http://www.puskice.info/ 1.1 1.2 1.

1." Pojam podatka Podatak je iskaz definisan jednom prostom izjavnom reenicom Informacija je novi podatak koji poseduje neku relevantnu novinu, a rezultat je obrade poznatih podataka. Entitet Entitet je digitalna slika, opisana ogranienim brojem diskretnih vrednosti (atributima , nekog kontinualnog procesa koji se odvija u realnom svetu (nekog dela realnog sveta . !vojsta entiteta opisuju se atributima. #odel podatka Model podataka slu$i za prikazivanje objekata sistema, njihovih atributa i njihovih me%usobnih veza. &anas, za formiranje modela realnog sveta dominantan je model objekat'veze (#() ili Entit*'+elationship model (E'+ model . +elacioni model se naje,-e koristi za implementaciju. . zavisnosti od karakteristika tabela, atributa a naroito veza me%u tabelama razlikujemo " osnovna modela projektovanja/ hijerarhiski, mreni i relacioni model. !vaki model mora imati mogu-nost/ definisanja podataka, definisanja pravila za ouvanje podataka, definisanje pravila manipulacije podacima.

1.".1 0ijerarhiski model !ve veze me%u tabelama (atributima moraju biti precizno odre%ene. 1ahteva strunost svih korisnika (ne samo administratora 2e kontrolisan gubitak informacija (brisanjem 3roditelja4 gube se i tabele 3naslednici4 +edundanca podataka 5 potreba za memorisanjem istih podataka na vi,e mesta.

1.".2 #re$ni model . odnosu na hierarhiski model omogu-ena je veza tipa #/2. (jedan naslednik mo$e imati vi,e roditelja.

1."." +elacioni model 2ajpopularniji model, danas najdominantniji. !truktura veoma jednostavna, baza predstavlja skup tabela. #ogu-a formalno matematika interpretacija tabela. Po,to 6 relacija(veza izme%u tabela mo$e da se predstavi kao tabela, u relacionom modelu sve je definisano samo tabelama.

http://www.puskice.info/ +elaciona baza podataka se sastoji od vremenski promenljivih tabela (relacija koje mogu biti bazne i izvedene. 7azne tabele se jo, nazivaju fizike tabele zato ,to su zapisane u memoriji. 6zvedene se izvode iz fizikih upitima. . relacionim bazama postoji ne zavisnost aplikacije od podataka tako da se podaci mogu obra%ivati pomo-u raznih aplikacija ,to ih ini dostupnijim. !.7P 5 sistemi za upravljanje bazama podataka moraju imati razvijene sisteme za za,titu podataka.

Glava 2. Relacioni model 2.1 Pojam relacije 8ompletno zasnovan na relacionoj algebri 5 omogu-en razvoj specifinog softvera i obrada uz garantovanu konzistentnost podataka. . relacionim bazama podataka pojam relacija je u stvari sinonim za tabelu uz odre%ena ogranienja. ' #e%u atributima tabele(relacije ne sme postojati funkcionalna zavisnost ' .nutar jedne relacije ne smeju postojat dve identine n'torke ' +edosled n'torki u relaciji je ne bitan ' !vi atributi unutar jedne tabele moraju imati razliita imena 2.2 Entitet je deo realnog sveta opisan ogranienim brojem atributa. 2." 9tribut je jedno od svojstava entiteta. 2.: &omen je skup vrednosti koje atribut mo$e da poprimi. 2.; Primarni klju je atribut (ili vi,e njih kada je to potrebno ija vrednost jednoznano odre%uje samo jednu n'torku u tabeli. &ve n'torke ne smeju imati istu vrednos kljua. 2.< !poljni klju je obian atribut u jednoj tabeli koji je u drugoj tabeli primarni klju. 8oristi se za uspostavljanje veze u tabelama. 2.= >oddova pravila E.?. >odd je u svojim radovima definisao 12 pravila, od kojih najmanje < mora biti ispunjeno da bi se informacioni sistem smatrao relacionim. @. !vaki sistem za upravljanje bazom podataka koji se smatra relacionim mora imati mogu-nost upravljanja bazom podataka na relacioni nain i relacionim metodama. 1. !ve informacije u +elacionim bazama moraju logiki biti predstavljene na isti nain (vrednostima podataka u tabelama 2. !vaki podatak korisniku mora biti dostupan uz pomo- imena relacije u kojoj se nalazi, vrednosti primarnog kljua i imena atributa. ". #ogu-nost prikazivanja nepostoje-e informacije (null :. &inamiki katalog 5 autorizovanim korisnicima mora biti omogu-eno da primenom nekog relacionog jezika menjaju bazu. ;. !oftverski paketi za obradu (manipulaciju data bazom mora, precizno definisanom sintaksom i na korisniku blizak nain omogu-iti/ definisanje tabela, definisanje atributa, uno,enje podataka, definisanje proizvoljnog 3pogleda4 na bazu podataka,

http://www.puskice.info/ manipulaciju podacima, postavljanje ogranienja korisnicima, autorizaciju korisnika, upravljanje proizvoljnim transakcijama. <. 2ezavisnost integriteta baze. 6ntegritet entiteta/ nijedan atribut koji je primarni klju ili deo primarnog kljua neke bazne relacije ne mo$e da uzme null vrednost. (primarnog kljua nema da nemaA +eferencijalni integritet/ skup vrednosti spoljnjeg kljua relacije +1 mora biti podskup skupa vrednosti primarnog kljua relacije +2 sa kojom se povezuje +1. +elacije +1 i +2 ne moraju biti razliite. =. Bezikom tre-e generacije se ne mogu zaobi-i pravila integriteta definisana relacionim jezikom. C. #ogu-nost kreiranja pogleda i definisanja operacija nad njima. D. 2ad pogledima se mogu izvr,avati i operacije odr$avanje baze podataka. 1@. 9plikacioni programi ostaju ne promenjeni ako se promeni fizika organizacija baze ili fizini metod pristupa. 11. 9plikacioni programi ostaju ne promenjeni ako se promene bazne tabele (sem u promeni struktura tabela . 12. !ve navedene karakteristike su ne zavisne od distribucije baze podataka. &istribuirane baze podataka Pod distribuiranom bazom podataka smatra se danas svaki informacioni sistem koji radi u raunarskoj mre$i, i koji ima najmanje dva dislocirana raunara, sa dislociranim tabelama u kojima se nalaze podaci.

2.C

Glava 3 Osnove relacione al e!re &a bi se mogao shvatiti nain rada relacionih baza podataka potrebna su osnovna znanja iz relacione algebre. (snovni elementi relacione algebre su/ ' osnovni operatori ' operatori pridru$ivanja (kojima se relacije povezuju E.?. >odd definisao je dve grupe operatora ' tradicionalni operatori ' specijalni operatori Eradicionalni operatori su pogodni za a$uriranje i izvode se nad bar 2 relacije. 9 to su/ ' unija (union ' presek (intersect ' razlika (difference ' proizvod (cartesian product

".1

Eabela 9

http://www.puskice.info/ FifraG "2:: 1==2 Eabela 7 FifraG "2:: 2":; Prezime 9ksentijevi Petrovi6me Petar &ara Eel broj @=1 "": D;2 @C1 1="1C Prezime 9ksentijevi #aksimovi 6me Petar 6lija Eel broj @=1 "": D;2 @1; =2" ;:"

".1.1 .nija .nija dve relacije (tabele je tabela koja se sastoji od svih elemenata koji pripadaju datim tabelama. &a bi rezultat bio relacija moraju se zadovoljiti slede-a pravila/ ' obe relacije moraju imati iste atribute ' isti atributi moraju biti definisani nad istim domenom Primer/ Eabela 9 " Eabela 7 FifraG Prezime "2:: 9ksentijevi 1==2 #aksimovi 2":; Petrovi-

6me Petar 6lija &ara

Eel broj @=1 "": D;2 @1; =2" ;:" @C1 1="1C

".1.2 Presek Presek dve relacije je nova relacija koja sadr$i sve n'torke koje su zajednike za obe relacije. Primer/ Eabela 9 Eabela 7 FifraG Prezime 6me "2:: 9ksentijevi Petar -

Eel broj @=1 "": D;2

".1." +azlika +azlika dveju kompatibilnih relacija je nova relacija koja ima iste atribute kao te relacije, a telo joj se sastoji od onih n'torki koje se nalaze u relaciji 9 a ne nalaze se u relaciji 7. . relacionoj algebri razlika se oznaava 9H7 9'7 I 7'9 Primer/ 9'7 FifraG Prezime

6me

Eel broj

http://www.puskice.info/ 1==2 #aksimovi 6lija @1; =2" ;:"

7'9 FifraG 2":;

Prezime Petrovi-

6me &ara

Eel broj @C1 1="1C

".1.: Proizvod Proizvod u relacionoj algebra se defini,e kao dekartov proizvod gde su elementi mno$enja cele n'torke. 9lfa 9 a 1 a 2 a " 7 b1 b2 b" 7eta > c 1 c 2 & d 1 d 2 E e1 e2 9 a 1 a 1 a 2 a 2 a " a " 7 b 1 b 1 b 2 b 2 b " b " > c 1 c 2 c 1 c 2 c 1 c 2 & d 1 d 2 d 1 d 2 d 1 d 2 E e1 " e2 e1 e2 e1 e2

".2 !pecijalni operatori pogodni za izve,tavanje ".2.1 !elekcija (ogranienje,restrikcija Pravi novu relaciju u koju se sme,taju samo one n'torke koje zadovoljavaju uslov koji je predhodno definisan. ".2.2 Projekcija Pravi novu relaciju koja sadr$i samo izabrane attribute originalne relacije. ".2." !pajanje Postoji mnogo vrsta spajanja od kojih su najva$nije/ ' Prirodno spajanje ' !pajanje pod nekim uslovom Prirodno spajanje relacija 9 6 7 daje novu relaciju 97 u kojoj se nalaze svi atributi relacije 9 i atributi relacije 7 kojih nema u relaciji 9. !pajanje pod uslovom se izvodi kada dve relacije nemaju ni jedan zajedniki atribut. +ezultat spajanja je obian kartezijev proizvod. ".2.: (peracija deljenja &a bi 9/7 bilo izvodljivo, potrebno je da se svi atributi relacije 7 nalaze u relaciji 9. +ezultat deljenja je relacija > koja ima samo one attribute relacije 9 koje ne sadr$i relacija 7 i one n'torke koje sadr$e vrednosti atributa relacije 7. Primer/

http://www.puskice.info/ 9 JG @1 = @" " @= = @< 1 @: : "." 7 KG % a:" > JG $ @"" @<1 @::

KG a22 a:" aC< a:" a:"

&odatni operatori . praksi se pokazalo da osnovni operatori ne mogu da zadovolje sve zahteve tako da su uvedeni jo, i operatori ' pro,irenja ' agregacije ' uop,tenog deljenja ' spoljnjeg spajanja ' uslovni operator (ma*be

Glava & 'inte(a relaciono modela !inteza relacionog modela podrazumeva izradu logikog modela baze podataka u ,ta spada/ ' analiza podataka (postoje-ih, potrebnih ' definisanje relacija (tabela i veza me%u njima ' dovo%enje modela na relacioni oblik

Logiki model baze 5 struktura i oblik baze !am fiziki skup podataka 5 sadr$aj baze &o logikog modela baze mo$e se do-i ' sintezom modela objekat'veze (#(),E'+ model ' postupkom normalizacije tabela sa podacima mada se esto kombinuju. ;.1 E'+ model (#() 2ajkra-a definicija/ dobijanje saznanja o objektima, vezama me%u njima, te svojstvima objekta i veza. #a ,ta to znailo MAMAMAMA .spe,no sintetizovan E'+ model prevodi se na relacioni model. ;.1.1 (snovne definicije i pojmovi E'+ modela . svom radu P.P. >hen je uveo nekoliko novih pojmova koji u su,tini ne menjaju osnovni >oddov koncept ali ga ine dostupnijim. (bjekte odre%ene atributima >hen je podelio na/ ' objekte, u u$em smislu te rei ' veze ili vezne objekte ;.2.2 (bjekti

http://www.puskice.info/ . E'+ modelu objektom se smatra onaj entitet koji je pored primarnog kljua opisan jo, nekim atributom. 9tribut je svojstvo objekta koje se mo$e opisati jednim podatkom. &a bi razlikovali vezni objekat od 3obinog4 objekta, grafiki ga predstavljamo kao romb koji je sa strane veze 2 (vi,e obojen crno a sa strane 1 belo. (pcionalnost veze oznaavamo kr$i-em. (bjekte predstavljamo kao blokove blok',eme.

veza

objekat

Pored podela na vezne i stvarne objekte postoji i podela na ' vrste objekte ' slabe objekte, koji na neki nain (egzistencialno ili indentifikaciski zavise od jednog ili vi,e vrstih objekata. !labi objekti moraju imati slo$en primarni klju koji se sastoji od kljua slabog objekta i kljua vrstog kome pripadaju. ;.1.2 )eze ili vezni objekti !vaka veza se karakteri,e sa tri osobine/ red veze, nain uspostavljanja veze i tip veze. Red ve(e odre%ujebroj objekata koji ine samu vezu, a naje,-e su/ ' unarne veze ' binarne veze ' trojne veze Eako%e veze mogu bit i vi,eg rade (n'tarne .narne ili unutra,nje veze se uspostavljaju unutar jednog objekta (tabele i relativno su retke.

grafiko predstavljanje 7inarna veza je veza izme%u dva objekta. 2aje,-e se sre-e u praksi.

grafiko predstavljanje Erojna veza nastaje obino daljim pro,irenjem binarne veze.

grafiko predstavljanje

http://www.puskice.info/

)eze ve-eg reda od tri se iskazuju na slian nain kao i trojne. Ereba ih izbegavati po,to su ne pregledne i te,ke za analizu. )a*in +spostavljanja ve(e mo$e biti ' obavezan ' opcionalan (pcionalna veza se grafiki obele$ava kru$i-em sa strane veze (na kojoj je ona opcionalna .

obavezna veza

opcionalna veza

,ip pove(anosti mo$e da bude ' tip jedan ' tip mnogo 8ombinovanjem ova dva tipa dobijamo tri mogu-a oblika veze/ 1/1 1/2 #/2

;.2

Prevo%enje E'+ model na relacioni oblik Eehnika prevo%enja E'+ model na relacioni oblik izvodi se tako ,to/ ' svaki objekat postaje relacija ' svaka veza, ali ne mora, da postane vezna relacija ' ime objekta postaje ime relacije ' karakteristike objekta postaju njegovi atributi ' identifikatori objekta postaju kljuevi relacija Nlavni problem u ovom postupku je prevo%enje veza na relacionu formu, jer ih ima " vrste, a veze tipa #/2 moraju biti razlo$ene jer ih relacioni model ne podr$ava. ;.2.1 Prevo%enje binarnih veza na relacioni oblik 7inarne veze tipa 1/1 prevode se na relacioni oblik tako ,to se u jednu tabelu, koja uestvuje u vezi, uvrsti primarni klju druge tabele kao atribut. )eza se prema tome iskazuje spoljnjim kljuem. )eze tipa 1/1 po pravilu nemaju svojih atributa jer se svaki eventualni atribut mo$e pripisati jednom od objekata. Prilikom izbora tabele u koju treba da doamo spoljnji klju treba samo obratiti pa$nju da ta tabela ima ,to manje null vrednosti. 7inarne veze tipa 1/2 prevode se na relacioni oblik slino kao veze 1/1. )eza se tako%e iskazuje spoljnjim kljuem ali ne u bilo kojoj tabeli, veonoj koja je u vezi E'+ modela bila na strani 2 (vi,e . 7inarne veze tipa #/2 prevode se na relacioni oblik obaveznim uvo%enjem nove relacije (vezne relacije u bazu podataka. 8lju te nove relacije je po pravilu slo$en i sastoji se od primarnih kljueva objekata koji uestvuju u vezi, a atributi su svojstva veze. ;.2.2 Prevo%enje unarnih veza na relacioni oblik

http://www.puskice.info/ .narne veze postoje de facto me%u n'torkama jedne tabele. .narne veze tipa 1/1 i 1/2 prevode se na relacioni oblik uvo%enjem ,ifre jedne n'torke (koja uestuje u vezi kao spoljnjeg kljua u drugu, koja je u vezi sa njom. 9ko je veza 1/1 atribut koji ima funkciju spoljnjeg kljua ne sme imati mogu-nost ponavljanja, tako da jedna vrednost primarnog kljua mo$e biti dodeljena samo jednoj vrednosti spoljnjeg. .narna veza tipa 2/# prevodi se na relacioni oblik uvo%enjem nove vezne tabele iji je klju slo$en 5 sastavljen od primarnog kljua originalne tabele i spoljnjeg kljua. 8od veza tipa #/2 unutar samog objekta treba obratit pa$nju da ne do%e do povratne sprege (da neki proizvod ne postane deo samog sebe koja mo$e bitno uticati na stabilnost sistema. ;.2." Prevo%enje veza reda ve-eg od dva 2'tarne veze mogu tvoriti slede-e tipove / povezanost svih objekata tipa jedan, povezanost jednog objekta tipa mnogo a ostalih tipa jedan, povezanost dveju objekata tipa mnogo, a ostalih tipa jedan, povezanost svih objekata tipa mnogo. 2'tarne veze prevode se po pravilu na relacioni oblik uvek uvo%enjem dodatnih veznih relacija koje ukljuuju pimarne kljueve objekata koji tvore vezu. ;." 2ormalizacija Projektovanju baze podataka mo$e se pri-i i na drugi nain, a ne samo E'+ modelom, na prvi pogled i jednostavniji, prostim skupljanjem svih raspolo$ivih podataka. Logiki model ovako dobijene baze podataka mora da bude tako organizovan da ne sadr$i redundancu da bi se sistem mogao efikasno koristiti (pretra$ivati, a$urirati, brisati itd. Eabele sa sirovo nabacanim podacima retko kad zadovoljavaju sve uslove kako bi baza funkcionisala nesmetano. (ptimalan izbor relacija i njihovih atributa naziva se normalizacija . 2ormalizacija je u stvari postupak izmene (naje,-e rastavljanje na vi,e relacija prvokoncipiranih tabela sa ciljem postizanja dobrih osobina modela. &ekompozicijom neke relacije (tabele koja nije normalizovana dobijaju se uvek dve ili vi,e tabela koje su obavezno me%usobno povezane, i koje se nalaze u nekoj od normalnih formi. 2ormalizacija mo$e da se upotrebi kao sredstvo za proveru i unapre%enje predlo$enog E'+ modela. Eehniki postupak normalizacije svodi se na relacione operacije projekcije i spajanja, i to na/ ' na dekompoziciju tabela generisanjem vertikalnih podskupova (operacijom projekcije i ' na generisanje novih relicija iz dvaju ili vi,e dobijenih vertikalnih podskupova (operacijom spajanja . (vakav pristup sintezi baze podataka naziva se jo, i vertikalna normalizacija. . sklopu vertikalne normalizacije definisano je do sada ;

http://www.puskice.info/ normalnih formi, od kojih su najva$nije druga i tre-a, na kojima se esto normalizacija i zaustavlja. Pored vertikalne postoji i horizontalna normalizacija koja nije teoriski dovr,ena, i vezana je za distribuirane data baze. Prisustvo redundance u bazi dovodi do niza problema pri kori,-enju a naroito a$uriranju podataka. Ei problemi nazivaju se anomalije pri odr$avanju. (bjasnimo ih na jednom primeru/ 6mamo jednu trgovaku firmu koja ho-e da vodi evidenciju o svom poslovanju, tanije o svojim kupcima i artiklima. 2enormalizovana relacija bi izgledala ovako/ 2arud$ba OsifkupG,ime,adresa,koliina,sifartG,naziv,kvalitet,cenaP 9nomalija pri upisu podataka sastoji se u tome da upis podataka o nekom kupcu nije mogu- dok on ne,to ne kupi. 9nalogno tome upis novog artikla nije mogu- dok on ne bude kupljen. 9nomalija pri brisanju podataka, ako je samo jedan kupac, kojeg $elimo da obri,emo, kupio odre%eni artikl istovremeno -emo izgubiti i podatke o tom artiklu. 9nomalija pri izmeni podataka, ako $elimo da promenimo ime ili adresu kupca ili karakteristike artikla, izmenu moramo izvr,iti na svim mestima gde je podatak zapisan. Fto pored pove-anja obima posla, pove-ava mogu-nost ljudske gre,ke.

;.".1 Prva, druga i tre-a normalna forma !ve anomalije koje redundanca podataka donosi mogu biti eliminisane ako se prvobitna relacija dovede u potrebnu normalnu formu. Qitaj "2? Ereba obratiti pa$nju da pri postupku normalizacije ne do%e do gubitka podataka. Prva normalna forma -.)/0 +elacija se nalazi u prvoj normalnoj formi ako je njen domen (podaci u tabeli skup atomiranih vrednosti. 8ako je ovo uslov da bi tabela uop,te bila relacija, sledi da se svaka tabela nalazi u prvoj normalnoj formi. Pojava redundance te mogu-nost svih prate-ih gre,aka ukazuju na to da 12? nije ni pribli$no upotrebljiva za sintezu upotrebljive baze. 1ato je neki autori nazivaju i nenormalizovana forma. 1r+ a normalna forma -2)/0 +elacija se nalazi u drugoj normalnoj formi ako svaki atribut koji nije kljuni potpuno (a ne delimino od kljunog atributa 22? nema ve-eg praktinog znaaja, po,to su sve anomalije i dalje prisutne. Primer/ Laborant O,iflabG,ime,prezime,brojsobe,telefonP ' +elacija laborant se nalazi u 22? jer ima samo jedan kljuni atribut i niz atributa. ' #e%utim izme%u atributa brojsobe i telefon postoji me%usobna zavisnost (telefon je u sobi pa -e se neki broj telefona ponoviti onoliko puta koliko laboranata radi u datoj sobi. +edundancaA

http://www.puskice.info/ 7roj jednog telefona i broj sobe neke laboratorije nije mogu-e uneti u informacioni sistem sve dok se ne unesu podaci o bar jednom laborantu koji radi u njoj. 9nomalija pri upisu podatakaA ' 7risanjem podataka o jedinom laborantu neke laboratorije, gubi se podaci o laboratoriji. 9nomalija pri brisanju podatakaA ' 9ko laboratorija promeni broj telefona, izmenu treba uneti onoliko puta koliko laboranata radi u njoj. 9nomalija pri izmeni podataka. ,re2a normalna forma -3)/0 +elacija se nalazi u tre-oj normalnoj formi ako nekljuni atributi nisu ni funkcionalno ni tranzitivno zavisni of kljunog atributa. 6zme%u atributa unutar jedne n'torke mo$e postojati zavisnost, slino kao i kod relacija. Eip te zavisnosti mo$e biti 1/1, 1/2, 2/#. 9ko je ta '

zavisnost izme%u atributa 9 i 7 tipa 1/1 onda se ona naziva funkcionalnom zavisno,-u i oznaava se sa 9'P7. 9ko ime%u atributa unutar jedne n'torke postoje slede-e funkcionalne zavisnosti/ 9'P7, 7'P> i 9'>, onda je atribut > tranzitivno i funkcionalno zavistan od atributa 9. &a bi se otklonile navedene slabosti kod relacije laborant, relacija mora biti dovedena na tre-u normalnu formu dekomponovanjem (razlaganjem &ekomponovanje se izvodi tako da se nekljuni atributi koji su u me%usobnoj funkcionalnoj zavisnosti izdvoje u zasebnu relaciju, te da se ta nova relacija pove$e sa ostatkom prvobitne preko jednog atributa. 8onkretno u predhodnom primeru relacije laborant, datu relaciju Laborant O,iflabG,ime,prezime,brojsobe,telefonP treba razlo$iti na/ laboratorija ObrojsobeG,telefonP laborant O,iflabG,ime,prezime,brojsobeP ;.".2 Problem gubitka informacija #e%usobne zavisnosti atributa nisu umetnute veze ve- veze koje postoje u realnom svetu i koje se preslikavaju u informacioni sistem. Eako da ako dekompozicijom ugrozimo te veze infomacioni sitem prestaje da bude verodostojan. +elacija se dekomponuje bez opasnosti gubitaka funkcionalnih zavisnosti samo ako se dekompozicija vr,i prema funkcionalnoj zavisnosti koja ne ide od kandidata kljua. ;."." (stale normalne forme 7o*se 5 >odd'ova normalna forma (7>2? je u stvari stro$i oblik "2? i izmi,ljena je da bi ova dvojica jo, malo pametovali. Qetvrta normalna forma elimini,e redundancu koja je u "2? mogu-a ako me%u atributima postoji vi,eznana zavisnost, ime se elimini,u anomalije pri odr$avanju. )i,eznana zavisnost me%u atributima neke relacije +OR,*,zP postoji onda kada skup vrednosti atributa K zavisi od J a ne zavisi od 1. (nda J vi,eznano odre%uje K, a K vi,eznano zavisi od J. Peta normalna forma je poslednji stupanj dekompozicije a glasi/ +elacija se nalazi u ;2? ako se ne da dalje, sa nekim smislom, dekomponovati.

http://www.puskice.info/ Glava 3 Osnove projektovanja 6nformacioni sistem se projektuje da bi pobolj,ao ili izmenio postoje-i 6! (koji uop,te ne mora biti kompjuterizovan Proces projektovanja 6! mo$e se najgrublje podeliti na dva koraka/ ' analiza realnog sistema (preliminarna i detaljna istra$ivanja ' projektovanje baze podataka i izrada aplikacija Prvi koraku analizi sistema jeste da se odredi domen, odnosno oblast rada za koju se projektuje 6! (raunovodstvo,pravosu%e itd. #odifikacija sistema treba da bude rezultat a ne cilj analize tj. ne treba po svaku cenu uvoditi atraktivna re,enja koja ne doprinose efikasnosti sistema

=.1

1a sve sisteme, razlozi uvo%enja raunara u rad su slini, ako ne i isti/ ' ve-a brzina rada raunara u odnosu na ljude, posebno kada se radi o obradi velikog broja podataka sa mnogo prorauna ' ve-a tanost podataka i njihova obrada uvek na isti nain ' br$i pristup podacima i mogu-nost dobijanja novih informacija ' pove-anje sigurnosti podataka ' povezivanje raznih informacionih sistema ' smanjenje tro,kova poslovanja Projektovanje informacionog sistema (6! sastoji se od vi,e faza/ ' definisanje izvora informacija ' izbor metoda i projektovanje sistema ' izbor modela sistema ' izbor naina izrade dokumentacije ' izbor naina odr$avanja dokumentacije ' definisanje naina vo%enja projekta ' vrednovanje kvaliteta projekta Prikupljanje informacija Prikupljanje informacija je jedan od najva$nijih koraka u razvoju informacionog sistema. 6nformacije se prikupljaju od/ ' korisnika odnosno investitora projekta ' postoje-e dokumentacije koja kru$i u sistemu ' spoljnjih izvora 5 literatura i eRperti za odre%enu oblast postupak prikupljanja informacija vr,i se prvo u fazi analize postoje-eg 6!, a potom u fazi uvr%ivanja ciljeva koji se $ele posti-i. I(vori informacija. (snovni izvor informacija su korisnici sistema. (d korisnika se saznaje koji se procesi i postupci izvode u postoje-em sistemu, kao i ciljevi koje treba posti-i novim informacionim sistemom. 6nfomacije se od korisnika prikupljaju pomo-u intervijua, upitnika i posmatranjem. 6nterviju se koristi za skupljanje podataka u direktnom razgovoru sa korisnikom. 6nterviju mora biti dobro isplaniran. 9nalitiar koji planira interviju mora znati koje informacije $eli da dobije, kao i koje informacije mo$e i sme tra$iti od sagovornika. Eako%e izbor sagovornika mora biti

http://www.puskice.info/ takav da garantuje pouzdanos podataka koje dobijamo, tj. sagovornika treba intervijuisati strogo u vezi njegovih nadle$nosti.6ntervijue treba vr,iti kontinualno (u toku odre%enog vremenskog perioda i sa raznim osobama. Posebno treba izbegavati raunarsku terminologiju koju sagovornik eventualno ne razume a ne-e to javno da ka$e, pa esto daje netane informacije. .pitnik (anketa je tehnika koja omogu-ava analitiaru da kontaktira veliki broj ljudi i da uporedi njihove odgovore na ista pitanja. .pitnik je naje,-e anoniman. Pitanja se postavljaju sa ponu%enim odgovorima, a ako to nije mogu-e ostavlja se mesto za op,irniji odgovor. 9nalizom postoje-e dokumentacije, uglavnom Sulaznih i izlaznihT papira koji cirkuli,u u toku radnog procesa, mo$e se do-i do relevantnih saznanja. 9ko je sistem predhodno bio kopjuterizovan u nekoj meri, treba analizirati i postoje-i softUare kao i prate-u dokumentaciju (uputstva i sl. 8onano u dokumentaciju ulaze svi pisani dokumenti kje se pojavljuju u poslovanju (narud$benice,rauni,magacinske liste,itd. Posmatranje je tehnika koja poma$e da se otkriju injenice koje se ne mogu utvrditi drugim tehnikama. (bino u jednoj organizaciji dolazi do niza konfliktnih situacija koje se ne mogu videti kroz dokumenta ili o kojima sagovornici nisu spremni da govore, a koje bi mogle biti otklonjene novim informacionim sistemom. !poljnji izvori informacija podrazumevaju spoljnje saradnike, savetnike, eksperte, literaturu kao i sline sisteme koji deluju u okolini. !poljnji izvori su naroito va$ni ako se informacioni sistem projektuje po prvi put, pa korisnici sistema nisu sasvim sigurni ,ta ho-e. I(!or metoda 5 .obiajno je da se u okviru jednog projektnog tima koristi jedna, detaljno razra%ena metodologija, jer se time posti$e standardizacija procesa projektovanja i dokumentovanja sistema. !vaki 6! odre%en je sa tri osnovna elementa ' tokovima podataka u informacionom sistemu ' procesima u infromacionom sistemu ' podacima u informacionom sistemu !vaka metodologija mora da sadr$i sredstva koja omogu-uju definisanje tokova podataka, procesa obrade i organizacije podataka. Bedan od mogu-ih pristupa re,avanju problema (metoda projektovanja 6! je njegovo modelovanje. 6zrada modela 6zrada modela informacionog sistema izvodi se u dva koraka i to/ ' izrada logikog modela informacionog sistema sa definisanjem logike strukture sistema,podsistema tokova procesa i modela podatka. #odel procesa i model podataka su konani rezultati faze istra$ivanja, koja naje,-e zapoinje analizom stanja postoje-eg sistema. ' izrada fizikog modela informacionog sistema, projektovanje baze podataka (na osnovu modela podataka i izrada aplikacija (na osnovu modela procesa . 9naliza postoje-eg sistema

=.2

=."

http://www.puskice.info/ Projektovanje novog 6! uvek zapoinjemo analizom postoje-eg ako takav sistem postoji. 9naliza postoje-eg sistema izvodi se u vi,e faza i to/ ' analiza i prikaz globalne fizike strukture postoje-eg sistema ' dekompozicija sistema na njegove podsisteme ' izrada dijagrama toka podataka za svaki podsistem ' izrada i detaljan opis potrebnih procedura za obradu Logiki model postoje-eg sistema treba da poka$e logiku strukturu pojedinih elemenata ne ulaze-i u nain izvo%enja pojedinih procedura. Projektovanje novog sistema Projektovanje novog 6! izvodi se u tri osnovne faze/ ' &efinicija problema &efinisanje ciljeva i spoljnjih ogranienja na sistem ' 6zrada okvirnog projekta &efinicija, izrada i oblik logike strukture novog sistema 6zrada i usvajanje predloga fizikog modela novog sistema !pecifikacija raunarske opreme ' 6zrada detaljnog projekta &efinicija korisnikih procedura 6zrada predloga logikog modela &efinicija baze podataka i programa obrade podataka . praksi je ustanovljeno da se prave tri predloga novog sistema, koji se potom daju investitoru na usvajanje/ ' prvi predlog treba da defini,e mogu-u ali ostvarljivu granicu automatizacije novog sistema ' drugi predlog defini,e minimum zahvata u postoje-i sistem koji donose kvalitativne novine. ' Ere-i predlog treba da bude kompromis $elja i mogu-nosti !vi navedeni predlozi vrednuju se pomo-u tri osnovna kriterijuma/ ' tehnikoj izvodljivosti ' operativno'organizacionoj prihvatljivosti ' ekonomskoj opravdanosti !istem se smatra tehniki izvodljivim ako u organizaciji postoji oprema, odnosno ako postoji mogu-nost nabavke opreme za njegovu realizaciju. (perativno'organizaciski prihvatljiv sistem je onaj sistem koji na svom izlazu daje kvalitetne informacije za potrebe tehnolo,kog procesa i upravljanja radnom organizacijom. Ekonomska opravdanost razvoja novog informacionog sistema odre%uje se pore%enjem tro,kova za njegovu realizaciju i dobiti koju sistem donosi. Postupak projektovanja novog sistema polazi od logikog modela postoje-eg sistema, ciljeva koji se $ele dosti-i a definisanih u predhodim fazama i zahteva postavljanih u toku analize postoje-eg sistema. 6zvo%enje se realizuje u dve faze/ ' izrada okvirnog projekta ' izrada detaljnog projekta 6zrada okvirnog projekta svodi se na definisanje ciljeva i problema, a zatim na ocenu mogu-nosti i naina re,avanja.

=.:

http://www.puskice.info/ =.; 6zrada detaljnog projekta sastoji se od definisanja korisnikih procedura i fizikog modela baze podataka. 2a osnovu korisnikih procedura i fizikog modela baze podataka defini,u se procesi obrade podataka (pi,u se programi . +ealizacija sistema +ealizacija sistema sastoji se od/ ' inicijalizacije baze podataka ' izrade programa i testiranje u realnom okru$enju ' izrade konane dokumentacije ' uvo%enja sistema u eksploataciju 6nicijalno punjenje baze podacima je prva faza realizacije. Eek nakon punjenja baze odre%enom koliinom podataka mo$emo pratiti da li se programi pona,aju kako treba. 6zrada i testiranje programskih komponenti sistema izvodi se tako ,to se svaki zavr,eni modul odmah testira kako bi se izbeglo ponavljanje gre,aka u slede-im modulima. 2a kraju sledi testiranje informacionog sistema kao celine. . realnoj situaciji proveravaju se programi i model procesa, a naje,-e se rezultati upore%uju sa rezultatima starog 6!'a. Problemi koji se mogu javiti su posledica gre,aka u izradi modela procesa, modela podataka i gre,aka u njihovoj implementaciji. 6zrada i odr$avanje dokumentacije sistema deli se na ' izve,taje po fazama rada ' kompletnu dokumentaciju 6zve,taji slu$e za informisanje investitora i treba da sadr$e/ ' specifine podatke o radu i rezultatima za svaku fazu rada ' op,ta saznanja o projektu steena u svakoj fazi rada ' preporuke i predlog nastavka rada ' izve,taj o utro,enim sredstvima ' dokumentovan zahtev za sredstva potrebna za nastavak 8ompletna dokumentacija sistema treba da sadr$i/ ' opis strukture sistema ' opis procesa sistema ' opis srukture podataka ' uvod i osnovne karakteristike sistema ' ulaz i izlaz iz sistema ' osnovne funkcije sistema ' detaljan opis instalacije sistema ' uputstvo za upotrebu )o%enje i vrednovanje projekta .spe,nost vo%enja projekta zavisi od vi,e faktora a najva$niji su/ !astavljanje projektnog tima je esto presudan faktor realizacije 6! Projektni tim treba da se sastoji od/ analitiara, tehnologa, projektanta, korisnika, rukovodioca radne organizacije i predstavnika investitora. )rednovanje projekta izvodi se na osnovu niza kriterijuma od kojih su najva$niji/ ' ispravnost, da li sistem daje tane informacije ' potpunost, da li sistem mo$e da generi,e sve potrebne informacije

=.<

http://www.puskice.info/ ' robusnost, kako sistem reaguje na nepredvidivo rukovanje ' pouzdanost, je pre svega odre%ena kvalitetom anga$ovane opreme ' optimalnost, da li je sistem mogao biti realizovan sa manje para ' jednostavnost u kori,-enju, koliko je sistem user friendl* ' jednostavnost odr$avanja, jednostavnost odr$avanja i izmene s*s ' mogu-nost pro,irenja, ili povezivanja sa drugim sistemima ' prenosivost, fleksibilnost sistema i preno,enje u druge uslove 6skustvo je pokazalo da 6! nikada u potpunosti ne zadovoljavaju postavljene zahteve. +azlog tome nije, kako se obino misli, nedovoljno dobro izvr,ena analiza sistema ili lo,e definisani zahtevi. Pravi razlog le$i u tome da se podaci i procesi u realnom sistemu stalno menjaju i zato informacioni sistemi moraju biti sposobni da se prilago%avaju i nadogra%uju.