СОКРАТ

-ОДБРАНА СОКРАТОВА →биле 2е тужбе :

1) она која је званично поднета

Мелет Анит Ликон
представља занатлије беседнике
песнике и државнике
*ТУЖБА : ,,Сократ је крив што квари омладину и што не верује у богове у
које верује држава,него у 2.а бића демонска.''
-Сократ се много више плаши јавног мњења; обраћа се аудиторијуму са
''грађани атински'',а тек после пресуде са ''судије''.
2)ТУЖБА : ,,Од мојих првих тужиоца су опаснији други који су многе од вас
још у детињству хватали и причали вам да има неки Сократ,за кога кажу да је
мудар човек,који размишља о небеским појавама и који је испитао све што је
под земљом и који уме да лошију ствар направи бољом''
-сврставају га у софисте; ове тужбе се много више плаши и тешко му је да се
против ње бори;
*ЗАШТО ЈЕ ДРУГА ТУЖБА ОПАСНИЈА ОД ПРВЕ ?
-суде људи из народа (501 судија,случајно изабрани грађани) дакле,мњење
(које им је усађено→ предрасуде;) је пресудно!
*Делфско пророчиште : Сократ је најмудрији у Атини. Он није поверовао и
сумњајући у пророчанство,кренуо је од једних до других који су сматрани
мудрима или су мислили да су мудри.
Песници –само мисле да су мудри,а у ствари нису;
Занатлије –они добро знају свој занат,али немају истинско знање (истинско
добро)
Државници –само се чине мудрима
Беседници –само мисле да су мудри
*ТИМЕ ИМ СЕ ЗАМЕРИО,отуда мњење у Атини о њему онако како је
представљено.
→ДА ЛИ ПОСТОЈЕ ОСНОВЕ ЗА ТУЖБУ?
*Квари омладину –каже да би и сāма омладина требало да се жали,али
она то не чини; можда ју је већ толико искварио да она то ни не осећа,па га
зато не тужи! Али та омладина има очеве,браћу,пријатеље,а опет ни нико од
њих га не тужи; Они су онда,ако су то увидели,а не туже га,још кривљи јер су
му ближи!
Сократ : Јесам ја једини који квари омладину?
Мелет : Да.
Сократ : Онда је омладина врло срећна.
-а претходни аргумент доказује да он не може бити једини!
*Душа је вечна,недељива,у њу ништа не може ући или из ње изаћи,па ју је
немогуће покварити! Чак и да је то могуће,то би онда било могуће некаквим
учењем,а он никада никог није учио,јер ни он сāм никаквог учења нема,нема
знања.

*Не верује у богове у које верује држава

Сократ : Ја сам најверније од свих у Атини следио бога -,,Спознај самог себе''
тј.спознај себе као смртника и своје знање у поређењу са божанством; он
заиста покушава да сазна,а оно што га води је то ,,ново биће демонско''
*демони → није оптужен зато што је увео неког демона,већ зато што уводи
нова бића! Грци су веровали у рађање са демонима (Хераклит : ,,карактер је
човеков демон'')
-Сократ има таквог демона који му никад не говори шта да чини,већ га
употорава шта да НЕ чини; демон и човек нису одвојени ни у једном од ова 2
веровања; какав је Сократ човек,такав је и његов демон: дакле,ни његов
демон не зна добро по себи,као ни Сократ, и зато му не говори шта да
чини,али зна да препозна шта не ваља; Сократов поступак је релативно
добро→у релацији је према ситуацији,није апсолутно добро; негде се овај
демон поистовећује са савешћу,духовним делом душе.
СОКРАТ ЖЕЛИ ДА САЗНА АПСОЛУТНУ МУДРОСТ (=Добро)
МИТ О РОЂЕЊУ ЕРОСА И ИРОНИЈЕ :
Пор = богатство Пенија =беда
..на гозби сви богови осим Пеније,али она се увек шуња,она жуди за Пором,на
гозби се Пор прејео и препио,и оде да спава у башти,Пенија га види,пришуња
се и добије оно што је хтела,и роди се Ерос (жудња),али одма се Пор
освестио,наљутио што га ова увати на превару,и силује је без љубави;тако се
зачне Иронија,Еросова сестра близнакиња→где год је Ерос,ту је одма и
Иронија: жудимо за нечим и таман кад помислимо –ето! Али,ми настављамо да
жудимо.
*ГЛАСАЊЕ : изгласали су да је крив...за оне који су га ослободили каже да
му се чини да се добро догодило,али да то не можемо видети,који верујемо да
је смрт зло. Они који су га осудили му чине добро,иако су желели да му учине
зло!
-пријатељи га наговарају да побегне,он одбија,ако бежи мора у 2.полис,а шта
би они рекли-ево види Сократа кога су осудили они који га боље познају,не
поштује законе,ради исто што и у Атини.
-примио је отров; → ''Критоне,Асклепију дугујемо петла!Принесите ту
жртву,немојте заборавити!''
*петао му се приноси кад неко оздрави или ако се налазимо у великој
опасности по здравље,а тај се није разболео (нпр. куга); њему се приносе
жртве захвалнице. Сократ сматра да је душа док је у телу – болесна,а док
умире она оздрављује. ПРОБЛЕМ→ ''дугујеМО'',а не ''дугујеШ'', Асклепију се не
приносе жртве у нечије име,али пошто су сви људи смртни – дужни су
Асклепију.
1.не приносе се Асклепију жртве унапред
2.не приносе се кад неко умре,него кад оздрави
→његова душа је дакле била болесна,па је оздравила; или је боловала од
страха од смрти,па оздравила=не може,Сократ је још у ,,Одбрани'' не боји
смрти; или их подсећа на дуг зато што су се целог живота бавили
философијом,а Асклепије их је одржао у здрављу; Опасност за Сократа је
прошла,али само за њега,али опет би требало да буде у једнини!
*Доказали су да је душа бесмртна; болест =незнање,недостатак врлине
(знања), доказивање бесмртност душе = оздрављење!

ПЛАТОН (Аристокле)
*Дијалози : Држава,Државник,Закони,Софист,Горгија,Протагора,Хипија
мањи,Хипија већи,Парменид,Одбрана
Сократова,Федон,Критија,Тимај,Федар,Гозба,Ион,Менон;
*Стефанус сваку страницу поделио на 5 делова и обележио их латинским
словима a,b,c,d,e.. сматра се да су сви Платонови списи (дијалози) сачувани
јер се никад не спомиње неки спис са стране који нама нијепознат,сем што се
негде спомиње да је писао песме,па их је спалио.
* Како то да је толико сачувано,а пресократовци нису? –АКАДЕМИЈА је права
школа; долазак је био добровољан; духовна заједница између учитеља и
ученика,где се тај прелаз баш није ни осећао; ту је морала постојати
БИБЛИОТЕКА,из сāмих Платонових списа види се да је био упућен у списе
пресократоваца и софиста.
Πλατος :
1)неки кажу да је био плећаст,у Академији су вежбали и гимнастику,он =био
добар рвач
2)имао високо и широко чело (физиономија)
3)због ширине свог учења добио надимак (најмање вероватно,јер већ као
младић носи тај надимак)
ПАИДЕИА = васпитање,образовање,обликовање човека,заснива се на
деловима душе,код Сократа је душа – целовита,не може бити подељена,овде
се мисли на различите аспекте испољавања душе :
1)логосни део
2)вољни део (одлуке,део који одлучује,хтење)
3)страствени део (осећања,нагони,пориви,страсти)
*Анализа : Ако вољном делу препустимо одлуку (хтење) и он је препуштен
страстима. Логосни део је онај који просуђује и контролише и страствени и
вољни део.
КАРДИНАЛНЕ ВРЛИНЕ :
1.мудрост –логосни део
2.храброст –вољни део
3.умереност –вољни део
4.правичност
Држава би требало да буде човек у великом; код сваког појединца изражен
је један од ових делова душе →
ТРИ СТАЛЕЖА : 1 –управљачки (логосни део,мудрост)
2 –чувари (вољни део,храброст)
3 –произвођачи (страствени део,умереност)
*ПРАВИЧНОСТ → Логосни део треба да управља,вољни да одлучује (чува),а
страствени део треба да буде умерен и да се повинује осталима ; правичност
је када сваки део испуњава своју врлину!
*ПРАВИЧНОСТ У ДРЖАВИ =да сваки сталеж поседује своје врлине,а да се
расподела по сталежима изврши према доминантним деловима душе.

ПРОБЛЕМ врлине иду заједно (ако је неко мудар,он у себи има и храброст и
умереност; ако је неко храбар,он мора имати и мудрост (да храброст не
превлада и постане лудост),и умереност; ако је умерен мора бити мудар,да не
постане шкрт и не претера,а мора имати изражен и вољни део да контролише
страсти!
*Исто је у држави –свако мора имати своје кардиналне врлине.
→ГДЕ НАСТУПА НЕПРАВИЧНОСТ :
-душа : ако неки део душе нема своју врлину и функцију
-држава : ако неко заузме место које му не припада према доминантности
душе
*,,Правично је дати свакоме оно што му припада'',али Платон ово одбације јер
она важи само РЕЛАТИВНО→
НПР. ПРИЈАТЕЉ ВАМ ПОЗАЈМИ КОПЉЕ И У МЕЂУВРЕМЕНУ ПОЛУДИ,ДА ЛИ ЈЕ ПРАВИЧНО
ДАТИ МУ ОНО ШТО МУ ПРИПАДА У ТАКВОМ СТАЊУ?
*Али,Платонов Сократ се запита да ли су добро протумачили тезу→човеку
припада само његова душа,а души врлина.
ИДЕАЛНА ДРЖАВА –политика у складу са бићем
-Оно што је Добро у свету идеја,у свету људи је ПРАВДА,она је суштински
смисао човековог живота у заједници,људске вредности подразумевају
распон од виших ка нижим облицима вредности,што истовремено одг. и
различитим типовима људи који чине заједницу.
РАЂАЊЕ : управитељи морају посебну пажњу да обрате на рађање,морају да
израчунају СВАДБЕНИ БРОЈ који одређује који мушкарци и које жене и када
треба да ступе у полне односе; кад се то израчуна,направе се велике
светковине и жребом се одлучује ко ће с ким; управљачи ту морају да слàжу
да је у питању насумично извлачење – ПЛЕМЕНИТА ЛАЖ; нико нипошто не сме
да сазна за то! После тих свечаности,које су огромне,је они треба да се
осећају врло важнима,као да чине нешто јако велико,после одређеног
периода проведеног заједно,мушкарци се враћају на посао; деца бивају
ЗАЈЕДНИЧКА → жене не знају које је њихово дете,јер да знају оне би своју децу
издвојиле,па би управљачима било тешко да одраде свој посао –тј.да
посматрају доминанте душе! Све те жене су мајке,сви мушкарци –очеви,а сва
деца међусобно браћа и сестре! Децу одгајају и васпитавају управљачи!
Васпитање почиње музиком;добар ритам и добра хармонија хармонизују
душу и изазивају сећање на добро по себи,лепо по себи; неку врсту музике
Платон протерује→НЕ СВИРАЈУ СЕ МЕЛОДИЈЕ КОЈЕ РАЗМЕКШАВАЈУ ДУШУ! А
песнике је протерао јер лажу о боговима –говоре о њима да су они
лажљиви,прељубници,лопови...
Након музике –гимнастика,обликовање тела (већ на нивоу музичког
образовања истичу се основне црте душе,а код гимнастике ће се видети код
кога је ХРАБРОСТ испољена :
1)они који се истичу са жаром –вољни део душе
2)они који се истичу,али им није битно –логосни
НАУКЕ :
1.Аритметика –операције са бројевима
2.Геометрија –геометрија у равни (Платон је изумитељ стереометрије,каже да
им изгледа фали једна наука јер су од равни одма прешли на тело у покрету)
3.Астрономија
Кад је то завршено,они успешни тек у 30.ој години се упућују на изучавање
ДИЈАЛЕКТИКЕ.
ДИЈАЛЕКТИКА = истраживање истине,а до ње се не стиже испитивањем (=пут
од привида до истине бића,задатак за појмовно разврставање стварности и
уочавање веза изм.различитих делова бића; вештина постављања питања;
многи људи ако прерано науче ову вештину,нагињу ка бављењу
ЕРИСТИКОМ,свађају се)
КВАРЕЊЕ ДРЖАВЕ :
1)Грешком у свадбеном броју,до ње мора доћи,она је у почетку мāло
одступање које акумулира
2)они код којих је логосни део јак,морају да испоље јаку вољу,па је ту јако
тешко повући границу; тако може доћи до тога да неко са вољном
доминантом дође на место управљача; а тад ће неко у себи сличнима
препознати ''логосни део'' тј.чувари долазе на место управљача; њихова
врлина ХРАБРОСТ прелази у ЧАСТОЉУБЉЕ (тимократија) и таква
ТИМОКРАТСКА ДРЖАВА (иде после аристократије) се често налази у рату,ту ће
тимократе стећи славу,биће хероји;частољубље и славољубље им је велика
слабост па ће ратни плен трошити на церемоније,споменике и прославе;воле
да се показују и утолико ће у част своје победе делити новац;
расипништво,владари се задужују...
АРИСТОКРАТИЈА : најбоља држава,воде је философи,власт и истина су
једно,тако да та држава погодује настанку ''аристократског човека'',онога
који спаја у једно трезвеност,храброст и мудрост, он се понаша у складу са
сазнањем да је Бог,тј.истина (Добро),онај циљ коме треба тежити у животу,а
да то нису власт,моћ,новац и слава.
ОЛИГАРХИЈА : владавина оних који имају новац; олигархијски човек тежи
богатству; доминантни део душе му је страствени; држава постаје
шкрта..велики порези. Настаје из нараастајућег безакоња у частољубивој
држави; погодује стварању похлепних људи,који су склони да троше туђе,али
помаже само оним скромнима,тако што их наводи да штеде.
ДЕМОКРАТИЈА : настаје када сиромашни победе узак круг богатих; када
народ освоји власт,настаје слобода и могућност да свако ради шта хоће; у
демократији = више типова људских карактера него у свим уређењима
заједно; човек непрестано угађа својим тренутним прохтевима,човек
ужива,нема никаквог реда,никаквих потреба у његовом животу.
ТИРАНИЈА : све посматра као нешто што угрожава тиранина; тирански
човек=нејнесрећнији,свако му је непријатељ и и окружен је чуварима због
непријатеља; настаје из неспособности демократије да ичим ограничи општу
слободу и једнакост; претерана слобода води у тиранију,тј.ропство.
СВЕТ ИДЕЈА =краљевство идеалних суштина (истина по себи,апсолутних
вредности),све оно што је доступно чулима је пуки привид истине;
суштина/истина тог света није и не може бити начин чулног света,већ се
помоћу ње стиже ,,пењањем душе'' тј.путем дијалектике. Пут до истине =
амамнесис,постепено присећање душе на вечност и нематеријални простор у
коме се она првобитно налазила заједно са боговима; након присећања,душа
бива преобраћена; људи не могу без напора да спознају свет апсолутних
истина,философи су ти који могу да докажу да се истина постојања крије с
оне стране чула,зато су они обавезни да воде рачуна и о праведности целине
друштва(државе) Биће,оно што јесте =спој видљивог и невидљивог света;
(невидљиво=уман свет,видљиво=материјалан)

АРИСТОТЕЛ
ПОДЕЛА ЗНАНОСТИ :
Поиетичке Практичке Теоријске
Дијалектика економија теологика
Реторика политика физика
Поетика етика математика

ПИТАЊА О ВРЛИНИ :
Врлина је средина. Средина је врлина. Средина је оно што се налази између
крајности.
4 кардиналне врлине :
1.Мудрост
2.Храброст –нешто између кукавичлука и луде храбрости
2.Умереност –између шкртости и расипништва
4.Правичност
*ЕТИЧКЕ ВРЛИНЕ : код њих можемо да одр.средину као врлину и врлину као
средину
*ДИЈАНОЕТИЧКЕ : мудрост и правичност,које не можемо да одредимо као
средину.
Може ли да се направи неко одређење врлине где не бисмо морали да
разликујемо етичке и дијаноетичке врлине? Та средина је изм.превише и
премало..
ПРОБЛЕМ НЕДЕФИНИСАНОСТИ → крајност : шкртост и расипништво,нпр.
увек се може ићи даље и у једном и у 2.ом смеру,да ли је онда врлина =
средина? Ове 2е крајности су у неодређености, недефинисаности,а средина је
оно што је одређено,дефинисано,το μετρον (=мера!)
Врлина је мера. Мера је врлина.
Није она та коју дефинишу недостаци,средина између претеривања,него су
недостаци они који превазилазе меру.
Мудрост = врхунска врлина. Она представља меру. Мера се на њу односи.
Врлина је мера –можемо рећи и за етичке и дијаноетичке врлине;
Врлина је средина –можемо рећи само за етичке,али уз проблем
неодређености.
→МЕРА ЈЕ ОДРЕЂЕЊЕ !
Аристотел разликује 3 облика држ.уређења :
1.Монархија (базилеја = апсолутно најбољи облик држ.уређења)
2.Аристократија
3.Политеја (=олигархија + демократија, = најбољи могући облик
држ.уређења)
И 3 њихова искварена облика:
1)Тиранија (непоправљив облик држ.ур.)
2)Олигархија (владавина богате мањине)
3) Демократија (владавина сиромашне већине)
*Монархија је због своје ефикасности најбоља; пошто је власт концентрисана у
1ој особи,она може да доноси одлуке и наређује извршења,док код
аристократије имамо пре свега међусобне договоре у Сенату. Тада може да се
деси да се не договоре,а да ствари иду својим током. Предност аристократије
је то што аристократија у разговору могу боље да сагледају ствари од једног
сāмог монарха. Савет Аристотела за монархију је да монарх има савет.
Монарх који није дорастао свом задатку – прикривена тимократија –зато што
државом управљају они саветници коју су најближи монарху.
Аристотел о демократији нема високо мишљење јер сматра да демос нема
прави увид,те је демократија увек привидни облик неке друге владавине,у
најбољем случају аристократије или монархије али је обично у питању или
олигархија или тиранија!
Као крај –анархије-може бити успостављен било који систем,али зато су у
првом тренутку или ТИРАНИДА или ТИМОКРАТИЈА, зато је у почетку увек
потребно одмах завести ред.
КРИТИКА ПЛАТОНОВОГ СВЕТА ИДЕЈА :
-Платон је није изложио на једном месту,нити је конзистентно о њој говорио;
ИДЕЈА = лик,облик
ТЕОРИЈА = посматрање,гледање
→посматрање ликова!
ПЛАТОН целу стварност дели на 2 групе :
1) Онај који је видљив (ορατων)
2) Умски (Нус)
Свака од ове 2 области дели се на 2 дела (он их не именује)
ВИДЉИВИ : 1.сенке и одрази,најобичније које видимо
2.,,ствари'' –људи и друга жива бића,и оно што су људи својом
делатношћу створили,оно што моше да баци сенку и да се одражава,стварни
свет)
УМСТВЕНИ : 1.математичка бића (о којима сазнајемо из
хипотеза,крећући од хипотеза,не према почетку,већ према крају)
2.идеје : Хипотезе би нам били математички аксиоми,ако треба да
докажемо неку теорему,поставили бисмо аксиом и ишли од њега према
теореми,тј.према крају. Не уздижемо се од аксиома,него се од њега спуштамо
на теорему.
Пр.код Питагорине теореме силазимо на израчунавање неке одр.хипотенузе.
ИДЕЈЕ = бића по себи,полазећи од хипотезе идемо ка архе!
НПР. ПРАВИЧНО ЈЕ СВАКОМЕ ВРАТИТИ ДУГ.
Циљ нам је да дођемо до сāме правичности по себи,тј.да дођемо до археа,до
идеје правичности,лика правичности,облика правичности.
Бића по себи = архе!
''Ја сам човек али не по себи,већ по идеји човека,обличју човека'',али моје
појединачно обличје није идеја,није архе; сви ми смо по идеји човека. Идеја се
испољава и као видљива јер имамо и неко физички видљив облик.
АРИСТОТЕЛОВА КРИТИКА :
Како то идеје одређују ствари ? све ове примедбе зна и сāм Платон и износи
их у дијалогу ''Парменид'' (О идејама)
1)Идеја учествује у стварима – тако су ствари по идејама
-онда тако немамо само 1у идеју човека,већ мноштво,ако би у сваком човеку
учествовала идеја,имали бисмо или мноштво идеја човека или би она била
дељива. Питамо се да ли идеја учествује у мени,да ли је део мене у исто
време кад и део других? Ако би свака ствар имала своју идеју у себи,онда би
била сāма по себи.
2)Свака ствар учествује у идеји. Сада бисмо у смој идеји добили мноштво!
3)Ствари су сличне идеји,тј.идеја је парадигма ствари. Нити идеја учествује у
ствари,нити ствар у идеји.
Онда би ова сличност морала да припада стварности,а да би припадала
истој,мора да има своју идеју! А у којој би онда она релацији била са том
идејом? Морала би да буде у релацији сличности итд.
ТРЕЋИ ЧОВЕК : јер би између '''човека'' и ''идеје човека'' морала да постоји и
сличност,тј.трећи човек!
ТЕОРИЈА УЗРОКА :
1.форма (оно што материју чини одређеном супстанцијом)
2.материја (нужан елемент стварности,основ за делатност)
3.делатни узрок (пасивном елементу даје форму,развија оно потенцијално у
материји)
4.финални узрок (суштина,циљ форме коју материја садржи)

*Држава отелотворује највише добро; срећна држава је она у којој се

преклапају идели јавног и приватног,грађанин се поистовећује са
мудрацем,док полис има улогу моралног водича.