GENADIJ PETROVI M A L A H O V

JAANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU

- Prevod sa ruskog -

Beograd 2007.

SADRAJ

S P E C I F I N O S T P R O C E S A STARENJA OVEJEG ORGANIZMA Individualna konstitucija i brzina starenja

. 9 15

P R I R O D N I N A I N I SPREAVANJA S T A R E N J A . . 17 ienje spoljanjih manifestacija 21 Cirkulacijsko disanje 21 Oputanje tela 23 25 Pravilan poloaj tela 25 Koncentracija panje 26 Ekstaza 28 Poverenje 29 Lekoviti potencijal muzike 30 M e t o d e ienja spoljanjih manifestacija Uspostavljanje veze izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela 32 EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST . Primer najprostije vebe za koncentraciju Emocionalno-voljna motivisanost za zdrav nain ivota Emocionalno-voljna motivisanost od prejedanja . Emocionalno-voljna motivisanost za muku snagu Emocionalno-voljna motivisanost za ensku lepotu Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju rada srca Emocionalno-voljna motivisanost za stabilizaciju arterijskog pritiska . . . 53 55 56 . . . 57 . . . 59 . . . 60 62 64
5

Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju jetre Emocionalno-voljna motivisanost za jaanje i stimulaciju bubrega i mokranog mehura Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju debelog creva Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju sistema za disanje Emocionalno-voljna motivisanost za stimulaciju eluca Emocionalno-voljna motivisanost protiv dijabetesa . . Emocionalno-voljna motivisanost za dugovenost i

06 68 69 71 73 76 78 79 82 82 91 97 101 104 107 112 115 116 118

119

K o m b i n o v a n o ienje elija i tenih sredina organizma ienje eonih i gajmorovih (maksilarnih) sinusa od sluzi P R E P O R U K E ZA ISHRANU Opte n a p o m e n e o ishrani u starijem dobu Uticaj kvalitetnog sastava hrane na zdravlje i proces starenja Ishrana u starijem dobu Bioloki aktivni produkti i materije Iscedeni svezi sokovi Sokovi koji imaju opor ukus Napici koji sadre bioloki aktivne materije Napici koji pomau da se otkloni umor Pripremanje lekovitih koktela I Irana kao lek Uticaj hrane na aktivnost (efikasnost) lekova Zakljuak

127 129 133 133 134 137 142 143 149 151 153 154 155 157 161

zdravlje

Vaspi tava nje navika za pravilno svakodnevno razmiljanje i raspoloenje M E T O D E IENJA FIZIKOG TELA ienje debelog creva " P o s t u p a k koljke" - ankh Prakalana Jednostavno i efikasno ienje jetre ienje jetre p o m o u sokova ienje bubrega i mokranog mehura Eterina ulja Raznovrsni pigmenti i boje Organske kiseline i luine Materije koje se stvaraju u samom organizmu . . . . Gorine Sluzi, obavijae, smekavajua, protivupalna sredstva i sredstva koja ire sudove (organe). . . . Dopunske preporuke za vreme prolaska kamenja i peska kroz mokrane kanale ienje bubrega p o m o u jelovog ulja ienje bubrega odvarom od trava Lubenica isti bubrege ienje bubrega p o m o u urina ienje od soli 6

V O D E N E TERAPIJE 165 Energetski i stimuliui efekat vodenih terapija . . . . 167 Terapije koje se obavljaju sa parom 170 177 GLADOVANJE ' Prethodna priprema 178 Sprovodenje 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . . 180 Izlazak iz 24-, 36-i 42-asovnog gladovanja . . . . 182 Sprovodenje 3-, 7- i 10-dnevnoggladovanja 183 Ulazak u 3-, 7- i 10-dnevno gladovanje 184 Izlazak iz 7- i 10-dnevnog gladovanja 186 L E E N J E B O L E S T I U STARIJEM D O B U Profilaksa emocionalnih stresova Profilaksa i leenje srano-vaskularnih oboljenja Profilaksa i leenjeonkolokih oboljenja 190 191 . . . 193 198
7

120 121 123 124 124 125

Profilaksa Leenje Profilaksa i leenje rasprostranjenih oboljenja Poveani apetit i gojaznost Dijabetes Klimaks Ciroza jetre Posebne preporuke za ene Profilaksa i leenje varikoznog proirenja vena N e g a lica N e g a kose Posebne preporuke za mukarce

. . . .

198 200 212 212 213 213 213 214 220 222 225 228

SPECIFINOST PROCESA STARENJA OVEJEG ORGANIZMA

Specifinost procesa starenja ovejeg organizma je raznovrsna, i moe se podeliti na dve velike grupe. U prvoj grupi su procesi, koji nastaju u spoljanjim manifestacijama oveka (svesti), a u drugoj su - bioloki procesi koji nastaju u s a m o m organizmu, organima, tkivima, elijama. Prvo e m o razmotriti koji procesi nastaju u spoljanjim manifestacijama oveka. Pre svega, prvih 20 godina ivota, uoava se ogroman rast mase tela. Tako se, prvih 9 meseci unutarutrobnog ivota masa tela poveava 6 milijardi puta. Posle roenja pa do 20-godinjeg uzrasta ona se, u proeku, povea j o 20 puta. Ukupna masa oveka od jajane elije do odraslog 20-godinjeg oveka povea se za 120 milijardi puta! Zatim se tokom 20, 30, 40 godina starosti uoava stabilan period. Masa tela i njegove unutranje strukture odravaju se u relativno stabilnom stanju. Posle tog perioda nastupa proces uvenua organizma. Smanjuje se njegova m a s a i nastaju promene u njegovim strukturama. U vezi s tim, imamo posla sa " o p r u g o m " ("pokret a e m " , MS) ili snagom ivota (u induskoj terminologiji ona se naziva " K u n d a l i n i " ) . Na samom poetku naeg ivota napon ili pritisak opruge, njene snage je vrlo veliki. Telo brzo nagomilava masu i formira se. Posle toga potencijal ivotne snage je znatno izrashodovan, ali je j o uvek ima dovoljno da odrava na organizam u stabilnom stanju. To

traje od 20. do 40. godine ivota, nakon to smo postali polno zrela linost. 1 na kraju, sila pritiska ivotne opruge j o vie se smanjuje i nastupa starost. Svaki ovek ima svoj mehanizam ivotne opnige i on zavisi od karmikih uzroka. Sto je povoljnija karma, to je dui i zdraviji ivot. Z b o g toga to je duina ivota veoma individualna, g o v o r i e m o o faktorima koji doprinose brzom gubitku ivotne snage. Pokazalo se, da je njena suvina potronja najizraenija pri nekontrolisanom emocionalnom ponaanju. Naa misaona delatnost u celini bazira se na gubitku te dragocene energije. Za vreme nastupa emocija energija izbija iz nas kao fontana. Eto razloga zato se posle takvih stanja o s e a m o praznima (iscrpljenima). Emocionalno uravnoteen ovek uvek ivi due i bolje izgleda. Kod mukaraca gubitak semena je analogan gubitku ivotne snage. U t o m e nema nieg neobinog, j e r se s e m e stvara iz te izvanredne udne energije, i to se ono vie gubi (troi), to se bre rashoduje muki ivotni potencijal. Postoje p o s e b n e tantrike i daoske metode prema kojima se energija, koja se izdvaja na stvaranje semena, koristi za jaanje i pod mladi vanj e organ izm a. Drevni mudraci, analizirajui do tanina dejstvo ivotne opruge, stvorili su niz metoda usmerenih na njeno navijanje, i na taj nain iispevali su da produavaju aktivni ivotni period. Osim toga, otkriveni su faktori, koji su se kako pozitivno, tako i negativno odraavali na gubitak ivotne energije. Imajui to u vidu izraene su preporuke za odgovarajui nain ivota, miljenja, ishrane, higijenskih terapija i uzimanja lekova-stimulatora. Savremena nauka dala je veliki doprinos izuavanju isto biolokih procesa koji se deavaju u organizmu oveka. Ona je otkrila da procesi uvenua i starenja nastaju o d m a h kada organizam oveka dostigne polnu zrelost, iako se neke neprijatne promene javljaju i ranije. Na primer, ve u detinjstvu smanjuje se viljukasta lezda (timus, M ) o d g o -

vorna za imunu zatitu organizma, smanjuje se elastinost o n o g soiva, a zajedno sa njim smanjuje se i sposobnost posmatranja predmeta na bliskom nastojanju, a takode niz drugih funkcija. A k o se osvrnemo na isto bioloke procese starenja koji se uoavaju u organizmu oveka, tada treba izdvojiti sledee procese. Jedan od najznaajnijih procesa je stvaranje ljake koja dovodi do gubitka dragocene regulacije organizma u odnosu na spoljanju manifestaciju, jer se organizam upravlja do elijskog nivoa sledeim sistemima upravljanja: holografskim, a k u p u n k t u m i m , nervnim i endokrinim. Holografskim upravljanjem ukazuje se, gde e se koji organ ili elija nalaziti, kakav e imati oblik i kakvu funkciju. Akupunkiurno upravljanje usaglaava unutranju aktivnost organa sa spoljaiijom sredinom u toku dana i za vreme godinjih doba. Shodno tom upravljanju glavni organi plua, debelo crevo, eludac, guteraa, srce, tanko crevo, bubrezi, mokrani mehur, perikard (osrde), jetra i uni m e h u r aktivni su 2 asa u toku dana, a u toku godinjeg doba 72 dana. To omoguava organizmu da pravilno funkcionie, prelazei sa j e d n e funkcije na drugu. Na primer, sistem probave hrane kod oveka radi na sledei nain: od 7 do 9 asova aktivan je eludac, od 9 do 11 pankreas, od 13 - 15 t a n k o crevo, i sledeeg dana ujutro, od 5 do 7 asova, iz organizma izbacuje se probavijena hrana. Nervno upravljanje omoguava oveku da proizvoljno aktivira niz motornih funkcija i da ih energetski obezbedi: na primer, posle mirnog hoda prede na tranje. U svaki organ i eliju ovejeg tela alju se nervni reguliui impulsi koji obezbeduju normalan rad. Endokrino upravljanje obezbeduje regulativni uticaj na organe i elije posredstvom hormona, koji se preko krvi raznose po elom organizmu. Taj uticaj, za razliku od nerII

vnog, traje due. On produava rad nervnog upravljanja, ali s a m o na materijalnoj osnovi. Kada se organizam oveka zaguuje ljakom (neisto a m a ) , taj proces upravljanja naruava se na sva etiri nivoa. Holografsko upravljanje pogorava se zbog toga, to strane estice, koje se nalaze u organizmu, rasejavaju svetlost, i z a p i e m i n s k a slika potrebnog objekta postaje nejasna i rasplinuta (maglovita). Gubi se oblik elije i normalna unutranja struktura. laj proces obino se uporeduje sa ogledalom. Gledate se u ogledalu i j a s n o vidite svoju sliku. Ako tokom vremena napada praina na ogledalo, slika e postati nejasna. Obriite prainu - i slika e se ponovo pojaviti. Z b o g toga s t o j e hologram - energetska tvorevina, njega izobliavaju jaki emocionalni stresovi. Ako su oni esti i dugo traju, tada izobliavaju normalno upravljanje, to prouzrokuje trajno, hronino oboljenje. Akupunkturno upravljanje se zbog toga pogorava, j e r sam akupunkturni kanal predstavlja super provodnik kroz koji se kreu i cirkuliu slobodni elektroni i, ako on nije ist, dolazi do rasejavanja energije ili zatvora. Ako se prilikom svakodnevnog rada ne uzimaju u obzir dvoasovne bioritmoloke aktivnosti, dolazi do veoma velikog (snanog) poremeaja cirkulacije energije u akupunklurnim kanalima. Na primer, obedovanje nou odvlai energiju od bubrega, mokranog mehura, perikarda i preusmerava je u eludac. O n o remeti sinhroni rad organa i dovodi do iscrpljenja (starenja) organizma i njegove zagaenosti. Nervno i endokrino upravljanje se iz tih razloga pogorava, j e r se ono obavlja kroz membrane elija. A k o je Usled praine od ljake" pogorana regulacija od liolog i a m a , tada m e m b r a n e elija gube svoj prvobitni oblik i ne m o g u kvalitetno da prenesu regulacioni-nervni impuls ili hormonalni uticaj. Radi toga organizam, da bi odrao regulaciju na dovoljno visokom nivou, mora da stvara vie materija prenosnika - mediatora (prenose nervni uticaj) i hormona. To dovodi do prevremene iscrpljenosti (starenja) 12

endokrinog sistema i ranog nastajanja klimaksa. Obilje hormona, koje dejstvuje na tkiva-mete", provocira onkoloka oboljenja. Na primer, poviena proizvodnja enskih polnih h o r m o n a prouzrokuje tumor grudi i materice, a mukih tumor prostate. Na taj nain, prisustvo ljake energetskog karaktera (koje se ispoljavaju u vidu emocija) i u spoljanjim manifestacijama i u fizikom telu dovodi do prevremene starosti i propratnih oboljenja. Na primer, gubitak elastinosti tela ukazuje, da je vezivno tkivo (kolagen), koje ini meki skelet" organizma, zaprljano ljakom. Na taj nain, naruava se ishrana radnih elija - miinog tkiva, bubrega, jetre, plua, pankreasa itd., koja izaziva gaenje funkcije ovog ili o n o g organa i ini osnovu prevremenog starenja organizma i razvoja bolesti saputnika starosti. Nagomilavanje ljake u organizmu dovodi do p i o m e n e unutranje sredine ka truloj strani. Specifian staraki miris (zadah) odraava tu pojavu. Sa promenom unutranje sredine, stvaraju se uslovi a raznovrsna imuna oboljenja, organizam slabi, pojavljuju se svi mogui paraziti u vidu polipa i bradavica koji se mogu lako pretvoriti u opasne tumore. Tkivo tetiva - osnova zidova krvnih sudova. Gubitak elastinosti tkiva pre ti velikim i neoekivanim neprijatnostima u vidu naprsnua (ki danja) krvnih sudova, a to se veoma esto deava u postarijem i starakom dobu. Zaguenje jetre ljakom dovodi do portalne h i p e r t o n i j e ozbiljnog poremeaja venoznog krvotoka. Zastoj venozne krvi naglo pogorava rad celog probavnog aparata, rasi ruje vene donjih ekstremiteta i stvara hemoroide. Z b o g toga to se veina procesa razmena vri u jetri, pogoranje njenog rada dovodi do bitnog (sutinskog) zastoja u toj sferi, koji prouzrokuje pojavu odgovarajuih poremeaja, a zatim i oboljenja. Taloenje ljake j a k o izraeno deava se u debelom crevu, odakle ona dospeva u krv a zatim truje organizam. Od 13

velikih naunika prvi je na to ukazao l.l.Menikov. ienje debelog creva i uspostavljanje njegovog normalnog rada prvostepeni je zadatak u spreavanju prevremene starosti. Da ne bi optereivali itaoca specijalnim naunim terminima, opisaemo ukratko, gde se jo uoavaju bioloki procesi starenja i s t a j e njihov uzrok. Molekuli DNK-a (dezoksiiibonukleinske kiseline), koji ine osnovu genetskog aparata, neprekidno se povreduju fizikim (na primer, prirodnom toplotom) ili kemijskim (na primer, slobodnim raikalima) agensima. Rezultat toga je da se naruava proces deljenja elija i poveava verovatnoa izmene njihovog izgleda (mutacija). Velike izmene deavaju se u membranama elija. Stvar je u tome, to su u membranama zaloeni posebni receptori, koji reaguju na upravljajue signale koji dolaze iz organizma. Tako, u membranama postoje receptori (specijalne belanevine) koji reaguju na odreene h o r m o n e : prenose nervne impulse. Ako receptori membrane slabo rade, tada organizam slabo upravlja elijama i shodno tome slabije funkc ionie. I na krajll, u samim elijama postepeno se nagomilava ljaka razmene koja se stvara u toku normalne ivotne aktivnosti. Naunici su ustanovili, da to se vie u elijama mozga nalazi pigmenta lipofuscina (lipofuscini su produkti preoksidacije masti i masti-belanevina), to se elija slabije suprotstavlja tetnim uticajima okolne sredine, i oiglednije je izraen proces starenja. Zakljuujui opisivanje uzroka prevremenog starenja svakog oveka, istaknimo, da oni zavise od emocionalne aktivnosti i zaguenosti organizma ljakom.

INDIVIDUALNA KONSTITUCIJA I BRZINA STARENJA

N a v e d e n o do sada, bilo bi nepotpuno, ako ne bi imali u vidu dva vana faktora. Prvi se odnosi na to, da kod svih ljudi vremenski procesi starenja protiu razliito. Zato neki ljudi bre stare od drugih. Drugi faktor zasnovan je na tome, da se o d n o s energija, koje ine spoljanju manifestaciju, kod raznih ljudi men ja razliito u toku ivota. Z b o g toga se neki ljudi u postarijem dobu nalaze u pogodnijim u s l o v i m a i v o t a u poredenju sa drugima, pa prema tome i njihov ivot je kvalitetniji". Oba faktora odnose se na konstituciju svakog k o n k r e t n o g oveka. Vesto manipulisanje osobenostima vlastite konstitucije pomoi e vam da izbegnete niz ozbiljnih problema u vezi sa zdravljem i da due ivite. Razmotrimo detaljnije te osobenosti. U prethodnim radovima (pogledajte knjige serije Lekovite sile") govorili smo, da u osnovi rada bilo kojeg organizma lee tri ivotna principa: Vetar", u " i Sluz". U odnosu na njihov energetski ekvivalent, ivotni princip Vetar" predstavlja obrtno-oscilirajuu energiju; u " - elektromagnetnu, svetlosnu i toplotnu energiju; Sluz" - gravitacionu energiju i prostranstvo. Ako se uzevi u obzir energetsku raspodelu razmotri ovek sa konstitucijom Vetra", tada e se pokazati da se u m a l o m z a p r e m i n s k o m prostoru obavljaju brzi procesi cirkulacije. To znai, da bioloko vreme u njegovom organizmu tee bizo. Usled malih koliina gravitacione energije i prostora, takav organizam slabo zadrava vodu i toplotu. Z b o g toga u postarijem dobu organizam tih ljudi brzo dehidrira, a fermenti, zbog odsustva potrebne temperature, gube aktivnost. Posledica toga je da ti ljudi imaju najkrai ivotni vek i da su u starosti podloni bolestima taloenja soli, krtosti sudova i teke pokretljivosti zglobova. Lica sa konstitucijom Sluzi" nalaze se u neto povoljnijim uslovima nego lica sa konstitucijom Vetra". Zahva-

14

15

Ij lij ui izobilju prostranstva i gravitacione energije, njihov organizam u starosti dobro zadrava vodu, ovla je zgunjava" i u njemu se bolje obavljaju procesi cirkulacije. Bioloko vreme tee sporo u velikom organizmu, j e r su zadejstvovane velike prostorne zapremine. Rezultat toga je da takvi ljudi ive znatno due. Bolesti u starosti imaju tumorsku prirodu, a takode, karakteristian je i problem slabe probave hrane. Stoga su onkoloka oboljenja i dijabetes rasprostranjeni medu postarijim gojaznim ljudima, i u tim sluajevima, takode je smanjen imunitet (nedostatak elektromagnetne energije, da bi se odravala visoka aktivnost fermenata). Lica sa konstitucijom u i " nalaze se u poloaju izmeu Vetra" i Sluzi". Njihov organizam dobro se zagreva, a aktivnost fermenata je dovoljno visoka. U postarijem dobu oni se oseaju dosta dobio. Glavni problemi tih ljudi nastaju upravo u zrelom dobu. Oni su povezani sa j a k o m toplotnom produktivnou organizma, to prouzrokuje gnojne rane (ireve) u eludano-crevnom traktu, oboljenje krvi (u jetri z b o g visoke temperature dolazi do aktivnog raspadanja crvenih krvnih zrnaca i stvaranja ui) i koe, povienu razdraljivost i nervozu. Za takve ljude karakteristini su problemi sa vidom, opadanjem ili sedenjem kose. U najboljem poloaju, u postarijem dobu nalaze se lica meovitog konstitucionog tipa Sluz-u". U tom sluaju, organizam ne s a m o da dobro dri vodu i ima r e z e r v u " vremena, ve mu se fermentativne reakcije i sposobnosti stvaranja toplote odravaju na visokom nivou. Ako sve s u m i r a m o , pokazuje se, da svaki konkretni ovek stari vrlo individualno. To se odnosi na brzinu kojom stari njegov organizam, na karakteristike procesa starenja i nastajanje oboljenja. Na taj nain, program profilaktike starosti treba, u prvom redu, da uzme u obzir individualne osobine, iako postoje i opte preporuke za sve. Takode treba imati u vidu i razlike u polovima.

PRIRODNI NAIN SPREAVANJA STARENJA

Praksa je pokazala da su zdraviji ljudi koji su stabilni na emocionalno-psihikom planu. U odnosu na jedan te isti dogaaj ljudi se razliito odnose. Na primer, kada su se 1991. godine, za vreme Gorbaova, razmenjivale krupne novanice nominalnih vrednosti, mnogi nisu uspeli da razmene svoje novanice. Kao rezultat, za neke je to bio neprijatan n e s p o r a z u m , a za neke tragedija koja se zavrila samoubistvom. S a v r e m e n o drutvo formiralo je m n o g e tetne direktive u svesti oveka, koje su postale primarnim uzrocima skraivanja ivota i pojave raznovrsnih patologija. U drutvu, u kojem nema zabrana i raznovrsnih uzdravanja, ljudi, nalazei se u komarnim uslovima, due ive, nego u ci vi l iz o v a n o m drutvu. Iskustvo dugovenih ljudi plemena H u n z a je d o k a z za to. Taj malobrojni narod ima svega 15 hiljada ljudi. Oni ne znaju za bolesti. Meu istraivaima koji su otkrili to pleme, nalazio se i mladi talentovani vojni lekar Mak Karison. On je 14 godina sluio u okolini severne granice Kamira. Izvravajui slubene obaveze, Mak Karison je tesno saraivao (kontaktirao) sa mnogim plemenima koja nisu znala za bolesti, a koja su ivela izmeu Tibeta, Kine, Avganistana i Pakistana. Upravo tamo on se sreo sa narodom Hunza.
17

10

Njegovu panju privukla je divna telesna grada tih ljudi i njihova velika radna sposobnost. U to vreme lekare nisu interesovali zdravi ljudi - samo bolesni, njihove bolesti i boleljivosti. Medu H u n z a m a nije bilo obolelih, ako se izuz m e nekoliko sluajeva preloma kostiju i upale oiju. Taj narod je dosta primitivan i vrlo siromaan. On ivi na planinskom zemljitu, skoro potpuno lien plodnog tla. U m e s t o uma imaju male rejone (parcele) sa plodnim drveem, a svaki slobodni komadi zemlje zasauju sa povrem i k r o m p i r o m . Voda je zlata vredna: slabe kie padaju samo u z i m s k i m mesecima. Stanovnici su prinueni da koriste sistem kanala, pomou kojih dovode vodu iz daleka. Male krave, mrave koze i ovce pasu planinskim pad i n a m a prepunim kamenja. U takvim uslovima ivotinje daju vrlo malo mleka i j o manje masti (sala). Krave ne daju vie od dva litra mleka dnevno. Ovce uopte ne daju mleko, a k o z e - s a s v i m malo. Meso tih ivotinja je ilavo i bez ikakve masnoe. U tim uslovima ljudi jedva opstaju od gladi, naroito zimi. Od hladnoe se sklanjaju u svojim siunim kamenim kuama, na kojima nema prozora i postoji samo jedan otvor koji slui kao dimnjak. Taj otvor obezbeduje cirkulaciju vazduha. Nikakvog nametaja, itava porodica nalazi se u jednoj prostoriji: spavaj u, jedu i zainju potomstvo na kamenim klupama uklesanim du stena. Domaa stoka r a z m e tena j e " u predsobljima". Poto u okolini nema ume, nema ni drva za ogrev. Vatra u ognjitima odiava se pomou suvih granica i lia - to je dovoljno da se skuva hrana ali nedovoljno za pranje i kupanje. Z a t o se ljudi umivaju (i peru odeu) samo hladnom v o d o m . Stavie oni ne prave sapun. Nema ivotinjskih masti, nema maslina za spravljanje ulja. Taj narod ivi bez kupatila, bez tople vode i bez sapuna. Nemaju produkte ishrane biljnog porekla. U z i m s k i m m e s e c i m a hrane se oskudnim zalihama itarica (neposredno
18

u z r n i m a ) i suenim kajsijama. Poetkom proljea skupljaju trave, a zatim povre dok ne nastupi vreme ubiranja letine itarica. Hunze ne znaju za pismenost, samo lanovi porodica visokog porekla, koji se koluju u religioznim m u s l i m a n skim kolama, znaju da itaju i piu. Nemaju svoju poeziju. Njima nisu poznati ni skulptura, ni slikarstvo, ni rezbarenje u drvetu niti majstorstvo tkanja. Tokom osam-deset toplih meseci Hunze ive na istom vazduhu (otvorenom prostoru, M). Spavaju, rade, zabavljaju se, ene se, raaju decu i umiru van kue. itava porodica, ukljuujui sinove, njihove ene, unuke i praunuke, ivi zajedno. Deca od najranijeg etinjstva vide sve, ta se deava u njihovoj porodici i kod suseda - od m o m e n t a roenja pa do smrti. Smatra se aksiomom, da se brakovi izmeu bliskih roaka tetno odraavaju na fiziko i umno zdravlje potomstva. Predstavnici tog naroda, potujui doslovno zabranu tokom vekova zakljuuju brakove unutar j e d n e porodice i unutar j e d n o g sela, ali bez obzira na to, stupaju u brak samo sa lanovima svoje male nacije. Prema usmenom preanju, koje se prenosi sa pokolenja na pokolenje, tuda krv ne tee u ilama tog naroda. itav narod ima priblino hiljadu velikih porodica. Nije teko pretpostaviti koje su kobne posledice brakova izmeu lanova tako malobojnog naroda, izolovanog od svojih suseda, ne s a m o visokim planinama i dubokim provalijama, ve i razliitim obiajima i verovanjima. Uprkos svemu, svaki predstavnik tog naroda ima izvanredno zdravlje. Najvei interes Maka Karisona izazvala je injenica, da nije uoeno ni j e d n o od oboljenja kod tih ljudi u poodmaklim g o d i n a m a , koje savremena medicina podrazumeva n o r m a l n i m " . U odlinom stanju su im zubi, oi, i nema pojave dalekovidosti koja poinje da se javlja od etrdeset pete godine starosti kod civilizovnih naroda. Ista situacija je i sa 19

sranim oboljenjima, koje je naa civilizacija objavila kao n o r m a l n u i n e i z b e n u " pojavu u starosti. Za v r e m e druge ekspedicije Hunzama Mak Karison je iveo zajedno sa njima u njihovim kuama i izuavao njihov nain ivota. Istiui njihovo izvanredno zdravlje, on se posebno detaljno zaustavio na tri sledea aspekta. Izvanredna vrstina (postojanost). Mak Karison je govorio da Hunze imaju jake neive kao konopce i tanke i nene kao strune. Oni se nikada ne srde, ne ljute i ne ale se, ne nerviraju se i ne ispoljavaju netrpljivost, ne svaaju se m e u s o b n o i sa potpunim duevnim spokojstvom podnose fiziki bol, neprijatnosti, buku i tome slino. ivotna radost. Hunze se stalno srne ju i uvek su raspoloeni. ak i onda, kada pate od gladi i hladnoe. Velika radna sposobnost u irem smislu rei, kad rade, kad pleu i kad se igraju. To se odmah uoava. Za Hunze prei sto-dvesta kilometara je isto kao za nas nakratko proetati oko kue.Oni se lako penju na strme planine da n e k o m e prenesu vest i vraaju se kui svezi i veseli. Prvi aspekt govori o tome, da u spoljanjim manifestacijama ivota Hunza ne postoje informaciono-energetske koljke koje reaguju na nadraaje bilo koje vrste, na odsustvo elje da se trpi i nema hipertrofinih egoistikih naklonosti. Drugi aspekt ukazuje na to, da ti ljudi ne podleu negativnom raspoloenju koje naruava organizam. Oni stalno stvaraju pozitivnu energiju koja jaa organizam. Trei aspekt je rezultat prva dva. Kad u spoljanjim manifestacijama ivota nema informaciono-energetskih nedostataka (defekata) i on se stalno popunjava (ispunjava) pozitivnom energijom ivotne radosti, organizam funkcionie na najviem nivou. On postaje praktino neumoran. Na osnovu izloenog, jasno je, da prvostepeni znaaj, u spreavanju starosti i spreavanju bolesti vezanih za starost, zavisi od kvalitetnog stanja spoljanjih manifestacija ivota (t.j. od nae svesti). 20

Radi boljeg shvatanja razmotriemo metode koje pomau da se oisti i obnovi (regenerie, MS) struktura spolj anj i 11 man i festac ij a. Ti metodi m o g u se podeliti na tri velike grupe. U prvoj grupi su metodi koji potpomau ienje spoljanjih manifestacija od psihikih stega, koje mi nazivamo koljkama", u drugoj grupi - koji potpomau uspostavljanje veze izmeu spoljanjih manifestacija ivota i fizikog tela i u treoj grupi - metodi koji pomau da se pravilno kultivie pozitivno miljenje.

I E N J E SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Dajemo opis u praksi proverene jednostavne metode ienja spoljanjih manifestacija ivota. Metod se zasniva na sledeim meusobno dopunjujuim principima koji dejstvuju, kako na energetiku organizma tako i na njegovu fiziologiju.

CIRKULACIJSKO DISANJE Cirkulacijsko disanje koristi se da bi se obezbedio pristup do koljki" i izoblienja" u spoljanjim manifestacijama. TO disanje podrazumeva bilo koji oblik disanja koje odgovara sledeim kriterijumima: Udisaj i izdisaj meusobno su povezani tako, da u disanju nema pauze; Izdisaj je spontan, vri se bez napora i prirodno sledi posle udisaja; Udisaj i izdisaj obavljaju se kroz nos. U posebnim sluajevima dozvoljava se disanje kroz usta. 21

Kao rezultat estog eirkulacijskog disanja (60-80 puta u minuti) dolazi do komprimiranja energije u spoljanjim manifestacijama i pojaanja njene cirkulacije. ovek, koji die na takav nain, osea bujicu energije i osea gde je ona blokirana (bol, nadimanje) od koljke" ili izoblienja. Vazduh dospeva u plua u ogranienoj koliini, j e r cirkulie ili v a r i r a " u predelu nosne duplje. To je vana osobina takvog disanja. Vi ne usisavate vazduh u plua, ve ga razgonite u nosnoj duplji na osnovu naglih umrkavajuih pokreta i pasivnih izdisaja. Prilikom takvog naina disanja - aktivni udisaj, pasivni izdisaj - aktivira se simpatiki odeljak vegetativnog nervnog sistema koji: - pojaava procese razmene u organizmu; - poveava sadraj crvenih krvnih zrnaca, eera i hormona u krvi; -zaustavlja razvoj upalnih procesa i alergijskih reakcija (kortikoidi nadbubrenih lezda imaju j a k o protivupalno dejstvo); - poveava arterijski pritisak; - iri bronhije. Z b o g toga, to u pluima vazduh kao da stoji, u organizmu se nagomilava ugljenina kiselina. Rezultat toga je da se pojavljuje znoj i otvaraju se pore na koi. Ti simptomi (bujica energije, nadimanje u predelu stega, znoj) ukazuju da diete pravilno. Drugim recima, slian nain disanja aktivira organizam na samoizleenje i jaanje. Za vreme duih ciklikih vebi, a cirkulacijsko disanje spada u takve vebe, na raun konstantnih voljnih napora za odravanje potrebnog intenziteta opisanog disanja, u organizmu oveka otpoinje stvaranje prirodnih opijata - endorfina. Nadolazei u sve veim i veim koliinama, oni izazivaju i odravaju stanje ekstaze i euforije (prijatnog oseanja, MS). 22

Endorfini izazivajui stenine (snane,M) emocije, dopunski aktiviraju simpatiki odeljak vegetativnog nervnog sistema, pobuuju zatitne sile organizma i obezbeduju ga energijom. Postoje razliiti naini eirkulacijskog disanja koji razliito men jaju intenzitet i oblik bujice energije koja cirkulie u spoljanjim manifestacijama ivota.To dovodi do aktiviranja j e d n e ili druge psihike stege. Radi toga razliiti naini eirkulacijskog disanja daju specifine efekte. Disanje se m o e menjati prema sledeim parametrima: poveavanje ili smanjivanje zapremine udisaja, variranje brzine disanja, udisanje vazduha u donji, srednji i gornji deo plua i disanje kroz nos ili usta (disanje kroz usta je slabo efikasno zbog malog usvajanja energije). Moe se popunjavati gornji ili donji deo plua. Ako osetite izlaenje koljke" (stege, MS) iz predela glave ili gornjeg dela tela, tada diite vrhovima plua - to e olakati proces; ako izlaenje (stege,M) poinje u nogama ili donjem delu tela, tada diite stomakom. Vano je napomenuti s l e d e e : pravilno cirkulacijsko disanje ne izaziva hiperventilaciju i ne ispira ugljen ine kiseline iz organizma. O n o vas p u m p a " energijom. Ruke, noge, - itavo telo poinje da bruji". To je vaan (bitan) simptom toga, da pravilno diete.

OPUTANJE TELA Osnovni cilj potpunog o putanja (raslabljavanja) tela ukazuje, da disanje potpomae porast bujice energije u organizmu, i moete se, ili opustiti u toj bujici i dozvoliti organizmu da se izlei, ili se paralisati (ukoiti), i izazvati j o veu napetost. Oputanje tela pri disanju nastupa s a m o od sebe s obzirom na to da se zamarate od odravanja ritma disanja (zamaranje struktura mozga, odgovornih za odravanje disanja prouzrokuje razliite smetnje u kori mozga i 23

slabi organizam, tj. obuzima ga svojevrsno liipnotiko stanje). Ali aktivni udisaj, stimuliuei simpatiki odeljak vegetativnog nervnog sistema, omoguuje vam da konstantno odravate visoku koncentraciju panje, stoje posebno vano za potpuno oputanje miia i koncentrisanje na novonastale emocije, oseaje. Kada je telo oputeno, paralisani delovi tela postaju osetljiviji. Setite se, deo tela, koji n e e " da se opusti, nakljukan je energijom koja stvara koljku". Pri potpunom oputanju mnogo se jednostavnije osea tok energije u spoljanjem ispoljavanju ivota. Neposredno u trenutku izlaska koljke" oputanje se potpomae time, to se energija, stvorena psihikim stegama, oslobaa i osloboena od miinih napona izlazi slobodno iz organizma. Tetanija - to je kontrakcija (grenje) miia za vreme izlaska koljke" iz organizma. U toku primene metoda spoljanjeg ienja u praksi, tetanija najee nastaje u miiima ruku i lica (naroito usta), a takode i drugim delovima tela, u kojima je postojao energetski blok. Da bi se smanjila tetanija ili uopte izbegla, ne treba se koncentrisati na nju, ve obrnuto, oputati se i preivljavati neprijatni oseaj kao vrlo prijatan. Oslobaanje disanja". Normalno cirkulacijsko disanje aktivira koljke" koje isplivavaju" iz dubine spoljanjih manifestacija ivota u vidu neprijatnog oseaja. A neprijatne oseaje mi priguujemo - to je naa zatita. Ali ta zatita je u d a t o m sluaju neumesna (nepodesna), jer ona smanjuje bujicu energije, koja sapire koljke", to dovodi do uzdravanja disanja. Kao rezultat toga slino guenje stvara razliite kombinacije zadravanja disanja: zaepljenje sinusa u nosu, stezanje, napon, spazam bronhija i m n o g o drugog. Da bi to savladao, oveku je potrebno da svesno produi cirkulacijsko disanje i da neprijatni oseaj p r e p r a v i " u veoma prijatan. Kada to postigne, disanje e o d m a h postati slobodno. To se naziva oslobaanje disanja". 2-\

PRAVILAN POLOAJ TELA O n i m a , koji praktikuju metod ienja spoljanjih manifestacija, preporuuje se da z a u z m u leei poloaj na leima, noge da ne budu prekrtene , dlanovi ruku okrenuti nagore. Ali, treba zapamtiti da e spoljanje manifestacije, predstavljajui same od sebe prostornu konfiguraciju u kojoj cirkulie energija, bolje sapirati" emocionalno u b r e " , kada se njihov oblik (manifestacija) menja, a energetska bujica na raun toga raste. Na primer, da bi se oslobodili velikog straha ili tuge, najbolje je da se sklupate. Vano je znati sledee: zauzevi udoban poloaj, vie se ne miite i ne eite se za vreme seanse ienja. Kod vas se pojavljuje mogunost da predstavite (pokaete) i osetite da vi to radite. To je jedan od najboljih naina da brzo aktivirate energiju koja vas gui i d a j e lako izbacite napolje. KONCENTRACIJA PANJE Za v r e m e seanse ienja, treba koncentrisati panju na oseaje koje nam alje telo. Pritisci koljke" prilikom izlaska mogu izazvati raznovrsne oseaje, reakcije. To moe biti lokalizovana bol, golicanje, maije mijaukanje na ulici, seanje na bilo ta i t o m e slino. Z a t o obratite panju na bilo kakve oseaje koji se javljaju u datom momentu. Prema tome, kada se kod vas pojave bilo kakvi oseaj i, svoju panju koncentriite na njih, istraujui svaki detalj. Koncentriite panju na svaki detalj sve, dok taj detalj ne nestane (iezne). Neprijatni aspekt oseaja prihvatite kao vrlo prijatan. Hipnotiko stanje koje nastaje z b o g zamorenosti centra, koje odrava potrebni nivo cirkulacijskog disanja, o m o guava da se bolje o b u h v a t e " svi detalji aktiviranih koljki". A konstantna aktivizacija simpatikog odeljka vegetativnog nervnog sistema, takode cirkulacijskim disanjem 25

omoguava da se konstantno odrava koncentracija panje radi p o t p u n o g oputanja (raslabljenja) miia i njeno usmeravanje na nastale emocije, oseaje i sa velikim uspehom ih odstranjuje. Priguene emocije razmetaju se po slojevima". Svaki sloj priguivanja formira se u odreeno v r e m e vaeg ivota. Z a t o , kada se izbaci prigueni sloj energije, on obino aktivira drugi prigueni sloj koji je bio ispod njega. Rezultat toga je da moete prelaziti sa jednih oseanja na druga, jer su slojevi priguenja stvoreni od razliitih stegnutih emocija i oseaja. Zapamtite glavno - svaki put, kada za vreme seanse ienja neto poinje da vam odvlaci panju, znai, da se pojavljuje priguena energija, koja obraa vau panju na sebe, trai da se koncentriete na nju i d a j e detaljno osetite upravo u datom trenutku.

kivnih sudova, sluzokoa, miia itd. U tome se sastoji lekovito dejstvo ekstaza na fiziko telo. Sada nam predstoji da promenimo (transformiemo) sve o n o negativno, koje e se sapirati" cirkulacijskim disanjem iz d u b i n e spoljanjih manifestacija u pozitivno. Drugim recima, vi ete ponovo preivljavati strah, gnev i t o m e slino, ne plaei se, ne srdei se, ve oduevljavajui se s n a g o m i blistavou (otrinom, MS) tili oseaja. Treba da ih preivite pozitivno, radujui se i proslavljajui. Da bi to ostvarili u praksi, postoji nekoliko metoda. Oseaj zahvalnosti. Svaki ovek doivljava oseaj zahvalnosti za svoje postojanje, ivot na zemlji. Meutim veina ljudi je ograniena oseajem zahvalnosti. Ustvari, sve to vi imate, - to je va pravi trenutak. Prema tome, budite zahvalni za svaki detalj stvarnog ivota! Adekvatno uporedenje. Ako su vae ruke poele da se gre i vi to uporedujete sa normalnim oseajem u rukama, tada e se gr ispoljiti kao bolestan i neprijatan oseaj.Ali, ako se gr shvata sam po sebi, tada e on predstavljati prijatan oseaj energije u rukama. To se moe rei i o bolovima uivajte u oseaj ima intenzivnog ispoljavanja energiji Priznanje koristi. Svest o tome, ta se deava sa vama za v r e m e seanse ienja, izaziva oseaj zahvalnosti. Zaprepaenje (uenje). Oseaji koji nastaju u vaem telu, treba da izazivaju kod vas interes i oaranje energetskim transfuzijama. U nekim sluajevima r o j e potpuno dovoljno za ienje. Ljubav prema svemu i ushienje sa svim. Volite svaki trenutak svog ivota. Ako volite sve to postoji, j e d n o s t a v n o radi toga to postoji, tada ete raspolagati kristalno istim spoljanjim manifestacijama. Ushiujte se svakom sitnicom - i vi ete se brzo istiti. Progoniti (Terati) - znai prekinuti ienje i sticati novu psiholoku stegu, stvarati koljku". 27

EKSTAZA Sutina o v o g principa je u tome, to se svaki ovek neprekidno nalazi u stanju ekstaze, bez obzira na to ta on pri t o m e osea. Katha Upaniada glasi: Glavni uzrok Atman (dua, ivotni dah, M ) , Purua, koja je stvorila oveka, neprekidno uiva u svojoj tvorevini, bez obzira ta pri t o m e ovek osea - zlo ili dobro. Ali telo i um sve oseaje dele na korisne - prijatne i tetne - neprijatne. tetni i neprijatni oseaji izazivaju u spoljanjim manifestacijama koljke" priguenja. Pozitivne emocije (ekstaza - najjaa od njih) utiu na hipotalamus (jer je on povezan sa stvaranjem emocija) u kojem se nalaze strukture koje reguliu funkcije svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. Podsetimo se, da vegetativni nervni sistem obezbeduje regulaciju: lezda za unutranju sekreciju - titaste, guterae, polnih, nadbubrenih lezda itd.; funkcija unutranjih organa - srca, jetre, bubrega itd.; 26

Kao rezultat primene principa ekstaza vi ete se osloboditi od psihikih stega i o istiete se od koljki", a to znai, biete zdraviji i energiniji. Proslavljanje ivota u svim sluajevima podie tonus fizikog tela, a smeli - simptom uspenog ienja.

LEKOVITI P O T E N C I J A L M U Z I K E Razliiti oblici zvunog uticaj a koristili su se vekovima kao m o n o sredstvo za prometni svesti. Osnovni instrumenal amana (budistiki svetenici kod Tatara i Mongolaca, koji su ujedno lekari, arobnjaci i prizivai duhova, MS) u razliitim delovima sveta bio je sitno dobovanje (bubnjava, MS) bubnjeva i pevanje pesama (to izaziva z a m o r slunog analizatora i kao posleicu toga blokadu u kori mozga, to dovodi do hipnotikog stanja). Razliiti ritmovi bubnjeva ispoljavaju, prema laboratorijskim podacima, jak uticaj na rad mozga. Dobra muzika posebno je dragocena u neobinim stanjima svesti. Ona pomae da se otkriju stare zaboravljene psiholoke stege i da ih ispolji, pojaava proces ienja, a takode daje smisao o n o m e ko to preivljava da mu pokloni vei znaaj. Dugotrajna muzika bujica" stvara talas, koji pomae oveku da se kree kroz potekoe eksperimenta kojeg preivljava, da savlauje psiholoku barijeru, da se smiruje i oslobaa. Muzika odabrana na poseban nain potpomae aktiviranje skrivene agresije, fizikog bola, seksualnih ili senzibilnih oseaja i tome slino. Da bi muzika postizala pravilno, potrebno dejstvo, treba se nauiti d a j e sluate po-novom i da se tako odnosite prema njoj. Za v r e m e seanse veoma je vano da se potpuno potinite muzikoj bujici, da joj omoguite da odjekuje u elom telu i da spontano reagujete na nju. To znai da date volju svim vaim eljama i oseajima koja e se pojaviti pod uticaj em muzike: klicanju, smehu, bilo kojim zvucima koji izlaze iz dubine vaeg tela na povrinu, razliitim grimasama, pokretima pojedinih delova tela, vibracijama ili savijanju celog tela i t o m e slino. Pri tome, ne morate da pokuavate da saznate ko je kompozitor, da ocenite izvoenje itd. Treba da omoguite muzici da spontano, neometano (slobodno) deluje na psihu i telo. U tom sluaju muzika postaje snani instrumenat reprodukcije i odravanja 29

POVERENJE
Sprovodei seansu, potpuno verujte u proces ienja. To, to moe izlaziti iz vas: strah, uas i mnogo drugog, tako s n a n o utie, da imate elju da sve to prekinete i ne elite da to ponovo preivljavate, a to znai zadrati u sebi. To se nikako ne srne dozvoliti. Svu tu gadost, koja vam smeta da ivite i razara va organizam, treba izbaciti napolje. Uglavnom vi ete preivljavati dva procesa izlaska koljki". Prvi ima oblik katarsizisa - reakcije, koja se sastoji u grenju, drhtanju, kaljucanju, zadravanju disanja, gaenju (potrebi za povraanjem,M), jaukanju i t o m e slino, to oznaava pojaan rad simpatikog odeljka (dela) vegetativnog nervnog sistema. Drugi - sastoji se u tome, to se duboka naprezanja ispoljavaju u vidu dugotrajnih (duih) kontrakcija i produenih spazmi. Na odravanje takvog miinog naprezanja organizam troi ogromnu koliinu energije i oslobaajui se od njega, mnogo lake funkcionie. Kod vas se mogu pojaviti sumnje. Sumnje - to je ta ista psihika sprega, koja dovodi do stvaranja koljke". Ako budete sumnjali u dati metod ienja, tada nita neete postii. itav teoretski deo je namenjen radi toga, da bi se razbile vae sumnje, da se ulije vera (nada, M) u uspeh i u snano i bezuslovno ozdravljenje. Dejstvujte sa nepokolebivom verom u uspeh, potpuno verujte procesu samoizleenja p o m o u napred opisanih prirodnih m e h a n i z a m a i s v e e vam poi za rukom. Zapamtite, dati metod je samo tada efikasan, kada potpuno verujete u njega i dejstvujete s m e l o (odvano). 28

neobinog (posebnog) stanja svesti. Kombinacija muzike sa disanjem dovodi do meusobnog obogaivanja metoda i Litice sa zadivljujuom snagom na vas. to se tie izbora muzike, izbor je veoma irok: klasika, rok i zvui iz prirode (um vetra, glasovi divljih zveri, pevanje ptica, zvui koje isputaju insekli, itd. Dajte prednost muzici koja je malo poznata i koja nema konkretan sadraj. Ako je to pesma, tada ona treba da bude na jeziku koji vi ne poznajete. Izbor muzike vri se u zavisnosti od toga, kakvu psihiku stegu elite da aktivirate i d a j e izbacite. Meni se posebno svia muzika iz albuma Z o o l o o k " francuskog kompozitora an-Miela Zarra. To je velelepna muzika za aktiviranje psiholokih stega. Etape m u z i k a l n o g " ienja su sledee: u poetku muzika treba da isprovocira i aktivira stegnuto emocionalno ubre (smee), potom da ga dovede do kulminacije - izbacivanja, i da smiri oveka. Seansa ienja moe da traje od 15 minuta do dva-tri asa. Obino izmeu 15-45 minuta dolazi do c e p a n j a " stega, to oznaava uspean zavretak seanse. Veoma stare i jake psiholoke stege zahtevaju 2-3 asa rada, j e r za njihovo aktiviranje je potrebno mnogo vie energije koju daje cirkulacijsko disanje.

ispunjavaju do granice - nema kuda dalje - i inite prinudan dugotrajan izdisaj. Spontan i oputen izdisaj postie se posle brzog, aktivnog udisaja. 5. Sve to iskrsava u vaoj svesti (strahovi, preivljavanja itd.), to zapaate i oseate u telu (izmeu ostalog jak lokalizovan bol: zabijen" kolac) prihvatajte (percipirajte) kao blaenstvo. Vi se k u p a t e " u bezgraninom okeanu raznovrsnog blaenstva, oseajui i preivljavajui ga do najsitnijih detalja. 6. Sve to radite (spontana kretanja, krikovi itd.) vodi vas ka ienju vaeg bia od gadosti (poroka). 7. Seansu zavravate tek posle toga, kada je aktivirana dovoljna koliina psihikih stega izala" na povrinu i bila odstranjena. Kao rezultat oseaete se velelepno, osloboene due i lako. Praktini saveti. Da bi ovladali metodom ienja spoljanjih manifestacija bez suvinih glavobolja (briga), ponite da je praktikujete u trajanju od 5 minuta. Dalje postepeno poveavajte trajanje seanse do 30 minuta. I tek posle toga, kada osetite da se kod vas sve dobro dogaa, ispunite uslove iz take 7. Z b o g toga, to u svakom oveku postoji ueverovatno velika koliina koljki" i drugih psihikih stega i priguenja, proces ienja spoljanjih manifestacija traje nekoliko godina (ako se redovno praktikuju seanse ienja, svaki drugi dan po I -2 asa, tada je dovoljna godina dana, pa ak i manje). Z a t o se blagotvorni (povoljan) uticaj napred navedenih mehanizama izleenja ispoljava znatno bre na fiziko stanje organizma. Ubediete se sami, da svaka pravilno sprov-1 edena seansa ienja poboljava vae zdravlje, ini va ivot boljim.

M E T O D E IENJA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA 1. Stvarati sebi raspoloenje za oduevljavanje svime, to oseate. 2. Sve oseaje pri hvatati kao predivne, slavei ih iz due. 3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen udoban poloaj, najbolje leei. 4. Ponite sa cirkulacijskim disanjem, lako, j e d n o stavno, bez napora. Ne srne da doe do efekta naduvavanja" plua, kada se kao rezultat nekoliko brzih udisaja plua
U)

31

USPOSTAVLJANJE VEZE IZMEU SPOLJANJIH MANIFESTACIJA I FIZIKOG TELA

Spoljanje manifestacije proimaju itavo fiziko telo i upravljaju njime. Ipak, u njima se mogu stvarati koljke" i druga slina izoblienja, usled kojih dolazi do loeg upravljanja fizikim telom. U postarijem i starakom dobu ljudi se ale jedan drugome da ih telo slabo slua" - oduzimaju se ruke i noge i ne ele da izvravaju nareenja uma. Neto slino deava se i sa radom unutranjih organa. Radi likvidacije (odstranjivanja) slinih pojava potrebno je uspostaviti vezu holografskog tela sa fizikim telom. Ispostavlja se, da je to mogue uraditi, ako se na nekontrolisanim" i bolnim mestima pomou jarkog, emocionalnog miljenja izazove oseaj toplote, peckanja i hladnoe. Kao rezultat takvog rada na tom del u tela ili u organu osea se prijatan svrab, koji ukazuje na uspostavljanje funkcije tog ili drugog organa, njegove strukture. Dole opisana metoda je deo vebi iz Rada-joge i drugih okultnih (spiritistikih, M) praktiara. Vebe su prikupili (sastavili) Mirzakarim Norbekov i Larisa Fontina. Ja sam uneo neke objanjavajue elemente i skratio vebe na raun razgibavanja. Od davnina je poznato da je misao materijalna. to je jasnija, izobraenija (itljivija) i dugotrajnija slika koja je zamiljena, time je jai njen uticaj na fiziko stanje. Energije spoljanjih manifestacija prihvataju te konture i osobine koje im zadaje misao. Sa svoje strane, energetska polja g r a d e " fiziku materiju sa odreenim svojstvima (osobinama), oblikom i funkcijama. Putem analize procesa izleenja od tekih oboljenja ustanovljeno j e , da na odreenoj etapi nastupa m o m e n a t bezuslovne vere u izleenje, koji prerasta u oekivanje nastupajueg izleenja. Vano je to preivljavanje osetiti u sebi i svesno ga izazivati (pobuivati).

U predelu bolnog dela tela ili organa spontano se osea p o v r e m e n o nadolazea toplota, hladnoa, peckanje, green je itd. Prijatan oseaj svraba govori o procesu izleenja. Data metoda zasniva se na: jakoj veri u izleenje koja aktivira posebne informaciono-energetske procese za korekciju zdravlja i podmlaivanje organizma; razvoju snanog emocionalnog miljenja sposobnog da reproukuje na holografskom nivou strukturu i funkciju bolesnog organa ili tkiva (doista, ako je osvetljenje" ote a n o usled j a k o zaprljanog organizma, tada, poveavi jainu svetlosti, moi emo d a j e reprodukujemo). Izazivajui u obolelom organu putem emocionalnog miljenja toplotu, peckanje, hladnou time regeneriemo oslabljenu ili izgubljenu vezu izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela. Rezultat toga je otpoinjanje procesa izleenja i podmlaivanja. Sledee preporuke pomoi e vam da ovladate datom metodom. 1. Prva tri-etiri dana ne sekirajte se to vam ne uspeva da e m o c i o n a l n o mislite i to ne postoji vera u sebe i u metodu. Nestrpljivost i neverica govore o prisustvu u vaim spoljanjim manifestacijama patolokih koljki". Preporuujemo prvu metodu ienja spoljanjih manifestacija. 2. Metodu sprovodite kada ste sami. Panja stranih lica, diskusije, kritikovanje metode rue vau veru, ne daju vam mogunosti da se mobiliete na izleenje. Sa diskusijom (raspravom) otponite nakon mesec dana upornih vebi, kada budu vidni rezultati. 3. Za v r e m e vebanja (traje proseno oko 1 asa) budite usredsreeni na postizanje cilja i potpuno obuzeti onim to radite. 4. Odredite rokove izleenja radi bolje koncentracije volje. 33

5. Ne prenapreite se. Potujte postepenost. Vi niste priviknuti na takvu vrstu vebi. Zavravajte sa vebanjem pri pojavi oseaja blaeg umora. Simptom nepravilnog rada pojava oseaja tegobe u glavi. Smanjite optereenje. 6. Ne smete da vebate kada ste umorni i gladni. 7. Otponite svaki dan sa oseajem ivotne radosti, sree, duevnog elana i odravajte to stanje tokom eelog d a n a . Magnetiite njime ljude koji vas okruuju. A k o se to stanje ne pojavljuje, stvarajte ga i odravajte vetaki. 8. Za vreme vebanja postarajte se da dostignete stanje nerazmiljanja'. Takvo stanje nastupa prilikom odlaska na spavanje. 9. U sebi (dui) saberite se, koncentriite se na potpuno izleenje (ozdravljenje) i podmladivanje. Uspeh prati onoga ko ispoljava voljne napore. Ne bojte se povremenih neuspeha. 10. Iskljuite re bolest" iz upotrebe. S t o j e m o g u e ee u mislima i naglas ponavljajte: Ja sam zdrav... Ja sam s r e a n . . . Ja sam m l a d . . . Ja sve m o g u . . . 11. Predstavljajte se uvek onakvim, kakvim elite da budete i u dui i spolja. 12. Odnosite se prema sebi uvek sa ljubavlju i potovanjem. Nikada ne grdite, ne poniavajte sebe ak ni u mislima. Pohvalite sebe za najmanji uspeh. Osetite se dom a i n o m , gospodarom svoje sudbine i svoga tela. Zdravlje se obnavlja vlastitim trudom, prema tome skoncentriite se na to i trudite se 1-3 meseca. Vano je znati, d a j e izleenje uvek propraeno krizom, koja se ispoljava kao kratkovremeno pogoranje bolesti, u vidu glavobolja i tome slino. Simptomi izleenja: - povienje temperature u nekom delu ili uopte u elom organizmu; - pojava lakog, prijatnog pulsiranja (kucanja bila, M ) ; 34

grenja, probadanja, slabo peckanje; prijatan svrab; poveanje apetita, poboljanje rada probavnog trakta; poveana potreba za spavanjem koje regenerie spoljanje manifestacije. Vreme vebanja ne srne da bude due od 1 asa u dane prilagodavanja na metodu, tj. prvih 7-10 dana; narednih dana - ne due od 30 do 40 minuta. Veba se 3-5 puta nedeljno, odmarajui se 2 dana uzastopce. Brzo poboljanje linog oseanja ne prihvatajte kao zavretak izleenja, produite sa radom. Ali tokom mesec i po do dva meseca treba da rehabilitujete (obnovite) zdravlje obolelih organa i organizma u celini. Prva etapa vebanja obuhvata dve vebe. Prva veba je kombinacija disanja sa stvaranjem jasnih misaonih emocija. Sedite na stolicu, ispravite leda. Ruke stavite na kolena, noge polusavijene (ni sluajno - noga preko noge). Svi miii tela su oputeni. Radi toga sve grupe miia naiz m e n i n o treba prvo napregnuti, zatim ih opustiti (raslabiti): miie butina (slabina), golenica, ramenjae, ramena, leda, r a m e n o g pojasa, mimike miie lica, miie onih jabuica. Uverite se, da vam ne podrhtavaju oni kapci, j e r je glavni simptom nedovoljnog oputanja - napregnutost onih kapaka i miia ela. Jezik treba da bude poluobeen, kada vrh jezika dotie nepce. Posle oputanja miia tela, postarajte se da slobodno i mirno diete. Od oputanja disanje e se samo od sebe usporiti i smiriti. Udisaj i izdisaj e postepeno postati tihi (neujni, M S ) , neprimetni i ravnomerni. Do prirodne zadrke disanja dolazie za vreme izdisaja. Kada se disanje smiri, lupanje srca e se takode smiriti. Do toga dolazi spontano. 35

Kada su se opustili miii tela, disanje i lupanje srca se umirilo, vae miljenje (razmiljanje) e se takode umiriti. A k o se budu pojavljivale bilo koje misli, emocije, ne analizirajte ih, ve ih jednostavno uoavajte. Eto, misao je dola i otila. I z m e u odlaska jedne misli i dolaska druge javlja se m e u p r o s t o r spokojstva i upravo nam je on i potreban za rad sa lekovitim slojevima podsvesti. POStignuvi to stanje, obratite panju na oseaje pri disanju kroz nos. Sa svakim udisajem vi oseate u nosnoj duplji sveinu, a sa svakim izdisajem - toplotu. To je prirodni proces, vazduh koji se udie hladi upljinu nosne duplje, a koji se izdie - zagreva. Koncentriite se na taj oseaj, osetite ga. Uradite 10-15 takvih udisaja i izdisaja. Polako uiui, obratite panju kako se ta sveina sputa nanie, do nivoa titaste lezde, a toplota pri izdisaju podie se nagore. Sada preusmerite panju na titastu lezdu, predstavite sebi, kao da diete kroz nju, kao da se va nos nalazi upravo tu. Ne urite, i kod vas e se pojaviti oseaj disanja kroz to mesto. Uradite 5-10 udisaja i izdisaja. A sada sebi predstavite (doarajte, MS), da diete kroz deo sunanog spleta, tu ete osetiti sveinu sa svakim udisajem, a sa svakim izdisajem toplotu. Kada ste nauili da diete na taj nain, preite na sledea emocionalno-voljna shvatanja (predstave). Stavite ruke na kolena, dlanovima nagore i zamislite da diete kroz dlanove, p o n o v o oseajui sveinu sa svakim udisajem, a toplotu sa svakim izdisajem. Probajte tano na isti nain da diete i kroz stopala. Nakon toga, poto kod vas j a s n o nastaju oseaji sveine za v r e m e udisaja i loplote - za vreme izdisaja, moete to da radite sa bolesnim organom. Na primer, diite kroz bolesne bubrege ili jetru, postiui iste takve oseaje: udisaj - sveina, izdisaj - toplo. U p o r e d o sa tim zamiljajte sebe mladim i zdravim. Oslukujte sebe. Postarajte se da unutranjim pogledom vidite, osetite taj deo tela, taj organ, kuda ste u datom trenutku 36

usmerili vau panju, vae misli. Svi oseaji i predstave o vaem tein i unutranjim organima treba da budu samo prijatne, shvatajte svaki ugli, detalj vaeg tela kao savrenu tvorevinu prirode. Postarajte se da sebi predstavite, zamislite sve to se deava unutar vaeg tela. Potrudite se da to uradite mirno (spokojno), bez ikakvog naprezanja. Treba da ,,prov i ^ c l e " radosne, mlade oseaje kroz bolesni organ. T i m e ete stvoriti normalan, zdrav hologram bolesnog organa ili mesta. Vi ete saliti patologiju na spoljanjem nivou. Z a t o uporno radite, ali se nemojte previe truditi, naroito u prvo vreme. Ako vam u stvaranju jasnih emocija uporno smetaju strane misli, tada primenite ranije opisanu metodu ienja spoljanjih manifestacija. Ona e vas osloboditi od patolokih misaonih lanaca (stega) koji parazitiraju u vama i neprekidno u vidu filmske trake" ili radio-programa" prolaze kroz vau glavu. Pljuvaka, koja se bude nagomilavala u ustima za vreme disanja, lekovita je. Kada se u usnoj duplji nagomila m n o g o pljuvake, progutajte je sa misaonim impulsom (porukom) na obolelo mesto. Poto ste se nauili da diete kroz bilo koju taku tela ili organ, moe se prei na sledeu vebu prve etape. Radi toga potrebno je da se nauite da na raun stvaranja jasnih misaonih emocija izazivate oseaje toplote, mokrenja i sveine. Z a u z m i t e udoban poloaj (sedei ili leei), potpuno se opustite i smirite. Ponite da uvebavate proizvoljnu pojavu oseaja toplote na unapred odabranim mestima (osim srca i mozga). Radi toga sebi zamislite, da se to mesto, organ puni vruom krvlju, ili d a j e smeten u toplu vodu ili da se zagreva od sunca, vatre itd. Postarajte se da izazovete emocije bez naprezanj Nakon to ste to uspeli, preite na izazivanje oseaja peckanja. Z a u z m i t e prethodni poloaj, opustite se, izaberite d e o tela i zamislile u njemu peckanje od hiljada malih iglica. 37

elektrinih iskri, mrave koji gmiu. Va zadatak - pronai vama najbliu asocijaciju, emociju peckanja. Ne urite se, verujte u uspeh. Nije vano, ako su oseaj i bili jedva primetni. Glavno je, da su oni postojali i u daljem postupku vi ete ih razdrmati" do oiglednih, nepogreivih. Sada moete da preete na izazivanje oseaja hladnoe. Sve radite na isti nain, kao i pri izazivanju oseaja toplote i peckanja. Stoga se moete prisetiti oseaja prohladnog vetria i misaono ih staviti na odabrano mesto ili organ. U teim sluajevima moete namoiti kou u hladnoj vodi i zapamtiti oseaje, a zatim pokuati da ih u mislima reprodukujete. Za kratko vreme sve e se lako postii. Na prvoj etapi uvebavate samo dve gore opisane vebe: disanje i emocionalno-voljno predstavljanje (zamiljanje) toplote, peckanja i hladnoe u razliitim delovima tela. U zavisnosti od vae umenosti (sposobnosti) da izazivate misaone emocije i da se koncentriete na njih, bie vam potrebno vreme od nekoliko dana do jedne-dve nedelje. Ako ste nauili da slobodno (po elji) izazivate oseaje toplote, peckanja, hladnoe, to znai, da vi moete uspostavljati vezu izmedju spoljanje manifestacije i fizikog tela. Sa uzrastom ta veza je na nekim mestima izgubljena (pojavila se neoselljivost), oslabila (slabiji krvotok, osea se hladnoa), to doprinosi pogoranju rada organizma, pojavi hroninih oboljenja. Svaki ovek treba da povrati izgubljeno, da uspostavi pravilnu meusobnu vezu holografskog i fizikog tela. Radi toga potrebno je redovno vebati i izazivati u telu oseaj toplote, peckanja i hladnoe. A to znai, da vi prelazite na drugu etapu veba nj a, koja se sastoji u disanju kroz razliite delove tela (ime ste vi ve ovladali) i niz vebi za zagrevanje, peckanje, rashladi vanje. Druga etapa uvebavanja (slika I i 2) obuhvata gore opisan nain disanja sa Oseaj eru hladnoe i toplote kroz bolno mesto ili organ. Zatim prouavate uvebavati i/a38

zivanje u telu toplote, peckanja i hladnoe. Ponavljajte vebe prve etape. Trea veba se sastoji u uspostavljanju veze izmeu spoljanjih manifestacija i donjeg dela tela. Z b o g toga, to najee dolazi do prekida normalne veze upravo izmeu spoljanjih manifestacija i donjih udova, usled ega oni stalno mrznu kod veine postarijih ljudi, poinjemo da izazivamo oseaj toplote, peckanja, hladnoe u donjem delu tela, od stopala nogu do pupka. Stoga zauz i m a m o ugodan poloaj, najbolje leei, oputamo se i zamiljamo, da smo uli u toplu vodu do pojasa ili da su vas zakopali do pojasa u topli pesak na plai. Trudite se da zamiljate (uobraavate) lako, bez naprezanja, kao da se to deava samo od sebe. Posle toga, kad ste uspeli sa vebom, ponovite je 3-4 puta da bi vam to priinilo zadovoljstvo, - trudite se svaki put da zadrite oseaj u trajanju 20-40 sekundi. Sada tano na isti nain zamislite oseaj peckanja, a zatim hladnoe. Sve radnje ponavljajte po 3-4 puta u trajanju 20-40 sekundi. Radi izazivanja oseaja hladnoe zamislite, da ste zali do pojasa u prohladnu vodu. Ako dobro izazivate oseaje toplote, peckanja i hladnoe, tada probajte da izazovete istovremeno dva o s e a j a toplote i peckanja, hladnoe i peckanja. Ako i takva veba uspe, to znai, da vi dobro uspostavljate reguliuu vezu izmeu spoljanjih manifestacija (holografskog tela) i fizikog tela. Odmorite se 10 minuta i izvodite sledeu vebu. Ta veba se sastoji u uspostavljanju reguliueg uticaj a na kimu. Sada je vano da uspostavimo uticaj i na taj deo, j e r bilo kakva blokada na njemu dovodi do ozbiljnih poremeaja u radu organizma. Poinjemo da zamiljamo oseaj toplote, peckanja i hladnoe na kimi. 39

Stvorite jasnu predstavu kako se kima zagreva iznutra. Ponite od predela potiljka i doite do trtine kosti, zagrevajui svaki kimeni prljen. Radi toga zamislite u predelu k i m e cev prenika 10-15 cm, kroz koju se sliva stub tople (vrele) v o d e prenika 5-10 cm. Takav vodeni stub spustite do trtine kosti, a zatim podignite nagore. Svaki put u krajnjem poloaju zadravajte oseaj u trajanju 20-40 sekundi. Ako nastanu potekoe, tada u poetku uradite zagreva nje pomou lampe, obloga od slaiee i zapamtite oseaje. P o t o m se potrudite da ih u mislima izazovete, zapamtite - i sve e biti u redu. Sada na isti nain p r o i t e " po kimi, izazivajui peckanje, a zatim hladnou. Zapamtite, da peckanje treba oseati izmeu toplote i hladnoe ili ga pak dodavati njima. Napravite pauzu od 10 minuta i uradite sledeu vebu. Peta veba se sastoji u uspostavljanju regu listie veze u rukama i ramenom pojasu. Ponite od izazivanja oseaja toplote u a k a m a ruku i podiite se navie, zagrevajui rav n o m e r n o rameni pojas. Prcdeo srca ne treba zagrevati - u mislima ga zaobiite sa strane. Zadravajte oseaj zagrevanja u trajanju 20-40 sekundi. Potpuno na isti nain zamislite oseaj peckanja i hladnoe. Odmorite se takode 10 minuta i izvodite sledeu vebu. esta veba se sastoji u uspostavljanju rada (funkcije, M S ) organa, odgovornih za normalizaciju svih vrsta razm e n e u organizmu i odravanje unutranje sredine organizma u normalnom stanju. Radi toga je potrebno izazvati oseaje toplote, peckanja i hladnoe u jetri i u bubrezima. Pre svega, tano razjasnite gde se nalaze ti organi. Prvi put izazovite s a m o oseaj toplote. Najbolje je poeti od jetre, C a r i c e staraca", kako su je nazvali drevnotibetski lekari. Zamislite deo desne podrebrice i u mislima je zagrejte, osetiete toplotu iznutra. Potrudite se da taj oseaj zadrite minutu-minutu i po. Ponovite to 2-3 puta.
!()

Ako vam je slabo emocionalno miljenje ili oslabljena jetra, tada je bolje da slinu vebu izvodite izmeu 23 asa i 1 asa noi. Dopunski uslov diite samo kroz desnu nozdrvu, a u usta stavite malo ljute paprike. Te mere obino potp o m a u snanom zagrevanju celog organizma. Ustvari, najvia temperatura u organizmu je upravo u jetri oko 40C. Sada na potpuno isti nain zagrejmo bubrege. U mislima predstavljamo, gde se oni nalaze, unutranjim p o g l e d o m izazivamo u njima emocije proiavajue svetlosti i toplote. Z a d r a v a m o oseaj toplote kao i u radu sa j e t r o m , zatim oslobaamo i ponavljamo j o 2-3 puta. U p o r n o izvodite i ovladavajte vebama druge etape. Dok one nisu uvebane, dalje ne treba ii. One e ve otpoeti proces izleenja u vaem organizmu. Vaa svest (saznanje) e sve uspenije uspostavljati veze sa fizikim telom, to znai leiti i uspostavljati njegove funkcije. To lekovito dejstvo ispoljavae se u sledeem: - pojavie se niz komplikacija (pogoranja), nakon ega e n e k a oboljenja nestati; - nestae pogrbljenost, ispravie se iskrivljena k i m a ; - moe se desiti da nestanu oiljci (to e biti potvrda toga, da je na tim mestima uspostavljena normalna regulacija holografskim telom); - pojavie se talog u mokrai i drugi slini simptomi (potvrda procesa ienja). NapomencL Ako u nekom delu vaeg tela slabo nastaju oseaji toplote, peckanja, hladnoe ili se uopte ne pojavljuju, a nemate problema sa drugim delovima tela, treba da primenite metodu ienja spoljanjih manifestacija. Jer na tom mestu kod vas se nalazi snana koljka". Kad budete disali uz muziku, to mesto e se oznaiti k a o zabijeni kolac". Potrudite se da ono nestane, a zatim uspostavite vezu p o m o u oseaja toplote, peckanja i hladnoe. Posle savlaivanja druge etape metode m o e se uvebavati trea etapa. 41

Treu etapu uvebavanja ine nama ve poznato disanje kroz razliite del ove tela (titastu lezdu deo sunanog spleta, dlanove, stopala i bilo koji oboleli organ - po 18-38 puta); uvebavanje oseaja toplote, peckanja i hladnoe u nogama, kimi, rukama i ramenom pojasu (opis je dat u p r e t h o d n o m odeljku) i nove vebe: premetanje tri oseaja po telu (noge, ruke, kima); koncentracija i raznoenje oseaja toplote, peckanja i hladnoe u bolesnom organu; odstranjivanje oiljaka. Pre nego to z a p o n e m o opis novih vebi, objasni e m o znaaj izazivanja toplote, peckanja i hladnoe. Oseaj i toplote i hladnoe treniraju (podstiu, M) kapilarni krvotok. Kada izazivate emocije toplote i poinjete da je oseate, kapilari se ire, i u taj d e o tela ili organ dostavlja se vie hranljivih materija, kiseonika i ispira se ljaka (neistoe). To znai, da se na tom mestu pojaava ishrana tkiva i poboljavaju procesi razmene. Izazivanje hladnoe i njegov oseaj potstie oticanje krvi i ubrzava proces legeneracije elijskih struktura, posebno molekula D N K , koje se oteuju tokom prirodnog rada organizma. P o v r e m e n o hlaenje potpomae taj proces. Kada se izaziva peckanje, tada se aktiviraju nervni zavreci koji alju reguliue impulse na membrane elija, ukazujui im, kako treba da funkcioniu. Kao rezultat, izazivanje toplote i peckanja, a takode hladnoe i peckanja na raun voljnih impulsa regulie i uspostavlja funkcije (radnu sposobnost,M) u konkretnom delu tela ili organu. Eto na taj nain i mi m o e m o da regeneriemo svoj organizam i ak da ga podmladujemo. Na treoj etapi vebanja uimo se da misaono prem e t a m o oseaje toplote, peenja (peckanja) i hladnoe po organizmu, a takode da naizmenino menjamo oseaje to potpomae potpunom uspostavljanju (regeneraciji) uticaj a spoljanjih manifestacija na fiziko telo. Prema tome, odvebajte vebe koje su vam od ranije poznate: disanje, izazivanje tri oseaja u nogama, kimi i ramenom pojasu. 42

Ta uvebavanja treba da zagreju va organizam i on e postati osetijiviji na vae komande. U hladnom godinjem dobu radi postizanja tog cilja radite takode 15-minutno razgibavanje dok se ne oznojite. To e vam pomoi da bolje oseate va organizam. .Sada se moe prei na nove vebe. Prva veba. Zamislile loptu toplote veliine pesnice u d e s n o m stopalu. Osetite je jasnije kao prijatnu toplolu, koja potpuno zagreva to mesto, koje ste sebi predstavili (zamislili). Zatim u mislima ponite tu loptu da premetate, dobro zamiljajui mesta, kroz koja ta lopta toplote prolazi. Podi i m o je navie du noge, ne urei, centimeter po centimeter, zamiljajui taj put j a s n o du kostiju, miia: kroz zglob kolena, navie po butini, kroz karlino-bedreni zglob, predstavite je sebi (zamislite) jo bolje - na mokrani mehur, trtinu kost; sada preite na levu nogu. Isto tako kotrljajte loptu toplote nadole po levoj nozi. im doete do stopala, na trenutak se zaustavite, zagrejte ga potpuno i istim putem se vraajte do desnog stopala. Ponovite slinu vebu 2-3 puta. Zatim ponite isto to od leve noge, takode uradite 2-3 puta. Posle toga promenite oseaje: trudite se da izazovete i prokotrljate loptu peckanja, hladnoe. Pokuajte da izazovete istovremeno toplotu i peckanje ili hladnou i peckanje. Druga veba. Zamislite loptu toplote veliine pesnice u predelu trtine kosti. Postarajte se da to radite u trajanju 10-20 sekundi. Cim osetite prijatnu toplotu, ponite u mislima ne urei d a j e premetate nagore. Briljivo prolazite kroz sve kimene prljenove sve do osnove lobanje. Zadrite se u gornjem poloaju na 5-10 sekundi - i nadole. To sainjava jedan prolazak. Ukupno uradite oko 10 takvih prola/aka. Zatim to isto ponovite sa oseajem peckanja i hladnoe. 43

Trea veba. Zamislite loptu toplote na desnom dlanu u trajan u 10-20 sekundi. Posle toga je u mislima prenosite navie du ruke. Za vreme prenoenja briljivo zamiljajte, kroz koje zglobove prolazi lopta toplote. im doete do levog dlana, malo se zadrite - i ponite kretanje unazad. Uradite 10 takvih prolazaka. Na potpuno isti nain tu vebu uradite sa peckanjem i hladnoom. etvrta veba (slika 2) se sastoji u koncentraciji i rasejavanju toplote, peckanja i hladnoe u obolelom organu. Izaberite naj bolesniji organ vaeg organizma. Na primer, da je to jetra. Zauzmite poloaj u kojem ste najoputeniji. U mislima doaravate deo oko jetre i zamislite, kako se prema njoj privlai toplota iz celog organizma. Privucite je prema jetri i tu ostavite; j o privucite ostavite, j o i jo. Kao rezultat jetra se popunjava lekovitom toplotom. Zadrite taj oseaj u trajanju 10-15 sekundi, a zatim ga rasejte po elom
44

organizmu tako, da se toplota u jetri ne zadrava due od 10-15 sekundi. To ponovite od 5 do 10 puta. Dalje, slian postupak uvebavajte sa oseajem peckanja i hladnoe. M o e se kombinovati toplota sa peckanjem i hladnoa sa peckanjem. Za vreme ili posle takvog delovanja (uticaja) mogu se pojaviti ili pojaati bolovi u predelu organa sa kojim ste radili, - to je povoljna pojava , simptom (znak) toga da spoljanja manifestacija regenerie bolesni organ, simptom brzog izleenja. Radujte se: vi ste na pravom putu. Ako imate nekoliko obolelih organa, najbolje je da sa njima radite naizmenino; ako je oboleli organ u paru (bubrezi, plua), radite naizmenino sa njegovim desnim i levim delom. Z a p a m t i t e , u prvom redu treba da radite sa najbolesnijim i najslabijim organom. Na toj etapi uvebavanja moete raditi na odstranjivanju oiljaka, ogrebotina i srataja.
45

Oiljak, srataj, ogrebotina to su elelovi organizma, g d e j e narueno upravljanje holografskim telom kao rezultat trauma ili hirurke intervencije. Ako se uspostavi (regenerie) veza, tada oiljci, srataji i ogrebotine nestaju sami od sebe, j e r ne postoje na hologralskom ablonu". Kad nauite da odstranjujete oiljke, sra staje i ogrebotine moete da obnavljate svoje telo. Pokazuje se, kada ovek upravlja svojom uobraziljom (matom, fantazijom, MS), on moe kao skulptor (vajar) ponovo stvoriti (rekonstruisati) svoje telo, povratiti fiziku mladost. Svaka vaa elija podinjavae se vaim mislima, mati i sa ljubavlju e im odgovarati. Biramo najvei oiljak, njegova starost nema apsolutno nikakvog znaaja. Ako imate nekoliko oiljaka, treba izabrati najvei i na njemu raditi, svi ostali e nestati sami od sebe. Ako nemate velikih oiljaka, to mogu biti tragovi posle manjih operacija, kod ena - potkoni podlivi posle poroaja ili s tri je (rastezanje koe,M). Z a t v a r a m o oi i oputamo se. U mislima doaravamo mesto oiljka, predstavljamo ga jasno po mogunosti. Mis a o n o poinjemo da zagrevamo taj deo kao da obuhvatamo oiljak sa svih strana, sa bokova i po celoj duini, o d o / d o . odozgo, a glavno - iznutra. Misaono poinjemo da pove a v a m o i pojaavamo toplotu; trudimo se d a j e doaramo to vie j a r k o m , kao da na tom mestu gori pe, u kojoj gori, topi se, nestaje tkivo oiljka. Oseaju toplote dodajte j o oseaj peckanja. Potrudite se da predstavite (doarate), osetite kako se istovremeno sa krvlju dostavlja se to je potrebno za regeneraciju normalne koe na mestu oiljka. Zamiljajte kako koa postaje glatka, nena, meka, sa prijatnom roze nijansom, elastinom... Trudite se da j o vie pojaate taj oseaj toplote, peckanja i to je mogue due zadrite te oseaje. Izazivajte jarke, snane emocije toplote. Ako na tom mestu oseate vrelinu, kao od vatre, - veoma dobro; moda oseaj svraba, grenja, kao kod zarastanja rane, - preivno. 46

To su veoma dobri simptomi koji ukazuju da se deavaju realne p r o m e n e . Proces rada nad oiljcima moe se izraziti na sleei nain. Toplota. Dodajemo toplotu. Udvostruujemo. Jo jedanput udvostruujemo. Jo jedanput udvostruujemo toplotu i dodajemo peckanje. Udvostruujemo toplotu i peckanje. Toplota i peckanje su maksimalni. Nestajanje oiljaka moe se oceniti (kvalificirati) kao podmlaivanje organizma, vraanje u ta vremena kada su Spoljanje manifestacije dobro upravljale fizikim telom. Najvaniji m o m e n a t j e , d a j e proces (upala, MS) nestao, d a j e mehanizam proradio. etvrta etapa uvebavanja (slika 3). Sada vam ostaje da se uvebavate u tome, kako da izazovete oseaje toplote, peckanja i hladnoe istovremeno u elom telu. Tako, u poetku izazivate oseaj toplote (moe toplota" + peckanje"), zatim peckanja, potom hladnoe (moe h l a d n o a " + peckanje"). To e vam omoguiti da potpuno uspostavite" vezu spoljanjih manifestacija sa fizikim telom. Ujedno vi ete precizno odrediti mesta u organizmu, gde ne postoje ti oseaji ili su slabi. Ta mesta - r u p e " treba ukloniti, namenski radei nad njima metodom prikupljanja i rasturanja oseaja. Na taj nain vi moete da regcnei iete rad celog organizma i da se bitno pomladite. Prema tome, vebe etvrte etape su: disanje kroz razliite delove tela i bolesne organe; premetanje tri oseaja toplote, peckanja i hladnoe - po udovima preko k i m e ; rad nad oiljcima i sratajima, ako ih j o uvek ima; izazivanje oseaja toplote, peckanja i hladnoe odjednom u elom telu; prikupljanje i razbacivanje (rasturanje) oseaja u obolelom organu. Sada vam ostaje rad na datoj etapi dotle, dok vam intuicija ne sugerie druge vebe. Sve vebe, osim izazivanja tri oseaja u elom telu, poznate su vam. Vi ih ve moete bizo odvebati i izvoditi nove vebe. 47

Po stepenu usvajanja ove vebe moe se postupali ovako: izazvati pojavu zagrevanja od crvene ili narandaste svetlosti i zadrati je 20-30 sekundi. Zatim izazvati peckanje i drati 10-15 sekundi. Posle toga izazvati oseaj hlaenja srebrnastom svetlou i drati 20-30 sekundi. Dalja ema procesa je sledea: peckanje, zagrevanje, peckanje, hladnoa. Drugim recima, naizmenino izazivanje hladnog i toplog vri se s a m o posle peckanja. Takav ciklus se ponavlja 10-15

puta.

Za vreme izvoenja ove vebe, vi ete uoiti k o l j k e " u kojima se toplota, peckanje i ponovo hladnoa slabo oseaju. Specijalno na njima vebajte prikupljanje i rasturanje tri oseaja. Tako trenirajte dotle, dok svi oseaji ne postanu j a s n i , jarki i da se lako izazivaju. Peta etapa uvebavanja. Kad ste postigli lako izazivanje tri oseaja, vi moete Zadrati disanje, pokretanje tri oseaja kroz kimu i izazivanje tri oseaja u elom telu. (Trenirati treba najmanje tri puta nedeljno po 30-60 minuta). Intuicija e vam sugerisati nove vebe. Moda e to biti pokretanje tih oseaja (a mogue, sasvim drugih) po akupunkturnim kanalima ili po nadi (jo finijim kanalima), koncentracija na akre (borbeno oruje u obliku diska sa otrim krajevima, MS) itd. Kada je re o vebama koje ulaze u opisane m e t o d e , proverili su te vebe na vie hiljada ljudi Mirzakarim Norbekov i Larisa Fontina. Sam Norbekov je kao rezultat traume u 20-godinjem uzrastu imao za posledicu suenje bubrega koje je on bezuspeno leio u mnogim bolnicama i institutima. Evo kako se on sea svog izleenja. Zapanjio me je spoljanji izgled lekara: rastom vii od dva metra, oko 106 godina, a tek kakav je bio u mladosti? Mrav, ogroman nos sa bradavicom i jarko zelene oi - takve oi vie nisam ni kod koga video. I glas nije bio staraki, ve dubok ist (kao svila) bas.

Leite, opustite se, unesite se u slanje dremea i zamiljajte d a j e vae telo obasjano crvenom ili narandastom svetlou koja vas prijatno zagreva. Zadrite taj oseaj oko 30 sekundi, a zatim ga prekinite. Ponovite to, i tako oko 10-15 puta. Da bi izazvali oseaje peckanja ili kao da mravi mile po elom telu, moete zamisliti da se u vama stvaraju sitni melnirii (setite se oseaj a, kada ispijate j a k o gazirani napitak) ili da ste se naglo zagnjurili u hladnu vodu i o d m a h iz nje iskoili. Izaberite sebi najblii i najpoznatiji oseaj i uvebavajte. Ponoviti, kao i u sluaju sa zagievanjem. Da bi izazvali oseaj hladnoe, zamislite sebe praznim i u toj praznini duva prohladan vetri ili tee kristalno ista prohladna voda. Najbolje je zamisliti svoje telo, obasjano srebrnom prohladnom, proiavaj uom svetlou. Ponoviti, kao kod zagrevanja. 48

Ja sam ve priblino znao bolesti mojih saputnika. I gle starac, ne gledajui u njihova lica, opipavi puis, ispria sve 0 njihovim bolestima kao d a j e prislukivao na razgovor. Tu se neto u meni prelomilo. Kada sam ja doao na red, on me je smestio (namestio), stavio palce na moju ruku i odjednom poeo da govori o takvim stvarima, koje smo znali samo ja i Bog. Ali poslednje rei su me prosto ubile: Siniu, ja bih hteo da ti p o m o g n e m , ali ne mogu. Kod tebe je dua umrla, ja ne vidim elju za izleenjem. Ti hoe, da te drugi izlee, postave na noge, da se pomue za tebe. Toga nema. Ti si zasluio svoju bolest. Ja ne mogu da se meam u Boija dela, idi s m i r o m , sine". Nema rei da bi se opisalo moje stanje, kada sam se spremao da odem. Ali starac je upitao: Zato mi nisi prigovorio, zato sine odlazi, nije valjda da se slae sa m n o m ? Idi kui i razmisli. Ako eli stvarno da se izlei od bolesti, da organizuje (uredi) svoj ivot i postane iv ovek, tada dodi, a ako nee - s B o g o m " . Vratio sam se nakon mesec dana i poeli s m o da ve b a m o . Vebe su tako jednostavne i istovremeno tako teke. K o l i k o unutranjih otpora, otkazivanja! Kakvo je to leenje bez aparata sa mnogobrojnim dugmadima, bez lekova sa nalepnicama M a d e i n . . . " ? Ali kada su bolesnici, koji su zajedno sa m n o m otpoeli kurs obuke, poeli ozdravljati, u meni se pojavio oseaj da li zavisti, da li zlobe. I kako je dolo do prvih uspeha, istinu govorei, ne seam se. Ali izvukao sam se. Priblino petog meseca vebanja osetio sam se bolje. Kako sam uivao, uvidevi preneraene oi profesora, koji je dugo i sa dosadom pokuavao da me izlei! etiri godine sam se pregledao i tek tada sam poverovao, da sam potpuno zdrav". Ustvari, Mirkazarim Norbekov i Larisa Fontina su na osnovu praktinog iskustva (eksperimenata, MS) otkrili rokove nestanka tog ili drugog oboljenja pomou napred opisanih vebi. Odbrojavanje poinje od m o m e n t a , kada se ovlada vebama za izazivanje tri oseaja - toplote, peckanja 1 hladnoe. 50

Normalizuje se san - u toku 3 dana. Poboljava se apetit, pri sklonosti zatvorima - od 3 tlo 4 dana normalizuje se stolica. Gastritis - leci se u roku do 5 dana. Cir na elucu, dvanaestopalanom crevu - do 6 dana. Holecistitis - do 5 dana. Kolitis, izmeu ostalog i gnojni - do 12 dana. Hronini pankreatitis - do 19 dana. Htonim hepatitis - do II dana. Hemoroidi - do 8 dana. Poetak odstranjivanja peska i kamenja hura i bubrega - od 2 pa do 6-8 dana. Pielonefritis - do 18 dana. Cisti lis - do 4 dana. Uretlitis - do 4 dana. Sputanje bubrega - do 14 dana. iz unog me-

Laringitis, faringitis, tonzilitis - do 5 dana. Gajmoritis (Maksilami sinuzitis, M ) - do 7 dana. Hronina pneumonija do 12 dana. Bronhitis, bronhijalna astma - do 15-23 dana. Neuritis si usnog nerva - do 15 dana. Pogoranje sluha (bez veih oteenja membrane i koica unutranjeg uha) - do 6 dana. Neuritis onog nerva do 26-40 dana. Katar aha - do 36 dana. Smanjenje otrine vida (kratkovidost, dalekovidost do + 10 dioptrija, astigmatizam) - do 15 dana. Hipertonina bolest: otklanjanje uzroka - do 15-18 dana, posle toga normalizacija pritiska - do 4-5 dana. Hipertonina bolest: otklanjanje uzroka - do II dana, posle toga normalizacija pritiska - do 4-5 dana. Neurovegetativna (Vaskularnovegetativna) distonija do 8 dana. Iemijska bolest srca (stenokardija) - od 13 do 22 dana. 51

Trombojlebitis - do 12 dana. Varikoz.no proirenje vena do 8 dana. Ginekoloka oboljenja zapaljenjskog karaktera - do 7-9 dana. Cistozni tumori - do 6-12 dana. Odstupanje materice od normalnog poloaja (sputanje, zabacivanje) - do 10-12 dana. Neke vrste benignih anemija - do 17 dana ( otklanjanje uzroka - do 6 dana). Dijabetes - do 18 dana (normalizacija nivoa eera 3-4. dana) Hiperjunkcija t i taste lezde do 10-14 dana. Psorijaza - do 15 dana. Neke vrste ekcema - do 7-13 dana. Neurodermitis do 17 dana. Alergija - do 13 dana. Nespecifinipoliartritis do 28 dana. Hronini prostatitis - do 27 dana. Smanjenje potencije sa otklanjanjem uzroka - 8-9-11 dana.

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST

Kao veoma efikasno sredstvo za uspostavljanje veze izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela pokazale su se emocionnlno-voljne motivisanosti. Naalost, o n e se malo praktikuju iz razloga to savremeni ovek ne eli da troi (rashoduje) voljne i umne sposobnosti na uvebavanje e m o cionalnog miljenja. Osim toga, svest obinog oveka je toliko zaguena stranim mislima, da se on ne m o e koncentrisati na stvaranje emocija. Tek to ponu da se javljaju unutranje emocije, kako se pojavi neka misao ili asocijacija, i sve nestaje. Z a t o onaj, ko se nauio da kontrolie svoje misli i da se due vremena koncentrie samo na jednom, ima o g r o m n u korist od emocionalno-voljnih motivacija. Pomou njih se m o e ne samo lako izleiti, ve i podmladiti svoj organizam. U naoj zemlji (Rusiji, M) naroite uspehe u toj oblasti postigao je Sitin Georgij Nikolajevi. Za vreme rata, 1943. godine on je bio teko kontuzovan u boju i postao je invalid sa 20 i nekoliko godina ivota. Georgij Sitin, p o s t o j e 1944. godine emobilisan iz armije, poeo je da razrauje svoje lekovite motivacije na regeneraciji uma, radne sposobnosti, funkcija miia i da ih proverava na sebi. Zatim je 1957. godine Georgij Nikolajevi ponovo bio na medicinskoj komisiji i ocenjen kao sposoban za vojnu slubu bez ogranienja.

52

53

On je uoio, da kod motivacija posebnu ulogu imaju efikasne rei i grupe rei koje nehotice (sluajno) stvaraju odgovarajuu emociju. Eto zato u dole navedenim motivacijama ima m n o g o grupa rei o mladosti, m o m a k i m danima, zdravlju. Efikasnost emocionalno-voljne motivisanosti, pre prim e n e metoda koje smo opisali, je u tome, to se veza izmeu organa ili delova tela uspostavlja ne pomou oseaja - budi s e " zadremala svest organa, njegova informativna osnova (temelj). Vi odmah zadajele potrebne parametre za rad i vrite neophodnu strukturizaciju organa ili organizma sa mladim svojstvima. Kao rezultat toga uspostavlja se i regulie rad, dolazi do potrebne korekcije i podmlaivanja. Mora se shvatiti, d a j e spoljanja manifestacija oveka obiman pojam, emocija, koja se stvara razliitim energijama. Pomou vlastitog emocionalnog miljenja m o e m o je uiniti j a r k o m i j a s n o m kao u mladosti. Drukije reeno, obnoviti. Dakle, ta nam smeta da to uradimo? Naa lenjost, nae neznanje. Meutim, ljudi koji se redovno time zanimaju, postiu fantastine rezultate. Pomou emocionalno-voljne motivisanosti moete sami sebe programirati" na oporavak (rekonvalescenciju, M), leenje i podmlaivanje. Glavno je, da vi, izgovarajui rei motivacije, veoma jasno zamiljate organ koji se leci ili podmladuje. Optimalno vreme emocionalno-voljne motivacije je o k o 10 minuta, inae e se hologram emocije, koju ste stvorili emocionalnim miljenjem, raspriti i nee imati dovoljno smisla. Uopte, proitajte motivaciju toliko puta, koliko vas dri panja i koncentracija, da bi uli u emociju i bili u njoj izvesno vreme. Mehaniko itanje, bez predstave i u m n o g rada, nee dati rezultate. U teim i hitnim sluaj e v i m a itajte motivaciju po nekoliko puta dnevno. Radi boljeg ovladavanja emocionalnim miljenjem uvebavajte, u poetku, da se koncentriete. Koncentracija - to je fiksiranje umom spoljnnjcg objekta ili unutranje take. 54

Koncentracija se ne moe vriti pri odsustvu objekta, na koga m o e biti usresreena misao. Postavljeni cilj, interes, panja donee uspeh u koncentraciji. Oseaji vas odvraaju i uznemiravaju vam um. Kada se z r a c i " uma skupljaju u fokusu uz pomo koncentracije, um postaje usredsreen (koncentrisan) i kod vas e se stvoriti poseban oseaj blaenstva iznutra. ovek, koji postigne vidljive uspehe u koncentraciji, sposoban je da svoj posao obavlja bre i mnogo bolje od obinog oveka. Pri koncentraciji mozak ne treba da proverava naprezanja. Vi ne treba da se borite sa u m o m . ovek, iji je um pun strasti i raznovrsnih fantastinih elja, ne m o e se koncentrisati na bilo koji objekat ak ni j e d n u sekundu. Onaj koji praktikuje koncentraciju, imae veoma dobro zdravlje i jasno miljenje. Koncentracija isti um i smiruje emocije, pojaava tok misli i ujanjava ideje.

PRIMER NAJPROSTIJE VEBE ZA KONCENTRACIJU Sedite i zauzmite udoban poloaj, tako da lea budu uspravna. Koncentriite se otvorenim oima na crnu taku privrenu na zidu ili na plamen svece. Polako zatvorite oi i vi ete u g l e d a t i " misaonim pogledom crnu taku ili plamen svece. Potrudile se da zadrite nastalu emociju to je m o g u e due. Cim emocija nestane, ponovo polako otvorite oi i gledajte na taku ili plamen svece. Zatim ponovo zatvorite oi i zadravajte emociju u pameti s t o j e m o g u e due. Tako ponavljajte vie puta, dok se dobro ne nauite da od pi-vog puta zadrite emociju. Kroz izvesno vreme vi ete moi po elji da izazovete bilo koju emociju i d a j e zadrite koliko elite.

Ako vam to sve uspe, tada ete moi lako i sa velikom koriu da itate emocionalno-voljne motivacije za sebe. Sada preimo neposredno na motivacije. Prva e biti motivisanost na zdrav nain ivota. Treba se liiti pasivnosti, prestati se nadati da e vas neko izleiti na aroban nain. Vi ste svoje bolesti zaradili lenjou, neznanjem, pogrenim (izopaenim) nainom ivota. Treba promeniti nain ivota, ne dozvoliti bolestima da ive i one e s a m e nestati, jer ne postoje uslovi koji ih stvaraju.

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA ZDRAV NAIN IVOTA

,,U moju duu, u nervni sistem uliva se ivototvorni potok Boanstvene Sile, vrst i ist kao dijamant. Mene ispunjava ivototvorna Boanstvena Sila. Ja se punim neunitivom d u h o v n o m snagom. Moj duh je snaan i neunitiv. Moja duhovna snaga sija kroz moje oi, nju oseaju svi ljudi, koji su u kontaktu sa mnom. Ja sam odvaan, siguran ovek u sebe. Ja sve s m e m , sve mogu i niega se ne bojim. Bez obzira na sve ivotne nedae, ja nepokolebljivo stojim kao ijamantskn stena o koju se sve razbija. Nikakvim potekoama, bedama (siromatvima), bolestima ne moe se razruiti moja jaka volja. Ja gledam ivotu u lice, niega se ne bojim i usred svih protivnih sila nepokolebivo se borim za zdrav nain ivota. Ja svakodnevno uporno itam motivaciju za zdrav nain ivota, ja uvek nadjaavam sve sile koje ele da narue moj zdravi nain ivota, ja stvaram monu zatitu svom zdravom nainu ivota. Ja se borim za duhovni post i uvek odbacujem pokuaje da me uvuku u pijanstvo, puenje, lenjost i prodrljivost. Ja d o b r o znam , d a j e ovek obodren idejama izleenja i progresa iznad i jai od glupih navika i sklonosti. Ja se nadograujem na energian, zdrav i mlad ivot, sada i zauvek. 56

Moja volja e savladali sve smetnje, razruiti sve prepreke. U p r k o s svemu ja vodim pravilan, zdrav nain ivota o kojem nam govore Boije zapovesti. Ja o s e a m uzburkano-kljualu mladalaku snagu i to me ispunjava radou. Preda mnom je dug, radostan mladalaki ivot i to me ispunjava trijumfalnom snagom mladosti i neukrotivosti. Moje oi svetlucaju iskrama ljubavi prema ivotu i obiljem ljubavi. Radost ivota vri u mojoj mladoj krvi. U elom telu kljua ogromna energija i svi unutranji organi rade energino-veselo sa mladalakom odvanou. Moj hod je lagan i skladan, jasno oseam svoju mladalaku odvanost (za ene moj hod je lagan i skladan, jasno o s e a m predivnu lepotu). Uprkos ivotnim potekoama, ja nepokolebivo odr a v a m preivan lini oseaj i raspoloenje puno ivotne radosti. Svakim danom postajem sve mlai (mlaa) i ivotno radosniji (radosnija). Na mom licu je uvek mladalaki veseli o s m e h , u meni je uvek prolee, a Boanska radost ivota ispunjava i duu i telo. Moje oi iskre ivotom i veseljem. Uticaj moje nerazruive volje oseaju svi ljudi. Ja sam - slobodan, siguran ovek u sebe, ja sve s m e m , sve mogu i niega se ne bojim. Ja vodim zdrav trezven ivot uprkos svim bolestima, uprkos svim gadostima, uprkos svim porocima. Moja snaga je neograniena, volja kolosalna. Ja ivim zdravim ivotom i radujem se svakom trenutku Boanskog bitisanja. Ja u tako iveti danas i zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST OD PREJEDANJA

Predlaemo vam emocionalno-voljnu motivaciju koja e vam omoguiti da otklonite patoloku tenju (udnju) za hranom i koja se esto javlja kao jedinstvena radost" kod starijih ljudi. Preoptereenje organizma hranom zaguuje 57

organizam, prouzrokuje gojaznost, dijabetes i srano-vnskularna oboljenja. N o v a ivototvorna, novoroena snaga uliva se u moj organizam. Novoroeni ivot upravlja apetitom, eljom za apsorbovanjem hrane. Ja jedem umereno, zasiujem se malim i o d m a h odustajem od hrane. Ne mislim na jelo. Ja se o d n o s i m prema jelu kao nainu odranja ivota i nita vie. Ja se odlino zasiujem malom koliinom prirodne Inane. Ja se j e d n o m i za uvek odriem jela, j e d n o m i zauvek zaboravljam za j e l o i j e d e m samo tada, kada stvarno imam potrebu za h r a n o m . Ja sam zdrav ovek, apsolutno zdrav. Moje misli su apsolutno zdrave, apsolutno zdravi oseaji. Ja sam gospodar svojih oseaja i misli o j e l u . Ja potpuno spreavam i kontroliem nepotrebne zahteve za hranom, j e l o m , napicima. Ja j e d e m radi toga, da bih iveo, radio i uivao u ivotu. Suvina hrana optereuje moje telo, oteava ivotnu delatnost. im osetim zasienje, odmah prekidam sa j e l o m . Ja sam odluno uguio elju da suvino j e d e m . Ja bespotedno suzbijam suvinu potrebu za hranom. Ja j e d e m s a m o radi toga, da bih bio mlad, snaan i ivotno radostan. Ja sam potpuni gospodar svojih oseaja, misli, elja. Ja j e d e m i uvek u jesti samo malu koliinu prirodne hrane, ja j e d e m malu koliinu hrane. Mladalaka snaga uliva se u moj organizam, ona ini moj organizam mladim i uspostavlja normalan apetit, oseaj mere pri upotrebi hrane. Ja j e d e m umereno kao u mladosti i zasiujem se m a l i m . Jelo me vie ne interesuje. O n o je za mene - nain da odrim ivot. Ja se odlino zasiujem m a l o m koliinom prirodne hrane. Ja se j e d n o m i zauvek odriem od jela, j e d n o m i zauvek sam zaboravio za jelo i j e d e m samo tada, kada stvarno imam potrebu za hranom. Ja sam zdrav ovek, apsolutno zdrav. Moje misli su apsolutno zdrave, apsolutno zdravi oseaji. Ja sam gospodar svojih oseaja i misli o j e l u . Ja potpuno spreavam i kontroliem nepotrebne zahteve za h r a n o m , jelom, napicima. Ja j e d e m radi toga, da bih iveo. 58

radio i uivao u ivotu. Ja j e d e m samo radi toga, da bih bio mlad, snaan i ivotno radostan. Ja sam potpuni gospodar svojih oseaja, misli o jelu i hrani. Uvek i samo uvek j e d e m malu koliinu prirodne hrane, j e d e m malu koliinu hrane' 1 .

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA MUKU SNAGU

U starijem dobu kod mukaraca se gasi polna potencija, dolazi do neusaglaavanja rada hormonalnog aparata. Nie navedena motivacija pomoi e vam da uspostavite i reguliete ugaenu funkciju. Kolosalnom (dinovskom) snagom veita mladost uliva se u moje telo. Kolosalna snaga veite mladosti uliva se u moje nerve. Kolosalna energija mukosti (mukog zaetka s e m e n a ) uliva se u moju kiv. Moj polni sistem je proet novoroenim - mladim nervima, zasien o k e a n o m neograniene m u k e Snage. Moje misli su energine, sve energinije aktiviraju rad moje snane mukosti. Polne lezde-monice (testikuli) rade sve energinije i energinije. Polni sistem proizvodi sve vie i vie energetske jake sperme. Mukost kljua u meni stvarajui kolosalnu koliinu hor m o n a . Neograniena mladalaka Snaga mukosti, vri, kljua (kipi) u meni. itav moj organizam odzvanja, opijen mukou beskonane kosmike Snage. Kolosalnom snagom veita mladost uliva se u moje polne lezde-monice (testikule). Kolosalna snaga veite mladosti uliva se u polne lezde-monice. Kolosalna energija mukosti uliva se u moj polni ud. Moj polni ud je napunjen neogranienom snagom i slian je mau. Moj polni sistem je proet novoroenim - mladim nervima, zasien o k e a n o m neograniene muke Snage. Moje misli su energine, sve energinije aktiviraju rad moje snane mukosti. Polne lezde-monice rade sve energinije i energinije. 59

Polni sistem stvara sve vie i vie energetski jaku spermu. Mukost vri (kljua) u meni, stvarajui kolosalnu koliinu h o r m o n a . Neograniena mladalaka Snaga mujaka vri, kljua, napinjui polni ud. itav moj organizam odzvanja opijen mukou beskonane kosmike Snage. Siva, Siva! Ja sam prepun Snage Mukarca-Sive a moja elja za mladom devojkom je neograniena. Ja sam ugruak mladalaki snane (jake), bezgranine energije muke elje. Ja odzvanjam opijen mukou. Mukou neograniene muke Snage. Siva! S i v a ! " O v o je veoma snana emocionalno-voljna motivacija, zbog toga, j e r se upotrebljava kljuna re S i v a " koja je zvuni izraz muke Snage.

hod je besprekoran i lak. Moj um je svetao, neunitiv (nepokolebljiv), smeo i uveren u sebe. Ja sam mlada, lepa i uverena ena u sebe. Moja mladost i sveina su iznad i jae od ivotnih nezgoda. Moja mladalaka snaga je beskonana, ja lako savlaujem sve - starost i nemo. Odlino mi prija ivot, oseaj mladosti, sveine i lepote. Ja sam prepuna sree, blaenstva, ivotne radosti u mladom telu, u veito m l a d o m telu. Ja vidim sebe i oseam se kao mlada sedamnaestogodinja devojka. Danas, sutra i zauvek ja u biti miomirisna mlada, sveza, sedamnaestogodinja lepotica. Moja mladost je beskonana, kao Ljubav i Kosmos.Moj neukrotivi enski duh ne zna za starost. Moje mlado telo je neunitivo kao dijamant. Ja vidim sebe i oseam se kao mlada sedamnaestogodinja devojka. Danas, sutra i zauvek ja u biti miomirisna mlada, sveza, sedamnaestogodinja lepotica. Moja mladost je beskonana, kao Ljubav i Kosmos. Moj neukrotivi enski duh ne zna za starost. Moje mlado telo je neunitivo kao dijamant. Ja uvek vidim sebe kao mladu, zdravu, neodoljivo snanu sedamnaestogodinju lepoticu. Snaga mladosti, zdravlja, sveine i radosti kao moni vodopad uliva se u m e n e . Moje oi blistaju sunano-mladalakom radou ljubavi i blaenstva. Svaki trenutak me ini mlaom, lepom, ozare nij o m . Vodopad svetlosne, ivotne i mladalake energije kljua (vri) u meni. Organi mog mladog, lepog, vitkog, proporcionalnog tela rade energino i lako. Moje telo nije teko, hod je besprekoran i lak. Ja stalno oseam veito prolee u m o m telu. Moj um je svetao, neunitiv (nepokolebljiv), s m e o i uveren u sebe. Ja sam mlada, lepa i uverena ena u sebe. Moja mladost i sveina su iznad i jae od ivotnih nezgoda. Moja mladalaka snaga je beskonana, ja lako savlaujem sve. 61

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA ENSKU LEPOTU

N i k o od ljudi ne eli da stari, to se posebno odnosi na e n e . Vi moete sebi pomoi da povratite izgubljenu sveinu i lepotu, izgovarajui sa jakom verom i jasnim e m o c i o nalnim miljenjem ovu motivaciju. Ja vidim sebe kao mladu, prelepu sedamnaestogodinju devojku. Moja mladost je beskonana kao Ljubav i Kosmos. Moj neukrotivi enski duh ne zna za starost. Moje mlado telo je z a n o s n o lepo. Ja se oseam uvek mladom, zdravom, sedamnaestogodinjom lepoticom. Snaga mladosti, zdravlja, sveine i radosti koja iskri (blista) bujicom ivota uliva se u m e n e . Moje oi blistaju sunano-mladom radou ljubavi i blaenstva. Svaki trenutak ini me sve mladom, lepom, ozarenom. Vodopad svetlosne, ivotne i mladalake energije kljua (vri) u meni. Organi mog mladog, lepog, vitkog, proporcionalnog tela rade energino i lako. Moje telo nije teko, 60

Moja blistava mladost i Icpota - magnet za mukarce. Ja sam voljena i volim. Moja ljubav i nenost nemaju granica. Odlino mi prija ivot, oseaj mladosti i lepote, pouda i elja. Prepuna sam sree, blaenstva, ivotne radosti u mlad o m telu, u veito mladom telu. Ja vidim sebe i oseam se kao mlada sedamnaestogodinja devojka. Danas, sutra i zauvek ja u biti miomirisna mlada, sveza, sedamnaestogodinja lepotica. Moja mladost je beskonana, kao Ljubav i Kosmos.Moj neukrotivi enski duh ne zna za uzrast. Moje mlado telo je neunitivo kao d ij amant .

besprekoran. Svaki trenutak uliva u srce prvobitnu sveinu, snagu i dugovenost. Uspostavlja se prvobitna (primarna, MS) mladalaka snaga, prvobitna mladalaka elastinost sranih miia. Moje srce je potpuno zdravo, prepunjeno bezgraninom energijom i snagom. Moje srce je apsolutno zdravo i predivno. Moje srce je potpuno zdravo. Mladalaka, energina krv, isto, isto umiva (zapljuskuje) srce, sve bolje i bolje hrani moje srce. Veito mlada energija neprekidno podmlauje srce. Veito mlada, ivototvorna krv ispoljava najsnanije podmladujue dejstvo na srce. Ogromna Snaga Vasione, koja mi je dala ivot, ini moje srce mladalaki zdravim, mladalaki snanim, mladalaki monim. Svi sistemi organizma rade sa j u n a k o m odvanou, sa o g r o m n o m snagom radi apsolutno potpunog ozdravljenja (izleenja) srca. Svakog trenutka srce-dua energino postaje mlae. Velika i bezgranina je snaga srca. Srce pulzira (kuca) novoroenim, mladalakim ivotom. Srce radi sna n o i bespiekorno. Svaki trenutak uliva u srce prvobitnu sveinu, snagu i dugovenost. Uspostavlja se prvobitna (primarna, MS) mladalaka snaga, prvobitna mladalaka elastinost sranih miia. Mlado zdravo srce je elastino i gipko. itavo srce je prepuno Boanstvenom blistavom (svetlosnom) snagom. Moje srce je apsolutno zdravo, prepunjeno bezgraninom energijom i snagom. Takvim e ono biti danas, sutra, zauvek". Ova motivacija moe se itati, a moe se snimiti na magnetofonu i sluati vie puta uzastopce ponavljajui za sebe, sve jasnije i jasnije stvarajui sliku mladog, energinog, n e u m o r n o g srca.

E M O C I O N A L N O - V O L J N A MOTIVISANOST ZA STIMULACIJU RADA SRCA

Srce - koncentracija nae due pametan je i osetljiv organ. Ne smete ga pourivati, vredati, primoravati. Morate ga moliti neno, meko, sa ljubavlju. Radi toga dole navedenu motivaciju tako i izgovarajte - meko, neno i sa ljubavlju.Vae srce obavezno e se odazvati na taj poziv dobrim radom. Moje srce - pametnjakovi i trudbenik. O n o me slua i raduje se m o m obraanju. Ja ti aljem istu krv punu energije koja e te i okupati srce i bolje e te hraniti. Veito mlada energija neprekidno podmlauje srce. Veito mlada, ivototvorna krv ispoljava najsnanije podmladujue dejstvo na srce. O g r o m n a Snaga Vasione, koja mi je dala ivot, ini moje srce mladalaki zdravim, mladalaki snanim, mladalaki m o n i m . Svi sistemi organizma neumorno rade sa o g r o m n o m snagom radi potpunog ozdravljenja srca. Svakog trenutka srce-dua postaju energiniji (odluniji), mladi. Velika je i neograniena snaga srca. Srce pulzira (kuca) novoroenim, mlaiki mladim ivotom. Tvoj rad, o srce, snaan je i 62

63

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA STABILIZACIJU A R T E R I J S K O G PRITISKA

Licima sa naruenim arterijskim pritiskom preporuuj e m o da itaju ovu motivaciju u kombinaciji sa primenom drugih terapija leenja. Moji krvni sudovi su od temena do zavretaka prstiju ruku i nogu potpuno otvoreni, raireni elom svojom duinom. U itavom telu krvotok je slobodan, apsolutno slobodan. Sve elije tela ive i diu Iako, slobodno. itavo telo ivi punokrvnim ivotom. Svi krvni sudovi su besprekoino pro vodljivi i otvoreni elom duinom. U predelu glave apsolutno je slobodan krvotok. Miii lica su oputeni, na licu nema bora, krvni sudovi glave su potpuno raireni elom d u i n o m . U itavoj glavi krvotok je apsolutno slobodan. Glava je laka i bistra. Krvotok u mozgu je apsolutno slobodan. Mlada, jaka krv, veito bistra, koja kao bujica puna energije slobodno tee kroz sve krvne sudove mozga. Nervne elije mozga se sve vie i vie pune ivotnom energijom. Nervne elije mozga neprekidno obnavljaju energetske resurse. Ja se trudim da jasnije predstavim taj proces. Moja veito podmladujua, mlada, zdrava energina krv super tenom, slobodnom bujicom struji kroz sve krvne sudove mozga i potpuno ispira mozak. Sve nervne elije mozga stalno, neprekidno obnavljaju energetske resurse. Ja se trudim da to je mogue jasnije predstavim slobodni proces cirkulacije krvi. Mozak, kimena modina sve pravilnije i pravilnije upravljaju mojim mladim, snanim o r g a n i z m o m . Sve stabilnije je moje predivno samooseanje, sve stabilnije je moje veselo, ivotno radosno raspoloenje. Svakim d a n o m postajem sve veseliji, ivotno radosniji ovek i svi nervni centri mozga, kimene modine koji upravljaju unutranjim organima rade sve stabilnije i sta64

bilnije, sve energinije. Sve nervne elije i nervni centri mozga, kimene modine koji upravljaju kivnim sudovima rade energino i stabilno. Mozak, kimena modina energino i stabilno upravlja krvnim sudovima. Moj normalni arterijski pritisak 120/80 odrava se konstantno. Energino, mlado srce radi sa veoma velikom unutranjom stabilnou. Puis je ritmian - 72 otkucaja u minuti. Svi vremenski meuprostori izmeu otkucaja piilsa priblino su jednaki. Svi otkucaji pulsa odgovaraju velikoj snazi mladog zdravog j u n a k o g srca. Mlado, zdravo j u n a k o srce radi sa velikom unutranjom stabilnou i zato se nepokolebljivo odrava normalni arterijski pritisak 120/80. Nita ne moe da utie na ritam srca. Svi nervni centri mozga, kimene modine, koji upravljaju krvnim sudovima, rade pravilno sa velikom unutranjom stabilnou. 1 zato su kroz sve ivotne nedae svi kivni sudovi stalno, veito potpuno otvoreni, raireni elom svojom duinom. U itavom telu od temena do zavretaka (vrhova, M S ) prstiju ruku i nogu svi kivni sudovi u p o tpunosti su otvoreni, raireni elom svojom duinom. U itavom telu je slobodan, apsolutno slobodan super teni krvotok. I moja veito podmladujua, mlada, energina, zdrava krv, kao veito bistra, slobodna bujica tee kroz sve krvne sudove moga tela i ispunjava me sve novijom i novijom mladalakom ivotnom energijom. Sve elije tela ive i diu lako, slobodno, itavo telo ivi punokrvnim energinim ivotom. Nepokolebljivo se poveava unutranja stabilnost rada srca. Unutranja stabilnost rada srca je milion puta jaa od svih tetnih uticaja spoljanje sredine i zato se nepokolebljivo kroz sve ivotne nedae stabilno odrava ritmian puis 72 otkucaja u minuti, normalnan krvni pritisak 120/80. Ja imam apsolutno slobodan krvotok u elom telu od temena do vrhova prstiju ruku i nogu. Celo telo ivi i die lako, slobodno. Svi unutranji organi rade energino, rado65

sno, cclo telo ivi mladalakim, energinim, radosnim iv o t o m . Ja sam kompletno ispunjen radosnim trijumfom mladalakog ivota. U meni se rada mladalaki, energini ivot. Ja sam ponovo zdrav i snaan (izdrljiv) i produiu da jaam kroz sve tekoe i nedae ivota. Sada je moj arterijski pritisak stabilan, veito e se odravati normalnim - 120/80. Ja prouavam da jaam, ja produavam da postajem sve stabilniji i stabilniji ovek u ivotu. Moji nervi produavaju sve vie da jaaju. Svi nervi u predelu srca su stabilno zdravi. U predelu srca imam prijatan oseaj slobode i lakoe, u glavi jasnou (bistrinu), u telu lakou. itavo telo je ispunjeno mladalakom energijom i snagom. Ja imam snanu volju i vrst karakter, ja neogranieno upravljam radom svog organizma i ponaanjem. Kod mene e se nepokolebljivo odravati normalan krvni pritisak 1 2 0 / 8 0 - bez obzira na bilo kakve ivotne nedae, bilo kakve potekoe, bilo kakve neprijatnosti u porodici i na poslu. Ja postajem sve snaniji ovek, ja sebe vidim kao oveka kolosalne volje koji je iznad bilo kakvih situacija".

(Sila)Vasione, koja mi je dala ivot, ini moju jetru mladalaki zdravom, mladalaki snanom, mladalaki istom. itav sistem organizma radi sa mladalakom odvanou, sa o g r o m n o m snagom za ozdravljenje (izleenje) jetre. Svakog trenutka jetra postaje energino mladalaka. Funkcije jetre su snane, silne i bezgranine. U jetri se raa sve energiniji i mladi ivot. Svakog trenutka jetra obnavlja prvobitnu sveinu. Obnavlja prvobitnu elastinost, prvobitnu gipkost. Mlada, zdrava jetra je neumorna u svom radu na blagodet celog organizma. Ja imam apsolutno zdravu, mladalaku, energinu jetru. Moja jetra je neunitivo zdrava. Moja jetra je potpuno zdrava. Mladalaka, energina krv isto, isto ispira (zapljuskuje) jetru i sve bolje i bolje hrani jetru. Veito mlada energija neprekidno podmlauje jetru. Veito mlada, ivototvoina krv ispoljava najsnanije podmladujue dejstvo na jetru. O g r o m n a Snaga Vasione, koja mi je dala ivot, ini moju jetru mladalaki zdravom, mladalaki snanom, mladalaki istom. itav sistem organizma radi sa mladalakom odvanou (smelou), sa ogromnom snagom za potpuno apsolutno ozdravljenje (izleenje) jetre. Svakog trenutka jetra postaje energino mladalaka. Funkcije jetre su snane, silne i bezgranine. U jetri se raa sve energiniji mladi ivot. Svakog trenutka jetra obnavlja prvobitnu sveinu. Aktivira se moja jetra. Obnavlja prvobitnu elastinost, j>rvobitnu gipkost. Mlada, zdrava jetra je elastina, gipka. itava jetra prepuna je prvobitne mladalake sveine, itava jetra je novoroeno-mlaalaka, apsolutno zdrava, novorodeno-ista. Ja imam apsolutno zdravu, mladalaku, energinu jetru. Takva e ona biti danas, sutra i zauvek". Ova motivacija m o e se itati, a moe se snimiti na magnetofonu i presluavati vie puta uzastopce, ponavljajui za sebe, sve jasnije i jasnije, stvarajui sliku mladalake, najsnanije jetre. 67

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA STIMULACIJU J E T R E

Ako je vaa jetra slaba i boleljiva, tada vi moete stimulisati njenu regeneraciju (obnavljanje) i jaanje dole n a v e d e n o m motivacijom. Govorite komandnim tonom. Jetra v o l i " nareenja i snane sugestije. Moja jetra je lepa i snana. Mladalaka, energina krv isto, isto ispira jetru i sve bolje i bolje je hrani. Veito mladalaka energija Boanstvene ljubavi neprekidno podmlauje jetru. Veiti mladalaki ivototvorni Zaetak ispoljava snano podmladujue dejstvo na jetru. Najvea Snaga
66

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA J A A N J E I STIMULACIJU B U B R E G A I M O K R A N O G MEHURA

Kako kau drevni lekari, bubrezi - uvari primarne (poroajne) energije. Ako su oni slabi, tada e se bolest brzo useliti u na organizam. Ali ako su bubrezi jaki, tada ovek dugo ne stari i pun je ivotne snage. Snaga preporoenog ivota uliva se u moje bubrege i mokrani mehur. Ogromna, kolosalna preporoena snaga uliva se u moje bubrege i mokrani mehur. Svakog trenutka aktivira se rad elija bubrega i mokranog mehura. U bubrezima se oporavljaju - jaaju, oporavljaju - podmlauju nervi. Moj um sve energinije, sve j a e aktivira rad bubrega i m o k r a n o g mehura. Svakog trenutka bubrezi i mokrani m e h u r rade energinije mladenakim arom. Mladalako, j u n a k o srce, snano, silovito tjera najzdraviju krv kroz bubrege. Preporodeno-isti, mladalaki postaju bubrezi i mokrani mehur. Moj um sve energinije, sve umenije aktivira rad bubrega i mokranog mehura. Svakog trenutka bubrezi i mokrani mehur rade sa ustri n o m (arom), veselije. Svetlo-zlatna Snaga preporoenog ivota uliva se u moje bubrege i mokrani mehur. Struje (bujice) Boanstvene Snage koje iskre i preporoenog ivota koji se silovito (burno) razvija ulivaju se u moje bubrege i mokrani mehur. Preporoeni ivot ispunjava moje bubrege i mokrani m e hur. O g r o m n a , kolosalna preporoena snaga uliva se u moje bubrege i mokrani mehur. Svakog trenutka aktivira se rad elija bubrega i mokranog mehura. U bubrezima se o p o ravljaju - jaaju, oporavljaju - podmlauju nervi. Moj um sve energinije, sve j a e aktivira rad bubrega i m o k r a n o g mehura. Svakog trenutka bubrezi i mokrani m e h u r rade energinijim mladenakim arom. Mladalako, j u n a k o srce silovito tjera mladalaku krv kroz bubrege. Mladalaka krv i Zlatna Snaga ivota si68

lovitom bujicom umiva-ispira moje bubrege i mokrani m e hur. Moj um sve energinije i energinije potstie rad bubrega i mokranog mehura. Svakog trenutka bubrezi i mokrani m e h u r rade ustrije (sa veim arom), veselije. Svetlo-zlatna Snaga preporoenog ivota ojaala je m o je bubrege i mokrani mehur. Struje (bujice) Boanstvene Snage i preporoenog ivota koji se silovito razvija u potpunosti su obnovili moje bubrege i mokrani mehur. Svakog trenutka elije bubrega i mokranog mehura rade sve bolje i bolje. Zlatna Snaga ivota nagomilava se u bubrezima i podmlauje ceo organizam. Preporoeno- isti, preporoeno-mladalaki bubrezi i mokrani mehur rade predivno i n e u m o r n o danas, sutra i zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA STIMULACIJU D E B E L O G CREVA

Krajnje je neophodno regulisati rad tog organa. U suprotnom sluaju upravo kroz njega e dolaziti do najveeg trovanja organizma. To se posebno odnosi na lica, kod kojih se uoavaju zatvori. Prema tome, primorajte taj organ da radi. Dajte mu jasno nareenje dole navedenom motivacijom. Moje debelo crevo je isto i zdravo. Boanstvena energija zlatne boje uliva se u njegove zidove. Zidovi debelog creva zasiuju se bljetavo-ivototvornom snagom. Svaka elija debelog creva zasiuje se o g r o m n o m ivototvornom snagom. Pokretake (motorne) elije debelog creva pune su snage i energije. One se gre snano i ritmino. Peristaltika se u talasima odvija u debelom crevu, lako premetajui sadraj debelog creva. Unutranja upljina debelog creva popunjena je zlatasto-ivototvornom svetlou koja formira stvaralaku unutranju sredinu, mikrofloru najboljeg kvaliteta.

Moje debelo crevo je snano i mono. Njegovi zidovi su mladalaki snani i energini. Ritminost njegovog rada je besprekorna i tana. Nervno tkivo debelog creva puno je ivototvorno-mladalake energije. Snani impulsi izazivaju ritmine kontrakcije. Ostaci hrane izlaze lako, slobodno, bez naprezanja . Ja volim svoje debelo crevo i ponosim se njegovim pred ivu im radom. Moje debelo crevo je islo i mlado. Preporoena energija zlataste boje ispunila je njegovo tkivo i elije. Zidovi debelog creva zasieni su bletavom ivototvoraom snagom. Svaka elija debelog creva zasiuje se ogromnom, kolosalnom mladalakom snagom. Pokretake (motorne) elije debelog creva postale su mladalake, pune snage i energije. One vre kontrakcije snano i ritmino. Peristaltika se u vidu svetlosnih talasa prenosi kroz debelo crevo, lako pomerajui sadraj. Unutranja upljina debelog creva ispunjena je zlatasto-ivototvornom svetlou koja stvara mikrofloru najboljeg kvaliteta. Moje debelo crevo je snano i mono. Njegovi zidovi su mladalaki snani i energini. Ritminost njegovog rada je besprekorna i tana. Nervni sistem njime lako upravlja. Snani impulsi izazivaju ritmine kontrakcije. Ostaci hrane izlaze lako, slobodno, bez naprezanja. Ja volim svoje debelo crevo i ponosim se njegovom preporoenom mladalakom snagom, bezgraninom svetlosnom energijom. Moje debelo crevo me slua i radi precizno i pouzdano. Crevo radi odlino i besprekorno. Tako e raditi debelo crevo danas, sutra i zauvek". Citati motivaciju 5-10 puta za redom sa predstavljanjem (zamiljanjem, M) peristaltike, vizijom (privianjem,M) tkiva, oblika debelog creva.

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA STIMULACIJU SISTEMA ZA DISANJE

Ako imate bilo kakve poremeaje u sistemu za disanje, tada e vam dole navedena motivacija pomoi da ga obnovite i ojaate. ,,U disajne puteve - u pluno tkivo - u plunu maramicu uliva se ivototvorna snaga preporoenog ivota. U disajne puteve - u pluno tkivo - u plunu maramicu (podrebricu) uliva se mladalaka podmlaujua snaga. U disajne puteve u pluno tkivo - u plunu maramicu (pleuruJVl) sliva se kolosalna, preporoena progresivna energija. Kolosalna snaga B o a n s k o g ivota uliva se u sistem za disanje. itav sistem za disanje se za jedan trenutak preporouje, postaje preporoeno-sve, preporoeno-mladalaki energian, preporoeno-zdrav. U vidu svetlosno-ivototvornog vodopada preporoeni ivot uliva se u sva tkiva nosne duplje (drela). U nosnu duplju sliva se sa ogromnom, kolosalnom snagom preporoeni ivot. U predelu nosne duplje sva tkiva svakog trenutka postaju snana-energina, snana-energina, snana-energina. Kolosalna energija mladosti i snage uliva se u krajnike. U sva tkiva nosne duplje kao vodopad ivota sliva se preporoeni ivot. U predelu nosne duplje raaju se, obnavljaju sva tkiva. itavo grlo raa se kao preporoeno-mladalako od roenja zdravo. U predelu grla oporavljaju se - jaaju, o p o ravljaju se - jaaju nervi. U nerve nosne duplje uliva se dijamantska snaga (vrstina)ivotvorne sile. U nosnoj duplji oporavljaju se, jaaju, preporouju jaki-jaki, zdravi - dijamantski nervi. Raa se neunitivo zdravo od roenja grlo, energino-snano, energino-mlado grlo. U itavoj nosnoj duplji - grlu svo telo je preporodeno-svee, preporoeno-zdravo. Krajnici su preporodeno-svei-preporoeno-mladi. U krajnike se sliva o g r o m n a , 71

70

kolosalna energija, oporavljajua snaga. Moji krajnici preporouju se kao energino-mlai, enegino-jaki. Krajnici se uvek preporouju energini, jaki, mladi. Sva tkiva u krajnicima postaju preporodeno-zdravim, preporoeno-sveim, preporoeno-energinim. itava nosna duplja je sada preporoeno-energina, preporoeno-mlnda, preporoeno-jaka. U celoj usnoj duplji sva tkiva su preporoeno-energina. U nerve nosne duplje, grla, uliva se ivotvorna sila. U nosnim kanalima oporavljaju se, jaaju nervi. U itavom nosu oporavljaju se, jaaju nervi, u itavom nosu raaju se, zauvek se raaju jaki-zdravi dijamantski nervi. Preporoeni novi-novi ivot, koji brzo-energino nastaje sa ogromnom-kolosalnom snagom sliva se u nosne kanale, sliva se u nosnu duplju, burno-burno razvijajui preporoeni ivot sliva se u moje krajnike, u grlo. Moje grlo postaje preporoeno-jako, preporoeno-energino, u grlu svo tkivo postaje preporoeno-svee, preporoeno-energino, energino-jako, neunitivo zdravo preporodeno-mlado tkivo. U grlu - grudima raa se predivno glatko, j a k o , belo-ioze boje tkivo. U grlu se raa jako, elastino mlado tkivo, glatko-polirano belo-roze, predivno. U sve disajne puteve uliva se preporoeni ivot, koji se silovito i energino razvija. Preporoeni ivot u istom trenutku nastaje u mojim disajnim putevima, sveim, zdravim, prvobitno-zdravim. Disanje je lako-lako. Lako i slobodno diu mlade grudi, osea se slobodno i neujno disanje. U svo pluno tkivo uliva se burni preporoeni ivot, u sve elije plunog tkiva uliva se burni preporoeni ivot. Sve elije plunog tkiva uvek e biti preporoeno-energine, energino-mlade. Ogromna-kolosalna snaga ivota uliva se u sve elije plunog tkiva. Burni preporoeni ivot uliva se u svo pluno tkivo. Svo pluno tkivo odmah se preporouje, postaje zdravo, zdravo kao pri roenju. Kolosalna energija razvoja i mla72

dosti uliva se u sve elije plunog tkiva. itavo moje pluno tkivo ispunjava kolosalna energija razvoja. Preporoeni ivot ini plua odmah preporodeno-sveim, preporoeno-mladim, preporoeno-kompaktnim, preporodeno-nerazruivo zdravim i snanim. Preporoeni ivot ini energino-snanim, energino-mlaim plua. Preporoeni ivot ini itav sistem za disanje preporoeno-sveim, preporoeno-snanim. itav sistem za disanje sada postaje preporoeno-sveim, preporoeno-kompaktnim (celovitim), energino-mladim. Raa se nerazruivo zdravo grlo, raa se nerazruivo zdrava nosna duplja, raaju se nerazruivo zdrava plua. itav sistem za disanje je sada nerazruivo zdrav, nerazruivo mlad. itav sistem za disanje ispunjava ogromna, kolosalna, preporoena, oporavljaj ua snaga, itav sistem za disanje ispunjava ogromna, kolosalna preporoena snaga. Preporoeni ivot ini itav sistem za disanje prepoioeno-jakim, nerazruivo zdravim. Raaju se neunitive snane, neunitive snane mlade grudi. Ja mogu da trim satima: die se lako i slobodno. Lako i slobodno, neujno i bezvuno disanje. U itave moje grudi uliva se ogromna, kolosalna snaga ivota, raaju se neunitive-jake, neunitive-snane mlade grudi. U elom grud n o m kou rada se energino, j a k o i mlado, predivno, glatko belo-roze tkivo. Moji organi za disanje su neunitivi i zdravi, neumorni i mladi za sva vremena".

E M O C I O N A L N O - V O L J N A MOTIVISANOST ZA STIMULACIJU ELUCA

U starosti se, prirodno, smanjuje probavna funkcija i otpoinju problemi sa probavom. Pored toga, poesto dolazi do poremeaja u radu eluca zbog elementarnog prejedanja, jedenjem preko noi, upotrebe nepoduarnih produkata i 73

t o m e slino. Dole navedena motivacija u kombinaciji sa drugim sredstvima za oporavak (ozdravljenje) pomoi e vam da obnovite rad eluca, da ga podmladite. Ja vidim i oseam svoj eludac. Ja vidim i oseam zidove eluca. Ja vidim i oseam elije eluca. Moj eludac puni se ivotvorno-mladalakom snagom, ivotvorno sun a n o m svetlou. Ja oseam lekovitu toplotu u elucu, vidim tamno crvenu krv koja donosi kiseonik i hranljive materije elijama eluca. elije centralnog nervnog sistema, koje upravljaju elucom i itavim probavnim sistemom, rade energino-mladalaki. Ja vidim elektrine impulse, ja oseam njihovo peckanje u zidovima eluca. Oni obnavljaju i jaaju eludac. Bilo ta da pojedem, sve se vari lako i jednostavno. Ja imam zdrav, jak eludac. Svi nervi u elucu su stabilno-zdravi, jako-zdravi. Mlad eludac je zdrav, jak. Mlad eludac je mladalaki snaan. Toplotne sposobnosti organizma poveavaju se svake sekunde. Probavu i ferment i eluca aktiviraju se sve vie i vie, probavljajui svaku hranu. Zidovi eluca su snani i jaki. Oni lako isitnjavaju (drobe) i prenose hranu. Moj um ispoljava neprekidni podmlaujui uticaj na ceo probavili sistem a naroito na eludac. Ceo probavni sistem: eludac, creva, guteraa (pankreas), jetra - hrani se sun a n o m svetlou ivota i mladosti. Ceo probavni sistem produava da se neprekidno obnavlja, da dobija mladalaku sveinu, ogromnu mladalaku energiju i produava da radi energino i pravilno kao mlad, mladalaki snaan. eludac je postao zdrav-snaan, nabori sluzokoe eluca su glatki, ravni, fini i tanki: debljine 2-2,5 milimetra. Jezik je crven, ist. eludac je zdrav, snaan, nabori sluz o k o e eluca su glatki, ujednaeni, tanani kao u mladosti. U m o m se elucu uvek, stalno i nepokolebljivo odrava normalna kiselost eluanog soka 40-45 uslovnih (propisanih) jedinica. 74

Bilo ta da pojedem, mozak i kimena modina produavaju da energino-pravilno upravljaju radom eluca. Bilo ta da pojedem, nepokolebljivo se odrava normalna kiselost eluanog soka - 40-45 uslovnih jedinica. Bilo ta da pojedem, moj podmladeni eludac preivno sve probavlja. Samooseaj u elucu je prijatan i spokojan. Bilo ta da pojedem, u elucu se nepokolebljivo odiava prijatna lakoa i spokojstvo. U elucu je uvek lako, spokojno. Bilo ta da pojedem, u elucu je uvek Iako, spokojno. e l u d a c je zdrav, jak. eludac radi sa ogromnom, kolosalnom unutranjom stabilnou. Bilo ta da pojedem, ja nepokolebljivo odravam prei vno samooseanje i izvanrednu probavu. Ja imam mladalaki snaan neobino jak eludac. Moj um neprekidno alje impulse za podmlaivanje i regulisanje, koji konstantno-neprekino podmlauju itav probavni sistem i dovode ga na potpuno odgovarajui nivo sa mladalakim 17-20-godinjim uzrastom. Moj probavni sistem, moj eludac konstantno-neprekino obnavlja svoju prvobitnu snagu, snanu probavim sposobnost. Svakim danom sve stabilnije i snanije radi ceo probavni sistem. Bilo ta da pojedem, ja produavam da odravam pred i van samooseaj i veselo, puno ivota bodro raspoloenje. Moj um sve bolje i bolje upravlja probavnim sistemom i radom eluca. I zato se neprekidno poveava unutranja stabilnost rada itavog probavnog sistema i eluca. Neprekidno se poveava unutranja stabilnost pravilnog rada eluca i creva. Bilo ta da pojedem, eludac produava da radi snano. Bilo ta da pojedem, sve se probavlja lako i j e d n o stavno. Bilo ta da pojedem, u elucu se odiava prijatna lakoa i spokojstvo. Oporavlja se-jaa eludac. Podmlauju se zidovi eluca, elije eluca. Sve stabilnijim i zdravijim postaje ceo probavni sistem. Um konstantno, neprekidno ispoljava snano podmladujue dejstvo na eludac, creva, jetru, guterau (pankreas), na ceo probavni sistem. Ceo probavni sistem
7^

neprekidno obnavlja prvobitnu snagu, popunjava se sve veom i veom mladalakom energijom. Moj eludac e biti mlad i snaan danas, sutra i zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST PROTIV DIJABETESA

Motivaciju protiv dijabetesa treba primenjivati u kompleksu sa drugim sredstvima za oporavak (ozdravljenje), na primer, ank Prakalanom, pravilnom ishranom, uspostavljanjem veze izmeu spoljanjih manifestacija i guterae (pankreasa) itd. itajte je sa dobrom slikovitom predstavom. Moete je snimiti na magnetofonu i reproukovati nekoliko puta dnevno unosei se sve bolje i bolje u sliku koju zamiljate. Preporoeni ivot uliva se u guterau (pankreas). Preporoeni ivot, ogromne-kolosalne snage, uliva se u guterau. Ogromna-kolosalna snaga uliva se u guterau. Guteraa se ispunjava narandastom, neno toplom svetlou preporoda. Narandasta svetlost ispunjava ivotvornom, podmlaujuom snagom svaku eliju guterae. itava guteraa se sada preporouje, obnavlja. Energija razvitka, energija lekovite sile narandaste svetlosti uliva se snanom bujicom u guterau. Kolosalna snaga ivota uliva se u guterau. Junako snano mlado srce silovitom bujicom gura krv, gura krv kroz guterau. Mlada krv silovitom bujicom ispira guterau. Krv donosi guterai predivnu, kvalitetnu hranu. Energija ivota, energija narandaste svetlosti uliva se u guterau. Guteraa radosno oivljava, veselo, radosno oivljava. Vri preporoeni ivot, punokrvni radosni ivot guterae. Guteraa ivi energino-veselo, energino-mladalaki, energino-radosno. Guteraa radosno oivljava, obnavlja se (regenerie se). 76

Kolosalna energija uliva se u guterau. Preporoeni ivot ini guterau celovitom, idealno aktivnom, energ i n o m , snanom, mladom. Mlada krv ispira, isti guterau, sapire iz nje crnilo (prljavtinu, M) bolesti, soli, ljake, produkte razmene, isti je. Guteraa se sada raa ista, sveza, snana. Kolosalna energija ivota uliva se u guterau. Guteraa funkcionie veselije-energinije, veselije i n e u m o r n o . Guteraa se raa energino-snanom, energino-mladom. Guteraa idealno pravilno izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Ceo organizam ivi zdravim, m l a d i m , idealno zdravim ivotom. Guteraa idealno pravilno, snano izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Um sve energinije , sve energinije aktivira rad guterae. Guteraa oivljava-jaa, radi veselije-energinije, veselije-snanije. Guteraa idealno pravilno izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Guteraa veselo-veselo, radosno-radosno, idealno pravilno izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Guteraa radi sa mladalakom neustraivou, lako i jednostavno izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Guteraa je energina-jaka, energina-mlada, energina-snana. U nerve guterae uliva se nerazruiva energija ivota. U elucu, guterai obnavljaju se i jaaju, obnavljaju se i jaaju podmlaeni nervi, obnavljaju se i jaaju mlade elije. Svetlosna snaga ivota silovitom bujicom uliva se u eludac i creva. Sva tkiva eluca i creva postaju preporoeno-svea, preporoeno-celovita. Raa se energino snaan, zdrav eludac, energina, snana, jaka creva. U sve unutranje organe trbune upljine (duplje) uliva se ogrom n a , kolosalna snaga ivota. Svi unutranji organi trbune duplje rade energino-veselo, energino-snano. Svi unutranji organi rade energino-veselo, sa mladalakom neustraivou izvravaju u organizmu sve svoje funkcije. itavo telo ivi veselim, radosnim, zdravim ivotom. U itavom telu kolosalna snaga ivota kljua, u itavom telu
77

kolosalna snaga ivota izbija svetlosno- naranastom bujicom. itavo telo ivi veselim i radosnim, zdravim ivotom. Guteraa ivi veselim i radosnim, veselim i mladim, zdravim ivotom. Vri preporoeni ivot, punokrvni, zdrav, radostan ivot guterae. Guteraa ivi veselim i radosnim, zdravim ivotom. Guteraa funkcionie energino i veselo,

energino i snano.

Um sve energinije, sve snanije aktivira rad guterae. U guterai obnavljaju se i jaaju mladi nervi, obnavljaju se i jaaju mlade elije. Guteraa funkcionie veselije i energinije, veselije i snanije, sa mladalakom neustraivou izvrava u organizmu sve svoje funkcije. Tako e biti danas, tako e biti sutra, tako e biti zauvek".

EMOCIONALNO-VOLJNA MOTIVISANOST ZA D U G O V E N O S T I ZDRAVLJE

Ja sam mlad, zdrav, energian ovek, ja produavam da se punim snagom mladosti, nerazruivog zdravlja. Moje blistavo telo ne zna za starost, ono blista snagom mladosti ijamantske vrstine. Moj uzrast mladosti i procvata utelovljen je u svakoj eliji mog tela, u svako tkivo i organ m o g tela. Krvni sudovi od temena do vrhova prstiju ruku i nogu u itavom telu ravnomerno i stalno su otvoreni. Moj mladalaki krvotok apsolutno je slobodan. Moja mladalaka jaka krv snanom i bistrom bujicom tee kroz krvne sudove ispirajui kotanu sr u svim kostima tela. Kotana sr sve vie i vie se hrani mladalakom nerazruivom snagom i energijom. Podmlauje se kotana sr u svim kostima m o g tela i stvara sve mladu, sve jau krv. Mlada, zdrava krv veito bistrom bujicom slobodno tee kroz sve krvne sudove mog besmrtnog tela i neprekidno podmlauje krvne sudove i samo srce. 78

Strukture mozga, kimene modine i trbune modine podmlauju se vrlo brzo. Modane strukture brzo nagomilavaju energiju mladosti i snage (vrstine). M o d a n e strukture ispoljavaju jak podmladujui uticaj na sve organe, na sva tkiva, na itavo moje telo. Neprekidno me podmlauju jake sile: svetlosni hologram mladog tela, veito mlada krv, veito mlade modane strukture. Te jake (mone) sile konstantno-neprekidno dovode moj organizam u mladalako stanje danas, sutra i zauvek. Moje mlado telo je od Boga. To konstantno-neprekidno prelivanje svetlosno-mladalakih sila trajae danju i nou, t o k o m mnogih-mnogih desetljea. Moj organizam konstantno-neprekidno podmlauju najmonije sile Vasione. Te mone pomlaujue sile neiz m e r n o su snanije od svih tetnih uticaj a spoljanje sredine, od svih bolesti i pobolevanja (slabosti). Mlado, mladalako telo je belosneno-svetlo, usne su j a r k o crvene, obrazi puni, okrugli sa jarkim zdravim rumenilom, podmlaene oi, mlade slobodne oi, beonjae su jarko-svetle, blistave, oi su blistave, prozrane, lepe mlae oi. Kosa na glavi je gusta-gusta, kosa ima divnu prirodnu boju. itavo telo je snano, elastino kao kauuk. Ono e takvo biti uvek i danas i sutra i posle mnogo godina".

VASPITAVANJE NAVIKA ZA PRAVILNO S V A K O D N E V N O RAZMILJANJE I RASPOLOENJE

Mi smo mnogo govorili o nainu izleenja, oporavljan) a i podmlaivanja. Razmotrimo vebe za podmlaivanje i ujasnimo zato je potrebno vetaki stvarati sliku (viziju) ozdravljenja i mladosti. Ali ako se oseamo potiteno, izmueni pobolevanjimn, odakle da u z m e m o ivahnost? Dajte da ga stvorimo sami. 79

Z a r telo ne daje stanje sree, naravno, teko je stvarati i igrali ulogu srenog i zdravog oveka? Ako vi tako mislite, tada greite, to je vrlo prosto. Vi moete da prigovorite: Ja sam tako bolestan, tako nesretan, nije mi do toga. U m e s t o da mi govorite o udu-leku i izleite me, vi mi govorite neke besmislice (gluposti)". Eto upravo to j e - g l a v n a greka, koju sebi doputaju mnogi bolesnici. ivotna radost, ljubav prema ivotu, veseli karakter izvlae nas iz bolesti i nesrea. Istraivanja amerikih naunika pokazala su, da se priblino 3 0 % teko obolelih od raka izlee. Kada su poeli da izuavaju psihologiju tih ljudi, doli su do interesantnih zakljuaka. Oni bolesnici, koji su umrli, takode su imali elju da se obavezno izlee. Oni su to radili sa pakosnom upornou, ali su pretrpeli poraz. U emu je stvar? Oni su ipak pokuavali da preive, uzimajui (primenjujui,M) sva mogua sredstva, nisu sedeli skrtenih ruku. Pokazalo se, da bolesnike-pobednike povezuje jedna prekrasna osobina - ivotna radost. Oni nisu ekali kada e doi smrt, ve su se borili da preive, ali ne sa pakosnom upornou. Oni su j e d n o s t a v n o hteli da od ivota dobiju radost, makar i malu, samo tu, koja je preostala, - i dobili su je. Oni su se radovali svakoj minuti, koju su troili, radovali su se to su uopte ivi, to im je sudbina podarila j o jednu mogunost da se po rad uju. I deava se, da su oni, koji su hteli da ive, borili se za izleenje, - umirali: a oni, koji su bili zadovoljni svakominutnom radou, primali su sa zahvalnou svaku proivljenu sekundu, - preivljavali su. Smrt se boji neustraivih i hrabrih, odstupa pred koopernim i strastvenim s m e h o m . Ona iznenauje plaljive i nezadovoljne, j e r i sama ima takve osobine. Ima mnogo ljudi sa jakim voljnim osobinama. Ali volja m o e biti pozitivna i negativna, stvaralaka i ruilaka. Mrnja i zloba - voljne osobine negativnog ruilakog karaktera. Pomou njih moe se mnogo postii u ivotu, ali se s a m o ne m o e postii zdravlje. Zdravlje im se ne potinjava. 80

Zdravlje se zasniva na radosti stvaranja, ljubavi prema blinjem, uzajamnoj podrci, sveoptoj harmoniji. U z m i m o za primer na organizam. On postoji na raun harmoninog rada o g r o m n o g broja najraznovrsnijih elija od kojih svaka izvrava svoju funkciju. To je njen doprinos za rad organizma, za tu jedinstvenu celinu, koja je hrani sa svoje strane i brine se o njoj. A sada predstavite sebi eliju-egoistu, parazita, koja se ponaa tako, kao da sve postoji samo zbog nje. lako elije raka (tumora) ive. Svoje n j a " o n e izdiu iznad te celine, na raun ega one ive. Kao rezultat - razdor (poremeaj) u radu organizma i neizbena smrt elija-ruilaca, elija-egoista. ivot oveka - to je pre svega ivot njegovog uma (spoljanjih manifestacija), a zatim tela. Kako ovek sadejstvuje svojim umom sa tom O g r o m n o m Celinom, koja se naziva Bogom, Vasionom, koliko je on potreban toj Celini, koliko mu se daje snage i sredstava? Dobar, samilostan (saaljiv), ovek koji voli potreban je Kosmosu, jer sutina K o s m o s a to je Ljubav. Nezadovoljan, zloban i zavidan ovek, koji oko sebe stvara auru sumornosti, razdora (nesuglasica), razruava Kosmos. Zato Celina, kao i na organizam, tei da uniti izvor razruavanja - da ukloni takvog oveka iz ivota. Savet je jedan (jedinstven): ivite sa zahvalnou za svaki m o m e n a t , radujte se raznovrsnosti slika bitisauja (ivota), nikada ne klonite duhom, ne budite sumorni, ne ljutite se ni na koga, volite sebe i sve to vas okruuje, sklanjajte se od drutva nabusitih, mrgodnih i nezadovoljnih ljudi. Ako usvojite pravilno svakodnevno miljenje i primenjujete ga u praksi, to e vam doneti zdravlje i dugovenost.

81

METODE IENJA FIZIKOG TELA

Savremeni ovek je vie navikao da radi sa fizikim objektima i vie voli da odmah vidi i oseti rezultat te ili druge terapije koju je sproveo. Metodi ienja fizikog tela omoguavaju da se to praktino uradi otimah. Zato vam predlaemo najefikasnije i proverene metode ienja debelog creva, jetre, bubrega, tenih sredina organizma, eonih i gajmorovih (maksilarnih, M S ) sinusa, zglobova. Dati metodi posebno su efikasni za lica starijeg doba. N a organizam ima ogromne rezerve snage, ali zbog izopaenog (pogrenog) naina ivota, rdavih (loih) navika, miljenja i ishrane mi ga tako brzo zaprljamo i istroimo, da nam je u 40-im godinama neprijatno vlastito fiziko telo. Ono postaje prljavo, zaudara i bolesno je. Sledei metodi omoguavaju da se brzo i uoljivo izbacuje godinama nagomilana prljavtina i otpaci iz organizma.

Najprostiji, najdostupniji i najefikasniji naini ienja debelog creva su - klistiri. S h o d n o drevnim medicinskim izvorima - Ajurvedi", ,,Cud-i", klistiri pomau da se ovekov organizam izbavi od 80 procenata bolesti (oboljenja). Zato se prema toj proiavaj uoj terapiji odnosite sa potpunom ozbiljnou. Da bi potpuno shvatili pojedinosti, razmotriemo tu terapiju sa raznih strana. U klasinoj varijanti preporuuje se voda koja mehaniki ispira sadraj debelog creva, ali za n a t a l o e n o " na zidove ekskrementno kamenje to nije dovoljno. Obino vodi dodaju limunov sok (ili rastvor lim u n s k e kiseline), jabukovo sirce, slab rastvor hipermangana ili druge antiseptike i trave (kamilicu, rusu itd.). Te materije delimino normalizuju kiselu sredinu u debelom crevu, utiui bez biranja (stihijski, MS) na potrebnu i nepotrebnu mikrofloru. Delimino se uoava nepovoljno dejstvo na sluzokou. Na primer, rusa (chelidonijum majus) je dobro sui. ta da radimo? Zakljuak se namee sam: prvo - traiti takvu materiju koja omoguava da se otkida talog", drugo ingredienti (sastojci, MS) treba da normalizuju pH unutranje sredine, a takode da selektivno priguuju (gue) patogenu mikrofloru, ne dirajui potrebnu, pri emu oni ne smeju da nadrauju sluzokou creva. Takva idealna materija postoji u prirodi to je vlastiti urin (mokraa) oveka. Ona idealno odgovara za terapije klistiranja. 1. Urin, ne samo da ispira debelo crevo, ve na raun velike koncentracije on i s p u m p a v a " vodu iz zidova debelog creva i ak iz prostora oko creva. To dovodi ne samo do otkiseljavanja", ve i do otkidanja taloga, ekskrementnog kamenja i ispumpavanja" sluzi iz trbune duplje! 2. Urin ima pH kisele sredine, u takvoj koncentraciji koja je najpogodnija za sam organizam! Z a t o nema opasnosti za predoziranje - j e r nekome je potrebna vea koncentracija, nego drugome. A poto je urin - produkat
X3

IENJE DEBELOG CREVA

Najvea koliina neistoa kod starijeg oveka nagomilava se u upljini debelog creva. Odatle dolazi neprekidna intoksikacija, to dovodi do prevremenog starenja i raznovrsnih oboljenja. 82

s a m o g organizma, to on selektivno gui sve patogeno u organizmu, ne dirajui korisno! Na taj nain kvalitetno i bezopasno se obnavlja potrebna sredina i mikro flora debelog creva. 3. Urin, naroito vlastiti, ne moe nita nadraiti u organizmu. Nasuprot, on otklanja nadraaje. U urinu se nalazi voda , struktuirana samim organizmom, u njoj se nalaze vlastiti antiseptici, a hormoni, vitamini, mineralne i belanevinaste materije - najbolji su regeneratori sluzokoe bilo kod dela organizma! Za klistiranje m o e se koristiti kako vlastiti urin, tako i urin drugih zdravih ljudi, naroito dece. Nije obavezno da se koristi urin u toplom stanju. Njegova temperature treba da bude za 3-5 stepeni vea od temperature tela. Urin, koji se uva vie dana, smatra se starim - njega pre upotrebe treba prokuvati i ohladivi ga do 40 stepeni, upotrebljavati., Jo su efikasniji klistiri sa ukuvanim urinom - diuretikom. Radi toga potrebno je sakupiti urina, rok starosti nije bitan. Ljudi, iji ste urin sakupili, moraju biti zdravi. Sakupivi 2 litra, sipajte ga u emajliranu erpu (lonac) i bez poklopca kuvajte dotle dok ne ostane 500 grama. To se naziva - urin ukuvan do 1/4 prvobitne zaprem i ne, ili diuretik. Ohladite ga i u toplom stanju upotrebljavajte za kl isti rc. lako ste ranije sproveli nekoliko kura klistiranja po Yokeru itd., tada se posle j e d n o g takvog klistira kod vas moe stvoriti utisak, da vi ranije niste nita radili, j e r m o e izai toliko b l a g a " i ivadi o kojima vi niste nita ni sumnjali. Osetiete neuobiajenu snagu (mo) tog sastava. Zato on tako ejstvuje? To snano dejstvo objanjava se sa nekoliko faktora. 1. Sama voda postaje potpuno drugaija, ona poprima superstrukturu. Ostaju najpostojaniji - otporni na toplotu" teni kristali, koji prema istraivanjima naunika ine materije i na organizam izmeu ostalog, neverovatno postoj a n i m na sve vrste nepogodnih uticaj a.
si

2. Koncentracija soli u takvom urinu moe da se povea za 600 puta! Stoga moete da predstavite kakvom usisavaj uom sposobnou raspolae ta vodica". Na osnovu takve neobine koncentracije soli ona, ne samo da ispum p a v a " vodu iz trbune duplje, ve i zbog j a k o gorkog ukusa otkida polipe i priraslu sluz sa zidova debelog creva. Na najbolji nain stimuliu se zidovi debelog creva, peristaltika se javlja sama od sebe. Posle jednog-dva takvih klistira spontano b e e " gliste i druga ivad, ali se tom prilikom mikrollora ne gubi i normalizuje se. 3. Iako se usled termike obrade u takvom urinu unitavaju sve organske materije, pri tome se ipak stvaraju nove - visoko aktivne materije, koje ejstvuju odjednom snano na ceo organizam; komprimira se zrana energija" koja lei u osnovi ivota. Sve to kao rezultat ejstvuje mnogo snanije od hormona, vitamina i tome slino. Kao rezultat takvih klistira j o bre se normalizuje pH i mikrollora, obnavlja se, ne samo sluzokoa, nego i peristaltika, lece se hemoroidi, polipoza, kolitis, paraproktitis, helmintijaza i drugi paraziti. Ali i to nije sve. Usled velike usisavajue" sposobnosti u debelo crevo dospeva tenost iz cele trbune duplje odvlaei za sobom sluz. Vi se oslobaate patoloke sluzi (od koje se moe osloboditi samo pri dugotrajnom gladovanju), sluzi koja je zasela" u bubrezima, guterai, na zidovima mokranog mehura, polnih organa itd. i gui njihovu ivotnu aktivnost. Oslobaajui se od sluzi, svi ti organi se preporouju. Jaaju miii prepona oslabljeni od sluzi. Ja smatram da je to jedan od glavnih faktora stvaranja kile. Rastereuju se svi sistemi za izluivanje naroito nosna duplja. Mnotvo ljudi je ve uradilo te klistire i uverilo se u njihove velianstvene efekte, a i vi ete se u to uveriti. Predostronosti su ovde neznatne, ali ih treba znati. Kod j a k o oteene sluzokoe debelog creva (na primer, gnojni kolitis) ukuvani urin e izazivati bol u poetku, kao od 85

opekotine, - isti pite (izdrite) ili prethodno uradite klistir sa obinim urinom. Bol ukazuje na to, da se sve nepotrebno otkida a oteeno mesto se zaleuje. Ubrzo e se stvoriti novo, zdravo tkivo i vie neete oseati bol. Najbolje je otpoeti klistiranje sa obinim urinom. Zatim ga ukuvajte do 1/2 i tek potom, priviknuvi se, ukuvajte do 1/4. Dalje se ne srne ukuvavati, jer se struktura urina iz energetski najbolje estostrane prizme pretvara u obian sapun - i efekat se gubi. Trudnicama se strogo z a b r a n j u j e ienje debelog creva p o m o u diuretika (ukuvanog urina), jer moe doi do pobaaja. Sada, poznavajui te osobenosti, opisaemo s a m e tehnologije. Za to e vam biti potrebno Esmarhovo lone (grejalica - termofor) i gumena kruka zapremine najmanje 100 miligrama. Jo jednom n a p o m i n j e m , da ne bi dolo ni do kakvih komplikacija i neprijatnosti, ienje debelog creva o t p o n i t e s a o b i n i m u r i n o m . Nalijte 1-1,5 litar urina u Esmarhovo lone, okaite ga na visinu najviu do 1,5 metar iznad poda. Skinite zatitnu kapicu sa cevice i vrh cevice namaite maslom (uljem) ili vazelinom. Presavijte cevicu, da tenost ne bi isticala (ako postoji slavina, tada je zatvorite). Zauzmite koleno-lakatnu pozu (karlica treba da bude iznad ramena), uvedite (ugurajte, M ) cevicu na dubinu 10-25 centimetara. Z a t i m otpustite cevicu na prevoju (otvorite slavinu) i postepeno isputajte tenost. U p o z o r e n j e . Ako u debelom crevu postoje patoloke naslage ili je debelo crevo mnogo zapueno ekskrementnim kamenjem, tenost se pri naglom dolasku moe izli vati unazad ili nadimati tu malu upljinu ispred zapuenog dela, izazivajui bolne oseaje. Da do toga ne bi dolazilo, kontroliite ulivanje i na vreme savijte prstima cevicu (zatvorite slavinu). Po meri prolaska tenosti kroz zapueni prostor poveavajte otvor (odnosi se na otvor slavine, cev86

ie radi protoka vee koliine tenosti, M). Diite polako, r a v n o m e r n o , ali duboko - stomakom, izbacujui ga pri udisaju i uvlaei ga pri izdisaju. Sve to e vam pomoi da izbegnete razliite komplikacije i neprijatnosti za v r e m e sprovodenja same terapije. Kada debelo crevo bude oieno, u njega se mogu naliti 2 litra tenosti za 30-40 sekundi lako i slobodno. Posle nalivanja tenosti u debelo crevo (za v r e m e ienja, M), leite na leda i pripodignite karlicu (zadnjicu, M S ) i u takvom poloaju ostanite 30-60 sekundi. Moete dopunski uvlaiti stomak. Na osnovu toga tenost e prodirati kroz silazni deo obrunog creva (kolondescendes, M) u popreno crevo (kolontransverzus, M ) . Dalje polako leite na leda i okrenite se na desni bok. Tenost iz poprenog dela debelog creva dospeva u teko dostupni uzlazni deo (kolonascendens, M) i dalje - u slepo crevo. Upravo takva tehnika omoguava da se podjednako ispere itavo debelo crevo. Pridravajte se tih pravila - ona su proverena u praksi. U suprotnom sluaju, ispraete i oporaviti samo deo debelog creva, ostavivi rasadnik buduih bolesti na njegovom s a m o m poetku - lepom crevu. Terapiju je poeljno sprovoditi posle pranjenja debelog creva ujutro ili uvee. Koliko treba da traje klistir? Drevni lekari savetuju - od zalaska sunca do prvog sumraka. Po meni, spokojno odleite na leima ili na desnom boku 5-15 minuta, ako ne bude jaka potreba za nudom. Prednost urinskih kl isti r a j e u tome, to je njihovo trajanje unutar organizma tano onoliko, koliko je potrebno. U poetku su nude posle klistira ee i jae, a dalje, to istije postaje debelo crevo, due se u njemu zadrava urin. Zato se nemojte uzbuivati, organizam sam zna kad ga treba ispustiti, jer sve se obavlja uz njegovu velianstvenu kontrolu.
S7

Koliko se moe naliti tenosti u debelo crevo pri jednom klistiranju i koliko puta se to moe ponavljati? Ranije smo naveli d a j e najbolje naliti 2 litra, ali posle isputanja, dobro je ponoviti takvo nalivanje j o jedan-dva puta i posle toga naliti 1-1,5 litar urina. Z a s t o j e potrebno takvo doziranje? Radi toga, to e prva 2-4 litra zasoljene vode isprati neistoe s a m o iz polovine debelog creva ne dirajui apsolutno njegov uzlazni deo. Vi ete se uveriti na vlastitom iskustvu u istinitost ove postavke. I samo trei, etvrti klistir sa urinom m o e potpuno kvalitetno popuniti itavu upljinu debelog creva i u njemu dejstvovati kao lek. Takva ema daje najizraeniji efekat. Ako se koriste gore navedene preporuke, tada terapije sa 6-8 litara tenosti (raunajui i 1-1,5 litar urina) treba primenjivati svakog drugog dana, da se crevu omogui predah ( o d m o r ) . Za kuru ienja trebae ukupno 5-10 klistira. Posle te kure vi ete se oseati kao sasvim drugi ovek. To je samo prvi deo ienja debelog creva. U nekim sluajevima patologija se tako zarila" u zidove, d a j e i to malo za nju. Zato se drugom kurom ienja zapoeti rad mora dovesti do kraja. Za vreme prve kure vae crevo je ve predivno oieno i dovoljno vam je da posle pranjenja creva uradite jedan klistir sa 2 litra zasoljene vode koja podsea na morsku vodu, a zatim pomou obine g u m e n e kruke unesite 100 grama ukuvanog urina. Terapiju ponoviti nakon j e d n o g dana, dozu ukuvanog urina poveati za 100 grama, prekosutra - to isto, ali dozu poveati za j o 100 grama. Produava se dotle, dok se ne dostigne 500 grama ukuvanog urina, a zatim nakon j e d n o g dana takode stepenasto (svakog drugog dana, M) smanjujte koliinu do 100 grama. Kasnije kao profilaktiku moete raditi mikrok 1 istire sa ukuvanim urinom do 100 grama jedanput u toku j e d n e , dve nedelje dana. Ako se pojave komplikacije, tada dozu ne treba poveavati, ve uraditi klistir nekoliko puta sa istom d o z o m , a zatim postepeno smanjivati. Na primer, ako se pri upotrebi 88

300 grama ukuvanog urina pojavila jaka kontrareakcija organizma, tada prekosutra ponovite opet sa 300 grama. Ako se reakcija ne promeni, sledei klistir uradite (nakon jednog dana, M) sa 200 grama, a ako nema reakcije tada dodajte 100 grama. Gore navedeni ciklus ienja treba obaviti dva puta godinje: u dane jesenje i prolene ravnodnevice. Sada porazgovarajmo o interesantnim i veoma potrebnim nainima klistiranja koji su posebno korisni za postarije i stare ljude, jer odstranjuju suvou (satelit starosti) u organizmu. Ti klistiri su najefikasniji u hladno i suvo godinje doba, koje potpomae (potstie) smanjenje toplote i vode u organizmu. D o p u n i m o ono to je ve reeno u ajurvedinim posmatranjimn. Dehidracija i hladnoa govore o tome, da se ivotni princip Vetar" preuzbudio i to se ispoljava u sled e e m : silno stvaranje gasova, zatvori ili ovji" ekskrement, bolovi u krstima, sakrumu, karlino-bedrenim zglobovima, nenormalne menstruacije, gubitak semena, suvoa i ljutenje koe, zimogriljivost, gubitak snage, pocrnelost koe i mravljenje. Ako su takvi simptomi prisutni (oni se izrazito ispoljavaju za vreme suve, hladne, vetrovite zime), tada primenjujte dole navedeni mikroklistir i tople kupke svakodnevno ili svaki drugi dan. Svi ti simptomi postepeno e nestati. Mikroklistiri se primenjuju na sledei nain. U 100 grama obinog mleka staviti 20 grama pretopljenog maslaca (butera). Podgrevati da se maslac rastopi i dok je toplo, p o m o u g u m e n e kruke uneti unutar debelog creva. Preporuuje se da se terapija primenjuje pri zalasku sunca. Z a t i m odleati. Po pravilu, organizam sam zadrava taj sastav onoliko, koliko mu je potrebno. Kao rezultat te terapije, supstanca suvoe i hladnoe, koja je u organizmu izazvala gore navedene pojave, apsorbuje se i neutralizing e. Suvoa i vrstoa (gustoa, M) neutralizuju se vlagom mleka i smekavaju se maslacem, a hladnoa - toplotom, koju sadri mleko i pojavljuje se naknadno pri njegovom kvarenju (po89

staje kiselo, M). Obino posle dva-tri takva klistira, stolica postaje meka, laka i u vidu kobasice. Osim toga, prirodno se odgaja normalna mleno-kisela mikrollora i vi neete morati da pribegavate glupim metodima pijenja razredenog ekskrementa dojeneta i drugim. Sve e se odvijati prirodno i spontano. Moete isprobati nekoliko varijanti slinih mikroklistira i za sebe odabrati najbolju. Prvi sastav: mleko (100 grama), pretopljeni maslac (20 grama) protiv zatvora, ovjeg" ekskrementa, gasova, isuivanja i dehidracije organizma. Drugi sastav: osnova, kao kod prvog sastava (mleko i pretopljeni maslac) i prstohvat dumbira ili bibera (aleve paprika). Taj sastav deluje kao i prethodni, osim toga suzbija sluz u organizmu i poveava toplotne sposobnosti. Zato se on preporuuje ugojenim, flegmatinim ljudima. Trei sastav: osnova kao kod prvog sastava i polovina ajne kaiice (5-10 grama) kuhinjske soli. To e pojaati dejstvo prvog sastava. etvrti sastav: osnova kao kod prvog sastava i jedna supena kaika zasienog odvara pelina ili polovina ajne kaiice enjaka (belog luka). To veoma dobro pomae kod unih poremeaja. Kao zamena za mleko ili njegovo razblaivanje (50 : 50) m o e se upotrebiti odvar od mesa (naroito ovetine) ili buljon od kostiju. Svaka od tih komponenti na svoj nain deluje na organizam: smekava i smanjuje sluz ili u. Mikroklistire primenjujte posle osnovne (glavne) kure ienja debelog creva ili kada vam se pojave potekoe sa pranjenjem u toku same kure. Oistivi debelo crevo - koren ishrane" organizma, dobiete takav priliv ivotne energije, o kojem niste ni sanjali. ivot u vaem organizmu poi e po savreno d r u g o m , z d r a v o m , koloseku, vi ete biti zdravi i neumorni.

P O S T U P A K K O L J K E " - ANKH PRAKALANA

Postoji drevni metod ispiranja i ienja celog probavnog kanala - od usne duplje do anusa. Prevedeno na ruski jezik on se naziva Postupak (gest) koljke", zato to voda, prolazei kroz probavni kanal, kao kroz koljku, ispira sve neistoe. Korist od takvog ispiranja je u tome, to ono pored ienja stimulie probavne sposobnosti eluca, funkciju guterae, jetre, tankog i debelog creva. Slani ukus poveava toplotne i probavne sposobnosti organizma. Takvo ispiranje poeljno je obaviti posle ienja klistirima. Voda se uzima kroz usta, dalje prolazi kroz eludac, a zatim prostim tokom prolazi kroz sva creva sve do izlaza iz debelog creva. Vebe se upranjavaju sve dok ne p o n e da izlazi voda iste prozranosti kao voda koja je uneta u organizam. Priprema. Zagrejte zasoljenu vodu prema proraunu 5-6 grama soli (kafena kaiica zaravnjena) na litar vode do temperature tela. Voda mora biti zasoljena, j e r bez prim e s e soli ona e se apsorbovati posredstvom o s m o z e kroz sluzokou eludano-crevnog trakta i izbacivae se u vidu mokrae, a ne kroz zadnji prolaz (anus,M). Povoljan momenat. Najpovoljniji momeuat je j u t r o . Natate itavo ispiranje, kako pokazuje praksa, traje 1-1,5 as, a po stepenu njegovog usvajanja - 45-60 minuta. Evo e m e procesa: prolazak vode kroz probavni kanal. 1. Ispiti au slane vode. 2. O d m a h uraditi propisana kretanja (radnje-vebe). 3. Ispiti au vode i izvriti seriju pokreta. (Za v r e m e izvravanja tih pokreta, voda e polako prolaziti kroz creva i nee izazivati muninu.). Produite da naizmenino pijete i radite vebe (pokrete), dok ne popijete 6 aa vode. 91

90

Obino do prve evakuacije dolazi skoro o d m a h , za prvom porcijom ekskrementa slede druge, meke, a zatim i idke (tene). Ako do toga ne dode odmah ili pak za pet minuta, treba ponoviti pokrete (vebe), ne ispijajui vie vodu, a zatim se vratiti u toalet. Ako ne dode do oekivanog rezultata, tada treba zadejstvovati evakuaciju pomou klistira. im se sifon debelog creva zadejstvuje, to jest im ponu prva pranjenja, ostala pranjenja slede automatski. Primedba. Posle svake posete toaletu i upotrebe obinog toaletnog papira isperite zadnji prolaz (anus, MS) toplom vodom, osuite i namaite uljem, da bi spreili nadraivanje koje izaziva so. Neki osetljivi ljudi skloni su tom nadraivanju koje se moe lako spreiti. Posle prvog pranjenja treba ispiti au vode, izvesti pokrete (vebe), zatim se vratiti u toalet: svaki put dolazie do evakuacije. Produiti naizmenino piti vodu, raditi vebe i poseivati toalet, dok ne pone da izlazi voda iste istoe kakva je uneta u organizam. U zavisnosti od zagaenosti creva, trebae od 10 do 14 aa vode, vie retko. Kada nastupi oseaj zadovoljstva, kada voda koja izlazi iz vas bude dovoljno ista, treba da prekinete terapiju. Vi ete j o izvesno vreme nekoliko puta ii u toalet. Zatim moete ispiti 3 ae neslane vode i izazvati povraanje. To e iskljuiti sifon i isprazniti eludac. Prva veba (pokreti). Poetni poloaj stojei: stopala rastavljena priblino na 30 centimetara, prsti ruku prepleteni, dlanovi okrenuti nagore. Leda ispravljena, disanje normalno. Ne pokreui (savijajui) gornji deo trupa, napravite otklon prvo u levo, ne zadravajui se u krajnjem poloaju, ispravite se i odmah napravite otklon udesno. Ponovite 4 puta ovu vebu, to jest napravite 8 naklona naizmenino ulevo i udesno, to traje najvie oko 10 sekundi. Ti pokreti otvaraju vrata eluca i pri svakom pokretu (naklonu) deo vode e prodirati iz eluca u dvanaestopalano crevo. 92

Druga veba. Ova veba primorava vodu da tee kroz tanko crevo. Poetni poloaj je isti kao i u prvoj vebi. Ispruiti desnu ruku horizontalno i saviti levu ruku tako, da kaiprst i palac dodiruju desnu kljunu kost (kljunjau). Zatim izvriti okretanje trupa, zanosei ispruenu ruku unazad to je m o g u e vie; pogledati na vrhove prstiju. Ne zaustavljajui se u krajnjem poloaju, odmah se vratiti u poetni poloaj i izvriti okretanje u drugu stranu (pri tome ispruiti levu, a saviti desnu ruku, M). Taj dvostruki pokret treba ponoviti 4 puta. Opta duina trajanja pokreta je 10 sekundi. Trea veba. Voda produava da tee u tanko crevo zahvaljujui sledeem poloaju: varijanta zmije. S a m o veliki prsti nogu i dlanovi ruku dotiu pod, a butine i kukovi su iznad zemlje (poda). Stopala rastavljena priblino na 30 centimetara (to je vano). Kad je zauzet

poloaj, okrenite glavu i trup dok ne uspete da ugledate suprotnu petu (to jest, ako se okreete udesno, tada treba gledati na petu leve noge), ne zaustavljajui se u krajnjem poloaju, vratite se u poetni poloaj i uradite to isto i u drugu stranu, ponovite 4 puta po dva pokreta. Vreme - 10-15 sekundi. etvrta veba. Vodu, koja je dola do kraja tankog creva, treba proterati kroz debelo crevo pomou etvrte, poslenje vebe. Ona je najsloenija iz cele serije, iako je dostupna svakome, osim licima koja pate od oboljenja kolena ili men iskua. Takvi ljudi mogu da rade po varijatni, koja je dole opisana. Poetni poloaj: - unuti, stopala rastavljena priblino na 30 centimetara, pri emu pete treba da se nalaze sa spoljanje strane bedara (slabina), a ne ispod zadnjice, ake poloene na kolena koja su rastavljena priblino na 30 centimetara; - okrenuti trup i postaviti levo koleno na pod ispred suprotnog stopala (stopala desne noge, MS). Dlanovi guraju naizmenino desnu butinu prema levom boku i levu butinu prema desnom boku tako, da se prignjei polovina stomaka; pri t o m e treba gledati unazad da bi se pojaalo zanoenje trupa i ostvario pritisak na stomak. Za razliku od prethodnih vebi, u datom sluaju potrebno je otpoeti sa pritiskanjem desne strane stomaka. Kao i sve prethodne vebe, veba se upranjava 4 puta. Opta duina trajanja - 15 sekundi. Varijanta etvrte vebe. Ova veba potie od savijene poze jogista. Pri tome stopala su prosto priljubljena uz unutranju stranu butina i ne prolaze sa druge strane. Rame je otklonjeno to vie prema savijenom kolenu a trup blago naklonjen unazad. Ruke se oslanjaju na savijeno koleno koje slui kao poluga pri okretanju kime i pritiskanja butine na donji deo stomaka. 94

Primcdha. Ako nakon toga, poto ste ispili, na primer, 4 ae vode, oseate da sadraj eluca nije proao na normalan nain u creva i pojavio se oseaj prezasienja, koji izaziva gaenje (muninu), to znai da se otvor vrata (ventil izmeu eluca i dvanaestopalanog creva) ne otvara kako treba. Ponovo uradite 2-3 puta seriju vebi, ne pijui vie vodu. Nestanak munine pokazae da je prolaz otvoren. im je sifon zadejstvovan, vie nee biti potekoa i moete da produite proces. Meutim moe se desiti, da ep od gasova nastalili od produkata vrenja spreava aktiviranje sifona. U datom sluaju dovoljno je pritisnuti rukama stomak ili leei na leima, podignuti obe noge uvis ili pripodii zadnjicu. U najneprijatnijem sluaju, odnosno kada voda uopte ne naputa eludac, ostaje vam jedino reenje: izazvati povraanje, pogolieavi koren jezika sa dva prsta desne ruke radi aktiviranja refleksa povraanja. Olakanje e nastupiti radikalno i odmah. Posle vebi treba se odmoriti i izbegavati gladovanje. Prvo jelo (uzimanje hrane). Posle Sankh Prakalane treba se obavezno pridravati sledeih uputstava. Ne jesti ranije od 10 minuta niti kasnije od j e d n o g asa posle zavrenih vebi. Nije poeljno da se probavni trakt ostavlja bez hrane na as v vremena posle vebi. Ipak autor (Malahov, M) primenjuje Sankh Prakalanu za prelazak na gladovanje, i u tom sluaju ona je potpuno umesna jer zamenjuje uzimanje purgativa. Prvo jelo treba da bude od rie, kuvane na vodi i malo prekuvane, da bi se ona topila" u ustima. Rii se m o e dodati prekuvana argarepa. Zajedno sa riom treba pojesti i oko 40 grama maslaca (butera), a najbolje je pretopljenog maslaca. Ria se m o e zameniti penicom, ovsom itd. Upozorenje. Ria se ne srne kuvati u mleku. U toku 24 asa posle vebi zabranjuje se piti mleko, kefir, jesti mlene produkte, hleb sa kvascem. Vaa hrana treba da se sastoji samo od kuvanog, dinstanog povra i kaa. Vi time potpomaete obnavljanje normalne mikroflore. Voe i povre u sveem stanju nije preporuljivo zbog njihovog oploavanja mikroorganizmima, a takode suvinog pobuivanja ivo95

tnog principa V e t r a " koji aktivira proliv. Ria upravo potpomae guenje tog ivotnog principa i dovodi organizam na normalu. Z a t o se svee voe i povre m o e jesti sledeeg dana. Pie. Apsorbovanje slane vode, posredstvom visoke osm o z n e aktivnosti, privui e deo tenosti iz krvi u creva. Na taj nain teni deo krvi protie u smeru suprotnom obinom usisavanju, proiavajui pri tome mikrodlaice tankog i debelog creva. U vezi sa gore izloenim kod vas se javlja prirodna ed. Ne uzimajte nikakvu tenost, ak ni istu vodu, pre prvog jela, zato to ete h r a n i t i " sifon, to jest ii u toalet. Za v r e m e i posle vaeg prvog jela moete piti vodu ili blage ekstrakte (nastoje) od trava. To, to e se prva pranjenja pojaviti tek nakon 24 asa, nije u d n o . Pranjenja e biti zlatasta, uta i bez mirisa kao kod dojeneta. Lica koja pate od zatvora, mogu raditi Sankh Prakalanu svake nedelje, ali samo sa est aa vode. U tom sluaju ceo ciklus traje priblino 30 minuta. To je j e d n o od najboljih prevaspitavanja creva, jer se tom prilikom ne rasteu zidovi debelog creva. Kontraindikacije. Lica koja pate od ira na elucu, treba da se uzdravaju od Sankh Prakalane i prvo da izlee ir. To se odnosi i na lica koja pate od j a k o g oteenja p r o b a v n o g trakta: dizenterije, proliva, akutnog kolitisa, tuberkuloze creva i raka. ankh P r a k a l a n a - izuzetna terapija, u koju se uvere svi koji je redovno upranjavaju. Da bi se sistem bre savladao, praktikujte ga jedanput u dve nedelje i sve e vam poi za rukom. Obavezna terapija u starijem dobu - ienje jetre. Za v r e m e ienja videete toliko izbaene ljake (neistoa, M ) , da neete poverovati svojim oima. Posle ienja jetre organizam naglo poinje da se obnavlja i podmlauje. To je proverena injenica. 96

J E D N O S T A V N O I EFIKASNO IENJE JETRE

Ranije se ta terapija ienja preporuivala s a m o sa maslinovim uljem i limunovim sokom. Postavilo se pitanje o odgovarajuim z a m e n a m a , i na veliku radost, ima ih i previe. U m e s t o maslinovog ulja upotrebljava se bilo koje suncokretovo ulje (rafinisano, nerafinisano, preno), u m e s t o lim u n o v o g soka upotrebljava se kristalna limunova kiselina (limuntus, M), a takode i produkti sa jakim kiselim ukusom - m a h o v n i c a (Oxycoccus palustris O. microcarpus), pasji trn (1 lippophae rhamnoides), ogrozd itd. Kao to je pokazala praksa, ienje sa tim z a m e n a m a ni po emu ne zaostaje za ienjem sa idealnim produktima. Zato ih moete slobodno upotrebljavati za ienje. Sva tajna i efikasnost ienja jetre po tom metodu sastoji se u prethodnoj pripremi - smekavanju organizma. Smekavanje vodenim terapijama (primenjivati na 3-4 dana vrue kupke, svakodnevno ii u saunu 2 puta pre ienja; popiti svee iscedene sokove j a b u k e i cvekle, 50 grama soka cvekle i 200 grama jabukovog soka ili 250-300 grama soka od argarepe po 2-3 puta dnevno pre jela ili umesto jela). istite se na 2-3 dana pre punog meseca. ta raditi na dan s a m e terapije ienja? Pre toga vi ste uradili poslenju smekavajuu" terapiju - raspoloenje je bodro i vi ste svezi i spokojni. Ujutro, posle toaleta, uradite klistir za proiavanje. Dalje, lako dorukujte, prethodno ispivi gore navedeni sok. Takode, lako ruajte i nakon 1-2 asa ponite da zagrevate predeo jetre. Radi toga koristite termofor sa vruom vodom ili elektrinu grejalicu. Hodajte sa termoforom itav preostali deo dana. Priblino oko 19-20 asova otponite samu terapiju ienja jetre. Prethodno zagrejte ulje i kiseli sok do tempera97

Posle toga kada su ulje i sok ispijeni, priblino nakon 2 asa, moe se preduzeti niz mera, koje pojaavaju efekat. Z a u z m i t e udobnu sedeu pozu (najbolje na petama) zaepite levu nozdrvu vatom, u usta stavite malo ljute paprika i diite kroz desnu nozdrvu. Dodatno u predelu jetre, ispod termofora, priveite aplikator sa metalnim iglicama. Sve to e potpomoi pobuivanje, stvaranje toplote i njeno usmeiavanje u preeo jetre. Pri tome diite polako, ravnomerno (4-6 puta u minutu), radei snano dijafragmom, kao s t o j e ranije navedeno. To e obezbediti efikasnu masau jetre, pojaa e u njoj krvotok i isprae je od ljake i ugruaka. Takvo disanje primenjujte 15-30 minuta. Odmorite se jedan as i ponovite. U m e s t o aplikatora sa iglama, sada, prislonite magnetni aplikator ili jednostavno magnet. Magnetna terapija je vaan faktor koji pojaava krvotok. Naunici su ustanovili, da crvena krvna zrnca s a m o zbog j e d n o g ispoljavanja krvnog pritiska nisu u stanju da prou kroz kapilarc. Glavni mehanizam njihovog kretanja sastoji se u t o m e , to pritisak na arterijskom zavretku kapilara pribliava krvna zrnca j e d n o prema drugom. Z b o g toga, to oni imaju isti elektrini potencijal, oni se odbijaju jedan od d r u g o g na stranu manje koncentracije i usled toga prodiru i kreu se kroz kapilare. To je posebno vano koristiti radi poboljanja krvotoka u jetri, gde postoji unikatni (jedinstveni) venozni sistem, magnetno polje dodatno aktivira fermente koji u terapiji ienja imaju vanu ulogu. Sve to zajedno uzeto: toplota, aktivnost fermenata, pojaanje krvotoka, poveanje potencijala crvenih krvnih zrnaca, snana emisija slobodnih elektrona (pobuivaa fermenata) sa igliastog aplikatora - omoguava nam da razdrobimo, rastop i m o , isperemo i izbacimo napolje svo ubre i kamenje. G o r e opisane varijante omoguavaju nam da zadejstvujemo najdublje - kvantne nivoe organizma odgovorne za ivotnu delatnost, ienje, regeneraciju. Nikakva druga terapija ienja ne deluje tako aktivno, kao gore opisana.
99

ture tela i neto malo vie. Doza ulja i soka odreuje se prema teini vaeg tela i podnoljivosti ulja. To je obino 150-300 grama i j e d n o g i drugog. Prema tome, sve je spremno. Stoje dve ae, jedna sa uljem i druga sa sokom. Vi uzimate jedan-dva gutljaja ulja i zali vate sa isto toliko gutljaja soka. Nakon 15-20 minuta, ako nemate muninu, sve se ponavlja, ponovo ekate 15-20 minuta, pijete - i tako nekoliko puta, dok ne ispijete sve ulje i sok. Zatim mirno leite ili sedite da se odmarate. Ne skidajte termofor. Praksa je pokazala da to se vie zagreva jetra, time je bolji elekat. Z a t o termofor drite eelil no i ceo sledei dan. Upozorenje. Ako slabo podnosite ulje i pojavi vam se munina (gaenje) posle prvog uzimanja, treba priekati da nestanu ti neprijatni oseaj i i samo tada ponoviti uzimanje. Razvucite vremenski terapiju, to nije tetno. Ako munina ne prolazi, ograniite se ispijenom koliinom, to e biti dovoljno.
98

Priblino o k o 23 asa, moda neto kasnije (deava se i ujutro), kada su bioritmi jetre i unog mehura maksimalni, otpoinje erupcija (izbacivanje) kamenja i neistoa. To se ispoljava kroz j a k proliv i vi ete videti sve blago", steeno p o m o u nepravilnog miljenja, naina ivota, ishrane, i o d m a h ete shvatiti, da se dalje tako ne srne iveti. Ni o kakvom zdravlju ne moe biti rei, ako to b l a g o " ostaje u vaem organizmu. Ujutro moe j o malo da vas protera i da izae j o vea koliina kamenia i ui u vidu mazuta. Uradite kl isti i" za ienje, ali termofor produite da drite. Prvo jelo poeljno je da se sastoji od 0,5 litra soka (od argarepe, cveklo-jabuni - 1:5). Sok dopunski ispira vau jetru. Nakon izvesnog vremena, kada se pojavi oseaj gladi, moete jesti salate, dinstano povre, kau spremljenu na vodi i voditi normalan ivot. Koliko puta je potrebno proistiti jetru po navedenom metodu? Covek moe iveti ak i ako mu funkcionie samo 1/8 dela jetre. Z b o g toga to se jetra sastoji iz etiri d e l a - sve treba dobro oistiti. Praksa je pokazala da se to postie kvalitetno od 4 do 7 puta. Ako koristite sve gore navedene dosetke i bioritmologiju, vi to moete uraditi mnogo bre. Prvo ienje jetre je najtee - to je operacija bez noa. Odmorite se posle nje i im se osetite sposobnim, ponite drugo ienje, ono e proi lake, a zatim - obavite tree, etvrto ienje, sve dok ne osetite i ne uvidite da vie nita ne izlazi iz jetre. Sto pre oistite jetru, time ete bre normalizovati krvotok i sve vrste razmena materija. Upoznajte se i sa o v o m osobenou: kamenii u unim kanalima i u n o m mehuru taloili su se polako, poprimajui oblik odlivka u kanalima. U takvom obliku oni vas ne uznemiravaju. Obavljajui ienje, vi ih drobite (usitnjavate, MS) - stanje se menja a preostali kamenii mogu nadraivati zidove unih kanala, prouzrokujui njihovu upalu. Z a t o , ne dozvolite to i potpuno se oistite, ne zaustavljajui se na pola puta. Upozorenje. Ne istite jetru posle napornog rada, fizikih optereenja (maratonsko tranje itd.) i posle gla100

dovanja. Odmarajte se 3-5 dana, sakupite snagu. Inae ete se u procesu ienja ili jako iscrpiti ili ete popiti ulje i limunov sok bez ikakvih rezultata. Neki ljudi za vreme ienja povraaju a u masi koja je povraena uoava se sluz ili drugi slini elementi, to ukazuje na to da su sok i ulje proradili u elucu i oistili ga od zagaenosti. To je normalno. Sledee ienje otponite sa neto manjom koliinom ulja, a pri narednom malo dodajte. 1 zapamtite, ne treba se bojati; itava terapija ienja jetre je teka, ali bezbolna. Strah i prekomerno uzbuenje mogu spazmirati (zgriti, MS) krvne sudove, une kanale - a ienje nee uspeti. Budite spokojni i oputeni i sve e vam uspeti. Preporuka. Ne istite jetru vie od 7 puta z a r e d o m u toku godine, ak i ako dalje izlazi kamenje. Hitno promenitc ishranu, nain ivota i istite spoljanje manifestacije ili primeiijujtc metod obnavljanja veze izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela. Znajte - izbacivanje vee koliine kamenja to je normalno i takva nenormalnost u vaoj svesti (spoljanjim manifestacijama) nalazi se u vidu snane psihike koljke. Nju treba odstraniti, inae besk o n a n o ete se istiti, a da do potpune normalizacije funkcije nee doi. Cesto pitaju, da li jetru mogu istiti ljudi kojima je odstranjen uni mehur? Odgovaramo - ne samo da mogu, ve je i potrebno.

I E N J E JETRE POMOU SOKOVA

Kao stoje pokazala praksa, svi ljudi ne podnose ienje j e t r e pomou maslinovog ili simcokretovog ulja: neki uopte ne podnose ulje i ne mogu da ga ispiju u dovoljnoj koliini da bi se kanali jetre otvorili i da otpone obilno luenje ui. U letnjoj sezoni moete izvriti prijatno i korisno ienje jetre pomou sveih salata od povra, isceenih sveih sokova i lekovitih biljaka.
101

Salate i sok od maslaka sa lucerkom (detelinom, M ) dobri su antioksidanti i regenerator i tkiva jetre. To je veoma efikasno sredstvo za ienje i leenje hepatitisa i u n o g kamenja. Kamilica ili lemnik (Scutellaria)pomau kod trovanja alkoholom i lekovima. Takode su korisni listovi maline, mlevena nana, lie od umske j a g o d e , kiseljak (zelje) sa kovrdavim liem, hajduka trava (kunia), alfija, hisop (hyssopus officinalis ), rumarin, iris, detelina, poljski ljuti i maj oran. Moe se piti i koncentrisani ekstrakt (nastoj) - smese petrovca (agrimonia eupatoria), gole heloneje i razlika, svaki dan po dve supene kaike dva-tri puta dnevno. Povrtarski perun odstranjuje zatvore jetre, a list maline ili u m s k e jagode - pojave stagnacije u njoj. Koren lincure (gentiana lutea, gentiana p n e u m o n a n t h e ) zajedno sa g o r k o m rotkvicom stimulie rad jetre, poboljava apetit i probavu. Petrovac (agrimonia) je koristan kod utice. Ako vam on izaziva muninu, dodajte mu malo utog koren a. Letnje ienje jetre zasnovano je na leenju sokovima u o d r e e n o m periodu. Treba poeti sa trodnevnom dijetom sa j a b u k a m a kiselo-slatkih sorti, a zatim prei na svee produkte. Kao dopuna njima mogu se jesti kuvan bob i graak. Izbegavajte hranu koja sadri tetne materije, ne puite i ne upotrebljavajte alkoholne napitke. Pijte koliko hoete istog soka o d j a b u k a ili argarepe,jedanput u nekoliko dana ispijte ujutro au soka od cvekle - malim gutljajima, polako. Ako se pojavi svrab na koi, pijte ujutro po au tople vode sa s o k o m isceenim iz pola limuna. Evo j e d n e od ema petodnevne terapije ienja jetre sveim sokovima (ne jedite i ne pijte nita osim navedenog, izuzetak su protijeva voda ili magnetisana voda). Prvi dan. 300 grama soka od argarepe i po 100 grama soka od cvekle i krastavaca. Drugi dan. 300 grama soka od argarepe i 300 grama soka od spanaa.
102

Trei dan. 500 grama soka od argarepe. etvrti dan. 100 grama soka od cvekle i 300 grama soka od argarepe. Peti dan. 60 grama soka od celera, 60 grama soka od peruna i 300 grama soka od argarepe. Radi ubrzanja procesa ienja radite klistire sa obinim i ukuvanim urinom. Za vreme petodnevne kure ienja primenjujte svakodnevno ili svaki drugi dan (ako oseate slabost) proiavaj ue-smekavajue kupke, dodajui u toplu vodu po 0,5-1 litra ukuvanog urina. Trudite se da vam itavo telo bude pod vodom, ostanite u kadi 25-30 minuta. Priblino sredinom tog perioda (nakon 10-15 minuta, M) moete osetiti muninu, koja e proi do kraja boravka u kadi, zato ne izlazite iz vode pre vremena. Zatim se dobro posuite pekirom i leite u postelju na jedan-dva asa, da se dobro preznojite izvesno vreme oseaete slabost. Preko noi m o e se staviti kompresa (obloga, M) sa ricinusovhn uljem ili urinom na stomak i u preelu jetre. To e stimulisati creva na ienje. Za obloge, kupke i pripremanje masanih ulja upotrebljavajte etarska ulja kamilice (razne vrste), smilja, limuna, limunske verbene (sporia), lipe, hajduke trave (kunie) i moraa (divlja mirodija - foeniculum vulgare, M ) . Isparljive materije tih ulja Iako prodiru u organizam kroz kou i p o t p o m a u bolje izbacivanje jetrene ljake. To potstiu i eliksiri iz cvetova. Eliksir cvetova malo potpomae ienje jetre i izbacivanje materija koje zagauju. Maslaak i enj-enj (koren ivota, M ) jaaju jetru, potpomau regeneraciju (obnavljanje) tkiva, a eukaliptus pomae kod upalnih procesa u jetri. Za v r e m e ienja jetre, potrudite se da se to manje nervirate (uzbuujete). Jetra - mesto, gde se stvara energija gneva i mrnje. Ta energija kvari krv, stvara mnogo u n e
103

ljake, dovodi do energetskog zastoja, a shodno tome, do zagaivanja jetre i pogoranja probave. Uopte, nauite se da koutroliete svoje emocije i zapamtite, da one u prvom redu unitavaju vas, a ne tog oveka, na koga se vi ljutite.

IENJE BUBREGA I M O K R A N O G MEHURA

ienje bubrega - obavezna terapija u starijem dobu. Pogrena (nepravilna) ishrana sa suvie krobnih produkata, jedenje u toku noi, prisustvo u hrani svih moguih dodataka (zaina) i konzervanasa brzo izbacuju nae bubrege iz stroja. Ibn-Sina je izvrsno razradio metod ienja bubrega. Evo ta on pie: Ciljevi kojima tee lekari pri Ieenju kamenja: prekid stvaranja njihove materije, spreavanje stvaranja kamenja putem odstranjivanja uzroka i njegovog regulisanja, a zatim usitnjavanje i drobljenje kamenja, njihovo otkidanje i odstranjivanje sa tog mesta gde je ono visilo, uz p o m o lekova, koji imaju takvo dejstvo, posle ega ih izbacuju meko i postepeno..." Koristimo se izvanrednim preporukama Ibn-Sina. 1. Otklonimo uzroke koji stvaraju kamenje. Radi toga, treba promeniti ishranu i nain ivota s ciljem normalizacije r a z m e n e materija. 2. Primenimo sredstva za drobljenje, sitnjenje kamenja i njihovog pretvaranja u pesak. Za to su dobri: sok od vratia (tanacetum vulgare), crne rotkvice, sok od limuna, jelova smola, korenje broa (Rubia tinetorum, MS) ili ipka, svee iscedeni sokovi od povra i urin. 3. Izazovimo otkidanje razdrobljenog kamenja i m e k o , postepeno ga izbacimo. Ishranu treba promeniti na sledei nain: u poetku pijte kompot, aj, vodu, sokove i tome slino, zatim jedite svee
104

salate prema sezoni a, u hladno godinje doba - malo dinstano ili obareno povre. Posle uzimanja biljne hrane pojedite s a m o j e d n o jelo, tako da osetite zasienost. Ako je to kaa, onda samo jednu kau; ako je meso, tada samo meso; s a m o k i o m p i r itd. Takav redosled uzimanja hrane o m o guie vam da pravilno i lako sve probavite. Ako postupate obrnuto - pivo jedete, a zatim pijete, tada sapirete hranu u donje delove (organe, M) bez dovoljne prethodne obrade u elucu, zbog ega sc hrana ne razlae potpuno i stvara se mnotvo ljake. Osim toga, oboleli od kamena u bubrezima treba i kvalitativno da promene ishranu: manje mesnih proizvoda i peciva. Da pogledamo ta se dobij a. Sva kuvana hrana liena je potencijala (naboja), kalcijum u hlebnom pecivu usled termike obrade iz organskog - napunjenog - pretvara se u neorganski - ispranjeni. Biokoloidi mokrae sastoje se iz razliitih mukoproteida, koji imaju negativan potencijal i na osnovu toga oni zadravaju rastvorene soli u mokrai. Ali neorganski kalcijum iz testenina, nemajui potencijal, vrsto se sjedinjuje sa negativnim mukoproteidima i time potpomae njihovu koagulaciju i taloenje. Eto tako se poinju stvarati kamenii, pesak. Eto zato hrana treba da bude sveza, blago dinstana sa velikim sadrajem potencijalnih estica - tada e sve biti drukije. Sada treba da usaglasite svoju aktivnost, naroito uzimanje hrane, sa bioritmom rada unutranjih organa svog organizma. Sada je ve svima j a s n o , da su, na primer, bubrezi najaktivniji jedanput u toku 24 asa, jedanput najslabiji, a preostalo vreme funkcioniu na vie-manje srednjem nivou. Zato treba dorukovati od 7 do 9 asova ujutru (vreme maksimalne radne sposobnosti eluca), ruati od 13 do 15 asova (vreme maksimalne aktivnosti tankog creva) i lako veerati od 17 do 18 asova. Tu osobenost rada naeg organizma istie poslovica: Doruak pojedi sam, ruak podeli sa neprijateljem, a veeru u potpunosti daj neprija105

teljli". Uvee je najbolje popiti samo odvar od trava (aj, M ) sa m e d o m . Ako postupite drukije, tada, sve to treba dati neprijatelju, pojedete sami, to jest ako veerate od 19 do 21 asa, tada razruavate svoj organizam ^po^neprijateljski". Energije u probavnim organima ve nema, ona se u to v r e m e nalazi u bubrezima i perikardu (osrdu - sranoj kesi, M ) , koja radi na stvaranju zaliha hranljivih materija, a ne na cepanju (Inj-organi). Kao rezultat vi dobijate: a) slabljenje rada bubrega; b) nepotpuno varenje hrane. N e p o t p u n o (nekvalitetno) varenje hrane sastoji se u t o m e , to ona oksidira ne do konanih produkata, koji se lako izbacuju napolje iz organizma, ve se nagomilava u krvi, plazmi krvi. Rezultat toga je promena koloidnog stanja mokrae usled obilja mokrane kiseline (nedokisla belanevina), ugljenih hidrata itd. U zavisnosti od toga, ta ovek voli da jede uvee, kod njega se stvaraju i razni kamenii: urati, karbonati itd. Veliki znaaj u recidivima stvaranja kamenja ima jetra, j e r j e d n a od funkcija jetre jeste - stvaranje mokraevine. To se vri samo tu (u jetri, M) i kao konani produkt belanevinaste razmene izluuje se bubrezima. Osim toga, vie od 90 procenata monosaharida dostavlja se krvotokom kroz vratnu venu, pre svega u jetru, gde se oni uglavnom pretvaraju u glikogen. Ako vam prethodno nije oiena jetra, tada je krv stalno zasiena m o k r a n o m kiselinom i poluprobavljenim, nevez a n i m ugljenim hidratima. ienje bubrega, u tom sluaju, je - besmislen rad: kamenje e ponovo da se pojavi i to vrlo brzo. Evo klasinog primera uzetog iz Velike medicinske enciklopedije" (Moskva, 1962.), Bubrena litijaza (stvaranje kamena u bubrezima,M)". Fosfati i karbonati sa jezgrom iz zakieljenog krea i mokrane kiseline rastu vrlo brzo i mogu dostii o g r o m n e razmere. Prema podacima Izraela, nakon 16 meseci posle operacije odstranjivanja mnogobrojnog kamenja kod j e d n o g
106

te istog bolesnika ponovo je odstranjeno 57 veoma velikih konkremenata, koji su se sastojali od karbonalnog krea sa tragovima fosforooksidnog amonijum-magnezijuma". N a v e d e n o j o jedanput potvruje pravilni fizioloki redosled izvravanja terapija ienja. Sada razmotrimo sredstva za razbijanje (drobljenje), smanjivanje i pretvaranje kamenja u pesak. Vano je znati, zbog ega dolazi do drobljenja i smanjivanja. Ranije smo ujasnili, da se kroz bubrege za 24 asa isfiltrira do 150 litara krvi. Odatle, sve to dospeva u krv, m o e dejstvovati na bubrege, a to dospeva u mokrau - u mokrani mehur. Sada, ostaje da odgovorimo na pitanje, koje materije, dospevajui u krv i mokrau, imaju izraena svojstva drobljenja i smanjivanja? Evo tih materija: eterina ulja; raznovrsni pigmenti i boje ; organske kiseline i luine; gorine i materije koje se stvaraju u s a m o m organizmu. Sada detaljno razmotrimo sve te materije, a takode produkte, koji su najvie zasieni sa njima.

E T E R I N A ULJA Eterina ulja imaju sledea svojstva. Ljut ukus. Prema drevnoj klasifikaciji, ljutina" otvara sudove, ima razreujua, ispirajua i rastvarajua svojstva. Najbolja isparljiva svojstva, a prema tome i rastvarajua, drobea, od svih eterinih ulja ima terpentinsko ulje. to se vie tog ulja nalazi u biljci, ta biljka e imati bolja rastvarajua svojstva. Dobra rastvorljivost u organskim rastvaraima: uljima, s m o l a m a , ugljenim hidratima i drugim, teko rastvorljivim u vodi. S obzirom na to da su eterina ulja nerasrvorljiva u vodi, ona imaju tendenciju da se nagomilavaju na bilo kojoj povrini. Na primer, na povrini kamenja u jetri, u n o m m e huru, bubrezima i mokranom mehuru. A poto j a k o mi107

riljave materije uljane prirode imaju veliku aktivnu povrinu i malo povrinsko optereenje, one tee da zauzmu najmanju zapreminu, to jest da prodru kroz mikro pukotine unutar, a to dovodi do razraivanja" tvrdog tela i njegovog rasipanja na komadie! Tim vie, to su eterina ulja rastvorljiva u organskim jedinjenjima, kakvo je nae kamenje u n o , mokrano. I s t o j e karakteristino, eterina ulja iz organizma uglavnom izbacuju bubrezi, izazivajui pojaano izdvajanje mokrae. Drugim recima, eterina ulja nagomilavaju se tamo, gde su potrebna, na mestu gde se kamenje poinje da pretvara u pesak. Odatle je takav udarni efekat eterinih ulja. A sada porazgovarajmo o biljkama u kojima se nalazi najvie eterinih ulja i o tome, kako ih iskoristiti. Bela breza. Ekstrakt i o d v a r o d listova breze primenjuju se kao diuretiko sredstvo. 6-8 listova preliva se sa 500 ml kljuale vode, kuva se 15-20 minuta, cedi i uzima u toku dana. Jae diuretiko dejstvo imaju pupoljci breze (3-4 grama na 500 ml). Ptiji troskot, ili spori (polygonum aviculare). U narodnoj medicini nairoko se upotrebljava kod svih oblika kam e n e " bolesti, intenzivno izbacuje pesak". Radi pijenja priprema se ekstrakt: 20 grama trave na au kljuale vode. Uzima se po 1 supena kaika 3 puta dnevno. Jela obina (picea abies). U medicini je uveden preparat P i n a b i n " , koji predstavlja 50-procentni rastvor eterinog ulja iz etine jele (ili bora) na ulju od breskve. Preporuuje se da se uzima po 5-20 kapi (nakapati na kocku eera) tri puta dnevno na 15-20 minuta pre jela u trajanju 4-5 nedelja. u m s k a jagoda. Dobro je uzimati svezi sok naraste po 4-6 supenih kaika kod bubrene i une litijaze (kamena u bubrezima i ui, M). Velika kopriva - ara (urtica dioica). Sok od sveih mladih listova primenjuje se kod kamena u jetri i bubrezima. Koren koprive, skuvan sa eerom, - kod zastarelog ka108

menja. Sa istim ciljem upotrebljava se seme koprive p o m e ano sa v o d o m . Kukuruz. U lekovite svrhe u narodu se skupljaju pramenovi kukuruzne kosice". Sui se na papiru u hladovini, na ardaku. To sredstvo smatra se diuretikom koji drobi m o k r a n o kamenje zajedno sa unim u pesak. Evo j e d n o g od prostih recepata: kukuruzna kosica", krilca od pasulja i lie mejeg groa (arctostaphylos uva-ursi) pomeati u jednakim elovima, 40 grama te smese prokuvati 15 minuta u litri vode. Dobijeni odvar procediti i ispiti u toku dana na 6 puta. Lipa. Lipov cvet primenjuje se kao diuretiko sredstvo protiv kamenja u bubrezima. Za pripremanje ekstrakta uzimaju se 2 supene kaike isitnjenih cvetova lipe na 2 ae kljuale vode i ostaviti da odstoji 20-30 minuta. Ekstrakt sa veim koncentratom priprema se prema proraunu 3-4 supene kaike isitnjenih cvetova na 2 ae kljuale vode. Kuvati 10 minuta i procediti. Upotrebiti u toku dana. Veliki iak, lopuh (arctium lappa). Koren lopuha preporuuje se za primenu kod kamena u bubrezima i mokranom inehuru. Iznutra (pijenjem, M) se primenjuje vru ekstrakt: 5 grama isitnjenog korena preliti sa 2 ae kljuale vode, ostaviti da odstoji preko noi; ekstrakt procediti dobijena koliina je doza za jedan dan. argarepa (mrkva). Kod k a m e n a u bubrezima i u m o kranom mehuru seme argarepe je efikasno sredstvo. S e m e se skuplja u septembru. Jedan gram praka od semena argarepe uzimati - 3 puta dnevno. M o e se primenjivati i vodeni ekstrakt: 1 supena kaika semena na 1 au kljuale vode. Ostaviti da odstoji preko noi, a ujutro podgrejati i piti u toplom stanju (preporuuje se 3 ae dnevno). Perun, povrtarski. Eterino ulje je glavna aktivna k o m p o n e n t a peruna. Ima ga najvie u plodovima - do 7 procenata. Otuda se perun, naroito njegovo seme, primenjuje za drobljenje kamenja u bubrezima i u m o k r a n o m niehuru.
109

Isitnjeno s e m e se melje i dobiju se praak, koji se daje bolesniku po 0,5 grama 2-3 puta dnevno. Od istog praka priprema se odvar i ekstrakt. Ekstrakt. I ajna kaiica istucanih (isitnjenih) plodova na 500 grama hladne vode. Ostaviti da odstoji 8-10 asova i piti po 100 grama 3-4 puta d n e v n o . Odvar : 4 ajne (kafene) kaiiee semena na au kljuale vode, kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti i piti po I supenu kaiku 4-6 puta dnevno. Umesto semena moe se koristiti lie i koren je peruna. Od njih pripremiti ekstrakt od 20 grama isitnjeue sirovine na au kljuale vode i uzimati po 1/3 ae 3 puta dnevno pre jela. Umesto ekstrakta m o e se koristiti sok iz sveeg lia: po 2 ajne kaiiee 3-5 puta d n e v n o . Srednjevekovni farmaceut Amirdovlat Amnsiaei preporuivao je da se za rastvaranje kamenja upotrebljava kora od korena peruna. Sibirska jela. Lekovita sirovina su mlade granice jele, iz kojih se dobija ak 2,5-proeentno eterino ulje. Jelovo ulje upotrebljava se kao efikasno sredstvo za rastvaranje kamenja u bubrezima i u mokranom mehuru. Pelen (Artemisia). Sve vrste pelena sadre eterina ulja na celoj biljci. U pelenu ima do 1,3 procenta eterinog ulja. To svojstvo pelena ini ga jednim od najrasprostranjenijih sredstava u borbi sa bubrenom litijazom. Evo kako se primenjuje pelen od srednjeg veka. Gorki pelen (Artemisia absinthium). Sirup: 69,5 grama trave namoiti u vodi da odstoji 24 asa, a zatim prokuvati, ocediti, dodati 353 grama eera ili meda i kuvati dok se ne zgusne, a potom upotrebljavati. Svojstva tog sirupa su takva, da on pomae kod svih oboljenja mokranih puteva i izbacuje kamen sa mokraom. Peleii-ernobilac. 8,8 grama soka ini mokrau obilnom, rastvara i izbacuje kamen iz mokranog mehura. Pirej puzavi (Agropyron repens, Elytrigia repens). U narodnoj medicini odvar od podzemnog stabla upotrebljava se kod kamena u ui i mokrai. Odvar se priprema prema
lio

proraunu 1 : 10, uzima se po I supena kaika 3-4 puta dnevno. Rotkva, povrtarska. Upotrebljava se sok koji se priprema na sledei nain: u itavoj krupnoj rotkvi izdubi se j a m a i u nju se stavlja med ili eer, koji se ubrzo pomea sa s o k o m . Dobijeni sok uzimati od 0,5 do 1,5 ae dnevno. Oskorua obina (sorbus aucuparia). Upotrebljava se sirup od soka svezih, sazrelih plodova kod kamena u bubrezima i mokranom mehuru. Sok od 1 kg plodova oskorue kuvati sa 600 grama eera, uzimati po 50-100 grama 2 puta dnevno. uvati na prohladnom mestu. Lekovita pargla (asparagus officinalis). Upotrebljava se ekstrakt iz korena: 2-3 ajne kaiiee izmrvljenog korena preliva se sa aom kljuale vode (doza za jedan dan). Mirodija, povrtarska (anethum graveolens). U toj biljci je pronaeno eterino ulje koje predstavlja smesti razliitih terpentina. U zeleni mirodije ima 1,5 procenat eterinog ulja, a u semenu - do 4 procenta. Takav bogat sadraj eterinih ulja ini mirodiju odlinim diuretikim sredstvom. ajnu kaiicu istucanog semena zakuvati (1,5 aa kljuale vode), posle hlaenja procediti i piti po 100 grama 3 puta d n e v n o ili uzimati 3 puta dnevno po I gram isitnjenog semena sa malo vode. Hmelj, obini (humulus lupus). iarke te biljke upotrebljavaju se na nekoliko dana pre njihovog potpunog sazrevanja, dok je iarka j o vrsto zatvorena. Miris osuene sirovine je prijatan, a ukus je gorak sa smolastim stranim ukusom. uva se tokom cele godine. Ekstrakt: 1 supena kaika isitnjenih iarki na I au kljuale vode. Ohlaeni ekstrakt procediti i piti po 1/4 ae 3 puta d n e v n o na 15-20 minuta pre jela. Hren, obini (armoracia rusticana). Upotrebljava se koren hrena koji se skuplja u j e s e n . Svezi sok iz korena hrena upotrebljava se za izbacivanje ui i kao diuretik. Kod kamena u mokranom mehuru pije se po 1 ajna kaiica.
III

Borovnica, obina (vaccinium myrtillus). Od listova borovnice (skupljaju se u maju-junu) priprema se aj, koji se pije k o d upale i slabili kontrakcija mokranog mehura, a takode kod k a m e n a u ui i u mokrai. enjak, sejanae. Ekstrakt enjaka na votki slui kao lekovito sredstvo kod kamena u bubrezima i u mokranom mehuru. Jabuka, domaa. Sirove, peene ili kuvane j a b u k e upotrebljavaju se kao diuretiko sredstvo kod otoka. Soli kalijuma i tanin koji se sadre u jabukama, utiu na stvaranje m o k r a n e kiseline u organizmu. Zato je dua upotreba odvara i aja od jabuka veoma korisna za obolele od mokrane litijaze.

g l u k o z e i fruktoze. Gore navedene materije poveavaju izluivanje vode, jona natrijuma i hlora, i pri tom ne nadrauju bubrege i mokrane kanale. U lubenici ima m n o g o i pektinskih materija (boja). Sve to zajedno uzeto daje mokrai svojstvo luine i p o t p o m a e rastvaranje soli i kamenja. Radi toga treba upotrebljavati 2-2,5 kilograma lubenice d n e v n o u odgovarajuoj sezoni. U narodnoj medicini primenjuju i koru od lubenice kao snano diuretiko sredstvo: sa oprane kore od lubenice otrim n o e m skidaju povrinski sloj, sue i uvaju u kartonskoj kutiji. Upotrebljavaju po 5 grama 3 puta dnevno pre jela, zalivajui sa m e d e n o m vodom. Bro, farbarski (Rubia tinctorum). Lekoviti znaaj imaju podzemna stabla i korenje. Upotrebljava se kod prisustva oksalatnog kamenja u bubrezima i m o k r a n o m mehuru za izbacivanje nerastvorljivih fosfata kalcijuma sa m o k r a o m , kod upale bubrene karlice i mokranog mehura. Za dobijanje odvara treba 10 grama isitnjenog korenja kuvati u ai vode 10 minuta. Piti po j e d n u supenu kaiku 3-5 puta d n e v n o . Prilikom leenja broom mokraa poprima crvenu boju. D o z a broa smatra se dovoljnom, ako mokraa poprimi roze-crvenu boju. Bojenje otpoinje nakon 3-4 asa posle uzimanja i zadrava se kod primene srednjih doza do j e d n o g dana. Kura leenja 20-30 dana. Ponovite kure nakon 4-6 nedelja. Crna ribizla (ribes nigrum). Upotrebljava se kao diuretino i patogeno sredstvo. Dvadeset grama jagoda na au kljuale vode kuvati 20-30 minuta i procediti. Uzimati po 1 supenu kaiku odvara 3-4 puta dnevno. Ekstrakt od lia posebno potpomae oslobaanje organizma od vika mokrane kiseline, kamenja u bubrezima i u m o k r a n o m mehuru. Zavariti 25 grama isitnjenih listova sa 0,5 litara kljuale vode, ostaviti da odstoji 4-6 asova i piti po 0,5-1 ae 4-5 puta dnevno.
113

R A Z N O V R S N I P I G M E N T I I BOJE Prisustvo pigmenata i boja u tenostima smanjuje njihovo povrinsko optereenje (napon). Sto je manje povrinsko optereenje tenosti, to se ona lake i bolje rastvara, prodire u mikro pore i razara tvrde tvorevine. Drugi m e h a n i z a m razarajueg dejstva tenosti, koje imaju malo povrinsko optereenje (napon), sastoji se u tome, to molekuli povrinskog sloja tenosti imaju viak potencijalne energije, u poredenju sa molekulima, koji se nalaze unutra. Pri tom viak potencijalne energije energetski aktivira povrinu rastvora i orjentie molekule rastvorene materije (pigmenti, boje) u povrinskom sloju, zahvaljujui emu ima pozitivnu asorpciju (zgunjavanje gasova na povrini vrstih tela, M), koja vue prema sebi" sve iz krvi, ui, mokrae, razara kamenje, ugruke itd. Povrinsku aktivnost imaju mnoge prirodne boje, belanevinaste materije, glikozidi. Razmotrimo najefikasnije i najdostupnije. Lubenica (citrullus vulgaris). U mesu ploda lubenice ima 5,5-10,6 procenata eera koji se sastoji iz saharoze,
112

Meje grozde (arctostaphylos uva-ursi). Skupljaju se samo listovi mejeg groa (ponekad sa cvetovima) za v r e m e cvetanja i do septembra. U narodu se smatra, da j e , sve bolesti bubrega, mokranog mehura, naroito upale bubrega, kamenje u bubrezima i m o k r a n o m mehuru, naroito pri krvavoj mokrai, nemogue leiti bez lia mejeg groa. Primena: od 5-15 do 30 grama lia na 150-250 do 500 grama vode. Kuvati 15 minuta, ostaviti da odstoji 20 minula, procediti i piti po pola ae 3 puta dnevno ili po I supenu kaiku svaki drugi as. Poljski rastavi (equisetum arvense). U narodnoj medicini to je veoma popularna biljka, koja se upotrebljava kod obolenja bubrega i mokranog mehura. Ali je uoeno, da rastavi, kao diuretino sredstvo, otro deluje na bubrege, razdraujui ih i u tom smislu zaostaje iza lia mejeg groa. Uzimati ukuvan na pari ili odvar rastavia u koliini 30 grama suve biljke na 1 au vode i piti 2-3 ae d n e v n o . Smatra se, da upotreba rastavia odstranjuje kamenje iz bubrega, smanjuje bol u mokranom mehuru, pojaava luenje mokrae, smanjuje otoke i tumore, smanjuje koliinu belanevina u mokrai, isti mokrane kanale od svih ljaka. Borovnica. Jagode borovnice u narodnoj medicini upotrebljavaju se kod kamena u bubrezima. Ekstrakt od suvih jagoda (1 : 20) pripremiti sa hladnom vodom (ostaviti da odstoji 8 asova). Piti po au pre jela. ipak - divlja rua (rosa majalis herrm.). Upotrebljavati plodove sakupljene u periodu njihove potpune zrelosti. Preporuljivi su svetlo-narandasti plodovi: braon boja govori o unitenim vitaminima. Sakupljati ipak na nekoliko dana pre potpune zrelosti, kada su plodovi ve postali jarko-crveni ili narandasti, ali su j o uvek dovoljno tvrdi. Obino se sui u peima na temperaturi 70-80 stepeni. Hemijski sastav plodova ipka, po mnogo emu, zadovoljava osobenosti drobljenja i smekavanja kamena. Plo114

dovi sadre: eer - 10 procenata, pektine - 4,5 procenta,; o r g a n s k e kiseline: limunska - do 2 procenta, j a b u n a - do 1,8 procenata; eterino ulje, askorbinsku k i s e l i n u - p r i b l i n o 10 puta vie, nego u j a g o d a m a crne ribizle, i 50 puta vie, n e g o u limunu! Plodovi ipka imaju fitoncidna i snana baktericidna svojstva. Plodovi ipka imaju diuretino dejstvo izbacivanja ui i ne razdrauju epitel bubrega. Kod kamenja n jetri i bubrezima upotrebljava se ekstrakt od celih plodova ipaka: 20 grama (1 supena kaika) plodova preliva se aom kljuale vode, kuva se u zatvorenoj emajliranoj posudi 10 minuta, zatim se ostavlja da odstoji 22-24 asa i procedi. Pri pripremanju ekstrakta od oienih plodova uzeti 20 grama plodova na 2 ae kljuale vode, kuvati u zatvorenoj emajliranoj posudi 10 minuta, ostaviti da odstoji 2-3 asa i procediti. Piti po 1/4 - 1/2 ae 2 puta dnevno. Radi poboljanja ukusa m o e se dodati eer, s i m p i slino. Za rastvaranje ili cepanje bilo kojeg kamenja u organizmu do zrna peska primenjuje se odvar od korena ipka. Pripremanje odvara. Dve supene kaike izrezanog korcnja preliti 1 aom vode, kuvati 15 minuta, ostaviti da se ohladi. Procediti. Uzimati po 1/3 ae 3 puta dnevno u toplom stanju u toku 1-2 nedelje. Odvar od plodova i korenja ipka treba da ima tamnu boju, to ukazuje na veliku koliinu materija za bojenje (pigmenata) u njemu.

O R G A N S K E KISELINE I LUINE Prisustvo tih materija u rastvarau potpomae rastvaranje slinog slinim. Na primer, kiseline se m o g u rastvoriti pojaanom oksidacijom (zakiseljavanjem) unutranje sredine organizma, a luine - pojaanim luinama, i takode uzajamnim dejstvom kiselina na luine i obrnuto.
115

Radi toga najefikasnija je upotreba iscedenih sveili sokova biljaka, a takode i smesa tih sokova. Sokove treba upotrebljavati odmah posle izvlaenja (iz biljke, MS), inae oni brzo oksidiu na vazduhu i gube svoju aktivnost. Radi ienja bubrega i mokranog mehura upotrebljavaju se sledei sokovi i njihove smese. Kamenje u hub rezi ma. 1. Sok od j e d n o g limuna na au vrue vode. Piti d n e v n o od 6 do 12 aa. 2. Sargarepa - 10 dolova, cvekla - 3, krastavac - 3 dela. 3. Sargarepa 10 delova, spana - 6 delova. 4. Sargarepa - 9 delova, celer - 5, perun 2 dela. 5. Sargarepa 8 delova, cvekla 3, celer - 5 delova. 6. Sargarepa 12 delova, perun - 4 dela. Pesak u bubrezima. Za leenje te bolesti upotrebljavaju se isti recepti, navedeni za kamenje u bubrezima, - pod 2, 4, 6. Recepti su navedeni prema redosledu gubitka njihove resorpcione snage. Da bi efekat rastvora bio vidljiv, sline smese treba upotrebljavati najmanje 1,5 litar dnevno.

M A T E R I J E KOJE SE STVARAJU U SAMOM ORGANIZMU U datom sluaju koristimo se osnovnim homeopatskim principom: slino se leci slinim". Na primer, dejstvovanje u malim d o z a m a na kamenje, koje se stvorilo u bubrezima i m o k r a n o m mehuru, njihovim supstratom, koji se sadri u mokrai, p o m a e se njihovo rastvaranje. U datom sluaju zadejstvovan je nain leenja n o z o d i m a " , to jest materijama koje se stvaraju kao rezultat bolesti. Njihovo povratno dejstvo na vlastiti primarni uzrok dovodi do izleenja bolesti. R a z m o t r i m o na vlastiti urin sa pozicije proiavajuih svojstava bubrega i mokranog mehura. Na koji nain nam on m o e pomoi kod kamenja u mokrai?
116

1. Na osnovu gore navedenih svojstava slino se leci slinim", urin je sposoban da resorbuje mokrano kamenje. 2. Zahvaljujui prisustvu organske mokraevine (urea) u mokrai - aktivnog o s m o z n o g diuretika koji ne nadrauje bubrege! 3. Savremena medicina je ustanovila, da elektroliti mokrae imaju veliki znaaj za rastvaranje oksalata i drugog kamenja. 4. Zahvaljujui prisustvu napunjenih (potencijalom, MS) pigmenata u urinu, koji su sposobni da smanjuju povrinsku napetost (pritisak) i da poveavaju povrinsku aktivnost. 5. Na osnovu sadraja kortizona, koji je jako protivupalno - antialergijsko i antitoksino sredstvo. 6. Zahvaljujui fermentu urokinaza, koji rastvara ugruke krvi (trombe), koji su u veini sluajeva lepljiva osnova za kamenje. 7. Strukturirana voda, kakav je na urin - predivan rastvara sa niskim povrinskim pritiskom. 8. Eterinosumporne kiseline, koje se nalaze u neznatnoj koliini u urinu, dejstvuju slino eterinim uljima, koje na raun ljutog ukusa (tj. posebne energije) rastvaraju tvrde tvorevine. Ispostavlja se, da ivotinje koje se hrane travom imaju vie eterinosumpornih kiselina, nego divlje ivotinje, radi ega mokraa travojeda ima veu sposobnost rastvaranja kamenja, to su i istakli drevni lekari: Mokraa divlje svinje. Ako se popije, tada e ona rastvoriti i razdrobiti kamen koji se nalazi u mokranom mehuru. Ispitano. Magarea mokraa. Kau, k o j e popije, izleie se od bolesti bubrega". Otuda proistie prirodan zakljuak: da bi se uspeno resorbovalo kamenje u bubrezima i mokranom mehuru, poeljno je hraniti se veom koliinom svee biljne hrane i uzimati veu koliinu iscedenih sveili sokova. G o r e navedene osobine ine na urin univerzalnom tenou - lekom protiv bubrene litijaze. Ispostavlja se, da
117

n a n i j e to najdostupnije i najefikasnije sredstvo, predloeno od same Majke Prirode. Sada nam ostaje da razmotrimo otkidanje razdrobljenog kamenja i njihovo meko, postepeno izbacivanje. Radi toga upotrebljavajte sledea sredstva: gorine, sluzi, obavijae, smekavajua, protivupalna, sredstva koja ire, a takode i fizike vebe.

GORINE Ma kakva da je njihova priroda, shodno drevnoj klasifikaciji ukusa - gorak ukus ima jaka proiavajua, otkidaj ua i baktericidna svojstva. Shodno drevnoj nauci Ajurvedi, gorak ukus je stimulator ivotnog principa ,,Vetar". Vetar" u organizmu oveka upravlja svim pokretima (kretanjima) a posebno je koncentrisan u donjem delu stomaka. Na taj nain, gorak ukus stimulie kretanje i usmerava sve nadole. Eto to se ispoljava u njegovom j a k o m proiavajuem dejstvu. 1 nakon toga, poto je kamenje razdrobljeno pod dejstvom gorkog ukusa, ono e biti usmereno na izlaz - nadole. Kao stimulator gorkog ukusa u narodnoj medicini se koriste sledee biljke. Brusnica (vaccinium vitis iaea). Primenjuje se odvar iz 3-4 supene kaike isitnjenog lia, koje kuvati 15 minuta sa 4 ae vode (doza za 4 dana, piti gutljajima). Vinja (cerasus vulgaris). Pripremiti odvar iz lia i peteljki prema proraunu 10 grama sirovine na au vode i piti u toku dana nekoliko puta. Stea (potentilla anserine). Skuplja se cela biljka za vreme cvetanja i odseca noem na visini 2-3 cm iznad zemlje. Ukuvana u kljualom kravljem mleku stea se smatra j a k i m diuretinim sredstvom, koje ne nadrauje bubrege. Sok od svee biljke mea se sa istom koliinom soka od zelene rai - uzima se po 8 supenih kaika dnevno kao sredstvo protiv unog i bubrenog kamenja.
118

Moroka, prizemna (Rubus chamaemorus - vrsta maline, M S ) ) . Lie moroke, a j o bolje aice cvetova upotrebljava se za zavarivanje aja. Maslaak, lekoviti (taraxacum officinale web.ex vvigg.). O d v a r od suve trave i korena upotrebljava se kod stvaranja kamenja u unim i mokranim kanalima. Obino se upotrebljava ekstrakt, koji se priprema po proraunu 1 ajna kaiica isitnjenog korenja na au kljuale vode. U p o trebljava se u ohlaenom stanju po 1/4 ae 3-4 puta dnevno na pola asa pre jela. Rusomaa (capsella bursa-pastoris). Kod prisustva kamenja u bubrenoj karlici i u n o m mehuru, kod upale m o k r a n o g mehura 2 ajne kaiiee trave kuvati 15 minuta u ai i po vode. Posle hlaenja procediti i piti po pola ae 3 puta d n e v n o . Pasulj (phaseolus vulgaris). Upotrebljavaju dobro sazrela poutela suva krilca (bez semena). Odvar iz 15-20 grama suvih krilaca (opiljaka, M) kuvati 3-4 asa u 1 litri vode (dnevna doza je 0,5 1 odvara). Sluzi, obavijae, smekavajua, protivupahta sredstva i sredstva koja ire sudove (organe)

Sva ta sredstva, u prvom redu, namenjena su da bi se m e k o , postepeno i bezbolno izbacili palii razdrobljenog kamenja i peska iz bubrega, mokranog mehura i mokranih kanala organizma. Z b o g toga, to te tvrde tvorevine mogu, pri svom kretanju, da ranjavaju mokrane kanale, izazivaju spazme i zaepljenja, njih treba z a m o t a t i " u sluz, a same mokrane kanale smekati i rairiti. A u sluaju ranjavanja i nadraivanja, likvidirati ih protivupalnim sredstvima. R a z m o trimo ta u tom sluaju predlae narodna medicina. Beli slez (althaea officinalis). Dejstvujua materija je sluz koja ima obavijajue, smekavajue i protivupalno dejstvo.
119

Ekstrakt od korena be log sleza: sitno izrezan koren (komadii veliine do 3 mm) preliti vodom, prema proraunu 6,6 g r a m a na 100 mililitara vode. Posudu zatvoriti poklopcem i kuvati na pari 15 minuta, ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. Dobija se prozrana tenost ute boje, sluzna, po ukusu slatka, sa slabim svojevrsnim mirisom. Uzimati po 1 ajnu kaiicu na svaka 4 asa. Laneno seme. Seoski lekari pomou njega iste bubrege. ajna kaiica semena na au vode. Kuvati do kljuanja. Uzimati po pola ae na svaka dva sata u toku dva dana. Gustu smesu p r e upotrebe razrediti v o d o m . Jeam. Odvar iz zrna j e m a ima smekavajua, obavijajua svojstva, a takode sadri materije koje ubitano del uju na bakterije. Sluzni odvar se priprema na sledei nain: 10 grama semena potopiti u au vode i ostaviti da odstoji 4-6 asova, zatim kuvati 10 minuta i procediti. Uzimati po 1 supenu kaiku 4-6 puta dnevno. Ovas, kultivisani. Kod bubrenog kamenja sa j a k i m odvarom iz slame ovsa staviti vrue k o m p r e s e (obloge) i pariti deo tela oko bubrega, tj. primeniti kao sredstvo, koje zagreva i iri mokrane kanale, olakava prolazak kamenja i peska. DOPUNSKE PREPORUKE ZA VREME PROLASKA KAMENJA 1 PESKA KROZ MOKRANE KANALE Kod jakih bolova uzimati natate na 15-30 minuta pre jela 100 mililitara soka od batenske ili umske jagode: oiene j a g o d e dobro oprati u devdiru (cediljci, MS) pro* kuvanom ohlaenom vodom, sloiti po slojevima u staklenu teglu, posipajui svaki sloj jagoda sa malo eera u kristalu (na 1 kg jagoda - 100 grama), zatvoriti teglu staklenim p o k l o p c e m i ostaviti na prohladno mesto na nekoliko asova. Sok se m o e pripremiti i zimi (na 1 kg jagoda - 200 grama eera u kristalu) i uzimati, razblaujui protijevom vodom.
120

Ako nema umskih ili batenskih jagoda, tada je dobro upotrebljavati sok od argarepe ili tikvu (bundevu) kuvanu na pari sa m e d o m . Upotreba eera treba da bude minimalna - zamenite ga sa m e d o m ili slatkim. Za v r e m e napada bubrenih greva primeniti k u p k e sa d u i c o m , granicama b r e z e , c v e t o v i m a lipe, alfijom i kamilicom (belom radom, M) prema proraunu 10 grama s v a k o g ingreijenla na kupku (koliinu vode u kadi, M). Sve navedene biljke preliti sa 3-5 litara kljuale vode, dinstati 2-3 asa (ako je akutni napad - pola asa), procediti, nasuti u kadu sa toplom vodom (38-40C). Leati u kadi ne pokrivajui vodom srce. Ako nemate navedene biljke m o e t e upotrebiti 3-5 litara prokuvanog urina ili uraditi obinu kupku, ne dodajui nita u vodu. Posle kupke - odmor. Posle primene sredstava za drobljenje i rastvaranje kamenja, u mokrai e se pojavljivati pesak. To ukazuje d a j e lepljiva osnova kamenja u izvesnoj meri rastvorena a kamenje je postalo porozno i moe se lako drobiti. Radi ubrzanja tog procesa preporuuje se dua etnja: potres e izdrobiti kamenje u pesak i otrgnuti sa mesta njihovog privrenja, a takode e ubrzati njihov prolazak kroz mokrane kanale. Sada, poznavajui sve nijanse procesa ienja bubrega, m o e se zapoeti sa njihovim ienjem. Setite se poslovice drevnih lekara: Sa dobrim bubrezima moe se doiveti do 100-godinjeg uzrasta ak pri obolelom srcu".

IENJE B U B R E G A P O M O U JELOVOG ULJA

ienje bubrega pomou jelovog ulja je, verovatno, najprostiji i najefikasniji nain ienja bubrega. Ceo proces deli se na dve uzastopne etape: nedelju dana pijete diuretina sredstva, a dalje, tokom sledee nedelje, diuretinim sredstvima dodajete 5 kapi jelovog ulja - to treba ispiti na 30 minuta pre jela, tri puta dnevno. im se u mokrai pojavi mutljag-talog (obino 3 - 4-og dana upotrebe jelovog ulja),
121

za vreme prolaska kamenja i peska kroz mokrane kanale ponite da primenjnjete dopunske preporuke- Posle dve nedelje ienja odmorite organizam 1-2 nedelje i ponovit istu kuru, i tako dalje, dok ne postignete eljeni rezultat. Upozorenje. Diuretinu smesu sa jelovim uljem treba piti kroz slamieu, da ulje ne bi resorbovalo emajl na z u b i m a ! (Neki ga nalivaju u kapsule od lekova i gutaju.). Kao diuretino sredstvo kod uratnih kamenja moete upotrebljavati sledee smese: a) M a h u n e pasulja - 15 grama, lie borovnice - 15 grama, hajduka trava (kunia) - 15 grama, cvetove trna (trnjina) - 15 grama, poljskog rastavia - 20 grama, gospinog zelja (kantariona) - 20 grama. Pripremanje, punu supenu kaiku smese ostaviti da.odstoji u ai hladne vode 6 asova i zatim kuvati 15 minuta. Ispiti u toku dana na nekoliko puta. b) Smrdljive (mrtve) koprive - 25 grama, poljskog rastavia (lia) - 25 grama, troskota - 50 grama. Pripremanje smese je analogno prethodnom; piti 1-2 ae dnevno. c) Lie mejeg groa - 20 grama, trava uti I ice (Genista t i n c t o r i a ) - 20 grama, trava (lie) troskota - 20 grama, trava (lie) poljskog lastavica 40 grama. Pripremanje i upotreba: vidi pod a). Kao diuretino sredstvo kod oksalatnog kamenja moete upotrebljavati vlastiti urin, pijui ga po 100-150 grama 3-4 puta d n e v n o . Moete upotrebljavati isceene svee sokove od povra i njihove smese; jedite lubenice. Kao diuretino sredstvo kod I ui uske mokrae moete upotrebljavati sledeu smesu: cvetovi lipe - 20 grama, kora hrasta - 20 grama, lie mejeg groa - 20 grama. Pripremanje: preliti 1 supenu kaiku smese sa dve ae kljuale vode. Svaki dan, uvee oko 18 asova, piti au toplog ekstrakta. I j o jedna jednostavna, ali efikasna smesa kod kamenja u bubrezima i mokranom mehuru: lie mejeg groa - 2
122

dela, seme argarepe - 3 dela, trava poljskog rastavia - 2 dela, seme batenske mirodije - 2 dela. Pripremanje: preliti smesu sa dve ae vode, ostaviti da stoji u rerni preko noi, a ujutro kuvati 5-7 minuta. Uzimati po pola ae 4 puta dnevno.

IENJE BUBREGA ODVAROM OD TRAVA

Pripremite odvar od sporia (troskot), listova breze i isitnjenih ipaka. Po 2-3 supene kaike svake k o m p o n e n t e stavite u teglu zapremine jedan litar. Sadraj prelijte kljuu lom vodom (protijeva voda), zatvorite teglu poklopcem i stavite u lonac sa kljualom vodom, prostrevi krpu ispod dna tegle. Na slaboj vatri drite 15-20 minuta, ostavite da odstoji. Uvee, ispijte 2 ae, a u preostaloj koliini rastvorite 2 s u p e n e kaike soli i namoite u rastvoru vunenu tkaninu. Zatim tkaninu iscedite i stavite zagrevajuu kompresu (oblogu) na cela lea. Dodatno, stavite termofor na deo oko bubrega. Kompresu drite eelu no. U poetku vaa jutarnja mokraa moe biti mutna, a zatim e postati prozrana i ista. Istovremeno e se istiti zglobovi i kima. Prestae bolovi. Oistie se svaka elija organizma. Z b o g toga to komponente ekstrakta nisu tetne, primenjujte ga dok ne postignete eljeni rezultat, to jest dok se ne stvori ista mokraa. Upozorenje. Zbog pojaanog ispiranja mineralnih elemenata iz organizma, takvih kao to su kaleijum, magnezij um i drugi, jedite krompir zapeen u rerni sa ljuskom, suvo groe, suve kajsije, orahe. Radi ubrzanja dovoenja bubrega na normalu, preporuuje se, u predelu slabina, postaviti magnetne aplikatore, aplikatore Kuznecova, ali sa metalnim iglicama.
123

Komentari i preporuke. Najefikasnije je datu terapiju ienja provoditi u zimsko godinje doba. U tom periodu najjaa je funkcija bubrega a i ienje e biti najefikasnije. Da bi odvar bolje dejstvovao, pripremajte ga na protijevoj vodi, a neposredno pre uzimanja iskoristite efekat degazirane vode, to jest dovedite je do temperature tek pom u z e n o g mleka. N a i z m e n i n i m dejstvom na deo oko bubrega magnetnom terapijom i igliastim aplikatorima od metala, snano se aktiviraju bioloki procesi ienja i regeneracije bubrega. Tako, igliasti aplikator jae zagreva, nego termofor.

LUBENICA ISTI B U B R E G E
Ta prijatna terapija ienja primenjuje se leti u sezoni lubenica". Stoga treba stvoriti zalihe lubenica i hleba od proklijale penice. Ako vam se jede - lubenicu, ako vam se pije - lubenicu, ako vam se mnogo jede - lubenica sa hleb o m . Za v r e m e ienja, poeljno je prisustvo ukuana, zato to bivaju trenuci (izbacivanje peska, kamenja) kada je potrebna tuda p o m o . Ako imate slabo srce, unapred pripremite lekove za stimulaciju rada srca (korvalol, validol, niador). Poeljno je u kadi stalno imati toplu vodu sa pripremljenim o d v a r o m iz trava (vidite D o p u n s k e preporuke za vreme prolaska kamenja i peska"). Zapamtite, da je to mala operacija bez noa. Moete kombinovati tu terapiju ienja sa upotrebom drugih sredstava za ienje kamenja: iscedeni svezi sokovi, fizike vebe. Ovakvo ienje, do dobijanja zadovoljavajuih rezultata, traje 2-3 nedelje. I E N J E B U B R E G A P O M O U URINA U literaturi o urinoterapiji opisan je sluaj izleenja 35-godinjeg umetnika od kamena u bubrezima, od ega je on patio 7 godina. On je odbio operaciju i izleio se, stavljajui poveze (obloge, M) sa mokraom i pijui mokrau.
124

On je stavljao komprese na deo tela gde se nalazi bolesni bubreg u toku noi i pio je skoro svu vlastitu dnevnu m o krau. Leenje je praktikovao u kurama po 20-30 dana sa prekidima 10-20 dana do potpunog izleenja. U dananje vreme postoji proveren metod izleenja od bubrene litijaze pomou urina. Ja sam sa vama obradio pravilnim redosleom etiri glavne terapije ienja: ienje spoljanjih manifestacija; ienje debelog creva, jetre i bubrega. Ipak predstoji da se uradi jo nekoliko terapija ienja zbog toga, to su problemi sa zdravljem u tom uzrastu, u prvom redu, u vezi sa taloenjem ljaka po elom organizmu. Dole navedene terapije ienja pomoi e vam da uspostavite istou u vlastitom organizmu.

IENJE OD SOLI
Sa uzrastom, u organizmu oveka, nagomilava se od 1 do 2 i vie kilograma raznoraznih soli koje smetaju organizmu da normalno ivi. Od njih se treba oslobaati. Uz to, posmatranja pokazuju, da se pojedinano ne rastvaraju luinaste, mineralne i masne soli tipa urata, a takode fosfati i oksalati. Za njihovo rastvaranje mogu se primeniti luine, koje su bezopasne za ivotnu elatnost organizma, - povrinski taloi nekih biljaka ili sokova (kao na primer, masan sloj na supi, M). Na primer, m n o g e soli rastvara aj iz korenja suncokreta. U jesen sakupiti zalihe debelih delova korena suncokreta, isei ih na sitne vlaknaste korenie, briljivo oprati i osuiti. Zatim ih izdrobiti na sitne parie (veliine pasulja) i kuvati u emajliranoj posudi (na 3 litra vode 1 aa korenja) oko 1-2 minuta. Taj odvar treba ispiti za 2-3 dana. Zatim to isto koren je ponovo kuvati, ali ve 5 minuta, u istoj koliini vode, i takode ispiti za 2-3 dana. Trei put kuvati to isto korenje u istoj zapremini vode, ali 10-15 minuta, i takode
125

ispiti za 2-3 dana. Preporuuje se da se piju u veim d o z a m a na pola asa pre jela. Pri tom soli poinju da izlaze tek posle 2-3 nedelje. Mokraa e imati boju re. Treba piti, dok ona ne postane prozrana kao voda. Sok crne rotkve odlino rastvara minerale u u n i m kanalima, u n o m mehuru, bubrenoj kartici, m o k r a n o m mehuru, a takode i u krvotoku. Uzmite 10 kg krtole crne rotkve, operite j e , ne ljutite ljusku (koru) i iscedite sok, oko tri litra. Sok uvajte u friideru. Preostalu melasu pomeati sa m e d o m u odnosu 1 kg melase na 300 grama meda ili 500 grama eera. Tome dodati surutku od mleka radi mleno-kiselog vrenja. Sve uvati u tegli ispod prese na toplom mestu. K a o rezultat mleno-kiselog vrenja, u melasi se stvaraju organske kiseline koje m o g u da oksidiu ljake i soli. Sok od crne rotkve ponite da pijete po 1 ajnu kaiicu nakon sat vremena posle jela. Ako se u jetri ne bude oseala so, tada dozu moete poveati od j e d n e kaike do dve i postepeno doi do 100 grama. Sok crne rotkve je j a k o sredstvo za izbacivanje ui. A k o se u u n i m kanalima sadri mnogo soli, ljaka, tada je isticanje ui oteano otuda bolovi. Stavljajte u predelu j e t r e termofor i primenjujte vrue kupke. Ako se m o e trpiti bol, tada terapiju produite dotle, dok ima soka. Obino se bol osea samo u poetku, zatim se stanje normalizuje. A k o ste prethodno uradili ienje jetre, tada bol uopte m o e da izostane. Soli izlaze neprimetno, ali je efekat ienja ogroman. Kada ponestaje soka, ponite da upotrebljavate melasu, koja e dotle ve prokisnuti. Upotrebljavajte je za vreme jela po 1-3 s u p e n e kaike, sve dok je ima. Ona takode p o t p o m a e jaanje plunog tkiva i srano-vaskularnog sistema. Sline terapije ienja treba primenjivati 1-2 puta godinje. U toku ienja pridravajte se, prvenstveno, biljne dijete, izbegavajte ljuta, kisela i slana jela.
126

Osim navedenog, soli dobro rastvaraju: aj od sporia, poljskog rastavia, od kora lubenice, od repova tikve (bundeve); sok iz korenja peruna, hrena, lia podbela (konjsko kopito, lapuh, M ) , cikorije, repe, gradunje (slatki krompir, slatka repa - Heliantus tuberosus). Dozu poveavati postep e n o , poevi od 30 grama, pa do 100 grama, uzimajui posle jela nakon 30 minuta.

K O M B I N O V A N O IENJE ELIJA I TENIH SREDINA O R G A N I Z M A

Na elijskom nivou organizam se veoma dobro isti o d v a r o m od etina smreke (bora, jele). Cetina smreke (jele) je dobar izvor vitamina. O n a sadri i zimi i leti veliku koliinu vitamina C. Prisustvo tog vitamina p o t p o m a e bru dooksidaciju ljaka do konanih produkata i njihovo izbacivanje iz organizma. Pored toga etina smreke (jele) sadri mnogo eterinih ulja - prirodnih rastvaraa. Ta dva svojstva ine preparate smreke (jele) j a k i m sredstvom za ienje. U medicinskoj praksi koristi se preparat Pinabin", koji predstavlja 50-procentni rastvor eterinog ulja etine smreke (jele ili bora) na breskvinom ulju. Preparat deluje spazmolitiki na muskulaturu mokranih kanala, spreava razvoj patogenih bakterija i preporuuje se kao diuretino sredstvo kod bubrene litijaze (kamena u bubregu, M ) . Jo j e d n a od dragocenih osobina etine smreke (jele) je njen j a k o opori ukus. Ako vitamin C potpomae dooksidaciju ljaka, eterina ulja - njihovom rastvaranju, irenju sudova i snanom diuretikom (tera na mokrenje, M ) efektu, tada na osnovu o p o r o g " svojstva dolazi do obavijanja produkata raspada i njihovog naknadnog odstranjivanja. Odvar etina koristi se kao unutranje (pije se, M ) i kao spoljanje sredstvo.
127

Za upotrebu iznutra odvar se priprema na sledei nain: 5 supenih kaika dobro isitnjenih mladih etina smreke (jele) preliti sa 0,5 litra kljuale protijeve vode. Kuvati na blagoj vatri 10 minuta, ostaviti da odstoji na toplom mestu preko noi, procediti. Odvar sipati u termos i upotrebljavati ga toplog u toku dana umesto vode. Duina kure je individualna. Ovde, kao orjentir, moe posluiti va vlastiti urin. Mutljag (talog) u njemu ukazuje , da je odvar poeo da dejstvuje. U zavisnosti od rastvaranja ljake i soli urin ce biti obojen najrazliitijim bojama. Kad mokraa poprimi svoju prirodnu boju i prozranost, ienje se moe zavriti. Veoma je dobro sprovoditi slinu kuru ienja posle N o v e godine. Kao prvo, izbacuju se novogodinje jelke, ne treba traiti etine. Kao drugo, u to vreme je najjai bioritam bubrega i mokranog meliura, koji nee dozvoliti da se oni preopterete. Da bi se pripremila kupka sa etinama, uzimaju se iglice od jele (etine), sitno izrezane granice i isitnjene jelove iarke ukupno oko 1 kg; kuvati 30 minuta u 7-8 litara vode. Posle toga, dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji 12 asova. D o b a r ekstrakt od etina ima braon boju. Zatim ekstrakt naliti u kadu sa toplom vodom (36-40C). Sama terapija (kupka, M S ) traje od 10 do 20 i vie minuta i zavisi od linog oseanja. Temperaturu vode, treba od terapije do terapije, postepeno poveavati, lini oseaj je, po tom pitanju, - najvaniji kriterij um. Nedeljno se mogu uraditi 2-3 takve kupke. Posle terapije, istuirajte se prohladnom vodom u trajanju 5-10 sekundi. Ciklus slinih (odgovarajuih) kupki traje oko mesec dana. O kupkama sa etinama veoma pohvalno su se izjanjavali S.Knejp, P.M.Kurenov i A.S.Zalmanov. Pri tom Knejp i Kurenov ukazuju na ienje koe, krvotoka i stimulaciju nervnog sistema. Zalmanov ukazuje i na ienje svake elije organizma od toksina u m o r a ' , to jest mikro leina koje se prirodno stvaraju kao rezultat ivotne delatnosti i treba ih blagovremeno odstraniti. Ako se one iz bilo
128

kojih razloga nagomilavaju u organizmu, tada dolazi do leinskog trovanja. Prvi simptomi takvog trovanja su klonulost d u h o m " i smrad (zadah), koji se osea kod oveka, brzo zamaranje samog bolesnika. Kombinovanje kupki sa etinama i pijenje odvara j o vie pojaava efekat ienja. Prema istraivanjima Valerija Tienkn, s a m o odvar od etina pri upotrebi iznutra izbacuje iz organizma osim otrova i ljaka radionukleotide. Opisano j e d n o s t a v n o ienje je vrlo efikasno i omoguava da se likvidira do 80 procenata raznovrsnih oboljenja prouzrokovanih zagadenou organizma. Setite se drevne izreke B e z ienja nema izleenja"!

IENJE EONIH I GAJMOROVIH (MAKSILARNIH) SINUSA OD SLUZI

Kao rezultat prehladnog obolenja (prehlade), stvara se bujica sluzi, koja izlazi kroz gajmorove (maksilarne) i eone sinuse i nosnu duplju. Pri kraju bolesti, u navedenim upljinama ostaje sloj sluzi, koji se postepeno pretvara u kscrogel - tvrdu dehidriram! masu. U daljem ivotu, naroito ako ovek esto poboljeva od prehlade, stvara se o g r o m n a koliina takve stvrdnute mase. Usled toga te upljine mogu biti potpuno zapuene slinom masom, u kojoj se izvanredno razmnoavaju patogeni mikroorganizmi. Sve to nepovoljno utie na opte zdravstveno stanje u starijem dobu: boli glava, pogorava se vid, sluh, ulo mirisa, slabi um, naruava se normalan rad mozga, ovek postaje psihiki neuravnoteen. U veini sluajeva, nagomilavanje kserogelne mase protie skriveno i ovek ne sumnja da se u njegovoj lobanji nalaze 1-2 ae okamenjene materije. Cesto se bolesti povezuju sa starou, pa je u narodu uobiajeno da govore: Starost uzima svoje".
129

Da bi oistili gaj mo rove i eone upljine (sinuse) od presovanog kserogela, poeljno je obaviti sve osnovne terapije ienja, a zatim zapoeti sledeom terapijom. 1. U poetku, treba prevesti kserogelnu masu, iz teko rastvorljivog stanja, u tekue stanje koje se lako izbacuje. Radi toga potrebno je uraditi lokalnu terapiju smekavanja" To se najbolje moe uraditi pomou parnih i vodenih kupki za glavu. Kupka za glavu. Osim otkiseijavanj" sluzi, kupka je veoma dobra za odravanje krvnih sudova mozga u zdravom, elastinom stanju. Sluz treba napraviti kontrastnom. U poetku glavu zagnjurivati u posudu sa toplom vodom u trajanju 5-7 minuta. Zatim odmah potopiti u prohladnu vodu na 15-30 sekundi. Ponoviti 2-3 puta. Posle te terapije treba istrljati glavu dok se ne osui i ostati u toploj prostoriji bez promaje. Kupku treba pi i men j i vati 2-3 puta nedeljno dok se ne postignu potrebni rezultati. Uoeno je da takva kupka jaa kosu. Upozorenje. Ne zugniuriijte lice u vodu, da ne bi dolo do prskanja kapilara u oima i do izliva krvi. Terapija parom za glavu. Ona je namenjena za ienje koe lica, glave, smekavanje i odstranjivanje vrstog sadraja gajmorovih i eonih sinusa i ienje nosne duplje kod prehlada. Dobro razmekava lajm (sluz) u pluima, pomae kod bolova u ramenima i vratu. Trajanje terapije je 15-20 minuta. Ne preporuuje se vie od 2-3 takve terapije u toku nedelje dana: one jako oputaju (raslabljuju) organizam. Posle te terapije preporuuje se tuiranje prohladnom v o d o m , bez tuiranja glave, u trajanju 10-30 sekundi. Zatim je potrebno da se intenzivno kreete radi zagrevanja tela. Ova terapija se vii na sledei nain: uzmite veliko vuneno ebe (pokriva) i dve s t o l i c e - j e d n a via, druga nia. Kao generator pare moe se iskoristiti tek skuvan krompir, j e d n o s t a v n o prokljuala voda i tome slino. Skinite se do pojasa, postavite izvor pare na niu stolicu, sami sedate na viu i prekrijte se ebetom. Naginjui glavu iznad izvora pare, reguliite zagrevanje glave.
130

Poeljno je upotrebljavati trave: alfiju, nanu, zovu, bokvicu, lipov cvet, koprivu, trunje od sena, ali najbolje od svega je kaika samlevene mirodije. U mirodiji se nalazi najvie eterinih ulja, koja najbolje pomau rastvaranje. 2. Nakon to je masa kserogela iz tvrdog stanja prevedena u teno (makar i delimino), dopunski je rastvorite materijama sa poveanim sadrajem eterinih ulja ili povrinsko-aktivnim tenostima. Evo nekoliko sredstava. a) Uzeti 150 grama hrena, isitniti i dodati mu sok od 2-3 limuna. Takva smesa pomae rastvaranje sluzi na mestima njenog nagomilavanja bez povreivanja sluzokoe. Smesu treba uzimati 2 puta dnevno po polovinu ajne kaiice natate. Prednost te smese je u tome, to ona ne nadrauje bubrege, uni mehur i sluzokou probavnog trakta. b) U 1/3 1/4 litarske tegle naspite smesu trava: nana, duvan za umrkavanje (burmut), eukaliptus u jednakim koliinama. Prelijte maslinovim uljem. Ostavite da odstoji, dok ekstrakt ne postane zelen ili braon. uvajte na t a m n o m mestu. Z b o g obilja eterinih ulja u navednim biljkama, dobijeni sastav (smesa) je jak rastvara raznovrsnih organskih stvrnua a naroito dobro rastvara kserogel nagomilan u upljinama glave, - preporuuje se kod sinuzitisa (gajmorovih i eonih), adenoida (lezdastih izrataja), polipa, iskrivljenosti nosne pregrade. Sredstvo se primenjuje kroz nos. Glavu zabaciti, da nozdrve budu usmerene vertikalno nagore. Treba nakapati po 20-25 kapi u svaku nozdrvu. Posle toga ostanite u lom poloaju oko 3-5 minuta, da bi sastav mogao da prodre kroz sitastu kost i delovao kao rastvara. Preporuuje se uzimanje kapi ujutro i uvee pred spavanje. Kao dopuna svemu, to e poboljati san i stoga se preporuuje licima koja pate od nesanice.
131

Kod upalnog procesa u srednjem uhu, treba nakapati sastav u ui nekoliko puta d n e v n o : 2-3 kapi u uho. Zatim u u h o staviti vatu. Terapija je pogodna i kod slabljenja sluha: primenjivati je pred spavanje. Ako n e m a t e navedena sredstva, moete da koristite svezi urin: nakapajte u nos po 10-15 kapi u svaku nozdrvu. Z b o g malog povrinskog napona (optereenja) on e razarati raznovrsna zadebljanja (stvrdnua) u mozgu, ali pri tom nee izazivati nadraaje. Moete upotrebljavati i ukuvani urin u neto manjoj dozi. Kada pone da se izbacuje sadraj iz nosne duplje, radi boljeg ienja primenjujte n e t i " sa vlastitim urinom. Terapija se radi o v a k o : zapuite jednu nozdrvu, a drugom umrknite urin ili zasoljenu vodu u nosnu duplju i ispijuvavajte kroz usta. Zatim zamenite nozdrve. Da bi olakali terapiju moete koristiti gumenu kruku (pumpicu, MS) ili ajnik sa uzanim piskom. N a v e d e n e terapije primenjujte do potpunog oienja glave i vraanja normalnih senzornih oseaja: vida, sluha, mirisa, a takode i regeneracije uma. Ako iskljuite iz ishrane produkte koji stvaraju sluz (mlene, testenine, masnoe), tada ete se izbaviti od sluzi j e d n o m zanavek. Povremeno gladovanje j o vie e pomoi proces ienja i u tom sluaju moe se koristiti s a m o urin.

PREPORUKE ZA ISHRANU

O P T E N A P O M E N E O ISHRANI U STARIJEM DOBU

Ishrana oveka ima ogromnu ulogu u profilaktici starosti i leenju propratnih oboljenja. U zavisnosti od upotrebe tog ili drugog nabora produkata, ovek moe da z a r a d i " to ili drugo oboljenje, rano da ostari. Razumna ishrana, obrnuto, omoguava da se izlei od bolesti kojima boluje i da produi aktivni ivot. Malokalorina ishrana i produenje ivota. Naunici su ustanovili sledee zakonomeinosti: to vie u jedinici vremena protekne energije kroz organizam oveka, time je krai ivotni vek. Bujica energije m o e se razmatrati kao bujica vremena. Ako je ona suvie velika, tada su i procesi starenja bri. Naunici su izraunali, da ovek, u proeku, u toku ivota m o e da utroi oko 50 miliona kilokalorija energije. Ako svakodnevno u vidu hrane provodi kroz svoj organizam 2500-3000 kkal, tada e njegov ivotni vek biti 58 godina (50 000 000 : 2500 = 20 000 dana ili oko 58 godina). Dnevni obrok mladih hunzi iznosi oko 1000 kkal. Ra u n a m o njihov ivotni vek i nalazimo: 50 000 000 : 1000 = 50 000 dana ili 137 godina). Eto, otkrivena je jedna od tajni njihovog dugog i zdravog ivota. Razmotrimo ostale.

132

133

Ishrana direktno utie na nae umne sposobnosti, duevnu ravnoteu itd. na osnovu toga, to u crevima postoji ogromni nervno-hormonalni sistem, kojeg su naunici nazvali trbunim (ili treim) mozgom. Po svom znaaju on, ni po emu, ne zaostaje za m o z g o m glave i k i m e n o m modinom. Osim toga, u njemu se stavaraju svi hormoni, kao i u endokrinim lezdama celog organizma. Mehanizam dejstva trbunog mozga sastoji se u tome, da se u zavisnosti od hrane, koja dospeva u eludano-crevni trakt, u njemu stvaraju ti ili drugi hormoni. Ti hormoni, raznosei se putem krvi, reguliu, kao i hormoni hipotalamusa, rad endokrinih lezda i utiu na odvijanje nervnih procesa u mozgu glave. Rezultat toga je da jedna vrsta hrane utie na oveka pozitivno, a od druge nastaje neuravnoteenost. Stoga se kod j e d n o g oveka zadrava umno zdravlje, duevna ravnotea, psihika stabilnost, a kod drugogje to narueno i kao rezultat toga on je agresivan, neuravnoteen i pati od psihikih poremeaja. Ispostavlja se da ishrana treba da bude prema tipu oveka: ovek treba da upotrebljava produkte na koje je prilagoen njegov probavili i reguliui sistem. U suprotnom sluaju, poremeaj koji nastaje u njima dovodi do pojave agresivnosti, nezadovoljstva, naruavanja biohemijskih procesa u organizmu i pojave celog niza oboljenja.

e v n o g trakta, kao da presreu infekcionu agresiju. Takva reakcija od strane organizma traje nekoliko asova. Ako se prvo upotrebljava sveza biljna hrana, takva se pojava ne uoava. A k o se pri ishrani ne uzme u obzir leukocitoza prouzrokovana hranom, tada se organizam iscrpljuje (stari) a u prvom redu imuni sistem. Mikrojlora. Hrana koja se uzima utie na razmnoavanje korisne ili tetne mikrollore za organizam. Na primer, upotrebljavajui biljnu hranu, mi o d g a j a m o " u sebi mikroorganizme, koji sintetizuju za nas dopunske hranljive materije i vitamine, inei nam dobro. I obrnuto, upotrebljavajui mesne produkte, mi o d g a j a m o " trulenu mikrofloru koja nas svojom ivotnom delatnou truje. U tom sluaju, pri ishrani mesnim produktima, u organizmu stvar a m o stalnu (konstantnu) intoksikaciju kroz debelo crevo i trujemo sami sebe, to skrauje ivotni vek i slabi imunitet. Uticaj be/anevlna, masnoa, ugljenih hidrata na oveji organizam. Suviak belanevina ivotinjskog porekla u organizmu potpomae razvoj ateroskleroze i nekih vrsta tumora (na primer, rak creva i mlene lezde); suviak zasienih (ivotinjskih) masti takode doprinosi nastajanju ateroskleroze, a suviak biljnih masti - smanjuje imunitet. To, sa svoje strane, razvija aterosklerozu i rak. Ali ako se primenjuje dijeta koja to sve uzima u obzir i postoji samo suviak rafiniranih ugljenih hidrata (beli hleb, oieni krompir, sve mogue poslastice, eer), tada e se umanjiti gojaznost za koju su vezani i eerni dijabetes (diabetes mellitus, M S ) g o j a z n i h ljudi i metabolika imunodepresija, i ateroskleroza, i rak. O znaaju suvika eera u dijeti oigledno svedoi sledei primer. Ako ovek srednjih godina pojede m n o g o slatke hrane (ekvivalentne 50 grama eera), nakon 2 asa posle jela poveava se koncentracija insulina u krvi za 2-3 puta. Uporedo s tim eksperimentom dokazano j e , da slina
135

UTICAJ KVALITETNOG SASTAVA H R A N E NA ZDRAVLJE I PROCES STARENJA

Naunici su otkrili nekoliko vanih mehanizama u sistemu probave hrane koji direktno utiu na zdravlje i procese starenja. Objasni e m o ih. Leukocitoza prouzrokovana hranom znai, da ako u usta dospeva bilo kakva kuvana hrana, tada se leukociti iz celog organizma skupljaju (koncentriu) u predelu eludano-cr134

poveanja insulina, ve nakon 30 minuta, poveavaju za 2 puta sintezu holesterina u tkivima aorte. Uticaj soli. Vama su, verovatno, savetovali da se pod hitno odreknete soli! Savremeni ovek je upotrebljava veoma m n o g o i pati od: taloenja soli u sudovima (krvnim, limfnim itd., M S ) i kotanom tkivu, oboljenja m o k r a n o g sistema, stvaranja kamenja u bubrezima. Smatra se, da normalan ruak sadri do 15 grama kuhinjske soli! Ako mu se doda slana riba i zasoli pivo, tada dolazi do suvinih naslaga soli. Tim vie, to je so u tim produktima neorganska, a to znai - mrtva. Smatra se, d a j e s a m o iva so, koja se nalazi u povru i vou, travama, korenju, optimalna za organizam. U tome je, bez sumnje, d e o istine. Ali da razmotrimo problem soli sa druge strane - sa informaciono-energetske. Slan ukus - izraz posebne energetike, koja p o t p o m a e da se organizam zagreva, aktiviraju fermenti. Skidanje" te energetike vri se u usnoj duplji, koja predstavlja organ za njenu asimilaciju. Naravno, organizam oveka m o e da asimiluje izvestan deo neorganske kuhinjske soli s obzirom da asimiluje neorganski kiseonik iz vazduha, neorgansku vodu. itav problem je u t o m e , da vrlo malo ima soli koja nam je neophodna, a vei deo se izbacuje iz organizma. Uopte, reavanje problema soli, strogo individualno, p o m a e urinoterapija. Pojevi te ili druge produkte, sledeeg dana ujutru vi probajte urin. Ako je on slan, znai da je u vaoj hrani suviak soli. Poinjite pomalo da smanjujete presoljene produkte - i samostalno analizirajte, da li imate dovoljno natrijuma i hlora koji sadri povre i voe, ili treba da dodajete suvi morski kupus. teta od suvika soli (uostalom, kao i od zaina) u organizmu sastoji se j o i u tome, to ona dezorijentie prirodni oseaj ukusa, ovek poinje da j e d e vie hrane nego to mu je potrebno. Osim toga, slano izaziva ed - poveava
136

se upotreba vode - to je neophodno, da bi se deo soli izbacio iz organizma i uspostavila prirodna proporcija mineralnih materija u lavi, limfi. Drugim recima, suviak soli prouzrokuje ubrzano starenje organizma.

ISHRANA U STARIJEM DOBU

Ishrana u starijem dobu treba da bude prema tipu oveka, niskokalorina sa malo belanevina, da sadri prirodne bioloki aktivne materije, da odiava organizam u starenju i da mu p o m a e u radu. 1. Osnova (glavni deo) dnevnog obroka treba da bude biljna hrana. Takode, obavezna je upotreba izvesne koliine grube biljne hrane, koja sadri teko svarljiva vlakna-celulozu. To smanjuje verovatnou pojave raka creva i usporava razvoj ateroskleroze. Promena dijete u odnosu na smanjivanje sadraja zasienih masti, holesterina, eera i kuhinjske soli i istov r e m e n o veeg sadraja kroba i teko svarljivih vlakana, prema posmatranju (gleditu) naunika, dovodi do smanjenja verovatnoe prevremenog razvoja infarkta miokara, insulta, hipertonije, eernog dijabetesa i raka. Evo kako izgleda takva dijeta. Voe, suvo voe, j a g o d e , jabuke, kruke, kajsije, groe, suvo groe, banane, ljive, mandarine, umska j a g o d a , batenska j a g o d a - do 500 grama. Povre (kupus, bela repa, repa, sargarepa, rotkvica, paradajz, salata, tikva-bundeva, tikvice) - do 600 grama. Hleb ili drugi produkti od proklijalog zrna - 200-300 grama. Monolitne prekrupe (ovas, ovsene pahuljice, heljda) 30 grama. Kefir, jogurt, kiselo mleko - 200-400 grama. Sir ili orasi - 50 grama.
137

Maslac (najbolje pretopljen) - 20 grama. Ulje (biljna mast) - 30 grama. K r o m p i r (jesti ga zajedno sa ljuskom) - 200 grama. M e d - 15-30 grama. Kokoje jaje - 1-2 nedeljno. N e m a s n o m e s o (samo za ljude, koji ne ele da se odreknu mesnih jela) - 150 grama. Umesto soli - sueni morski kupus. Glavna osobina takve dijete je mali sadraj holesterina (oko 300 mg), ogranienost zasienih (tvrdih) masti, a tak o d e preovladivanje grube hrane, koja sadri dovoljnu koliinu razliitih vlakana biljnog porekla. 2. Hrana treba da unosi i zadrava toplotu u organizmu i da ne dozvoli njegovu dehidraciju. Pored toga, hrana tokom probave ne srne energetski da optereuje organizam. Da bi hrana potpomagala odravanje toplote u organizmu, treba znati kako je pravilno pripremiti. Setite se, sirova hrana je dobra leti, ali zimi ona unosi hladnou u organizam, to se tetno odraava na va lini oseaj. Pri pripremanju hrane treba teiti da gubici bioloki aktivnih materija budu minimalni. U tome e vam pomoi saveti specijaliste za tu oblast Vladimira Mihajlova. Vladimir Mihajlov predloio je nov nain pripremanja hrane na biljnim jastucima". Na dno p o s u d e stavlja se sloj raznoraznog povra, izrezanog u vidu slamica ili kriki-komadia. O d o z g o se stavlja glavni produkt - riba, meso ili prekrupa. I p o n o v o se prekriva slojem povra. Sve se obilno preliva prokljualom vodom i stavlja na jaku vatru. Kad voda pone da podrhtava", treba smanjiti vatru i ne dozvoliti da voda kljua, a iskljuiti, kad jelo bude skoro g o t o v o " , imajui u vidu, da e ono j o odstajati (u toplom stanju, M ) . M a k s i m a l n o se zadrava vrednost produkta i prilikom pripremanja hrane metodom antrakta" (pauzom izmeu postupaka, radnji, M) - naizmeninim zagrevanjem i sta138

vijanjem hrane da odstoji. Mnogobrojna istraivanja u inostranstvu i u Rusiji pokazala su, da nije potrebno neprekidno zagrevanje produkta. Dovoljno ga je zagrejati do 100C , poklopiti i ostaviti da odstoji, tj. d i n s t a t i , kao to su to radili u selima, u ruskoj p e i " . Tako se ne unitavaju belanevine, ne emulziraju masti. Nakon 30-40 minuta posudu treba ponovo postaviti na vatru, dovesti do kljuanja, kuvati 5-0 minuta i p o n o v o napraviti antrakt" na 20 minuta. Eto, sada je jelo gotovo! Da bi va organizam dobio dovoljnu koliinu mikroelemenata, vitamina i aktivne vode, treba to vie koristiti terapiju sokovima i pravilno pripremati napitke. O tome, kako to treba raditi, govoriemo u posebnom poglavlju, p o s v e e n o m tenostima. 3. Tokom ishrane veoma je vano imati u vidu bioritmoloku aktivnost probavnih organa. eludac je aktivan od 7 do 9 asova, zatim se aktivira guteraa (pankreas) i tanko crevo - od 13 do 15 asova. Otuda proizilazi, da posle 15 asova m o e t e jesti malo voa, svezu salatu (u hladno godinje doba m a l o dinstanog ili kuvanog povra), gucnuti sveeg napitka i nita vie. 4. Veoma je vano pridravati se pravilnog redosleda dospevanja hrane u eludac. U prvom redu uzimajte tenosti - sokove, kompote ili druge napitke. Otprilike nakon 10-15 minuta dolaze na red biljna jela (salate, dinstano ili kuvano j e l o od povra), koja e spreiti leukocitozu prouzrokovanu h r a n o m , pravilno aktivirati crevni hormonalni sistem i postati normalna sirovina za crevnu mikrofloru. Posle toga, m o e t e pristupiti glavnom jelu, koje sadri krob ili belanevine (krompir, kaa, meso, sir, jaja, orasi, bobovi itd.). Posle uzimanja hrane nita ne piti. Zalivanje j e l a iznurava eludac, kvari dvanaestopalano crevo i zaguuje organizam polufabrikatima" nesvarene hrane. Pravilan redosled upotrebe hranl/ivih produkata je sledei: tenosti, voe ili salate (dinstano povre zimi), a zatim mesni ili krobni produkt.
139

Ograniite upotrebu masne hrane. Masti naglo usporavaju procese probave hrane. Zbog toga se hrana neprirodno dugo nalazi u eluano-crevnom traktu i dolazi do njenog vrenja i razvoja nepovoljne mikroflore. Posle salate (dinstanog povra, voa, iscedenih sveih sokova) ne upotrebljavajte istovremeno produkte za iju probavu su potrebni razliiti probavili uslovi, na primer, belanevine mesa i krob kionipiia. Dok je organizam mlad i snaan, posledice se praktino ne oseaju. Ali posle 30-40 godina o n e e vas ve upozoriti. Zato morate potovati probavne sposobnosti vaeg organizma i uzimati samo belanevinaste ili samo krobne produkte. Iz dana u dan moete menjati produkte, na primer, danas krompir, sutra kau, prekosutra pasulj, zatim meso, jaja, mladi sir itd. Nemojte da se prejedate. Listajte od stola, kada osetite da ste utolili glad. Setite se, na organizam u jedinici vremena m o e da probavi i asimihije samo odreenu koliinu hrane, ako je ta koliina vea od normale, tada suvini' 1 deo razlazu mikroorganizmi. 5. Sada porazgovarajmo o produktima koji se bre vare, manje optereuju organizam i bre se ukljuuju u proces ivotne aktivnosti. Upravo ovde, mi dolazimo do nekoliko kljunih pojmova, koji mnogo objanjavaju. Na primer, postoji takav pojam kao specifino dinamiko dejstvo hrane . Njegova sutina je u tome, da produkt ishrane treba prethodno rascepiti, asimilovati, a zatim izbaciti njegove ostatke iz organizma. Na sve to troi se energija organizma a troi se i vreme. Strogo nauna ispitivanja pokazala su, da kuvana mesna hrana iziskuje od organizma veoma mnogo energije i da se dugo obraduje. Ispostavlja se, d a j e organizmu teko da rascepi denaturisanu belanevinu, a zatim da izbaci suvini azot iz organizma. Hrana treba da sadejstvuje sa organizmom. Akademik Ugoljev je otkrio autolizu hrane, koja je pokazala, na osnovu ega se sirova hrana brzo probavlja (vidite knjigu Ishrana i h r a n a " ) . Korienje tog fenomena u vlastitoj ishrani pomoi
140

e u borbi sa bolestima i zahvaljujui kolosalnoj ekonomiji resursa i energije produiti ivot organizma. Najlake se asimiluju svee iscedeni sokovi od voa i povra. Z b o g prisustva ivih fermenata i vitamina u njima, oni se za nekoliko minuta ukljuuju u razmenu materija organizma i Iako se izbacuju u vidu suvine tenosti. Voe i povre koje sadri celulozu , brzo i dobro se asimiluju ali se sporije izbacuje (celuloza mora da proe kroz ceo eludano-crevni trakt). Jo slabije se asimihije dinstano povre i suvo voe. Kuvani krob (krompir, prekrupe) zahtevaju od organizma velike utroke energije na cepanje (termika obrada liava produkt sposobnosti sadejstva sa probavnim sistem o m oveka po tipu autolize - samoprobave) i odstranjivanje, ali pri tome ti utroci energije su daleko manji, nego pri upotrebi kuvanih mesnih produkata. Objanjenje za to j e , to su konani produkti razmene ugljenih hidrata ugljen-dioksid i voda koji se izbacuju kroz plua i bubrege, za razliku od azotnih jedinjenja koja zahtevaju veliki utroak energije. U zakljuku ovog poglavlja porazgovarajmo o tome, kako moete samostalno da izaberete produkte. Mi z n a m o , da nam ne odgovaraju svi produkti. Zato sedite, smirite se i u mislima, pojedinano predstavite produkte ishrane koje upotrebljavate. Ako pri misaonoj upotrebi bilo kojeg produkta osetite m u n i n u - to znai, da vam taj produkt ne odgovara sa informaciono-energetske take gledita. Znai, iskljuite ga iz svog dnevnog obroka. U starijem dobu to znanje e vam pomoi u izboru lako asimilujuih i korisnih produkata. Zakljuujui, moe se rei, d a j e u starijem dobu najbolje upotrebljavati hranu do 15 asova; ishrana treba da se sastoji iz sokova, voa, salata (dinstanog povra), manje koliine kroba sa m i n i m u m o m maslaca. To su praktino dva ili jedan obrok u toku dana. Prvo jelo treba da bude sok, salata, a zatim samo bioloki aktivni hleb, krompir, kaa (za mesojede - pare kuvanog mesa) itd. Salate moete jesti
141

koliko hoete, a kae ili krompira - onoliko, koliko moe stati na va dlan (pregrt), bez u vri vati ja. Samooseanje posle takve ishrane je ceo dan predivno, snage m n o g o , u stomaku je lako i ne pritie vas, ne tera vas na san, a stolica je laka i spontana.

BIOLOKI AKTIVNI PRODUKTI I MATERIJE

U starijem dobu veoma je vano zasititi organizam hranljivim produktima koji sadre bioloki aktivne materije. U bioloki aktivne materije spadaju vitamini, mikroelementi, fermenti, organske kiseline i niz drugih materija koje, ne s a m o potpomau odvijanje biolokih procesa u organizmu na visokom nivou, nego ga i tite od raznovrsnih ozleda, izbacuju ljake itd. Treba da se detaljnije u p o z n a m o sa tim produktima i materijama sa ciljem njihove bolje upotrebe u vlastitoj praksi podmlaivanja organizma. N a organizam ima potrebu posebno za vitaminima grupe B koji uestvuju u glavnim biolokim procesima razmene materija i bez kojih je nezamislivo normalno postojanje (ivot, M ) . Produkti, koji u izobilju sadre vitemine grupe B, su hleb iz proklijalog zrna (a takode niz jela na bazi njega) i pivski kvasac. Potrudite se da ih upotrebljavate svakodnevno - i osetiete njihov blagotvoran uticaj na va organizam. Dijetalne lepinje (hleb) od proklijalog zrna. Uzi mi te 200-300 grama penice. Operite je u vodi. Sipajte je u duboki tanjir sa vodom. Voda treba da natopi zrno do jedne treine. Pokrijte tanjir poklopcem i ostavite na usamljenom mestu pri sobnoj temperaturi. Povremeno promeajtezrna, da se gornji sloj ne bi osuio. A k o je potrebno, dolijte vode. Priblino nakon 2-3 dana na penici e se pojaviti klice duine 1-2 milimetra. To je znak pripremljenosti. Izlijte suvinu vodu, zamotajte tanjir celofanom i stavite u friider (ali ne u za142

mrziva - komoru za zamrzavanje). To e spreiti njeno dalje klijanje. Uzimite zrna prema potrebi, sameljite ih na maini za mlevenje mesa, oblikujte u lepinjice i malo isprite na maslacu ili ulju. Jedite toplo. Verujte, to jelo e vas odueviti! To je j e d a n od najboljih produkata u z i m s k o m dobu. Sttpa od proklijale penice. Uzimite oko 400 grama protijeve vode, dve glavice luka srednje veliine, dve argarepe, nekoliko krompira. Isitnite krompir, nareite luk i argarepu. Sve to skuvajte. Kada se to svari, skinite sa vatre i dodajte 2-3 supene kaike proklijale penice, lovorov list i druge zaine prema ukusu (nije poeljno da se soli). Kada supa odstoji 10-15 minuta, spremna je za upotrebu. Supa se posebno preporuuje licima konstitucije Vetra" u hladno i suvo godinje doba. To je za njih spas. Prve kaike e to potvrditi. Takva supa p o m a e naglo poveanje potencije i poveava imunitet organizma. Kotleti od proklijale penice. Kotleti od proklijale penice pripremaju se na isti nain, kao i lepinjice. Razlika je u t o m e , to za vreme mlevenja penice na maini za mlevenje mesa u nju dodajete enjak (beli luk). Sve ostalo se radi na isti nain. Ukus dobijenih kotleta veoma podsea na mesne. Neki ljudi ih uopte ne razlikuju. Produkti od proklijale penice imaju o g r o m n e prednosti: oni su vrlo jevtini, neverovatno korisni i lako se pripremaju. U z i m s k o doba oni se ne mogu niim zameniti.

ISCEENI SVEZI SOKOVI

O g r o m a n lekoviti i profilaktiki znaaj imaju iscedeni svezi sokovi povra i voa, a takode voda u kojoj se pripremaju produkti i napici. Razmotrimo to vano pitanje. Od svih sokova od povra najlekovitiji je sok od argarepe. On omoguava da se ceo organizam dovede u normalno stanje. Sok od argarepe sadri velike koliine vita143

mina B, C, D, E, K i veoma mnogo karotina, od kojeg se stvara vitamin A veoma vaan za ivotnu aktivnost organizma i vida. On poboljava apetit, probavu brane i strukturu zubi. Na primer, ako trudna ena upotrebljava dovoljnu koliinu (od 300 grama do I litra) soka od argarepe u p o slednjim mesecima trudnoe, smanjie se verovatnoa sepse (trovanja krvi) prilikom poroaja. Majkama dojiljama, radi poboljanja kvaliteta mleka, takode se preporuuje da piju sok od argarepe. Materije, koje se nalaze u soku od argarepe, izvrsno regeneriu optiki sistem oiju. Preporuuje se da, sok od argarepe, piju svi iji je rad u vezi sa naprezanjem oiju. Oboljenja oiju, kao to su konjuktivitis i druga oboljenja d o b i o se lee redovnim uzimanjem soka od argarepe. Sve sok od argarepe smatra se odlinim sredstvom pri leenju gnojnih rana (ireva) i tumora. Suva koa, upaljena koa, a takode niz drugih konih oboljenja nastaju usled toga, to u organizmu nedostaju hranljive materije koje se nalaze u soku od argarepe. Sok od argarepe dobro regenerie endokrini sistem, p o m a e mukarcima pri impotenciji, a enama pri besplodnosti. Sok od argarepe moe da zameni mnogobrojne skupe i beskorisne lekove. Jedan od najkorisnijih sokova je sok od cvekle. B e z obzira na to, s t o j e sadraj mikroelementa eljeza u crvenoj cvekli mali, on se dobro asimilira. To ini sok od cvekle preivnim snabdevaem ovejeg organizma sa prirodnim eljezom. Sok od cvekle poboljava sastav krvi i poveava koliinu crvenih krvnih zrnaca. On je posebno koristan za e n e (jer posle menstruacije one treba da nadoknade gubitak krvi). Poeljno ga je upotrebljavati svakodnevno dva puta d n e v n o p o m e a n o g sa sokom od argarepe (50 grama soka od cvekle na 200 grama soka od argarepe).
II.I

U klimaksu taj sok daje daleko bolji efekat, nego razliiti lekovi i hormoni. Drugo pozitivno svojstvo soka od crvene cvekle je to, to sadri vie od 5 0 % natrij uma i samo 5% kalcij uma. Taj o d n o s je dragocen radi odravanja rastvorljivosti kalcijuma, naroito zimi, kada se usled upotrebe kuvane hrane nagomilava neorganski kalcij um na zidovima krvnih sudova, to dovodi do poveanja arterijskog pritiska, naruavanja funkcije srca i krtosti kivnih sudova (kapilara). Sadraj 2 0 % kalij uma u crvenoj cvekli dovoljan je za obezbeenje svih fiziolokih funkcija organizma, a sadraj 8%o hlora je odlino organsko sredstva za ienje jetre, bubrega i u n o g mehura, a takode i sredstvo koje stimulie funkciju limfne lezde. U vezi sa dobrom sposobnou ienja, ne preporuuje se da se pije sok od cvekle u istom obliku. Najbolje ga je pomeati sa jabukovim sokom ili s o k o m od argarepe. Sok od jabuka normalizuje oslabljenu funkciju jetre i sadraj holesterina. Z b o g velikog sadraja pektina (materija koje daju boju) sok od j a b u k e je dobro sredstvo protiv radijacije. Sadraj kalijuma u soku o jabuka odrava normalan rad srca i kiselo-luinsku ravnoteu. Sok od jabuka je dobro primenjivati u dane ograniavanja h r a n e " , kod ugojenosti, a takode i kod dijabetesa. Sok od jabuka preporuuje se za poboljanje probavne funkcije, kod reumatizma, bubrene litijaze, anemije i nedostatka vitamina C. Od svih sorti jabuka najkvalitetnija je A n t o n o v k a " i S e m e r e n k o " . Hranljive materije u njima zadravaju se nekoliko meseei posle njihovog branja. Ne preporuuje se jesti j a b u k e koje nemaju ukus i koje nisu zrele. Sok od jabuke, koji je isceen na sokovniku, treba odmah popiti j e r on bizo oksidie i dobija boju re. Organizam se izvanredno hrani smesom soka od j a b u k e i cvekle (10 delova soka od jabuka i 2-3 cvekle). Smesa je ukusna, nije skupa i lako se priprema.
145

Sok od krastavaca je najbolji prirodni diuretik. Plod krastavca sadri vie od 4 0 % kalijuma, 10% natrijuma, 7 , 5 % kalcij uma, 2 0 % fosfora i 7% hlora. Sok od krastavaca ima m n o g a dragocena svojstva i naroito je koristan u kombinaciji sa sokom od argarepe, sokom od spanaa i salata. Veliki sadraj kalijuma u krastavcima ini ih veoma lekovitim sredstvom kod poveanog i smanjenog krvnog pritiska. Sok od krastavaca blagotvorno deluje i kod oboljenja zubi i desni. Silicijum i sumpor, koje sadri sok od krastavaca, ne s a m o da spreavaju pucanje noktiju, opadanje kose, ve i p o t p o m a u njihovo jaanje. Sok od krastavaca u kombinaciji sa sokom od argarepe d o b i o izbacuje mokranu kiselinu iz organizma to blagotvorno utie na oboljenja prouzrokovana njenim nagomilavanjem (taloenjem mokrano-kiselih soli i tome slino). Kao to vidite, sveim krastavcima moe se sa uspehom leiti i izleiti organizam. Sok od beloglaviastog kupusa sadii veliku koliinu sumpora, hlora i joda. Jedinjenje sumpora i hlora isti sluzokou eluca i creva. Radi toga se sok od kupusa preporuuje kod ira na elucu i dvanaestopalanom crevu. Sok od kupusa potpomae mravljenje, zbog toga to on ima izraena vetrovita" svojstva: unosi u organizam suvou, hladnou i veu koliinu strujanja. Upravo se zato on m o e preporuiti kod gojaznosti. Stvaranje vee koliine gasova posle ispijanja soka od kupusa objanjava se njegovim vetrovithrT svojstvima. U takvim sluajevima preporuujemo da se, pre upotrebe vee koliine soka od kupusa, popije sok od argarepe koji ima suprotne energetske kvalitete i spreava stvaranje jakih gasova. Pri t o m e treba mazati predeo krsta maslinovim uljem ili pretopljenim maslacem i raditi mleno-uljne klistire.
146

Smesa soka od argarepe i kupusa je izvanredan izvor vitamina C, s t o j e naroito korisno kod oboljenja desni. Sok od kupusa preporuuje se protiv tumora i zatvora. Poto se zatvor esto javlja usled ospa na koi, upotrebom tog soka takode nestaju ospe. Dodavanje soli u kupus ili u njegov sok unitava se njegova v redu ost. Sok od krompira sadii eer koji se lako asimiluje, a takode sadri dosta kalijuma, sumpora, fosfora i hlora. Sok d o b r o isti organizam. Ukus mu nije prijatan, zato ga je najbolje kombinovati sa sokom od argarepe - ukusnije je i korisnije. Sok od krompira moe se primenjivati za otklanjanje pega (mladea) na koi. Kombinacija soka od sveeg krompira sa sokom od argarepe i celera dobro pomae kod poremeaja u probavi hrane i nervnih oboljenja, na primer, iijasa. Dopunska upotreba, pola litre smese soka od argarepe, cvekle i krastavaca p o t p o m a e izleenje za vrlo kratko vreme pod uslovom, da su iz dijete bolesnika potpuno izbaeni svi mesni i riblji produkti. D o b r o je upotrebljavati smesu sokova od argarepe, cvekle i krastavaca. Prema vienju prirodnjaka, kamenje i pesak u u n o m mehuru i bubrezima pojavljuju se kao rezultat nesposobnosti organizma da izbaci neorganski kalcijum koji dospeva u organizam zajedno sa pecivima i eerom. Uzimanje po pola ae smese soka od argarepe, cvekle i krastavaca 3-4 puta dnevno pomoi e rastvaranju peska i kamenja u toku nekoliko nedelja. Sve sok od paradajza - jedan od najkorisnijih sokova koji ima luinsku reakciju. Plod paradajza sadri m n o g o natrij um a, kalcij uma, kalijuma, magnezij uma, limunske, jabune, a takode i oksalne kiseline. Te kiseline, ako se nalaze u organskom obliku, neophodne su za procese r a z m e n e . Kada se paradajz kuva ili konzervira, te kiseline postaju neorganske i tetne za organizam. Ali ta teta se ne ispoljava
147

otimali, ve tokom vremena. U nekim sluajevima stvaranje kamenja u bubrezima i mokranom mehuru je direktna poslediea upotrebe kuvanog ili konzerviranog paradajza ili njegovog soka, naroito sa krobovima i eerom. Sok od korena hrena bogat je eterinim materijama koje d o b r o iste organizam od sluzi. Preporuujemo uzimanje hrena u vidu kaice (kae) uz dodavanje limunovog soka (dva-tri limuna i 150 grama hrena) 2 puta dnevno po pola ajne kaiiee natate. Kaica od hrena ne nnrauje bubrege, uni mehur i sluzokou probavnog kanala. Osim toga, kaica hrena i lim u n o v o g soka je snaan diuretik, posebno efikasan kod oteenosti i vodene bolesti. Sok od bugarske paprike. Upotreba soka normal izu je rast noktiju i kose j e r sadri silicijum, a takode normalizuje rad lojnih lezda i suznih kanala. U kombinaciji sa sokom od argarepe ( 2 5 - 5 0 % soka bugarske paprike) isti kou od pega (mladea). Sok od korena peruna - jedan od najjaih. Nikada ne treba piti vie od 30-60 mililitara tog soka. Bolje je tu koliinu pomeati sa sokom od argarepe, salate, spanaa ili celera. Svezi sok od peruna ima sva neophodna svojstva za razmenu kiseonika i odravanje normalne funkcije nadbubrene i titaste lezde. Kompleks elemenata, koji sadri sok, potpomau jaanju krvnih sudova, naroito arterijskih kapilara. Taj sok je - odlino sredstvo kod oboljenja organa mokrano-polnog sistema i veoma je efikasan kod k a m e n a u bubrezima i mokranom mehuru, glomerulonefritisa i drugih oboljenja bubrega. Njega takode uspeno primenjuju kod v o d e n e bolesti. Sok od peruna je efikasan i za leenje oboljenja oiju. Kod ivih rana na ronjai, katarakte, konjuktivitisa i drugih oboljenja preporuuje se kombinovanje soka od peruna sa s o k o m od argarepe i celera. Sok od peruna, naroito u kombinaciji sa s o k o m od cvekle ili sokom od cvekle i argarepe, a takode i sa sokom
148

od krastavaca, dobro je primenjivati kod poremeaja menstrualnog ciklusa. Redovnom upotrebom tih sokova, bolovi pri menstruaciji, vrlo esto prestaju. Sok od celera. Najvanije svojstvo korena celera je to se u njemu sadri veoma mnogo bioloki aktivnog natrij uma. Sirovi celer sadri etiri puta vie natrijuma, nego kalcijuma. / V I T ; , kalcij um je jedan od najpotrebnijih elemenata u naoj hrani i treba da bude bioloki aktivan. Pri obradi hrane, kalcij um postaje nerastvorljiv u vodi i elije ga ne m o g u asimilovati. Osim toga, enzimi, koji gube svoju funkciju na temperaturi iznad 57G, pretvaraju kalcij um u mrtvu materiju. Drugo, nagomilavanje neorganskog kalcijuma vremen o m se poveava. Pri unoenju bioloki aktivnog natrijuma, te naslage mogu bili odstranjene iz organizma. Jedan od najvanijih procesa, u kojima natrij um ima vanu ulogu, jeste spreavanje zgrunjavanja krvi i limfe. Kod nervnih oboljenja, koja se javljaju kao rezultat obnavljanja sluzokoe nervnih vlakana, upotreba soka od argarepe i celera potpomae njihovu regeneraciju. Celer je veoma bogat magnezij umom i gvodem, a upravo takva kombinacija je veoma dragoeena za ishranu elija krvi. Sok od argarepe i celera obezbeduje idealnu kombinaciju organskog sumpora, gvozda, kalcijuma i fosfora i ima veliki znaaj za spreavanje mnogih bolesti i regeneraciju organizma posle bolesti.

S O K O V I , KOJI IMAJU O P O R U K U S - od enjaka i luka Sok od enjaka koristan je za brzo ienje organizma. enjak je bogat uljem slaice i drugim proiavajuim elementima koji ispoljava ju blagotvoran uticaj na ceo orga149

nizani, poevi od stimulacije apetita i izdvajanja eluanog soka do poboljanja peristaltike creva i pojaanog izluivanja mokrae. Eterino ulje enjaka isti plua i bronhije od nagomilavanja sluzi. Ono, takode, potpomae izluivanje otrova kroz pore iz organizma. Sok od enjaka je efikasan u borbi protiv crevnih parazita, a takode i dizenterije. uven je drevno-kineski recept ekstrakta enjaka, koji isti krvne sudove. Oistiti i isprati 350 grama enjaka, nasei ga sitno i istucati u drvenoj stupi (avanu, MS). Presuti ga u staklenu posudu (teglu) i preliti ga 96%-im alkoholom, vrsto zatvoriti teglu i staviti na prohladno, tamno mesto da odstoji 10 dana. Zatim procediti kroz gustu tkaninu i ostaviti da odstoji j o 2-3 dana. Ekstrakt uzimati sa 50 grama hladnog mleka 3 puta d n e v n o pre jela prema sledeoj emi: Prvi dan - 1 kap (doruak), 2 kapi (ruak), 3 kapi (veera); Drugi dan - 4 kapi (doruak), 5 - ruak, 6 - veera. Dalje svakog dana dodajte po jednu kap, dok ne doete do 15 kapi na kraju 5-og dana. Posle toga uzimajte ekstrakt obrnutim redom, oduzimajui po 1 kap dok na kraju doete do 1 kapi pre veere. Na 11 ti dan ponite da uzimate po 25 kapi 3 puta dnevno sve dok se ne ispije sav ekstrakt. Kuru je najbolje poeti poetkom lunarnog ciklusa. Preporuuje se ponoviti terapiju posle 5 godina. Sok od crnog luka po svojim svojstvima, blizak je dejstvu soka od enjaka, ali neto slabiji. Zato se preporuuje, u poetku, uzimati prvo sok od luka da bi se organizam privikao, a zatim prei na sok od enjaka. Veoma je dobro dodavati luk i enjak u salate od lisnatog povra. Lisnato povre deluje raslilaujue na organizam, a luk i enjak e to dejstvo neutralisati.
150

NAPICI KOJI S A D R E BIOLOKI A K T I V N E MATERIJE Ne m o g u svi stariji ljudi iz jednih ili drugih razloga pripremati isceene svee sokove. Ne treba se alostiti (ogoravati). Mogu se koristiti napici koji su vie uobiajeni u pripremanju. Uopte, krajem zime, u organizmu nastupa deficit bioloki aktivnih materija, naroito mineralnih, ako se ne upotrebljavaju produkti od monolitnog zrna koje smo ranije opisali. Dole navedeni napici davae organizmu bioloki aktivne materije. Pripremanje kompota. Da li znate, kako pripremiti kompote, da oni zadre maksimum bilokih aktivnih materija? U prvom redu, treba pravilno pripremiti vodu. Ta, koja tee na slavini (esmi), nije dovoljno dobra. Z a t o od nje pripremite protijevu vodu. Ona se priprema na sledei nain. U komoru za zamrzavanje friidera (ili u zamrziva, M S ) stavite, na primer, litarvode u emajliranoj posudi. Priblino, nakon 2-3 asa u posudi e se pojaviti prvi led. Vodu izliti u drugu posudu i ostaviti da se dalje zamrzava, a stvoreni led (koji je ostao u prethodnoj posudi, MS) baciti. Pri daljem zamrzavanju, voda pretvarajui se u led, isteruje svu neistou koja je u njoj rastvorena u nezamrznuti deo. Tako treba zamrznuti 1/2 ili 2/3 preostale vode. Nezamrznutu vodu izliti, a led rastopiti i koristiti. To je protijeva voda koja je 8 0 % oiena. Sada tom vodom moete pripremati kompot. Ako je voe svee, zagrejte protijevu vodu do 50'C i sa njom prelijte prethodno oprano voe, jagode. To je poeljno uraditi u velikom termosu sa irokim grliem. Ako nemate termos, posudu sa kompotom umotajte sa ebetom (pokrivaem). Nakon 1-2 asa, kompot je skuvan. Na slian nain priprema se kompot od suvog voa. Voe prvo oprati u prokuvanoj i ohlaenoj vodi. Zatim ga staviti u termos ili drugu posudu i preliti protijevom vodom,
151

kao i u prvom sluaju. Takav kompot treba da odstoji dva puta due. Eto kako se pripremaju ivi" kompoti.

NAPICI KOJI P O M A U DA SE OTKLONI UMOR U starijem dobu, naroito kada je toplo vreme, radei u letnjikovcu (vikendici, M ) u bati, ljudi se umaraju i njihov organizam dehidrira. Evo nekoliko napitaka, koji pomau da se borite sa umorom i dehidracijom organizma. Za obnavljanje snage, narodna medicina preporuuje niz hranljivih smesa. Staviti u emajlirani lonac (erpu) suenu kajsiju (3 k o m a d a ) , suvih ljiva (5 komada), suvih smokava (3 k o m a d a ) , suvog groa (1 supenu kaiku), 2 jabuke, 2 kriice limuna. Sve preliti vodom, kuvati dok ne prokljua i ostaviti na toplom mestu 15-20 minuta. Jedno u m a n c e razrediti sa sokom od limuna ili pom o r a n d e i dodati 1 ajnu kaiicu meda. Sastaviti smesu iz jednakih delova: penice, ovsenice, j e m a . Samleti zrna u mlinu za kafu, preliti toplom v o d o m prema proraunu 1 supena kaika brana na au vode. Ostaviti da odstoji 2 asa. Procediti i piti sa m e d o m . Upotrebljavati kod malokrvnosti i gubitka snage. Jedan limun spustiti u kljualu vodu na 1-2 minute, zatim samleti u maini za mlevenje mesa ili nastrugati na rendetu (sa korom i semenom). Dodati neslani maslac, 1-2 s u p e n e kaike meda i dobro izmeati. Uzimati uz aj. Z r n a ovsa preliti kljualom vodom u odnosu: 1 deo ovsa i 3 dela vode. Posle stajanja u toku 24 asa na sobnoj temperaturi, izliti vodu i piti toplo po 1/4 ae 3-4 puta d n e v n o pre jela. Ekstrakt uvati u friideru. Stopedeset grama narendanih jabuka pomeati sa sok o m od polovine pomorande, dodati 10 oienih oraha (ili bilo kojih drugih jezgara iz porodice oraha). Orasi (badem, lenici itd., M ) se mogu zameniti sa nekoliko kaika laga, a p o m o r a n d a - sa dve ajne kaiice limunovog soka i istom koliinom meda. Ta porcija (obrok) smese dovoljna je da u toku dana hrani mozak.
153

Pripremanje

napitaka.

* Dve ajne kaiice ja bukovog sireta i 2 ajne kaiice meda pomeati u ai tople prokuvane vode i popiti u toku dana na 1-2 puta, najbolje pre jela, u zavisnosti od stanja organizma, u m n o g i fizikog optereenja. Ta smesa ima u k u s j a b u k o v a e i sadii itav komplet mineralnih elemenata, koji ulaze u sastav jabuke; u medu se nalaze mineralni elementi koji se sadre u cvetovima. Tu smesu dobro je da redovno piju i bolesnici i zdravi. * P o d z e m n o stablo slatkog drvceta (glycyrrhiza glabra) piti kao ekstrakt ili odvar. To j e j a k o tonizujue sredstvo, ije je dejstvo slino dejstvu enj-enja (korena ivota, MS), koji obezbeuje dug ivot, poboljava krv i podie imunitet organizma. Ekstrakt: 15-20 grama podzemnog stabla ostaviti da odstoji 1-2 asa u ai prokuvane vode i piti po I supenu kaiku ili 1/2 ae toplog ekstrakta 3-5 puta dnevno pre jela. Odvar: supenu kaiku podzemnog stabla kuvati 15 minuta u ai v o d e i postepeno piti u toku dana, najbolje pre jela. * Koren visoke zamanihe (nitraria schoberi, panax horr i d u m ) - 20 grama, koren-plod roze radiole - 20 grama, trava (lie,M) od koprive (urtica dioica) - 30 grama, plodovi ipka - 30 grama. Ekstrakt: 2 supene kaike smese trava ostaviti da odstoji 3-4 asa u 0,5 litra kljuale vode. Filtrirati, dodati po ukusu med i piti po 1/2 ae toplog ekstrakta 3-4 puta dnevno pre jela.
152

au ovsa i 5 aa vode kuvati do gustine tenog kiselja (voni sirup ukuvan sa krompirovim branom, M). Procediti, dodati istu koliinu kuvanog mleka (ili prokuvati sa sveim m l e k o m ) i ohladiti. U masu dodati 4-5 supenih kaika meda. Uzimati po 1-2 ae odvara dnevno.

na hladnom mestu. Uzimati po I supenu kaiku 3 puta d n e v n o na jedan sat pre jela tokom 2 meseca. To leenje daje odline rezultate kod liipertonine bolesti, ali je kontraindikativno kod gastritisa sa velikom kiselinom, ira na elucu i dvanaestopalanom crevu, hepatitisa. Koktel protiv kalja. 500 grama oienog i isitnjenog luka kuvati 3 asa u I litru vode. Pri kraju kuvanja dodati 50 grama meda ili 40 grama eera. Procediti, ohladiti i piti, protiv j a k o g kalja, po 4-6 supenih kaika dnevno. Koktel od jabuka. 2/3 ae j a b u k o v o g soka, sok od j e d n o g limuna, supena kaika prirodnog meda i 2 kocke jestivog leda. Tri ae j a b u k o v o g soka, sok od 3 limuna, 3 supene kaike meda i 4-8 kocki jestivog leda. Jedna jabuka, oiena od koure (oljutena, M) i sredine (semenki, M) i sitno izrendana, supena kaika meda i 3/4 ae kljuale vode. Koktel od ljiva. Sok od ljive (2 ajne kaiiee), 3/4 ae pasterizovanog mleka, ajna kaiica eera i 50 grama sladoleda. Koktel od vianja. Supena kaika industrijskog sirupa od vianja, 50 grama mlenog ili mleno-vonog sladoleda i 1/2 ae gazirane ili mineralne vode. Mutiti 1-2 minuta.

PRIPREMANJE LEKOVITIH KOKTELA Ako imate mikser, tada moete pripremati lekovite koktele koji su veoma prijatni za upotrebu u toku toplog godinjeg doba. Kokteli su smesa raznih sokova, napitaka, produkata. Produkti, koji ulaze u sastav koktela, pre njihove pripreme treba ohladiti. Koktel pripremiti neposredno pre upotrebe. Predloeni kokteli su ukusni, luanljivi i lekoviti. Imaju jaka regeneriua svojstva, jaaju organizam i ispoljavaju blago lekovito dejstvo. Koktel od cvekle. Dve supene kaike soka od crvene cvekle, 250 ml kefira (jogurta, M), I ajna kaiica napitka od ipka, sok od polovine limuna. Koktel od gloga. Supena kaika soka od gloga, 2 supene kaike kefira (jogurta, M), polovina ajne kaiiee pelinjeg meda, 1 banana, lag pena i cimet (navrh noa). Koktel od paradajza. Dve supene kaike soka od paradajza, supena kaika kefira (jogurta,M) i bazilika (navrh noa). Koktel od crne rotkve. Sok od crne rotkve (2 supene kaike), 1 narendana jabuka, pola ae j a b u k o v o g soka, 2 supene kaike kisele pavlake i malo limunovog soka. Lekoviti koktel. Pomeati po jednu au soka argarepe, crne rotkve, jestive cvekle (barene,M), hrena (prethodno u au napunjenu izrendanim hrenom, dodati 50 ml votke i ostaviti da odstoji 24 asa). Sve briljivo promeati drvenom lopaticom (kaikom) u emajliranoj posudi. uvati
154

HRANA KAO LEK

Sa uzrastom poinje da razmilja o tome, ta i koliko j e d e , j e r jelo utie na samooseanje. Osim toga, ispostavlja se, da svi hranljivi produkti sami po sebi imaju lekovita svojstva i da u mnogim sluajevima pravilan izbor produkata o m o g u a v a da se potpuno odreknete lekova. Na primer, kod nekih oblika dijabetesa, samo p o m o u dijetalne ishrane, moe se kontrolisati nivo eera u krvi i ne pribegavati sredstvima za smanjenje eera.
155

Za smanjenje mase tela (mravljenje, M) svima je poznata primena dijete sa upotrebom malokalorinog povra (kupus, sargarepa, repa, krastavci, paradajz), koje spreava asimilaciju holesterina i pojaava njegovo izbacivanje iz organizma i potpomae bolje pranjenje creva sve to kao konaan rezultat dovodi do zdravog mravljenja i izleenja organizma. Nedostatak kalijuma, koji se javlja pri duoj upotrebi diuretika i u nekim drugim sluajevima, m o e se kompenzirati p o m o u suenih kajsija, suvog groa, cvekle, jabuka i drugih produkata bogatih kalij umom. Kod anemije moe se bitno poveati efikasnost antianeminih lekova, upotrebljavajui produkte u kojima ima m n o g o gvozda (jabuke, kruke, kajsije, cvekla, umska jagoda, nar). Veoma mnogo gvozda ima u sveim gljivama: podbreznjaama, lisiarkama, ampinjonima, belim gljivama. Suene bele gljive posebno su bogate gvoem. Lica, kod kojih su uoena oboljenja srano-vaskularnog sistema, treba da ukljue u svoj dnevni obrok argarepu, breskve, p o m o r a n d e , limun, dinje, krompir - produkte koji smanjuju nepovoljne poremeaje razmene u organizmu i normalizuju vodeno-slanu razmenu. Mnogima je poznato, da pri teenju oboljenja bubrega i mokranih kanala dobro pomau lubenice usled prisustva vee koliine glukoze i j a k o g diuretikog dejstva. Na taj nain, upotrebljavajui odreeno povre i voe, m o e se regulisati funkcija creva, neprestano (konstantno) popunjavati deficit makroelemenata i mikroelemenata, koji su veo m a neophodni za normalno funkcionisanje organizma, regulisanje sekrecije probavnih lezda i jaanje zdravlja. I obrnuto, neracionalna ishrana moe iskomplikovati tok bolesti, negativno uticati na ceo proces leenja, isprovocirati recidiv. Slani i suhomesnati produkti, u kojima ima veoma mnogo hlornog natrij uma, poveavaju arterijski pritisak i ak m o g u isprovocirati krizu kod obolelog od hipertonije. Masna hrana dovodi do razvoja ateroskleroze i oboljenja probavnih organa.
156

UTICAJ HRANE NA A K T I V N O S T (EFIKASNOST) LEKOVA

U starijem dobu mnogi ljudi primenjuju j e d n u ili drugu vrstu lekova. Da bi oni efikasno dejstvo val i, treba znati kako oni sadejstvuju sa probavnim materijama. Cesto lekovite materije (lekovi), u tesnom kontaktu sa raznim k o m p o n e n t a m a hrane, formiraju vrsta jedinjenja koja se ili slabo asimiliraju ili potpuno spreavaju da lek ispolji svoje blagotvorno dejstvo. Na primer, ako uzimate antibiotike (tetraciklin, aureomicin, biomicin, oksitetraciklin, teramicin, tetran itd.), morate izbaciti iz ishrane mleko i mlene produkte, j e r j on i kalcijuma koje sadri mleko, stvaraju jedinjenja sa tetraciklinima koja znatno smanjuju efikasnost leka. Takode se ne preporuuje uzimati preparate gvozda zajedno sa ajem, kafom, orasima, peninim proizvodima i mlenim produktima. Sulfanilamide ine nekodljivim" belanevine iz hrane. S druge strane, hranljiva masa u sluaju potrebe titi sluzokou eluca i creva od nadraujueg dejstva lekova, i omoguava da se izbegnu oboljenja eludano-crevnog trakta pri duoj upotrebi lekova. Pod uticajem hrane nastaju promene u asimilaciji lekova. Masnoe, na primer, smanjuju luenje eluanog soka, slabe peristaltiku eluca, a to dovodi do zastoja u procesu probave hrane. Hrana, bogata masnoama, znatno smanjuje efikasnost preparata protiv glista, furadonina, natrijum benzonata, fenilsalicilata, sulfanilamida. Kada je potrebno poveati asimilaciju lekova koji se rastvaraju u masnoama (vitamina A, D, E, K, antikoagulanata, seduksena i drugih), tada je hrana bogata masnoama korisna. eer i slatki produkti usporavaju evakuaciju sadraja eluca, to dovodi do zastoja u asimilaciji sulfadimetoksina, sulfametoksipiridazina i m n o gih drugih preparata. Posebnu panju treba obratiti na uzimanje lekova sa hranom koja je bogata beianevmama. Sve belanevine, koje upotrebljavamo sa hranom, prodiru u nau
157

ki v. Ako je u krvi povean sadraj belanevina, tada se i stepen kohezije (uvezanosti) asimiliranog leka sa belanevinama krvi, takode poveava i dovodi do smanjenja terapeutske efikasnosti. Pri uzimanju digitoksina, hinidina, cimetidina, kofeina, teofilina, tetraciklina, antikoagulanata belanevinasta hrana smanjuje njihov farmakoloki efekat. Probavili sokovi ispoljavajii jak uticaj na procese pretvaranja lekova u organizmu. Lekovi dejstvuju razliito, u zavisnosti od toga, kada su uzeti: pre jela, za vreme ili posle jela. Natale, kada je kiselost eludanog soka slaba, dobro je uzimati lekove, kao to su srani glikozidi heksametilentetramin ili uro tropin, a takode i preparate koji ne nadrauju sluzokou eluca. Lekovi, uzeti natate, bre se asimiluju jer oni potpunije dolaze u dodir sa povrinom eluca i creva. Za vreme jela eludana kiselina je veoma jaka (koncentrisana, M), radi ega j a k o kisela sredina znatno utie na stabilnost dejstva, brzinu prolaska leka kroz probavni trakt i asimilaciju u krvi. U kiseloj sredini delimino smanjuje svoju aktivnost (dejstvo) benzilpenicilin, eritromicin, linkomicin hidrohlorid, oleandomicin, cikloserin i drugi antibiotici. Pri teenju Parkinsonove bolesti ne treba jesti pasulj, orahe i druge produkte koji sadie piridoksin. Pri uzimanju protivtrombnib sredstava (neodikumarin pelentan, ikumarin itd.), ne preporuuje se jesti zeleno povre koje sadri vitamin K (zeleno lie salate, kupusa, spanaa, koprive). Ne upotrebljavati produkte u ishrani, koji pojaavaju peristaltiku creva odnosno, produkte kao to su p e k m e z od ljiva, tople testenine i dezertna jela, a takode purgativna sredstva istovremeno sa uzimanjem sporo asimilujuih lekova (igoksin i drugi). Aspirin, ili acetilsalicilna kiselina, konibinuje se sa hranom siromanom belanevinama, mastima, ugljenim hidratima, u suprotnom sluaju asimilacija lekovitih komponenti smanjuje se za 2 puta, to dovodi do smanjenja terapeutskog efekta. A dijeta sa ribom, pri uzimanju acetilsalicilne kiseline, poveava vreme krvarenja.
158

Terapeutska efikasnost sulfanilamida bitno slabi ili se potpuno gubi pri prisustvu u produktima folijeve ili benzolne kiseline (jetra, bubrezi, zeleno lie biljaka - spana, salata, a takode mahovniea). Te kiseline, zbog slabe rastvorljivosti, mogu da se taloe u bubrezima u vidu kristala i da zatvore m o k r a n e kanale. Radi spreavanja te teke bolesti, pri uzimanju sulfanilamida, bolesnici treba da piju mnogo luinske tenosti (mineralna voda 2-3 puta dnevno, svee iseedeni sok od argarepe). Sulfanilamide srani glikozidi i protivtrombna sredstva imaju veliku hemijsku srodnost sa belanevinama, radi ega, za vreme uzimanja tih preparata, treba smanjiti koliinu belanevina u hrani (jesti manje mesa, ptice, ribe, mladog kravljeg sira, boba). Ipak, to nije apsolutna kontraindikacija za dijetu sa belanevinama i vitaminima, j e r se mogu znatno oslabiti ili anulirati procesi m e u s o b n o g dejstva lekova i belanevina, ukoliko se strogo potuje vreme uzimanja leka. Za vreme uzimanja lekova, kao to su amidopirin, aminazin, antipirin, preparati koji ograniavaju apetit, protiv dijabetiki bigunaid adebit, silubin, glibtid, tetraciklini, u ishrani se ne smeju upotrebljavati suhomesnati proizvodi zbog mogunosti stvaranja kancerogenih materija - nitiozamina. Kortikosteroini i steroidni hormoni izazivaju nagle promene vodeno-slane razmene i razmene belanevina, ugljenih hidrata i masti, a radi spreavanja komplikacija pri njihovom uzimanju (upotrebi), celishodno je u dijeti poveati kvalitetne belanevine (mladi kravlji sir, jetra, nemasne vrste mesa, riba), soli kalij uma (suena kajsija, suvo groe, tikva, jabuke), kalcij um (mleni produkti), vitamine; smanjenje koliine lako asimilujuih ugljenih hidrata (eer, bombone, okolada), masti, soli, izvora oksalne kiseline (zelje, spana, cvekla, krompir, bob, revenj /Rheum/, suva smokva, perun, ljiva, umska jagoda, ogrozd, aj, kafa, kakao); iskljuivanje iz ishrane teko rastvori)ivih masti (ovetina). Leenje preparatima protiv tumora, zahteva hra159

nu koja potpomae regeneraciju krvi (sargarepa, mirodija, nar, crna ribizla, batenska jagoda). Za takve bolesnike veoma je korisna smesa meda, soka od aloje i kvalitetnog crnog vina u j e d n a k i m delovima. Pri upotrebi antimikrobnih sredstava (antibiotici, protivtuberkulozni preparati) potrebna je kvalitetna vitaminska dijeta - hleb od proklijalog zrna, mnogo povra, voa, zeleni. Pri prepisivanju antikoagulanata (neodikumarin, fenilin i dr.), hrana treba da sadri produkte sa veom koliinom vitamina C - askorbinske kiseline (krompir, luk, paradajz, slatka crvena paprika, crna ribizla, umska jagoda, Limun, pomorande, ipak) i vitamina P odstajalo (ipak, agrumi, crna ribizla, oskorua, oskorua sa crnim plodom), ali istovremeno treba ograniiti upotrebu zelenog povra i zeleni koji sadre vitamin K (salata, spana, kupus, kopriva). Leenje diureticima (furosemid, mannitol, dihlotiazid, hipotiazid itd.) prouzrokuje nedostatak kalijuma u organizmu, radi ega treba hranu obogatiti produktima koji sadre mnogo kalijuma: mahune zelenog pasulja (boranije, M ) , mladi graak, spana, zelje, krompir, crni luk, sargarepa, cvekla, suve kajsije (urjuk - uvezene iz Azije, M ) , suene kajsije, vinja, breskve, ljiva, jabuke, graak, pasulj, soja, soivo (leca). I obrnuto, onaj, koji koristi, pri leenju, spironoakton, triamteren, amilorid, treba da iskljui iz hrane gore navedene produkte, p o s t o j e u tom sluaju potrebna dijeta osiromaena kalij u m o m . Dugotrajno leenje reumatolokih oboljenja nesteroidnim protivreumatskim sredstvima nadrauje sluzokou eludano-crevnog trakta, prouzrokuje upale skoro do eluanog krvarenja. Tim bolesnicima potrebna je finija (tedljivija) dijeta, koja iskljuuje grubo vlaknastu hranu - svee povre i voe, gljive, a takode prene produkte, mesne i riblje buljone. Pravilna ishrana, pri uzimanju razliitih lekova, je dopunski faktor leenja koji potpomae bolje dejstvo leka na organizam. Ako u dananje vreme uzimate lekove, tada se postavlja pitanje, sa ime ih piti? LJzimanjem lekova sa razliitim sokovima od jagoda, tonizujuim napicima i mlekom, men ja
160

se kiselost u elucu. Kiseli sokovi od voa i povra mogu neutralizovati farmakoloki efekat nekih antibiotika (eritromicina, ampicibarbiturata, nitrofurana), usporiti asimilaciju amidopirina, ibuprofena, furosemida. Ne smeju se piti sa m l e k o m lekovi sa oblogom otpornom na kiseline (pankreatin, bisakodil), poto se rastvara zatitna obloga i preparat se unitava ne dospevi do mesta asimilacije. Mnogi napici sadre taninske, koagulacione i druge materije, koje ili pojaavaju farmakoloki efekat leka to moe dovesti do predoziranja ili obrnuto, potpomau stvaranje teko rastvorljivih i neasimilirajuih komponenti. Na primer, u mleku se nalazi kazeinat kalcijuma koji spreava asimilaciju tetraciklina i linkomicin hidrohlorida. Sa mlekom se piju samo lekovi koji nadrauju sluzokou eludano-crevnog trakta, ne veu se sa belanevinama i kalcij umom iz mleka, a takode ne menjaju svoju aktivnost (efikasnost) pri dodiru sa njim. Praktino, sve lekove treba piti sa hladnom prokuvanom v o d o m u koliini 100 mililitara (pola ae), najbolje stojei.

ZAKLJUAK
Ako vrsto elite da se oslobodite oboljevanja, hroninih oboljenja, da produite aktivni ivot - menjajte ishranu. K a o primer, opisau ime se hrane dugoveni ljudi Kavkaza. Kalorinost dnevnog obroka hrane dugovenih ljudi kako istonih, tako i zapadnih rejona Gruzije za d u g o v e n e e n e ne prelazi 2050 kkal, a za dugovene mukarce - 2200 kkal. Time se, a takode dobrom motornom (pokretnom) aktivnou moe objasniti odsustvo medu njima ljudi sa suvinom teinom, u veini sluajeva dugoveni ljudi su mravi. Umerenost u ishrani karakteristina je i za dugovenike Azerbejdana i drugih republika Kavkaza. Po pravilu, pro161

dllkti se podvrgavaju kulinarskoj obradi u sveem stanju, bez prethodnog uvanja u friideru (zamrzivau, MS). Topla jela upotrebljavaju se odmah posle pripreme, to iskljuuje veliki gubitak vitamina. Osobenost ishrane je upotreba prirodnih produkata iz vlastite bate ili okunice. U ishrani dugovenika Zapadne Gruzije, praktino nema prvih jela (supa, M) bogatih ekstraktivnim materijama (zainima, M ) , koje nisu poeljne u starakom dobu. Meso (kokoije i govedina, rede ovetina) upotrebljava se, po pravilu, u kuvanom ali ne i u prenom stanju, s t o j e preporuljivo za probavu, zbog smanjenja fermentacione aktivnosti lezda probavnog trakta u starakom dobu. U priobalnim rejonima Zapadne Gruzije, u dnevnom obroku veliko mesto zauzimaju biljna i jela od ribe, a takode i kokoije meso. U planinskim rejonima preovladuje mleno-mesna hrana. Umesto peninog hleba, upotrebljavaju se kukuruzne lepinje i kaa od kukuruza. Karakteristina osobina ishrane dugovenika Kavkaza je upotreba velikih koliina mlenih produkata, sira, kiselog mleka (maconi), ime se podmiruju potrebe organizma sa ivotinjskim belanevinama. Omiljeno jelo azerbejdanskog dugovenika je kiselo m l e k o sa enjakom (kiseo i ljut ukus svojom energetikom odravaju u organizmu visok nivo probavnih i toplotnih sposobnosti), a takode i prvo jelo (predjelo, M) od nemasne m l e n e surutke bogate belanevinama i mineralnim solima. U d n e v n o m obroku dugovenika Kavkaza bitno mesto z a u z i m a bogato vitaminima i mineralnim materijama svee povre u vidu salata, sveza zelen: kress-salata, koriannr, estragon, mirodija. Pored povra i zeleni, hrana dugovenika bogata je vo e m i suenim pikantnim travama (one pojaavaju toplotne sposobnosti organizma). Ishrana sa zeleni i kiselim povrem ne prekida se ni zimi (osobenost kiselog ukusa je zadr162

avanje vode u organizmu), to obezbeuje zasienost dnevnog obroka hrane dugovenika veoma neophodnim u starakom dobu vitaminom C. Pored knltivisanih soiti povra, hrana se priprema i od divljih jestivih biljaka, takode bogatih vitaminima i mineralnim solima. Ta biljna, ukusno pripremljena jela imaju dobru fermentacionu aktivnost, koja poveava funkcionalne sposobnosti probavnog sistema. Dugovenici Kavkaza, pridravajui se nacionalnih ukusa i viegodinjih navika, upotrebljavaju ljute zaine (ljut ukus najjae stimulie probavne i toplotne sposobnosti organizama) sa crvenom (alevom) paprikom i biberom u vidu sosova - tkemali, bai, adike. Zaini poboljavaju ukus jela, pojaavaju apetit. Dugovenici upotrebljavaju malo eera, ali zato u veim koliinama upotrebljavaju prirodni med iz vlastitih pelinjaka, a takode i groe. Prema recima dugovenika, prirodni med i groe su - veoma korisni produkti ishrane za probavu. Med pojaava toplotne sposobnosti organizma, a time i probavu. Med sadri vane materije za organizam: glukozu, levulezu, fermente, organske kiseline, mineralne materije, mikroelemente, vitamine, hormone. Veina dugovenika pije istu izvorsku vodu, koje ima u izobilju na brdima Kavkaza. Prema njihovim recima, ona stimulie probavu i daje energiju i bodrost. Panju zasluuje reim ishrane staraca. Oni obino jedu 1-2 puta dnevno u odreeno vreme, znajui d a j e gojaznost tetna za zdravlje: to je samo optereenje organizma, srca i krvnih sudova. Oni smatraju, da je bolje nedojesti, nego prejesti'\ Dugovenici Nagornog Karabaha od mlenih proizvoda sistematski upotrebljavaju kiselo mleko, ovji sir, izbegavaju da uzimaju masnu hranu, smatrajui da se ona slabo vari (probavlja) i ubrzava proces starenja. Oni naveliko upotrebljavaju, kako u sveem tako i u ukiseljenom stanju, vie od 209 vrsta jestivih biljaka.
163

Dugoveniei Karabaha, takode, upotrebljavaju razliite zaine koji potstiu apetit i poboljavaju asimilaciju hrane. Omiljeno j e l o dugovenika je supa od n a r e n d a n o ^ pasulja, a takode i jelo od mahuna pasulja (boranije, MS) sa z a i n o m od enjaka i luka. Fitoncidi, koje sadri enjak i luk, pojaavaju sekretornu funkciju eludano-crevnog trakta i raspolaui baktericidnim svojstvima, spreavaju procese trulenja i vrenja u crevima. U d n e v n o m obroku karabahskih dugovenika posebno mesto zauzimaju j a g o d e duda, kojeg ima u izobilju na planinama i u dolinama. Dugoveniei Karabaha dobro poznaju lekovita svojstva j a g o d a i divljih biljaka i od njih pripremaju narodne lekove. Na planinama i ograncima planina za kuvanje, umesto aja, upotrebljavaju se j a g o d e ipka, koje sadre u veoj koliini vitamin C, a takode cvetovi lipe, gloga i nane (mente). Nain ishrane dugovenika odlikuje se time, to oni dobro dorukuju, imaju raznovrstan jelovnik za ruak i vrlo laku veeru. Karakteristino je, da oni vole voe i jagode. Prema zakljuku gerontologa i dijetologa, gore navedena ishrana je dobro profilaktiko sredstvo za prevremeno starenje i njegove satelite-bolesti.

VODENE TERAPIJE

Vodene terapije neverovatna pomo za spreavanje p r e v r e m e n o g procesa starenja. One potpomau zagrevanje , ienje, vlaenje organizma, daju snaan energetski efekat to usporava proces starenja. R a z m o t r i m o zagrevajui efekat vodenih terapija. Od tri ivotna principa samo jedan, u." stvara u organizmu toplotu i sastoji se iz primarnih elemenata Vatra" i Voda". Z a t o ga spoljanja toplota, posebno vlana sauna stimulie, a to znai, stimulie sve funkcije koje zavise od tog principa. Probavna funkcija. Lekari su ustanovili, da terapija sa saunom smanjuje kiselinu eluanog soka i uporedo s tim poveava apetit. Terapija u sauni blagotvorno deluje na obolele od eernog dijabetesa. Dijabetes - oboljenje, ne samo razmene materija, ve i probave. Vrelina saune potpomae normalizaciju tih funkcija. Zbog toga, to koa kod dijabetesa postaje bleda, suva, perutava, treba se pobrinuti o konim pokrivkama. Toplota i vlanost poboljavaju disanje kroz kou, krvotok to normalizuje stanje koe. A poto sauna aktivira rad bubrega, to, sa svoje strane, titi od takvih konih oboljenja koja prate dijabetes, kao to su furunkuloza i ekcem. Prirodno, tako snano sredstvo, kao to je sauna, m o e se preporuiti samo onim bolesnicima od dijabetesa koji nisu iscrpljeni.
165

104

Postoji stara poslovica: Kone bolesti lece se u crevima". Svako oboljenje koe - to je erupcija (izbacivanje) toksinog sadraja, pokuaj organizma da se oslobodi otrovnih materija nagomilanih u njemu. Z a t o dijabetes i oboljenja koe imaju zajedniki koren - totalno zagaenje organizma, erupcija njegovih ivotnih sokova". Oslobodivi organizam od neistoa, mi emo se osloboditi od dijabetesa i izleiti kou. Imuna funkcija. Veslako poveanje temperature unitava ili priguuje aktivnost mnogih uzronika bolesti. Temperaturni prag osetljivosti itavog niza patogenih mikroorganizama nii je od temperaturnog praga kojeg su u stanju da podnesu elije ovejeg organizma. Na taj nain, vetako poveanje temperature unutar organizma pomae da se spale patogeni mikrobi, pre nego to nanesu tetu. Vrelina saune, uopte, stvara sterilnost, a u organizmu se poveava koliina leukoeita - prodiijivaca mikroba. Prema podacima nemakih biohemiara, temeljno zagrevanje u sauni potpomae aktivno stvaranje interferona u organizmu, materije sposobne da savlada pogubno dejstvo gripoznog virusa. Vidna funkcija. Terapija u sauni blagotvorno deluje na otrinu vida. Boravak u sauni u trajanju od 10 minuta poveava svetlosnu osetljivost skoro za treinu. Misaona funkcija. Toplota stimulie rad mozga i poveava kvalitet umnih procesa. Zagrevajui i vlaei efekat vodenih terapija potpomae oputanje miia, tetiva, zglobova. Ako ovek pliva u toploj vodi, smanjuje se optereenje na sve zglobove, posebno na kimu. Kombinacija oputanja i smanjenja gravitacionog optereenja omoguava pri plivanju i drugim vodenim terapijama da se kimeni zglobovi (prljenovi, MS) postave na svoja uobiajena-stalna" mesta, da se lako nametaju zglobovi i pomae kod leenja povreda i istezanja. Svi ti efekti izraeni su u poslovici Banja leci, banja pari, banja sve na mesto stavi".
160

O mehanizmu zasienosti organizma toplotom i vlagom dovoljno je reeno. Bez obzira na to, ponovimo, daje vodena terapija veoma korisna za lica postarijeg i starakog doba. U dehidriranom organizmu gre se zglobovi i tetive, oveka savija, gura prema zemlji. Suva koa, dostavljajui u organizam malo slobodnih elektrona, dovodi do gubitka snage. Suva i vrsta koa slabo izbacuje ljaku. Nagomilavanje ljake dovodi do raznih oboljenja i povreda svojstvenih starakom dobu. Razmislite sami, evo osnovnih (glavnih) oboljenja starosti: ateroskleroza - zagaenost krvnih sudova; arterijska hipertonija (da bi se proterala krv kroz suene arterije, treba poveati pritisak, to slabi srce); iemijska bolest srca i mozga (glavni uzrok - suenje otvora arterija); rak i dijabetes (nastaju u unutranjoj neistoi). Smanjenje toplotnih svojstava organizma odraava se na imunitet. Otuda brza pred i spon i ra nost (sklonost) starijih ljudi na razliite infekcije, gnojne rane (ireve) itd. Smanjena je probavna funkcija. Hrana vie ne hrani, ve optereuje organizam. Z a t o se u drevnom medicinskom traktatu ,,ud-i" govori, d a j e zagrevanje i vlaenje organizma pomou kupki, parnih terapija, indikativno kod teke pokretljivosti, iskrivljenja i grenja udova, rasprostiranja otrova po telu.

E N E R G E T S K I I STIMULIUI EFEKAT V O D E N I H TERAPIJA

Na osnovu ega se stvara energija pri primeni vodene terapije? O d m a h u rei, postoji jedna prosta terapija, koja najvie daruje oveka energijom; o njoj e i biti rei. Polivanje hladnom vodom odavno se koristilo sa ciljem elienja organizma. Ljudi koji to poznaju cipe energiju i postiu zadivljujue rezultate. Polivanje je veoma aktivno praktikovao Porti rije Ivanov.
167

Glavni efekat prohladnih i hladnih polivanja sastoji se u njihovom dejstvu na plazmeno telo (vidi detaljniji opis u knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju' 1 ). Plazmeno telo je neto isturenije u odnosu na konture fizikog tela i po celoj duini - spolja i u dubini - ima istu temperaturu. Pri brzom i naglom dejstvu vrlo hladne vode odjednom na celu povrinu koe, prirodno, hladi se i plazma. Ona se povlai' 1 unutar organizma, a na njeno mesto dolazi druga, topla. Javlja se jaka struja, koja trenutno ponovo puni ceo organizam, hiperpolarizuje m e m b r a n e elija, to aktivira genetiki aparat. Drugim recima, aktivira se upravo ono, to dovodi do o b navljanja (regeneracije) organizma i poveanja njegove snage. Dejstvo treba da bude kratko (2-3 sekunde), odjednom na celo telo, tada e ono dati udo-efekat. Kao potvrda, da ste pravilno sproveli terapiju, bie oseaj toplote posle opekotine hladnoom i isparavanje koe. Takav efekat moe se postii, kada se dobro zagrejete i zaronite u vodu glavom nadole i odmah iskoite ili prolijete na sebe vedro (kofu) vode. Cesto pitaju, moe li se koristiti tu? Moe, ali e efekat biti slabiji. Stvar je u tome, to voda treba da prede po koi masom, a ne u vidu pojedinanih mlazeva. Mlazevi, prelazei po koi od glave do nogu, uspevaju da se zagreju - nema efekta momentalnog hlaenja. Vano je znati sledee: treba se polivati samo kada je telo toplo, zato se prethodno zagrejte; posle polivanja uite u toplu prostoriju i ne briui se, intenzivno se kreite, dok se ne zagrejete i dok se koa ne osui. Ako to ne radite, tokom vremena ete osetiti, kako se telo plai" te terapije i gri se. Koa postaje suva, poinje da se ljuti, mogu se pojaviti bolovi u krstima i u karlino-bedrenim zglobovima - simptomi pobuivanja Vetra". Pri emu se to sve javlja tako neoekivano, da je teko shvatiti gde je napravljena greka. Mnogim ljudima se hladna voda ini previe ledena, oni je se plae. Zapamtite, naglo i brzo dejstvo ledene vode ne hladi na organizam, ve izaziva o p e k o t i n u " koe - u t o m e
168

je sva sutina. Zagrejte se pre obavljanja te terapije - ne budite lenji. Tada e i opekotina" biti izraenija i telo se nee plaiti". A na s a m o m poetku u hladno godinje doba, moete primenjivati obilazni manevar kojim se prilagoavate na tu terapiju i spreavate komplikacije. Uzimite dve kofe vode: jednu sa toplom vodom, a drugu - sa hladnom. Prvo se polijte toplom vodom, a zatim hladnom. Efekat e biti izvanredan, a sama terapija prijatna, i vi ete je zavoleti, kao oljicu dobre kale. Propustivi je, oseaete se kao da niste u svojoj koi. Nedostajae vam sveina i snaga, koju v a m ona dariva. Voda ispoljava energetsko dejstvo proiavajueg karaktera na nau aureolu (svetii krug) - elektronski omota u obliku jajeta. Kad ovek pliva ili zaronjava u vodu, patogena energija, koja se prilepila" uz telo ili parazitski ivi na aureoli, nestaje. S t o j e voda hladnija, to se bolje vri takvo energetsko ienje. Patogena energija - to je jak Jan (fina, pokretna), a hladna v o d a j a k Inj (materijalizovana, inertna), radi ega oni prilikom sjedinjavanja neutralizuju jedan drugog. Kao rezultat toga organizam se isti od uzroka (osnove) bolesti, a poto njega nema, to se i telo samo leci. To se najbolje postie brzim, naglim polivanjem celogtela ledenom vodom (I-7C). Savetujem vam da pri tome koristite princip kontrasta: vedro tople, a zatim - ledene vode. Topla voda privlai patologiju prema spoljanjim pokrivkama, a ledena j e sapire. P. Ivanov je govorio, da vazduh istiskuje, voda sapire, a zemlja upija. Da bi se postigao taj efekat, treba se polivati na ulici. Izaite na ulicu, podignite lice, otvorite usta i diite pri t o m e kroz nos. O d m a h ete osetiti, kako vazduh struji u gornjim nosnim kanalima i kroz grkljan - u plua. U mislima ga privlaite iz dubine Kosmosa, polako udiui do maksim u m a . Zatim zadrite vazduh u sebi, napregnite se - i prolijte na sebe vodu. Naprezanje e izbaciti iz tela unutranju patologiju, voda e je saprati, a zemlja upiti. Ova
169

varijanta primenjuje se kod prethodno zagrejanog tela fizikim vebanjem uz upotrebu samo vrlo hladne vode. Nakon prolaska ledene vode preko vaeg tela, vi ete osetiti toplotu, obnavljanje (preporod). Ako ste dovoljno osetljivi, tada ete ugledati" u vodi kojom se pol i vate neto t a m n o , teko, optereujue i potpuno nepotrebno vaem organizmu.

TERAPIJE KOJE SE OBAVLJAJU SA PAROM

Dole navedena pravila pomoi e vam da pravilno primcnjujete optu terapiju sa parom. Ne idite u saunu posle obilnog jela. U tom sluaju sauna je s a m o tetna. Ali ne treba da idete ni sa gladnim stomakom. Pojedite malo povra, voa, lake kae. Najbolje je ii u saunu (pariti se) ujutro, to jest posle 9-10 asova. Organizam se odmorio za vreme spavanja, pun je snage i vi ete lako podneti tu terapiju koja optereuje srce. Znajte, sauna je - svojevrstan trening, koji se stvarno m o e uporediti sa fizikim optereenjem. Ako ste na putu do saune promrzli, pre ulaska u saunu, stavite noge u lavor sa toplom vodom, a zatim postepeno dolivajte vruu vodu. Posedite tako 10-15 minuta. Nakon to osetite toplotu u telu, moete ui u saunu. Iz higijenskih razloga poeljno je da se pre ulaska u saunu (banju) malo saperete, ali pri tom ne smete kvasiti glavu, jer glava u sauni moe da se pregreje. Zatim se istrljajte pekirom, dok se ne osuite: vlaga spreava znojenje. Posle toga moete ui u saunu. Poeljno je da na glavu slavite bilo kakvu kapu radi zatite od pregrevanja i da imate pri sebi vunenu rukavicu ili specijalni struga za skidanje znoja. Skidajui znoj vunenom rukavicom istovremeno istite i kou od odumrlog oroavelog sloja.
170

Uavi u saunu, posedite 3-4 minuta, privikavajui se na vrelinu saune, a jo bolje je poleati. Kada leite, vrelina deblje ravnomernije na telo, miii se bolje oputaju, a to vam daje mogunost da ih temeljitije naparite. Prema t o m e , poza u sauni je leea ili sedea (po turski). Izaavi iz saune, odstojite ispod toplog, a zatim prohladnog tua. M o e se naglo na 10-15 sekundi pustiti hladna voda ili se zagn juriti u bazenu. Posle toga se odmorite, osuite; ako elite, ponovite terapiju. Kako se pariti sa metlicom? Prethodno je poeljno metlicu (brezovu ili hrastovu) napariti, j e r to pomae da isparljive materije prodru u telo i blagotvorno utiu na njega. Ako je metlica sveza, treba je malo saprati - i ona je spremna. Ako je suva , prvo je saperite, a zatim stavite u lavor sa toplom vodom. Ne stavljajte u kljualu vodu - to je nepravilno: brzo opada lie. I lako, drei metlicu u lavoru sa toplom vodom, dodajte vruu vodu. Prekrijte lavor radi boljeg naparivanja metlice. Posle toga metlica e postati meka i prijatno mirisati. Sa metlicom se treba pariti tako, da se njome sabija (nagoni) vru vazduh, razgoni po telu, ali da se ne ibate. Metlicom se radi ravnomerno, kao lepezom, j e d v a (ovla) dodirujui telo. U poetku se prelazi preko nogu, stranjice, leda, ruku - od nogu do glave i obratno. Tako se ponavlja nekoliko puta. Pri tome treba da oseate prijatan vru vetri. Tek posle toga, moete se ovla iibati metlicom. Zatim se istrljajte metlicom, kao likom od lipe. Takva su osnovna pravila, koja se moraju poznavati pri poseti sauni. A sada razmotrimo u emu je razlika izmeu suve i vlane saune. U banji (sauni) sa suvom parom ovek se vie znoji. Vrela suva para - je jak Jan, koja u organizmu stvara svoju suprotnost - lnj: lui se voda (znoj). Z b o g toga se postie dublje aktiviranje konih pokrivki, organizam se postepeno sui, obilno se izbacuje ljaka. Suva para je korisna kod raznih oblika vodene bolesti.
171

Suva para je antagonist hladnoe i vlage. Z a t o se suvom parom isteruje biopatogena energija vlanosti koja je prodrla u organizam, od koje se l o m i " u zglobovima. Ako se pogleda na geografiju razmetaja banja (sauna) sa suvom parom, one se, uglavnom, nalaze na severu Finska, Karelija. Z b o g toga s t o j e tamo klima vlana i hladna, narodna mudrost je takvoj klimi suprostavila terapiju sa s u v o m parom, koja isteruje hladnou i vlanost. Suva para je veoma dobra za lica sa konstitucijom Sluz i " . Kao s t o j e poznato, suviak tog ivotnog principa unosi u organizam vlagu i hladnou. Suva vrela para ih kompenzuje. Z a t o gojazni ljudi mogu smrati i da se prei vno oseaju, koristei suvu paru. Vlana para, donekle oteavajui znojenje, j a e zagreva telo iznutra. Po svojoj prirodi to je vie [nj, koji, dejstvujui na organizam, stvara u njemu svoju suprotnost - Jan. 1 stvarno, vlana para snano stimulie ivotni princip u " koji se sastoji iz primarnih elemenata Voda" i Vatra". Ta terapija poboljava probavu hrane, razmenu materija itd. Na tu injenicu je takode ukazivao Avicena, govorei, da banja (sauna) pomae kod nevarenja hrane, slabe probave hrane i gubljenja apetita. to je para vlanija, bolje izbacuje iz organizma biopatogenu energiju suvoe, koja dovodi do sasuivanja mes a " i tee pokretljivosti zglobova. Vlana sauna, u kojoj je vazduh, prema recima A.N.R.Sanesa, autora prvog iscrpnog traktata o ruskoj banji, toliko t o p a o . . .kakvim ga samo telo prihvata", veoma je korisna za lica sa konstitucijom Vetra" i starije ljude. Klima u evropskom delu Rusije nije tako surova kao na Severu, radi ega nema potrebe ni za j a k o m vrelinom, niti za s u v o o m . Uz to su naunici-lekari, svestrano istraivi banjsku terapiju sa razliitim stepenom vlanosti i temperature, doli do zakljuka, d a j e za organizam korisnija vlana para ija je temperatura do 100"C.
172

Kontrainikacije. Akutni stadijumi bilo kojih oboljenja; komplikacija hroninog oboljenja sa povienom temperaturom; bolesti srca - endokarditis, miokarditis, perikarditis, upala koronarnih sudova; srana oboljenja sa s i m p t o m i m a tahikardije i svih oblika hipertonije koja prate srane i bubrene m a n e ; malokrvnost, j a k o izraena skleroza kivnih sudova, epilepsija. Sada se zaustavimo na veoma vanom pitanju - kako se ponaali posle terapije u banji (sauni)? Z b o g toga to za j e d n u seansu ovek znojenjem izgubi od 500 do 1500 grama vode, kod njega se javlja potreba da pije. Mnogi posle saune piju aj, pivo i tome slino. To nije dobra varijanta, m o e se postupiti pravilnije. Gubitak vode iz organizma daje iroke mogunosti za obnavljanje organizma pomou terapije sokovima. Gubitak, vi gubite tenost sa ljakom i drugim tetnim materijama, a upotrebljavajui svee iscedene sokove od povra i voa, uzimate istu, struktuiranu, zasienu bioplazmom i bioloki aktivnim materijama tenost. To je velika razlika. Pri emu se sve odvija prirodno, bez lomova, za razliku od terapije detoksikacije organizma, opisane u knjizi ienje organ i z m a " , koja zahteva prekomorsko (uvozno) voe (limun, M ) i vlastitu ivotnu snagu: vi tri dana uzimate purgative i sedite na klozetskoj olji, isputajui iz sebe 3-4 litra zag a e n e tenosti. Uradivi jedanput slino ienje, to ete teko hteti da ponovite. Poseujui saunu (banju) 2-3 puta nedeljno, vi ete za svega tri nedelje izvriti odgovarajuu detoksikaciju i uivati u toploj pari (2-3 ulaska po 5-10 minuta svaki), bodriti se posle hladne vode i zasladivati se boanstvenim ukusom iscedenih sveili sokova. Prema tome, posle banje (saune) odmah pripremite i ispijte 0,5 litra, moe i vie, soka od argarepe, ili j a b u k o v o g i soka od cvekle (450 ml jabukovog i 50 ml soka od cvekle) ili drugih sokova prema godinjem dobu. Zatim moete jesti salate i kae. U toku dana ispijte j o toliko soka. Narednih dana, posle saune, pridravajte se pravilne ishrane.
173

Mi smo sa vama doli do kraja poglavlja. Neosporna vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost p r i m e n e ine v o d e n e terapije j e d n i m od veoma snanih prirodnih lekovitih faktora. Najvea glupost je ne koristiti to bogatstvo. Ali da se ne bi opekli na vodi", ponoviemo j o j e d a n p u t o s n o v n a pravila primene vodenih terapija, koje su krajnje savesno proverili nai preci. Toplo kupanje zavrite prohladnim. Topla voda iscrpljuje i oputa (Inj); hladna stimulie i jaa (Jan). Kombinacija toplog i hladnog elici telo i p o t p o m a e zdrav razvoj (lnj i Jan su uravnoteeni). Primenjujte hladne terapije na toplo telo. Ako ne potujete to pravilo, naroito u hladno godinje doba, to e ranije ili kasnije biopatogena energija suvoe ili hladnoe prodreti u vae telo i prouzrokovati neprijatnosti. Malo ko z n a , da je najoelieniji ovek savremenog sveta Porfirij Ivanov, koji voli i oboava hladnou, uvek j e d n o m nedeljno u kui (stanu) primenjivao pravu saunu da bi isterao tu energiju. Ne briite se posle vodenih terapija. Na granici sredine stvara se posebna aktivna zona, u kojoj su energetski procesi znatno jai, nego u dubini. Kada se mi ne briemo, ti udo-procesi daruju organizmu dopunsku energiju. Z a t o posle, bilo koje v o d e n e terapije, uite u toplu prostoriju bez promaje i aktivno se kreite, zagrevajte i suite. M o e se obui odea na mokro telo. Osim toga, dolazi do r a v n o m e r n e i pravilne raspodele prirodne toplote. Prema miljenju S. Knejpa, unutranja toplota tela konsti vodu koja se nalazi na spoljanjim pokrivkama (koi, MS) kao materijal za stvaranje najintenzivnije toplote". Na jaku vrelinu ne doda/i te jaku hladnou. Ako postoji vrelina od upale (dotok krvi), tada treba postupati na sledei nain - ne unitavati je j a k o m hladnom terapijom, ve krv raspodeliti po elom telu obavljajui vodenu terapiju na suprotnom delu tela. Na primer, ako vas usled vruine boli glava - stavite obloge na noge.
174

Hladne terapije koristite ee, nego tople. Hladna kupanja i polivanja pravilnim postupkom stimuliu na organizam. O n a se mogu obaviti dva puta u toku dana, a u toplo godinje doba i vie puta. Toplo kupanje potpomae ienje koe. Z b o g toga, to se u n o r m a l n i m uslovima za 24 asa, lui 500 grama znoja kroz pore, treba ga sapirati. Stoga je potrebno da se svakodnevno tuirate toplom vodom, zavravajui terapiju sa hladnom. Za 24 asa, u proeku, odumire i obnavlja se 1/20 deo k o n o g pokrivaa. Potpuno obnavljanje koe traje 10-20 dana. O d u m r l e , oroavele elije stvaraju sloj, koji oteava disanje kroz kou i izluivanje ljake (neistoe). Uz to, o d u m r l e elije predstavljaju hranljivu sredinu za mikroorg a n i z m e . S t o j e vei sloj odumrle koe, to su bolji uslovi za kolonije mikroba. Da bi to spreili, negujte svoju kou, j e d a n p u t nedeljno primenjujte vrue kupke ili idite u saunu. Zimi se to m o e raditi dva puta nedeljno, izbacujui ujedno suvou i hladnou. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Koristite te osobine vodenih terapija u borbi sa svojim oboljenjima, kao s t o j e to radio P. Ivanov. Jer ta sam ja otkrio: ne samo da banja, sauna isti, ve i hladnoa mete (isti) j o bolje sluz iz organizma, svaku neistou. Ah, deco moja draga! Kada bi vi znali, ta je to h l a d n o a ! Kakva je to sila (snaga), kakva radost, kakva blagodet! K a k o ona leci, kako ona isti, kako ona jaa svaku elijicu i pobuuje centralnu eliju mozga i itav nervni sistem, svaki kapilar! Kako daruje sreu i zdravlje!" Ako toplota u vaem telu izaziva destruktivne procese, vezane za raspad, rastvaranje, tada hladnoa, suprotno - vri strukturizaciju telesnih struktura sa izbacivanjem napolje svega suvinog. I stvarno, voda iz sebe izbacuje sve prilikom kljuanja i zamrzavanja. Primenjujui vodene terapije, uvek imajte u vidu svoju konstituciju. Licima sa konstitucijom S l u z i " bolje o d g o 175

varaju tople i suve terapije; sa konstitucijom u i " - umerene; sa konstitucijom Vetra" - vlane i tople. Stariji ljudi treba ee da obavljaju vodene terapije sa zagrevanjem celog organizma i kontrastne (tipa toplo-hladno-toplo-nakratko hladno ili prohladno). Redovne vodene terapije, naroito kontrastnog karaktera, potvrdie d a j e autor u pravu.

GLADOVANJE

ovek je odluio da samostalno praktikuje gladovanje. Od ega treba poeti? Svaka praksa, pa i gladovanje, poinje od teoretske pripreme. Pre nego to neto uradi, ovek treba da, s t o j e mogue vie, upozna predmet njegovog interesovanja. itav prvi deo ove knjige sadri potrebnu informaciju za samostalno primenjivanje gladovanja. Kada su j e d n o m od vodeih specijalista po gladovanju G.A.Vojtoviu postavili pitanje, moe li se gladovati samostalno u domaim uslovima, on je odgovorio: Drevna civilizacija nije imala bolnica. Z a t o su se svi metodi leenja, izmeu ostalog i leenje gladovanjem, sprovodili u d o m a im uslovima". Sledee pitanje, koje, po pravilu, interesuje ljude koji ele da praktikuju gladovanje j e : postoje li kontrainikacije u leenju gladovanjem? Ako se obratimo medicinskoj praksi, kontrainikacije u leenje gladovanjem su: Kod ena - druga polovina trudnoe i period dojenja. Poomakli stadijumi tuberkuloze sa nepokretnou. Poomakli stadijumi kancerogenih tumora sa nepokretnou. Poomakli stadijumi kancerogenih oboljenja krvi sa nepokretnou. Poomakli stadijumi difuznih oboljenja vezivnog tkiva sa nepokretnou.
176 177

 Niz psihoneurolokih oboljenja u staijumu nepokretnosti ili slaboumnosti (senilnosti, MS). Rasprostranjeni gnojni procesi unutranjih organa (abscesi, gangrene i neki drugi). Relativna kontraindikacija je nepokretnost ljudi kod bilo kojeg oboljenja. Ali to ne znai, da se kod takvih ljudi ne moe postii pozitivni efekat pri spro voenju lece nj a gladovanjem. U sluaju, kada su svi metodi i sredstva iscrpljeni, cei i shod no je sprovesti gladovanje ak i u nepokretnom stanju. Pri lome se moe postii ubedljiv pozitivan lekovit efekat.

P R E T H O D N A PRIPREMA
Prvo, to vam savetujem je - da pomou razliitih terapija ienja rasteretite svoj organizam, oslobodivi se od najoiglednijih neistoa (ljake). Pomou klistira oistiete debelo crevo od ekskrementnog kamenja i druge patologije. Gladovanjem nee vie dolaziti do snanih izbacivanja iz njega, to e utedeli energiju za drugi lekoviti rad u organizmu. ienje jetre pomoi e vam da izbegnete krizna stanja za vreme gladovanja, kada m o e izlaziti kamenje kao rezultat snanog efekta izbacivanja ui, stara u i tome slino. Primena terapija sa parom (sauna) ostranie vei deo toksina, koji se nalaze u tenim sredinama organizma. Terapija sokom pomae da se uvrsti taj uspeh, dopunski ispere vezivno tkivo i izlee bubrezi. Preporuujem vam da promenitc ishranu u korist biljne hrane. Odustanile od vetakih (torte, poslastiarski kolai, okolada, bombone i tome slino) i pomeanih produkata (sendvii, pica, krompir sa mesom i tome slino). Postavite sebi pravilo da ne jedete nou i da ne pijete odmah posle jela. Tek tada izbacivanje ljake pri gladovanju nee biti tako snano, i vi ete lako podneti gladovanje, odmah ete poeti da istite svoj organizam na elijskom nivou.
178

A sada porazgovarajmo o tome, kako je najbolje stei vlastito iskustvo. Ovde s e j a slaem sa 50-godinjim iskustvom gladovanja velikog autoriteta Pola Brega, dopunivi ga nekim posmatranjima vlastite 10-godinje prakse. Evo ta on pie u njegovoj knjizi udo gladovanja": Ja sam esto posmatrao, kako su ljudi otpoinjali sa gladovanjem na period, koji sam ja priblino odredio 21-25 dana. Ali, u prvih est dana, dolazilo je do pokretanja m n o g o toksinih materija, da sam odmah prekinuo gladovanje. o vek podvrgnut gladovanju, podvrgavao se zatim prirodnoj dijeti i nakon nekoliko nedelja proba se ponavljala. Ali ako se ponovo oslobaalo odvie otrova, tada se gladovanje ponovo prekidalo. Naveu jo jedan uzrok, zbog ega sam ja protiv dueg gladovanja, ako se ono sprovodi bez nadzora specijaliste. Prosean ovek je ne samo zaraen toksinim otrovima kao rezultatom nepravilne ishrane, zagaenosti vazduha i vode hemijskim otpadima i solima, ve i ostacima mnotva lekova koje uzima, a koji se due vreme zadravaju i taloe u njegovom tkivu. Stoga je dugotrajno gladovanje za ienje organizma teoretski dobro, ali u praksi nije". Komentar: Taj fenomen poetnog izbacivanja ljake (neistoa), bez prethodne pripreme, preoptereuje sistem /;i izluivanje, blokira" i prekida gladovanja. To moete uspeno savladati pomou prethodnog ienja organizma po m e t o d i m a izloenim u mojim knjigama. ,,U svojoj praksi ja sam postizao najbolje uspehe kratkotrajnim gladovanjem. Pri 24-36-asovnom gladovanju tokom nedelje dana, uoio sam da se organizam isti. Pridravajui se programa ishrane samo prirodnim produktima, ovek koji eli da postigne ivotnu sposobnost i dugovenost, moe se za nekoliko meseci pripremiti za gladovanje od 3 do 4 dana. Posle etiri meseca svakonedeljnih gladovanja i nekoliko tro-, etverodnevnih gladovanja ovek je spreman za sedmodnevno gladovanje. Do tog vremena, vea koliina toksinih materija bie odstranjena iz organizma".
179

Komentar: pomou prethodnog naina ienja organizma, vi ete moi gladovati neradnim danima (jedanput u dve nedelje) 24-36 asova, a nakon 1-2 meseea poeti praktikovati dvodnevna, trodnevna gladovanja jedanput u lunarnom mesecu u 11 ili u IV fazi. Posle 2-3 meseca odgovarajueg programa gladovanja, biete spremni za 5-7-dnevno gladovanje. Vi ete ve imati dovoljno vlastitog iskustva.

S P R O V O D E N J E 24-, 36- I 4 2 - A S O V N O G GLADOVANJA Sa 24-asovnim gladovanjem treba zapoeti posle doruka j e d n o g dana do doruka sleeeg dana i praktikovati ga neradnih dana. Ne preporuuje se gladovanje od veere do veere. Jedenjem preko noi poremetie itav efekat gladovanja z b o g toga, to ne uzimate u obzir bioritme rada probavnih organa. U periodu gladovanja, vi se uzdravate od bilo koje tvrde (vrste) hrane i voa, a takode i od sokova iz voa i povra. U tom periodu, moe se piti obina, namagnetisana, protijeva ili estilisana voda. To je klasino" sprovodenje gladovanja. Ako se pije urin i voda ili samo urin, to je urinsko gladovanje. Ako se uopte ne uzimaju nikakve tenosti, to je s u v o " gladovanje. Za slaba i neodluna lica mogu je jedan izuzetak (i s a m o jedan prvi put) u 24-asovnom gladovanju. U au destilisane vode moe se dodati jedna treina ajne kaiice prirodnog meda ili jedna ajna kaiica limunovog soka. Ti dodaci dejstvuju kao rastvarai toksinih materija i sluzi. To se radi z b o g toga, da bi voda bila ukusnija i da bolje rastvara sluz i toksine materije. Vae 36-asovno gladovanje treba da pone posle veere i da traje no, dan, no i da se zavri sa d o r u k o m .
180

Vae 42-asovno gladovanje treba da pone posle veere, traje no, dan, no i zavrava se u 12 asova danju. Sva pravila za 36- i 42-asovno gladovanje analogna su gore opisanim za 24-asovno gladovanje. Zavisno od konstitucije, moete praktikovati klasi n o " , urinsko ili s u v o " 24-36-42-asovno gladovanje, jedanput u dve nedelje u neradne dane. Moete gladovali i u drugim pogodnim danima lunarnog ciklusa. Z b o g toga, to se u tim periodima gladovanja j a k o aktiviraju emocionalni oseaj i nestrpljenja, gladi, uznemirenosti i t o m e slino, vano je odravati svoj moralni duh na vis o k o m nivou. Kako to uraditi? Kada vas obuzimaju negativne emocije, istisnite ih drugim, pozitivnim - steninim emocijama (koje daju snagu). To e vam pomoi da disciplinujete svoje oseaje i trenirate voljne osobine koje su odgovorne za jaanje ivotne snage. Postarajte se, za vreme gladovanja, da se radujete tome, jer, samo za jedan dan gladovanja, vi istite svoj organizam i aktivirate zatitne sile. Misao o tome, da stvarate telo koje ne stari, osloboeno od bolesti i umora, sposobna je da odrava visok moralni duh za vreme gladovanja. Odbacite od sebe samosaaljenje i bilo kakve negativne emocije za vreme gladovanja. Svaki dan za vreme gladovanja ponavljajte: 1. O v o g dana ja sam predao svoje telo ivotnoj sili radi unutranjeg ienja i obnavljanja. 2. Svakog minuta gladovanja ja izbacujem ljaku i otrove iz fizikog tela. Svaki trenutak gladovanja isti moj u m . Ja postajem sreniji i energiniji (moe se rei - bezbriniji i prirodniji). 3. Iz asa u as ja jaam svoj organizam. 4. Pri gladovanju ja primenjujem isti metod duhovnog, fizikog i u m n o g ienja, kojim su se vekovima koristili Veliki Uitelji. 5. Za vreme gladovanja ja potpuno kontroliem svoje oseaje. Nikakav lani oseaj gladi, alosti, teskobe nee me primorati da prekinem gladovanje. Ja u uspeno da zavrim svoje gladovanje, jer verujem u Boga, u Boju silu koja struji iz dubine mog organizma.
181

Ponavljajui te rei, vi upravljate svojini organizmom. Upravljanje se vri kroz spoljanju manifestaciju. Ne dozvolite nikome da negativno utie na vas, podmeui ,,emocije-diverzante . Ne razmatrajte svoj program gladovanja sa drugovima, roacima i poznanicima! Gladovanje je iskljuivo lini postupak oveka sa njegovim oseaj ima, e m o cijama, stegama i ambicijama uma. Budite nepokolebljivi i istrajni u svojim namerama i razmiljajte o udesnim rezultatima koji se postiu gladovanjem. U sebi trijumfujte (likujte). Emocionalna uzvienost omoguava da se, iz Vasione sa vakumskog nivoa, crpi posebna vrsta (oblik) energije koja je u osnovi ovekovog bia. Ne obuava bez razloga drevnotibetska tradicija, da se u osnovi oveka nalazi telo ekstaze", koje hrani uzviena radost. Ako vi sve potekoe gladovanja ponete da preivljavate sa pozitivnom emocionalnom obojenou, vi ne samo da ete lako proi kroz potpuno gladovanje, ve ete i brzo oistiti spoljanje mani feto vanje. Neka vam za vreme gladovanja, kada vam je teko, kada ste oputeni (slabi), oamueni intoksikacijom i smatrate se usamljenim i nesrenim, doe misao: a zar ja nisam naputen! Obrnuto, Boanska Sila odmah se odazvala na moju dobrovoljnu strpljivost. Ona se trudi da u mom organizmu izbacuje neistoe, obnavlja svaki organ i svaku eliju mog organizma. Ta misao treba da izazove kod vas buru oseanja i suze zahvalnosti, strahopotovanja, ljubavi, koje e potei potocima (bujicama) koji iste duu. To je glavna tajna gladovanja i njegove neobine efikasnosti.

punski e ljut ukus prostimulisati probavim funkciju organizma. Sada ste spremni za uzimanje hrane. Prvo jelo treba da bude salata od sveeg povra sastavljena od narendane argarepe i narezanog kupusa (kao zain moete upotrebiti limunov sok). Salata e dejstvovati u eludano-crevnom traktu kao metla. Ona e aktivirati rad miia eluano-crevnog trakta. Posle salate treba da sledi j e l o od kuvanog povra. To moe biti kuvana cvekla, blago dinstan (obaren) kupus, sve inastani paradajz bez hleba. Ne treba izlaziti iz gladovanja sa takvom hranom, kao to je meso, mleko, sir, maslac, riba, a takode orasi ili semenke. Prvi obrok hrane treba da se sastoji od salate i k u v a n o g povra. Kod drugog obroka hrane moe se, uporedo sa salatom od povra (zimi povre blago instati), upotrebljavati hleb od proklijalog zrna (lica sa konstitucijom S l u z i " ) , a moe i supa od proklijalog zrna (lica sa konstitucijom Vetra"). Ako se izae iz gladovanja sa sokom od argarepe ili s o k o m od jabuke i cvekle, to e izazvati proliv i dopunski oistiti jetru i uni mehur od stare ui. Zimi kao z a m e n a za sok m o e se upotrebiti odvar od trava sa medom. Ako tokom prvog-rugog dana nemate urednu stolicu, ili je ona tvrda u vidu o r a h a " i povreduje anus, uradite sledee. N a m a i t e celo telo, posebno kista maslinovim uljem i pre nude uradite klistir sa 100 grama obinog ili ukuvanog urina. To dobro pomae kad postoje napisi i ne na anusu ili manji hemoroidi.

IZLAZAK IZ 24-, 36- 1 4 2 - A S O V N O G GLADOVANJA Da bi se izbacili toksini i ljaka iz usne duplje, uradite sledee. Koricu hleba natrljajte enjakom, dobro savaeiie i ispi j unite. Va jezik e se oistiti i postae roze boje. Do182

S P R O V O E N . I E 3-, 7-1 10-DNEVNOG GLADOVANJA Prvih 3-5 gladovanja u trajanju od tri i vie dana treba sprovoditi u komfornim uslovima. Treba da omoguite da se odmarate, u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka (neistoa) dospeva u krvotok i izaziva intoksikaciju u orga183

nizinu. Obino se u tom periodu osea nemo, i treba imati mogunost (uslove) da se pri legne. Treba se opustiti i mirno leati u postelji dok ivotna sila ne obnovi vau snagu i ne odstrani ljaku iz krvi. Taj period tegobe (diskomfora) e proi, kad se ljaka izbaci iz vaeg organizma.

belo crevo u tom sluaju se ne javlja i vi ete se bolje oseati u procesu gladovanja. Dalje, moete proi bez klistira tokom trodnevnog gladovanja, odnosno primenjivati ih svaki drugi dan tokom 7- i 10-dnevnog gladovanja. ee je (jedanput dnevno, dvaput dnevno) necelishodno, zbog toga, to ljaka i u ne uspevaju za to vreme da se nagomilaju u debelom crevu, a cesti klistiri nee dati taj rezultat koji se oekuje. U tom sluaju Breg je u pravu. Na taj nain, terapija klistiranja za vreme 7-10-dnevnog gladovanja svaki drugi dan potpuno je opravdana, svakodnevno - zamarajua i nasilna, a j e d a n p u t u toku tri dana - nedovoljna. Posteljni reim veoma je poeljan za vreme pivog trod n e v n o g gladovanja. To omoguava ivotnoj sili da radi na detoksikaciji i unutranjem ienju. Ako elite da proetate na sveem vazduhu ili da idete na sunanu kupku (kvarcovanje, M), to radite samo u tom sluaju, ako oseate da imate dovoljno snage. Ne primenjujte dugotrajno kvarcovanje, jer ono stimulie aktivnost organizma na autolizu koja o d u z i m a mnogo energije. Prekomerna fizika aktivnost u tom vremenu takode e vas zamorili. Ne radite nita, to bi moglo da troi vau energiju! Pol Breg se sea: Tokom mnogih godina priao sam mojim uenicima, da se najbolji rezultati kod trodnevnog i desetodnevnog gladovanja postiu pridravanjem posteljnog reima. Ako ovek koji gladuje vie spava, tim bolje. A k o ne m o e da spava, tada se jednostavno oputa. U tom periodu dobro je ne raditi. Ne mislite o svojim problemima, i potp u n o se oslobodite suvinih misli". Komentar. San najbolje potpomae jaanje spoljanjih manifestacija. Ali dalje, u toku tih 3-10 dana ivot treba da se odvija uobiajeno s tom razlikom, to vi ne jedete ve ujutro i uvee sprovodite odgovarajue terapije. Ako se tako ne postupa, tada je veoma teko odabrati specijalno vreme za redovno gladovanje jedanput meseno (3-dnevno) ili j e 185

U L A Z A K U 3-, 7-1 IO-DNEVNO GLADOVANJE Ulazak u 3-, 7- i 10-dnevnog gladovanje moe se ostvariti razliito. Varijanta i. Ujutro ne jedite, samo pijte vodu. Sve to se nalazi u vaem debelom crevu, vremenom e se samo odstraniti kroz plua i anus. Ali, dok se to ne desi, iz debelog creva e u krv dospevati materije koje usporavaju prelazak organizma na unutarelijsku ishranu i posluie intoksikaciji. Rei Pola Brega: Ja ne verujem u purgative ili klistire za v r e m e gladovanja. Ne verujem ma kakvom nasilju nad prirodom, a primena klistira, po mom gledanju, veim delom je neprirodna. To se odnosi i na uzimanje bilo kakvih purgativa. Creva imaju svoja vlastita sanitetska i antiseplina sredstva, i ostatak hrane, koji se nalazi u crevima pre poetka gladovanja, neutralizovae se pre zavretka gladovanja. Izluujui sistem prirode je savren, ako se ne ometa njegov prirodni rad", opravdano za lica koja imaju zdrav probavni trakt i najmanje jednogodinje iskustvo u gladovanju, u periodu gladovanja do tri dana. Varijanta - 2. Ujutro uzmite purgativ, ili uradite nekoliko veih proiavajuih klistira, ili ank Prakalanu (ta terapija sadri u sebi jae strane purgativa i klistira. Njen opis nalazi se u knjizi ienje organizma"). Kao rezultat toga, naglo ete prekinuti vezu sa hranom i brzo ete prei na unutarelijsku ishranu. Mogua autointoksikacija kroz de18-1

danput u tri meseca (7-10-dnevno). Z b o g toga itav sistem gladovanja bie neostvariv. Na osnovu svog iskustva ja u rei - gladovanje nije tako znaajna stvar, da bi se samo njemu posvetilo 7-10 dana u kvartalu, a jedanput godinje i vie od 20 dana. To je va ivot - ivite i gladujte. Radite svakodnevne poslove u j o veem obimu, nego ranije. Rad (trud), stvaralatvo vam odvlai misli (skree panju) od hrane, i vi ete za jedan dan gladovanja uraditi vie, nego za v r e m e dva-tri dana normalnog reima ishrane. Ali to je m o g u e samo, kada ste prethodno oistili organizam, red o v n o gladovali j e d a n p u t u dve nedelje po 24-42 asa oko pola godine i pravilno se hranili izmeu gladovanja. Izlazak iz trodnevnog gladovanja priblino je isti, kao i za 24-42-asovno gladovanje.

Kao dopunski argumenat, naveu primer aktiviranja p r o b a v n o g sistema novoroeneta. On se aktivira mlezivom (prvo mleko posle poroaja, MS), a potom ojaava i probavlja biljne produkte. 2. Ispiti au svee isceenog soka od argarepe. Boja soka od argarepe stimulie probavne sposobnosti i t i m e daje impuls za ukljuivanje funkcije probave hrane. Obilje karolina snano deluje na sluzokou eludano-crevnog trakta. Sok od argarepe ima jaka fitoncidna svojstva, a z b o g obilja prirodnog eera brzo se probavlja i organizam ga o d m a h koristi. Dopunski on isti jetru. Ovaj izlazak preporuuju mnogi specijalisti za leenje gladovanjem. 3. Uzeti etiri-pet paradajza srednje veliine. Oljutiti ih i razrezati. Staviti ih u kljuali! vodu i posudu odmah skinuti sa vatre. Ohladiti i pojesti. Kiseo ukus crvenog paradajza stimulie probavnu funkciju. Ovaj izlazak iz gladovanja preporuuje Pol Breg. Va zadatak je da, od gore opisane tri varijante, izaberete sebi najprihvatljiviju. Mogua je i takva varijanta: leti iz gladovanja izlaziti sa paradajzom, u jesen i u prolee - sa argarepom, zimi - sa kiselim mlekom. Moete eksperimentisati i izabrati bilo koji drugi izlazak. Toga dana nita vie ne upotrebljavate, osim protijeve vode. Ujutru o s m o g dana pripremite salatu sa narendanom argarepom i kupusom i iscedite priblino polovinu p o m o rande ( m o e i bez nje). Posle toga m o e se pojesti gusta supa od proklijalog zrna. Tokom dana moe se, po elji, piti protijeva voda. Za ruak moete pojesti salatu od narendane argarepe, narezanog celera i kupusa i popiti pripremljeni j a b u k o v sok. Posle salate mogu se pojesti dva jela od povra (kuvana) cvekla, peena bundeva, argarepa. Uz to, dobro je dodati lepinju od proklijalog zrna koje ne sadri krob (krob se pretvara u sladni eer).
187

I Z L A Z A K IZ 7-1 10-DNEVNOG GLADOVANJA U toku sedmodnevnog gladovanja va eludac i ceo crevni trakt se smanjuju, a probava hrane delimino se ,,prenosi na nivo elija. Sada ga treba polako aktivirati. S e d m o g dana gladovanja, priblino oko 16 asova, m o e t e postupiti na sledei nain. Uzeti koricu hleba, natrljati je enjakom, briljivo provakati i ispljunuti. Ta terapija omogui e vam da oistite usnu duplju od ljake i toksina. N a k o n 15-20 minuta moete poeti obnavljati ishranu prema jednoj od dole navedenih varijanti. I. Popiti au (200 grama) kiselog mleka. Kiseo ukus energetski stimulie funkciju probave hrane. On je aktivira na kvantnom nivou. Kisela sredina i mikroorganizmi o d m a h stvaraju odgovarajuu situaciju u eludano-crevnom traktu to aktivira pravilnu probavu hrane, pravilnu bakterijsku mikrofloru i stimulie funkcije varenja u organizmu.
186

Ujutro devetog dana moe se pojesti bilo koja sveza voka ili povre zavisno od godinjeg doba (jabuka, banana, sargarepa ili krastavac). Tome se m o e dodati lepinja od proklijale penice, koju zasladiti medom (ali ne vie od j e d n e supene kaike). U toku dana, moe se pojesti salata od narendane argarepe, kupusa i celera, j e d n o toplo j e l o od povra i jedna lepinja od proklijalog zrna. Veera moe biti salata od argarepe i lia kupusa, u hladno godinje doba svee skovanog ili svee zapeenog povra u toplom stanju (cvekla, bundeva). Poev od desetog dana uz povre i svee iscedene sokove m o e se dodati kaa od monolitnog zrna od prosa, heljde, penice (bez masla). Pridravajte se takve ishrane tokom sledeih 3-4 dana, a potom se ve m o g u u hranu dodavati orasi i malo pretopljenog maslaca. Izmeu 7- i 10-dnevnog gladovanja mala je razlika. Desetog dana oko 16 asova sproveite izlazak po bilo kojoj od tri varijante, a zatim postupajte po predloenoj emi ishrane. Zapamtite, da je j e d n o od glavnih pravila izlaska iz gladovanja - da se ne prejedete. Gladovanje od sedam do deset dana je prekinuto, i vi treba da procese ienja u organizmu vratite unatrag (na svoje mesto, M). Potrebno je vreme, da organizam prede sa programa etoksikacije na program zasienosti. Napominjem vam, da za vreme dueg gladovanja ne treba da priate da gladujete, j e r tue negativne emocije m o g u naruiti vau uzvienu nastrojenost i misli o Boanskom udu, koje se deava u vaem organizmu za vreme gladovanja. ivotna energija izbavlja vas od svega suvinog: od sluzi, toksina i drugih stranih materija u vaem organizmu. Pol Breg povodom toga pie: Gladovanje je za mene toliko lina stvar, da sam, pre vie godina, sagradio malu kolibu u Kaliforniji u planinama Santa-Monike nedaleko od kanjona Topanga. U tom dobrovoljnom izgnanstvu esto sam sprovodio svoje gladovanje. Ako imate mogunosti da
188

se izdvojite na neko usamljeno mesto i sprovedete gladovanje na sveem vazduhu i u samoi, postii ete predivne rezultate' 1 . Kad dode vreme narednog posta, moete sprovesti 10-dnevno gladovanje. Sledee godine, ako se budete pridravali programa gladovanja 24-36 asova, u neradne dane (dane posta, M), jedanput u kvartalu 5-7 dana, vi ete moi na Veliki, Boini ili Petrov post oglaovati 14 dana. Kroz godinu - 21 dan i vie. Eto tako, postepeno, vi ete moi da ojaate ivotnu snagu i sprovedete potpuno gladovanje. Ponovo savetujem da posluate preporuke Pola Brega. Ja neu da ograniavam vae gladovanje na deset dana. Ali, ja v a m ne savetujem da gladujete vie od deset dana, dok ne isprobate m i n i m u m est desetodnevnih gladovanja sa tromesenim pauzama. Sa takvim teretom vi ete moi uspeno gladovati 15 dana. Pomou takvog gladovanja vi ete odlino oistiti organizam. Vi ve znate, ta se tu moe oekivati. Ako posle toga zaelite da isprobate 21-30-dnevno gladovanje, tada ete ve znati, kako ga sprovesti... D o zvolite mi da j o j e d n o m istaknem, d a j e gladovanje - nauka. Z a t o se ne prisiljavajte na dugotrajna gladovanja samo radi toga, to od toga oekujete udesa... Vaa 24-36-asovna jednonedeljna gladovanja, trodnevna i etverodnevna gladovanja j e d n o m meseno i sedmodnevna i desetodnevna gladovanja j e d n o m u tri meseca obogatie vas takvim iskustvom, koje e vam omoguiti da se pripremite i za dugotraj n ij a gladovanj a".

189

LEENJE BOLESTI U STARIJEM DOBU

P R O F I L A K S A E M O C I O N A L N I H STRESOVA
Pre nego to ponemo opisivanje prirodnih i najefikasnijih naina teenja gore navedenih oboljenja, porazgovarajmo o primarnim uzrocima tih oboljenja. Jedan od najglavnijih uzroka predispozicije (sklonosti) bilo kojim oboljenjima je - emocionalni stres. Ako je ovek emocionalno nestabilan, nervozan, neprekidno se nasWuje?' preivljavanjima na poslu, u kui itd., ni o kakvom zdravlju ne moe biti rei. Prema tome, prvo se treba pribrati i poeti trezveno odnositi prema okolini. Sledei korak u borbi sa emocionalnim stresovima je fiziko optereenje. O n o pomae oveku da se isprazni, opusti. Kao fiziko optereenje dobro e doi opte dostupne etnje, lagano tranje, vebe sa rukama. To vam pomae da mirno spavate i da se ne uzbuujete zbog sitnica. Ako kod vas postoje jake emocionalne stege, tada primenjujte metodu ienja spoljanjih manifestacija. Ona e vam pomoi da se oslobodite emocionalnih starudija (ostataka) i da osetite unutranju slobodu i nezavisnost. Evo j o nekoliko preporuka protiv emocionalnih stresova. Ishrana kod stresa treba da bude zasiena biolokim aktivnim materijama: vitaminima, mineralnim solima, fermenlima i tome slino. U ishrani svakodnevno upotrebljavajte hleb ili supu od proklijalog zrna. Oni sadre kompleks vitamina B. Svee salate od listova povra snabdee va organizam vitaminom C u obliku, koji obezbeduje postepeno doziranje organizma. Vitamin C jaa imuni sistem, javlja se kao antioksidant i antistresni agens. Celuloza povra posluie kao h r a n a " za mikroorganizme, koji obitavaju u debelom crevu i za nas proizvode vitamin B 1 2 i niz drugih vanih bioloki aktivnih materija. Sa vitaminom A u obliku beta-karotena obezbedie vas sok od argarepe. Pri stresu neophodan je vitamin E koji se nalazi u hlebu od
191

Na osnovu statistikih podataka, sakupljenih iz mnogih zemalja sveta, otkrivene su osnovne (glavne) bolesti od kojih umire najvei broj postarijih ljudi (uzrasta od 55 do 65 godina). Prvo mesto zauzimaju srano-vaskularna oboljenja. To su uglavnom iemijsko oboljenje srea, hipertonija, oteenja krvnih sudova mozga i neka druga oboljenja srca i krvnih sudova. Najee ljudi umiru od iemijske bolesti srca (ovde su i sluajevi smrtnosti od infarkta miokarda) i oteenja krvnih sudova mozga. Pri tom ee umiru od iemijskog oboljenja srca, nego od oteenja krvnih sudova mozga. Drugo mesto zauzimaju kancerogeni tumori. To je uglavnom rak plua, rak mlene lezde (dojke, M), eluca i vrata materice. Dalje nastaju takvi poremeaji i oboljenja postarijeg i starakog doba, kao to su povean apetit, gojaznost, eerni dijabetes, klimaks, ciroza jetre, aktivni reumatizam.

190

proklijalog zrna, vie nego dovoljnoj koliini. Osim toga, upotrebljavajte iscedene svee sokove i salate od povra, u kojima ima mnogo kalcijuma i magnezijuma i koji imaju oputajue dejstvo, a smiruju i nervni sistem. Od drugih hranljivih dodataka koristan je pivski kvasac, riblje ulje. Za borbu protiv stresa veoma dobro pomau lekovite trave. M n o g e od njih imaju svojstvo opustanja i smirivanja: lemnik ( S c u t e l l a r i a ) , hmelj, kamilica, srdaica (leonurus cardiaca), strastocvet (passiflora), valerijana, rumarin, alfija, ljuta nana (mentha piperita). aj od smese lemnika, potplotue-maje trave (nepeta cataria) i hmelja - prei vno sredstvo za smanjenje napetosti. Rastavi je izvor kalcijuma i silicijuma, kao i slama od ovsa, a posebno preporuuju lucerku da se doda drugim travama, j e r je ona bogata hranlj ivini materijama i dobro isti organizam. Limunska nana (metha pulegium) podie raspoloenje i smanjuje napetost, a ta ista svojstva ima i spori (verbena), dok venerina cipelica-avornjak (cypripedium, delphinium consolida) otklanja uznemirenost. Zenj-enj (panax ginseng), aralija (aralia) i maslaak tonizuju (okrepljuju). Bobice kleke jaaju nerve, poboljavaju rad mozga; gospino zelje (kantarion) smiruje, a bela imela (viscum album) hrani nerve. Mitnik (pedicularis pal us tri s, pedicularis Kaufmannii pinzger) ima blago relaksirajue dejstvo i pomae protiv glavobolje i migrene, prouzrokovanih emocionalnim naprezanjem. Evo j o nekih vanih saveta za ishranu. Jedite po m o gunosti najkvalitetniju hranu, izbegavajte eer, proizvode od fino mlevenog brana, kofein, alkohol, preno i napitke tipa kole. Uzroci stresa mogu biti mleni produkti, koji esto izazivaju alergiju. Ne upotrebljavajte ih tokom nekoliko nedelja i posmatrajte kako e se to odraziti na vae stanje, zatim ih ponovo postepeno unosite u va dnevni obrok i pratite reakciju organizma. Alergiju mogu izazvati i drugi produkti, naroito okolada, paradajz (sok od paradajza, M ) , jaja i zaini, koji se nalaze u obraenim produktima,
192

izmeu ostalog i meso. Umesto eera ili njegovih vetakih z a m e n a , upotrebljavajte med: eer izaziva nervozu. Ako imate hipoglikemiju, pridravajte se preporuka koje su o v d e date - promene nabolje mogu biti ogromne. Jedite monolitne produkte, vie sveeg povra, celuloze, jela od monolitnog zrna, ribu, kiselo mleko i svee voe. enjak i crni luk (kako u sveem, tako i u k u v a n o m stanju) smiruju oveka i jaaju imunitet organizma. Pelinji cvetni prah, propolis, mle i med u sau tite od stresa i blagotvorno utiu na imunitet organizma. Svakodnevno jedan do tri puta dnevno pijte au vode sa ajnom kaiicom j a b u k o v o g sireta i ajnom kaiicom meda. Radi smirenja i oputanja organizma veoma su dobre odgovarajue tople kupke u kojima je dodat litar ukuvanog urina, a takode pomau i razliite vrste samomasae. Za masau primenjujte eterina ulja geranijuma (geranium pratense), lavande, majorana, lekovite melise (melissa officinalis), pomorande, rue, mandarine, kamilice, muskatne alfije (kadulje, M ) , kedra i bora. Stres smanjuju minerali: kuncit, ruiasti kvare, ilibar, ametist, tirkiz. Preporuujem vam da to vie primenjujete e m o c i o nalno-voljnu motivisanost.

PROFILAKSA I LEENJE SRANO-VASKULARNIH OBOLJENJA

Iemijsko oboljenje srca (ovde spadaju i sluajevi smrti od infarkta miokarda) i oteenja krvnih sudova mozga nastaju, pre svega, usled jakih preivljavanja i uzbuenja. U t o m e nema niega zauujueg - j e r se emocionalni centri upravo nalaze na tim mestima. Znai, kao lekovito i profilaktiko sredstvo oni moraju, u prvom redu (pre svega), primenjivati metodu borbe protiv stresova.
193

Porazgovarajmo detaljnijeo navedenim bolestima i njihovim uzrocima. Pod iemijom se podrazumeva smanjenje dotoka arterijske krvi u bilo koji deo organizma, organe ili tkiva. Uzrok iemije je suenje ili potpuno zatvaranje (zakreenje, M) otvora arterije kroz koju protie krv.Prema m e h a n i z m u nastajanja razlikuju se ungiospastiku iemija, ohturaciona iemija i kompresiomi iemija. Prvi oblik iemije nastaje kao rezultat nadraaja kapilarno-motornih centara. Nadraivai, koji prouzrokuju arterijske spazme, mogu biti emocionalni afekti (strah), hladnoa, hemijske materije tipa adrenalina, vazopresina, opijuma i neke druge, bolno dejstvo u vidu traume, a takode bakterije i toksini. Bakterije i toksini mogu se razvijati kod postarijeg oveka samo u tom sluaju, ako njegov organizam truli. Drugim recima, unutranja sredina organizma ponierena je prema truloj strani. Radi njene likvidacije treba primenjivati urinoterapiju, a u teim sluajevima - gladovanje. Drugi oblik iemije nastaje prilikom zatvaranja arterije tromboni ili suavanjem njenog otvora kao rezultat ateroskleroze, upalnog procesa itd. To ukazuje, da kod oveka nije u redu sa krvlju, i da se to javlja od ishrane m a s n o m , belanevinastoni hranom. U tom sluaju, nije dovoljna borba s a m o protiv stresova - mora se promeniti ishrana i proistiti krv. Da ne bi bilo problema sa krvnim sudovima (da zidovi ne bi bili krhki-lomljivi, da se otvori ne bi zapuavali holesterinom), treba, u prvom redu, menjati ishranu. Sistem krvoloka oveka predstavlja, u grubom obliku, distributivni teni sistem. Zavisno od toga, kakvog je sastava tenost koja prolazi kroz taj sistem, uoava se pohabanost (istroenost) kivnih sudova. Na primer, agresivne materije rastvorene u tenosti, dejstvuju na zidove sudova lepljive potpomau zaepljavanje. Mineralne materije, koje su podvrgnute termikoj obradi (na primer, kalcij um koji se
194

sadri u produktima ishrane), taloe se u vezivnom tkivu zidova krvnih sudova, inei ih sve manje i manje elastinim. Lepljive materije tipa kroba, belanevina a posebno masnoa ine vau krv lepljivom tenou, koja teko prolazi kroz kapilarni krvotok. Ako se slina hrana uzima u toku noi, kada se temperatura tela smanjuje, lepljivost krvi se z n a t n o poveava, to dovodi do naruavanja kapilarnog krvotoka, u prvom redu, u udovima - rukama i nogama. Dnevni obrok obogaujte isceenim sveim sokovima, a k a o d r u g o jelo jedile monolitne kae bez masla sa suvini morskim kupusom (umesto soli), supu od proklijalog zrna. U p o g o d n o godinje doba vrite ienje krvi. ienje krvi otponite sa trodnevnom dijetom na soku. Moete je produiti i do 5-7 dana. Upotrebljavajte iscedene svee sokove od voa i povra crvene boje: od vianja, od mahovniee, od cvekle, od groa, od kupina, od crvenog kupusa. Koliina sokova: od I do 3 i vie litara dnevno. Upotreba sokova crvene boje nije sluajna. Kao prvo, crvena boja na osnovu svoje posebne energetike i frekvencije stimulie stvaranje krvi. Kao drugo, dolazi do zasienja organizma spektrom crvene boje, koji ne p o d n o s i " veinu patologija, naroito rak. I kao tree, sokovi od povra i voa zasieni su biolokim aktivnim materijama, koje u organizmu hronino obolelog oveka podiu nivo funkcionisanja na oznaku zdravlje". Eto zato bolesti, koje se razvijaju kao rezultat sveopteg koenja funkcija, brzo nestaju. Izobilje prirodne, aktivne vode koja se unosi sa sokovima, omoguava da se brzo izbaci rastvorena ljaka (neistoe) iz krvi. Da bi pomogli organizmu da bolje izbacuje toksine, uradile kl isti re. Odgovarajue mere za ienje krvi dobro iste i vae tene sredine, limfu. Ako je organizam jak, tada se ta terapija m o e pojaati posetoin sauni svakog drugog dana. Posle saune, o d m a h popiti udarnu dozu soka. Proliv, posle toga, oznaava d a j e bilo uspeno ienje jetre.
195

Trei oblik iemije nastaje kao rezultat prezaguenja arterije sa parazitima, tumorom, oiljkom, stranim telom itd. Protiv o v o g oblika iemije najbolje odgovara urinsko gladovanje. Ponite od b a c i l i rokova (3-7 dana), ali ih praktikujte u dane posta, i vi ete odstraniti tu patologiju. Kao dopuna gladovanju, pravilno se hranite izmeu gladovanja i redovno sprovodite metodu za resorpciju (splanjavanje, M ) oiljaka. Posledica iemije je kiseoniko gladovanje tkiva, naruena razmena materija, to se ispoljava na funkcionisanje obolelog organa, i dalje vodi ka njegovoj distrofiji pa i p o t p u n o m raspadu. Moete zaustaviti proces i obnoviti rad obolelog organa primenom metode obnavljanja veze spoljanjih manifestacija sa fizikim telom. Radi toga, neop h o d n o je da u obolelom organu izazovete javljanje oseaja toplote, peckanja i hladnoe. Pod infarktom se podrazumeva odumrlost dela tkiva k a o rezultat prekida snabdevanja krvlju. Drugim recima, infarkt je - krajnji sluaj iemije. U tom sluaju moete primeniti metodu ienja krvi pomou sokova, upotrebljavati urin 3 puta dnevno po 50-100 grama i primeniti gladovanje. Za poetak glad uj te po 24 asa na svaka 3-4 dana, a zatim po 3 dana na svakih 15 dana (dve nedelje) u neradne dane. Hipertonina bolest ispoljava se u obliku povienog krvnog pritiska. Ona je posledica promene tonusa kivnih sudova. Uzrok nastanka hipertonije je nervno-psihiko prenaprezanje, esti emocionalni stresovi u radu i u svak o d n e v n o m ivotu. Radi borbe sa primarnim uzronicima potrebno je oistiti spoljanje manifestacije, m o e se gladovati, oistiti organizam po potpunom programu (debelo crevo, jetra, bubrezi). Pod aterosklerozom podrazumeva se taloenje vrstih masnih tvari na unutranjoj povrini arterija sa naknadnim
196

stvaranjem zadebljanja vezivnog tkiva - depoa (naslaga a t e r o m a , M ) , koji suavaju otvor arterije. Dalje se patologija moe razvijati slino iemiji. Radi borbe sa o v o m boleu m o e se primeniti urinoterapija (piti urin i masirati se u r i n o m ) , gladovanje, promeniti ishrana (preteno sokovi, salate i kaa bez masla). Veoma dobro pomau vebe daoske gimnastike. Pod reumatizmom podrazumeva se opte infekciono-alergijsko oboljenje sa sistematskim upalnim obolenjem vezivnog tkiva. Proces se moe razvijati u zglobovima, srano-vaskularnom sistemu, a takode u unutranjim organima. U razvoju reumatskih procesa izdvajaju se tri osnovna perioda. 1. Period infekcije streptokokama u oslabljenom organizmu sa pomerenom pH unutranje sredine prema truloj strani (obino nastupa posle angine, faringitisa). 2. Period, koji se ispoljava kroz reakciju antigena antitelo na infekciju streptokokama koja se usporeno odvija i p o m a k pH na trulu stranu. 3. Period uvrivanja alergijske reakcije na trajno (kronino, M) oboljenje u unutranjoj sredini organizma. Oboljenje postepeno oteuje razliite delove vezivnog tkiva. U borbi protiv tog tekog oboljenja kao vrlo efikasno pokazalo se ienje spoljanjih manifestacija, urinsko gladovanje po frakcijskom metodu i ishrana u kojoj preovlauju produkti sa boljim biolokim kvalitetima (vidite poglavlje o napicima, koktelima). Osim toga, potrebno je redovno fiziko optereenje koje zagreva organizam (tranje, ruke) i zasiuje ga energijom, potrebnom za borbu protiv bolesti (kineska gimnastika za oblikovanje miia). Nairoko primenjujte urinoterapiju: pie, komprese (obloge), masae.

197

PROFILAKSA I LEENJE O N K O L O K I H OBOLJENJA

tinejerskom uzrastu i to redovno upranjavaju tokom ivota. Istraivanja pokazuju da dojenje, takode, smanjuje rizik od onkolokih oboljenja koja se javljaju pred klimaksom. Smatra se, d a j e radi spreavanja raka potrebno hraniti dete majinim mlekom od etiri do 12-18 meseci. Rizik od raka m l e n e lezde, raka jajnika i endometritisa smanjuje se sa poveanjem broja dece. Nastojte da se ne okruujete opasnim materijalima, kao to su azbest, poli vini Ihlorid, DDT. Povremeno gladujte ili istite jetru (vie pomae gladovanje) radi izbacivanja materija koje su tetne za va organizam. Nemojte ih nagomilavati. titite se od sunca, da bi smanjili rizik pojave melanoma (rak koe). Koristite suncobrane (kiobrane) i kape, izbegavajte sunanje. Oprezno se odnosite prema kozmetikoj hirurgiji. Implatanti poveavaju grudi, ali razaraju va organizam, j e r predstavljaju stranu spoljanju manifestaciju. Uz to, oni smanjuju preciznost rezultata mamografije ( m a m o g r a m a ) za rano otkrivanje raka. Izbegavajte sva rendgenska ozraivanja, ukljuujui i rendgen zuba. Primenjujte zatitna kontracepcijska sredstva. Ona e vam pomoi da izbegnete rak grlia materice, ijem nastajanju doprinose virusi, koji izazivaju herpes i zaotrene bradavice na polnim organima. Svakodnevno, ujutro i uvee saperite se i ispi raj te (trcaljkom) svezi na urinom, a u sluaju pojave izraslina, bradavica i drugog - ukuvanim urinom. uvajte emocionalno zdravlje. U profilaktike svrhe o b a v e z n o istite spoljanje manifestacije. Primarni uzrok bilo kog oboljenja, izmeu ostalog i raka, je nekompaktna, oteena (naruena) spoljanja manifestacija. Obnoviti ih je - Prvenstveni zadatak.
199

PROFILAKSA Za m n o g e ljude dijagnoza ,,rak zvui kao smrtna presuda. Ali zar vi sami sebe niste doveli do takvog stanja. E v o jednostavnih profilaktikih preporuka, koje omoguavaju da znatno smanjite rizik obolenja od raka i ojaate zdravlje. To se posebno odnosi na ene. Prestanite da puite bez obzira na to koliko imate godina i koliko ste dugo pui li. Trudite se da ne budete u drutvu onih koji pue. Smatra se, d a j e treina smrtnih sluajeva od raka u vezi sa puenjem. Plua sa ranim predtumornim p r o m e n a m a vratie se u normalno stanje, ako ovek prestane da pui. Ako prestanete da puite smanjiete rizik od nastajanja raka m l e n e lezde (dojke, M S ) i grlia materice. Jedite grubu hranu koja je bogata celulozom-vlaknima (povre, voe i hleb od proklijalog zrna), vitaminom A (argarepa, krompir, kajsije i spana), a jedite i razliite vrste kupusa (karfiol, beloglaviasti). To e smanjiti rizik od poj a v e raka debelog creva. Upotrebljavajte to je mogue manje masnoa (upotrebljavajte m i n i m u m masti i masla-ulja pri pripremanju hrane, jedite posno meso, nemasnu ribu i mlene produkte sa malim sadrajem masnoa). To vas moe zatititi od raka debelog creva i, mogue, mlene lezde (dojke). Odravajte normalnu teinu. To e smanjiti rizik od nastanka raka materice i debelog creva. Redovno se bavite gimnastikom ili tranjem. To e popunjavati k i s e o n i k o m " va organizam, i smanjiti rizik od nastanka raka mlene lezde, grlia materice, debelog creva, materice i jajnika. e n e , koje se slabo kreu, obolevaju od raka 2,5 puta ee od onih, koje poinju da vebaju u
198

LEENJE Metoda leenja raka detaljno je opisana u mojoj knjizi P o t p u n o ienje organizma. Autorski udbenik". Ovde su dati naini leenja, koji kompleksnije dejstvujii na tumor. 1. Prekidanje procesa ana plazi je (to jest povratnog razvoja) i jaanje regulacionog uticaja na elije od strane organizma. Radi prekidanja procesa potrebno je ukloniti glavni uzrok stvaranja tumora - energetski zastoj. Odstranivi ga, mi emo pojaati kako optu, tako i lokalnu cirkulaciju tenosti (krvi, limfe) u organizmu; postiemo zasienost tkiva kiseonikom i materijama-regulatorima, obn o v i e m o frekventno-rezonansnu matricu*' spoljanje manifestacije. Za ostvarenje tog cilja nama e odgovarati dole navedena sredstva. Metoda ienja spoljanje manifestacije. O v o m metodom emo sve dovesti u red na nivou polja. Tranje - efikano pojaava optu cirkulaciju krvi i limfe u organizmu i na najjai mogui nain pojaava kapilarni krvotok. Ako je u stanju mirovanja na 1 kvadratnom milimetru poprenog preseka miia otvoreno 30-80 kapilara, za vreme tranja broj otvorenih kapilara moe dostii do 2 5 0 0 ! Fiziko optereenje aktivira rad nervnog sistema, za v r e m e kojeg se elektrini impulsi prenose snanije i m n o g o ee. Elektrino punjenje unutar organizma, za vreme tranja, raspodeljuje se ravnomerno. Tranje aktivira h o r m o nalni sistem organizma, a nastali tok (bujica) krvi sposoban je da ih prenese do najudaljenijih elija i da regulie njihov rad. Za vreme tranja, hipofiza ne samo da bolje koordinira rad endokrinog sistema, ve i proizvodi posebne h o r m o n e endorfine. Kod jednakih doza oni su za 200 puta efikasniji od morfijuma, izazivaju prirodni oseaj blaenstva i ispoljavaju protivbolni efekat na as vremena posle tranja! Za v r e m e tranja m n o g o bolje se ispira ljaka iz oblasti zastoja, neutral ili se kancerogeni, tkiva se zasiuju kiseonikom i u
200

njima se aktiviraju oksidacioni fermenti. Svi gore nabrojani faktori ine fiziko optereenje, posebno tranje, snanim sredstvom protiv raka, naroito u ranim etapama njegovog razvoja. Treba trati najmanje 30 minuta umerenim t e m p o m . K a o kriterijum intenziteta tranja slui lako isparavanje (znojenje, M S ) koe. Poznat je sluaj izleenja od raka pomou tranja sa skijama na nogama. Kod jednog oveka su otkrili rak. Leenje nije pomagalo. Jednostavno doekati smrtni as njemu je bilo nepodnoljivo i on je odluio da tri sa skijama na nogama, kao to je to radio u bezbrinoj mladosti. Sunce, vrlo hladan vazduh, radost kretanja, odsustvo saoseajnih pogleda roditelja odvlaili su ga od pomisli na brzu smrt, i on je po itav dan hodao i trao sa skijama na nogama. Svakog dana poboljavalo se samopouzdanje. Postepeno je organizam ojaavao, i on je potpuno ozdravio! Kontrastna polivanja - drugo sredstvo za pojaanje krvotoka. Prethodno, ve je ukazano na mehanizam uticaja kontrastnih vodenih terapija na krvotok. To nam omoguava da odstranimo stagnantne pojave u organizmu. Kao d o p u n a t o m e , naizmenino nadraivanje toplotnih i hladnih, a takode i taktilnih (na dodir,M) receptora koe omoguava da se aktivira regulaciono dejstvo centralnog nervnog sistema, nivelie neujednaenost u raspodeli elektrinog punjenja (naboja, M ) , aktivira rad endokrinih lezda, povea imunitet i povea opta energetika organizma na osnovu snanih impulsa sa receptora koe unutar organizma i da se aktiviraju oksidaciono-rege neriui proces i. Metoda sprovode nj a kontrastnog polivanja je sledea. Tuem: I minut pod toplom vodom (41-43C), a zatim 1 minut pod prohladnom (14-15C). Poeljno je koristiti dve kupke i uvek zavriti kontrastno polivanje sa prohladnom v o d o m . U toku j e d n e terapije treba sprovesti 11 i vie ciklusa (jedan ciklus - 1 minut tople vode i 1 minut prohladne). Manja koliina ne moe efikasno sprati telo.
201

Profesor Kacuzo Nii preporuuje kontraslnn polivanja za izleenje od raka. Ta terapija - jedna je od glavnih u njegovom sistemu leenja kanceroznih oboljenja. Autor je opisao najefikasnija sredstva za uspostavljanje reguliueg litica ja organizma na elije. U prirodi ne postoje efikasnije i jednostavnije terapije od gore navedenih. Kao dopuna gore navedenom preporuuje se spavati na ravnoj postelji i svakodnevno upranjavati vebe za kapilare. Ravna, ali ne meka postelja, preporuuje se zato, to se u tom sluaju miii potpuno oputaju, a prema tome, i dobro se snabdevaju krvlju; kimeni prljenovi dolaze na svoje mesto i ne pritiskuju nerve i krvne sudove, koji se granaju od k i m e n o g stuba (preveliko stiskanje tih sudova i nerava pogorava regulacioni uticaj na organe); stimulie se rad koe; organi trbune duplje tite se od sputanja. Vebe za kapilare. Leite na leda, podiite vertikalno ruke i noge i vibrirajte njima. Time stimuliete kapilare u organima, poboljavate krvotok u elom organizmu, potpomaete obnavljanje i cirkulaciju limfe. 2. Likvidacija opte intoksikacije organizma. Istovrem e n o sa otklanjanjem energetskog zastoja potrebno je otkloniti i drugi uzrok optu intoksikaciju organizma, koja ini povoljnu sredinu za stimulaciju tumorskog procesa i gui zatitne sile organizma. Kao to je ve bilo rei, intoksikacija u organizmu narasta postepeno i neprimetno (12-18 godina), tene sredine organizma gube svoja normalna svojstva, organizam truli. To su, upravo, ti uslovi, pod kojima se mogu razvijati truleni mikroorganizmi, koji parazitski ive na odumrlim tumorskim elijama, izazivajui trulenje tumora i kao rezultat toga obini tumori brzo prelaze u kancerogene. Ako se brzo ne normalizuju tene sredine, tada usled tranja i kontrastnih polivanja m o e doi do otkidanja elija tumora sa njihovim naknadnim metastaziranjem. S tim ciljem, upo202

trebljavaju se sledea sredstva: kombinovano ienje koloida elije i unutranjih sredina organizma (vidite odgovarajue poglavlje) pomou etina (iglica etinara, M ) . Kao d o p u n a navedenom receptu za pripremanje odvara od etina navodim j o j e d a n : uzeti 5 supenih kaika mladih etina, preliti ih sa 0,5 litra aktivirane vode, dodati 2-3 supene kaike suvih ipaka i 2 - ljuske od crnog luka. Kad prokljua, kuvati na umerenoj vatri 10 minuta. Ostaviti da odstoji ( m o e i preko noi) na toplom mestu. Slinom kombinacijom proiavajui efekat se pojaava, elije se oslobaaju intoksikacije. Premda napitak nije tetan, ne preporuuje se njegova upotreba vie od etiri meseca, da se organizam ne bi privikao. Moete se koristiti i ovakvim receptom: oljutiti pola limuna, isitniti, preliti odvarom od etina i uzimati po 1 supenu kaiku na j e d a n as pre jela ili nakon jednog asa posle jela. Limun pojaava snabdevanje elija kiseonikom, zasiuje oksidacionini fermentima i zaustavlja njihovo odumiranje. Uopte, oksidacija unutranje sredine organizma spreava procese trulenja. Moete koristiti terapiju sokovima, koja e snabdevati organizam sa prirodnim vitaminom A i gvodem, iji deficit nastaje kod tumorskih oboljenja, i usled oksidacionih fermenata. Uz to sok od argarepe je predivno sredstvo, koje rastvara kancerozne tumore i gnojne rane (ireve). Prema t o m e , evo recepata sokova: a) argarepa 13, cvek 1 a - 3; b) argarepa - 7, jabuka - 6, cvekla - 3; c) argarepa - 10, cvekla - 3, krastavac - 3; d) argarepa - 10, spana - 6; e) j a b u k a - 10, cvekla 3-4. Masa je data u uncama (unca je 28,3 grama). Ako nemate navedene produkte, moete koristiti, po mogunosti, najbolju tenost protiv tumora vlastiti urin. D o k t o r Vilijams otkrio je u urinu specifina svojstva, koja dejstvuju protiv kancerogenih tumora.
203

Z b o g toga, to je unutranja sredina organizma kod tumorskih procesa pometena na lirinsko-trulenu stranu, mora se oksidisati, upotrebljavajui lako asimilirajui! hranu koja stvara kiselinu: kuvana ria, kuvano povre. Stavljati u hranu to manje masti. Od belanevinastih produkata, ako ovek ne moe bez njih, preporuuje se upotreba ribe i kokoijeg mesa sa povrem. Ako ovek uspe da gladuje i pije vlastiti urin - to e biti jedan od najboljih naina odstranjivanja opte intoksikacije i nivelisanja kiselo-luinske ravnotee organizma. Ako zdravlje dozvoljava, oboleli od tumora treba ubrzanim t e m p o m da sprovede kuru svih glavnih terapija ienja: debelog creva, da bi otklonio autointoksikaciju iz njega; jetre, da bi se obnovio portalu i krvotok i proradile sve vrste razmene p u n o m snagom u organizmu; bubrega, da bi se bolje odravala kiselo-luinska ravnotea. Treba odbaciti produkte sa kvascem: hleb, zemike i slino. Anatolij Trofimovi Kaugin je j o poetkom 50-ih godina prolog veka tvrdio, da je leenje onkolokih oboljenja nemogue bez primene dijete u kojoj nema kvasca. Francuski naunik Etjen Volf je 1965. godine dokazao efikasnost dijete bez kvasca pri leenju tumora. Zapadni pekari odavno su izveli zakljuke iz preporuka Etjena Volfa i stoga proizvode hleb u izobilju bez kvasca. Mi s m o ve opisali najbolji hleb bez kvasca na svetu i njegovo pripremanje. Pripremanje takvog hleba apsolutno je dostupno svima. Na otklanjanje opte intoksikacije ukazuju uveni onkolozi Valerij Tienko i Kacuzo Nii. Razaranje tumora. Zbog toga, to tumorske elije karakteristine za bolesnike" sa kratkim ivotnim ciklusom, imaju slabu meusobnu vezu, one su manje otporne, nego zdrave elije organizma na raznovrsne tetne faktore, i prve odumiru. Glavno u leenju tumora je - prodreti unutar
204

njega - aktivirati cirkulacijske procese. Organizam m o e dopunski pokrivati takav tumor kapsulom, da bi ga izolovao, a na zadatak je razruiti spoljanje barijere i uspostaviti cirkulaciju unutar tumora. S tim ciljem preporuuje se upotreba prirodnih otrova koji selektivno dejstvuju. Oni unitavaju tumorske elije, a zdrave ostaju nepovreene. elije raka mnogo se razlikuju od zdravih i tako su slabe u poreenju sa njima, da doze prirodnog otrova, bezopasne za zdrave elije, postaju pogubne za oslabljene i oteene elije. Sa tim ciljem mi se moemo koristiti ekstraktom kukute (conium maculatum). Kukuta (smrdika) - jedinstvena otrovna biljka, koja otklanja bolove od raka, ejstvuje kao j a k o sredstvo za smirivanje bolova. Ona j a k o stimulie rad organa za stvaranje krvi, radi ega je efikasna kod leukoza. Z b o g njene otrovnosti treba je uzimati postepeno. Pri tome, zdrave elije se privikavaju na nju, a elije tumora uginu. Ekstrakt protiv raka priprema se na sledei nain: sakupiti svee cvetove kukute (vreme cvetanja poetak j u n a , miris - karakteristian, oamuujui), isitniti ih i staviti u posudu (litarsku, dvolitarsku). Preliti votkom (rakijom, M S ) do vrha. Dobro zatvoriti i ostaviti na hladno mesto da odstoji 2-3 nedelje. Zatim deo za upotrebu odiiti u flau i staviti u friider. Uzimati jedanput dnevno, ujutro, na 1 as pre jela, poevi sa j e d n o m kapi ekstrakta (u pola ae vode). Zatim svaki dan dodavati po jednu kap, tako, da na etrdeseti dan ispijete 40 kapi. Zatim svaki dan smanjivati dozu, takode po kap, da bi se p o n o v o dolo na jednu kap dnevno. Tako uraditi 2-3 ciklusa bez prekida. Osim ruilakog dejstva na tumor, kukuta obnavlja imuni sistem, od ega posle prvog ciklusa nastupa poboljanje. G o r e navedenu metodu uzimanja kukute preporuuje V. Tienko. Upotrebljavati preparate na bazi mokraevine (uree), na primer, semikarbazid. Kandidat medicinskih nauka (odgovara naem magistru, M) G.P.Belikov (Akademija medi205

cinskih nauka Ruske Federacije) uspeno je potvrdio protivtumorsko, protivvirusno i protivmikrobno dejstvo semikarbazida. Poznato j e , d a j e u zdravom organizmu sadraj nitro-mokraevine obino na normal i, ali nje.nema dovoljno u organizmu koji je zahvaen tumorom. A.T. Kaugin je prvi predloio mokraevinu za leenje tumora. Ali zato da uzim a m o vctake preparate mokraevine, kada su prirodni m n o g o bolji i apsolutno bezopasni! Vlastita mokraa pomoi e vam u leenju razliitih tumora. 4. Izbacivanje produkata raspada tumora iz organizma. Osim gore navedenih sredstava za otklanjanje opte intoksikacije organizma, takode se upotrebljavaju i neka druga adsorbenti, komprese od gline, ekskrement dojeneta, urinske komprese na bazi vunene tkanine i mnotvo drugih.Te komprese, po pravilu, primenjuju se lokalno, s ciljem izvlaenja produkata raspada kroz kou. Komprese se obino stavljaju na dva asa pa se menjaju. Ne preporuuje se drati ih vie od dva asa, zbog mogunosti povratne asimilacije patogenih materija. Mehanizam upijanja otrova iz organizma sastoji se u tome, to su estice, recimo, ekskrementa dojeneta ili drugih materija neuobiajeno sitne, a njihova povrinska aktivnost je pri t o m e tako velika, da one mogu da upijaju i Zadravaju u sebi ogromnu koliinu vrstih, tenih i gasovitih materija iz organizma. Lekovita svojstva materija-adsorbenata bila su odavno poznata i visoko su cenjena u narodu. Evo j e d n o g od primera leenja raka grudi koji je pri men io pastor M.I. Majer i p o m o u svetle prokuvane gline izleio enu, koja se dve godine muila od raka grudi (dojke,MS), koga su smatrali neizleivim. U trajanju od 8 dana, nou i danju, ona je stalno drala na grudima tu glinu. Ali staje tu znaajno: bez obzira na to, s t o j e rak zahvatio unutranjost, a na samoj dojci nije bilo nikakve gnojne rane, to se svejedno svaki put, kada je ona odvajala od grudi (dojke) glinu, na njoj nalazila vea
206

koliina gnoja. Nakon 8 dana ena se potpuno oistila i izleila, ne pribegavajui hirurkom nou. Glina ima najlekovitiju snagu i uz to ona je dostupna svima. Z a t o emo detaljnije razmotriti njena svojstva i primenu. Glina ima sposobnost da upija (apsorbuje) bolest, njenu energoinformacionu osnovu; da izbacuje iz organizma toksine, otrove, gnoj, gasove, patogene mikroorganizme, pokvarene tenosti i tome slino. Neprijatan miris, koji se osea iz kataplazije - glinene komprese (obloge), ukazuje na to, d a j e u nju prela bolest. Takvu kompresu treba brzo zakopati u zemlju, da bi se izbegao povratni prelazak patogene informacije u organizam. Glina ima prirodnu radioaktivnost. Mineral uranit, koji ulazi u njen sastav, sadri uran, radij um, polonijum. Kau, da uranit nije nita drugo, nego sunana energija pretvorena u vrstu materiju. P r i m e e n o j e , da to se vie dri glina na suncu, time postaje vea njena radioaktivnost. Ta radioaktivnost je prirodna, a ne vetaka i blagotvorno utie na bolesni organizam oveka. Na primer, A.T.Kaugin je pre 30 godina predloio da se za leenje od tumora na bolesnike oblai mokro rublje natopljeno u radioaktivnoj tenosti snano sredstvo protiv razliitih bolesti. Taj najprostiji metod vraa oveka na unutarutrobni stadijum, kada je on plivao u tenosti oko ploda, koja je prirodno radioaktivna. Glinene kataplazije (komprese, MS) - najprirodnije i bezazleno sredstvo, koje treba primenjivati za svoje dobro, bez ikakvog straha. Glina ima jaka antibakterijska svojstva. U to se lako moete uveriti: stavite kaiku gline u litar mleka. Takvo mleko, ak i na toplom, nee prokisnuti u toku nekoliko dana. O n o e se kasnije usiriti dobitiete mleko koje je sterilizovano prirodnim putem i daje veliku ivotnu snagu. Glina je sluila egipanima kao materijal za balzamovanje, to j o j e d n o m dokazuje njena snana antibakterijska
207

svojstva. Radijum, koji se sadii u glini, izbacuje iz organizma trulene elemente i odreuje elijsku dezorganizaciju (tumora i dr.). Protivtea svim kemijskim antisepticima, koji ubijaju mikrobe ali istovremeno ubijaju i zdrave elije, glina, odstranjujui mikrobe i njihove toksine, stvara imunitet protiv nove infekcije, obnavlja i regenerie snagu elija, makar one bile oteene starou ili tokom regeneracije tkiva. Glina je jak koncentrat zrane energije koja je identina zracima holografskog tela. Pri istraivanju zraenja koje isputa glina, otkriveno je da duina talasa ispoljava uravnoteavajui, tonizujui efekat na ive elije i ima antikancerogena svojstva, lako se to svojstvo odnosi samo na neke vrste raka, u optem obliku ono se odnosi i na bilo koje tumore, isto kao i za bilo koje gnojne rane (ireve). Smatra se, da ako se stavi glinena kataplazija na oboleli organ, da to odgovara snanom i v o t v o m o m (okrepljuju e m ) snopu zraenja, koji prodire u taj organ, dajui mu snagu, ivot, zdravlje i koji isteruje sve s t o j e bolesno. Glina sadii sve neophodne naem organizmu mineralne elemente u najboljim proporcijama (odnosima) i u najboljim a s i m i l c o n i m kombinacijama. Premda se smatra, da ivi organizmi ne asimiluju mineralne materije u neorganskom stanju, to ne odgovara stvarnosti. Na primer, kiseonik koji udiemo je - neorganski; voda koju pijemo, takode. Ali bez obzira na to, mi ih asimilujcmo za veliku linu korist. To se isto odnosi i na mineralne elemente, samo u znatno manjim koliinama. Ako se ovek hrani uglavnom biljnom hranom, sposobnost njegovog organizma, da direktno (najkraim p u t e m ) asimiluje razliite materije, viestruko se poveava. Prost kontakt tela oveka sa zemljom, naroito glinom, blagotvorno utie na zdravlje oveka.
208

Metod primene glinenih kataplazija (aplikacija). Veina vrsti glina potpuno odgovara terapeutskoj nameni, pri emu treba dati prednost masnijim, plastinijim vrstama. Ako se pare gline isitni u prah i promuka u ai sa v o d o m , tada masne gline stvaraju tenost koja se teko bistri (taloi) i na ijoj povrini se dugo zadravaju sitne estice gline. Upravo u takvom stanju glina ima najbolja apsorpciona svojstva. Ako vam je potrebna glina, koja ima snana antibakterijska svojstva, tada moete izvriti testiranje sa mlekom. To mleko, koje due od svega ne prokisne, ukazae vam, po tom pitanju, na najbolju glinu. Glina m o e imati razliitu boju - crvenu, utu, zelenu. D o b r e su sve vrste gline, zelena glina smatra se najaktivnijom. Ipak je poeljno upotrebljavati glinu sa teritorije, na kojoj ivite. Da bi se to j a e ispoljila radijacijska svojstva gline, izloite je due suncu. Prema tome, lekovita glina treba da bude ista, lepljiva i da se to due izloi suncu. To je, po pravilu, glina od koje se prave cigle i keramiki proizvodi. Donevi u kuu dobru glinu, izloite je da se sui na suncu ili je stavite oko pei. Kada se glina osui treba je [sitniti (istucati) u sitan praak. Praak oistite od slamica, kamenia, korenja i drugih stranih predmeta. Posle toga stavite glinu u emajliranu, drvenu ili glinenu posudu. Ne srne se upotrebljavati posuda sa oteenim emajlom i mcati glina metalnim predmetima. Nalijmo u posudu oiene aktivirane vode, da ona skoro pokrije glinu i ostavimo je da odstoji nekoliko asova, da glina upije vlagu. Povremeno je moemo promeati rukama ili drvenom lopaticom (kaikom,MS). Treba da dobijete kompaktnu masu bez grudvica, konzistencije guste pavlake. Nakon to je glina dostigla gore navedena svojstva, izloite je stoje mogue due suncu, na sveem vazduhu, da
209

bi se ona ponovo nakupila sunane energije. Po potrebi dolijte vodu, da bi masa stalno imala istu konzistenciju i uvek bila spremna za upotrebu. Na taj nain ona se uva neogranieno vreme. Glavno je - ne zaboravite d a j e ee izlaete suncu. Terapija primene samih kataplazija (glinenih aplikacija) je jednostavna. Na bilo koju prirodnu tkaninu, prethodno n a m o e n u , stavite sloj gline konzistencije (gustine, M) pavlake debljine od 2 do 4 centimetra i prislonite na bolno mesto. Zatim uvrstite kataplaziju (oblogu), da ne bi klizila ili j e d n o s t a v n o leite. Odozgo je moete umotati vunenom tkaninom. Ne srne se podgrevati ni sama kompresa (obloga) od gline, niti voda za meanje gline. Kataplazija mora biti prohladna, tada e ona poeti da se zagreva i da na sebe privlai zajedno sa toplolom i patogene uzronike. Bilo kakvo zagrevanje vode za meanje gline, kao i naknadna zagrevanja m a s e pre upotrebe, oduzimaju snagu kataplaziji. Trajanje kataplazijske aplikacije je najvie do tri asa! U suprotnom sluaju, patogene materije povratno e se asimilirati u organizam. Skinite glinenu aplikaciju o d m a h , im osetite, da je postala suva i topla - zamenite je sa novom. Ako kataplazija slui radi toga, da se vaem obolelom del u organizma da snaga, vitalnost i radioaktivnost, tada pripremite neto guu masu i drite je na bolnom mestu do 3 asa. Kad osetite d a j e glina suva i topla, skinite aplikaciju j e d n i m pokretom, zatim isperite bolno mesto toplom vodom, da na njemu ne ostane nita. Upotrebljenu glinu zakopajte u zemlju, da do nje ne m o e niko da dode. Da bi postigli dobre rezultate sa kataplazijom, tokom dana stavljati ih po 2-3 i vie puta. U teim sluajevima - to vie, to bolje. Glina nikada nije tetna. Jo bolje - dolazi do breg ozdravljenja.
210

Ako se glina pomea sa urinom, a jo bolje ukuvanim do 1/4 prvobitne zapremine, tada e efekat biti viestruko pojaan. Upravo takve kataplazije treba primenjivati kod kanceroznih tumora, menjajui ih j e d n u za drugom u toku 24 asa. Ako smatrate, d a j e glina prljava, prethodno napravite glineni rastvor, vrlo tean (redak), prokuvajte ga, ohladite, izlijte suvinu vodu, osuite, istucajte i upotrebljavajte, na naveden nain. U tom sluaju dobiete sterilnu glinu i m o ete je bez bojazni upotrebljavati. Po miljenju autora, protiv kancerogenih tumora najefikasnija je bela (ili svetlijih boja) glina, z a m e a n a sa ukuvanim urinom. U k o m p r i m i r a n o m (saetom) obliku najbolji program ienja od tumora izgleda ovako: 1. ienje spoljanjih manifestacija od koljke". 2. Redovno fiziko optereenje. Intenzitet umeren, vreme - due. Glavno je - poboljati cirkulaciju krvi tokom celog dana. 3. Kontrastna polivanja 2-4 puta dnevno po 11 i vie ciklusa u seansi. Radi boljeg efekta ee budite obnaeni (goli) u toploj prostoriji. To pojaava ienje organizma kroz kou. 4. Uzimanje vee koliine sokova, odvara, vlastitog urina 3-5 puta dnevno po 100 grama. 5. Pridravanje dijete koja oksidie organizam, a u teim sluajevima - gladovanje. Shodno tome, uzimanje sokova i odvara u tom sluaju izostaviti, ali ee piti vlastiti urin. 6. Upotreba ekstrakta kukute; svakog drugog dana odlaziti u saunu ili vlanu prostoriju sa parom. 7. Primena raznovrsnih aplikacija-adsorbenata na obolela mesta. 8. Vera u sebe i svoju snagu. Z a p a m t i t e , elije raka ive na raun patoloke sredine u vaem organizmu i na raun brzine vlastitog delenja (raz211

mnoavanja, M). Gore navedeni program liava ih te sredine, normalizujui j e , i blokira njihovo brzo razmnoavanje na raun biljnih otrova, mokraevine, visoke temperature. Stalno i nepokolebljivo primenjujte ovaj program, i vi ete se oistiti od te gadosti j e d n o m i zauvek.

koje se nalaze u medu i mleku, u isto vreme skidaju upalu, spreavaju razvoj patogenih mikroorganizama. Ovaj savet pomoi e vam da oistite jetru od toksina.

DIJABETES Kod dijabetesa (diabetes mellitus) preporuujemo vam metodologiju obnavljanja (regeneracije) veze izmeu spoljanje manifestacije i fizikog tela posredstvom izazivanja toplote, peckanja i hladnoe. Te oseaje treba da izazivate u pankreasu. Primenjujte urinoterapiju. Osim toga sprovedite sve glavne terapije ienja i promenite ishranu (jedite samo prirodni eer i krobove). KLIMAKS Da kod ena ne bi dolo do prevremenog iskljuivanja reproduktivne funkcije, koja nastaje zbog smanjenja regulacijske osetljivosti na polne hormone, treba je zaustaviti povremenim gladovanjem. S tim ciljem, dovoljno je gladovati po 5-10 dana 3-4 puta godinje (najbolje u d a n e posta). Osim toga, kod mnogih ena menstrualni ciklus se uspostavlja posle sprovodenja glavnih terapija ienja i p r i m e n e urinoterapije.

PROFILAKSA I L E E N J E RASPROSTRANJENIH OBOLJENJA

POVEANI APETIT I GOJAZNOST Poveanje apetita u postarijem uzrastu (dobu) naunici objanjavaju time, to se smanjuje osetljivost hipotalamus n o g centra na dejstvo glukoze. Zato u srednjem i postarijem uzrastu ovek uspeva da pojede vie, nego to je potrebno, dotle, dok ne proradi hipotalamusni regulator apetita. To dovodi do toga, da se u krvi nagomilava suviak glukoze, koji prouzrokuje postepeno gojenje. Taj suviak glukoze u krvi prenapree guterau (pankreas), a to prouzrokuje pojavu eernog dijabetesa. Radi borbe sa povienim apetitom i gojaznou stvorite naviku da j e d e t e samo toliko koliko da utolite glad. Ako patite od upale pankreasa, koristite sledei savet: U ujutro natate pijte nepunu au toplog mleka (30 C) sa ajnom kaikom meda. Pri tome obavezan uslov j e : ne piti i ne jesti posle uzimanja leka" 4 asa. Nakon 3-4 dana bolovi e nestati, vi ete osetiti unutranji komfor (udobnost) i lakou. Na licu e se pojaviti rumenilo. Lice e poprimiti crvenu boju. M e d sa mlekom moe se primenjivati mesec dana sa malim prekidima. Ispostavlja se da pankreas (guteraa) voli" toplotu i prirodni sladak ukus. Energetika toplote i slatkog ukusa u rezonansi je sa energetikom pankreasa, to ga jaa. Materije,
212

CIROZA JETRE Pod cirozom jetre podrazumeva se progresivno oboljenje jetre, koje se karakterie distrolijom ili nekrozom elija jetre. Kao rezultat toga nekontrolisano se poveava vezivno tkivo, naruava se normalna regeneracija j e t r e i krvotok u njoj. Rezultat toga je jetreni nedostatak. U borbi sa tim oboljenjem, u prvom redu, potrebno je odstraniti emocionalne efekte koji se javljaju u vidu gneva i
213

razdraenosti. Zatim oistiti spoljanje manifestacije i primeniti metodu obnavljanja regulacione veze izmeu spoljanjih manifestacija i fizikog tela. Dalje leenje m o e se vriti primenom urina - piti 2-3 puta d n e v n o po 100-150 grama. To e omoguiti da se otklone nekrozne pojave, koje prouzrokiiju trulenje u jetri i n a k n a d n e progresivne procese. Radi kvalitetne ishrane treba vie koristiti terapiju sa sokom i bioloki aktivne produkte na bazi proklijale penice. Kod leenja ciroze i regeneracije tkiva jetre velika efikasnost postie se gladovanjem u trajanju 14-21-28 dana sa u p o t r e b o m urina. M o e se gladovati frakcijski (po periodima, M ) . Kao profilaktiku oboljenjima jetre treba sprovesti glavne terapije ienja, osloboditi se od zatvora. Posle toga, kada ste oistili jetru pomou ulja i limunovog soka, redovno leti sprovodite 2-3 profilaktika ienja jetre p o m o u sokova. I vano je ne jesti nou. Samo u tom sluaju jetra e poeti da se regenerie (obnavlja). Najvanije je - ne treba joj smetati.

organizma, razvoja trulenih procesa u vagini (rodnici), na grliu materice i razmnoavanja gnojnih mikroorganizama. Statistika je pokazala, da je oboljenje vagine i grlia materice od 90 ispitanih bolesnika, upalni proces u 47 sluajeva prouzrokovan trihomama (obraslou dlakom, M ) ; u 28 - patogenim gljivicama; u 15 - patogenim stafilok o k a m a i streptokokama (erozija grlia materice). Autor predlae originalni metod ienja urinom -jednostavan, dostupan i efikasan. Metod je daleko efikasniji, nego leenje sulfodegavinolom i vagosanom. Evo nekoliko dopunskih podataka o aktivnim k o m p o n e n t a m a urina. Prisustvo kortizola u njemu - j a k e protivupalne, antialergijske i antitoksine materije. Prisustvo fermenta urokinaze, sposobnog da rastvara ugruke krvi (trombe). Kod oboljenja vagine i grlia materice - lokalno ispiranje pricom (u poetku sve urin, a posle nestanka neprijatnih oseaja - ukuvan); aplikacije (u poetku obian urin, a zatim ukuvani). Kod postoperativnih upala - pijenje urina; na av (oiljak,M) - aplikacije od sveeg, a zatim ukuvanog urina, a takode ispiranja pricom - u poetku sve, a zatim ukuvani topao urin. Kod akutne upale jajnika (kod nekih sa naruavanjem menstrualnog ciklusa), tvorevina u obliku tumora na jajnicima, vreastih tumora jajovoda, injiitrata posle operativnih zahvata (rezova) na trbuhu i endometritisa, {ironinih para metri tisa, ciste na jajnicima, salpingitisa (zapaljen je jajovoda) - uzimanje (pijenje) sveeg urina po 3 puta (50-100 grama) pre jela naiskap; tamponi sa sveim urinom, a zatim sa ukuvanim; vunene aplikacije (obloge) natopljene
215

POSEBNE P R E P O R U K E Z A E N E
enski i muki organizam imaju svoje specifine osobine, koje prouzrokiiju niz specifinih poremeaja. Sada e m o porazgovarati o tome, kako se osloboditi od njih. Ako ste zdravi, tada ih, pridravajui se preporuka iz ove knjige, uopte neete otkriti u sebi. Z b o g enske specifinosti organizma, m n o g e postarije e n e pate od raznovrsnih ginekolokih oboljenja. Glavni uzrok obilje (gomila) psihikih stega, pretrpljeni stresovi, seksualna nepismenost koja dovodi do abortusa i neprirodna ishrana ivotinjskim produktima, koji dovode do trulenja
214

preko noi u ukuvanom urinu. U teim sluajevima dodati gladovanje. Kao rezultat toga brzo e se normalizovati krvna slika, nakon 3 dana nestae bolovi. Za vreme leenja iskljuiti hranu ivotinjskog porekla. Istovremeno sa urinskim leenjem primenite glavne terapije ienja - ienje spoljanjih manifestacija, debelog creva, jetre i bubrega. Te mere e biti odlina profilaksa svemoguih ginekolokih oboljenja. Redovno se sapirajte i ispirajte pricem upotrebljavajui sve urin. Radi podmladivanja enskog organizma primenjuje se i specijalna ginekoloka meditacijska masaa (varijanta obnavljanja regulacijskog uticaja spoljanje manifestacije na fiziko telo). Meditacijska ginekoloka masaa je izuzetno efikasna. Zahvaljujui njoj potpuno se lece ginekoloka oboljenja, kao to su ciste, miomi. Pojaava se seksualnost ene, uspostavlja se njena duevna ravnotea. Javlja se opti efekat ozdravljenja nestaje varikozno proirenje vena, poboljava se vid, sluh, dolazi do opteg podmladivanja organizma poboljava se oblik mlenih lezda (dojki, MS), normalizuje se telesna teina i menstrualni ciklus (ak i posle klimaksa). Prilikom automasae (samomasaa, MS) dejstvo se ispoljava ne samo na matericu, nego i na ceo organizam, naroito na organe male karlice mokrani mehur, debelo crevo, pravo crevo (rektum, M S ) ; krvne sudove - a tu su posebno mnogobrojni i snani; nervni spletovi koji reguliu rad svih tih organa. M o e se ne preuveliavajui rei, d a j e teko proceniti blagotvorni uticaj automasae. e n e , koje su se leile uobiajenim metodima (masaa, zagrevajue fizijatrijske terapije), uporeujui te metode, istiu, da se pri automasai (samomasai) oseaj toplote Zadrava m n o g o due (do 5-6-7, ak 8 asova nasuprot 40-60 minuta, m a k s i m u m , pri obinoj masai) i osea se kao vrlo prijatan, koji zagreva celi donji deo stomaka i karlini deo, oputa i izaziva elju za intimnou, koju ranije nisu oseale.
216

Uspostavlja se menstrualni ciklus praktino uvek, kada se uspe dejstvovali na uzrok, koji je izazvao poremeaj, naroito pred klimaks. Z n a t n o se smanjuju i potpuno nestaju bolovi za v r e m e menstruacija. Obnavlja se seksualnost nezavisno od uzrasta i osobina polnog ivota, pa iako je ena usamljena i due ne ivi polnim ivotom (primena masae neposredno pre intimnosti poboljava, pojaava prijatne oseaje kod ene i kod njenog mua). Poveava se samopotovanje, samoocenjivanje (lino miljenje o sebi, M S ) , menja se nabolje pogled na m n o g e probleme meusobnih odnosa u porodici, odnosa izmeu polova uopte i konkretan odnos prema mukarcima. Cesto ene priznaju, da njihovi muevi primeuju prom e n e u njima, i intimnost postaje mnogo prijatnija i poeljnija. Meditacijska ginekoloka masaa zasniva se na izazivanju toplote, peckanja i hladnoe u materici. Najbolje je raditi masau leei u postelji, sa malo savijenim nogama u kolenima. Odstranite sve misli, osim jedne: ja sam lepa, mlada, privlana, neponovljiva... ja sam sigurna u sebe, u svoje enske ari, meni predstoji prijatan trening, ja z n a m , da u posle njega j o vieoseati svoju privlanost, mukarci e j o vie obraati panju na mene. Stvorite erotsko raspoloenje seajte se, fantazirajte, zamiljajte sve to vas m o e prijatno uzbuditi i raspoloiti na odgovarajui nain. To je potrebno. To treba raditi sa zatvorenim oima... Rezultat toga je da treba da doivite takvo prijatno stanje, kakvo se javlja pri polnom uzbuenju, da bi izazvali kontrakcije materice. Materica uvek vri kontrakcije spontano. Kada ena doivljava orgazam, materica ima oko 8-12 kontrakcija. Prilikom ginekoloke meditacijske masae materica takode vri kontrakcije, ali na stotine puta. Prema tome, leei u udobnoj pozi, zamiljajte oseaj toplote u predelu mokranog mehura (materica se nalazi iza
217

m o k r a n o g mehura), a takode i u karlinom delu (tu se nalazi veoma mnogo nervnih centara, o d g o v o r n i h " za stanje materice i drugih organa male k a r l i c e ) - priblino u trajanju 30 sekundi; trudite se da osetite tu toplotu jasnije, kao vrlo prijatnu toplotu, - trudite se da zadrite taj oseaj od 30 do 60 sekundi; poveavajte ga, zamiljajte jasnije, pojaavajte koliko je mogue, ne uzdravajui se i dodajte peckanje; trudite se, da oseaj toplote i peckanja, osetite j o jasnije, kao veoma prijatan oseaj, ne zaboravljajui pri tome odgovarajue emocije: erotske uspomene, fantazije, bilo kakve predstave, koje su vam prijatne i koje mogu podrati oseaj toplote i peckanja i raspoloenje na neophodan trening... priblino j o 30-60 sekundi... zatim e nastupiti m o m e n a t , kada m o e t e osetiti prijatnu obamrlost (utrnulost) u predelu m o k r a n o g mehura, kao jedva primetnu drhtavicu (jezu). To je taj m o m e n a t , kada tek to nisu otpoele kontrakcije materice... i one otpoinju - spontano. U tom momentu moete sebi malo p o m o i : da bi stavili u p o g o n " matericu, vrei kontrakcije trbune presije ili medica (perineuma, M S ) najvie od 3 do 8 kontrakcija. Radi usuglaavanja ritma kontrakcija materice, m o e m o u sebi brojati od I do 10. Radite tu vebu dok ne osetite lak, prijatan umor, ne vie od 500-600 kontrakcija dnevno, najvie jedanput dnevno u toku prve dve nedelje. Zatim to radite najvie 3-5 puta nedeljno do p o t p u n o g izleenja, dalje prema potrebi, ali takode - do oseaja lakog umora i ne vie od 500-600 kotrakcija. Zapamtite, priblino polovinu kontrakcija vrimo pri oseaj u toplote i priblino isto toliko, ne prekidajui kontrakcije, pri oseaju hladnoe; uvek zavravamo sa oseajem hladnoe. Posle prekida, obavezno zamiljamo oseaj hlad n o e bez kontrakcija u mokranom mehuru. M n o g e ene ele da imaju divne grudi i u starijem dobu. To je realno, ako se pridravate dole navedenih preporuka.
218

Za

poveanje

grudi

1. Popravili se, poveati teinu; razmisliti o racionalnosti ishrane, poeljno je upotrebljavati kau od heljde, orahe. 2. Po mogunosti normalizovati intimni ivot, izbegavati upotrebu prezervativa da bi sperma dospela u organizam. Sperma - kompleks biolokih aktivnih materija, koja veoma blagotvorno deluje na organizam ene kroz sluzokou vagine (rodnice); sadri vitamine, prostoglandme, aminokiseline i mnotvo drugog, to se ne m o e niim zameniti ili kupiti u apoteci. 3. Redovno jesti hleb od proklijalog zrna da bi se organizam snabdeo vitaminima grupe B. 4. Masirati mlene lezde (dojke) krunim poketima, od tela prema sisama, leei ili ispod tua trljati grubom rukavicom grudi sa pokretima ruku u istom smeru. Ovaj kompleks vebi preporuuje se kod mastopatije. K a o dopunu svemu kod mastopatije na voriu dojke m o e se raditi kao na oiljku. Zapamtite, to uvek treba zavriti sa oseajem hladnoe. Za smanjenje grudi Uzeti 50 grama glavica od maka, kuvati 15 minuta u 2 ae vode, procediti. Odvar upotrebljavati za k o m p r e s e na grudima. Informaciono-energetska osobina maka je takva, da ona (aura maka) oblikuje ono mesto koje se njome zrai. U d a t o m sluaju - omoguava da se grudima povrati oblik prethodnih razmera. Da bi posle dojenja doveli enske grudi u normalno stanje, poveali njihov tonus, potrebno je uzeti 50 grama k u k u m e , preliti sa 0,5 litra sireta, ostaviti da odstoji 24 asa, zatim procediti, a ekstrakt upotrebljavati za komprese preko noi. Osobina te komprese je - stezati, stvrdnjavati (uvrivati), to se na kraju i ispoljava na enske grudi.
219

Za suenje

vagine

(radnice)

M n o g i m enama posle poroaja primjava neugodnost u seksualnom odnosu, mlitavost i proirenje zidova vagine. E v o vidarske (nadrilekarske, M ) preporuke za suenje vagine. Uzeti jedan deo limuna, jedan deo mente (nane), dva dela hrastovog lia, naroito one listove na kojima se nalaze zelena zadebljanja i ostaviti da odstoji u deset delova vina sedam dana na toplom i tamnom mestu i procediti. Sa tim ekstraktom natopiti tampone od gaze, staviti ih u vaginu i drati preko noi.

5. Lei na leda, staviti ruke ispod glave. Podigavi noge praviti pokrete nogama kao da striete ( m a k a z e " ) u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. Vebati dok ne osetite j a k o izraen oseaj zamora. 6. Lei na stomak. Ruke privui uz kukove. Podii desnu nogu to je mogue vie, zadrati je 2-3 sekunde i spustiti. Te pokrete uraditi i sa levom nogom. Ponoviti 4-10 puta. Za one, koji zbog prirode posla dugo stoje na nogama (na primer, prodavci), moe se uraditi j o jedna veba. Podignite se na prstima nogu za 1-2 cm i udarite petama nogu u pod. Ponovite vebu 10-20 puta. To e pojaati cirkulaciju krvi u venama goljenjaa. Varikozno proirenje vena moe se lako otkloniti, ako se poznaje sledee. Cirkulacija (tok) venozne krvi iz donjih ekstremiteta vri se kroz jetru. 1 ako je ona zaprljana (neista), tada se razvija takozvana portalna hipertonija". Pritisak krvi \\ venama nogu, donjem delu stomaka raste, i zidovi se poinju deform isati. Rad koji je vezan za sedenje dovodi do toga, da se krv sa tekoom, samoleenjem, podie po venama, savlaujui silu tee. To slabi zidove vena i prouzrokuje njihovu deformaciju. Nepravilna ishrana, koja ini krv lepljivijom nego to treba da bude, p o t p o m a e pojavu proirenja u venama. Da bi se vae vene normalizovale, potrebno j e : - odstraniti portalnu hipertoniju - oistiti jetru; - fiziki opteretiti noge, vie hodati, raditi vibrogimnastiku po Mikulinu; - upotrebljavati vie tene hrane, kao to su isceeni svezi sokovi (naroito od argarepe), salate, kae bez masnoe ili sa m i n i m u m o m masnoe; - ne jesti nou - to posebno poveava lepljivost krvi.
221

P R O F I L A K S A I LEENJE V A R I K O Z N O G PROIRENJA VENA

Vi znate, da su najbolja profilaktika sredstva koja spreavaju razvoj varikoznog proirenja vena - specijalne fizike vebe. 1. Lei na leda, staviti noge na stolicu (taburet) ili ih upreti u zid. Pripodii se, zadravajui se u tom poloaju 5 sekundi, opustiti se. Iz poetnog poloaja mogu se savijati i opruati noge. 2. Lei na leda, ruke ispruiti du trupa. Raditi nogama kao da vozite bicikl. Disanje slobodno. Ponavljati vebu dok ne osetite cirkulaciju krvi u nogama. 3. Lei na leda. Podii noge uvis pod pravim uglom, zadrati ih u tom poloaju oko minute i polako spustiti. To uraditi 5-10 puta. 4. Zauzeti poloaj etveronoke (kleknuti, osloniti se na kolena i na ruke, M). Saviti ruke u laktovima, pribliiti trup podu i visoko podignuti desnu nogu. Zadiati se u tom poloaju 3-5 sekundi. Vratiti se u poetni poloaj. Uraditi vebu po 4-6 puta sa j e d n o m i drugom nogom.
220

Dopunski saveti Da bi stimuli sali oticanje krvi, drite noge u malo podignutom poloaju. Ne stojite i ne sedite dugo n a j e d n o m mestu. Nosite komotnije rublje. Zategnuto rublje koje vrsto pri lee uz telo, oteava cirkulaciju krvi. Uzimanje lekova, pilula protiv zaea (kontracepcijskih, M) pogorava stanje vena.

N E G A LICA Da bi vae lice izgledalo mlado, privlano, uradite specijalne vebe koje smanjuju bore oko oiju, i otklanjaju oteenost onih kapaka. 1. Sedite sa ispravljenim leima i gledajte ispred sebe. irom otvorite oi, pazei da ne mrtite lice. Ostanite u takvom poloaju, brojei u sebi do osam. Zatvorite oi i opustite se. Prvi put ovu vebu uradite samo j e d n o m . 2. Gledajte pravo ispred sebe, zatim, ne menjajui poloaj glave, pomerajte oi udesno, zatim ulevo, gore, dole , zatim pogled ide prvo desno pa gore, zatim levo pa gore, potom desno pa dole i, na kraju, levo pa dole. Ova veba je produetak prethodne vebe. Kao to ste primetili, to su svojevrsni k r u n i " pokreti oima. Prvo se ta veba radi jedanput, a zatim do est puta. 3. D o b r o zatvorite oi, brojite do pet. Uradite jedanput. 4. Sedite ispred ogledala , opustite podbradak i gledajte na svoj odraz u ogledalu. Postepeno zatvarajte oi, dok ne ostane mali otvor. Koncentriite panju na polukrug ispod oiju (podonjake, M) i pokuajte da podignete donji oni kapak. Potpuno zatvorite oi i opustite se. 5. Vrhovima prstiju pritiskajte podonjake. Zamurite, savladavajui otpor prstiju, u sebi brojite do etiri. (Prsti se za to vreme ne smeju pomerati) Postepeno poputajte pritisak prstiju. Ponovite j o 2 puta.
222

6. Pritisnite prstima miie ispod obrva. Savlaujui otpor prstiju, trudite se da vrsto zatvorite oi, koncentriui svu panju na te pokrete. Brojite do est. Opustite se i spustite prste. Ponovite j o 2 puta. 7. Postavite laktove na sto, donji deo dlanova ruku stavite na lice, ispod oiju i postepeno pritiite lice, trudei se da ne pomerate kou lica. Brojite do deset, zatim poputajte pritisak ruku i spustite dlanove. To je prvi deo vebe. Drugi deo: donji deo dlanova ruku stavite na slepoone kosti postepeno ih pritiskujui - sve ostalo, kao u prvom delu. Oba dela vebe vebajte po 3 puta. A evo k o m p l e k s a vebi, koje doprinose smanjivanju bora na elu i poboljavaju krvotok koe glave. 1. Pritisnite kaiprste na elo pored obrva. Ne smanjujui pritisak, pomerite ih sasvim malo nadole. Istovrem e n o , brojei do deset, pokuajte da namrtite elo. Opustite se, otpustite prste. Ponovite jo 2 puta. 2. Stavite ruke j e d n u preko druge na gornji d e o ela. Polako pomerajte rukama kou nagore, trudei se da istov r e m e n o spustite obrve, savlaujui pri t o m e otpor ruku. Polako zatvarajte oi, gledajui nadole - to e vam pomoi da i obrve spustite nadole. Brojite do deset. Opustite se. N e n o preite preko ela naizmenino sa svakom rukom od slepoonice do slepoonice, zavrite pokretom ruke od slepoonice nagore. Dobro j e , da tu vebu uradite najmanje tri puta. v 3. vrsto pritisnite ruku na elo. Potrudite se da polako pomerate kou prvo nagore, zatim nadole, savlaujui otpor ruku. Opustite se. Uradite vebu 3 puta. 4. Izgladite bore izmeu obrva velikim prstom i kaiprstom. Izmeu prstiju, na elo stavite ivicu dlana ili bilo kakav gladak predmet i snano ga pritisnite.Skinite veliki prst i kaiprst sa ela iznad obrva i tom rukom pojaajte pritisak. Brojite do 10. Opustite se. Ponovite 2 puta. Postarijim enama preporuujemo da stavljaju maske na lice u n e p o g o d n o godinje doba.
223

Topla ili vrua uljana maska primenjuje se za vrlo suvu kou, sklonu perutanju. U bilo koje zagrejano biljno ulje (suncokretovo, kukuruzno, maslinovo) namoite salvete od gaze, sloene u 2-3 sloja, sa izrezanim otvorom za oi, usta i n o s i stavite ih na lice i vrat. Skinuvi masku nakon 10-15 minuta, istrljajte lice losionom (a najbolje od svega vlastitim toplim urinom). Maska sa jajima. Izmueno jaje (belance i u m a n c e ) nanesite na kou sa tamponom od vate u tri sloja, prema stepenu suenja slojeva. Korisna je maska od j e d n o g um a n c e t a p o m e a n o g sa supenom kaikom slatke pavlake (vrhnja). Maska od umancefa, meda i ulja. Umutiti u m a n c e sa ajnom kaiicom meda i supenom kaikom biljnog ulja. Ako imate limun, moete dodati nekoliko kapi. Maske sa mladim kravljim sirom dobro vlae kou. Supenu kaiku m l a d o g kravljeg sira dobro rastrljati i pomeati sa supenom kaikom mleka ili kisele pavlake (kajmaka). U masci se m o e sjediniti supena kaika mladog kravljeg sira sa ajnom kaiicom meda ili sa nekoliko kapi limunovog soka. Za bilo koju kou mogu se primenjivati maske od trava. Pomeati isitnjene aromatine trave (mentu, mirodiju, alfiju, kamilicu, lipov cvet) po 1 ajnu kaiicu od svake. Tu smesu prelivajte vruom vodom dok se ne dobije masa u vidu kaice, nanesite je na kou lica i driti 20-30 minuta, pokrivi lice vlanom salvetom od gaze, a zatim operite lice vodom.

NEGA KOSE
Glavni uzroci opadanja kose kod ena i mukaraca su poremeaji endokrinog sistema, poremeaj rada nadbubrenih lezda, titaste lezde (smanjena aktivnost) ili hipofize. Drugi uzroci: stres, koji utie na rad endokrinih lezda, emocionalne i fizike traume. Nedostatak ishrane izaziva kako opadanje, tako i sedenje kose. Izmeu ostalih uzroka opadanja kose, naroito kod ena, mogu se istai slaba cirkulacija krvi na povrini lobanje, hronina oboljenja, nekvalitetni amponi i boje za kosu, vrua suenja kose, trovanje solima tekih metala, anemija, upotreba alkohola i puenje. Konstitucija oveka ispoljava ogroman uticaj na kvalitet, boju i opadanje kose. Na primer, dlake debele i prave (uglavnom crne boje) rastu gusto, nema zalisaka, odravaju se do d u b o k e starosti. Takvu kosu daje individualna konstitucija Sluzi". Kosa prava, svetle boje (boje slame i ride boje), dlake srednje debljine, sklone brom sedenju i opadanju (naroito kod mukaraca), karakteristina je za ljude, k o d kojih preovladava konstitucija u i " . Kosa tanka, svetla, kovrdava, retka, ali bez obzira na to zadrava se do postarijeg uzrasta (doba), karakteristina je za ljude, kod kojih preovladava individualna konstitucija Vetra". Potrebni su polivitaminski i mineralni dodaci i vitamini B-kompleksa. Njihov nedostatak je glavni uzrok opadanja k o s e kod ena. Ali, da bi organizam te vitamine i mineralne materije m o g a o normalno da asimiluje, potrebno je oistiti jetru. Neista jetra ne uspeva da asimiluje mineralne materije i vitamine onako, kako vi to elite. Mineralne materije i vitamini moraju se unositi u organizam u prirodnom, a ne u vetakom obliku. Produkti, koji sadre mineralne materije su morski kupus, sokovi i salate od sveeg povra, viekomponentni odvari i ekstrakti od trava, hleb i supa od proklijalog zrna.
225

224

 e n a m a , koje uzimaju pilule za kontracepciju, potrebna je neto vea koliina prirodne hrane, jer njihov organizam bre gubi navedene materije i dovodi do gubitka kose. H l e b od proklijalog zrna je odlian prirodni polivitaminski dodatak. Taj produkt e potpuno obezbediti va organizam k o m p l e k s o m vitamina grube B, E, tako neophodnih za normalni rast kose. Sok od argarepe, a takode i drugi sokovi snabdee va organizam karotinom, gvodem, silieijumom. Dobro je upotrebljavati svee u m a n c e jajeta (I -3 dnevno). U njemu se nalaze nezamenjive masne kiseline koje p o t p o m a u rast i jaanje kose. u m a n c e se m o e utrljati u kou glave. Za jaanje kose veoma dobro pomau preparati na bazi biljnih sirovina. Na primer, kopriva, hajduka trava (kunia, M S ) , rumarin. Uzmite po uvrenu supenu kaiku suene koprive, hajduke trave i rumarina (za svetlu kosu) ili crni orah (za t a m n u ) , stavite u emajliranu erpu (lonac), prelijte sa dve ae vode i stavite na poret. Dovedite do kljuanja, skinite sa vatre i ostavite da se ohladi. Procedite ekstrakt i prelijte ga u plastinu flau zapremine 0,5 litara, dolijte vode do vrha. Ispirajte ekstraktom kosu posle svakog pranja, ne sapirite j e . To sredstvo stimulie rast kose, daje joj sjaj i odstranjuje perut. Takode je koristan aj od etina, koji je izvor kalcijuma i silicijuma i aj od ivanjskog cvea - broike (galium verum). alfija se m o e uspeno upotrebljavati za ispiranje tamne kose, a kamilica - za svetlu, gavez ( S y m p h y t u m officinale) je dobar za suvu kosu, a lavanda - za masnu. Preko noi dobro je utrljati ricinusovo ulje ili ulje od proklijale penice u kou glave, a ujutro - oprati glavu. Neuobiajeno snano na jaanje, rast i lepotu kose utie obian i ukuvan urin koji se nanosi i utrljava u kou glave. On omoguava da se obnovi kosa u postarijem i stara k o m dobu. Utrljavati treba najmanje 10-20 minuta. Kada
220

se kosa osui, saprati je toplom vodom bez sapuna. Mnogi ljudi to sredstvo smatraju najjaim, bezopasnim i jednostavnim za kosu. Za vreme pranja kose naizmenino putajte vruu i hladnu vodu, ponite sa vruom i uvek zavrite hladnom, menjajui tri-etiri puta. Svakodnevno masirajte kou glave prstima ili vibratorom za poboljanje cirkulacije krvi. Za svakodnevnu masau moe se upotrebiti pola ae soka od luka sa s u p e n o m kaikom meda ili utrljavati u kou glave po 30-50 grama ukuv a n o g urina. Vano je odabrati pravilan sastav zavisno od toga, kakvu imate kou: ako je masna - bolje odgovara ukuvani urin, ako je suva sok od luka i meda, ako je normalna - u m a n c e jajeta. Za rast i jaanje kose veoma dobro pomau sledee vrste masae. Hvatajte rukama pramenove kose i paljivo ih isteite; to radite po celoj glavi. Na delu glave sa kosom postoje akupunkturne take za sve organe tela, zato njihovo aktiviranje stimulie ceo organizam i poboljava snabdevanje korena kose kiseonikom. U tu svrhu moete koristiti metalnu etku za kosu ili prstima ruku proi kroz kosu. Priljubite nokte j e d n e ruke na nokte druge ruke i tokom nekoliko minuta sa njima istrljajte kou na glavi (dva puta dnevno) Sve to moete kombinovati sa aroma-terapijom. U supenu kaiku maslinovog ulja nakapajte tri-etiri kapi eterinog ulja kedra ili rumarina, muskatne alfije. Utrljavajte u kou glave preko noi, ujutro - s a p e r i t e . D o b r o pomau i cvetni eliksiri. Eliksir kedra nanosite na kou, da bi potpomogli normalizaciju hormonalnog sastava i stimulisali rast kose. Eliksir od cvetova pamuike regulie hormonalni sastav i leci kosu; upotrebljavajte ga i kao unutranje (piti, M S ) , i kao spoljanje sredstvo (masaa, M). Eliksir od limuna poboljava asimilaciju hranljivih materija. Od dragocenog kamenja nosite crni turmalin ili ametist ili ih drite kod sebe. Njihova energetika povoljno utie na jaanje kose. Setite se i emocionalnog zdravlja. Oseaj straha i uznemirenosti je glavni uzrok opadanja i ranog sedenja kose.
227

Ne morate da gledate reklame na televizoru, ne morate da kupujete ampone protiv peruti. Urin vam je uvek pri ruci. Operite sveim, toplim urinom glavu, a moete ga i utrljavati u kou glave. Posle toga saekajte 10-20 minuta i saperite kosu toplom v o d o m . Nemojte upotrebljavati sapun, j e r on na osnovu luinske reakcije skida zatitu sa koe oveka, a urin je na raun kisele reakcije - obnavlja.

2. Raditi gore navedenu vebu u koleno-lakatnoj pozi (tj. kleknuti na kolena, upreti se laktovima na pod, glavu je bolje spustiti, opustiti se). Postepeno poveavati brzinu kontrakcija i oputanja miia anusa, priblino po pola sekunde na svaki pokret (brojei jedan, dva, tri itd.). 3. Za vreme mokrenja, snagom volje, prekinite mlaz i zapamtite, koji su miii u tome uestvovali. Nauite se, takode, da vrite kontrakcije i oputanjc tih miia, kako je opisano u prethodnim vcbama. To radite svakodnevno - do 50 kontrakcija 3-5 puta dnevno; nakon nedelju dana napravite pauzu od 2 dana. Vebajte redovno ujutro i uvee. 4. Izazivajte oseaj toplote, peckanja i hladnoe u predelu m o k r a n o g mehura, mokranog kanala, anusa, trtine kosti, kao s t o j e to opisano u naoj osnovnoj metodi. Oseaj toplote moe se kombinovati sa peckanjem, zatim to isto kombinovati sa oseajem hladnoe i hladnoe sa peckanjem. Ti oseaji mogu se zadravati o 15-20 sekundi, ponavljati do 10 puta. 5. Masirajte monice i testise: svaki testis masirajte u d l a n o v i m a ruku dok ne osetite neprijatan bol. Ponavljati to s v a k o d n e v n o onoliko puta, koliko imate godina. Vebe moete kombinovati sa dopunskim sredstvima, koja pojaavaju potenciju mukaraca. Tokom 20 dana uvee uzimajte po tri sveza u m a n c e t a sa 1/2 ajne kaiice samlevenog semena kima. Pola kilograma luka sitno narezati i priti ga na maslacu dok ne porumeni. Uvee jesti sa hlebom i solju iz morskog kupusa. Ekstrakt od visoke zamanihe (Nilraria Schoberi, Panax h o r r i d u m ) : uzimati po 30-40 kapi 2 puta dnevno, ujutro i za ruak, na pola asa pre jela. Primenjuje se kao tonizujue i stimuliue sredstvo kod polne nemoi. Ekstrakt od mandurske aralije (aralia mandshurica): uzimati po 30-40 kapi 2 puta dnevno, ujutro i za ruak, na pola asa pre jela. Primenjuje se kao sredstvo koje stimulie centralni nervni sistem.
229

P O S E B N E P R E P O R U K E ZA M U K A R C E
Problemi mukaraca su analogni. Najei problemi u postarijem dobu su adenoma prostate i impotencija. Kao profilaksa tim oboljenjima preporuujemo da se sprovedu glavne terapije ienja, primeni urinoterapija, ishrana zasiena biolokim aktivnim materijama, umereni fiziki rad. Za leenje adenoma prostate treba, u prvom redu, uspostaviti regulacijski uticaj spoljanjih manifestacija na taj deo. To se moe uraditi pomou metode ienja spoljanjih manifestacija ili uspostavljanja regulacijskog uticaja spoljanjih manifestacija na fiziko telo. Ako se to ne uspe uraditi, tada je poeljno gladovati na urinu u toku godine po 7-10 dana 3-4 puta. Za leenje impotencije posebno odgovaraju energetske vebe, gladovanje u dane posta po 7-10 dana, ishrana produktima od proklijalog zrna. Osim toga i sve terapije za ienja. Preporuuju se i dopunske vebe, koje pomau da se obnovi normalna potencija. 1. Leei na leima, sa malo podignutom zadnjicom (staviti ispod jastuk) vriti kontrakcije miia anusa (do 50 puta, po nekoliko sekundi svaka kontrakcija). To treba raditi svakodnevno, moe 2-3 puta dnevno.
228

Ekstrakt od zlatnog korena (asphodelus, senecio vulgaris): uzimati po 20-40 kapi 2 puta d n e v n o , ujutro i za ruak, na pola asa pre jela. Dejstvuje, uglavnom, na nervni sistem. Kontraindikativno je kod naglo izraenih simptoma nervne napetosti, hipertoninih kriza, grozniavih stanja. Ekstrakt od pantokrina: uzimati po 15-20 kapi 2 puta d n e v n o , ujutro i za ruak, na pola asa pre jela. Ekstrakt od eleuterokokusa (eleutherokoccus senticosus, narodni n a z i v - d i v l j a paprika, M): uzimati po 15-20 kapi 2 puta dnevno, ujutro i za ruak, na pola asa pre jela. Primenjuje se kao sredstvo, koje stimulie centralni nervni sistem i ceo organizam. Primedba. Sve ekstrakte uzimati 2-3 nedelje, zatim napraviti pauzu od mesec dana, gladovati 3-5 dana i kuru ponoviti. Gladovanje e spreiti efekat privikavanja, i posle njega ekstrakt e takode efikasno delovati, kao i prvi put. U suprotnom sluaju, efekat e se svaki put smanjivati.

230