DIZAJN PROIZVODA

Novi proizvodi
Bitna obeleja i istorija industrijskog dizajna
Procena potreba za industrijskim dizajnom
Svaka organizacija treba da posveti posebnu
panju razvoju novih proizvoda koji se
automatski reflektuju na strateko planiranje
kao osnov opstanka, rasta i razvoja na tritu.

Na novim proizvodima se zasniva poslovanje i
iz njih treba da proizilazi kontinuirani profit u
duem vremenskom periodu (roku).
Zato je znaajan dizajn i razvoj proizvoda?
ta je novi proizvod?

Novi proizvod je sve to nudi neko preduzee, a
to do odreenog trenutka nije bilo ponueno na
tritu, kao komponenta njegove ponude i to
poseduje neke koristi, razliite u odnosu na
postojei proizvod.
Oblici novih proizvoda 01

1.Potpuno nov proizvod, koji do tog trenutka nije
postojao na tritu proizvod nov za svet
Izuzetna tehniko-tehnoloka inovacija, po pravilu
diskontinuirana i ini oko 10% svih proizvoda.
2. Dodavanje novih proizvodnih linija ve postojeim
(ili nova proizvodna linija)
Proizvod je nov za organizaciju, ali nije nov za trite.
Oblici novih proizvoda 02

3.Dodavanje novih proizvoda u okviru postojeih
proizvodnih linija
Cilj je da se pobolja ukupna trina ponuda preduzea.
4. Modifikacija proizvoda
Modifikacije mogu biti u pogledu kvaliteta,
funkcionalnosti, oblika, stila, ...
Oblici novih proizvoda 03

5. Repozicioniranje proizvoda
Postie se prikladnim promenama postojeih proizvoda
kako bi se ostvarili ciljevi na novim tritima ili novim
trinim segmentima.
6. Sniavanje trokova (sniavanje prodajnih cena)
Najnii stepen noviteta proizvoda i obuhvata oko 75%
svih proizvoda.

Novi proizvod koji zamenjuje postojei i daje isti efekat.
Kako organizacija dolazi do novih proizvoda?
1. Kupovinom ve gotovog reenja - Kompanija stie
pravo na osnovu ugovora sa drugom kompanijom,
naruenim razvojem novog proizvoda od
samostalnih istraivakih kua ili drugih organizacija.
2. Sopstvenim razvojem - Razvoj novog proizvoda moe
da se obavi u sopstvenim laboratorijama.
bez novih inoviranih proizvoda savremena
organizacija ne moe da ima dobru poslovnu
perspektivu;
veliki broj novih proizvoda ne uspe da savlada prvu
fazu ivotnog ciklusa proizvoda.
Trebalo bi biti obazriv jer
Izvori rizika tokom razvoja novog proizvoda
Donoenje odluka o novom proizvodu je praeno
rizicima pod uticajem raznih faktora:
1.proces odluivanja zahteva vreme,
2.duina vremena realizacije,
3.povraaj sredstava i
4.istorijska stopa smrtnosti proizvoda.
Ideje!?
1. Proces razvoja novog prizvoda poinje
generisanjem ideja.
2. Organizacija nastoji da obezbedi ideje iz vie izvora
kako bi se poveala verovatnoa uspeha.
3. Izvori ideja za nove proizvode mogu biti:
a) interni i
b) eksterni.
1. potroai,
2. zaposleni,
3. sektor marketinga, istraivanja i razvoja,
4. distributeri,
5. konkurencija,
6. eksperti izvan organizacije,
7. ostali izvori...
Sigurni (nezaobilazni) izvori ideja za razvoj
novih proizvoda su:
Bitna ili znaajna obeleja i istorija
industrijskog dizajna
uveno pitanje ili nedoumica!

Dizajn = Umetnost

Ili

Dizajn Umetnost
Likovna umetnost stvara dela koja imaju za
cilj da ljudima prenesu poruke umetnika,
stvore svet asocijacija, prue im uivanje i
omogue duhovnu nadgradnju.
Dizajn ima zadatak da stvori upotrebni
predmet koji e zadovoljiti korisnika, ali i
ekonomske ciljeve organizacije, tj.
poslovanja u celini.
Toms Maldonado Definicije industrijskog dizajna
Industrijski dizajn je stvaralaka aktivnost, iji je cilj da
odredi formalne kvalitete industrijski proizvedenih
predmeta.

Ovi formalni kvaliteti ukljuuju i spoljni oblik, ali se
prvenstveno odnose na strukturalne i funkcionalne
elemente i odnose, koji jedan sistem pretvaraju u
koherentnu celinu, sa stanovita proizvoaa i stanovita
potroaa.

Dizajn obuhvata sve aspekte ljudske okoline
koji su uslovljeni industrijskom proizvodnjom.
Harold Van Doren (SAD) Definicija industrijskog
dizajna

Industrijski dizajn je praksa analize, kreiranja i razvoja
proizvoda za masovnu proizvodnju.
Udruenje industrijskih dizajnera (SAD)

Filozofija i sutina industrijskog dizajna se sastoje u
tome da obezbede naruiocu maksimalan broj reenja,
koji e kroz konkretan proizvod zadovoljiti dve grupe
kriterijuma:
1)stvoriti harmoninu vezu izmeu proizvoda, okoline u
kojoj se koristi i oveka korisnika;
2)dizajn treba da spoji proizvod sa tritem i samim
uslovima proizvodnje, kako bi se obezbedio ekonomski
uspeh organizacije.
Razne su teorije o tome od kada datira industrijski dizajn.

Neki smatraju da su parna maina i poetak industrijske
revolucije usko vezani za poetak industrijskog dizajna.

Kao rani primer industrijskog dizajna navodi se prvi
gvozdeni most raspona 31m u Coalbrookedale-u na reci
Severin iz 1779. godine (konstruisao ga je A. Darby).
Istorija industrijskog dizajna
Protestantska sekta ejkera, odnosno "Ujedinjeno
drutvo vernika u Hristov drugi dolazak", formirana je kao
zajednica vernika 1747. godine koji su iveli ekonomski
samostalno i odvojeno od ostatka drutva. Oko 1832.
godine poinju na tritu da prodaju svoj
nametaj.

U skladu sa religijskim shvatanjima, utemeljenim na
tenji ka istoi, perfekciji, redu i jednostavnosti,
smatrali su da svaki predmet mora ispuniti svoju funkciju
i ostvariti upotrebnu vrednost.
Istiu izuzetnu vanost upotrebne vrednosti, koja
materijalizovana, ini perfekciju. Izbaeni su nepotrebni
ukrasi sa predmeta i nametaja. Tano je specificirano
koje boje treba upotrebiti za fasade, nametaj, posue i
slino.
Pokret Arts and Crafts
1. Ogorenje na maine odgovorne za proizvodnju
runih i pretencioznih predmeta
2. Pokree se fabrika za dekorisanje, te se izrauju uzorci
za zidne tapete i tekstil.
3. Uticaj izrazito velik kod dekoracija kua i crkava.
LArt Noveau
Pokret koji je u Belgiji bio reakcija na slubenu umetnost i
buroaski manirizam.

U Nemakoj se naziva Jugendstil, u Italiji Floreale, u
Austriji Secession, u Engleskoj i SAD Liberty, te u naim
krajevima pod imenom Secesija.

U paniji posebni su radovi A. Gaudia. Dekorativni oblici
(grane, lie, cvetovi) imaju i svoju namenu poput ruki,
stalaka i slino. Ovi pokreti su pokuaj da se unapredi
tehnika, arhitektura i primenjena umetnost, bez
istodobnog odbacivanja umetnosti u vidu ornamenata.
A. Gaudi, Barselona
Secesija i Jugendstil
Liberty
LArt Noveau
Bauhaus
kola Staatliches Bauhaus povezuje umetnost i
primenjenu umetnost, i na taj nain postaje jedan od
najuticajnijih faktora u arhitekturi i dizajnu.

Uenje kole utemeljeno je na vanosti geometrije,
preciznosti, jednostavnosti i ekonominosti u dizajnu
proizvoda i arhitekturi.

Uticaj Bauhausa bio je veoma velik u Nemakoj, Evropi i
SAD.
Bauhaus
umetnost
Ameriki industrijski dizajn
Za razliku od Evrope, gde su industrijski dizajneri bili
arhitekte i inenjeri, u Sjedinjenim amerikim dravama
su prvi industrijski dizajneri bili dizajneri u pozoritima i
umetnici ilustratori. Industrijski dizajn je esto bio u
slubi prodaje i oglaavanja, gde je jedino bio bitan
spoljanji izgled proizvoda, a ne i unutranji.

Pioniri amerikog dizajna, poput W. D. Teaguea, N. B.
Geddesa i R. Loewya su naglaavali aerodinaminost
dizajna, bez obzira to dodaci u obliku krilaca nisu imali
nikakve funkcije i predstavljali su istu kulisu.
Radovi W. D. Teaguea
Radovi N. B. Geddesa
Radovi R. Loewya
Sedamdesetih godina je na ameriki dizajn izvrio veliki
uticaj na evropski dizajn i tu u amerikom dizajnu
prednjae Henry Dreyfuss i Eliot Noyes, gde je
konkurencija na tritu prisilila kompanije Bell, Deer, Ford
i IBM da rade na diferenciranju proizvoda, te su dizajnere
integrisali u razvojni proces proizvoda, to je donelo
veliki uspeh.
Radovi Eliota Noyesa
Radovi Henry Dreyfussa
Radovi Henry Dreyfussa
Francuski industrijski dizajn
Radovi Robert Mallet-Stevensa
Radovi Le Corbusiera
Radovi Flaminia Bertonia
Italijanski industrijski dizajn
Radovi Gio Pontija
Radovi Ettore Sottsassa
Radovi Giancarla Piretta
Radovi iz studija Pininfarina
Skandinavski industrijski dizajn
Znaajni doprinos skandinavskom dizajnu dao je
tridesetih godina dvadesetog veka finski arhitekt i
dizajner laminiranog nametaja Alvar Aalto, da bi
sedamdesetih godina finski dizajn doiveo pravi procvat
sa imenima poput Timo Sarpaneva i Antti Nurmesniemi.
Radovi Alvara Aaltoa
Radovi Timo Sarpaneva
Radovi Antti Nurmesniemia
ORGANSKA arhitektura
Frenk Lojd Rajt (1867-1959), jedan je od najistaknutijih
amerikih arhitekata prve polovine 20. veka.

Organska arhitektura je stil savremene arhitekture koji
gaji harmoniju izmeu prirode i oveka, kroz dizajn koji
je toliko integrisan u okolinu da delovi objekta,
nametaj i okolina postaju deo jedinstvene meusobno
odreene kompozicije.

Izraz Organska arhitektura je prvi put svesno upotrebio
Frenk Lojd Rajt.
Kuhinja
Procena potreba za industrijskim
dizajnom
Da bi se procenio znaaj industrijskog dizajna
(ID-a) za odreeni proizvod, prvo bi trebalo
pregledati neke statistike investicija, a zatim
definisati dimenzije proizvoda koje zavise od
dobrog ID-a.
Rashodi industrijskog dizajna za neke
potroake i industrijske proizvode
Koliko je vaan industrijski dizajn za proizvod?
Veina proizvoda na tritu se mogu poboljati na jedan
ili drugi nain primenom dobrog industrijskog dizajna.

Svi proizvodi koji se koriste, rade ili se vide od strane
ljudi, zavise kritiki od ID-a po pitanju komercijalnog
uspeha.

Imajui ovo u vidu, pogodno sredstvo za procenu
vanosti ID za odreeni proizvod je okarakterisano
kroz znaaj dve dimenzije ergonomije i estetike.
Ergonomske potrebe 01
1. Koliko je vana jednostavnost upotrebe?
Jednostavnost upotrebe moe biti izuzetno vana i za
proizvode koji se esto koriste, kao to je kancelarijski
fotokopir aparat, a i proizvode koji se esto ne koriste,
kao to je protivpoarni aparat.
2. Koliko je vana lakoa odravanja?
Ako proizvod mora da se servisira ili popravlja esto,
onda je lako odravanje od sutinskog znaaja.
Ergonomske potrebe 02
3. Koliko je korisnikih interakcija neophodno za
funkcionisanje proizvoda?
U principu, vie interakcije korisnika sa proizvodom znai
da proizvod vie zavisi od ID-a.
4. Kakva poboljanja interakcije korisnika zahtevaju?
Korisniki interfejs koji zahteva dodatna poboljanja
postojeeg dizajna e biti relativno jednostavan za
dizajn, kao to su tasteri za novi mi desktop raunara.
Ergonomske potrebe 03
5. Koja su pitanja bezbednosti?
Svi proizvodi moraju da imaju razmatranja po pitanju
bezbednosti.

Za neke proizvode, oni mogu da predstavljaju znaajne
izazove za dizajnerski tim.

Na primer, zabrinutost za bezbednost u dizajnu deijih
igraaka je mnogo uoljivija, od one za novi raunarski
mi.
Estetske potrebe 01
1. Da li je vizuelno diferenciranje proizvoda potrebno?
Proizvodi sa stabilnim tritima i tehnologijama su veoma
zavisni od ID-a u cilju stvaranja estetski dopadljivog
izgleda i, samim tim, pospeivanju vizuelne
diferencijacije.

Nasuprot tome, proizvod kao to je interni disk raunara,
koji se razlikuje po svojim tehnolokim performansama,
manje zavisi od ID-a.
Estetske potrebe 02
2. Koliko su vani vlasnitvo, slike i moda?
Kupeva percepcija proizvoda je delom zasnovana na
njegovom estetskom izgledu.

Atraktivan proizvod moe biti povezan sa visokom
"modom" i verovatno e stvoriti snaan oseaj ponosa
kod svojih vlasnika.
Estetske potrebe 03
3. Da li e estetski proizvod motivisati tim?
Proizvod koji je estetski privlaan moe da stvori oseaj
ponosa kod dizajnerskog tima i proizvodnih kadrova.

Timski ponos pomae pri motivisanju i ujedinjenju svih u
vezi sa projektom.

Poetni ID koncept daje timu konkretnu viziju krajnjeg
rezultata ulonih napora u razvoj.
Kaki industrijski dizajn uspostavlja korporativni
identitet?
Korporativni identitet je izveden iz "vizuelnog stila organizaci-
je", i to je faktor koji utie na pozicioniranje firme na tritu.

Identitet kompanije pojavljuje se, pre svega, kroz ono to ljudi
vide.

Oglaavanje, logotipi, signali, uniforme, zgrade, pakovanja i
dizajna proizvoda doprinose stvaranju korporativnog
identiteta.

U proizvodnim preduzeima, ID igra vanu ulogu u odreiva-
nju identiteta kompanije.
Apple Computer, Inc.

Originalni Macintosh laptop je mali, uspravnog oblika i
pristupanih boja. Ovaj dizajn je namerno tako uraen,
jer boje nisu napadne i odaju prijateljski odnos prema
korisniku, to se dovodi u vezi i sa ostalim Apple
proizvodima. I noviji proizvodi ove kompanije su zadrali
upeatljive linije i inovativne stajlinge kroz sredrbnu,
crnu i belu zavrnu boju.
Rolex Watch Co.

Linije Rolex satova odravaju klasian izgled i oseaj
vrstine, koji oznaava kvalitet i presti.
Braun GmbH.

Braun kuhinjski aparati i brijai su istih linija i
osnovnih boja, i ovo ime je odavno povezano sa
jednostavnou i kvalitetom.
Bang & Olufsen.

B&O visoko kvalitetni sistemi potroake elektronike
projektovani su da imaju elegantne linije i impresivan
vizuelni prikaz, obezbeujui sliku tehnolokih inovacija.
BMW AG.

Automobili BMW, poznati po luksuznim karakteristikama
i performansama koje su orijetisane vozau, prikazuju
karakteristine spoljne izglede, koji su evoluirali polako,
zadravajui kvalitet u vezi sa brendom.
Motorola, Inc.

Originalni MicroTAC i StarTac mobilni telefoni su prepoznati
kao Motorolini vodei telefoni na preklop. Noviji RAZR
modeli, takoe, koriste koncept preklopa u mnogo tanjoj
formi, istiui Motorolinu vodeu ulogu.
Dananji telefoni!?
Dananji telefoni!?
Dananji telefoni!?
ili
Da li je ovo
poznato?
Hvala na panji!

Pitanja?