MOGUNOST INKLUZIVNOG OBRAZOVANJA DECE S POREMEAJIMA AUTISTIKOG SPEKTRA

Ivona Milai-Vidojevi, Nenad Glumbi, Mirjana Jovanovi Fakultet za specijalnu edukaciju i re abilitaciju, !niverzitet u "eo#radu Milai-Vidojevi I., Glumbi N., orevi M. (2008): Mo u!o"# i!$lu%iv!o obra%ova!ja de&e " 'oremeajima au#i"#i$o "'e$#ra, ( "u"re# i!$lu%iji ) dileme u #eoriji i 'ra$"i (ured!i$ Ma#ejiurii *.), +I,,, 2008, "#r. 2-. ) 22/. Inkluzivna edukacija dece s poremeajima autistiko# spektra namee mno#e nedoumice vezane za klinike mani$estacije autistino# poremeaja koje mo#u ozbiljno da u#roze obrazovni proces% &reba praviti razliku izme'u terapeutske edukacije i obrazovanja s vaeno# u kontekstu ostvarivanja ljudski prava% (ve dve paradi#me proistiu iz dva razliita modela ometenosti) medicinsko# i socijalno#% *iroko pri vaen socijalni model ometenosti nije zasnovan na terapeutskim poku+ajima modi$ikacije disruptivno# ili antisocijalno# pona+anja i dru#i atipini ispoljavanja kod dece s poremeajima autistiko# spektra% Nasuprot tome, prema ovom modelu uitelji i de$ektolozi treba da obezbede visokoindividualizovanu podr+ku svakom detetu sa autizmom u cilju zadovoljavanja nji ovi obrazovni potreba% Na,alost, du#otrajni e$ekti inkluzivno# obrazovanja dece sa autizmom jo+ uvek nisu ispitani na od#ovarajui nain% 0lju!e rei) autizam, -sper#erov sindrom, inkluzivno obrazovanje UVOD .od nas, kao i u mno#im zemljama /vropske !nije, postoji podeljeno mi+ljenje u po#ledu obrazovanja dece sa ometeno+u% Neke strukture se zala,u za +kolovanje sve dece u redovnim +kolama, bez obzira na prirodu nji ove ometenosti, kako bi se obezbedila jednakost mo#unosti i izbe#la sti#matizacija i se#re#acija dece ometene u razvoju% Nema sumnje da neka deca sa ometeno+u mo#u imati koristi od +kolovanja u redovnim +kolama zajedno sa tipinim vr+njacima% Ipak, ,elja da se u redovno +kolovanje ukljue sva deca, bez obzira na vrstu ometenosti, vi+e se bazira na pravima dece, a manje na razumevanju potreba svako# pojedino# deteta% Filozo$ija inkluzivno# obrazovanja temelji se na !N/01(-ovoj edukativnoj politici usvojenoj na kon$erenciji u 0alamanki kojom se inkluzivno obrazovanje postepeno pri vata kao e$ikasno sredstvo za redukovanje ne#ativni stavova prema ometenim osobama% 0matra se da je obrazovanje pravo svake individue bez obzira na individualne razlike 2!N/01(, 34456% Inte#racija opisuje situaciju u kojoj se uenik sa ometeno+u obrazuje u redovnoj +koli, bez dodatne podr+ke% (d uenika se oekuje da se prila#odi pro#ramu i situaciji u razredu% Inkluzija, sa dru#e strane, za teva adaptaciju edukativno# okru,enja prema potrebama deteta% 0matra se da je prioritetni cilj rada sa decom nji ova edukacija 2(7en-8e 0c r9ver et al%, :;;<6% =esto se ovaj prioritet zama#ljuje tako da se inkluzija ne sa#ledava kao sredstvo, ve kao cilj po sebi% ! Velikoj "ritaniji postoji vi+e dokumenata koji re#uli+u inkluziju% Jedan je vladin "eli papir 28$//, 34456, koji potvr'uje pravo uenika sa posebnim obrazovnim potrebama da se edukuje u redov!om ra%redu $ad od je #o mo ue. Vladin >ro#ram -kcije 28$//, 344<6 podstie inkluziju kada je rodi#elji 1ele %a "voju de&u i $ada "e mo1e obe%bedi#i ade$va#!a 'odr2$a. >oslednja izjava ukazuje da nee sva deca imati koristi od inkluzije (vakva razmatranja za tevala su da se puna inkluzija zameni od ovor!om i!$lu%ijom 2(? "rien, 34436 koja obezbe'uje spektar ponude zavisno od potrebne podr+ke detetu% 3

@a#ovornici inkluzije ukazuju na njenu korisnost za uenike sa ometeno+u navodei da inkluzija dovodi do socijalni i akademski ciljeva, bolje pripreme za ,ivot u zajednici i izbe#avanja ne#ativni e$ekata uzrokovani iskljuenjem% &ako'e smatraju da i pro$esionalne ve+tine uitelja napreduju kao rezultat poduavanja u inkluzivnom okru,enju% !spe+na inkluzija poma,e i deci tipino# razvoja da razviju pozitivne stavove prema ometenim osobama +to poveava mo#unost uspostavljanja socijalni principa bazirani na jednakosti i obezbe'uje promociju armonino# dru+tva 2"e#en9, Martens, :;;A6% .ontraar#umenti protivnika inkluzivno# obrazovanja bazirani su na sledeim postavkama) 3% sistem redovno# obrazovanja nije pripremljen za inkluziju i ona je te+ko ostvariva upravo zbo# slo,enosti obrazovno# sistema :% empirijski dokazi nisu u dovoljnoj meri validirali e$ikasnost inkluzije B% uenicima sa ometeno+u potrebne su intenzivne intervencije koje se ne mo#u obezbediti u redovnom razredu 5% pre uvo'enja inkluzije potrebno je raditi na promeni stavova, kao i na procesima adaptacije i akomodacije 2.au$$man, 344B6% /ndru sa saradnicima 2-ndre7s et al%, :;;;6 ukazuje na supstancijalnu rekonceptualizaciju specijalno# obrazovanja% (vaj po#led zadr,avaju za#ovornici pune inkluzije, koji smatraju da je napor pobolj+anja uenikovi kapaciteta dobar i za svaku po valu% (ni smatraju da je podjednako va,an cilj specijalne edukacije promena socijalni konstrukcija povezani sa ometeno+u% 1ilj specijalne edukacije bio bi razvijanje bri,no# i inkluzivno# dru+tva koje ne sti#matizuje ljudske razliitosti, ve i , naprotiv, vrednuje% (vi autori se zala,u za punu inkluziju jer je, kako smatraju, moralno korektna% Verovatno je to razlo# zbo# ko#a ima vi+e istra,ivanja o stavovima prema inkluziji i ometenim osobama umesto istra,ivanja direktno# is oda akademski ili socijalni posti#nua, koji su rezultat inkluzije% Inkluzivno obrazovanje dece sa autizmom namee brojne kontroverze, pre sve#a zbo# speci$ini kliniki mani$estacija autistino# poremeaja i te,ine klinike slike% !prkos tome, inkluzivno obrazovanje dece s poremeajima autistiko# spektra postepeno postaje realnost i u na+oj zemlji% *kole e se, ve u bliskoj budunosti, suoiti s potrebom reor#anizacije postojee# sistema kako bi se iza+lo u susret posebnim obrazovnim potrebama dece sa autizmom% Inkluzivno obrazovanje e verovatno biti realnost za decu sa autizmom i u na+oj zemlji% (d svi +kola e se oekivati da edukuju decu sa autizmom i one moraju biti obuene da iza'u u susret potrebama ove dece% >rvi korak ka ukljuivanju dece sa autizmom u redovni obrazovni sistem jeste razumevanje autistino# poremeaja i nje#ovi raznoliki mani$estacija% OSOBENOSTI DECE SA AUTIZMOM -utizam je neurorazvojni poremeaj ko#a karakteri+u znaajna o+teenja u oblasti reciproni socijalni interakcija i obrazaca komunikacije, kao i o#ranien, stereotipan i repetitivan repertoar pona+anja, interesovanja i aktivnosti 20@(, 344:6% 8ija#noza autizma postavlja se na osnovu ispoljeni ) 3% te+koa u socijalnim odnosima :% te+koa u socijalnoj komunikaciji i B% o+teenja ima#inacije i kreativne i#re% ( navedenim karakteristikama obino se #ovori kao o CtrijadiD o+teenja 2Ein#, Gould, 34A46% >otrebno je da dete mani$estuje te+koe u sve tri oblasti da bi se postavila dija#noza autizma% 8eca su razliita i nain na koji se autizam mani$estuje kod svako# deteta je razliit tako da se termin autistini spektar poremeaja 2-0>6 esto koristi da bi se opisalo navedeno stanje%

8ija#noza autizma ne ukazuje na stepen inteli#encije deteta ve opisuje kako dete izra,ava autistino pona+anje% Visoko inteli#entno dete mo,e da pokazuje izra,eno autistino pona+anje, a dete koje ima ni,u inteli#enciju mo,e da ispoljava samo bla#o autistino pona+anje, i obrnuto% Neobini obrasci mi+ljenja i pona+anja mo#u da stvore velike probleme u +kolovanju deteta u redovnom razredu% Neki od nji , me'utim, mo#u biti i prednost za dete sa autizmom% Nji ovo razumevanje mo,e biti od pomoi uitelju u prila#o'avanju obrazovno# okru,enja posebnim obrazovnim potrebama dece sa -0>% Naje+e mani$estacije autistino# poremeaja su) o#ranienaFopsesivna interesovanja mo#u biti svepro,imajua i dete mo,e pokazati te+kou da se $okusira na bilo koji dru#i ponu'eni sadr,aj% !#lavnom se ne preporuuje poku+aj osloba'anja deteta od opsesivno# interesovanja zbo# velike mo#unosti da e #a dete ubrzo zameniti nekim dru#im interesovanjem podjednako# ili vee# intenziteta% 8ete mo,e biti vrlo in$ormisano i edukovano u oblasti svo# interesovanja i mo,e provoditi dosta vremena u sakupljanju dodatni injenica% opsesivna ,elja za istovetno+u% Izra,ena potreba deteta da se or#anizuje prema svojim kriterijumima npr% dete mo,e rasporediti neke predmete na odre'eni nain% 8ete sa autizmom voli ono +to je poznato za razliku od tipine dece koja bi uvek volela novu i#raku% 8eca sa autizmom ne vole promene zato +to svaka promena stvara nesi#urnost i izaziva veliku anksioznost% preokupacija delovima predmeta umesto celine% ( tome se #ovori kao o nedostatku Ccentralne ko erenceD% Npr% dete se i#ra tokovima automobila, a ne celim autom% 8ete e imati problema u povezivanju pojmova i bie mu potrebna pomo da sa#leda C+iru slikuD% senzorna preosetljivost% 8ete mo,e biti veoma osetljivo na stimuluse koje dru#i ljudi ak i ne primeuju npr% +um klima ure'aja% "uka ili #lasan #ovor tako'e mo#u biti uznemirujui% iracionalni stra ovi% 8ete mo,e biti veoma upla+eno predmetima ili situacijama koje nama ne iz#ledaju stra+no 2npr% stra od povlaenja vodokotlia6% repetitivni pokreti telom kao +to su lepr+anje ili rokin#% repetitivni #ovor% 8ete mo,e ponavljati odre'ene rei ili $raze ili mo,e priati o neemu +to nje#a zanima i da ne primeuje da dru#i ljudi nisu zainteresovani za tu temu% repetitivne rutine, npr% re'anje automobila u red iznova i iznova% 8ete e u,ivati u edukativnim aktivnostima koje su ponavljajue i koje bi dru#a deca smatrala dosadnim% poblemi pa,nje% 8ete npr% nee usmeravati po#led u pravcu pokazivanja rukom na neki predmet% >ostojae problemi u dobijanju pa,nje od strane deteta, ali i te+koe da se detetova pa,nja sa jedno# sadr,aja premesti na neki dru#i% razumevanje G dete sa -0> nema problema u prepoznavanju rei, ali esto ne razume ono +to je proitano% procesiranje in$ormacija% 8etetu sa -0> je potrebo du,e vreme da procesira #ovor i potrebno je da uitelj saeka i dozvoli vi+e vremena detetu sa -0> da pru,i od#ovor% or#anizacione ve+tine% 8etetu sa -0> e biti te+ko da se samo or#anizuje, ali ono mo,e da sledi postojeu or#anizaciju npr% rutine, raspored koji detetu redukuju stres i poveava samopouzdanje% prekomerna stimulacija je naje+e uzrok problema u pona+anju% .ada su deca uznemirena na+a naje+a reakcija je poveanje stimulacije npr% uitelj prilazi detetu, pria mu, dodiruje #a, +to detetu sa -0> poveava anksioznost% -nksioznost pokazuje tendenciju narastanja tokom dana i dete mo,e iznenada da CprsneD% Va,no je uoiti +ta je bio CokidaD za neod#ovarajue pona+anje i nadalje #a izbe#avati% teorija uma% 8ete sa -0> ne mo,e da s vati da dru#i ljudi imaju mi+ljenja i stavove koji se razlikuju od nje#ovi +to mo,e voditi nesporazumu 2npr% dete nee imati potrebu da objasni uitelju situaciju ili problem zato +to misli da on ve zna +ta se do#odilo6%

CostrvcaD sposobnosti% .od deteta sa -0> je prisutan dis armonian pro$il sposobnosti 2npr% dete mo,e odlino znati en#leski jezik, ali nee znati skoro ni+ta iz matematike6% Ne treba pretpostavljati da ukoliko dete sa -0> zna - da si#urno zna i "% vizuelne ve+tine% Neke osobe sa autizmom ka,u da misle u slikama% .ori+enje vizuelni sredstava u razredu je od su+tinsko# znaaja za praenje nastave% ponekad postoji izrazito dobro me aniko pamenje +to mo,e biti koristan nain za uenje odre'eni sadr,aja, ali uitelj mora biti svestan da me aniko ponavljanje mo,e da zama#li su+tinsko razumevanje sadr,aja koji se obra'uje% DECA SA ASPERGEROVIM SINDROMOM ILI SA VISOKOFUNKCIONALNIM AUTIZMOM

8eca sa -sper#erovim sindromom 2-06 imaju dobre verbalne sposobnosti i pokazuju veu ,elju za dru,enjem sa dru#om decom +to i razlikuje od dece sa tipinim, .anerovim autizmom% >ostoji sla#anje da i deca sa -0 pokazuju trijadu o+teenja tako da se sline edukativne intervencije mo#u primeniti i na ovu populaciju% 8eca sa -0 mo#u pokazati dobar akademski napredak, ali i njima je potrebna znaajna podr+ka u socijalnim situacijama, or#anizacionim ve+tinama i uspostavljanju adekvatno# pona+anja% @a decu sa -0 naroito su karakteristini) ri#idno mi+ljenje% 8eci sa -0 mo,e biti te+ko da se suoavaju sa promenama #de od velike koristi mo#u biti strate#ije za prevladavanje slobodno# vremena izme'u aktivnosti% Mno#a deca sa -0 nemaju oseaj taktino# postupanja sa dru#im ljudima tako da mo#u rei Cbez uvijanjaD ono +to misle, +to dru#i ljudi mo#u proceniti kao #rubo pona+anje% nedostatak socijalne svesti% Mno#a deca sa -0 ,ele da imaju prijatelje, ali ona nemaju iz#ra'ene socijalne ve+tine, ne razumeju pravila i#re i ne razumeju pona+anje dru#e dece% &o znai da lako mo#u postati meta zadirkivanja i vr+njako# nasilja, a +kola bi morala da povede rauna o deci koja su u rizinoj #rupi% 8eca sa -0 mo#u biti neve+ta u razumevanju neverbalne komunikacije +to dodatno ote,ava uspostavljanje socijalni kontakata% Nedovoljno razvijene ve+tine komunikacije% 8eca sa -0 mo#u imati razvijen renik, ali i pored to#a mo#u imati te+koe u komunikaciji sa dru#im ljudima% (na esto bukvalno interpretiraju #ovor dru#i ljudi i zbo# to#a mo#u imati te+koe razumevanja +ala, sarkazma ili meta$orino# #ovora% lo+a motorna koordinacija mo,e uticati na slabo posti#nue u sportskim aktivnostima% 8eca sa -0 mo#u ispoljavati manirizme% INKLUZIJA DECE SA AUTIZMOM ! istra,ivanju "arnarda i saradnika 2"arnard et al%, :;;:6 u /n#leskoj ukazano je da je prevalencija dece iz autistino# spektra u osnovnoj +koli 3)<; +to je tri puta vi+e ne#o u srednjim +kolama% Iako se broj dece u redovnom sistemu poveava 2Nor7ic , :;;;6, tako'e raste i broj dece koja se izbacuju iz +kole zbo# problema u pona+anju 2>arsons, :;;;6% Inkluzija dece sa autizmom ima dva cilja% >rvi je pravo svi lanova zajednice da uestvuju u svakodnevnom ,ivotu, a dru#i cilj je pobolj+anje kvaliteta socijalni interakcija i akademsko# razvoja kroz saradnju sa decom tipino# razvoja% >una inkluzija je promovisana kao $undamentalno pravo koje prevazilazi pitanje da li je inkluzivno obrazovanje najbolja edukativna i socijalna sredina za decu sa autizmom 2-lderson, Goode9, 34446% &u se sukobljavaju dva prava, ljudsko pravo sa pravom od#ovarajue# edukativno# okru,enja koje bi ponekad ukljuivalo se#re#aciju ili bar, parcijalnu inte#raciju%

>ri vatanje odre'eno# modela inkluzivno# obrazovanja dece sa autizmom treba zasnivati na empirijskim istra,ivanjima 2"urack, Hoot, @i#ler, 344A6% >re#led istra,ivanja 2Farell, 344AI Mesibov, 0 ea, 344J6 e$ekata inkluzivno# obrazovanja na decu sa autizmom ukazuje na metodolo+ke te+koe u istra,ivanju inkluzije G nemo#unost kori+enja kontrolne #rupeI +irok opse# ometenosti koji ote,ava #eneralizacijuI razliitost modela inkluzijeI mali uzorak, u#lavnom o#ranien na decu sa visoko$unkcionalnim autizmom i decu sa -0> pred+kolsko# uzrasta itd% 0tudija "arbera 2"arber, 344J6 je ispitivala koji su $aktori, po mi+ljenju roditelja i strunjaka, najva,niji za inkluziju dece sa -0>% I jedni i dru#i su ukazali na va,nost +kolski $aktora 2spremnost +kole, posveenost osoblja, od#ovornost +kole da pri vati svako dete i da mu pomo#ne, stavovi uitelja6 i edukacije uitelja u oblasti autizma i e$ikasne adaptacije kurikuluma% 0trunjaci su jo+ izdvojili i karakteristike deteta 2pona+anje, socijalne ve+tine i akademske sposobnosti6% Hita 8,ordan 2Jordan, :;;<6 smatra da je osnovni preduslov za uspe+nu inkluziju dece sa autizmom postojanje $leksibilno# sistema obrazovanja, bez centralizovani kurikuluma, koji bi bili obavezni za sve% (sim to#a, potrebno je i da se sistem obrazovanja budui uitelja promeni na takav nain da oni postanu svesni razliitosti svoji uenika i, samim tim, potrebe za raznovrsnim, individualizovanim pristupima% Jednakost u procesu obrazovanja ne posti,e se jednakim pristupom svoj deci ve, upravo suprotno, razliitim obrazovnim pristupom% /$ekti inkluzivno# obrazovanja zavisie i od obezbe'ivanje posebne, specijalizovane podr+ke% &reba, me'utim, imati u vidu da specijalizovana podr+ka ne podrazumeva nu,no i specijalnu +kolu% ! istra,ivanju Mak#re#ora i .empbela 2McGre#ora, 1ampbell, :;;36 u kome su ispitana :B nastavnika specijalista, sa osmo#odi+njim iskustvom u poduavanju dece sa posebnim potrebama 2od koji je 3A imalo edukaciju u oblasti autizma6 i 54 nastavnika redovni +kola, od koji je :: imalo iskustva u poduavanju dece sa autizmom, dobijeni su sledei rezultati) 3% Na pitanje sa kojim problemima bi se suoila deca sa autizmom u inkluzivnom obrazovanju specijalisti su naveli) nedostatak pripremeI nesi#urnost i kon$uziju zbo# esti promena u razreduI probleme koncentracijeI bulin#I senzornu optereenostI te+koe saradnje, komunikacije i socijalni odnosa i izolaciju% :% Na pitanje koje bi koristi imala deca sa autizmom dobijeni su sledei od#ovori) socijalna interakcija sa vr+njacimaI uenje kroz kooperatvnu i#ru i uenje po modeluI bolja socijalizacijaI uenje pri vatljivo# pona+anjaI razvoj komunikativni ve+tinaI pristup +irem kurikulumuI bo#atije ,ivotno iskustvoI vee samovrednovanje% B% Na pitanje sa kojim problemima bi se susrela deca tipino# razvoja specijalisti navode) a#resija, te+koe izlaska na kraj sa neadekvatnim pona+anjem, ometanje usled nedostatka kooperacije deteta sa autizmom ili komunikacije, stra , stid, ometanje uenja, buka% 5% Na pitanje koje bi bile prednosti dece tipino# razvoja u inkluzivnom obrazovanju sa decom sa autizmom specijalisti ka,u) vrednovanje ljudi onakvi kakvi suI tolerancija i razumevanjeI svest o potrebama dru#i I vee zadovoljstvo sobom% K% 0ledee pitanje koje se postavilo specijalistima je bilo koji deo kurikuluma je najte,i za poduavanje% (d#ovor je bio) sve +to nisu injeniceI sve oblasti #ovorno-jeziko# $unkcionisanja zbo# izraziti jeziki problemaI socijalne, interaktivne ili #rupne aktivnostiI teme koje ukljuuju budue ili pro+le do#a'aje ili istoriju, re+avanje problema% J% 5AL specijalista se zala#alo za punu inkluziju dece sa autizmom, dok je B4L nastavnika redovni +kola smatralo da sposobnija deca sa autizmom imaju koristi od inkluzije% B4L specijalista je smatralo da inkluzija ne zavisi od akademski sposobnosti, ve od stepena izra,enosti autizma 2<BL6 i linosti 25BL6 deteta% 0pecijalisti su ran#irali, po te,ini, probleme obu vaene trijadom poremeaja sledeim redosledom) problemi komunikacije su se na+li na prvom mestu, zatim problemi socijalizacije i na kraju problem ima#inacije% A% Na pitanje koja su naje+a pona+anja kod osoba sa autizmom na osnovu lino# iskustva u radu sa decom sa autizmom dobijeni su od#ovori) jeziki problemi i vulnerabilnost, a najni,u uestalost su imali a#resivno pona+anje i depresija%

<% Na pitanje koja je najbolja sredina za uenje dece sa autizmom specijalisti su se izjasnili da bi to bila pridru,ena jedinica u redovnoj +koli koja omo#uava inte#raciju, a kao ar#umente su navodili vei broj nastavnika i trenin# nastavnika u skladu sa potrebama dece i +kole% 0aveti koje bi specijalisti dali uiteljima su sledei) tra,enje in$ormacija ili trenin#, davanje jasni instrukcija deci, jednostavnim jezikom, uenje u malim koracima, or#anizovana struktura dana, kori+enje pozitivni potkrepljenja, strpljivost, davanje vremena da bi se dobio od#ovor% 0pecijalisti smatraju da je deci sa autizmom veina nastavni sadr,aja dostupna, ali alternativnim nainom poduavanja% Va,no je da uitelj upozna dete i naui da interpretira nje#ovo pona+anje, da prona'e kapacitete koje dete ima% Na#la+ava se konzistentnost i kontinuitet u pona+anja osoblja% (d#ovori uitelja su bili vrlo slini od#ovorima specijalista% I jedni i dru#i smatraju da neka deca sa autizmom mo#u da imaju koristi od pune inkluzije +to zavisi od podr+ke koja je dostupna, ali ni tada uitelji ne smatraju da je inkluzija mo#ua za svu decu% K;L uitelja i specijalista podr,avaju punu inkluziju, ali smatraju da bi ona mo#la da ima suprotno dejstvo na neku decu 2kon$uzna sredina koja utie na pona+anje i dru#aiji stil uenja dece sa autizmom6% Inkluzija bi za tevala reor#anizaciju strukture razreda i metoda uenja% 8eci bi bila potrebna podr+ka specijalista za uenje% !itelji i specijalisti su zastupali ideju o spektru inkluzije, adaptiranom da od#ovara svakom detetu, nje#ovim edukativnim i emocionalnim potrebama i prilikama za socijalni kontakt% ! malobrojnim ispitivanjima e$ekata inkluzivno# obrazovanja kod dece sa -0> ukazuje se na napredak u socijalnim i akademskim ve+tinama posle izla#anja inte#rativnim pro#ramima uenja 2Ja r et al%, :;;AI >ierce M 0c reibman, 344AI .amps et al%, 344KI (dom et al%, 34<K6% Nedostatak kontrolne #rupe, mali broj dece u uzorku, i kombinacija razliiti metoda procene ote,avaju dono+enje plauzabilni zakljuaka% DRUENJE SA VRNJACIMA TIPINOG RAZVOJA Istra,ivanja pokazuju da tipina deca vole da se dru,e sa decom sa kojom imaju ne+to zajedniko i koju do,ivljavaju slinom po oblaenju, sposobnostima, pona+anju i jeziku 2"outot, :;;A6% 8eca vole decu sa kojom provode vreme i decu koju vole uitelji% Na pri vatanje dece sa autizmom utiu sledei $aktori) oseanje da su deca sa autizmom deo razreda atmos$era tolerancije i pri vatanja minimalno ispoljavanje a#resivno#, autoa#resivno# ili buno# pona+anja od strane dece sa -0> stepen in$ormisanosti tipine dece o ometenosti, ali i o slinim karakteristikama i interesovanjima koje ona dele sa ometenom decom ovladavanje ve+tinama komunikacije sa ometenom decom%

Na nepri vatanje ometeno# deteta utie nje#ovo esto povlaenje iz razreda, prisustvo odraslo# asistenta, ekstremno pona+anje, ne#ativan stav uitelja prema detetu, nerazumevanje ometenosti od strane tipine dece% Neke studije pokazuju da nema razlike u pri vatanju dece sa i bez ometenosti, ali i da pri vatanje ne podrazumeva nu,no i dru,enje 2Nump re9, Oe7is, :;;<6% Jedna od retki studija koja ispituje interakciju dece sa autizmom sa poznatim vr+njacima u prirodnom okru,enju je pokazala da je IP J; kritina taka za decu sa autizmom koja uspostavljaju interakciju sa dru#om decom, kao i vei broj poena na Vineland-8olovoj subskali socijalizacije% .od dece tipino# razvoja uzrast je uticao na veu uestalost interakcija, ali kod dece sa autizmom ova povezanost nije uoena% Na veu uestalost interakcija dece tipino# razvoja i dece sa autizmom uticali su) dostupnost vee# broja i#raaka, prisustvo vr+njaka koji se me'usobno poznaju i odsustvo odrasle osobe 2Ja r et al%, :;;A6% J

Ispitivanjem $izike bliskosti i inverzne inkluzije u slobodnoj i#ri tipine dece i dece sa autizmom, utvr'eno je da su deca sa autizmom u inkluzivnim uslovima ispoljila vi+e interakcija i manje autostimulativno# pona+anja od kontrolne #rupe 2Ho9ers, 344K6% Iako se autor ne zala,e za punu inkluziju smatra da u se#re#iranom obrazovanju treba obezbediti redovnu interakciju sa neometenim vr+njacima%

ULOGA UITELJA Ispitivanje stavova uitelja prema inkluzivnom obrazovanju od veliko# je znaaja za sticanje uvida u dinamiku interpersonalni odnosa unutar inkluzivno# odeljenja, s obzirom na to da su uitelji va,an deo dinamiko# sistema u razredu 2Hose, :;;36% !tvr'eno je da stavovi uitelja u velikoj meri utiu na proces i is od inkluzije 2-vramidis et al%, :;;;6% *tavi+e, pozitivni stavovi uitelja prema inkluziji dece sa ometeno+u povezani su sa motivacijom za rad i edukaciju dece sa ometeno+u 2Hic ards, 34446% Varijabla koja se dovodi u vezu sa stavovima uitelja prema inkluziji jeste iskustvo u edukaciji dece sa ometeno+u 2Eis art, :;;36% !itelji koji su edukovali decu sa ometeno+u u inkluzivnom razredu imaju pozitivnije stavove prema inkluziji ne#o uitelji bez iskustva 2-vramidis et al%, :;;;6% Istra,ivanje o stavovima uitelja prema inkluziji u 0rbiji 2.al9va et al%, :;;A6 pokazuje da oni imaju unekoliko ne#ativan stav +to je u suprotnosti sa istra,ivanjima u dru#im zemljama #de uitelji izra,avaju #eneralno pozitivan stav prema inkluziji 2Gilmore et al%, :;;B6% !itelji u 0rbiji pokazuju ne#ativan stav nezavisno od iskustva tj% broja #odina provedeni u obrazovanju% !itelji koji imaju iskustva u radu sa decom sa ometeno+u imaju pozitivnije stavove prema inkluziji ne#o nji ove kole#e bez iskustva% (vo je u skladu sa dru#im istra,ivanjima 2OeHo9", 0impson, 344J6 koji ukazuju da se pouzdanje uitelja u praksu obrazovanja i uspe u inkluziji poveava sa iskustvom u obrazovanju dece sa ometeno+u% !itelji u 0rbiji su pokazali najne#ativniji stav prema praksi u razredu +to se mo,e objasniti nedostatkom podr+ke u razredu i nedovoljnim +kolskim resursima% (dsustvo sredinski resursa je povezano sa ne#ativnim stavovima i u dru#im zemljama 2-vramidis, Nor7ic , :;;:6% !itelji su tako'e imali ne#ativan stav i u po#ledu su+tinski perspektiva tj% verovanja da deca sa ometeno+u imaju pravo da budu edukovana u razredu sa decom tipino# razvoja ili da je inkluzija najbolja praksa za edukaciju sve dece 20toiober, 344<6% =ak i kada imaju #eneralno pozitivan stav prema inkluziji uitelji retko pri vataju potpunu inkluziju 20cru##s, Mastropieri, 344J6% *to se tie e$ekata inkluzije, uitelji u 0rbiji su imali neutralan stav, verovatno zato +to je inkluzija u 0rbiji poela da se sprovodi, u eksperimentalnom obliku, tek 344<% #odine 20ave t e 1 ilder, :;;56% 0tavljanje deteta u redovnu +kolu bez od#ovarajue podr+ke predstavlja veliko optereenje za uitelja% @a dete ovaj postupak e voditi inte#raciji bez socijalne inkluzije i bez napretka u obrazovanju% ! naj#orem sluaju mo,e doi do pojave destruktivno# pona+anja i iskljuivanja deteta iz +kole% Nacionalno dru+tvo za autizam u /n#leskoj 2"atten, :;;K6 je utvrdilo da :3L dece sa autizmom biva izbaeno iz +kole u nekom periodu vremena, a naje+i razlo# je nemo#unost +kole da iza'e na kraj sa detetom 2"ernard et al%, :;;:6% !iteljima nedostaje ve+tina, znanje i kompetencija da e$ikasno ukljue u razred dete sa ometeno+u 2-vramidis, Nor7ic , :;;:6% *kolama je potrebna edukacija kadra i podr+ka specijalista koji bi pru,ili podr+ku detetu% "urack 2"urack et al%, 344A6 je na#lasio va,nu ulo#u uitelja u uspe u inkluzivni pro#rama% 8va kriterijuma su va,na) ,elja uitelja da uestvuju u pro#ramu i obezbe'enje trenin#a% "ez podr+ke i obuavanja samo je B;L uitelja spremno da uestvuje u inkluziji, a sa podr+kom ovaj broj se penje na <JL 2Milles, 0impson, 344<6% Navedena istra,ivanja pokazuju da je va,nost ulo#e uitelja u uspe u inte#racije evidentna% >ozitivni stavovi uitelja prema inte#raciji nastupaju posle obezbe'eni uslova% >ostoje dva va,na $aktora koji utiu na stavove uitelja G si#urnost koju dobijaju posle obuke i sam kontakt sa decom sa autizmom% @abrinutost uitelja koji nisu radili sa decom sa autizmom nastaje usled ne#ativni A

stereotipa koji se smanjuju sa kontaktom% Iz#leda da su pona+anja povezana sa ne#ativnim stereotipom retka, barem me'u decom koja su ve inte#risana 2/l o7eris, -ls eik , :;;J6% Jedna od direktni posledica medicinsko# modela ometenosti vezana je za s vatanje da se barijere na putu inkluzivno# obrazovanja dece sa autizmom nalaze unutar deteta sa -0>% >rema ovom, sada prevazi'enom modelu, svu pa,nju treba usmeriti na samo dete i modi$ikaciju nje#ovo# pona+anja% ! praksi, pri vatanje ovakvo# stava u#lavnom je proizvodilo dva tipa reakcija) samoproklamovani eksperti za autizam sprovode Cterapeutsku edukacijuD iji je cilj minimiziranje autistino# pona+anja, a ne restruktuiranje obrazovno# okru,enja ili, potpuno suprotno, uitelji, upla+eni kompleksno+u kliniki mani$estacija autizma, odustaju od bilo kakve intervencije i prepu+taju je stvarnim ili samoproklamovanim strunjacima 2"reake9, :;;J6% (dbacivanjem medicinsko# modela ometenosti postepeno je postajalo jasno da se uitelji moraju prila#oditi razliitim edukativnim potrebama ove dece% 8,ordanova 2Jordan, :;;K6 smatra da uitelj mora imati izvesna saznanja o karakteristikama dece sa autizmom kako bi na pona+anje deteta #ledao kroz posebnu prizmu% &ako se, na primer, udarac upuen dru#om detetu mo,e tumaiti kao poziv na i#ru, a ne kao a#resivni akt, dok se bukvalna interpretacija #ovora tumai kao nesposobnost razumevanja konteksta% ! nekim istra,ivanjima ispitivana je vrsta podr+ke koju uitelji smatraju bitnom u procesu inkluzivno# obrazovanja dece sa autizmom 2/l o7eris, -ls eik , :;;J6% 0ama podr+ka u uenju deteta sa autizmom nije od#ovarajua ukoliko uitelj nema obuku i iskustvo u radu sa decom sa autizmom% !itelji su smatrali da je roditeljima potreban visok nivo emocionalne podr+ke i da je najvei izvor stresa za uitelje nesklad izme'u nji ovi i roditeljski percepcija i oekivanja% (ni pokazuju zabrinutost za decu tipino# razvoja 2$izika si#urnost dece, izla#anje ekstremnom pona+anju, distrakcija usled neprila#o'eno# pona+anja ometeno# deteta, oseanje da se ne mo#u posvetiti dru#oj deci u dovoljnoj meri6% !itelji i +kola imaju primedbe na veliko ka+njenje od strane psi olo#a od trenutka kada se problem uoi do dobijanja izve+taja i dija#noze% !itelji iskazuju zabrinutost i u po#ledu saradnje sa asistentom u razredu% 0tres uitelja se poveava kada se od nji oekuje da usmeravaju rad asistenta, a sami nemaju dovoljno znanja o autizmu% Nedostatak komunikacije izme'u rukovodstva +kole i uitelja poveava nji ovu ranjivost 2Eaddin#tnon, Heed, :;;J6% ZAKLJUAK Inkluzivno obrazovanje dece s poremeajima autistiko# spektra uvedeno je, kako zbo# uverenja da e se akademska posti#nua, adaptivne sposobnosti i socijalne interakcije znaajnije unaprediti u inkluzivnom setin#u, tako i zbo# s vatanja da je edukacija u najmanje restriktivnom okru,enju in erentna +irem konceptu ljudski prava% &reba imati u vidu da je puka inte#racija dece sa autizmom, bez obezbe'ivanja dodatne, specijalizovane podr+ke, re#resija u odnosu na tradicionalan sistem obrazovanja ove dece u tzv% specijalnim +kolama% (tuda bi trebalo pa,ljivo raditi na obezbe'ivanju +iroko# spektra razliiti modela podr+ke, usa#la+eni sa potrebama svako# pojedinano# deteta, kao i na evaluaciji stvarni e$ekata inkluzivno# procesa% Literat ra! 3% -lderson >, Goode9 1% 234446% -utism in 0pecial and Inclusive 0c ools) t ere as to be a point to t eir bein# t ere% 8isabilit9 M 0ociet9, Vol% 35, No% :, :54G:J3% :% -ndre7s J%/, 1arnine 8%E, 1outin o M%J, /d#ar /%", Forness 0%H, Fuc s O%0% et al% 2:;;;6% "rid#in# t e special education divide% Hemedial and 0pecial education, :3, :K<G:J;% B% -vramidis /, "a9liss >, "urden H% 2:;;;6% - surve9 into mainstream teac ers attitude to7ards t e inclusion o$ c ildren 7it special educational needs in t e ordinar9 sc ool in one Oocal /ducation -ut orit9% /ducational >s9c olo#9, :;, 343G:33%

<

5% -vramidis /, Nor7ic ", 2:;;:6% Mainstream teac ers attitudes to7ards inclusionFinte#ration) - revie7 o$ t e literature, /uropean Journal o$ 0pecial Needs /ducation, 3A 2:6, 3:4G35A% K% "arber 1% 2344J6% & e inte#ration o$a Ver9 -ble >upil 7it -sper#er 09ndrome into Mainstream 0c ool, "ritis Journal o$ 0pecial /ducation, :B 236, 34-:5% J% "arnard J, "roac 0, >otter 8, >rior -% 2:;;:6% -utism in 0c ools) 1risis or 1 allen#eQ Oondon) National -utistic 0ociet9% A% "atten -% 2:;;K6% Inclusion and t e autism spectrum% National autistic 0ociet9% Oondon% <% "e#en9 J, Martens "% 2:;;A6% Inclusionar9 /ducation in Ital9, - Oiterature Hevie7 and 1all $or More /mpirical Hesearc % Hemedial and 0pecial /ducation, Vol :<, No% :, <;G45% 4% "outot -% 2:;;A6% Fittin# in) &ips $or promotin# acceptance and Friends ips $or 0tudents 7it autism 0pectrum 8isorders in Inclusive 1lassrooms% Interventions in 0c ool and 1linic, Vol% 5:, No% B, 3KJG3J3% 3;% "reake9 /% 2:;;J6% & e -utism 0pectrum and Furt er /ducation) - Guide to Good >ractice, Jessica .in#sle9 >ublis ers% 33% "urack J, Hoot H, @i#ler /% 2344A6% Inclusive /ducation $or 0tudents 7it -utism) He7ie7in# Ideolo#ical, /mpirical and 1ommunit9 1onsiderations, in 8% 1o en, Volkmar F 2eds6 Nandbook o$ -utism and 8evelopmental 8isorders% 1 ic ester) Eile9 3:% 8epartment $or /ducation and /mplo9ment 28$//6 234456% & e 1ode o$ >ractice $or t e Identi$ication and -ssessment o$ 1 ildren 7it 0pecial /ducational Needs, in Eaddin#tnon /, Heed >% >arents and local education aut orit9 o$$icers perceptions o$ t e $actors a$$ectin# t e success o$ inclusion o$ pupils 7it autistic spectrum disorders, International Journal o$ 0pecial /ducation, Vol :3, No%B, :;;J% 3B% 8epartment $or /ducation and /mplo9ment 28$//6 2344<6% Meetin# 0pecial /ducational Needs) - pro#ramme $or -ction in Eaddin#tnon /, Heed >% >arents and local education aut orit9 o$$icers perceptions o$ t e $actors a$$ectin# t e success o$ inclusion o$ pupils 7it autistic spectrum disorders, International Journal o$ 0pecial /ducation, Vol :3, No%B, :;;J% 35% /l o7eris N, -ls eik N% 2:;;J6% &eac ers attitudes to7ards inclusion% International Journal o$ 0pecial /ducation, Vol% :3, No% 3, 33KG334% 3K% Farell >% 2344A6% Inte#ration o$ c ildren 7it severe learnin# di$$iculties) - revie7 o$ t e recent literature% Journal o$ -pplied researc in Intellectual 8isabilities, 3; 236, 3G35% 3J% Gilmore O, 1ampbell J, 1uskell9 M% 2:;;B6% 8evelopmental eRpectations, peronalit9 stereot9pes and attitudes to7ards inclusive education) 1ommunit9 and teac er vie7s o$ 8o7n s9ndrome% International Journal o$ 8isabilit9, 8evelopment and /ducation, K; 236, JKGAK% 3A% Nump re9 N, Oe7is 0% 2:;;<6% CMake me normalD, t e vie7s and eRperience o$ pupils on t e autistic spectrum in mainstream secondar9 sc ools, -utism, Vol% 3: 236, :BG5J% 3<% Ja r /, /ikeset 0, /ldevik 0, -ase N% 2:;;A6% FreSuenc9 and latenc9 o$ social interaction in an inclusive kinder#arten settin#% -utism% Vol 33 256, B54GBJB% 34% Jordan, H% 2:;;K6% -utistic spectrum disorders, in -% Oe7is M "% Nor7ic 2eds6 3'e&ial 4ea&5i! 6or 3'e&ial +5ildre!7 8eda o 9 6or 3'e&ial :du&a#io!al Need"% Milton .e9nes) (pen !niversit9 >ress% :;% Jordan H% 2:;;<6% -utistic spectrum disorders) a c allen#e and a model $or inclusion in education, "ritis Journal o$ 0pecial /ducation, Vol% BK, No% 3, 33G3K% :3% .al9va /, Gojkovi 8, &sakiris V% 2:;;A6% 0erbian teac ers attitudes to7ards inclusion% International Journal o$ 0pecial /ducation, Vol ::, No B, B;GBK% ::% .amps 8, Oeonard ", >otucek J, GarrisonTNarrell O% 2344K6% 1ooperative learnin# #roups in readin#) an inte#ration strate#9 $or students 7it autism and #eneral classroom peers% "e avioral 8isorders :3 236, <4G3;4% :B% .au$$man J%M% 2344B6% No7 7e mi# t ac ieve t e radical re$orm o$ special education% /Reptional 1 ildren, J;, JG3J%

:5% OeHo9", 0impson 1% 2344J6% &eac er attitudes to7ards inclusion o$ students 7it disabilities into re#ular classrooms, /ducation, 33A 236, 35<G3K5% :K% McGre#or /, 1ampbell /% 2:;;36% & e attitudes o$ teac ers in 0cotland to t e inte#ration o$ c ildren 7it autism into mainstream sc ools% -utism, Vol K 2:6, 3<4G:;A% :J% Mesibov G, 0 ea >% 2344J6% Full inclusion and students 7it autism% Journal o$ -utism and 8evelopmental 8isorders, :J 2B6, BBAG5J% :A% M9les ", 0impson H% 2344<6% Inclusion o$ students 7it autism in #eneral eduactional classrooms) & e autism inclusion colaboration model% In H% 0impsonM "%M9les 2/ds%6, /ducatin# c ildren and 9out 7it autism) 0trate#ies $or e$$ective practice% -ustin, &eRas) >ro-/d% :<% Nor7ic ",2 :;;;6% Inclusion in education) $rom concepts, values and critiSue to practice% In 8aniels N, 2ed6, 0pecial /ducation He$ormed) "e9ond H etoricQ Oondon) Falmer >ress% :4% (? "rien% 2:;;36% /nablin# inclusion) "lue skies%%dark cloudsQ Oondon) & e 0tationar9 ($$ice% B;% (dom 0, No9son M, Jamieson ", 0train >%0% 234<K6% Increasin# presc oolers peer social interactions) 1ross G settin# and component analis9s% Journal o$ -pplied "e avior -nalis9s, 3< 236, BG3J% B3% (7en-8e 0c r9ver J%0, 1arr /, 1ale 0, "lakele9-0mit -% 2:;;<6% >romotin# 0ocial Interactions "et7een 0tudents 7it -utism spectrum 8isorders and & eir >eers in Inclusive 0c ool 0ettin#s% Focus on -utism and (t er 8evelopmental 8isabilities, Vol% :B, No3, 3KG :<% B:% >arsons 1% 2:;;;6% & e t ird 7a9 to educational and social eRclusion, In G% Ealraven 1, >arsons 8, Van Veen and 8a9 1% 2/ds%6, 1ombatin# 0ocial /Rclusion trou# /ducation% BB% >ierce ., i 0c reibman O% 2344A6% !sin# peer trainers to promote social be avior in autism) -re t e9 e$$ective at enc ancin# multiple social modalitiesQ Focus on -utism and (t er 8evelopmental 8isabilities, 3: 256, :;AG3<% B5% Hic ards 1% 234446% Inclusive sc ools $or pupils 7it emotional and be avioral di$$iculties, 0upport $or Oearnin#, 35 2B6, 44G3;B% BK% Hose H% 2:;;36% >rimar9 sc ool teac er perceptions o$ t e conditions reSuired to include pupils 7it special educational needs, /ducational Hevie7, KB 2:6, 35AG3KA% BJ% Ho9ers N% 2344K6% - peer mediated proRimit9 intervention to $acilitate t e social interactions o$ pupils 7it a pervasive developmental disorder% "ritis Journal o$ 0pecial education, ::, 3J3G5% BA% 0ave t e 1 ildren Heport 2:;;56% Heport on 1 ildren 7it 8isabilities in 0erbia% !.% -ut or% B<% 0cru##s &% /, Mastropieri M% -% 2344J6% &eac er perceptions o$ mainstreamin#-inclusion, 34K<-344K) - researc s9nt esis, /Reptional 1 ildren, JB 236, K4GA5% B4% 0toiober .%1, Goettin#er M, Goetz 8% 2344<6% /Rplorin# $actors in$luencin# parents and earl9 c ild ood practicioners belei$s about inclusion, /arl9 1 ild ood Hesearc Puarter9, 3B 236, 3;AG3:5% 5;% 0vetska zdravstvena or#anizacija 2344:6) I18-3; .lasi$ikacija mentalni poremeaja i poremeaja pona+anja, @!N0, "eo#rad% 53% !nited Nations /ducational, 0cienti$ic and 1ultural (r#anisation% 234456%& e 0alamanca 0tatement and $rame7ork $or -ction on 0pecial Needs /ducation% >aris% !N/01(% 5:% Eaddin#tnon /, Heed >% >arents and local education aut orit9 o$$icers perceptions o$ t e $actors a$$ectin# t e success o$ inclusion o$ pupils 7it autistic spectrum disorders, International Journal o$ 0pecial /ducation, Vol :3, No%B, :;;J% 5B% Ein# O, Gould J% 234A46% 0evere impairments o$ social interaction and associated abnormalities in c ildren)epidemiolo#9 and classi$ication% Journal o$ -utism and developmental 8isorders, 4 236, 33G:4% 55% Eis art J% 2:;;36% Motivation and learnin# st9les in 9oun# c ildren 7it 8o7n s9ndrome, 8o7n 09ndrome Hesearc and >ractice, A 236, 5AGK3% 3;

S ""ar# FEASIBILIT$ OF INCLUSIVE EDUCATION OF T%E C%ILDREN &IT% AUTISTIC SPECTRUM DISORDERS

Ivona Milai-Vidojevi, Nenad Glumbi, Mirjana Jovanovi Facult9 o$ 0pecial /ducation and He abilitation, !niversit9 o$ "el#rade Inclusive education o$ t e c ildren 7it autistic spectrum disorders imposed man9 doubts due to t e $act t at clinical mani$estations o$ autistic disorders could seriousl9 jeopardize education process% (ne s ould make distinction bet7een t erapeutic models o$ education and education as entitlement% & ese t7o paradi#ms ori#inated $rom t7o di$$erent models o$ disabilit9) medical and social one% Eidel9 accepted social model o$ disabilit9 is not based upon t erapeutic e$$orts to modi$9 disruptive or antisocial be aviour and ot er peculiarities o$ t e c ildren 7it autistic spectrum disorders% (n t e contrar9, accordin# to t is model teac ers and special education specialists s ould provide i# l9 individualized educational support $or eac c ild 7it autism in order to meet t eir educational needs% !n$ortunatel9, lon#-lastin# e$$ects o$ inclusive education o$ t e c ildren 7it autism ave not been scrutinized 9et% 0e9 ;ord"! autism, -sper#er s9ndrome, inclusive education

33