onim to je nie, dok ne potini sebe neem viem. I to je mir koji je dat na zemlji ljudima dobre volje (Lk. 2, 14); to je potpun i savren ivot. Iz takvog jednog carstva, u kome je zaveden savren mir i red, izgoni se knez ovoga sveta, koji vlada onde gde je pokvarenost i nered.[3] Bogomudra misao Sv. Grigorija Niskog otkriva nam nove dubine u boanskoj vrlini mirotvorstva. Blaenstva, veli Svetitelj, koja prethode ovome takva su, da je svako sveteno i sveto, ali ovo je u pravom smislu svetilite i svetinja nad svetinjama. Jer ako je najvee blago videti Boga, onda - postati sin Boji, nesumnjivo je vee od svega.[4] Bog, koji je toliko moan i veliki, da se ne moe ni videti, ni uti, ni milju postii, prima za sina svog oveka, to nitavilo meu biima, taj pepeo, to seno, tu tatinu. Moe li se nai dostojna zahvalnost za ovakvu milost? ovek prekorauje granice svoje prirode, postaje od smrtnog besmrtan, od prolaznog neprolazan, od jednodnevnog - vean, jednom reju: od oveka - Bog. Jer onaj koji se udostojio da postane sin Boji, bez sumnje e imati u sebi dostojanstvo Oca, postavi naslednik svih Oevih dobara.[5] Takva je nagrada, a kakav je to podvig? - Ako bude mirotvorac. Izgleda da je i delo, za koje je obeana takva nagrada, novi dar. Meu nasladama u ovom svetu ta je slae za ljude od mirnog ivota? Ma kakva prijatnost u ivotu, da bi bila prijatna, potreban joj je mir.[6] Blaeni mirotvorci. U dve rei predlae se lek od mnogih neduga. ta je mir? Mir je ljubavlju ispunjeno raspoloenje prema saplemeniku. A ta je suprotno ljubavi? Mrnja, gnev, razdraenost, zavist, zlopamenje, licemerstvo, nevolje rata. Eto od kolikih i od kakvih neduga je predohrana ovaj lek. Jer mir stoji nasuprot svemu pobrojanom, i svojim prisustvom unitava zlo. Kao to se vraanjem zdravlja unitava bolest, i pojavom svetlosti progoni tama, tako sa pojavom mira iezavaju sve strasti, izazvane suprotnim.[7] Ko pobrojane strasti iskorenjuje iz ljudskog ivota, blagoraspoloenjem i mirom vezuje ljude i dovodi u prijateljsku slogu, ne vri li zaista delo boanske moi, istrebljujui u rodu ljudskom ono to je ravo i mesto toga uvodei zajednicu dobara? Stoga Gospod i naziva mirotvorca sinom Bojim; jer darujui to ljudskom ivotu, on postaje podraavalac Boga istinoga. Dakle, blaeni mirotvorci, jer e se sinovi Boji nazvati. Ko upravo? Podraavaoci Bojeg ovekoljublja; oni koji u svome ivotu pokazuju ono to je svojstveno Bojoj delatnosti. Dobrotvorni Davalac dobara i Gospod potpuno istrebljuje i u nita pretvara sve to nije srodno dobru i to mu je tue, i od oveka zahteva ovakvu delatnost: progoniti mrnju, prekidati rat, unitavati zavist, spreavati bitke, iskorenjivati licemerstvo, gasiti u srcu zlopamenje, i na mesto svega toga uvoditi ono to je suprotno tome. Kao to sa uklanjanjem tame nastupa svetlost, tako umesto gore pobrojanoga pojavljuju se plodovi duha: ljubav, radost, mir, dobrota, dugotrpeljivost, i sva ostala blaga koje Apostol navodi (Gal. 5, 22-23). Stoga, kako da ne bude blaen razdavalac boanskih darova koji se darovima upodobljuje Bogu, i koji svoje dobrotvorstvo upodobljuje Bojoj velikodareljivosti? No, moda, ovo blaenstvo ima u vidu ne

samo dobro koje se ini drugima, nego se u pravom smislu mirotvorcem naziva onaj koji mete tela i duha i meusobnu borbu prirode u sebi samoj dovodi do mira i sloge, kada ve prestaje zakon telesni koji se suproti zakonu uma (Rm. 7, 23), i, potinivi se boljem carstvu, postaje sluitelj boanskih zapovesti. Bolje je drati se misli, izraene Svetim Pismom, a to je: ivot uspevalaca nije u dvojstvenosti nego u tome da, kada je u nama razvaljen "zid podvojenosti" (Ef. 2, 14) poroka, kroz sjedinjenje sa boljim "oboje" se sastave u jedno. Dakle, poto verujemo da je Boanstvo prosto, nesloeno i neopisivo, to se i ljudska priroda, kada zbog takvog umirenja postane tua dvojstvenosti, tano vraa dobru, postajui prosta, neopisiva i u pravom smislu jedna, te je u njoj jedno isto i vidljivo sa sakrivenim i sakriveno sa vidljivim. Tada se stvarno potvruje blaenstvo, i takvi se u pravom smislu nazivaju sinovima Bojim, jer su postali blaeni po obeanju Gospoda naeg Isusa Hrista.[8]

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Beseda 15, 4; s. 228; str. 154. tamo, ad loc. ibid., book I, chap. II, 9; p. 4. O blaenstvima, Slovo 5; str. 451. isto, str. 454. isto, str. 455. isto, str. 458. isto. str. 465-7.

"BLAENI PROGNANI PRAVDE RADI, JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO" sadraj Blaeni prognani pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko. - Eto vrline, i u njoj blaenstva, boanskog blaenstva za sve muke i nevolje, za sve bure i oluje, za sve patnje i nesree, za sve nepravde i smrti kroz koje prolazi Hristov sledbenik u ovom svetu. Jer ta je pravda? Pravda je dua svih evanelskih vrlina; u njoj su one sjedinjene u jednu organsku celinu, u jedno nedeljivo i nerazorivo jedinstvo. Sva blaenstva evanelskih vrlina su blaenstva pravdom i pravde radi. Prva evanelska vrlina: siromatvo duhom, smernost, puna je boanske pravde, te blaeni prognani pravde radi znai: blaeni prognani smernosti radi. Druga evanelska vrlina:

pokajniko raspoloenje, takoe je puna boanske pravde, te blaeni prognani pravde radi znai i: blaeni prognani pokajnikog raspoloenja radi. Trea evanelska vrlina: krotost, prepuna je boanske pravde, te blaeni prognani pravde radi znai i ovo: blaeni prognani krotosti radi. etvrta evanelska vrlina: glad i e za pravdom, peta: milostivost, esta: istota srca: sedma: mirotvorstvo, - pune su i prepune boanske pravde, te blaeni prognani pravde radi svakako znai jo i ovo: blaeni prognani radi gladi i ei za pravdom; blaeni prognani milostivosti radi; blaeni prognani istote srca radi; blaeni prognani mirotvorstva radi. Evanelske vrline se prelivaju jedna u drugu, i slivaju u jednu svevrlinu: pravdu. Pravda je time pravda to je sva od Boga, i sva u Bogu. Stoga je vea od svake vrline posebno, i od svih vrlina skupa. I sam naziv "svevrlina" ne obuhvata je svu, ne izraava je svu, jer je i od toga nesravnjeno ira, dublja, beskrajnija. Uopte, ona je toliko vea, uzvienija, savrenija od svega ljudskog, koliko je vei, uzvieniji, savreniji od svakog oveka - Bogoovek Hristos. Jer Bogoovek Hristos i jeste jedino bie u naem zemaljskom svetu u kome je oliena savrena pravda Boja. Da, tek u NJemu pravda Boja je dobila svoje ljudsko lice, svoje ljudsko telo. Do NJega, mi ljudi nismo ustvari znali ta je to pravda, prava, istinita, savrena pravda. Tek smo NJime progledali, i takvu pravdu u NJemu sagledali. Ni najkritinija misao ljudska ne moe pronai u NJemu ni trunke nepravde. Sav On, i sve to je NJegovo, predstavlja i jeste: savrena pravda Boja, ovaploena u ljudsko bie. Tu pravdu On nam Sobom pokazuje, i svojim Evaneljem kazuje. Zato to je ovaploenje i olienje savrene pravde Boje, On je u naem oveanskom svetu i jedino sigurno, nepogreivo merilo pravde, svake pravde uopte. Svojom savrenom, i besprimernom, pravednou On najoiglednije pokazuje i najubedljivije dokazuje da je imalac i nosilac savrene pravde samo Savreni Pravednik: On - Bogoovek Hristos. Stoga je i jedino stvarno merilo pravde i pravednosti: On, samo On. Za svako oko koje hoe da vidi, i za svaku misao koja hoe da uvidi, jasna je ova apostolska, ova na iskustvu ljudskom zasnovana istina: Hristos je - pravda Boja, pravda od Boga; i samo u NJemu i NJime mi ljudi postajemo pravda Boja, i time - pravednici (sr. 1 Kor. 1, 30; 2 Kor. 5, 21). Otuda, blaeni prognani pravde radi u najodreenijem i najirem smislu znai: blaeni prognani Hrista radi. Blaenstvo je njihovo u doivljavanju pravde = Hrista kao sutine i cilja svoga ivota. A u tome je ne samo blaenstvo, ve i blaenstvo nad blaenstvima: samo nebesko carstvo. Jer gde je Car neba, Gospod Hristos, tu je i vascelo nebesko carstvo, sa svima svojim savrenstvima i blaenstvima. Zato je Sveistiniti i rekao: jer je njihovo carstvo nebesko. Samo oseanje pravde u dui ovekovoj nije drugo do doivljaj neeg nebeskog; a oseanje Hrista u dui - doivljaj je itavog nebeskog carstva sa svima venim blaenstvima njegovim. Pravda se podvizima pretvara u linu pravednost. Evanelska smernost, postane li trajna vrlina, trajno raspoloenje ovekovo, to se ve deo pravde Boje pretvorio u duu njegovu. Tako i krotost, i pravdoljubivost, i milostivost, i istota srca, i mirotvorstvo, postanu li trajne vrline, trajno raspoloenje ovekova bia, to se ve sva pravda Boja pretvorila u duu njegovu, i pojavljuje se kao njegova lina pravednost. Jer ta je pravednost? Pravednost je: stalno iveti u pravdi i po pravdi Boga istinoga. Pri tome, obrazac i ostvareni ideal savrene pravednosti jeste, i zanavek ostaje, Bogoovek Hristos, jer je On jedini - ovaploena i ooveena svesavrena Pravda Boja. Ukoliko ovek evanelskim vrlinama useljuje u sebe Gospoda Hrista, i ivi NJime i radi NJega, utoliko postaje pravedan. Uzaivi li potpuno NJime i NJegovom boanskom pravdom, da je gotov i umreti za NJega u svako vreme, onda je takav ovek - istinski pravednik. Samo istinski pravednici stradaju za istinsku Pravdu. A to su? - Apostoli, Muenici, Ispovednici,

Besrebrnici, Podvinici, i svi Svetitelji uopte. Svi su oni, u veoj ili manjoj meri, ili od vidljivih ili od nevidljivih neprijatelja, gonjeni i progonjeni "pravde radi", a to znai: Hrista radi, Evanelja radi. Razume se, tu najraskoniji venac slave pripada najrevnosnijima i najportvovanijima. U sviju svetih Pravednika, pravda se Hristova pretvorila u samu duu njihovu, u samu savest njihovu, u samo bie njihovo, te iz njih zrai kroz sve misli njihove, kroz sve rei njihove, kroz sva oseanja njihova, kroz sva dela njihova. Kada misle, kada oseaju, kada delaju, oni pravdom misle, pravdom oseaju, pravdom delaju, jer se ona blagodau Bojom preobrazila u njihovo samooseanje i samosaznanje. Hristoenjivi stradalnici pravde radi: progonjeni - blagosiljaju one koji ih gone (Rm. 12, 14), ne osveuju se za sebe (Rm. 12, 19), ne vraaju zlo za zlo nego savlauju zlo dobrom (1 Petr. 3,9; Rm. 12,21); kad ih psuju - blagosiljaju, kad ih gone - trpe, kad hule na njih - mole; postaju smetlite sveta po kome svi gaze (1 Kor. 5, 1213); u svemu imaju nevolje, ali im se ne dosauje; progone ih, ali nisu ostavljeni; jednako nose na telu smrt Gospoda Isusa; jednako se predaju na smrt za Isusa (2 Kor. 4, 811). I u svemu tome oni su blaeni, jer Gospod Hristos koji pravdom svojom ivi u njima, razliva po njihovom biu neiskazana blaenstva boanska. Tako se jedino i moe objasniti blaenstvo svetih Muenika i ostalih Bojih pravednika u svima njihovim mukama, nevoljama, stradanjima, smrtima i progonstvima "pravde radi". I to pravedniji Hristov ovek, to je blaeniji u svima svojim stradanjima za pravdu. Treba se samo setiti "pravednoga" Jova. A apostola Pavla? Koja je to velika muka, kada nagrne na njih, da ne izazove u njima veliko blaenstvo? Sveti Apostoli se raduju to su se udostojili da budu mueni i bijeni radi Hrista i njegove pravde (sr. D. A. 5, 40-41). Blaenstvo u mukama, poznato je samo hristonosnim pravednicima. Oni se raduju ivei po pravdi, a jo vie - umirui za pravdu. To je ona radost koju, po proroanskoj rei Spasiteljevoj, niko i nita nee moi uzeti od njih (Jn. 16, 2022): ni smrt, ni ivot, ni nevolja, ni tuga, ni gonjenje, ni glad, ni golotinja, ni strah, ni ma, ni aneli, ni poglavarstva, ni ita sadanje, ni ita budue, ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar. I u svemu tome? "Radi Tebe nas ubijaju vas dan, dre nas kao ovce koje su za klanje. Ali u svemu tome pobeujemo pomou Onoga koji nas ljubi" (Rm. 8, 35-39), tj. pomou Gospoda Hrista. Eto, u tome je tajna hrianstva, tajna njegovog uspeha, njegove nepobedivosti, njegove sile, njegove moi, njegove svemoi. Da, sam Gospod Hristos je ta svesveta i svemona tajna i sila, jer je On sve i sva u duama svojih pravih sledbenika: i pravda, i radost, i blaenstvo, i istina, i ljubav, i sila, i svemo. On je taj to svaku njihovu alost pretvara u radost, u radost koju im nikakav muitelj oteti ne moe, pa ni sam vrhovni uitelj svih njihovih muitelja - Satana. Pravednikom postaje samo onaj koji, gladan i edan pravde, svim biem trai pravdu, pa kad je nae, on se hrani njome, ivi njome i radi nje, i bogoenjivu duu svoju zasiuje svim onim to je boansko, besmrtno, veno (sr. Mt. 5, 6). Drukije se i ne moe postati pravednik, a jo manje - ostati pravednik. Jer samo istinski pravednici stradaju pravde radi, idu u smrt nje radi; i u svemu tome ispunjeni su blaenstvom. Oni su do kraja iskusili i poznali da nema pravednosti bez pravde Boje, i da nema blaenstva bez pravednosti. A sve to nije od pravde Boje, muka je duhu ljudskom, i nesrea, i pakao. Zato i ne daje oveku blaenstvo, jer ga nema. ta je glavni cilj ljudskog postojanja u ovom svetu? Pravda Boija. To je objavio Bogoovek: "Itite najpre carstvo Boje i pravdu njegovu" (Mt. 6, 33). Pravda Boja uvodi oveka u carstvo

Boje, i ini ra boanski venim. Ustvari, pravda Boja i jeste carstvo Boje. Jer Bog caruje pravdom u svima svojim svetovima. Nasuprot tome, avo caruje nepravdom u svima svojim svetovima: najpre u sebi, pa u oveku, pa u paklu. Evanelsko je pravilo ivota: Bog da bude na prvom mestu u svemu ljudskom. ivi li po tom pravilu, ovek i sam staje na prvo mesto, ve je u carstvu Bojem. A tako se staje, i ostaje na prvom mestu samo pravdom Bojom. avo je olienje nepravde, stoga i glavni neprijatelj pravde (sr. D. A. 13, 10). Kao to pravda Boja ostvaruje carstvo Boje, tako i nepravda ostvaruje carstvo avolje. U bogolikoj sutini ljudske prirode nalaze se klice pravde Boje. Ko ih boanskim vrlinama neguje i usavrava, postaje pravednik; a ko ih nehatom zakopa i porocima zadavi, postaje nepravednik. ito pravde raste u oveku kada ovek upranjava evanelske vrline, kada sav ivi u podneblju evanelskih raspoloenja, misli i oseanja. Imajui to u vidu, sveti Apostol i nareuje hrianima: "Da uzrastu ita pravde vae" (2 Kor. 9, 10). Negujui tako pravdu Boju, hriani se ispunjuju plodovima pravde kroz Gospoda Isusa (Flb. 1, 11). Bog e "suditi celome svetu po pravdi - -, preko oveka koga odredi, o emu dade svima dokaz vaskrsnuvi ga iz mrtvih" (D. A.17, 31). A taj ovek jeste Bogoovek Hristos. Sudie preko NJega, jer je On, kao ovek, objavio svima ljudima svu pravdu Boju. I dao svima dokaz o tome. Kako? Vaskrsnuvi iz mrtvih. Vaskrsenje Hristovo iz mrtvih dokaz je da je pravda NJegova jaa od smrti, da je besmrtna i vena, i da vai i u ovom i u onom svetu. Ustvari, nema pravde bez Hrista i mimo Hrista. "U NJemu se javlja pravda Boja" (Rm. 1, 17), i to javlja sva na oveanski oigledan nain. On "caruje pravdom za ivot veni" (Rm. 5, 21). On se i javio u svetu "da mi budemo pravda Boja u NJemu" (2 Kor. 5, 21). Jer usvajajui NJega i njegovu boansku pravdu, ljudi postaju pravedni. Svojom svesavrenom boanskom pravdom Hristos je kao ovek opravdao Boga pred ljudima to ih je stvorio takve, jer ih je stvorio za besmrtnost i ivot veni. To znae Apostolove rei: "Tako pravdom jednoga, tj. Hrista, doe na sve ljude opravdanje ivota" (Rm. 5, 18). Bog je delao kao savrena Pravda stvarajui ljude za besmrtnost i ivot veni. To je najubedljivije dokazao Bogoovek Hristos. Zato ljudi nemaju izgovora, nemaju opravdanja, ako Boga optuuju to je stvorio ovakav svet, ovakav ivot, ovakvog oveka. Greh je nepravda: vrlina je pravda. ovek ivi ili u jednom ili u drugom. Kada greh pomou svojih slasti ovlada ovekom, pretvara ga u orue i "oruje nepravde", i on se, svesno ili nesvesno, svakim svojim grenim postupkom, grenom milju, grenim oseanjem bori za nepravdu. A zavoli li vrlinu, ovek pretvara sebe u "oruje pravde", kojim Bog ostvaruje svoje nebesko carstvo na zemlji (sr. Rm. 6, 12/13). ovek je ili sluga greha ili sluga pravde, treega nema. Samo kad prestane biti sluga greha on postaje sluga pravde. Sluei pravdi, on osveuje sebe, celo svoje bie, i postie ono to je kraj i cilj pravde: ivot veni (Rm. 6, 16. 18. 19. 22; Mt. 25, 46; 2 Kor. 3, 9; 2 Petr. 2, 21). Duh ljudski ne zna za istinsku pravdu dok ga Duh Sveti ne ispuni njome. A Duh Sveti useljuje se u oveka kroz boanske vrline. "Carstvo Boje je pravda i mir i radost u Duhu Svetom" (Rm. 14, 17): najpre pravda, i u njoj i mir i radost. Duh Sveti naroito javlja sebe pravdom, ivi u oveku pravdom, pretvara ga u hram svoj, i pravdom umnoava u oveku sve to je boansko, besmrtno, veno. U biu ovekovom onda bujno i nezadrivo raste i dobrota i pravda i istina. To sveto trojstvo koje osveuje oveka od vrha do dna. Kroza nj Duh Sveti naroito dela i stvara. Jer

dobrota, pravda i istina su glavni neimari ovekove besmrtnosti, venosti, bogolikosti. Zato sveti apostol i veli: "Plod je Duha u svakoj dobroti i pravdi i istini" (Ef. 5, 9)." Pravda ini oveka veno novim. Jer ovek Hristove pravde i istine i jeste jedini pravi novi ovek. To je ovek "sazdan po Bogu u pravdi i svetosti istine" (Ef. 4, 24). Kao stvaralaka boanska sila, pravda izgrauje "po Bogu" sve ovekove misli, oseanja, raspoloenja, te ga na taj nain ini bogolikim, slinim Bogu. Udruena sa svetou istine, Hristova pravda osveuje oveka i ini ga boanski dobrim, svetim, pravednim, lepim. To je pravi novi ovek, koji nikada ne stari, jer nikada ne umire. Besmrtnost ga i ini veno novim i veno mladim. Greh je jedina sila koja sastaruje oveka, jer ga ona jedina usmruje. ovek ne stari, ne umire, kada se obue "u oklop pravde" (Ef. 6, 14), te ni jedia strela greha ne moe da probije taj oklop i zarije se u srce njegovo. Pravda Hristova, kada ovek ivi njome, toliko uini oveka Hristovim, toliko ga srodi sa NJim, da se on ustvari duhovno raa od Hrista. Apostol govori hrianima: "Ako znate da je Hristos pravednik, poznajte da je svaki koji tvori pravdu od njega roen" (1 Jn. 2, 29). tavie: "Koji tvori pravdu, pravednik je, kao i On to je pravedan" (1 Jn. 3, 7). Otuda sveto apostolsko merilo: "Koji god ne tvori pravde, nije od Boga" (1 Jn. 3, 10). Gospod Hristos nije rekao samo blaeni prognani, nego je dodao pravde radi, i time jasno pokazao da se blaenstvo daje samo prognanima pravde radi a ne ega drugog radi. To je izuzetna evanelska blagovest i istina. Ona bruji i u reima Sv. apostola Petra: "Ako stradate pravde radi, blaeni ste" (1 Petr. 3, 14). Svako drugo stradanje daleko je od pravog blaenstva, a ponajee je izvor raznovrsnih nesrea, oajanja i muka. Stoga sveti apostol i pie hrianima: "Ako bivate ukoreni za ime Hristovo, blaeni ste! - jer Duh slave i Boga poiva na vama. Samo neka niko od vas ne postrada kao ubica, ili kao lupe, ili kao zloinac, ili kao onaj koji se mea u tue poslove. Ako pak strada kao hrianin, neka se ne stidi, ve neka slavi Boga radi toga" (1 Petr. 4, 14-16). Dovodei u vezu blaenstvo mirotvorstva radi sa blaenstvom prognanih pravde radi, Sveti Zlatoust veli: Da ne bi pomislili da je mir uvek neto dobro, Spasitelj je dodao i ovu zapovest: blaeni prognani pravde radi, tj. prognani vrline radi, zatite drugih radi, pobonosti radi, jer On obino pravdom uvek naziva vascelu filosofiju due - .[1] Povodom ovog blaenstva, Blaeni Teofilakt pie: Progone ne samo Muenike, nego i mnoge druge zbog ukazivanja pomoi nevoljnima i uopte zbog svake vrline, jer svaka vrlina jeste pravda. Lopove i ubice takoe progone, ipak oni nisu blaeni.[2] Poto je prognanima pravde radi odreeno carstvo nebesko kao nagrada, ne treba potcenjivati one kojima su odreene druge nagrade. Jer iako nagrade, spomenute u ostalim blaenstvima, zbog raznovrsnosti naziva izgledaju razliite, ipak sve one oznaavaju carstvo nebesko. Jer svi koji se udostoje ovih nagrada, naslauju se i carstvom nebeskim, zbog ega se svi i nazivaju blaenima.[3] O ovom, osmom blaenstvu, bogomudri svetitelj, Grigorije Niski veli: Kao neki vrhunac svih blaenstava, ovo blaenstvo sainjava sami vrh dobroga penjanja. Jer Gospod kae: blaeni prognani mene radi, jer je njihovo carstvo nebesko. Eto kraja podviga u Bogu, eto nagrade za trud, eto plate za proliveni znoj: udostojiti se carstva nebeskog.[4]

Blaeni prognani pravde radi. Odakle i kime prognani? Najblii smisao rei ukazuje na poprite Muenika, podrazumeva podvig vere. Zaista je blaenstvo - biti gonjen radi Gospoda. Zato? Zato to gonjenje ravim ini da gonjeni boravi u dobru. Udaljenje od zloga slui kao povod za usvajanje dobra. A dobro, i ono to je iznad svakoga dobra, jeste sam Gospod, kome gonjeni hita. Stoga je istinski blaen ko iskoriuje na dobro sebi gonjenje od strane neprijatelja. Gonjenje koje muitelji diu na verne, poto ima u sebi mnogo bolnoga za uvstva, ini da telesni ljudi odbacuju nadu koja obeava dobijanje carstva putem stradanja. Ali Gospod, videi nemo ljudske prirode, unapred objavljuje najpre nemonima, kakav je kraj podviga, da bi nadom na carstvo oni bez muke savladali privremeno oseanje bola. Stoga se veliki Stefan raduje dok ga sa svih strana zatrpavaju kamenjem, oblake kamenja koji lete na njegovo telo prima kao neku prijatnu rosu, i blagoslovima nagrauje ubice molei se da im to ne bude primljeno u greh. Jer je on i uo obeanje, i video obeano. uvi da e prognani Gospoda radi biti u carstvu nebeskom, on je video to kada je sam bio gonjen. Kada on hita na muenitvo, njemu se otvara nebo i on vidi ono to je obeano: Boiju slavu i Onoga o kome on svedoi svojim podvizima. Stoga, ko je blaeniji od gonjenoga Gospoda radi, kada mu je sapodvinik sam Gospod?[5] Kakva je nagrada, kakav venac prognanima pravde radi? Ma ta zamiljali pod tim, sve to nije nita drugo do sam Gospod. Jer je On sam i vo podvinika i venac pobednika. On razdaje nagrade; On je i sama nagrada. On je - dobri udeo; On i daruje taj udeo. On obogauje; On je i bogatstvo. On ti ukazuje na riznicu; On i postaje za tebe riznicom. On izaziva u tebi elju za divnim biserom; On i predlae Sebe tebi koji sve ostavlja radi NJega. Gonjeni radi Gospoda treba da se raduju, jer progonjeni sa zemlje oni su gonjeni ka nebeskom blagu, po obeanju Gospodnjem: blaeni prognani NJega radi, jer je njihovo carstvo nebesko, po blagodati Gospoda naeg Isusa Hrista.[6]

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Beseda 15, 4 na Mateja; s. 228; str. 155. tamo, ad loc. Zigaben, tamo, sar. 5, vers. 10; col. 196 S. Slovo 8; str. 467-8. isto, str. 470, 472-3. isto, str. 478.

BLAENI VI KAD VAS STANU GRDITI, I GONITI, I GOVORITI PROTIV VAS SVAKOJAKE RAVE REI LAUI, MENE RADI. RADUJTE SE I VESELITE SE, JER JE VELIKA NAGRADA VAA NA NEBESIMA, JER SU TAKO GONILI PROROKE PRE VAS. sadraj Blaeni vi kad vas stanu grditi, i goniti, i govoriti protiv vas svakojake rave rei laui, mene radi. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaa na nebesima, jer su tako gonili proroke pre vas. - Eto tajne svih blaenstva i svih vrlina: On sam - Bogoovek Hristos. NJime je svako blaenstvo - blaenstvo, i svaka vrlina - vrlina. I jo: NJime je svaka vrlina u isto vreme i blaenstvo. Zato? Zato to je On olienje svih boanskih vrlina i svih boanskih blaenstava, "jer u NJemu ivi sva punoa Boanstva telesno - " (Kol. 2, 9; sr. Ef. 1, 23). U NJemu su se sva blaenstva stopila u jedno blaenstvo: sveblaenstvo, i sve vrline stopile u jednu vrlinu: svevrlinu. Nema sumnje, Bogoovek je svevrlina, i stoga sveblaenstvo. Sa istog razloga On je i Sveistina, i Svepravda, i Sveljubav, i Svemudrost, i Svesvetlost, i Svedobrota, i Sveblagost, i Svemilost, i Sveznanje. Jednom reju: u NJemu su sva boanska i sva oveanska savrenstva, jer je On - savreni Bog i savreni ovek, i time savreni Bogoovek. Ko i posle NJega pita: ta je istina, ta - pravda, ta - ljubav, ta - ivot, ta besmrtnost, ta - Bog, ta - ovek, ta - svet? nije istinski osetio i istinski postavio ni problem istine, ni problem pravde, ni problem ljubavi, ni problem ivota, ni problem besmrtnosti, ni problem Boga, ni problem oveka, ni problem sveta. Jer da je istinski osetio ma koji od tih problema, i svom duom, svim srcem, svim biem potraio njegovo reenje, morao bi naii na NJega - udesnog Bogooveka, i u NJemu nai eljeni odgovor. Na sva sudbonosna pitanja ljudskoga duha samo Bogoovek daje oveanski stvarne i boanski savrene odgovore, koji vae za sve svetove u kojima ivi ljudsko bie. Jer je radi toga i doao meu ljude, radi toga i

objavio ovu blagovest: "Itite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se. Jer svaki koji ite, dobija; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvara mu se" (Mt. 7, 78). Deveto blaenstvo jasno nam kazuje i oigledno pokazuje da je Bogoovek Hristos i tvorac, i cilj, i smisao svih blaenstava u svima svetovima. On je ta pravda radi koje progone pravdoljupce; On je i smernost u smernima, i krotost u krotkima, i milostivost u milostivima, i istota u istih srcem, i mir u mirotvorcima, i dobrota u dobrima; jednom reju: On je dua svake vrline, a sa tim - i svakog blaenstva. I sve ravo to se rekne ma o kojoj vrlini, odnosi se na NJega, biva "NJega radi". Grde li, klevetaju li, rue li nosioce NJegovih vrlina, to NJega grde, NJega klevetaju, NJega rue (sr. Rm. 15, 3). Gone li ih, to NJega samog gone. "Savle, Savle, zato me goni?" jer gonei moje sledbenike - mene goni. Zaprepaen i prestravljen, gonilac hriana drui pita: "Ko si ti, Gospode?" I dobija odgovor: "Ja sam Isus, koga ti goni" (D. A. 9, 45; 22, 78; 26, 14/15). Iz prevelike ljubavi Gospod Isus se ovaplouje u svoje sledbenike, ivi u njima, i sve to oni podnose NJega radi On prima na sebe: svaki udarac koji padne na njih, pada najpre na NJega; svaka uvreda, upuena njima, pogaa prvo NJega; tako i svaka nepravda, i svaka kleveta, i svaka rava re. U svima njihovim oseanjima, mislima, doivljajima, On uestvuje na tajanstven boanski nain. esto puta, On sve njihovo toliko uini svojim, da svuda u sebi, u celom biu svom oni oseaju NJega. I poput Pavla, svaki od njih moe rei za sebe: "Ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos" (Gl. 2, 20). ivei u svojim sledbenicima, udesni Gospod sve muke, sve nevolje, sve patnje, sve smrti njihove NJega radi neosetno pretvara u blaenstvo kome nema kraja ni u ovom ni u onom svetu. Zato su oni radosni, zato blaeni, kada ih grde, klevetaju, ogovaraju, sramote, biju i ubijaju radi Gospoda Isusa. Vie svega to se ceni oni cene "sramotu Hristovu", i idu kroz ovaj svet s radou "nosei NJegovu sramotu" na sebi (Jevr. 11, 26; 13, 13), uvek "gledajui na NJega, koji mesto odreene sebi radosti pretrpe krst, ne marei za sramotu, i sede s desne strane prestola Bojeg" (Jevr. 12, 2). to se desilo sa Gospodom Isusom, deava se i sa NJegovim sledbenicima. U svakome od njih, ponavlja se ivot NJegov u veoj ili manjoj meri. Evo evanelskog pravila obaveznog za hriane svih vekova: "Svi koji pobono hoe da ive u Hristu Isusu, bie gonjeni" (2 Tm. 3, 12). Zato Hristonosac s ushienjem preporuuje hrianima: "Blagosiljajte one koji vas gone; blagosiljajte, a ne kunite!" (Rm. 12, 14). A sam svemilostivi Spasitelj savetuje: "Molite se Bogu za one koji vas gone" (Mt. 5, 44). Kada ljudi rue, sramote, klevetaju, gone, biju i ubijaju sledbenike Hristove, sve to ine "laui", lano shvatajui, lano predstavljajui, lano tumaei Hrista i NJegovo Evanelje. U svemu tome uvek je istinita ona Spasiteljeva re: "Omrznue na me ni za ta" (Jn. 15, 25). I kada rue rue "ni za ta"; i kada gone - gone "ni za ta"; i kada biju i ubijaju - biju i ubijaju "ni za ta". inei tako, ljudi dokazuju koliko su se izjednaili sa zlom i logikom zla, da svesno, logiki, racionalno mrze "ni za ta" sve to je Hristovo, boansko, besmrtno, veno. Razume se, u tome se i sastoji besmislenost, neloginost i ludilo zla, i njegovih pobornika: mrzeti "ni za ta" Boga i sve to je Boje. Sva sila devetog blaenstva, a i onih to mu prethode, taji se u reima: "mene radi". Jer On, samo kao Pobeditelj smrti, a to znai: samo kao besmrtna i veno iva i Boanska linost mogao je, moe i uvek e moi ispunjavati neprolaznim blaenstvom sve one koje "NJega radi" rue, sramote, klevetaju, gone, biju i ubijaju. Svaka evanelska vrlina, produena do kraja, odvodi

pravo NJemu, Bogu i Gospodu Isusu, otkriva NJega kao svog tvorca, izvritelja i nagraditelja. Tako i svako blaenstvo - u NJemu ima svoj izvor i uvor. Nije ni udo, jer se hrianstvo, u svekolikoj raznolikosti i raznovrsnosti doivljaja, misli, oseanja, dela, svodi na Hrista. Da, hrianstvo je - Hristos produen u sve vekove (sr. Mt. 28, 20). I idui za Hristom, ivei NJime, stradajui za NJega, ovek svim biem ulazi u nebesko carstvo, u njegove radosti i sladosti, u njegova savrenstva i blaenstva, i Hristom postaje besmrtni naslednik svega boanskog, besmrtnog i venog (sr. Gl. 4, 7; Rm. 8, 17). Zato je Sveistiniti i rekao: Radujte se i veselie se, jer je velika nagrada vaa na nebesima. Mala je zemlja, i to je na njoj, da bi dostojno nagradila hristoenjive stradalnike. Samo Veni i venost, samo Besmrtni i besmrtnost, mogu dostojno nagraditi ono to ovek ini Venim i radi venoga, Besmrtnim i radi besmrtnoga, Bogom i radi Bojeg. inei ono to je Hristovo, ovek izrasta iz naeg sveta, nadrasta ga, duom se preliva u nebo i nebeske svetove, na zemlji ivi nebom i po zakonima neba: nestaju granice izmeu zemlje i neba, pod vrelim dahom njegove vere, molitve i ljubavi one se tope kao da su od snega; sve njegove misli, sva njegova oseanja, sva njegova raspoloenja kreu se slobodno i po nebu i po zemlji (sr. Kol. 3, 13; Flb. 2, 5; 4, 7; 3, 20). Sve to je na zemlji on gleda s neba, ceni nebom i meri nebom. Kao nebeski ovek na zemlji, on svim biem osea da je i njegov ivot i njegova nagrada na nebesima. Gledajui s neba na sva svoja stradanja radi Hrista, on im radosno i veselo hita u susret. Evanelska je blagovest: iza svake uvrede koju ovek krotko podnese radi Hrista - stoje sva nebesa kao nagrada. Zar ima uvrede, zar ima patnje koju hrianin nee s radou podneti radi Hrista? Hiljade progonstava, i iza njih mnoge hiljade smrti, navaljuju na Hristovog oveka, i on im veseo i radostan hita u susret, jer mu u duu naviru hiljade i hiljade blaenstava kroz sveistinite rei Sveblaenoga : Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaa na nebesima. ta su naa zemaljska stradanja za Hrista prema ovakvoj nagradi? Zrno peska prema suncu, kaplja - prema okeanu. "Jer nae lake sadanje nevolje donose nam venu i od svega preteniju slavu, nama koji ne gledamo na ovo to se vidi, nego na ono to se ne vidi, jer je ovo to se vidi privremeno, a ono to se ne vidi - veno" (2 Kor. 4, 17-18). A iza svega toga stoji On, koji i nebo ini nebom, i raj - rajem, i blaenstvo - blaenstvom. Stoga je i nagrada naa vea od neba i od nebesa nad nebesima, vea toliko koliko je beskonani Bog vei od svake tvorevine, pa i od najsavrenije. To je ono to je davalo, i uvek daje, radost i blaenstvo svima Apostolima u njihovim trudovima, svima Muenicima u njihovim mukama, svima Podvinicima u njihovim podvizima, svima pravednicima u njihovim stradanjima, svima hrianima u njihovim pothvatima. Iza svakog podviga Hrista radi stoji sav On, sa svima svojim nebesima i Anelima, savrenstvima i blaenstvima, radostima i sladostima. Zar ne vredi, podneti za NJega po hiljadu smrti svaki dan, ako ustreba? Nema sumnje, u svakoj od njih skriva se po bezbroj radosti i blaenstava za Hristovog stradalca. Zato nema kraja ovekovoj radosti u Hristu. Tu nam radost blagovesti najrevnosniji blagovesnik i nenasitni stradalnik: "Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se" (Flb. 4, 4; sr. 1 Sol. 5, 17; Kol. 1, 24). Sva istorija hrianstva nije drugo do neprekidan primer te radosti, tog blaenstva u stradanjima za Hrista. Izbijeni i osramoeni radi Hrista, sveti Apostoli odlaze "radujui se to se udostojie

primiti sramotu za Gospoda Isusa" (D. A. 5, 40-41). Sveti Prvomuenik Stefan je uistinu sveti Prvoradosnik, jer je za vreme svojih stradanja doiveo neiskazano blaenstvo: "video nebesa otvorena i Gospoda Isusa gde stoji s desne strane Bogu" (D. A. 7, 55-56). Poput svetog Prvomuenika, to blaenstvo u stradanjima za Hrista, doivljuju, u veoj ili manjoj meri, i svi ostali sveti Muenici, sveti Ispovednici, sveti Besrebrnici, sveti Podvinici, i svi pravednici. Ko e iskazati, ko opisati njihove radosti i njihova blaenstva u njihovim tugama za Hrista, stradanjima za Hrista, umiranjima za Hrista? Jer ukoliko se stradanja Hristova umnoavaju na njima, utoliko se i uteha njihova umnoava kroz Hrista: "Bog svake utehe" svemilostivo ih "tei u svakoj nevolji" njihovoj (sr. 2 Kor. 1, 35). Zato su oni "dobre volje u slabostima, u ruenju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista" (sr. 2 Kor. 12, 10). Oni znaju, i sa svetim Apostolom svima hrianima svedoe i objavljuju: da se "nama darova, Hrista radi, ne samo da verujemo u NJega nego i da stradamo za NJega" (Flb. 1, 29). Ispunjena blagodau Svetoga Duha, dua hriana postaje udotvorna radionica, u kojoj se svaka tuga, svaka nevolja, svako stradanje za Hrista neminovno pretvara u radost, u ushienje, u blaenstvo (sr. Jn. 16, 20). Zato hristonosni Apostol poruuje hrianima: "Svaku radost imajte, brao moja, kada padate u razline napasti, znajui da kuanje vere vae gradi trpljenje; a trpljenje neka delo dovruje, da budete savreni i celi bez ikakvog nedostatka" (Jak. 1, 24). A drugi sveti Apostol kao da dopunjuje ovu blagovest, govorei u ime svih hriana: "Mi se hvalimo nevoljama, znajui da nevolja gradi trpljenje, a trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje; a nadanje ne posramljuje, jer se ljubav Boja izli u srca naa Duhom Svetim koji nam je dat" (Rm. 5, 35). Deveto blaenstvo je doivljaj, i samo kao doivljaj nesumnjiva evanelska istina. NJega doivljuju oni hriani koje zbog Hrista rue, progone, klevetaju "laui", tj. upotrebljavajui lai protiv njih, samo da bi ih mogli ruiti, progoniti, klevetati. Spasitelj ni u kom smislu ne obeava niti daje ovo blaenstvo onim hrianima koje rue i progone zbog njihovih nedela i neevanelskih postupaka. U ovome za hriansko saznanje slui kao rukovodstvo i putokaz ona bogomudra re svetog apostola Petra, upuena hrianima svih vremena: "LJubljeni, radujte se to stradate s Hristom, da biste se mogli radovati i veseliti i onda kad se pojavi slava njegova. Ako bivate ukoreni za ime Hristovo, blaeni ste! - jer Duh slave i Boga poiva na vama. Samo neka niko od vas ne postrada kao ubica, ili kao lupe, ili kao zloinac, ili kao onaj koji se mea u tue poslove. Ako pak strada kao hrianin, neka se ne stidi, ve neka slavi Boga radi toga" (1 Petr. 4, 14-16). Voen Duhom Svetim kroz sveta tajanstva Hristovog Evanelja, Sveti Zlatoust ovako blagovesti o devetom blaenstvu: Spasitelj kao da veli: Makar vas nazivali varalicama, makar zavodnicima, makar - zloincima, ili kojim drugim imenom, ipak - vi ste blaeni. ta je neobinije od ovakvih pouka: nazivati eljenim ono to drugi izbegavaju, to jest: siromatvo, suze, gonjenje, grdnje? Ali, On je ne samo to rekao, nego i ubedio u to ne dvojicu, ne desetoricu, ne dvaestoricu, ne stotinu, ne hiljadu ljudi, ve svu vaseljenu. Takva je bila sila boanskog Uitelja! No, da ne bi neko pomislio, da same po sebi grdnje ine ljude blaenima, Hristos ih svodi na dve vrste: kada bivaju radi NJega i kada su lane. Ako toga nema, onda greni ne samo nije blaen, nego je i nesrean. Pogledaj, kakva je opet nagrada: jer je velika nagrada vaa na nebesima. No, ne treba padati duhom to se ne kae da se za svako blaenstvo daruje carstvo nebesko. Jer Spasitelj, iako razliito naziva nagrade, ipak sve one uvode u carstvo. Jer i kada kae da e se koji plau uteiti, i milostivi biti pomilovani, i isti srcem videti Boga, i mirotvorci nazvati sinovima Bojim, - svim tim On oznaava ne to drugo nego carstvo nebesko. Jer koji

dobiju ta blaga, nesumnjivo dobijaju i carstvo nebesko. Ne treba, dakle, misliti da se carstva nebeskog udostojavaju samo siromani duhom; njega dobijaju i edni pravde, i krotki, i svi ostali.[1] Poto je rekao: nagrada je vaa velika, Spasitelj je dodao i drugu utehu: jer su tako gonili proroke pre vas. Poto se pribliavalo carstvo, i bilo oekivano, On im predoava utehu od optenja sa onima koji su pre njih postradali. Ne mislite, veli On, da vi tobo stradate zato to govorite i propisujete neto suprotno pravdi; i da e vas goniti zato to ste uitelji ravih uenja. Na vas e se okomiti pretnje i opasnosti ne to propovedate zlo nego to su sluaoci zli. Stoga e i klevete pasti, ne na vas - stradalnike, nego na one koji zlo ine. O tome svedoi sve prolo vreme. Jer ni proroke nisu optuivali za bezakonje ili bezbono uenje, kada su neke od njih kamenovali, neke progonili, a neke opet podvrgavali bezbrojnim nevoljama.[2] Mada Gospod i u drugim blaenstvima govori: blaeni siromani, blaeni milostivi, ipak On ovde govori odreeno, i re upuuje neposredno uenicima: blaeni vi kad vas stanu grditi, i goniti, i govoriti protiv vas svakojake rave rei, pokazujui da se to najpre odnosi na njih, i da je to svojstveno na prvom mestu uiteljima. Ujedno s tim On ovde nagovetava svoje dostojanstvo i istovetnost asti sa Ocem. On kae: kao to su proroci stradali Oca radi, tako ete i vi stradati mene radi. A kada kae: proroke pre vas, pokazuje da su i oni sami ve proroci. Zatim, pokazujui da e stradanja naroito biti korisna za njih i da e ih proslaviti, On nije rekao: vas e grditi i goniti, a ja u to spreavati. Jer On hoe da ih osigura ne od toga da nita ravo o sebi ne uju, nego da velikoduno podnose rave rei o sebi, i da ih delima opovrgavaju. Jer ovo je vee od onoga: kao to je opet mnogo vee ne padati duhom za vreme stradanja nego ne stradati uopte.[3] Nemogue je da budu od svih hvaljeni oni koji ive u vrlinama. Spasitelj odreuje nagradu ne samo za opasnosti, kojima se oni podvrgavaju, nego i za opadanje. Stoga On nije rekao: kada vas stanu zlostavljati i ubijati, nego: kada vas stanu grditi, i govoriti protiv vas svakojake rave rei. Stvarno, opadanje zadaje tee rane nego sama dela. U opasnostima ima mnogo ega to olakava bol, na primer, kada svi podstiu, mnogi odobravaju, hvale i veliaju. Ali ovde, u opadanju, onemoguuje se i sama uteha. Podnositi opadanje ne smatra se za veliki podvig, mada ono zadaje podviniku vie jada nego same opasnosti. Mnogi su digli ruku na sebe, jer nisu bili u stanju da podnesu rave glasove o sebi. Stoga je Hristos i odredio veliku nagradu za ovo. Da neko ne bi rekao Hristu: zato sada ne odmauje klevetnicima, i ne zapuuje im usta, nego obeava nagradu na nebesima? On je spomenuo proroke, pokazujui da Bog ni u njihovo vreme nije odmaivao neprijateljima njihovim. A kada je njih Bog bodrio nadom na budunost, utoliko pre On bodri njih sada, kada je i sama nada budunosti postala jasnija i shvatanje ivota uzvienije . Treba obratiti panju i na to da je Gospod posle tolikih zapovesti predloio ovu poslednju. To nije uinio bez razloga, nego da bi pokazao, da ove podvige moe uzeti na sebe onaj koji se ranije pripremio pomou svih prethodnih zapovesti i utvrdio u njima. Radi toga nam je Hristos ispleo od tih zapovesti zlatan lanac, uvek krei put od prethodne zapovesti sledeoj. U samoj stvari, smeran ovek e i grehe svoje oplakivati; a ko oplakuje grehe svoje, bie i krotak i pravedan i milostiv; milostiv, pravedan i skruen bie svakako i ist srcem; a ist srcem bie mirotvorac. Ko je pak sve to postigao, bie gotov i na opasnosti, nee se poplaiti opadanja, ogovaranja i bezbrojnih zala.[4]

O devetom blaenstvu Blaeni Teofilakt veli: Najzad, Gospod govori svojim Apostolima, pokazujui, da je uiteljima na prvom mestu svojstveno trpeti grdnje. Nije blaen svaki koga grde, ve samo onaj koga grde za Hrista i lano. U protivnom pak sluaju on je nesrean, jer je za mnoge sablazan. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaa na nebesima. Gospod nije govorio o velikoj nagradi za druge vrline, a ovde govori o njoj, pokazujui time - da je podnoenje grdnji - velika i teka stvar, jer su mnogi sami sebi oduzeli ivot. I Jov, koji je podneo druga iskuenja, bio je naroito uzbuen kada su ga prijatelji vreali kako on, tobo, strada zbog grehova.[5] U ovom blaenstvu, veli Zigaben, jasno je da je: blaeni ste vi, upueno na prvom mestu uenicima, a preko njih i svima koji ih budu podraavali. Jer su tako, veli, gonili proroke pre vas. Na koji nain "tako"? Oigledno: grdei ih, i progonei ih, i govorei svakojake rave rei o njima laui, Boga radi. Kao to Spasitelj alje svoje uenike da propovedaju ono to im je zapovedio, tako je i Bog slao proroke. Rekavi pak: proroke pre vas, Gospod pokazuje da e i oni prorokovati. Izjednaujui ih sa prorocima, On bodri njihove due.[6] Povodom rei: Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada vaa na nebesima, Blaeni Avgustin veli: Ja ne mislim da su ovde na nebesima nazvani vii delovi ovog vidljivog sveta. Jer naa nagrada, koja treba da bude postojana i vena, ne moe se staviti u stvari prolazne i privremene. No ja smatram da izraz na nebesima oznaava duhovna nebesa gde obitava vena pravda. O ovim nebesima govori Apostol: "Jer je nae ivljenje na nebesima: (Fl. 3, 20).[7]

NAPOMENE: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Beseda 15, 45 na Mateja; PG. t. 57, col. 228; str. 155. Sv. Zlatoust, Beseda 15, 5; s. 2289; str. 155-6. On, isto; s. 229; str. 156. On, Beseda 15, 56; s. 230-1; str. 156. Enarratio in Ev. Mat., ad loc. Comment in Matth., sar. V, v. 12; col. 197 C. tamo. book I, chap. V, 15; p. 11.

ZAVRNO SLOVO sadraj Devet blaenstva kazuju nam devet istina, koje slivene u jednu, daju nam - Sveistinu; i opet: devet blaenstava kazuju nam devet vrlina, koje slivene u jednu, daju nam - Svevrlinu. A ta Sveistina, a ta Svevrlina jeste Bogoovek Hristos. U NJemu, tek u NJemu, i jedino u NJemu, istina i vrlina su jednosune. Ne samo to, nego su u NJemu, jedino u NJemu, jednosutni meu sobom vrlina i blaenstvo, sve vrline i sva blaenstva. Blagovest je to nova i nezastariva: i vrline i blaenstva su boanskog porekla. Bogoovek Hristos je savreno olienje i savreno ostvarenje svih boanskih vrlina i svih boanskih blaenstava. Zato su sve vrline pune nepobedive boanske sile. Usvoji li ih, ovek savlauje u sebi sve grehe, sva zla, sve smrti, i osigurava sebi besmrtnost i ivot veni. Devet boanskih vrlina, i u njima devet boanskih blaenstava, zaista znae najsudbonosniji i najradikalniji prevrat u ljudskom shvatanju ivota, oveka i sveta. Tu su date nove vrednosti i nova merila; i jo: nova pravila ivota, nova pravila miljenja, nova pravila oseanja, nova pravila delanja. Blaenstvo je za ljudsku prirodu - smernost, prokletstvo je gordost; blaenstvo je bogoenjivo pokajanje, prokletstvo je - uporno ostajanje u gresima; blaenstvo je krotost, prokletstvo je gnev; blaenstvo je pravdoljublje, prokletstvo je samodovoljstvo; blaenstvo j e milostivost i samilostivost, prokletstvo je neosetljivost i nesaosetljivost; blaenstvo je istota srca, prokletstvo je prljavost srca; blaenstvo je mirotvorstvo, prokletstvo je bogoborstvo; blaenstvo je stradanje za pravdu, prokletstvo je stajanje za nepravdu; blaenstvo je voleti Hrista, prokletstvo je ne mariti za Hrista. U ovom svetu ljudsko se bie kree samo izmeu dvoga: izmeu hristoljublja i greholjublja. Jedno ili drugo odreuje njegovu venu sudbu i u ovom i u onom svetu. Greh, sa svima svojim preteama i pratiocima, znai za oveka u svima svetovima ne samo prokletstvo nego i sveprokletstvo; a Bogoovek Hristos, sa svima svojim vrlinama i blaenstvima, znai za oveka u svima svetovima ne samo blaenstvo nego i sveblaenstvo. Dok iza greha, prirodno, stoji carstvo greha i zla - pakao, sa svima venim mukama za oveka; dotle, iza Bogooveka, opet prirodno, stoji carstvo vrline i dobra - raj, sa svima venim radostima za oveka.