NASILNO RASTURANJE JUGOSLAVIJE uzroci, dinamika, posledice zbornik radova

NASILNO RASTURANJE JUGOSLAVIJE uzroci, dinamika, posledice zbornik radova Urednik: Miroslav Hadi Izdava: Centar za civilno-vojne odnose, Beograd Lektura i korektura: Tatjana Hadi Dizajn korica: Marija Vukomanovi Kompjuterska priprema: aslav Bjelica tampa: GORAGRAF, Beograd Tira: 500 primeraka ISBN 86-83543-32-3

Objavljivanje ovog Zbornika omoguila je Misija OEBS u SCG

Beograd, novembar 2004

NASILNO RASTURANJE JUGOSLAVIJE uzroci, dinamika, posledice

Zbornik radova
Priredio Miroslav Hadi

Beograd, novembar 2004

SADR AJ
Uvodne napomene..............................................................................................7 I OPTI UZROCI I DINAMIKA LOKALNIH I UNUTRANJIH RATOVA Ditrih Jung POLITIKA EKONOMIJA SAVREMENIH RATOVA............................11 Hkan Wiberg BIVA JUGOSLAVIJA 1990. GODINE: zato je imala lou prognozu ..........................................................................31 II DIFFERENTIA SPECIFICA JUGOSLOVENSKIH RATOVA Alpar Loonc PRIZIVANJE NASILJA I LOMNE MOGUNOSTI UPRAVLJANJA ..53 Ivan Vejvoda ZATO SE DOGODIO RAT?........................................................................65 Toni Kuzmani RASPAD SFR JUGOSLAVIJE I NASLJEDSTVO: narodnjatvo a ne nacionalizam ...................................................................81 Carl-Ulrik Schierup NACIONALISTIKO BUENJE I NJEGOVE GLOBALNE NEPREDVIDLJIVE POSLEDICE.......................................103 III UZROCI I DINAMIKA JUGOSLOVENSKIH RATOVA Latinka Perovi SOCIOPOLITIKA I ETNIKO-RELIGIJSKA DIMENZIJA RATOVA U JUGOSLAVIJI ........................................................................121 Milan Vukomanovi ULOGA RELIGIJE U JUGOSLOVENSKIM SUKOBIMA ....................129

Miroslav Hadi MODERATORI NASILJA skrivena strana yu-rata.................................133 Vlasta Jalui ROD I VIKTIMIZACIJA NACIJE predratni i posleratni diskurs identiteta .....................................................145 Mihajlo Basara BORBENI MORAL NACIONALNIH VOJSKI U RASPADU SFRJ .....167 IV IZGLEDI ZA NORMALIZACIJU I POSTIZANJE BEZBEDNOSTI Milan Podunavac RAT I POREDAK: sluaj Srbija ..................................................................179 Mojmir Krian POSTJUGOSLOVENSKE DRAVE: razvojem politike kulture u Evropsku uniju ...............................................193 Vojin Dimitrijevi SRBIJA: u evropsku integraciju s teretom prolosti? ..................................211 Jasmina Glii JAVNO MNJENJE SRBIJE I CRNE GORE O UKLJUENJU U EVROATLANTSKU ZAJEDNICU .......................217 Kruno Kardov STIAVANJE PROLOSTI: Vukovar izmeu mjesta i prostora sjeanja...........................................................................................227 O Centru .........................................................................................................239

UVODNE NAPOMENE
Bez javne i otvorene, a strune rasprave o skoranjem ratnom nasleu nije mogua potpuna uspostava bezbednosti i saradnje na prostorima bive Jugoslavije. Mesni naunici se i dalje spore oko uzroka, sutine i posledica jugoslovenskih ratova. Vrlo mali broj dosadanjih istraivakih nalaza je opte prihvaen. Tim pre to je tokom ratova bilo dolo do prekida strune saradnje izmeu naunika novonastajuih drava. To je neke od njih, uz ostalo, uskratilo za mogunost uporeivanja jugoslovenskih ratova sa slinim unutranjim ratovima u drugim delovima sveta. Utoliko se inilo potrebnim da se stekne uvid u istraivake nalaze o uzrocima i izvorima savremenih unutranjih ratova. Isto tako, uvoenje u raspravu komparativnih nalaza trebalo je da pomogne boljem razumevanju prirode unutranjih ratova, ali i da doprinese nadilaenju parcijalnih tumaenja yu-ratova. Ujedno, diskusija sintetizovanih saznanja o tokovima savremenih unutranjih ratova moe da ponudi pouzdaniju teorijsko-metodoloku osnovu za dalje istraivanje i tumaenje yu-ratova. Tim vie, to je ozbiljna rasprava o ulozi i doprinosu svakog od aktera yu-ratova od velike vanosti za sve novonastale zemlje, a posebno za Srbiju i Crnu Goru na njenom putu demokratskog preobraaja. Ovakva rasprava ujedno moe biti uvod u kritiko preispitivanje njenog udela u yu-ratovima. Oekivalo se da uesnici Konferencije, uz ostalo, ponude inoviran i savremen teorijsko-metodoloki okvir za dalje istraivanje sociopolitike i vojne prirode jugoslovenskih ratova. U tom sklopu se htela podstai dodatna diskusija i napraviti poetna evidencija moguih kriterijuma za evaluaciju dosadanjih istraivanja jugoslovenskih ratova. Poreenje sa preanjim i tekuim lokalnim i unutranjim ratovima u svetu smeralo je ka otkrivanju slinosti, ali i posebnosti jugoslovenskih ratova. Za tu svrhu je trebalo napraviti kritiki pregled istraivanja o optim uzrocima i dinamici savremenih lokalnih i unutranjih ratova. Ujedno su ukrtana razliita tumaenja uloge etnoreligijskog faktora u savremenim lokalnim i unutranjim ratovima, a posebno u jugoslovenskim ratovima. Isto tako, uporeeni su razliiti pristupi i tumaenja sutine, uzroka i osobenosti jugoslovenskih ratova. Predoeni su glavni obrasci nasilja u jugoslovenskim ratovima, te uporeena razliita objanjenja uloge oruanih i drugih (paramilitarnih) snaga. Analizirana su, takoe, razliita tumaenja uloge drave i nacije, a posebno srpske, u jugoslovenskim ratovima. Sve to je vodilo propitivanju izgleda za postizanje stabilnog mira i trajno pomirenje naroda i drava sa prostora bive Jugoslavije.

Organizatori su, ujedno, bili namerni da uz podrku medija, demokratskih politikih partija, nevladinih organizacija i drugih subjekata kritike javnosti doprinesu procesu individualnog i kolektivnog samopreispitivanja, te potencijalnoj katarzi i pomirenju kao bitnim preduslovima uspenije demokratizacije i uspostave odgovornosti u dravama i drutvima nastalim na prostorima bive Jugoslavije. Centar ima zadovoljstvo da strunoj i iroj javnosti ponudi na kritiko itanje nalaze uesnika Konferencije. Tekstove je redigovao i Zbornik za tampu pripremio Miroslav Hadi.
Beograd, 15. novembar 2004. godine

I OP TI UZROCI I DINAMIKA LOKALNIH I UNUTRA NJIH RATOVA

Ditrih Jung1

POLITIKA EKONOMIJA SAVREMENIH RATOVA

Uvod
Tri tendencije karakteriu ratove koji se vode nakon zavretka Drugog svetskog rata. Kao prvo, uoljiva je jasna promena forme rata. Danas gotovo da nema meudravnih ratova. Oni se mahom odvijaju unutar granica koje garantuje meunarodno pravo. Ratni protivnici su i drave, ali i akteri koji nisu drave. Nasilni raspad Jugoslavije sluio je kao empirijski primer u dugotrajnoj raspravi o transformaciji rata, koja je povodom te promene forme rata zapoeta jo devedesetih godina prolog veka. Kao drugo, poprita rata, sa izuzetkom Jugoslavije, preselila su se iz evropskog centra na periferiju nekadanjeg Treeg sveta. Danas ratovi besne mahom unutar postkolonijalnih drava Afrike, Azije i Srednjeg Istoka ili ih, pak, te drave vode meu sobom. I konano, razliite ratne statistike pokazuju da unutardravni rat u postkolonijalnoj dravi obino traje due od rata koji vode dve drave. Za to su naroito dobri primeri ratovi u Avganistanu, Angoli, Burmi, Kamiru, Libanu, ri Lanki, Sudanu i na Filipinima.2 Bavei se politikom ekonomijom savremenih ratova, ovde se prikljuujemo jednoj novoj struji u istraivanju ratova, struji koja dovodi u pitanje dosadanju dominaciju etniko-kulturalnih postavki u objanjenjima rata. Pri tom nas u istraivanju vodi pitanje o tome u kojoj meri su tri pomenute empirijske tendencije u ratovanju odraz ekonomskih okolnosti. Da bismo odgovorili na to pitanje, poeemo kratkim nabrajanjem kljunih tvrdnji koje trenutno daju ton raspravi o ekonomskoj pozadini transformacije rata. U toj raspravi, koja je zapoeta po zavretku Hladnog rata, odreujua su dva pravca u istraivanju konflikata. S jedne strane je ve pomenuti ekonomski pristup, koji se, zapravo, dri modela instrumentalnog racionalizma orijentisanog prema
1 Ditrih Jung (Dietrich Jung) je vii istraiva na Odeljenju za razvojne studije danskog Instituta za meunarodna istraivanja u Kopenhagenu i gostujui profesor na Institutu za sociologiju Univerziteta Kopenhagen. Ovaj tekst je preraena i skraena verzija priloga na istu temu koji je objavljen u zborniku: Astrid Sahm, Egbert Jahn und Sabine Fischer (eds.): Die Zukunft des Friedens weiterdenken. Perspektiven der Friedens- und Konfliktforschung, Wiesbaden: VS Verlag fr Sozialwissenschaften (2004). 2 U vezi sa tim trendom up. Collier et al. (2001); Fearon (2002); Gleditsch et al. (2002); Jung/ Schlichte (1999); Jung et al. (2003).

11

profitu, modela koji pripada teoriji delanja. S druge strane su zastupnici paradigme novog rata, koji promenu forme ratnog nasilja definiu tako to tvrde da su uesnici u ratu nainili radikalan zaokret i odrekli se racionalnih politikih ciljeva. Meutim, ove dve struje miljenja na kraju dolaze do istog zakljuka. One savremenim ratovima odriu politiki karakter i svode ga na neki vid organizovanog kriminala. Za ovakav zakljuak su ratovi na teritoriji bive Jugoslavije veoma esto bili odlian primer.3 U ovom tekstu suprotstavljamo se takvoj depolitizaciji rata. Naime, takozvanu transformaciju rata moemo pravilno razumeti i to je naa osnovna teza jedino ukoliko uvedemo jo jednu politiku veliinu, a to je moderna dravna vlast. Teite objanjenja koje govori o promeni forme ratnog nasilja ne treba da bude na ekonomiji, ve na politikoj ekonomiji nasilnih konflikata i na njenoj povezanosti sa postkolonijalnim procesom izgradnje drave. Pri tom je od centralnog znaaja meunarodni okvir, koji je, prevashodno, predmet rasprava o globalizaciji. Taj okvir jeste ono po emu se proces postkolonijalne izgradnje dravne tvorevine razlikuje od istog tog procesa u Evropi i u tom okviru su raspad i stvaranje dravnih struktura samo dve strane iste medalje. U konstelaciji koju on stvara, politika ekonomija savremenog rata ne moe se ograniiti na prostor unutar drave, ve je vrsto isprepletena sa formalnim, neformalnim i kriminalnim ekonomskim transakcijama, koje se mogu podvesti pod rubriku globalizacija u senci. Kada budemo predstavili razliite ekonomske pristupe, a potom i debatu o transformaciji, pokuaemo da potkrepimo svoju tezu u dva dalja koraka. Najpre emo, putem analitike skice karakteristinih formi savremenih ratnih ekonomija, pokazati kako zatvorena ratna ekonomija postaje otvorena i u globalno trite integrisana ratna ekonomija. Na osnovu toga emo, potom, preciznije odrediti odnos izmeu rata, politike i ekonomije. Pokazaemo da ekonomskim pretpostavkama pripada vana, ali ipak samo komplementarna funkcija u objanjenju savremenih ratnih deavanja. Napomenuli bismo jo i to da, zbog optijeg nivoa pitanja kojima se bavimo u ovom tekstu, neemo detaljnije ulaziti u sluaj bive Jugoslavije, ve itaocu preporuujemo da ovde iznesene uoptene stavove o politikoj ekonomiji savremenih ratova iskoristi kao teorijski parametar u razumevanju studija koje su u ovoj svesci posveene iskljuivo sluaju Jugoslavije.

Depolitizacija rata i ekonomska logika takozvanih novih ratova

Metodski i teorijski potpuno heterogeni pristupi u istraivanju rata sa stanovita ekonomije, kreu se, pojednostavljeno reeno, izmeu dva suprotna pola. Transformacija rata se, na jednom polu, tumai tako to se polazi od teorije delanja, u kojoj se motivi zaraenih strana vie ne pronalaze u politikim ideologijama ve u formama instrumentalnog, i ide ka profitu
3 Dobar pregled te heterogene debate moe se nai u prvom poglavlju u: Mnkler, (2002). U vezi sa ratnim deavanjima u Jugoslaviji vidi: Andreas, (2004).

12

usmerenog delanja. Fiziko nasilje u toj svrhovito-racionalnoj tenji ka ekonomskom profitu javlja se kao sredstvo koje, takorei, ni ne trai legitimaciju. Na drugom polu su u prvi plan stavljene pretpostavke strukturno-teorijskog pristupa, koje fenomen novog rata objanjavaju putem ekonomske integracije lokalnih ratnih ekonomija u globalna trita. to su u takvom objanjenju dominantnije ekonomske varijable, to su strunjaci skloniji da savremene ratove svedu na jedan od oblika organizovanog kriminala i da tvrde kako uesnike u sukobu ne vodi nikakva politika motivacija. Pokuaemo da taj proces svoenja rata na kriminal razjasnimo u kratkom osvrtu na etiri predstavnika ekonomistiki orijentisanih istraivakih projekata. Na njihovim radovima moe biti pokazano kako se ta objanjenja rata okreu od toga da daju primat politici ka tome da daju primat ekonomiji. Pionirski doprinos toj promeni paradigme, prelasku sa etniciteta na ekonomiju, dao je zbornik koji se 1996. godine pojavio pod naslovom Economie des guerres civiles urednik Fransoa ana (Francois Jean) i an-Kristofa Rifena (Jean-Christophe Rufin). U njemu su na nizu dobro istraenih sluajeva analizirane ekonomske strategije i interesi uesnika u ratu i pokazano je kako su i te strategije i ti interesi vrsto povezani sa globalnim ekonomskim procesima. Sloena ukrtenost lokalnih ratova i globalnih procesa naroito je upadljiva na etiri polja na kojima su vrena ispitivanja: meunarodnom embargu, organizovanom kriminalu, dijaspori koja deluje preko dravnih granica i podeli meunarodne pomoi. Ti meunarodni, odnosno transnacionalni aspekti savremenih ratova obeleje su dinamikih veza, koje su karakteristine za odnos razliitih formi ekonomija lokalnih ratova i fenomena globalizacije. U tim presecanjima, relativno izolovane ratne ekonomije koje se oslanjaju na lokalne resurse mogu se pretvoriti u otvorene ratne ekonomije tako to e se, u veoj ili manjoj meri, integrisati u globalnu ekonomsku razmenu.4 Najvea zasluga pomenuta dva autora je u tome to su obradili pitanje pod kojim uslovima graanski rat postaje proces koji ima svoju vlastitu dinamiku. Studije pojedinanih sluajeva pokazale su kojim se razvojnim putevima lokalni ratovi mogu pretvoriti u relativno sloene sisteme nasilne akumulacije kapitala koji se, onda, ukljuuje u globalna trita. No, urednici tog zbornika su, jo u samom predgovoru, upozorili na to da ne treba preceniti znaaj ekonomskih faktora za razumevanje nasilnih sukoba. Oni ekonomsku dimenziju vide kao vaan, ali ni u kom sluaju dominantan faktor u objanjavanju graanskih ratova. Naprotiv, uprkos usmeravanju panje na ekonomsku pozadinu ratnih deavanja, ti autori, kao i ranije, tvrde da, onda kada je re o tumaenju uzroka izbijanja ratova, treba poi od primata politike. Ekonomski orijentisana analiza manje objanjava uzroke rata, a vie pomae razumevanju specifinih formi procesa koji su obeleje savremenih nasilnih sukoba.
4 an-Kristof Rufen je ve u dva svoja ranija teksta (1994; 1995) ponudio ubedljivu analizu razvoja razliitih formi ratnih ekonomija.

13

Upravo je taj primat politike, kog se dre an i Rifen, ono to se dovodi u pitanje u radovima Dejvida Kina (David Keen), Georga Elverta (Georg Elwert) i Pola Kolijera (Paul Collier). Parafrazirajui uvenu Klauzevicevu izreku, Dejvid Kin predlae da graanske ratove razumemo kao nastavak ekonomije drugim sredstvima. Takvo stanovite oslanja se na argument da uesnici u nasilju u mnogim oruanim sukobima imaju, zapravo, jedan isti interes, a to je ne da pobede u ratu, ve da odre stanje nasilnog konflikta. Kin naglasak stavlja na uoptenu procenu da se ratne ekonomije razvijaju tako da imaju svoju vlastitu dinamiku. Njegov koncept ekonomskog nasilja okree se protiv stanovita da u ratovima dolazi do potpunog raspada socijalnog poretka. U strukturno-teorijskom pogledu, dananji graanski ratovi nisu neobuzdani nasilni sukobi dvaju ili vie politikih frakcija, ve su to ratovi u kojima se izgrauje alternativna struktura moi, zatite i profita (Keen 1998: 11). U poretku koji je uslovljen ratom fizika sila, s jedne strane, dobija ulogu ekonomskog instrumenta u rukama racionalno delatnih preduzetnika (top-down violence). Sa druge strane, ona je i osnovni resurs za preivljavanje pomou kog stanovnitvo zadovoljava neposredne materijalne potrebe (bottom-up violence). Posmatrajui iz perspektive teorije delanja, Kin otkriva da iza oba ta oblika ekonomskog nasilja postoje racionalne strategije socijalnih aktera, koji svojim postupcima doprinose odranju ratnog stanja. U svojoj analizi postupaka zaraenih strana, Kin koristi utilitaristiki model homo economicus i ostaje pri sistemu ratne ekonomije, koji se, u osnovi, jo uvek dri modela izolovane ratne ekonomije. Dodue, ni Kin se, kao ni an i Rifen, ne usuuje da uzroke rata objanjava iskljuivo pozivajui se na ekonomske interese, ve ukazuje na to da je ponaanje uesnika u ratu delom i izraz kulturom posredovanih politikih i socijalnih tekoa, ije politiko reenje predstavlja jedan od uslova okonanja rata (up. Keen 1998: 2000). Tim kulturnim i politikim aspektima ponaanja u ratu koje Kin nabraja, antropolog Georg Elvert, meutim, pripisuje potpuno instrumentalan karakter, ime pojaava utisak da analiza savremenih ratova doputa da prvenstvo bude preputeno ekonomiji. Elvert svoju koncepciju trita nasilja vidi kao eksplicitnu kritiku kulturalistikih teorema po kojima je koren nasilja u kulturi, pa se stoga ono moe objasniti nedostatkom kulturne homogenosti. Prema Elvertovoj argumentaciji, uzroci graanskih ratova u Aziji i Africi ne lee u kulturi, ve im glavno obeleje daju upravo strategije sticanja zarade. U okviru tih strategija, pozivanje na kulturne protivrenosti, tradiciju ili religijsku simboliku samo je deo stratekih resursa u primarno ekonomski motivisanim konfliktima. Elvert se, pre svega, usredsreuje na odnos izmeu lokalnih ratnih ekonomija i globalnog principa trine privrede. Trite nasilja je tako jedna vrsta otvorene ratne ekonomije, o kojoj govore an i Rifen, i nastaje u specifinom susretu privredno organizovane ekonomije sa uslovima slobodne nasilne konkurencije. Globalne strukture liberalne privrede ulaze u simbiotiki odnos sa lokalnim nasilnim strukturama i na taj nain izgrauje se samoodnosee trite nasilja. Na njemu nastupaju preduzetnici koji u svo-

14

jim svrhovito-racionalno usmerenim strategijama sticanja profita koriste silu (1997; 1998; 2002). Najradikalniji zastupnik teze o primatu ekonomije u savremenim ratovima, britanski ekonomista Pol Kolijer, vodio je, pri Svetskoj banci, istraivaki projekt pod nazivom Ekonomija graanskih ratova, zloina i nasilja (Economics of Civil Wars, Crime and Violence). Iako prihvata neke teze pomenutih istraivaa a pre svega tezu o odnosu ekonomskih interesa, s jedne, i trajanja i vlastite dinamike ratnih sukoba s druge strane Kolijer ima istraivaki plan koji se i u teorijskom i metodolokom pogledu razlikuje od istraivanja ovih autora. On se dri ekonometrijske metode i koristi teoriju verovatnoe. Ispitujui podatke iz 47 ratova koji su voeni u periodu 19651999. godine, Kolijer dolazi do zakljuka da se oni pre mogu objasniti postojanjem elje da se zaradi, nego drutveno-politikim neprilikama.5 U sreditu njegovog istraivanja bili su uslovi koji omoguavaju da doe do pobune. Dakle, on se bavio pitanjima finansiranja, trokova i vojnih pokreta. Kolijer tim varijablama pripisuje mnogo veu objanjavalaku mo, nego to je pripisuje indikatorima kao to su, na primer, drutvena nejednakost, politika participacija ili etnika razlika (Collier/Hoeffler 2001). S obzirom da Kolijer znaaj svojih analiza vidi u u tome to se na njih mogu osloniti neka predvianja, tradicija naunog naturalizma obavezuje ga na neku vrstu procene rizika izbijanja graanskih ratova u budunosti. Taj rizik je, pre svega, vezan za nekoliko makroekonomskih uslova, kao to su, na primer, koliko data drava zavisi od izvoza primarnih sirovina, koliko je nizak dohodak po glavi stanovnika, kao i koliko je mali ekonomski rast. Povezujui uzroke savremenih ratova preteno sa mogunou materijalne realizacije oruanih ustanaka, Kolijer zakljuuje da te ratove ne treba posmatrati kao politike sukobe, ve kao nove oblike organizovanog kriminala (Collier 2000a; 2000b). Rezultati istraivanja ana i Rifena oslanjali su se na teorijski veoma iroko postavljene studije sluaja i u njima su ekonomski motivi za postupanje igrali tek dopunsku ulogu, dok se kod Kina i Elverta u centru argumentacije nalazi idealni tip homo economicus. Meutim, Kolijeru uopte nije potreban model objanjenja koji poiva na teoriji delanja ili, pak, na nekoj sociolokoj teoriji. Njegovo izjednaavanje rata i organizovanog zloina zasnovano je na krajnje pojednostavljenom prikazu okolnosti u kojima se javlja kolektivno nasilje. U tom prikazu on nikakav znaaj ne pridaje socijalnostrukturnim aspektima ili, pak, smislenim orijentacijama u delanju socijalnih aktera. Ovde se neemo uputati u detaljniju kritiku tih razliito prema ekonomiji orijentisanih modela objanjenja, koji se bave fenomenom rata. to se tie podataka i simplifikovanih premisa na kojima poiva analiza Pola Kolijera, uputiemo samo na kritiku koju su mu uputili Roland Maral i Kristina Mesijan (Marchal / Messiant 2002).6 U svakom sluaju, zanimljivo je
5 Dodue, Kolijer je istraivao motivaciju samo takozvanih pobunjenika, dakle onih koji nisu priznavali dravni monopol na upotrebu sile. Stoga su van domena njegove analize ostali eventualni ekonomski interesi dravnih aktera, kao i nekih struktura dravne uprave. 6 Za kritiku Kolijerovog ekonomistikog stanovita, upuenu iz perspektive kvantitativnog istraivanja up: Sambanis (2001).

15

to se veliki broj istraivaa rata ovog treeg talasa, uprkos razliitim teorijskim i metodskim pristupima, slae da je rat neka vrsta kriminala. Kao to je na poetku pomenuto, u tom izjednaavanju rata i organizovanog kriminala dolazi do preklapanja ekonomistikih struja u istraivanju konflikata i onih struja koje se bave teorijom transformacije konflikata. Za ove poslednje uopteni putokaz prua knjiga Martina van Kreveldsa (Martin van Crevelds) Transformacija rata (The Transformation of War), izdata 1991. godine. Van Krevelds tvrdi da danas vie nema mesta za Klauzevicevo trinitarno odreenje rata koje poiva na razlikovanju vlade, vojske i naroda, ve da umesto toga treba govoriti o novom obliku netrinitarnog rata niskog intenziteta (low intensity conflict). U budunosti, kae Kreveld, ratove nee voditi drave ve teroristi, gerile, banditi i pljakai (1991: 197). Rat e se u budunosti osloboditi prevelikih racionalnih zahteva jednog meudravnog stratekog konflikta i vratie se svom sutinskom odreenju, a ono se ne moe nai u logici politikog, ve u borbi koja je sama sebi svrha. Tako rat opet postaje veliko pozorite (1991: 171). I naunici i analitiari su spremno prihvatili tezu da je doao kraj klasinom i svrhovitom ratu, iji je centar u dravi i koji poiva na politici moi.7 Robert Kaplan (Robert Kaplan) povezao je, na primer, Van Kreveldsovu argumentaciju sa vlastitim iskustvima na ratnim popritima Afrike i Azije. U jednom esto citiranom lanku on je predskazao pojavu anarhinih ratova u kojima ne vladaju nikakva pravila i koji se ire svuda gde su resursi oskudni i gde vladaju prenaseljenost, tribalizam, kriminal i epidemije (Kaplan 1994). to se tie podruja akademskog istraivanja, Meri Kaldor (Mary Kaldor) je, predvodei itavu jednu falangu naunika, savremena ratna deavanja smestila u rubriku novih ratova. Kaldorova je, koristei krvavi raspad Jugoslavije kao primer, proglasila da je na scenu stupila nova forma rata, radikalno razliita od ideoloki posredovanog starog rata, koji je imao racionalne politike ciljeve. Ona smatra da su na delu globalni procesi koji, navodno, rastau sve do sada vaee kategorije politikog poretka, a novi tip rata odreuje putem ukidanja do sada postojee razlike izmeu rata, organizovanog zloina i masovnog krenja ljudskih prava (Kaldor 1999: 70). Klaus-Jirgen Gancel (Klaus-Jrgen Gantzel) je s pravom izneo zamerku da u toj raspravi o transformaciji rata postoji opasna tendencija mistifikovanja rata (Gantzel, 2002: 25). Tvrdnje mnogih njenih zagovornika ukazuju, u najmanju ruku, na navodno iracionalna svojstva kolektivnog nasilja i time, zapravo, dovode u pitanje mogunost analitikog, univerzalno-racionalnim kategorijama posredovanog pristupa fenomenu rata. Pri tome se razlika izmeu novih i starih ratova esto nekritiki smeta na stranu objekta istraivanja, iako ima dosta glasova koji izvor te razlike ne vide u empirijskim ratnim deava7 U literaturi na nemakom jeziku treba pre svega uputiti na knjigu Herfrida Minklera (Herfried Mnkler), koja se ne priklanja tendenciji depolitizacije rata (Mnkler 2002). Za dobar pregled i kritiku naina na koji se tematizuje ratno nasilje u meunarodnim odnosima vidi: Schlichte (2002).

16

njima, ve u obrascima naeg subjektivnog opaanja. U tom pogledu dananja opsesija novim u razmiljanju o ratnom nasilju ukazuje i na samoreferentnost te rasprave o transformaciji rata.8 Teoretiari novog rata se po svojoj sklonosti mistifikaciji rata jasno razlikuju od onih koji ekonomistiki profaniu ratno nasilje (kao to to, na primer, ine Kin, Elvert i Kolijer). Dok ekonomistika analiza polazi od toga da u savremenim ratovima imamo posla s krajnje racionalnim akterima koji slede svoje ekonomske, a ne politike interese, mnogi zagovornici novog rata nude sliku na kojoj su uzroci izbijanja konflikta takvi da sve vie izmiu racionalnim modelima objanjavanja. Sistemskoj povezanosti globalne ekonomije i lokalnih nasilnih poredaka suprotstavlja se tako novi rat, koji predstavlja izraz nestrukturisane globalne anarhije. Osim toga, u argumentaciji teoretiara transformacije rata kljunu ulogu igra etniki posredovana suprotstavljenost identitet. Dakle, oni se u ovom pogledu oslanjaju na paradigmu etnikih konflikata, ne uzimajui pri tome u obzir politiki model, uz iju bi pomo takvi etniki konflikti mogli biti razreeni bez nasilja. Nama se, meutim, ini da je za prouavanje mira od centralnog znaaja to to u ovoj debati obe teorijske struje savremenim ratovima ne pripisuju politiki karakter. Njima je zajedniko to to depolitizuju rat. Iako su njihovi modeli objanjenja u nekim takama gotovo dijametralno suprotni, oni dolaze do istog zakljuka i izjednaavaju rat i organizovani kriminal. No, nameu se pitanja da li se rat ipak razlikuje od kriminalne radnje i da li je granica izmeu rata i organizovanog kriminala zaista toliko izbledela da se vie ne moe razaznati. Dovoljno je baciti samo jedan pogled na razliite oblike ekonomskih odnosa koji mogu biti uoeni u ratu, pa da nam odmah postane jasno da tu ima jo neeg na ta bi trebalo obratiti panju.

Ratne ekonomije - od pljake do politike rente

Piter Lok (Peter Lock) u svojoj analizi ratne ekonomije predlae da oruani sukob posmatramo kao ekonomski proces u kom postoje tri nesimetrino meusobno povezane sfere kruenja formalna, neformalna i kriminalna ekonomija (Lock 2002: 281-283). Ve razmatrani ekonomski pristupi istraivanju rata, kao i debata o novom ratu ukazuju na sloeni sklop u kome se globalne strukture i procesi ukrtaju sa lokalnim ratnim ekonomijama. Ukoliko liberalni snovi o globalnom razvoju demokratije i trine privrede ine jednu, a svakodnevni komar rata na periferiji drugu stranu iste medalje, onda oigledno postoji i druga strana onih procesa koji su, tek nepotpuno, oznaeni modernim izrazom globalizacija. Globalizacija u senci je, meutim, izraz jedne duboke vremenske neusklaenosti, koja odlikuje meunarodnu politiku ekonomiju. Ono to se istorijski i pojmovno moe precizno razdvojiti, javlja se u procesu stvaranja globalnog drutva kao celina puna protivrenosti. Za uspenu kontrolu krize
8 Za kritiko razraunavanje s tezom o novom ratu, up. Kalyvas 2001; Hassner i Marchal

2003; Jung 2003b; 2003c; Shaw, 2000.

17

nije neophodno samo precizno ekonomski analizirati konflikte (Lock 2002: 270), ve ta analiza mora biti obavljena uz svest da se ona danas u svetskom drutvu prvobitne akumulacije kapitala (Marx 1867: Kapital 24) preplie, oslonjena na nasilje, s mirnodopskom razmenom u okviru visoko razvijenog kapitalistikog poretka. Da bi to bilo objanjeno, dovoljno je napraviti, kao to emo mi sada i uiniti, sasvim povrnu tipologiju ekonomskih procesa i struktura, koji su obino podvedeni pod opti pojam ratne ekonomije. Tom tipologizacijom moemo pratiti kako izolovane ratne ekonomije, korak po korak, prerastaju u otvorene ratne ekonomije i videti kako se trino organizovane ekonomije susreu sa samoodnoseim tritima nasilja (to je bila Elvertova tema).

Pljaka, razbojnitvo i otimanje Ovakvi oblici nasilnog prisvajanja privrednih dobara postojali su i postoje svuda gde se vodi rat. U tom smislu se dananji ratovi u Avganistanu, Kongu, Libanu, Liberiji ili Sijera Leoneu gotovo nimalo ne razlikuju od razbojnikih pohoda u doba Tridesetogodinjeg rata ili od evropskih graanskih ratova poetkom modernog doba. Tada su, kao to ine i sada, pripadnici milicija i onog dela stanovnitva kome je onemoguen drugi nain reprodukcije, koristili ove primitivne oblike prisvajanja da bi, pre svega, preiveli. U tom smislu, re je, dakle, prevashodno o Kinovom pojmu bottom-up violence, a samo izuzetno u takvoj ekonomiji pljake i krae dolazi do akumulacije i reinvesticije kapitala. No, ti primitivni ekonomski interesi esto imaju i regulisane tokove i ini se da uesnici u ratnim sukobima uspevaju da u vezi sa njima sklope barem privremene sporazume. Na primer, u graanskom ratu u Libanu (1975-1990) pokazalo se da su sporazumi mogui uprkos svim politikim, etnikim ili ideolokim razlikama. Poto su bile opljakane sve radnje u zaleu fronta, zaraene milicije u Bejrutu su vie puta sklapale primirje koje im je, pored ostalog, koristilo i za to da, prema unapred postignutom dogovoru, pljakaju preostale radnje koje su se nalazile izmeu linija razdvajanja (Messara 1989: 86). Ucena, reket i ratni porez Erozijom individualne i kolektivne sigurnosti u oruanim konfliktima, dolazi i do pojave neke vrsta meuzavisnosti izmeu lokalne milicije i civilnog stanovnitva nad kojima ona ima vlast. Ta zavisnost ima irok raspon i kree se od jednostavne ucene i iznuivanja, pa sve do razvijenih sistema oporezivanja i raznih davanja, koji u nekim uslovima po svom karakteru mogu biti nalik dravi. Nastanak takve hijerarhije u ekonomskoj upotrebi nasilja praen je i pojavom specifinih ratnih preduzetnika, pa time i pojavom razliitih oblika top-down violence. Na taj nain upotreba fizikog nasilja postaje ekonomsko sredstvo sistemskog karaktera. Ne obrazuju se jedino samoodnosei poreci koji poivaju na nasilju, dakle neka vrsta predstupnja za trita nasilja ije je postojanje Elvert dijagnosticirao, ve postoje i nagovetaji protodravnih struktura koje, dodue, ostaju van konteksta globalnih mrea.

18

Libanske milicije su, na teritorijama koje su kontrolisale, preuzele na sebe itav niz dravnih funkcija. Naplaivale su porez i carinu, upravljale kantonima prema pravilima koje su same donele, vodile rauna o obrazovanju i javnim poslovima obezbeivanja vode i struje (Enders 2003: 125). U Kolumbiji je FARC uspostavio sistem teritorijalne vlasti, koji je finansiran regularnom naplatom carina i drugim davanjima i koji je svoje ekonomske transakcije integrisao u formalnu ekonomiju zemlje (Surez 2000). Ratovi u Kurdistanu, Libanu, Severnoj Irskoj, ri Lanki i nekadanjoj Jugoslaviji, pokazali su kako takvi odnosi meuzavisnosti s lakoom prelaze teritorijalne granice i lokalne ratne ekonomije ukljuuju u globalna trita. Osim toga, u finansiranju rata odluujuu ulogu esto imaju i razliiti vidovi ratnog poreza, koje dijaspora plaa dobrovoljno ili pod pritiskom. Na primer, Tamilski Tigrovi su, uz posredovanje World Tamil Coordinating Committee, rat protiv vlade ri Lanke finansirali sredstvima prikupljenim od tamilskih emigranata nastanjenih u formalnim ekonomijama Evrope i severne Amerike (up. Angoustures/Pascal 1996).

Prisilni rad i ropstvo U graanskim ratovima koji imaju jaka trita nasilja sveprisutan je fenomen da razliite milicije orujem prisiljavaju ljude na rad, prostituciju ili uestvovanje u borbama. U ekstremnim sluajevima dogaa se da oive trgovina robljem i ropski rad. U tom pogledu je bio zloglasan rat na jugu Sudana. Tokom rata, koji je zapoeo 1983. godine, arapske milicije iz Darfura i Kordofana odvodile su u ropstvo pripadnike naroda Dinka. Najvie su na udaru bili ene i deca koji su odvoeni na sever zemlje. Tamo su morali da obavljaju kune poslove kod pripadnika plemena arapskog govornog podruja.9 Glas da u ropstvo, pre svega, odvodi decu pratio je i Lords Resistence Army (LRA), koja se, uz vojnu i finansijsku pomo sudanske vlade, borila na severu Ugande. Prema izvetaju Amnesty International (1997), LRA je gotovo 8.000 dece primorala na rad, odnosno na to da uestvuju u ratu.10 Trgovina drogom i organizovani kriminal Nelegalna trgovina drogom, orujem i ljudskim organima predstavlja karakteristian sastavni deo otvorenih ratnih ekonomija. Uzgajanje, prerada i transport narkotika su, takoe, glavni izvor prihoda uesnika u itavom nizu graanskih ratova i glavni izvor akumulacije kapitala voa milicija i gospodara rata. Na ravni smetenoj iznad ekonomskih faktora proizvodnje, distribucije i korienja narkotika odvija se globalni proces razmene, u kome su ratita na periferijama nerazmrsivo povezana sa svakodnevicom zapadnih demokratskih drutava. Osim toga, taj proces integrie prvobitnu akumulaciju
9 Up. Is there Slavery in Sudan? Provisional Observations and Conclusions of a Visit to Sudan by Anti-Slavery International Representatives (18 to 28 October 2000), March 2001, ili na: http://www.antislavery.org/homepage/resources/PDFpublication.htm#isslaverysudan 10 Up. biblioteku koja postoji na sajtu Amnesty International, adresa: http://web. amnesty.org/library/

19

na tritima nasilja u ratnim ekonomijama sa investicijama tog ratnog kapitala na globalnim tritima kapitala. Povezanost trgovine narkoticima i graanskih ratova ostavila je trajan peat i na istoriju Kolumbije i Perua, koje predstavljaju najvee svetske proizvoae kokaina (McCaffrey, 1998). Meutim, velika bliskost organizovanog kriminala i trita nasilja ne bi trebalo da nas navede na prebrz zakljuak o postojanju kauzalnog odnosa izmeu narkotika i rata. Barnet Rubin (Burnett Rubin) je na primeru Avganistana pokazao kako se ekonomija vezana za narkotike parazitski iri u zemlji raskomadanoj oruanim sukobima, kao i kako se lokalne ratne ekonomije postepeno ukljuuju u formalne ekonomije susednih drava (Rubin, 1995; 1999). Ekonomija vezana za drogu u ratovima koji se odvijaju unutar granica jedne drave, manje igra ulogu uzronika izbijanja sukoba, a vie ulogu ekonomske garantije odranja ve razvijenog poretka koji poiva na nasilju.

Iskoriavanje prirodnih sirovina Otvorene ratne ekonomije ne koriste samo nelegalna globalna trita. Jednu od glavnih privrednih grana u savremenim ratovima predstavlja iskoriavanje i legalna prodaja prirodnih sirovina. Tokom rata u Kambodi, recimo, u velikoj meri iskoriavani su nacionalni resursi kao to su tropske ume, drago kamenje, rude i antikviteti. Procenjuje se da je u severozapadnim pograninim regionima Kambode oko petnaest preduzea intenzivno trgovalo drvetom sa Crvenim Kmerima. Putevi prekograninog transporta vrsto su povezivali tajlandsku ekonomiju sa ratnom ekonomijom Crvenih Kmera, ije su i politika i vojska, kao i ekonomija, bile centralistiki organizovane (Lechervy 1996). Na slian nain su i afrika ratita povezana sa globalnim ekonomskim centrima. U ovom kontekstu treba pomenuti ne samo takozvane krvave dijamante iz Sijera Leonea i Konga, ve i sirovinu koltan, koja je od kljune vanosti za industriju prenosnih ureaja11, na iji su izvoz monopol imale pobunjenike organizacije (povezane sa Ruandom) iz istonih delova Demokratske Republike Kongo (Johnson 2001). Monopolizacija trgovine i proizvodnje U graanskom ratu ne mora nuno doi do raspada formalne ekonomije. Mnogo je ratova u kojima su zaraene strane uspevale pomou nasilja da odre kontrolu nad trgovinom i proizvodnjom dobara. Povezanost sa formalnim strukturama globalnog svetskog trita moe ostati netaknuta i onda kada na lokalnim tritima na mesto trinih sila dou interesi onih koji raspolau silom. U Libanu su razliite milicije kontrolisale unutranju i spoljnu trgovinu. Pri tome je kontrola nad lukama imala odluujuu ulogu i bila, takorei, glavni izvor prihoda hrianskoj Force Libanaise (Endres 2003: 131). Na primeru posleratne situacije u Bosni i Hercegovini, Majk Pug (Mike Pugh) je pokazao koliko su politiki i ekonomski interesi vrsto isprepleteni onda kada je re o
11 Koltan je skraeniza za rudau kolumbit-tantalit koja se koristi za izradu kompjuterskih ipova, mobilnih telefona i soiva.

20

kontroli nad trgovinom i proizvodnjom. Bosna i Hercegovina je i dobar primer na kome se vidi to kako je meunarodni embargo omoguio stvaranje mnotva monopolskih pozicija koje poivaju na sili, kao i to kako, delom i zbog tih monopola, ekonomske strukture rata u velikoj meri oteavaju izgradnju trinog poretka u poratnom periodu (Pugh 2002).

Meunarodna humanitarna pomo Mnogo je sluajeva u kojima i meunarodna humanitarna pomo ulazi u avolji krug nasilja. Humanitarna sredstva, u tom sluaju, prestaju da slue civilnom stanovnitvu koje je pogoeno ratom, ve postaju jedan od osnovnih materijalnih elemenata u strukturi ratne ekonomije. Na primeru rata u Somaliji, Joakim Gundel je dokazao da je meunarodna pomo u hrani posluila odranju struktura u kojima vladaju nasilje i gospodari rata, kao i da je doprinela odranju upravo onih struktura koje su i dovele do katastrofalne gladi. Somalijsko drutvo je bilo raskomadano, bilo je oruanih sukoba i vladala je krajnja oskudica. U toj situaciji meunarodna pomo bila je jedan od vanih resursa oko kog su se vodile najogorenije borbe. Iako je u Somaliji pomo u hrani omoguila da mnogo ljudi preivi, ona je istovremeno doprinela i stabilizovanju poretka nasilja (Gundel 2003). Meunarodna vojna pomo i politike rente Ekonomska povezanost meunarodnog sistema i lokalnih ratnih deavanja moe, meutim, zadobiti i mnogo apstraktnija sistemska obeleja, s obzirom da podrazumeva i prelazak sa izolovane na otvorenu ratnu ekonomiju. ini se da je u okvire politike ekonomije rata, meu relevantne ratne resurse, primereno smestiti ne samo dobijenu direktnu vojnu pomo, ve i materijalna i finansijska sredstva koja su namenjena nekoj vrsti politike plate. U bipolarnom meunarodnom sistemu, SAD i SSSR odvajale su mnogo sredstava u ime direktne vojne pomoi koju su delile, drei se sistema raspodele koji je poivao na ideolokoj razlici. U ratovima voenim u Latinskoj Americi, Africi, na Srednjem Istoku i u Indokini, zaraene strane, bilo da su to drave ili ne, oslanjale su se na te resurse koji su im bili dostupni zahvaljujui politikom konfliktu dva sistema. Ta relativno pregledna struktura meunarodne vojne pomoi znaajno se promenila po zavretku Hladnog rata. Od tada su pri davanju vojne pomoi presudni bili uglavnom kratkoroni i za situaciju vezani interesi. Pri tome je, ini se, opao udeo te pomoi u finansiranju ratova koji se odvijaju unutar jedne drave. To je, pored ostalog, mogue i zato to danas postoji tendencija da se graanski ratovi interpretiraju kao fenomen organizovanog kriminala, kao i zato to su uesnici u takvim ratovima primorani da potrae nove ekonomske izvore. Utoliko je govor o ratu kao o poslovnom poduhvatu odraz i injenice da su nakon Hladnog rata ideologije potisnute u drugi plan kada je u pitanju finansiranje ratova. Kao i ranije, najznaajnije su politike rente, odnosno ekonomska sredstva koja iz meunarodnog sistema pritiu korisniku na raun njegove politike lojalnosti. Bilo je drava mahom na Bliskom istoku, recimo Palestinska autonomna uprava (PA) koje su umele da odre priliv politikih renti, pa su

21

ak resurse prikupljene u politikim sukobljavanjima pretvorile u mirovne dividende. Egipat, Izrael i Jordan su pomo dobijali u vidu godinjih vojnih i ekonomskih davanja SAD. PA je ivela, pre svega, od finansijske podrke EU.12 Pri tome su svi primaoci investirali u izgradnju svog bezbednosnog aparata. Zahvaljujui tim ulaganjima, u Egiptu su ojaale autoritarne strukture vlasti pod predsednikom Mubarakom i obezbedile svoju vojnu nadmo u internim sukobima sa militantnim islamistima. U izraelsko-palestinskom sluaju te mirovne dividende su u meuvremenu pretvorene u resurs u oruanim sukobima izmeu izraelskih i palestinskih bezbednosnih snaga (up. Beck 2002; Jung 2003a).

Odnos izmeu izgradnje drave, politike i ekonomije u aktuelnim ratnim deavanjima

Ovde grubo skicirani obrazac ekonomskih struktura u savremenim ratovima i postupanja koje je usmereno na zaradu potvruje centralnu tvrdnju do koje se stie ekonomskim pristupom: ratne ekonomije vode pojam rata u okvirima granica jedne drave ad absurdum. Ako se posmatra materijalna strana lokalnih ratova, onda se vidi da su oni na mnogo naina isprepleteni sa globalnom privredom. To je naroito uoljivo u onim podrujima koja su bila predmet analize ana i Rufena, a to su meunarodni embargo, dijaspora, meunarodna pomo i organizovani kriminal. Lokalni poreci koji poivaju na nasilju pretvaraju se u otvorene ratne ekonomije i ulaze u dinamike i simbiotike odnose sa ilegalnim globalnim tritima, ali i sa liberalnim trinim strukturama. U centru te globalizacije u senci nalaze se mafijake strukture i gospodari rata. Oni su, s jedne strane, reprezenti nemilosrdnog i nasilnog iskoritavanja ljudi i resursa na teritoriji pod svojom vlau. S druge strane, u tom se kontekstu lokalna vojna kontrola na datoj teritoriji kombinuje sa zadovoljavanjem finansijskih i politikih interesa na meunarodnom planu. Posredstvom takozvanih mafijakih struktura ratne ekonomije u formalnu globalnu ekonomiju se intergriu i ilegalna trita. Pri tom gospodari rata igraju dvostruku ulogu oni su i lokalni komandanti i globalni preduzetnici, koji svoju ratnu zaradu investiraju u sektore formalne privrede (up. opirnije u Jung 2003b: 20-21). Ratne ekonomije su, dakle, sainjene od dinamikih oblika ekonomske reprodukcije koji se kreu u rasponu od preivljavanja uz pomo nasilja, preko finansiranja vojnih izdataka, pa do akumulacije i novih investicija kapitala na svetskom tritu. Ekonomski pristup nije ogranien samo na to da objasni ponaanje onih koji raspolau silom i koji su zainteresovani samo za zadovolja12 Prema podacima amerike ambasade u Amanu direktna vojna pomo SAD Jordanu u periodu 1994-2002. iznosila je 845 miliona amerikih dolara. Lavovski deo mirovne dividende, meutim, nakon sklapanja mirovnog sporazuma u Kamp Dejvidu (1978) odlazi u Tel Aviv i Kairo. Izraelska vlada godinje dobija vojnu pomo u iznosu od 3 milijarde amerikih dolara, dok se Egipat mora zadovoljiti sa oko 1,3 milijarde godinje (vidi: http://www.hrew.org/worldreport99/mideast/egypt i Wood 2002).

22

vanje vlastitih interesa (up. Lock 2002: 269, fn. 2), ve ukazuje i na to, kada se primeni iz perspektive teorije sistema, da su graanski ratovi procesi sa vlastitom dinamikom. U njima nasilje proima sve socijalne odnose, a motivi koji odreuju postupke uesnika u ratu oigledno proizilaze i iz cirkularne strukture u kojoj posledice postupaka postaju i deo njihovih uzroka (Genschel/Schlichte 1997: 503 i 505). U kontekstu svetske trgovine koja vie nije vezana za teritoriju i koja na globalnoj ravni postoji kao svetsko trite bez nasilja, primena sile na nekoj ogranienoj teritoriji moe zadobiti sistemski karakter i za manje grupe ljudi rat moe postati unosan posao. U tom pogledu, ekonomski orijentisana analiza nudi uverljivo objanjenje otkud postoji tendencija da ratovi unutar jedne drave traju due nego ratovi izmeu drava i zato ih je tee okonati. Dodue, struktura tih procesa s vlastitom dinamikom ukazuje i na granice koje ima ekonomski pristup u objanjenju. Sve ovde opisane forme ratnih ekonomija pretpostavljaju uslove nasilne konkurencije, pa time i sam rat. Bez obzira da li je u pitanju strukturalistika ili pak delatno-teorijska vizura, nastavak ekonomije drugim sredstvima poiva upravo na upotrebi tog sredstva, tj. fizikog nasilja. Stoga, ratne ekonomije, ak i onda kada se tokom rata pretvore u samoreferentni proces, ostaju veliina koja zavisi od gubitka kontrole nad silom, pa je stoga kontekst izbijanja rata, ak i u sluaju novih ratova, po svojoj prirodi politiki. S obzirom na to, tendencije koje na globalnom planu postoje u ratovima nakon 1945. godine ratovi su sve dui i sve se ee vode unutar granica jedne drave, na perifernim podrujima na kojima po okonanu kolonijalizma zapoinju procesi izgradnje drave ne mogu se objasniti ni pljakakim interesima gospodara rata, ni modelom samoodnoseih nasilnih trita. Ni teoretiari koji se bave transformacijom rata nemaju na to spreman odgovor. Naprotiv, veina uesnika u debati o novim ratovima usredsreuje se na nasilje kao na sredstvo za preivljavanje i pri tom preskae kriminalne aspekte dananjih ratova (Kalyvas 2001: 116-117). Tako fraza novi rat samo skriva istorijsko otkrie da graanske ratove oduvek odlikuje velika mera nepravilnosti, pa stoga i uasi za koje se ini da su iracionalni (up. Waldmann 1997). Upotreba fizikog nasilja, teritorijalno ograniena i specifina za dato podruje, a potom i nicanje ratnih ekonomija s vlastitom dinamikom i ukljuivanje tih ekonomija u svetsko trite na kom nema direktnog nasilja, ne mogu se objasniti bez pozivanja na jednu socioloku veliinu, koju Pol Kolijer sistematski izbacuje iz svojih ekonometrijskih analiza, a to je moderna drava. Postkolonijalne drave se ne formiraju u okruenju slobodne i nasilne konkurencije i po tome se taj dravotvorni proces razlikuje od dravotvornih procesa koji su se odvijali u Evropi. U procesu dekolonizacije, postkolonijalne drave su dobile jednu vrstu negativnog suvereniteta i zahvaljujui njemu su reimi tih drava uivali meunarodnu pomo i ukljuili se u meunarodno pravo. Onda su, ironino, autoritarni vlastodrci, koji svom stanovnitvu uskrauju politike slobode i graanska prava, poeli da iskoriavaju te iste meunarodne institucije koje su kolonizovanim narodima bile garancija politike nezavisnosti (Jackson 1990: 202). Danas se procesi izgradnje dravne

23

vlasti, inae prepuni konflikata, odvijaju u okviru dravnih granica koje su garantovane spolja.13 Pri tome, ratna poprita u nekadanjem Treem svetu pruaju isto tako jezivu sliku kakva je bila i ona u ratovima i sukobima tokom procesa izgradnje drava u Evropi. I danas ratove karakteriu procesi monopolizacije i feudalizacije fizikog nasilja14, nasilno razaranje nekada funkcionalnog socijalnog poretka i uspostavljanje nekog oblika ratne ekonomije. Evropske drave nastajale su u okvirima izgraivanja svetskog trita i meunarodnog sistema, odnosno taj model dravne izgradnje poiva na istovremenosti spoljanjeg i unutranjeg izgraivanja. Za razliku od toga, postkolonijalne elite dobile su neku vrste negativnog dravnog suvereniteta i bile su primorane da se integriu u ve postojee asimetrine strukture globalnog trita. Postkolonijane drave, stoga, karakterie napet odnos izmeu drave i drutva dravnost je garantovana spolja, ali se zato iznutra mora braniti. Tili (Tilly) je analizirao (1985. i 1990. godine) logiku odbrane drave i poreske politike, ali ta logika ne zadire u proces postkolonijalne izgradnje drave. Dok se autoritarne dravne elite pozivaju na vestfalske norme meunarodnog sistema, elite tek izniueg graanskog drutva okreu se transnacionalnim insititucionalnim okvirima, koji predstavljaju pretpostavku globalnog civilnog drutva. Zahtevi za postizanje demokratskog legitimiteta, pravedne ekonomske raspodele, pravne drave, kao i za zatitu ljudskih prava pojedinaca vie nisu stvar direktnih dogovora drave i drutva, ve se pregovori vode posredstvom internacionalnih i transnacionalnih aktera. Taj odnos jasno je vidljiv u aktuelnom procesu peacebuilding u Avganistanu, Iraku i na podruju nekadanje Jugoslavije. U njega je ukljueno mnotvo razliitih dravnih, internacionalnih i transnacionalnih organizacija. One su na sebe preuzele zadatke koji se kreu u ogromnom rasponu - od razoruavanja uesnika u ratu, do izgradnje politikih, socijalnih i ekonomskih institucija. Dodue, taj novi protektorat, koji nastaje u ime meunarodnog peacebilding, samo izdaleka podsea na dravne forme politike vlasti, jer je zapravo re o izgradnji neke vrste kontrolisane anarhije u kojoj se nie mnotvo internacionalnih, transnacionalnih, regionalnih, nacionalnih i lokalnih interesa i nadlenosti. Zapravo, pravo pitanje glasi da li je to nain na koji je uopte mogue stvoriti strukture pravne drave i trine privrede. ini se da su te kontrolisane anarhije samo preslikani novi ratovi u kojima, takoe, nema kontrole, s tom razlikom to je u tim poratnim anarhijama lokalnim akterima oduzeta fizika sila kao sredstvo za postizanje ciljeva. U svim pomenutim sluajevima, meutim, tek treba napraviti odluujui korak. Monopol na upotrebu sile, koji dre spoljanji inioci, treba ne samo preneti na autohtone dravne elite, ve te elite istovremeno treba snabdeti i politiki legitimnim institucijama koje su u stanju da zauzdaju dravni monopol na pri13 Sintagmu negativni suverenitet skovao je Dekson i ona donekle odgovara pojmu naknadne konsolidacije pretpostavljene dravnosti, onako kako se koristi u takozvanom hamburkom pristupu istraivanju uzroka rata (up. Jung et al. 2003: 60ff). 14 Norbert Elijas (1976) je detaljno opisao povezanost monopolizacije i feudalizacije fizikog nasilja. U vezi sa relevantnou toga za savremene ratove up. Jung (2000).

24

menu sile. ini se da je internacionalna peacebuilding suoena sa kvadraturom kruga, jer je potrebno da u jednom koraku bude obezbeena vojna sigurnost, i unutar drave i na meudravnom planu, ali i individualne slobode i ekonomski rast.

Zakljuak
U aktuelnoj diskusiji o transformaciji rata i mirnom reavanju ratnih sukoba znaajnu ulogu igraju objanjenja koja polaze od ekonomije. Ona mogu, uz pomo razliitih modela ratnih ekonomija, objasniti fenomen perpetuiranja ratnog stanja u ratovima unutar jedne drave. Na osnovu tih modela, ona mogu objasniti i kako nasilna trita u Treem svetu ulaze u interakciju sa globalnom privredom i kako, zahvaljujui tome, istovremeno postoje i rat i liberalno trite. U tom pogledu ekonomski pristup moe biti znaajan za peacemaking i peacebuilding. Okonanje rata i razvijanje poratnih, mirnodopskih struktura ne zavisi samo od izgradnje institucija koje se bave spornim politikim pitanjima, ve zahteva i strategije koje e pokrenuti transformaciju ratnih ekonomija i predstavljati materijalni podsticaj onima koji su uestvovali u ratu. Dodue, da bi se objasnilo zato se ratovi vode prevashodno u Treem svetu i zato dominiraju ratovi koji se odvijaju unutar granica jedne drave, potrebno je krenuti od jedne ire postavke u kojoj ekonomski aspekti imaju samo dopunsku ulogu. Od naroitog su znaaja strukture razvijenog meunarodnog sistema koji, kao svetski sistem drava, predstavlja normativnu garanciju negativnog suvereniteta drave. Kako je nakon Drugog svetskog rata konsolidovan sistem drava, tako su se oruani sukobi sve vie selili u prostor omeen dravnom granicom. Takoe, poeo se stvarati utisak da su procesi izgradnje drava u Treem svetu, koji su pratili proces dekolonizacije i koji su bili puni nasilja, zapravo unutranja stvar postkolonijalnih drava. Da bi se razumeo odnos izmeu ekonomske globalizacije i tog oblika politikog containment (odnos koji je presudan za dananja ratna deavanja), u obzir bi trebalo uzeti, osim ekonomskih varijabli, i razvijeno society of states, odnosno ono za dananje doba karakteristino normativno okruenje, koje je proizvod meunarodnih odnosa i politike moi. Za razumevanje strukturnog konteksta u kom se odigravaju savremeni ratovi od sutinskog znaaja je analiza ekonomije i meunarodnog sistema. No, za objanjenje procesa koji dovode do izbijanja rata u pojedinanim sluajevima uvek su nuni i elementi koji pripadaju oblasti teorije delanja. Dodue, esto se pri tome dogaa da svoenje uesnika u ratu na ideal-tipski model homo economicus bude previe pojednostavljeno, jer da bi se pojavili gospodara rata, i dalje su znaajna politika i ideoloka, etnika i religijsko-kulturna pitanja (Mnkler 2002: 163). Da bi se objasnilo zato neko posee za silom, potrebno je instrumentalni racionalizam dopuniti normativnim i kognitivnim tvrdnjama, onako kako se to pre svega ini u diskusijama o etnonacionalnim konfliktima. U tom smislu, ekonomski pristup predstavlja samo jedan klju u itavom svenju kljueva, koji je neophodan u objanjenju ratnih sukoba.
Tekst sa nemakog na srpski jezik prevela Aleksandra Kosti

25

Literatura:
Andreas, Peter (2004), The Clandestine Political Economy of War and Peace in Bosnia (Tajna politika ekonomija rata i mira u Bosni), International Studies Quarterly, 48: 29-51 Angoustures, Aline; Pascal, Valrie (1996): Diasporas et financement des conflits (Dijaspora i finansiranje sukoba); in: Jean, Francois; Rufin, Jean-Christophe (Hg.), Economies des guerres civiles (Ekonomije graanskih ratova), Paris: 495542 Beck, Martin (2002), Friedensprozess im Nahen Osten. Rationalitt, Kooperation und Politische Rente im Vorderen Orient (Mirovni proces na Bliskom istoku. Racionalnost, saradnja i politike rente), Wiesbaden Collier, Paul (2000a), Economic Causes of Civil Conflict and Their Implications for Policy (Ekonomski uzroci graanskih sukoba i politike implikacije tih uzroka); unter: www.padrigu.gu.se/ECCNews/Research/WorldBankEcoviolence.html. Collier, Paul (2000b), Doing Well out of War: An Economic Perspective (Korist od rata: ekonomska perspektiva); in: Berdal, Mats; Malone, David M. (Hg.), Greed and Grievance: Economic Agendas in Civil Wars. Boulder: 91-112 Collier, Paul; Hoeffler, Anke (2001), Greed and Grievance in Civil War (Pohlepa i patnja u graanskom ratu); unter: www.padrigu.gu.se/ECCNews/Research/ WorldBankEcoviolence.html Collier, Paul; Hoeffler, Anke; Sderbom Mns (2001): On the Duration of Civil War (O trajanju graanskog rata), World Bank Policy Research Working Paper 2681, New York Creveld, Martin van (1991): The Transformation of War (Transformacija rata), New York Elias, Norbert (1976), ber den Prozess der Zivilisation. Soziogenetische und psychogenetische Untersuchtungen. Zweiter Band: Wandlungen der Gesellschaft; Entwurf einer Theorie der Zivilisation (O procesu civilizacije. Sociogenetika i psihogenetika istraivanja. Drugi tom: drutvene promene, nacrt jedne teorije civilizacije), Frankfurt a.M. Elwert, Georg (2002): Gewalt und Mrkte Auf Dauer gestellte Konfliktdynamiken in den Krisengebieten Afrikas aus sozialanthropologischer Sicht (Nasilje i trita socijalno-antropoloki pogled na dinamiku dugotrajnih konflikata u kriznim podrujima Afrike). Elwert, Georg (1998), Wie ethnisch sind Brgerkriege? Der Irrglaube, dass Brgerkriege kulturelle Wurzeln haben (U kojoj meri su graanski ratovi etniki ratovi? Pogreno verovanje da graanski ratovi imaju korene u kulturi); in: E + Z Entwicklung und Zusammenarbeit.10 Oct. 1998: 265-267 Elwert, Georg (1997), Gewaltmrkte. Beobachtungen zur Zweckrationalitt der Gewalt (Trita nasilja. Zapaanja o svrhovitoj racionalnosti nasilja); in: Trotha, Trutz von (Hg.), Soziologie der Gewalt. Sonderheft 37 der Klner Zeitschrift fr Soziologie und Sozialpsychologie; opladen: 86-101 Endres, Jrgen (2003), Profiting from War: Economic Rationality and War in Lebanon (Ratni profit: ekonomska racionalnost i rat u Libanu); in: Jung, Dietrich (Hg.): Shadow Globalization, Ethnic Conflicts and New Wars. A Political Economy of Intra-State War (Globalizacija u senci, etniki konflikti i novi ratovi. Politika ekonomija ratova unutar jedne drave), London: 119-139

26

Fearon, James D. (2002), Why Do Some Civil Wars Last so Much Longer than Others? (Zato neki graanski ratovi traju mnogo due od drugih?); unter: www.igs.berkeley.edu/research_programs/ppt/papers/dur3.pdf Gantzel, Klaus-Jrgen (2002), Der unerhrte Clausewitz. Eine notwendige Polemik wider die gefhrliche Tendenz zur Mystifizierung des Krieges (Klauzevic kojeg niko nije uo: nuna polemika sa opasnom tendencijom mistifikovanja rata); in: Sahm, Astrid et al. (Hg.), Die Zukunft des Friedens. Eine Bilanz der Friedens- und Konfliktforschung (Budunost mira. Bilans istraivanja mira i rata), Wiesbaden: 25-50 Genschel, Philipp; Schlichte, Klaus (1997): Wenn Kriege chronisch werden: Der Brgerkrieg (Kada ratovi postanu hronini: graanski rat); in: Leviathan 25 (4): 501-517 Gleditsch, Nils Petter; Wallensteen, Peter; Eriksson, Mikael; Sollenberg, Margareta; Strand, Hvard (2002), Armed conflict 1946-2001: A New Dataset (Oruani sukobi 1946-2001: novi podaci); in: Journal of Peace Research 39 (5): 615-37 Gundel, Joakim (2003), Assisting Structures of Violence? Humanitarian Assistance in the Somali Conflict (Pomo strukturama nasilja? Humanitarna pomo u ratu u Somaliji); in: Jung, Dietrich (Hg.), Shadow Globalization, Ethnic Conflicts and New Wars. A Political Economy of Intra-State War, London: 163-183 Hassner, Pierre et Roland Marchal (2003), Guerres et socits. tat et violence aprs la Guerre froide (Ratovi i drutva. Drava i nasilje nakon zavretka hladnog rata), Paris Jackson, Robert H. (1990), Quasi States: Sovereignty, International Relations and the Third World (Kvazi-drave: suverenitet, meunarodni odnosi i trei svet), Cambridge Jean, Francoise and Rufin, Jean-Christophe (Hg.), (1996): conomie des guerres civiles (Ekonomija graanskih ratova), Paris Johnson, Dominic (2001), Krise der Mobilfunkindustrie beendet Coltan-Boom (Kriza industrije prenosnih ureaja okonala je eksploziju potranje za koltanom); in: die tageszeitung, 22. November 2001 Jung, Dietrich (2003a), Globale Sicherheitspolitik und staatliche Herrschaft. Die aktuelle Entwicklung im Mittleren Osten nach dem 11. September 2001 (Globalna bezbednosna politika i dravna vlast. Aktuelni dogaaji nakon 11. septembra 2001); in: Reader Sicherheitspolitik, Ergnzungsband Juli 2003: 90-104 Jung, Dietrich (2003b), A Political Economy of Intera-State War: Confronting a Paradox (Politika ekonomija unutardravnog rata: suoavanje sa paradoksom); in: Jung, Dietrich (Hg.), Shadow Globalization, Ethnic Conflicts and New Wars. A Political Economy of Intra-State War, London: 9-27 Jung, Dietrich (2003c), Conclusions: the Political Economy of War-Making and StateMaking in a Globalizing World (Zakljuci: politika ekonomija voenja rata i stvaranja drave u svetu koji se globalizuje); in: Jung, Dietrich (Hg.), Shadow Globalization, Ethnic Conflicts and New Wars. A Political Economy of Intra-State War, London: 184-91 Jung, Dietrich (2000), Gewaltkonflikte und Moderne: Historisch-soziologische Methode und die Problemstellungen der Internationalen Beziehungen (Nasilni sukobi i moderna: istorijsko-socioloki metod istraivanja i problem meunarodnih odnosa); in: Schlichte, Klaus; Siegelberg, Jens (Hg.), Strukturwandel internationaler Beziehungen. Zum Verhltnis von Staat und internationalem System seit dem Westflischen Frieden (Strukturna promena meunarodnih odnosa. O odnosu drave i meunarodnog sistema nakon zakljuivanja Vestfalskog mira), Leverkusen: 134-160

27

Jung, Dietrich; Schlichte, Klaus (1999). From Inter-State War to Warlordism: Changing Forms of Collective Violence in the International System (Od rata u jednoj dravi do pojave gospodara rata: promenjivi oblici kolektivnog nasilja u meunarodnom sistemu); in: Wiberg, Hkan; Scherrer, Christian (Hg.), Ethnicity and Intra-State Conflict: Types, Causes and Peace Strategies (Etnicitet i konflikt u okviru jedne drave: tipovi, uzroci i mirovne strategije), Aldershot: 35-51 Jung, Dietrich; Schlichte, Klaus; Siegelberg, Jens (2003): Kriege in der Weltgesellschaft. Strukturgeschichtliche Erklrung kriegerischer Gewalt (19452002), (Ratovi u okviru svetskog drutva. Strukturno-istorijsko objanjenje ratnog nasilja), Wiesbaden Kaldor, Mary (1999), New and Old Wars: Organized Violence in a Global Era (Stari i novi ratovi: organizovano nasilje u globalnoj eri), Cambridge Kalyvas, Stathis N. (2001), New and Old Civil Wars. A Valid Distinction? (Novi i stari graanski ratovi. Da li je to valjana podela?); in: World Politics 54: 99-118 Kaplan, Robert D. (1994), The Coming Anarchy (Anarhija koja se pribliava), The Atlantic Monthly, February 1994 Keen, David (2000): Incentives and Disincentives for Violence (ta podstie na nasilje, a ta od njega odvraa); in: Berdal, Mats/ Malone, David M. (Hg.), Greed and Grievance: Economic Agendas in Civil Wars, Boulder: 19-41 Keen, David (1998): The Economic Function of Violence in Civil Wars (Ekonomska funkcija nasilja u graanskim ratovima), Adelphi Paper 320, Oxford Lechervy, Christian (1996): Lconomie des guerres cambodgiennes: accumulation et dispersion (Ekonomija u ratovima u Kambodi: akumulacija i raspodela); in: Jean, Francois; Rufin, Jean-Christophe (Hg.), Economie des guerres civiles, Paris: 189-232 Lock, Peter (2002): konomien des Krieges. Ein lange vernachlssigtes Forschungsfeld von grosser Bedeutung fr die politische Praxis (Ekonomije ratova. Dugo zanemarivano istraivako polje od velikog znaaja za politiku praksu); in: Sahm, Astrid et al. (Hg.), Die Zukunft des Friedens. Eine Bilanz der Friedens- und Konfliktforschung, Wiesbaden: 269-86 Marchal, Roland; Messiant, Christine (2002): De lavidit des rebelles. Lanaluse conomique de la guerre civile selon Paul Collier (Pohlepa pobunjenika. Kolijerova ekonomska analiza graanskog rata); in: Critique internationale 16: 58-69 Marx, Karl (1867): Das Kapital (Kapital), Erster Band, Berlin (1988) McCaffrey, Barry R. (1998): Illegal Drugs: A Common Threat to the Global Community (Ilegalni narkotici: svakodnevna pretnja globalnoj zajednici); unter: www.whitehousedrugpolicy.gov/news/commentary Messara, Antoine N. (1989): Le citoyen libanais et ltat. Une tradition tenace de constitutionnalisme menace (Graanin Libije i drava. Jaka tradicija ugroenog konstitucionalizma); in: Monde Arabe, Maghreb Machrek 125: 82-99 Mnkler, Herfried (2002): Die neuen Kriege (Novi ratovi), Reinbek Paris, Roland (1997): Peacebuilding and the Limits of Liberal Internationalism (Izgradnja mira i granice liberalnog internacionalizma); in: International Security 22 (2): 54-89

28

Pugh, Michael (2002), Postwar Political Economy in Bosnia and Herzegovina. The Spoils of Peace. (Posleratna politika ekonomija u Bosni i Hercegovini. Mirnodobske pljake); in: Global Governance 8 (4): 467-482 Rubin, Barnett R. (1999), The Political Economy of War and Peace in Afghanistan (Politika ekonomija rata i mira u Avganistanu); unter: http//institute-forafghan-studies.org Rubin, Barnett R. (1995), The Fragmentation of Afghanistan. State Formation and Collapse in the International System. (Komadanje Avganistana. Formiranje i propadanje jedne drave u meunarodnom sistemu), New Haven Rufin, Jean-Christophe (1994), Les conomies de guerre dans les conflits de faible intensit (1re partie) (Ratne ekonomije u sukobima niskog intenziteta - prvi deo); in: Dfense nationale 50: 45-62 Rufin, Jean-Christophe (1995), Les conomies de guerre dans les conflits de faible intensit (2e partie) (Ratne ekonomije u sukobima niskog intenziteta - drugi deo), Dfense nationale 51: 15-25 Sambanis, Nicholas (2001), Do Ethnic and Nonethnic Civil Wars Have the Same Causes? A Theoretical and Empirical Inquiry (Part 1) (Da li etniki i neetniki graanski ratovi imaju iste uzroke? Teorijsko i emprijisko istraivanje - prvi deo); in: Journal of Conflict Resolution 45 (3): 259-82 Schlichte, Klaus (2002), Neues ber den Krieg? Einige Anmerkungen zum Stand der Kriegsforschung in den Internationalen Beziehungen (Novosti o ratu? Nekoliko primedbi o straivanju rata s obzirom na meunarodne odnose); in: Zeitschrift fr Internationale Beziehungen, 9 (1): 113-37 Shaw Martin (2000), The Contemporary Mode of Warfare? Mary Kaldors Theory of New Wars (Savremeni oblik ratovanja? Teorija novih ratova Meri Kaldor); in: Review of International Political Economy 7 (1): 171-92 Surez, A. R. (2000), Parasites and Predators. Guerillas and the Insurrection Economy of Colombia (Paraziti i grabljivci. Gerila i pobunjenika ekonomija u Kolumbiji); in: Journal of International Affairs 53 (2): 577-601 Tilly, Charles (1990), Coercion, Capital and European States (Prinuda, kapital i evropske drave), AD 900 1900, Cambridge Tilly, Charles (1985), War Making and State Making as Organized Crime (Voenje rata i stvaranje drave kao organizovani kriminal); in: Evans, Peter/ Rueschemeyer, Dietrich/ Skocpol, Theda (Hg.), Bringing the State Back In, Cambridge: 169-91 Waldmann, Peter (1997), Brgerkrieg Annherung an einen schwer fassbaren Begriff (Graanski rat pokuaj pribliavanja teko razumljivom pojmu); in: Leviathan 25 (4): 480-500 Wood, David (2002), Israel no Longer Dependent on U.S. Military Assistance (Izrael vie ne zavisi od amerike vojne pomoi); in: The Seattle Times, 9. April 2002

29

Hakan Wiberg*

BIV A JUGOSLAVIJA 1990. GODINE: za to je imala lo u prognozu

Biva Jugoslavija je pre mnogo godina ula u proces raspadanja, koji je, verovatno, daleko od toga da bude zavren. Od 1991. godine on uzima nasilne oblike. Dogaaji u Makedoniji i na Kosovu 2004. godine pokazuju da je zavretak tog procesa i tamo jo uvek daleko. Postavljaju se pitanja da li je raspad bio neizbean i da li je rat bio njegova neizbena posledica. Pokuaemo da ova pitanja pretoimo u pitanja podesna za istraivanje, nastojei da damo razliite naknadne sudove koji se tiu bive Jugoslavije u periodu oko 1990. godine. U drutvenoj nauci ne postoje prirodni zakoni, tako da emo se baviti verovatnoama, postavljajui pri tome pitanje koje su prognoze bile najverovatnije u tom momentu. Nisu koriene empirijske injenice koje nisu postojale u to doba, ve su koriene potvrene opte pretpostavke, ak i u sluaju kada su empirijsku potvrdu dobile posle 1990. godine.

Da li je raspad bio neizbean?

Dakle, prvo pitanje odnosi se na to u kojoj meri je raspad bio verovatan, s obzirom na karakteristike bive Jugoslavije i na okolnosti koje su postojale pre nekih petnaest godina. Postoji malo kvantitativnih istraivanja o tome kada i kako se drave raspadaju. Relevantan klasian zakljuak je onaj koji je dao Riardson (Richardson, 1960: 190f) da je verovatnoa za izbijanje graanskog rata sve manja, to dve grupe due ive pod zajednikom vladom. Ovaj zakljuak ne govori nita o mirnim raspadima, koji su u istoriji veoma retki, tako da se, u stvari, odnosi na veliku veinu sluajeva. Prvi problem koji se ovde javlja kada je u pitanju biva Jugoslavija odnosi se na utvrivanje njene starosti. Postavlja se pitanje da li njeno postojanje treba raunati od 1918. godine ili od 1945. godine. Ako bismo raunali od 1918. godine, Jugoslavija iz 1990. godine bila bi starija od dve treine svih zemalja. U drugom sluaju, ako bismo raunali od 1945. godine, ona bi jo uvek pripadala starijoj polovini. Prognoza njenog opstanka na bazi samo ovog pokazatelja bila je negde u proseku, to znai da je svakako bilo manje verovatno da e se raspasti nego da e ostati.
* Doktor, Danski institut za meunarodne studije, Kopenhagen.

31

Ukoliko umesto toga upotrebimo kvalitativnu analizu, kao prvi problem javlja se neslaganje - neki smatraju da je bila osuena na propast zbog niza razloga, dok drugi tvrde da se mogla u potpunosti odrati. To koliko su argumenti za i protiv ubedljivi, predstavlja subjektivnu stvar ili bar sadri velike subjektivne elemente. Doista je bilo pokuaja da se ona rasturi, a bili su i privremeno uspeni u periodu 1941-1945. godine. Male naoruane grupe Hrvata, koje su dolazile iz inostranstva, nisu uspele da dobiju mnogo podrke 1968. godine i bile su brzo potisnute. Hrvatsko prolee 1971. godine imalo je mnogo veu podrku, u poetku i u partijskom rukovodstvu. Meutim, podrka je povuena kada su javni zahtevi brzo eskalirali od kulturne ka ekonomskoj autonomiji, a od nje ka secesiji (zahtevajui konano i velike delove Bosne i Hercegovine), pa ono, kao pokuaj rasturanja, nije uspelo. Albanski ustanici na Kosovu 1968. godine i 1980/81. godine zahtevali su da budu priznati kao narod i kao republika u bivoj Jugoslaviji. Posle krvavog poraza 1981. godine, zahtevi, uglavnom konzensualni, uskoro su eskalirali u zahtev za dobijanje potpune nezavisnosti. Niz privrednih reformi i ustavnih kompromisa sve vie su smanjivali centralnu vlast, ali to svakako nije bilo isto to i raspad. U stvari, neka istraivanja (npr. Galtung 1996: 67f) ukazuju na suprotno, odnosno tvrde da osporavane drave imaju vie izgleda da preive ukoliko obezbede, kada se za to postave zahtevi, autonomiju i konfederalizam, nego ukoliko odugovlae sa razmatranjem takvih zahteva. U svakom sluaju, ako kvalitativni aspekt dodamo kvantitativnom aspektu starosti, dobijamo drugaiju sliku. Biva Jugoslavija je 1990. godine svakako spadala u malu grupu drava ije je postojanje neprekidno osporavano iznutra.

Da li se raspad mogao odvijati mirnim putem?

Moemo postaviti i pitanje da li raspad mora da bude nasilan ako do njega doe. Retroaktivna prognoza u ovom pogledu zavisi od toga u kojoj meri se usuujemo da ekstrapoliramo iz isto istorijskih regularnosti. Miran raspad drava je istorijski veoma redak. Ukoliko pogledamo XX vek do 1990. godine i zanemarimo dekolonizaciju (u kom sluaju je situacija vie izmeana), postoji veoma malo sluajeva u kojima se nova drava pojavila iz postojee, a da to nije bio rezultat svetskog, regionalnog ili graanskog rata (Wiberg 1983): Norveka iz vedske (1905), Finska iz Rusije (1917), Singapur iz Malezije (1965) i raspad Ujedinjene Arapske Republike (1967). Svi ovi sluajevi su marginalni na jedan od vie naina. Prvo, prvobitni odnos je bio prilino labav. U prva dva sluaja, postojala je pre personalna unija, nego zajednika drava: Finska i Norveka su imale sopstvene ustave, parlamente, valutu itd. Malezija je bila federacija, a UAR labava zajednica dveju republika (uz jo labaviji savez sa feudalnom kraljevinom Jemen). Drugo, nijedna od zajednica nije bila veoma stara: savezi su stvarani putem vojnog osvajanja 1814. godine, odnosno 1809. godine. Malezija je postojala dve godine, a UAR tri tako da se na njih moe gledati

32

pre kao na propale pokuaje stvaranja federacije, nego kao na drave koje su se raspale. Tree, na sluaj Finske se moe gledati kao na rezultat Prvog svetskog rata koji je doveo do toga da Rusija bude uruena ranije (1917. godine, a revolucija u Finskoj izbila je poetkom 1918. godine, kada je nezavisnost ve bila uspostavljena i neosporavana). etvrto, nijedna deklaracija o nezavisnosti nije osporavana izuzev u izvesnoj meri u sluaju Norveke (vedska se konano saglasila posle nekoliko meseci mirnih pregovora). Lenjin je priznao Finsku deklaraciju u decembru 1917. godine, Malezija je pozvala, zapravo, Singapur da se odvoji, a raspad UAR nije bio osporavan. ak i posle velikog ustavnog kompromisa 1974. godine, a sigurno i pre toga, biva Jugoslavija bila je vra drava od svih gore navedenih. Pre 1990. godine, bilo je nekih zahteva za ostvarivanje pune nezavisnosti, koji su odlagani posle mirnih pregovora ili referenduma. To su, na primer, zahtevi za odvajanje Faro ostrva od Danske 1946. godine, Kvebeka od Kanade i kotske od UK pre jedne generacije. Ni u jednom od ovih sluajeva to pitanje nije definitivno nestalo. Jedini uspean sluaj predstavlja odvajanje Bangladea od Pakistana 1991. godine, ali samo zato to je Indija izvrila invaziju kako bi zaustavila krvoprolie pakistanske armije (uz vie od deset miliona privremenih izbeglica u Indiji). Nekoliko pokuaja ugueno je uz veliko nasilje (Tibet, Biafra, Katanga), a u drugim sluajevima borbe su trajale decenijama (Mijanmar, Sudan, Eritreja, Istoni Timor). Prema tome, najbolje prognoze u 1990. godini bile bi - da je bilo deklaracija o nezavisnosti u bivoj Jugoslaviji i da su one bile osporavane (to je veoma verovatno), onda je vrlo verovatno da bi to rezultiralo ratom u kome bi njihovi nosioci bili poraeni. U stvari, rata je bilo, ali oni nisu bili poraeni. Prema tome, sa analitike take gledita, najinteresantnije post hoc pitanje je zato nisu bili poraeni uprkos velikim a priori ansama za to. Ako bismo naoj bazi podataka dodali i godine posle 1990. godine, ne bi se nita mnogo promenilo. Osim ehoslovake i SSSR, bila su jo dva uspena pokreta za dobijanje nezavisnosti. Posle indoneanske invazije na Istoni Timor 1974. godine, decenije otre represije mogle su dovesti do smrti jedne treine stanovnitva. Uspeh je u potpunosti bio rezultat meunarodne diplomatske intervencije, kao i pretnji velikim ekonomskim sankcijama u situaciji kada su ostale samo male grupice gerilaca. Etiopija je prisajedinila Eritreju 1962. godine, uprkos Rezoluciji 390 (1950) Saveta bezbednosti UN, koja propisuje znatnu autonomiju u federaciji. Posle trideset godina ogorenog rata, Narodni oslobodilaki front Eritreje saglasio se da pomogne Narodnom oslobodilakom frontu Tigreje da preuzme vlast u Adis Abebi. Posle tog gesta, TPFL se saglasio sa tim da bude priznata nezavisnost Eritreji. Oba obeanja su potovana i nisu osporavana u kasnijem ratu koji je voen meu njima. Raspad ehoslovake nije bio osporavan. Kada je Slovaka pokuala da podri politike zahteve

33

uz pretnju secesijom, ehoslovaka Vlada je oigledno bila srena da se oslobodi Slovake. Deklaracije Litvanije, Estonije i Letonije osporavane su oko godinu dana, sve dok Rusija nije proglasila svoju nezavisnost, okonavi tako de facto postojanje SSSR. Zakljuak bi ostao isti - osporavana unilateralna deklaracija o nezavisnosti nema velikih izgleda da uspe ukoliko ne dobije veliku podrku spolja.

Statistika o ratu i karakteristikama drava

Drugo pitanje moe biti formulisano i tako to emo postaviti pitanje kakva je bila verovatnoa za izbijanje rata 1990. godine. Ovo zahteva retroaktivnu prognozu baziranu na svim faktorima za koje se zna da su u korelaciji sa izbijanjem domaeg rata, u emu je secesija jedan od (zlokobnih) faktora. Analiza e biti izvrena u tri etape: 1) ta je uopte poznato iz kvantitativnog istraivanja o uzrocima ratova? 2) ta se ovome moe dodati ako posmatramo i aspekte regionalnog konteksta? 3) ta se dalje ovome moe dodati ako se uzmu u obzir specifine karakteristike bive Jugoslavije? Ve u odgovaranju na prvo pitanje nailazi se na neposrednu komplikaciju. Nekoliko studija je ponovilo i nijedna nije osporavala raniji zakljuak da su meunarodni i unutranji ratovi, izgleda, razliite vrste ratova. Znaajan argument koji govori u prilog ovome je da pokazatelji spoljnih i unutranjih sukoba nisu skoro ni u kakvoj korelaciju jedni s drugim (Tanter 1966; Finsterbusch, 1974), barem dok ne uvedemo tree promenljive. ak i tada, ne postoji jasan obrazac (Wilkenfeld, 1973). Jedno od pitanja o kome su voene une rasprave o ratovima u bivoj Jugoslaviji - uz jake pravne, moralne i emocionalne prizvuke jeste da li su to sve vreme bili graanski ratovi, ili je to bio graanski rat koji se pretvorio u meunarodni zbog priznavanja (koji je napustio tradicionalne kriterijume za priznavanje), ili su bili meunarodni ratovi od prvog dana proglaenja nezavisnosti ili, pak, neka druga kombinacija. Ova diskusija (u kojoj ne bismo znali kako da dokaemo bilo koji stav koji bismo zauzeli) moe se, meutim, izbei. Naime, razmatramo prognoze u 1990. godini to zahteva korelate domaih ratova. Da bismo bili sigurni, prvo emo razmotriti korelate ratova uopte ili korelate meunarodnih ratova. Jo od pionira kvantitativne analize, kao to su Riardson, Rajt i Sorokin (Richardson 1960; Wright 1942; Sorokin 1937), mnotvo kvantitativnih studija moralo je da dovede u vezu uestalost ratova u nekoj dravi sa velikim brojem karakteristika drava. Ponekad je ovo raeno uz obimna istraivanja, istovremenim analiziranjem velikog broja promenljivih da bi se videlo kakve se korelacije pokazuju. Sofisticiranije studije koristile su testiranje uzronih modela tako to je posmatrano da li su, u stvari, prisutne odreene korelacije koje su one predvidele. Rezultati su skoro u celini negativni. Korelacije pojedinanih promenljivih sa ratom su skoro sve tako blizu nuli da nisu statistiki znaajne. Tamo gde su one bar statistiki znaajne, korelacija je skoro uvek tako slaba da na nju otpada samo nekoliko procenata ukupne varijacije u pojavi rata, pa je ta promenjiva prilino slaba da bi bila prognoza za rat. Meu

34

onim malim brojem promenljivih koje su jae od nje, jo manji broj je postao solidniji tako to je uspeno repliciran. Promenljive koje zadovoljavaju veinu ili sve ove elje i koje stoga omoguavaju bar slabu prognozu rata su, u sutini, sledee: A1) U proseku, velike sile mnogo vie ulaze u meunarodne ratove, nego to to ine druge drave (Wright 1942, Wallensteen, 1973). A2) Drave koje imaju mnogo meunarodnih granica u proseku vie ratuju od ostalih. Ako korelacija otkriva neku uzronost, ona se pre kree od granica ka ratovima, nego obrnuto (Richardson 1960; Weede 1973). A3) Bilans raspoloivih dokaza govori u prilog tezi da drave koje su prekomerno naoruane u smislu da imaju veu vojnu spremnost (ljudstvo, rashode) nego to je prosek za njihovu veliinu vie ulaze u ratove nego druge. Meutim, ovaj odnos je sloen i ponekad se javlja problem kokoke i jajeta, odnosno pitanje ta prouzrokuje ta (Wiberg, 1990). Neke studije su utvrdile dopunske korelate (Rummel 1979), ali se oni nisu mogle ravnati sa ova tri navedena. Korelacije su bile slabe, odnosno bila je potrebna trea promenljiva da bi se one nale, te studija nije bila replicirana. Daemo samo nekoliko primera: 1) Drava koja je u rangirnoj neravnotei (koja se vie rangira prema vojnoj i ekonomskoj snazi nego prema diplomatskom priznanju) u nekom trenutku uestvuje neznatno vie od proseka u ratu 10-15 godina kasnije (Wallace 1975); 2) Ako neka demokratska drava ima neke vrste spoljnjih konflikata, ona docnije ima vie od proseka neke vrste unutranjih konflikta. Ako, pak, autoritarna drava ima neke druge vrste internog konflikta, onda ona ima kasnije vie od proseka neke vrste spoljnog konflikta (Wilkenfeld 1973).

Parovi drava koje ulaze u rat?

Celokupna slika uzroka ratobornosti ili miroljubivosti pojedinih drava pokazuje nedovoljno jasne strukture (Vasquez 2000). Razlog ovome moe biti to to su ratovi tako specifini i individualni da je mogue napraviti samo mali broj validnih generalizacija, a praktino sve generalizacije koje se mogu nai u literaturi su nevalidne, jer nemaju uoene znaajne korelacije koje bi ih podrale. Moda je razlog to to se posmatraju pogrene promenljive, ali to je malo verovatno. Vrlo veliki broj promenljivih, ukljuujui i sve tradicionalne ideje, ispitano je u sistematskoj analizi podataka. A moda smo posmatrali pogrean nivo, jer je za tango potrebno dvoje. Pogledajmo, stoga, u kakvoj su vezi karakteristike parova drava sa njihovim ulaenjem u meusobni rat. Ovo je ispitivano u nekoliko studija, ali je i slika koje one daju relativno maglovita. Bitni rezultati uglavnom, ali ne i u celini, odraavaju one sa nivoa jedne drave (Wiberg, 2000, 2002): B1) Prosean par koji su inile velike sile imao je ranije mnogo vie izgleda da ue u rat, nego to je to imao prosean par koji se sastoji od jedne velike sile i jedne manje drave. Verovatnoa za izbijanje rata u ovom paru je, pak, mnogo vea od verovatnoe u prosenom paru koji se sastoji od dve male drave. Meutim, u periodu posle 1945. godine jedan deo slike se potpuno

35

menja. Prosean par sainjen od velikih sila uopte ne ratuje, iako ne postoji konsenzus o tome zato je to tako. Osim toga, velike sile su jedine koje se bore sa zemljama koje im nisu susedi. Nekoliko izuzetaka, kao to su Vijetnam i ehoslovaka, bilo je prouzrokovano time to je neka velika sila vukla za sobom satelite (Wallensteen 1973). B2) Obimna trgovina izmeu dve drave povezana je sa ratom meu njima ispod proseka, ali je ovde problem ta je starije, kokoka ili jaje (Barbieri 2002). Meutim, postoji jedan znaajan uslov, a to je da je ta trgovina relativno simetrina. Ako je veoma asimetrina, tj. ako neka velika sila uzima veliki deo trgovine neke manje drave, onda je verovatnoa za izbijanje rata jasno vea, nego ako je trgovina simetrina. Kada se velika sila bori sa malom silom, onda je ova druga vrlo verovatno u zoni ekonomskog uticaja prve i ak i ekonomski satelit vee sile (Wallensteen 1973). B3) Ako dve prekomerno naoruane drave (u gore navedenom smislu) imaju militarizovan spor, onda je dvostruko vie verovatno da e on eskalirati u rat, nego to e to biti u sporu jedne prekomerno naoruane i jedne nedovoljno naoruane, iji je rizik dva puta vei od onog koji imaju dve nedovoljno naoruane drave (Singer 1981). Za dve prekomerno naoruane drave rizik je izgleda naroito visok ukoliko su se upravo trkale u naoruanju (Wallace 1979, Smith 1980), ali je veliina ovog rizika osporavana (Wiberg 1990). B4) Demokratija je naroito interesantna. Standardni zakljuak nekoliko studija o pojedinanim dravama je da ona nema nikakvog efekta na izbijanje rata. Demokratske drave nisu ni vie miroljubive, ni vie ratoborne od drugih drava. Pa ipak, kada pogledamo parove drava, nalazimo sasvim drugaiju sliku. Nekoliko studija se slae u tome da dve stabilne demokratije ne ulaze u rat jedna s drugom (sa vrlo malo i sasvim marginalnih izuzetaka) i to je tzv. hipoteza duple demokratije (Gleditsch&Hegre 1997). Ve smo videli da razlog ovome nije to to su demokratije per se miroljubivije, jer nisu. Empirijski je pokazano da tome doprinose dva tipa objanjenja. Prvi je interni. S politike take gledita, u demokratiji koja drugoj demokratiji preti ratom nema ta da se dobije, a ponekad ima i da se izgubi, dok ratovanje sa nedemokratijom moe poveati politiku podrku. Drugi je da su demokratije u izuzetno viskom stepenu vezane jedna za drugu u zajednikim organizacijama, sa zajednikim normama i vrednostima. I jedno i drugo ima odreenu vrednost kao objanjenje.

Prvi korak: statistika o domaim ratovima

Toliko o meunarodnim ratovima. Poto traimo prognozu internog rata u bivoj Jugoslaviji u 1990. godini, ovi nalazi nemaju velikog znaaja, sem ukoliko njene republike fiktivno ne posmatramo kao nezavisne drave i pre objave nezavisnosti. Kada njihova nezavisnost kasnije bude postala jasna injenica, neki od gornjih rezultata mogu se koristiti za merenje verovatnoe rata meu njima. Ovo, meutim, mora biti ostavljeno za neku drugu analizu.

36

Moraju se dodati neke ograde. Prvo, moramo uvek biti oprezni kada izvlaimo zakljuke iz pukih korelacija koje imaju uzrone odnose. Drugo, postoje razne kategorizacije ratova u kojima obino unutranji ili domai ili graanski rat ini jednu od kategorija, ali se esto priznaje da ne postoji jasna i otra linija izmeu njih i meunarodnih ratova. Nekoliko sluajeva mogu biti klasifikovani istovremeno i kao jedni i kao drugi ili, pak, formiraju neku specijalnu, meovitu kategoriju. Tree, unutranji sukob nije homogena kategorija. On se ponekad dalje deli u dva ili ak tri tipa, onda kada rat izmeu organizovanih snaga predstavlja jedan tip, dravni udar drugi i nemiri trei. Pa ipak, prikupljeni statistiki podaci o ratovima imaju tendenciju da jednostavno koriste ukupan ili godinji broj rtava kao merilo za ukljuivanje. etvrto, veina kvantitativnih istraivanja o korelatima rata uglavnom je bila o meunarodnim ratovima, koji su se decenijama smanjivali u relativnom smislu i na koje danas odlazi manje od jedne desetine svih ratova (Gantzel 1997, Eriksson 2003). Konano, s obzirom na nepostojanje korelacije izmeu spoljnjeg i unutranjeg rata, ne treba da nastojimo da lociramo uzroke ovih drugih, koristei korelate prvog. Potrebna su nova prouavanja. Sve vei broj znaajnih prouavanja o domaim ratovima je odista sproveden u toku dve poslednje decenije i nie su dati najznaajniji rezultati zajedno sa procenama kako oni mogu da doprinesu (retroaktivnoj) prognozi za bivu Jugoslaviju u 1990. godini. Nekoliko njih ima veze sa privredom. 1a) to je drava siromanija, to je vei rizik od izbijanja graanskog rata, sa izuzetkom veoma siromanih drava gde rizik opet neznatno opada (FitzGerald 2000). 1b) Ovaj odnos je snaan. 1c) Biva Jugoslavija je bila u poziciji niskog rizika, ali je privredna kriza u sedamdesetim i osamdesetim godinama XX veka gurnula u pravcu visokorizine zone. 2a) Duge i velike depresije naginju tome da dovedu do politikog radikalizma jedne ili vie vrsta. Koja e tano vrsta radikalizma biti, zavisi od posebnih okolnosti. 2b) Ovaj odnos je indirektan, poto radikalizam moe, a ne mora da dovede do rata. 2c) Biva Jugoslavija je bila u ekstremnoj poziciji u smislu duine i dubine krize. Kada je re o BDP po glavi stanovnika (to je po optem priznanju prilino slab pokazatelj toga kako ljudi stvarno ive), prosean radnik u bivoj Jugoslaviji izgubio je oko polovinu svog realnog dohotka u toku osamdesetih godina XX veka i vratio se na nivo iz 1960. godine (Schierup 1990). 3a) Nedavna istraivanja Svetske banke i drugih ukazuju na to da, to je vei udeo primarnih dobara u izvozu jedne drave, to postoji sve vei rizik od izbijanja graanskog rata (Collier&Hoefler, 1998). 3b) Dok je ovaj nalaz relativno snaan i repliciran, njegovo je tumaenje (prvobitno u smislu pohlepe i nezadovoljstva) jo uvek osporavano, a uzroni odnosi su nesigurni (Ross, 2004).

37

3c) Biva Jugoslavija nije bila u zoni visokog rizika, ali se kretala prema njoj. Razni delovi bive Jugoslavije imali su sasvim razliite vrednosti, tako da je Slovenija bila na jednom kraju ekstrema, a Kosovo na drugom. 4a) Postoje odreeni dokazi da su velike regionalne razlike u bogatstvu povezane sa veim rizikom izbijanja domaeg rata. 4b) Ovi dokazi, meutim, nisu sistematski kvantitativni, tako da njihov relativni znaaj u prognozi moe biti nizak. 4c) Biva Jugoslavija je u ovom pogledu bila na ekstremnom kraju u Evropi. Ve su razlike izmeu Slovenije i Srbije ili Hrvatske bile velike koliko i najvee razlike u vedskoj. Razlike su nesumnjivo rasle izmeu ekstrema (Slovenija i Kosovo), ali je slika, inae, sporna u ovom pogledu. Osim toga, biva Jugoslavija je spadala u onaj mali broj sendvi sluajeva (kao to su panija i SSSR) u kojima bi se neki delovi otcepljivali i to najsiromaniji, zato to su (izmeu ostalog) siromani, a najbogatiji, zato to su (izmeu ostalog) bogati. Situacija se zaotrila i zbog zahteva Meunarodnog monetarnog fonda da se ukinu fondovi za razvoj, iz kojih su sredstva ila od bogatijih u siromanije delove bive Jugoslavije. 5a) Izgleda da rizik od izbijanja revolucije postaje naroito veliki ukoliko iza perioda brzog poboljanja, koje stvara vea oekivanja, doe kretanje u suprotnom pravcu (Davies, 1962). 5b) Dokazi su vie anegdotskog, nego sistematskog karaktera i bili su osporavani, tako da njihov znaaj mora biti prilino mali. 5c) Izbor mesta na koje bismo locirali bivu Jugoslaviju zavisi od toga koji vremenski period posmatramo. Kod nekih izbora, ona se nalazi u grupi ekstremno visokog rizika. Moe se, meutim, dokazivati da je najvei rizik postojao nekoliko godina pre 1990. godine i da su se ljudi do tada bili navikli na pogoranje ivotnog standarda i na mikronivou razvili naine kako da opstanu onda kada su oni na makronivou podbacili (Schierup 1990). 6a) Opte je verovanje meu federalistikim misliocima o EU da ekonomska integracija promovie i da ak, u krajnjoj liniji, zahteva politiku integraciju. 6b) Ovo nije vrsto empirijski dokumentovano. tavie, odnos je bar indirektan, jer manja politika integracija ne znai nuno i rat. 6c) Kada je ezdesetih godina XX veka poela ekonomska decentralizacija, biva Jugoslavija je dugo ila u suprotnom pravcu. Sve manji deo trgovine odvijao se izmeu republika, a sve vei unutar njih i sa inostranim centrima ekonomske moi (naroito u severnoj Italiji i junoj Nemakoj). Meutim, izgleda da su sve dublju krizu u osamdesetim godinama XX veka pratili neki kontrapostupci (vie iz nude nego iz preferencije). Jo uvek traje vatrena debata uopte, a i posebno u pogledu bive Jugoslavije o tome u kojoj meri su graanski ratovi povezani sa etnonacionalnim sukobima, s tim to su ekstremni stavovi da ovo dvoje stvarno uopte nisu, odnosno da prvo i pre svega jesu povezani. S obzirom na otvorene ili skrivene moralne i politike agende u ovoj debati, nema nikakve verovatnoe da e ona u bliskoj budunosti dovesti do nekakvog konsenzusa. U svakom sluaju, interesantne su neke uoene demografske regularnosti:

38

7a) Uopte gledano, izgleda da je rizik od graanskog rata neto vei u dravama koje su etniki heterogene, iako po ovom pitanju ne postoji opta saglasnost. Meutim, naroito je razlika u riziku visoka u bivim dravama centralne/istone Evrope i bivem Sovjetskom savezu (Wiberg 1996): to je najvea grupa u nekoj dravi manja, to je vei empirijski posmatrani rizik od raspada, od izbijanja graanskog rata, de facto podele ili kombinacije ovih. 7b) Odnos je prilino slab u optem smislu. Jai je u Evropi, gde je veina najmanje treine (po veliine najvee etnonacionalne grupe) imala jednu ili vie upravo pomenutih posledica, dok niko meu najveom treinom nije doao ni blizu toga. 7c) Biva Jugoslavija je prema pokazatelju najvee grupe, sa 38% Srba (a Bosna i Hercegovina je bila broj tri sa 42% muslimana), spadala u ekstreme u Evropi. 8a) Ukoliko je neka etniki manjinska grupa jako koncentrisana u jednoj geografskoj oblasti i tamo predstavlja znaajnu veinu, rizik od izbijanja nasilja je smanjen. 8b) Postoji jasna empirijska podrka ove postavke (Melander 1999: 951). 8c) Kada je re o bivoj Jugoslaviji, ovo mnogo zavisi od toga koje manjine posmatramo: postoji velika razlika izmeu bliske korelacije Slovenaca i Slovenije na jednoj strani ekstrema i leopardove are u Bosni i Hercegovini na drugoj strani. Otuda je primenljivost ove postavke sloena. U najboljem sluaju, ona nam moe rei da je rizik od ekstenzivnog rata bio najmanji u Sloveniji, a najvei u Bosni i Hercegovini. Konanu grupu faktora moemo nazvati politikom, ukoliko nam je potrebna zajednika oznaka za njih: 9a) to je drava mlaa (raunajui od sticanja nezavisnosti), to je rizik od izbijanja domaeg rata u njoj vei (Hegre et al. 2001). 9b) Odnos je umereno jak. 9c) ak i onda kada bismo uzeli 1945. godinu kao datum roenja bive Jugoslavije, ona bi pre bila u srednjoj rizinoj zoni, nego u zoni visokog rizika. Meutim, sve nove drave na koje bi se mogla raspasti bile bi u zoni najvieg rizika. 10a) Prethodni unutranji rat poveava opasnost od izbijanja novog rata. to je rat bio skorije, to je rizik vei (Hegre et al. 2001). 10b) Odnos je umereno jak, a njegov karakter je osporavan (Walter 2004). 10c) Za bivu Jugoslaviju, potrebno je izbalansirati dve suprotne tendencije. S jedne strane, biva Jugoslavija je, uz paniju koja joj se u tridesetim godinama XX veka najvie pribliila, bila na ekstremnom kraju u Evropi kada je re o duini i smrtnom ishodu prethodnog graanskog rata (u kontekstu meunarodnog Drugog svetskog rata). Ovo govori u prilog visokog rizika. S druge strane, kada je rei o 1990. godini, treba uzeti u obzir da su ovi ratovi bili pre vie od 45 godina, to opet govori u prilog umerenijeg rizika. U svakom sluaju, mogue nasilno razilaenje znailo bi visok rizik od izbijanja unutranjeg rata u svim zemljama naslednicama ili bar u onima u kojima su drugi uslovi to omoguili (to bi stvarno iskljuilo samo Sloveniju).

39

11a) Rat je u sloenom odnosu sa demokratijom i demokratizacijom. Stabilne demokratije imaju najmanje unutranjeg nasilja, dok stabilne autokratije imaju neznatno vei rizik. Drave koje su izmeu ovih polova imaju znatno vei rizik. Ustanovljeno je, tavie, da ovaj vei rizik zavisi od poloaja zemlje negde izmeu kao i od kretanja, odnosno od toga da li se drava kree u pravcu ka ili u pravcu od stabilne demokratije (Hegre et al. 2001). 11b) Rizik od izbijanja rata vei je za oko jedan i po u dravama na sredini skale demokratije, nego onaj u dravama na bilo kom od suprotnih krajeva. 11c) Biva Jugoslavija kao i njene republike i autonomne pokrajine nalazila se, svakako, negde izmeu suprotnih krajeva, pa je stoga imala rizik vei od proseka. Osim toga, ona se u to vreme jasno kretala, dodajui tako jo vie tom riziku. Bilo bi potrebno dublje istraivanje da bi se ustanovilo da li se ona (a kasnije i njene naslednice) kretala uzbrdo (u tom sluaju bi vie demokratije poveavalo rizik) ili nizbrdo (u tom sluaju bi dalja demokratizacija smanjila opasnost od izbijanja rata). Provizorni rezime prognoze za bivu Jugoslaviju, u svetlu generalizacije kvantitativnih prouavanja moguih prediktora i vrednosti za ovo podruje, mora biti sledei: nekoliko pokazatelja doprinelo je negativnoj prognozi neki od njih zato to su bili relativno jak prediktor, a neki od njih zato to je biva Jugoslavija imala ekstremne vrednosti za promenljivu prediktora. Istovremeno, jedva da je bilo nekih pokazatelja koji bi doprineli da se situacija razvija u suprotnom pravcu. U najboljem sluaju, oni bi implicirali da rizik bive Jugoslavije nije bio vei od prosenog. Prognoza je, stoga, prema meunarodnim uporeenjima bila loa, a verovatno i najgora u celoj Evropi. Pa ipak, ovo treba precizno tumaiti. To sigurno ne govori da je rat bio neizbean, odnosno to ak i ne kae da je rat bio verovatniji od mira. Bilo bi potrebno mnogo vie analize modela i statistikog rada da bi se to otkrilo.

Drugi korak: regionalne karakteristike

Prei emo na drugu etapu i videti na koji nain naknadne (a i sadanje) prognoze mogu biti bazirane na regionalnim karakteristikama Jugoistone Evrope, ukljuujui u to i njeno istorijsko naslee. Oba termina zahtevaju razjanjenje. Kako je region definisan i koje zemlje spadaju u njega, zavisi od toga koji vremenski period prouavamo, kao i od toga za koje smo aspekte zainteresovani. Ukoliko posmatramo geopolitiki aspekt, moemo zakljuiti da je ovom regionu esto pripisivan veliki strateki znaaj. Nekadanji ministar odbrane Nikola Ljubii, na primer, kae (1977: 249): Teritorija SFRJ je od izuzetnog stratekog znaaja ne samo kao balkanska nego i mediteranska i centralno evropska zona. Meutim, ovo se menjalo s vremenom, kao to su se menjali i razlozi za to. Osvajai iz Azije koji su ili prema Evropi morali su uvek proi ovuda, a i oni koji su ili u suprotnom pravcu su to radili isto tako esto.

40

Postepenim raspadom Otomanskog carstva rastao je strateki znaaj Balkana. Evropske sfere interesa ovde su se sukobljavale na mekom trbuhu Evrope i ukljuivale lokalne aktere u svaki veliki rat. Formula Hladnog rata 2+2+2 ukazuje na to da je i Turska, sa ovog stanovita, deo ovog regiona, mada se na Tursku ponekad gleda kao na tampon (ili na raskrsnicu) izmeu evropskog i bliskoistonog bezbednosnog kompleksa (Buzan 1991: 210). Za vreme poslednjeg vrhunca Hladnog rata, poetkom osamdesetih godina XX veka, predsednik Regan izdao je nacionalnu bezbednosnu direktivu o optoj destabilizaciji komunistikih reima u Evropi, a biva Jugoslavija nije bila izuzeta iz toga. Pa ipak, 1990. godine Hladni rat je preivljavao svoje poslednje momente i postoji neslaganje u vezi sa tim kako je to uticalo na ovaj region, odnosno da li je to uticalo da on gubi znaaj ili da ga zadrava zbog novih razloga. Ekonomski gledano, region je drugaije definisan. Vekovima je imao satelitske odnose sa bolje razvijenim delovima Zapadne Evrope, bilo da je re o italijanskim gradovima-dravama, o pojedinanim zapadnoevropskim dravama, o SSSR i drugim delovima istonog bloka ili, konano, o EU u odnosu na koju je sada slabiji nego ikad pre. To je bilo tako to je njime politiki vladalo Otomansko ili Habzburko carstvo ili se sastojao od drava koje su imale, bar nominalni, suverenitet. Glavni izuzetak bio je u veem delu perioda Hladnog rata kada su stari odnosi u komunistikim dravama za izvesno vreme bili raskinuti, ali na razliite naine: postojanje zavisnosti od SSSR (Bugarska, Rumunija, rana Albanija), postojanje izbalansiranih trgovinskih partnera (Jugoslavija), nalaenje partnera i na drugim mestima (srednja Albanija) ili pokuaj zavoenja autarhije (kasnija Albanija). Pa ipak, u najveem delu regiona su abloni trgovine, koji su se menjali, kao i zavisnost od MMF ponovo stvorili satelitske odnose sa Zapadom, pa ak i pre nego to je okonan Hladni rat. Drugi aspekt je aspekt istorije i kulture, odnosno istorijskog naslea. Kada je re o ovom terminu, treba biti paljiv iz nekoliko razloga. Prvo, viena istorija ili istorijski mitovi, kao determinante onoga to se deava, esto su znaajniji od objektivne istorije. Ako se pisanje ove druge moe promeniti zbog novih otkria ili tumaenja, to onda jo vie vai za prvu. Primer toga je izmiljanje istorije u poslednjih nekoliko decenija u bivoj Jugoslaviji (a i drugde) da bi bili legitimizovani postkomunistiki reimi, nacionalistiki pokreti, secesionizam itd. Drugo, determinanta ne znai isto to i determinizam, niti ga podrazumeva. Istorijsko naslee je samo jedna od formativnih snaga i njen relativni znaaj je isto tako promenljiv. Prema tome, ideja da poto je to uvek bilo tako, tako treba i da ostane pogrena je iz nekoliko razloga. Poto su ove ograde iznete, ipak postoje dobri razlozi da istoriju ne treba odbacivati. Da bi neki sukob bio shvaen, potrebno je poznavati dug period njegove stvarne, kao i zamiljenih istorija. Jedno od istorijskih naslea Balkana je ono nasleeno od Otomanskog carstva to kako je stvoreno (brutalno osvajanje, ali i primena principa zavadi, pa vladaj), to kako je funkcionisalo i to kako se raspalo. Njegovo funkcionisanje je na neki nain bilo veoma centralistiko, ali pre otomansko,

41

nego tursko. Ljudi iz cele ove oblasti mogli su da se uspnu na visoke poloaje onda kada su se jednom (dobrovoljno ili prisilno) integrisali u sredinu preobraanjem u islam, a ponekad ak i onda kada to nisu uinili, na primer, fanariotski Grci bili su administratori i svetenici, postojali su lokalni vazalski kneevi (Srbija, Rumunija, itd.) koji su ostali hriani, kao i monoteistike verske institucije koje su uivale znaajnu sektorsku autonomiju u milje (millet) sistemu. U svim ovim sluajevima, meutim, traena je stroga lojalnost Otomanskom carstvu. Ovo je meu stanovnitvom esto tumaeno kao izdaja, to je, uostalom, i bilo preobraanje u islam. To se jasno moe videti u spevu Gorski vijenac Petra Petrovia Njegoa (1948). Prema milje sistemu, verski lideri bi vrili politiki uticaj (ethnarchos) daleko izvan isto duhovnog uticaja. U poetku su postojala samo tri miljea (hrianski, jevrejski, zoroastrijski), koji su imali toliko malo nacionalnih karakteristika, koliko je imala i islamska Umma. Ipak, tokom 19. veka umnoili su se do sedamnaest miljea, dolazei blie definiciji naroda, i to u isto vreme kada je rani turski nacionalizam sve vie podrivao otomanski karakter carstva. Proliferacija miljea je, odgajanjem saveznika unutar Otomanskog carstva, velikim evropskim silama olakala to da zavade i vladaju. To je doprinelo njegovom raspadu i rasparavanju Turske pred Prvi svetski rat, sve dok ovaj proces nije zaustavio Kemal Ataturk (Jung 2001). Iz ovog procesa proistekla je tendencija u nasleima da verska distinkcija Mi/Oni bude definisana, sa zloslutnim implikacijama koje ovo moe imati u nekoj oblasti gde postoji kombinovanje linija razlike izmeu hrianstva i islama sa onom izmeu katolianstva i pravoslavlja. Otomansko naslee je u skoro itavom regionu (osim Slovenije i uglavnom Hrvatske) pojaalo jo starije pravoslavno naslee. Podela pravoslavnog hrianstva na autokefalne crkve na kraju je postala blisko povezana sa definicijom nacije, a uvek je, na neki nain, bila povezana i sa svetovnom politikom vladavinom, poevi od cezaro-papizma, kao jednog ekstrema, do poniavajue subordinacije komunistikim reimima, kao drugog. Jo jedno naslee nosi malu toleranciju za manjine koje ne pripadaju titularnim nacijama, bilo da su definisane verski, jeziki ili i na jedan i na drugi nain. Ove pojave vidimo svuda u skoranjoj istoriji: Kurdi su u Turskoj doskoro definisani kao planinski Turci, a njihov (vrlo razliit) jezik bio je zabranjen; Makedonci i Albanci u Grkoj su teko helenizovani lingvistiki, a Turci su nazivani muslimanskim Grcima; Bugarska je pokuala da bugarizuje tamonje Turke, a Rumunija da rumunizuje Maare. Ono to se dogodilo u bivoj Jugoslaviji posle Hladnog rata (ali takoe i dugo pre njega) deo je ire eme. Termin etniko ienje smislio je Srbin ubrilovi 1930-ih godina, a koristile su ga hrvatske ustae tokom Drugog svetskog rata. U oba sluaja je reflektovao starije ideologe meu sopstvenim narodima i starije procese u ovoj oblasti, kako o ratovima 1912-1913. svedoi Karnegi komisija (Carnegie, 1993). To znai da je borba izmeu graanskih i etnikih podela naroda daleko od toga da je zavrena i da moe uzeti vrlo nasilne oblike. U stvari, ona nije gotova ni u Zapadnoj Evropi. Pojmovi patrie (otadbina) i nacija preuzeti iz francuskog prosvetiteljstva dugo su inili da Francuska izgleda kao

42

paragon graanske definicije. Ipak, proces Drajfus bio je grozan ok za francuske (i druge) Jevreje, a Le Pen se sada buni protiv toga. Posleratna Nemaka je izgledala kao konani trijumf graanskog nad etnikim, ali znakove pitanja postavlja lakoa sa kojom dravljanstvo dobijaju ljudi koji nikad ranije nisu bili u Nemakoj i esto i ne govore nemaki jezik (iz regiona Volge) i tekoa sa kojom isto dravljanstvo dobijaju oni koji su roeni u Nemakoj i savreno govore nemaki jezik (Turci i drugi). Termin britanski predstavljao je graanski termin za nekoliko generacija, ali je imao svoja ogranienja, kako je to demonstrirano u Severnoj Irskoj, kotskoj i ak Velsu. Belgija je u procesu raspada du etnikih linija, a moda isto vai i za paniju. Za jednu zemlju, snagu i blagoslov za njeno stanovnitvo predstavlja to da je graanska definicija opte prihvaena ili da barem (kao, na primer, u vajcarskoj i Finskoj) ima jasan prioritet nad etnikim. Ipak, stii do toga nije lako. Ignorisanje jakih etnikih definicije samo zato to ih ne odobravate veoma je opasno, a pokuavanje da se one nametnu politikim naredbama moe biti suicidno, poto manjine upravo to mogu smatrati pokuajem titularne nacije da ih iskoreni, bez obzira na to koliko ustavi i druga dokumenata tvrde suprotno. Oni prosto ne postaju kredibilni. Bendamin Dizraeli je 1876. godine govorio o starim etnikim mrnjama da bi se suprotstavio zahtevima za britansku intervenciju protiv Turske, a Don Mejdor ga je iz slinih razloga citirao 1993. godine (Malcolm 1994:xx). Mada ima znaajnih dokaza koji se mogu navesti protiv ovih ocena, ako izmenimo termin mrnje u termin strahove, moemo se pribliiti iroko rasprostranjenim balkanskim realnostima. Jedna vana stvar je da takvi strahovi u kolektivnoj memoriji, kad su jednom izazvani, mogu imati sline bihevioralne manifestacije kao one koje izaziva mrnja. Druga stvar je da se strahovi lake izazivaju (u sopstvenim oima nevinim) ponaanjem Drugog, nego onda kada ne postoji takvo naslee. Postoji jo jedno iroko rasprostranjeno naslee u ovom regionu (i ire), a to je pad komunistikih reima (koji je bio u punom zamahu 1990. godine), te time i marksistiko-lenjinistike legitimizacije ideje drave, koje je dovelo do potrage za drugima. Kako je nekoliko autora istaklo, nacionalistike ideologije su esto bile snani konkurenti liberalnim ideologijama (ponekad se ak i stapale sa njima). Ipak, i ovde nalazimo nekoliko razliitih sluajeva. Tamo gde je sama drava bila etniki homogena i imala staru i jaku dravnu tradiciju, ovo nije nosilo rizik od izbijanja graanskog rata. U najgorem sluaju, nosilo je rizik od pojave iredentizma, to je takoe, ako se suvie glasno manifestuje, znailo gubitak mogunosti da se jednog dana ue u EU. Heterogenije drave sa slabim dravnim tradicijama ine suprotan sluaj, koji nosi mnogo vee rizike. U tom pogledu, biva Jugoslavija imala je loe izglede. Bila je visoko heterogena, sa kratkim dravnim tradicijama koje su ve jednom doivele slom kada su Hitler i Musolini pronali lojalne kolaborante u nekim etnikim grupama, i imala je unutar sebe nekoliko grupa sa sopstvenim dravnim tradicijama. Rei emo obazrivo da loa prognoza koja proistie iz prvog koraka ove analize nije opovrgnuta drugim korakom, ve je pre njime pojaana, bez obzira na to to kvalitativni karakter drugog koraka oteava da neke cifre budu

43

stavljene u prognozu ili da bude reeno da li je rat bio verovatniji od mira. U relativnom smislu, meutim, drugi korak pojaava prvi provizorni zakljuak da je biva Jugoslavija imala najgoru prognozu u Evropi. Sada emo videti u kojoj meri ovo mora biti revidirano u sluaju kada se fokus jo vie suzi treim korakom kojim idemo ka retroaktivnoj prognozi.

Finalni korak: karakteristike bive Jugoslavije

Ovaj korak podrazumeva razmatranje odreenih karakteristike bive Jugoslavije kako bi one bile dodate prognozi baziranoj na prva dva koraka, koja su pokuala da daju odgovor na pitanje ta bi bilo u sluaju da je biva Jugoslavija bila prosena drava, a uz to i prosena balkanska drava. 1. Jedna od karakteristika moe biti rezimirana iz gore prezentovanih podataka. Biva Jugoslavija imala je ekstremne ili vrlo visoke vrednosti za nekoliko promenljivih koje su statistiki povezane sa domaim ratom. 2. Reganova politika opte destabilizacije komunistikih zemalja nije pravila izuzetke za bivu Jugoslaviju. Uz to, destabilizaciju je takoe pokuao i zapadnonemaki Bundesnachrichtendienst u saradnji sa hrvatskim organizacijama u izgnanstvu (Schmidt-Eenboom 1995). 3. Dok su mnoge evropske drave imale povremena politika neslaganja u vezi sa svojim ustavima, biva Jugoslavija je izgleda bila jedinstvena po ovom pitanju sa svojim dugim nizom istih. To je poelo ve prilikom planiranja njenog stvaranja (Banac), kada su Srbi eleli dravu francuskog tipa, a Hrvati dravu po uzoru na vajcarsku. Bilo je ponovljenih ustavnih kriza u prvoj Jugoslaviji i niz ustavnih promena u drugoj Jugoslaviji. Pitanja koja su formalno definisala konfliktne ciljeve na samom kraju bila su u sutini ustavna: unilateralno smanjenje autonomije Kosova koju je sprovodila Srbija, zahtevi Slovenije i Hrvatske za postizanje de facto, a kasnije i de jure nezavisnosti itd. Ostajalo je sve manje centralne vlasti, a efikasnost onoga to je preostalo bila je dodatno smanjena potrebom za postizanje konsenzusa u vanim odlukama. Uz to, on je brzo izgubila legitimitet koji je jo uvek imala, naroito posle izbora u svim republikama 1990. godine. 4. ak i posle Hladnog rata, na Zapadu je ostao da postoji hladnoratovski filter za sukobe, naroito u SAD. Ovaj filter moe biti opisan tako da ima tri aksioma: A. Sukob ne moe imati vie od dve strane (postaje suvie teak za itaoce/gledaoce). B. Strane moraju biti drave ili neto nalik tome to moe biti personifikovano liderima. C. Mora postojati jedan Lo Momak, a samim tim drugi momak je Dobar. Neka istraivanja mogu identifikovati par sukoba koji, ak i posle prolaska kroz ovaj filter, nisu isuvie loe predstavljeni, ali to definitivno ne vai za bivu Jugoslaviju. Pre svega, ovaj sloeni konfliktni ablon sastojao se od podkonflikata. Ovi su, opet, imali obino tri ili vie strana: Srbi/Hrvati/Slovenci na severu, Srbi/Hrvati/Muslimani u centru, Srbi/Albanci/Makedonci na jugu.

44

Vaan problem je koji se za bivu Jugoslaviju javlja u aksiomu A je da viestrani konflikti imaju strateku logiku koja se potpuno razlikuje od logike dvostranog konflikta, sa menjanjem koalicija kao estim ablonom. Menjanje koalicija je bio ablon mnogo pre nego to su sukobi militarizovani (Ramet 1992). Glavni problem koji se javlja u aksiomu B je da se ovaj aksiom fokusira na (stereotipne prezentacije) linosti, odnosno pojedinane lidere, to teti razumevanju fundamentalnije dinamike sukoba, ukljuujui i pitanje do koje mere lideri stvarno vode ili su uveliko preputeni ovoj dinamici. Problem koji se javlja u aksiomu C, ako dozvolimo sebi da pravimo vrednosne sudove, moda ne predstavlja toliko imenovanje Loeg Momka, koliko postojanje zapanjujueg niza Dobrih Momaka, zamiljenih ovim filterom po jedinom kriterijumu da neko mora popuniti tu ulogu. Bez obzira na to da li su zapadni politiari bili dovoljno obaveteni ili nisu, da li veruju u verzije mas-medija ili ne, morali su, po logici dominantnog diskursa, govoriti i delovati kao da veruju u njih. 5. Biva Jugoslavija nije bila jedina etniki heterogena drava u ovom regionu, ali je bila daleko najheterogenija po svakom kriterijumu. Ovo samo po sebi, na osnovu statistike, doprinosi looj prognozi, kako je gore i pokazano. Osim toga, to je stvar demografske distribucije grupa. Pokazalo se da su leopard abloni etnonacionalnih grupa u Bosni i Hercegovini i nekim drugim oblastima povezani sa postojanjem vieg rizika od eskalacije nasilja, nego u sluaju kada je svaka grupa prilino koncentrisana na jednu oblast u kojoj predstavlja veliku veinu (Melander 1999: 95f). 6. Finalna i fatalna karakteristika bila je ta da su sukobi u bivoj Jugoslaviji iz razliitih razloga privukli interesovanja velikih sila i to u velikoj meri. U 1990. godini, dok je Hladni rat otpisivan, mnogo se stvari deavalo istovremeno. EU je bila u procesu adaptacije na novu poziciju ujedinjene Nemake. Istovremeno, pritisak mas-medija i efikasna hrvatska propagandna maina uinili su da nemaka Vlada pone da zauzima stavove o sukobima u bivoj Jugoslaviji, to je bila prva demonstracija snage nove Nemake, iako su ti stavovi bili duboko kontroverzni u mnogim drugim dravama EU (i van nje). Ovo je bivu Jugoslaviju uinilo arenom interne borbe snaga u EU i to u kritinom periodu. ak i u sluaju da je na kraju Nemaka uveliko pobedila podmiivanjem drugih na razliite naine, pobeda je znaila ispostavljanje zahteva koji nisu mogli biti ispunjeni bez rata. Nemaka iz istorijskih razloga taj rat nije mogla da vodi, a niko drugi nije bio voljan da se bori za to. Kraj Hladnog rata je istovremeno stvorio i veliku nesigurnost u pogledu transatlantskih odnosa. Postojala je dilema da li e SAD biti u jaoj poziciji svojom tvrdnjom da su pobedile u Hladnom ratu ili e biti u slabijoj poziciji zbog znaaja vojne moi u odnosu na slabljenje ekonomske moi, u sluaju kada je ova prva mnogo manje potrebna. Sovjetski Savez je bio u samrtnom ropcu, a prve deklaracije nezavisnosti su ve bile proglaene. On je, a kasnije i Rusija, bio u velikoj konfuziji u vezi sa svojom buduom doktrinom i neko vreme verovao da e bliska saradnja sa Zapadom doneti eljene nagrade. Tako je i biva Jugoslavija postala arena transatlantskih kontradikcija, gde je konana pobeda SAD znaila (vezano za Bosnu i Hercegovinu) postavljanje

45

zahteva koji nisu mogli biti zadovoljeni bez rata. UNPROFOR je odbio (jer nije imao sredstva) da se bori za to, SAD nisu htele da u to ukljue kopnene trupe, a nijedan savezniki partner nije hteo da se bori u njihovom odsustvu. Zbog svega ovoga, akteri u bivoj Jugoslaviji naginjali su tome da veruju kako imaju neke karte za cenjkanje, odnosno da imaju potencijalnu spoljnu podrku, ali nisu bili nita bolji od drugih u pogaanju ko bi intervenisao, kada, kako i u iju korist. Njihove elje, zapravo, pogoravale su njihovo pogaanje, jer su suvie precenjivali vrednosti ovih karata. Ovo je uinilo manje verovatnim to da oni mogu pronai neophodne kompromise, a verovatnijim to da e eskalirati svoje zahteve i ui u rat sluajno ili ak namerno.

Zakljuak
Dodavanje karakteristika Jugoslavije nije uinilo nita da bi odagnalo mrane (retroaktivne) prognoze, koje su se bazirale na drugim nizovima premisa. Pre se jo jednom desilo suprotno. Poteno je rei da je biva Jugoslavija imala daleko loiju prognozu, nego ijedna evropska zemlja u to vreme. Vratimo se jo jednom na to ta ovo znai, a ta ne znai. To ne znai da je rat bio neizbean, samo da je rizik bio visok i da se stalno poveavao zbog interne dinamike i meunarodnih stavova. Bilo je puno istorija napisanih sa da je, koje su tvrdile da se rat mogao izbei da je samo.... Teko da postoji konsenzusa o jednoj jedinoj da je samo klauzuli, od kojih su neke predloene u drugim poglavljima ove knjige. To to ne ulazim u ovu debatu ovde, jeste zbog nedostatka prostora, jer ona zahteva posebno poglavlje. To je vrlo vana debata, koja nam je potrebna i naunici iz bive Jugoslavije bi mogli u mnogim pogledima dati vrednije doprinose, nego to to ine autsajderi. Meutim, zakljuak je da e svaki pokuaj da se pronae STVARNI uzrok ratova verovatno biti uzaludan. Situacija je bila predeterminirana, sa implikacijom da bi eliminisanje bilo kog pojedinanog uzronog faktora vrlo malo smanjilo ukupni rizik od izbijanja rata. Nas lino jo nijedan od predloga da je samo nije ubedio, bilo zato to oni izgledaju kao nedovoljno prodiskutovani, bilo zato to sam predlog zahteva nove da je samo klauzule. Ubedljiva da je samo konstrukcija e verovatno morati da kombinuje nekoliko stvari na razliitim nivoima istovremeno. U ovom poglavlju bavili smo se verovatnoom izbijanja rata. Ovo je daleko od cele prie. Drugaija je stvar analizirati nastavak rata. U prvoj knjizi na engleskom o jugoslovenskim ratovima jedan od autora (Vrcan 1993) citira libanskog sociologa Ahmeda Beidouna koji se vraa na iskustva svoje zemlje i navodi da je na poetku rat postojao zbog neega, a onda je na kraju postao rat radi rata, poto je toliko puno aktera imalo neto da dobije (ekonomski, politiki itd.) od njegovog nastavka. Nekoliko naunika sledilo je ovu liniju analize, koja takoe zahteva posebno poglavlje. Ograniiemo se, stoga, na sledeu primedbu: da bi se neki rat zavrio, nije dovoljno ukloniti njegove prvobitne uzroke kada su njima tokom vremena dodati novi uzroci.
Tekst sa engleskog na srpski jezik prevela Duica Vuji

46

Literatura:
Barbieri, Catherine (2002), The Liberal Illusion: Does Trade Promote Peace? (Liberalna iluzija: da li trgovina potpomae mir?), Ann Arbor, University of Michigan Press Buzan, Barry (1991), People, States and Fear (Narod, drave i strah), Second edition, London: Harvester Wheatsheaf Carnegie Endowment (1993), The Other Balkan Wars. A 1913 Carnegie Endowment Inquiry in Retrospect with a New Introduction and Reflections on the Present Conflict by George F. Kennan (Drugi balkanski ratovi. Osvrt na istraivanje Karnegijeve zadubine 1913. sa novim uvodom i refleksijama o sadanjem sukobu Dorda Kenana), Washington, Carnegie Endowment for International Peace Collier, Paul & Anke Hoefler (1998), On Economic Causes of Civil Wars (O ekonomskim uzrocima graanskih ratova), Oxford Economic papers, vol. 50, no. 4 Davies, James C. (1962), Toward a Theory of Revolution (Ka teoriji revolucije), American Sociological Review, vol. 27, no. 1 Eriksson, Mikael; Margareta Sollenberg & Peter Wallensteen (2003), Patterns of Major Armed Conflicts 1990-2002 (Obrasci krupnih oruanih sukoba19902002), SIPRI Yearbook 2003, Oxford, Oxford University Press Finsterbusch, Kurt (1974), Theories of Domestic and International Conflict and Their Relationship (Teorije domaeg i meunarodnog sukoba i njihov odnos), in: Joseph D. Ben-Dak (ed.), The Future of Collective Violence (u: Budunost kolektivnog nasilja), Lund, Studentlitteratur FitzGerald, Valpy (2000), Global Linkages, Vulnerable Economies and the Outbreak of War (Globalne veze, ranjive ekonomije i izbijanje rata), in: E. W. Nafziger & Raimo Vyrynen (eds.), War and Destitution, The Prevention of Humanitarian Emergencies, London, Macmillan Galtung, Johan (1966), Peace by Peaceful Means. Peace and Conflict, Development and Civilization (Mir mirnim sredstvima. Mir i konflikt, razvoj i civilizacija), London, Sage Gantzel, Klaus J. (1997), War in the Post-World War II Period: Some Empirical Trends and a Theoretical Approach (Rat u periodu posle II svetskog rata: neki empirijski trendovi i teoretski prilaz), in: David Turon, (ed.), War and Ethnicity. Global Connections and Local Violence, San Marino, University of Rochester Press Gleditsch, Nils Petter & Hvard Hegre (1997), Peace and Democracy: Three Levels of Analysis (Mir i demokratija: tri nivoa analize), Journal of Conflict Resolution, vol. 41, no. 2 Hegre, Hvard; Tanja Ellingsen, Scott Gates & Nils Petter Gleditsch (2001), Towards a democratic civil peace? (Ka demokratskom graanskom miru?), American Political Science Review, vol. 95, no. 1 Jung, Dietrich with Wolfango Piccoli (2001), Turkey at the Crossroads: Ottoman Legacies in a Greater Middle East (Turska na raskrsnici: Otomansko naslee na jednom veem Bliskom istoku), London, Zed

47

Malcolm, Noel (1994), Bosnia. A Short History (Bosna. Kratka istorija), London, Macmillan Melander, Erik (1999), Anarchy Within. The Security Dilemma Between Ethnic Groups in Emerging Anarchy (Bezbednosna dilema meu etnikim grupama u anarhiji koja se pojavljuje), Uppsala, Department of Peace Research Ljubii, Nikola (1977), Total National Defence Strategy of Peace (Totalna nacionalna odbrana strategija mira), Belgrade, Socialist Thought and Practice Njego, Petar Petrovi (1948), Gorski vijenac, Beograd, Jugoslovenska knjiga (first ed. 1847) Ramet, Sabrina P. (1992), Nationalism and Federalism in Yugoslavia 1962-1991 (Nacionalizam i federalizam u Jugoslaviji 1962-1991), Bloomington, Indiana University Press Richardson, Lewis F. (1960), Statistics of Deadly Quarrels (Statistika smrtonosnih svaa), Chicago, Quadrangle Books & Pittsburgh, The Boxwood Press Ross, Michael L. (2004), What Do We Know About Natural Resources and Civil War? (ta znamo o prirodnim resursima i graanskom ratu?), Journal of Peace Research, vol. 41, no. 3 Rummel, Rudolph J. (1979), Understanding Conflict and War (Shvatanje sukoba i rata), vol. 4, Ear, Power, Peace, Beverly Hills, CA: Sage Schierup, Carl-Ulrik (1990), Migration, Socialism and the Inernational Division of Labour (Migracija, socijalizam i meunarodna podela rada), Aldershot: Avebury Schmidt-Eenboom, Erich (1995), Der Schattenkrieger (Ratnik iz senke), Klaus Kinkel und der BND, Dsseldorf, ECON Singer, J. David (1981), Accounting for International War. The State of the Discipline (Objanjenje za meunarodni rat. Stanje discipline), Journal of Peace Research, vol. 18, no. 1 Smith, Theresa Clair (1980), Arms Race Instability and War (Nestabilnost koju izaziva trka u naoruanju i rat), Journal of Conflict Resolution, vol. 24, no. 2 Sorokin, Pitirim A. (1937), Social and Cultural Dynamics (Drutvena i kulturna dinamika), vol. III, New York, American Book Co. Tanter, Raymond (1966), Dimension of Conflict Behavior Between and Within Nations (Dimenzija ponaanja u sukobu izmeu nacija i unutar njih), Journal of Conflict Resolution, no. 1 Vasquez, John A. (ed.), (2000), What Do We Know About War? (ta znamo o ratu?) Lanham, MD: Rowman & Littlefield Vrcan, Sran (1993), A European Lebanon in Making or a Replica of Pakistan/India? (Stvaranje evropskog Libana ili replika Pakistan/Indija), in: Toni Kuzmani & Arno Truger (eds.), Yugoslavia War (u: Jugoslovenski rat), Schlaining: Austrian Study Centre for Peace and Conflict Resolution & Ljubljana, Peace Institute Wallace, Michael D. (1975), Power, Status and International War (Mo, status i meunarodni rat), in: Manus Midlarsky (ed.), On War, New York, Free Press Wallace, Michael D. (1979), Arms Races and Escalation (Trke u naoruanju i eskalacija), Journal of Conflict Resolution, vol. 23, no. 1 Wallensteen, Peter (1973), Structure and War (Struktura i rat), International Relations 1920-68, Stockholm: Raben & Sjgren

48

Walter, Barbara F. (2004), Does Conflict Beget Conflict? Explaining Recurring Civil War (Da li konflikt raa konflikt? Objanjenje ponovljenog graanskog rata), Journal of Peace Research, vol. 41, no. 3 Weede, Erich (1973), Nation-Environment Relations as Determinants of Hostilities among Nations (Odnosi izmeu nacije i okoline kao determinante neprijateljstava meu narodima), Peace Science Society (International) Papers, vol. 20 Wiberg, Hkan (1983), Self determination as an international issue (Samoopredeljenje kao meunarodno pitanje), pp. 43-65, in: Ioan M. Lewis (ed.), Nationalism and Self Determination in the Horn of Africa, London, Ithaca Press Wiberg, Hkan (1990), Arms Races Why Worry (Trke u naoruavanju zato brinuti), in: Nils Peter Gleditsch & Olav Njlstad (eds.), ARMS RACES Technological and Political Dynamics, London, Sage Wiberg, Hkan (1996), Identity, ethnicity, conflict (Identitet, etnicitet, konflikt), in: Simon Bekker & David Carlton (eds.), Racism, Xenophobia and Ethnic Conflict, Durban, Indicator Press Wiberg, Hkan (2000), Patterns of War and Peace: How Much Can We Trust Trends? (Modeli rata i mira: koliko moemo verovati trendovima?), in: Young Seek Choue (ed.), Will World Peace Be Achievable in the 21st Century? (Hoe li se svetski mir moi ostvariti u 21. veku). Seoul, Institute of International Peace Studies, Kyung Hee University Wiberg, Hkan (2003), Peace, Security and South Eastern Europe (Mir, bezbednost i Jugoistona Evropa), in: Anton Grizold (ed.), Security and Cooperation in Southeastern Europe, Ljubljana: Faculty of Social Sciences Wilkenfeld, Jonathan (1973), Domestic and Foreign Conflict (Unutranji i spoljni konflikt), in: Jonathan Wilkenfeld (ed.), Conflict Behavior & Linkage Politics, New York: McKay Wright, Quincy (1942), A Study of War (Studija rata), Chicago, Chicago University Press

49

II DIFFERENTIA SPECIFICA JUGOSLOVENSKIH RATOVA

Alpar Loonc*

PRIZIVANJE NASILJA I LOMNE MOGUNOSTI UPRAVLJANJA

Pripremanje unapred opravdanog nasilja
Uprkos tome to se stie utisak da je nasilje nairoko tematizovano u razliitim disciplinama, registruje se uverenje da je dosadanja analitika nasilja veito nedovoljna u odnosu na njegovu kompleksnost.1 Dananja socijalteorijska nastojanja i te kako uzimaju u obzir nasilje, koje je, takorei, neizostavni horizont. Meutim, ovde je re i o neem drugom, jer progovori li se o nasilju, pokuava li se iznai lokus generiranja nasilja (od porodice, do drugih nivoa), isprepletenost i dalekosenost odnosa koji su involvirani ine iznimno tekim analitiki zahvat. Kao evidencija se nazire injenica da konstelacija posle kolapsa eks-Jugoslavije generira raspravu o nasilju. Naime, uprkos tome to se primer eks-Jugoslavije ne moe dramatizovati kao paradigma za globalno etniko nasilje2, vrenje enormnog i masovnog nasilja povodom razaranja tkiva drave, on predstavlja stalni apel za promiljanje. Istovremeno, moramo postaviti pitanje da li je raspad, uruavanje eks-Jugoslavije, doneo u analitikom smislu neto novo za promiljanje nasilja ili je naprosto re o ponavljanju same stvari u promenjenom kontekstu, naime, posle sloma socijalistikog projekta. Pitanje je da li se samo moe govoriti o kontekstualnim naracijama krvavog raspada koji se tek pridodaju ionako ve izvedenim teorijskim figurama nasilja. Do nasiljem posredovanog raspada, podsetimo se, dolazi u situaciji kada je jasno da se ne mogu iznai i afirmisati mogunosti reformisanja socijalistikog projekta, ideoloki pripravljenog poretka. U tome se, dakako, eks-Jugoslavija nala na valu nestajanja unutranjih pretpostavki
Profesor, Univerzitet u Novom Sadu Dakako, kao krunski svedok novijih tumaenja nasilja moe se navesti H. Arendt, On Violence, New York, Harcourt Brace Jovanovich, 1970. No, ostaje da se potvrdi, ono to je Z. Baumann primetio, da je fenomen nasilja ili pod ili prekomerno teoretizovan; Life in Fragments: Essays in Postmodern Reality, Blackwell, 1995, str. 139. Veoma interesantan komentar u odnosu na Arenta vidi kod: I. M. Young, Power, Violence and Legitimacy: A Reading of Hannah Arendt in a Age of Police Brutality and Humanitarian Intervention, in: N. Rosenblum (ed.), Cycles of Hatred, Princeton University Press, 2002. Jungova sugestija je da se nasilje uvek mora konzekvencijalistiki odmeravati i to u svakom pojedinanom sluaju. 2 Bowen, J. R., The myth of global ethnic conflict, J. Democr., 1996, 7(4):3.14
* 1

53

spomenutog projekta na svetskom planu. Tada je definitivno izgubila poziciju (takorei mesnu vrednost meupozicije) izmeu dva bloka i mogunost uivanja specifinog poloaja u sklopu Hladnog rata, naroito kao adresanta stranih donacija. Od situacije u kojoj je na meunarodnoj sceni postojao akter (Jugoslavija) koji je imao odreenu vrstu manevarskog prostora, kreirajui svoje saveznike, iznalazei partnere u neevropskom svetu, a koji je mogao voluntaristikom samouverenou da prenebregava ekonomska ogranienja, nastala je konstelacija u kojoj je isti akter ubaen u nunost prilagoavanja svetskim tokovima. Pokrenuti procesi ekonomskih reformi i privatizacija zapoeli su svoje putanje na kraju osamdesetih godina, ali je oigledno da protivrenosti meuodnoenja politike i ekonomske sfere nisu omoguile izvoenje samotransformacije Jugoslavije na pacifikovani nain. Moe se dodati da je demontiranje Jugoslavije kao strukturalna mogunost postojala od ranije, ali je pitanje modaliteta toga dogaaja posle Miloevievog nastupa svom snagom izbaeno na povrinu. Dakle, ovde govorimo o nasilju kao formi raspadanja Jugoslavije i njegovim dalekosenim posledicama koje se i danas mogu prepoznati. Dakle, raspad nije bio tek rezultat podbaaja drave, kako se fenomen tretira u odgovarajuoj teorijskoj literaturi, nego izraz sloenog spleta egzogene i endogene dinamike.3 Moemo pratiti kumulativne dogaaje koji se retroaktivno povezuju u kauzalni sled:4 Prvi oblici ispoljavanja krize ideolokog proizvoenja stvarnosti, znaci iscrpljivanja differentia specifica jugoslovenske staze bili su slamanje liberalizacije u sedamdesetim godinama (uz projekciju da se nacionalne orijentacije mogu pacifikovati u okvirima monolitike politike strukture), rastakanje ranijih ekonomskih mogunosti za iroke slojeve, reprodukcija konflikata izmeu centripetalnih i centrifugalnih tendencija, to se zavrilo dekonstrukcijom centralnog autoriteta koji se sve vie praznio, konkurentske igre nacionalnih elita, neuspeno integrisanje odreenih entiteta u koloteinu jugoslovenskog projekta (naroito se misli na Albance, to je postalo eksplicitno u osamdesetim godinama), podela prostora shodno konstelaciji moi (nedosledna regionalizacija koja je podgrejavala nacionalizam), mobilizacija populistikih energija u kontekstu kraja osamdesetih godina sa upuivanjem na ratno okruenje devedesetih, demokratizacija nacionalizma prelivanjem etnikih kodova iz partijskih lavirinata na ulice. Bie dovoljno da se na trenutak nadoveemo na poslednju tvrdnju, jer nam ini se paradigmatinim nain na koji Miloevi vaninstitucionalnim putevima prispeva u Vojvodinu. Njegov dolazak je oznaavao (dakako, deo toga je protivustavna promena poloaja pokrajina) demokratizaciju izlivanja etnikih ispoljavanja, omoguavanje da se u nadasve pervertiranom okruju
3 Milliken, J., Krause, K., State Failure, State Collapse and State Reconstruction; Development and Change, 2002, 33, str. 753-774. Krvavi raspad Jugoslavije se moe razumeti tek multikauzalno i meni se ini da e se svaka orijentacija koja se zadovoljava isticanjem jednog inioca kad-tad pokazati nedovoljnom. 4 Woodward, S. L., Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War, Washington, DC, Brookings Inst., 1995

54

stapaju procesi oslobaanja od ranijih stega nametnutih u komunistikom miljeu, kao i uzlet etnocentrikih raspoloenja.5 Kada se postavljaju ova pitanja, odmah se namee i pitanje karakteristika nacionalnog i etnikog nasilja. Prvi momenat: kao istorijski podsetnik navodimo to da postoji nesluajna veza izmeu stvaranja nacije i nasilja, kako nam to pokazuju mnogobrojni primeri. Nasilje, dakle, nije nikakav spoljni inilac u dijalektici ekskluzije i inkluzije prilikom stvaranja granica, zaokruivanja nacionalnih formacija, to predstavlja unutranju dimenziju procesa nacionalizacije, i shodno tome, moe se govoriti o strukturnom nasilju koje je u isti mah i vidljivo i nevidljivo. No to jo uvek posredno baca svetlo na sled dogaaja koji analiziramo, jer pitanje je da li se moemo zadovoljiti pukim podseanjem. Valja se uvati i toga da izjednaimo sve oblike nasilja, kao doivljeno pripadanje pripadnosti. Drugi momenat: pogleda li se politiki poredak, posle uvrivanja policentrine nacionalne konstrukcije u sedamdesetim godinama u Jugoslaviji, postavlja se pitanje intelektualne produkcije performativnih ideolokih kodova. Treba napomenuti da je za nas merodavan koncept koji o naciji govori ne kao o nekoj supstancijalnoj, nego kao o institucionalizovanoj formi, kao o praktikoj kategoriji. Dakle, nacija nije entitet, nego odreeni skup kontingentnih dogaaja. Pogleda li se izbliza ova tvrdnja, jasno se nazire konstitutivna uloga proizvoaa performativne stvarnosti. Naroito se jasno, iz perspektive kasnijih dogaaja, vidi legitimacijska-performativna praksa koja opravdava upriliivanje dravno posredovanog nasilja u ime nacije i teritorijalnocentrinih ambicija. Ona naciju afirmie kao nosioca unapred opravdanog nasilja. U oblikovanju razliitih dimenzija nacionalnog identiteta stvaralaku ulogu imaju politike, kulturne, medijske elite, dravni intelektualci koji su, ionako, od velikog znaaja u Centralnoj i Istonoj Evropi, kao i nacionalni urnalisti. Oni su u medijima nosioci poruka da je dati etnicitet predmet mrnje drugih, dakle, pokazuju samorazumevanje za dati etnicitet, u smislu objektnosti mrnje drugih.6 Drugim reima, izgrauju
5 Na ovo ne utie ni eventualna primedba da su Miloevi i njegov ansambl naprosto instrumentalizovali jednu situaciju radi ojaavanja svoje moi. Jer, ne moe se smetnuti s uma odista pervertirana injenica da je Miloeviev nastup prekinuo raniju praksu vojvoanskih komunistikih predstavnika u odreenom interegnumu, nudei vea prava manjinama u mogunosti ispoljavanja kolektivnosti, prevrednovanje ranijih represivnih praksi. Nita ne menja u ovom paradoksu ni injenica da se moe prikazati kratak put koji je vodio do plebiscitarnih manipulacija u javnom mnjenju, to je rezultovalo donoenjem Ustava u Srbiji (1990) koji je sadrao ozbiljne separatne sadraje. Naravno, Miloeviev ansambl nosio je i nalog novog pravnog utemeljenja. Bitnije je ovde da se demokratizacija (koja se vezuje za Miloevia) paradigmatino vezivala za nacionalni garantni ig. Ukoliko se govori o ratu i demokratiji, treba spomenuti da je naroito M. Mann kritikovao kolu demokratskog mira, po kojem izmeu demokratije i rata zjapi provalija, a pri tome je expressis verbis uporedio autoritarnu situaciju Titovog perioda i postkomunistiki period Miloevia; The dark side of democracy: The modern tradition of ethnic and political cleansing, New Left Review, 1999, No. 235, May-June 6 Ovaj mehanizam mrnje (performativni izraz drugi me mrzi bez razloga stoji u centru diskurzivne strategije mrnje) opisao je ve Spinoza u Etici. Tome se jedva moe neto dodati, ak i tretirajui savremeni govor mrnje. Potvrivanje mrnje drugog u odnosu na mene, stvara od mene rtvu koja se opravdano brani, sprovodi odreene postupke. Tvrdnjom da drugi mrzi postignut je efekat samolegitimacije (Spinoza, Etika, 40-50. teza, III. deo etike).

55

obrasce identifikacije koja pretvara nasilje u simbole ili, pak, izvlai iz etnosimbola mogunost nasilja. Razliiti delovi elita i subelita katalogiziraju postojee strahove, usmeravaju energiju ka pripravljenosti za nasilje, koja se moe kristalizovati na masovnom nivou. Oni su akteri koji stvaraju snanu mreu ne-dravnih institucija, civilnog sektora koji se mobilizuje za odbranu nacije. Ukoliko se setimo Andersonove naznake o naciji kao zamiljenoj zajednici, oigledno je da je u eks-Jugoslaviji morao biti sproveden i jedan drugi, i to obratni postupak: stvaranje uverenja da je Jugoslavija odsad nezamisliva, da se ova heterogena zajednica vie ne moe zamisliti.7 Destrukcija Jugoslavije kao imaginarnog entiteta i rekonstrukcija nacije posredstvom mitopolitike delatnosti zahtevala je diskurzivnu praksu elita. Idemo li dalje, videemo da se politiki sloj nekadanjeg jednopartijskog sistema lako prilagoava novim odnosima, da formira sive zone neformalnih centara moi koji nadzire sredstva za proizvodnju, da ulazi u medije i odreuje perspektivu u kojoj se mogu oblikovati politika pitanja. Jednostavno, nacionalna politika se odigrava uvek u svetlu spleta institucionalnih normi, verovanja, ideala, ekonomske dinamike i mitopolitika razliitih elita. Iziskivanje oekivanja kod ljudi, uinak primetnih i neprimetnih skretniara u poeljan kolosek usvajanja sadraja, stvara od razliitih elita proizvoae nacionalne stvarnosti. U stopu ih prate figure etnikih preduzetnika, koji etnicitet koriste kao resurs za sticanje pozicija i koji se ubacuju u medijatizovana javna polja i unose tematizacije povodom diskursa rtve. Njihova pojava opominje nas na neizbean paradoks vredan panje: sa jedne strane nosioci nacionalne retorike u svom nastupu uzdiu naciju kao samocilj, dok sa druge strane otvaraju polja gde se upravo nacija instrumentalizuje kao pozicioni resurs u toku tranzicije. Uzvieni celebralistiki naini govora se neprestano meaju sa instrumentalistikim sadrajima, gde se etnicitet koristi u maloas navedenom smislu i gde je etnicitet uvuen u koloteinu kalkulativne koristi i trokova. To samo dokazuje da nacionalnu formaciju uvek treba posmatrati kao jedan sloeni splet ekonomskih, ideolokih i politikih strukturnih momenata. Nije dovoljno promatrati samo ideoloke uinke elita, ve treba obratiti panju i na injenicu kako se oni efektuiraju u datoj institucionalnoj okolini. Dakle, makar usputno reeno, ova spoznaja nas obavezuje na promatranje odnosa izmeu strukture i aktera. Mitsko sredite mobilizatorskog diskursa o naciji je obino napunjeno nainom govora o dignitetu date nacije, o nizu nacionalnih heroja. Mitsko sredite je uvek posredovano i neprijateljima digniteta, koji se podvrgavaju sankcijama. Etniko nasilje primenjuje se protiv onih koji ne pripadaju nosiocu digniteta, tj. protiv drugih etniciteta, ali i protiv onih u sopstvenim redovima, koji ne prihvataju mitopolitiko samorazumevanje. Spominjanje neprijatelja je bitno, jer time dodirujemo i jedan drugi momenat - kada je re o nasilju sa interetnikim dimenzijama, unutargrupni odnosi su uvek odreujui.8
7 Hayden, R. M., Imagined Communities and Real Victims: Self-Determination and Ethnic Cleansing in Yugoslavia, in: Genocide, Anthropological Reader (ed. by a. L. Hinton), Blackwell, 2002, str. 232 8 Tu poentu dobro pokazuje upravo na primeru Srbije V. P. Gagnon, Ethnic nationalism and international conflict: the case of Serbia, Int. Secur., 1994-95, 19(3):130

56

No, ove nadasve poznate injenice, koje su ve ionako precizno analizirane, ne mogu se shvatiti kao daljinsko upravljanje emocijama ili, jo gore, kao odozgo formirana nacionalizirajua perspektiva koja se kanalima volebne manipulacije (zavoenja) namee lanovima demosa. Nasilje se, to je potvreno raspadom Jugoslavije, nikad ne moe objasniti iskljuivo vertikalnom komunikacijom izmeu razliitih elita i mase koja se tetura u magli istorije, ve postoje i odreeni autopoetini oblici nasilja koji se rasprostiru horizontalno. Valja, dakle, analizirati ulogu nasilja kao nosee matrice u ideolokim legitimacijama razliitih elita. Meutim, ono to je znaajno je pitanje kada je i pod kojim istorijskim okolnostima, jedan etnicitet pripremljen da prima rizik praktikovanja nasilja, odnosno kada preovlauje forma samouveravanja da je nasilje odgovarajui oblik etnikog samooformljenja. Upriliavanje nasilja pokazuje mnogobrojne sporedne produkte koji se moraju odmeravati. Ovakva orijentacija, pak, zahteva, pogled koji je mnogo iri od maloas spomenutog, bolje rei, to istovremeno zahteva sagledavanje vertikalne i horizontalne komunikacije. Na jednoj strani vidimo performativne-nacionalizovane uinke fragmentarizovanih elita, koje ponekad konkuriu jedna drugoj, a ponekad se unifikuju povezujui nacionalne niti u jedan savez. Na drugoj strani vidimo vibrirajue odnose izmeu pojedinaca, amorfne oblike njihovog zajednitva, i u odreenim situacijama masu sa afektivnim reimom, koja deluje kao prijemnik javne retorike razliitih elita. Tek prouavanje dodirnih komunikativnih povrina, interaktivnih odnosa izmeu elita i pojedinaca koji su spremni da budu atomi svetine, omoguava prilaz analizi. Naravno, time se prikljuujemo analizama formi konvergencije, alijansi izmeu elita i medijatizovane mase koja se moe pratiti u eks-Jugoslaviji, ponajvie u Srbiji. U kontekstu populistike mobilizacije u toku osamdesetih godina, i te kako se mora progovoriti o fantazijama da se bude Jedan (Lefort), o stremljenjima zahteva spram supstancijalnih identiteta, kao i za figurom drave koja je liena podela, tj. koja u svojoj nepodeljenosti podaruje Ime. I ukoliko iznova potvrdimo da je re o reimu koji neprestano reprodukuje masovnost kao konstitucijsko naelo, jasno je da je ovde re o populistikoj reprezentaciji. Ona trai vou, zahteva harizmu Voe da bi se oformila u Jednom Imenu koje e podariti zajednitvo posredstvom Jednoga. Dakle, paljivo moramo koraati izmeu interpretativnih jednostranosti i nai stazu izmeu Scile i Haribde. Sa jedne strane, podvrgavamo kritici pristupe koji se zadovoljavaju time da u manipulaciji elita prepoznaju jedini razlog za eskalaciju enormnog nasilja. Manipulativne delatnosti i kalkulacija interesne dinamike razliitih elita i te kako igraju ulogu u uobliavanju nastupa u ime nacije. Valja ponovno naglasiti njihovu konstitutivnu ulogu u stratekom oformljenju nacionalne dinamike, pogotovo kada se demokratizacijom otvara prazno mesto koje se moe popunjavati nacionalnim kodovima. Meutim, to jo nije dovoljno da se odnos izmeu elita i masa promatra instrumentalistiki. Jer, investiranje nacionalnih elita u kalkulativne taktike ne bi bilo uspeno, ukoliko ne bi postojali receptori koji ele da uju odreene autosugestivne poruke manipulatora. Investiranje elita u manipulativne delatnosti nije unapred uspeno. Naprotiv, one su izloene riziku, to napokon i

57

putanje Miloevievog reima dokazuju, jer je mandat dobijen od mase uvek privremen i kad-tad je podloan verifikaciji. Mase koje su iskoriene kao pokretaka snaga istorije, posle izvesnog vremena ne oseaju da su njihove elje ispunjene.9 Elita poziva masu da glasa (u Hirmanovom smislu), ali bez prijemivih receptora, tj. bez aktivne recepcije. Naglaavamo, u datom istorijskom kontekstu koji je struktuiran, ne moe se objasniti spremnost za prihvatanje nasilja kao dozvoljivog. Sa druge strane, valja odbaciti nastojanje da se neki etniki entitet promatra u smislu unapred datog i homogenog kolektivnog aktera. Veoma fluidna kategorija etniciteta, etnike grupe se uvek uobliava posredstvom odreenih kolektivnih akcija, to znai da tek politika praksa stvara kategoriju etniciteta. Ne postoji direktan put koji vodi od mase do etniciteta kao kolektivnog aktera. Dakle, moraju se promatrati kolektivne akcije u kojima se etniciteti iznova stvaraju. Ovde se negira statiko promatranje, jer je etnicitet dinamiki entitet, podloan interpretaciji elita i to ne treba zaboraviti kada je re o etnikom nasilju.

Nasilje u etnikom kontekstu ili autopoetinost nasilja Kada se govori o nasilju, treba podsetiti da ono upuuje na fiziku snagu i na mogunost fizike destrukcije.10 U teoretizovanju nasilja, socijalna teorija oprezno odmerava razlike izmeu nasilja, prinude i moi. Tako, recimo Arent (H. Arendt, ije razmiljanje u pogledu instrumentalnog razumevanja nasilja sledi Hobsa i Klauzevica) diferencira mo i nasilje tako to kae da je praktikovanje moi uvek mogue u zajednitvu drugih (jer mo nikad nije svojina pojedinca), a nasilje je slino fizikoj snazi i koristi se za multiplikaciju snage.11 Nasilje slui odreenim ciljevima, a u politikoj sferi se podreuje kalkulaciji. Za razliku od agresije, kod nasilja valja promisliti splet razloga koji prethode njegovom ispoljavanju, te ga ne moemo tretirati kao neizazvanu akciju. Na osnovu toga, Arent dolazi do zakljuka da je mo neograniena12, da ona nema fiziko ogranienje kao snaga. Ona se smeta u intersubjektivne odnose i upuuje na kolektivnu akciju. Njenu granicu predstavljaju tek drugi ljudi, jer onaj ko praktikuje mo, moe je realizovati tek uz pristanak drugih i moe nastupati u ime odreenih grupa. Arent snano kritikuje i teoretiare i praktiare zato to meaju mo i nasilje, te zato to preesto sagledavaju nasilje kao ekstremni izraz moi.13 Bitno je da ak i totalitarni vlastodrci (koji pribegavaju torturi) trae praktikovanje moi, tj. da nasilje u svojoj dubini iziskuje mo. I kod drugih teoretiara nasilje se pojavljuje u kontekstu direktnog korienja snage radi uzrokovanja telesnih
9 Posle odreenog vremena putevi voe sa cezaristikim mandatom i mase e se raskrstiti. Ranije mobilizovana masa postaje apatina. Do jednog vremena jo daje podrku voi, ali se ve javlja crv sumnje. 10 Muro-Ruiz, D., State of the Art, The Logic of Violence, Politics: 2002 Vol 22(2), 109117. U ovom lanku nalazi se spektar razliitih teorija nasilja, poev od teorija koje vide nasilje kao reakciju, do drugih teorija koje nasilje vide u smislu svesne instrumentalne akcije. 11 Ovde valja promisliti razliku izmeu legitimacije moi i opravdavanja nasilja. 12 Arendt, H., The Human Condition, 2nd ed., Chicago, University of Chicago Press, 1998 13 Samo usput spominjem da ovom distinkcijom Arent oponira tradiciji u politikom miljenju. Arent ak tvrdi da nasilje destruie mo.

58

povreda ili radi prinuivanja na praktikovanje odreenih akcija.14 Ali, kada govorimo o razlici izmeu nasilja i prinude, vano je naglasiti da se nasilje odnosi na neureenu prinudu koja dovodi u pitanje poredak. Ne tvrde li vlastodrci i danas veoma esto povodom razliitih izvrilaca mikronasilja da su oni prekrili pravila, da su iskoraili iz poretka unevi nered, haos i pometnju, i da su pogreno razumeli njihove poruke? Ne govore li oni o tome da je nasilje ono to kri norme koje su oni postavili? Nasilje se u svom neurednom ispoljavanju protee onkraj poretka. Njegovo uvek neoekivano nastupanje destruie regularnost, unosi neplanirane posledice u poredak. Postoje neizbene tekoe racionalnog kalkulisanja njegovog nastupanja, tj. normiranja nasilja.15 Nasilje stoji u svetlu razlike izmeu poretka i neporetka, onog kontrolisanog i nekontrolisanog, regularnog i neregularnog, predvidivog i nepredvidivog. Pri tome, ma koliko se pokuava to da granice izmeu ovih dihotomija ovrsnu, granine linije su veoma esto pokretljive. I upravo ova dinamika ini bilo koju orijentaciju racionalnog menadmenta nasilja rizinom i, nadasve, tekom za kontrolu. Time se moe objasniti to da se, ak i u porecima gde se potencijalno nasilje marginalizuje tako to se izmeta na granice, nasilje ipak moe vratiti u centar. Ovaj samopovratni karakter nasilja ini ga potencijalno opasnim za upravljae nasiljem, kao i za nosioce racionalnog omeivanja nasilja. Arent neprestano upozorava da praktikovanje nasilja moe ugroavati mo i da samouvereni politiari, koji su ubeeni da mogu kontrolisati nasilje, bivaju podloni nemogunosti podreivanja nasilja. Po tome, nasilje je stalna opasnost za mo vlastodrca. Ne zaboravimo ovde ni injenicu da je nasilje uvek podlono tumaenju. Ono to je za neke drutvene agente nasilje, za druge to nije. Kada jednom uvreni poredak pone da proizvodi nelegitimno nasilje za druge, on tada postaje podloan spoljanjem protivljenju. Naredno pitanje koje moramo dodirnuti jeste odnos izmeu drave, rata i nasilja. Moramo se podsetiti nastojanja da se moderna drava osnauje kao nosilac idealne teritorijalne suverenosti, to podrazumeva to da racionalizovana (veberovska) centralna birokratija monopolizuje organizovanu prinudu na datoj teritoriji. Represivni razvoj dravnog aparata igra ulogu drutvene pacifikacije i to u onoj meri u kojoj uporedo nastaju novi odnosi izmeu graana, pa shodno tome i novo znaenje nasilja. Naravno, organizovanost prinude ima zadatak da afirmie stvaranje drave i da podari vrstou vladanja. Osim toga, zahvaljujui monopolu drave, prinuda se raspolovljuje na prihvatljivu i neprihvatljivu, pa nasilje esto vezujemo za drugu situaciju.16 Po Arentovom miljenju drava bi trebalo da bude izraz moi i izraz bivanja
Ovde vredi posebno spomenuti Burdoa i njegovu teoriju simbolikog nasilja. Bourdieu, P., Questions de politique, Actes de la recherche en sciences sociales, 16 June, 1977: 64 15 Samo ukratko podseam na injenicu da se nasilje antropoloki ne moe objasniti mehanicistiki, jer klizi iz utilitarnih objanjenja. Recimo, blagostanje nikada nije bila prepreka nasilju, a to jo uvek vai. Clastres, P., Archeologie de la violence, Libre, 1977, 1, str. 171 16 Jasno, granice izmeu prihvatljive i neprihvatljive prinude podlone su tumaenju i u tom smislu je H. Beji u pravu kada dodaje da se legitimna prinuda vraa kao nasilje kada su realizatori pobeeni i kada rtve sede u sudu i optuuju, Le patrimoine de la cruat, Le Dbat, 1993, 73, 167, Bauman, ibidem, 141
14

59

zajedno odreenih graana. Pogledajmo i druge perspektive. Da izmeu rata i drave postoji tesna veza i da je moderno nasilje podreeno politikom autoritetu, jasno potvruje Tilijeva (Tilly) izotrena naznaka data u istorijskoj analizi. Ona stavlja dravu u reciproan odnos sa ratom: drava ini rat, a rat ini dravu.17 Monopol prinude drava obezbeuje ratom koji je istovremeno i proces popularne mobilizacije. Napokon, i supstanca nacije se stvara ratom. Naime, raniji (religiozni ratovi ili ratovi povodom preklapajuih suvereniteta) ratovi, ratovi u XIX veku, postaju konstelacije izmeu nacionalnih drava. Pri tome, kako se to danas sve vie primeuje, kljuni momenat je dvosmislenost okolnosti koja se vezuje za odnos izmeu drave i rata. Jer, rat moe biti efikasno sredstvo reprodukcije nacije, kao i medijator osiguravanja nacionalnog kontinuiteta, ali moe biti i uzrok njene degradacije, i to sa kratkoronim i dugoronim posledicama. Ova dvosmislenost se ne moe ukinuti i dovoljno e biti da bacimo pogled na situaciju Srbije u devedesetim godinama: drava postaje instrument vladajuih elita, postoje spojenost drave i reima i neprestano meanje administracije i drave, proireni klijentelizam, cezaristiki kodovi vladanja, stvaranje finansijske oligarhije (koja sve vie objavljuje nezadovoljstvo krajem milenijuma), kao i pogoravanje drutvenog tkiva. Na osnovu pouka iskustava devedesetih godina, okreemo se analizi mogunosti da se drava oslabljuje povodom generiranja rata. Potrebno je setiti se svih ovih momenata kada, odmeravajui rat kao generator i kao medijum opravdanja nasilja, analiziramo situaciju u Srbiji na kraju osamdesetih i kada tematizujemo dugorone posledice rata. Jer, u to vreme se ve uobliava (barem) mogunost da se ratom osigura snaga nacije, pa makar i teritorijalnocentrinim ratom koji bi omeivao teritorije zacrtane etnocentriki inspirisanim mapama. Pogledamo li predatorsku strategiju Miloevia kojom on osvaja kontrolu nad JNA i njenim vrhovnim komandantom, predsednitvom i drugim saveznim institucijama, videemo da to pojaava uverenje o pripravljenosti u odnosu na rizik rata. Drugaije reeno, kao realna se predviala mogunost da ratom bude prekrojen postojei poredak, jer je rat, napokon, uvek najvee mogue nasilje. Naime, ovde je bilo bitno da se afirmie pokroviteljstvo za praktikovanje legitimnog nasilja (vojska). Nije od malog znaaja ni injenica da postoji napetosti izmeu institucionalnih i funkcionalnih dimenzija drava. Dravne institucije mogu opstati uprkos tome to u slabijoj meri ili uopte ne realizuju svoje funkcije (dakako, ako ih shvatamo na maloas prikazani nain).18 ak i onda kad moemo da se
Tilly, Ch., War-Making and State-Making as Organized Crime, in: Evans, P., Rueschmeyer, D., Skocpol, T. (eds.), Bringing the State Back In, Cambridge, Cambridge University Press, 1985, str. 170. Vidi: Keen, D., The Economic Functions of Violence in Civil Wars, Adelphi Paper No. 320, Oxford, Oxford University Press for the Institute of Strategic Studies, London. A noviji rad, Kaldor, M., Nationalism and Globalisation; Nations and Nationalism, 2004, 10 (1/2), str. 161177. Kaldor se u znaajnoj meri poziva upravo na iskustva iz eks-Jugoslavije.
17

60

pozivamo na dezintegraciju drave kao uzronika nasilja, ne moemo zaboraviti konstitutivnu ulogu agenata drave koji izvravaju zadatke, omoguavaju transmisiju nasilja, obezbeuju odgovarajua oruana sredstva paramilitarcima (na teritorijama van Srbije) i prenose finansijske osnove za izvoenje oruanih dejstava. Upravo ovi agenti drave svojim transmisijama doprinose tome da se strukturno nasilje pretvori u difuzno nasilje na terenu. S tim, da se nikada ne moemo zadovoljavati samo sa apstraktnom naznakom drave, nego valja promatrati partikularne elite, partije, agente koji su nosioci nasilja. Genon (Gagnon) je, analizirajui sluaj Srbije, tematizovao poznati fenomen etnikog licitiranja.19 Fenomen se javlja u sluaju kada postoji mogunost izlaganja etnikih projekata u odnosu na javnost i kada se razvija konkurencija na osnovu etnike karte. Pri tome, sadrina takmienja je optuivanje suparnika da sprovodi isuvie meku odbranu etniciteta, da zaostaje u odnosu na nunost radikalnog zastupljivanja etnikih interesa. Isti autor zastupa stanovite da etniko licitiranje ne odraava stanje u eksJugoslaviji ukoliko se, dakako, situacija promatra iz perspektive Miloevievog reima. Srpske elite su inicirale nasilje kao mogui medijum razreavanja etnikog problema, uokvirile su problem u sklopu etnikih antagonizama, kae Genon, ali ne radi mobilizacije, nego radi demobilizacije populacije. Kada je elitama bila potrebna javna podrka stanovnitva, one su posegnule za podlicitiranjem, tj. prikazivale su sebe kao mekeg predstavnika etnikih interesa. Analiza je viestruko dragocena, jer baca svetlo na momenat koji je esto netematizovan, a bitan je i u perspektivi nasilja. Analiza je tana, jer u javnoj retorici Miloevieve partije odista moemo prepoznati elemente podlicitacije, kao i ciljanje na demobilizacijske efekte. U tom nainu obraanja javnosti moe se identifikovati skrivena retorika ja sam manje lo u odnosu na druge, naroito u odnosu na desne oponente u politikoj borbi, koji su ponekad bili demonizovani u medijima. Osim toga, javno spominjanje nasilja je uvek dvosekli ma. Nikada ne treba potcenjivati nevoljnost onih koji su etniki mobilizovani, a nasilje prihvataju sa rezervom ili ga od odreenog trenutka uopte ne prihvataju, naroito ako se suoavaju sa posledicama njegovog praktikovanja. Samo ovaj retoriki nastup Miloevievog ansambla, nad kojim je dominirala njegova linost iz pozadine, valja analizirati u okruenju ire dramaturgije. Smeranje ka stvaranju demobilizacijskih efekata moe nastati tek onda kada je osvojena vlast koja se personalizuje i uvruje harizmatskim kodovima. Dakle, demobilizacija ciklino
18 Odreeni teoretiari smatraju da u ovakvim situacijama postoji dravni podbaaj i da je uzrok etnikog ienja ne jaka drava, nego drava koja podbacuje. Esty, D. et. al., The state failure project: Early warning research for US foreign policy planning, in: J. Davis & T. Gurr (eds.), Crisis Early Warning Systems. Boulder, Col.: Rowman & Littlefield, 1998. Time se, meutim, skrauje horizont za promiljanje praktikovanja nasilja odozdo. tavie, i ranije situacije masovnog vrenja nasilja u ime drave oslanjale su se na masovne pokrete odozdo. 19 Gagnon, V. P., Ethnic conflict as demobilizer: the case of Serbia, Inst. European Stud. Working Paper No. 96.1, Inst. European Stud., Cornell Univ., 1996. Uporedi i Brubaker, ibidem, 433

61

sledi posle podstrekivanja mobilizacije, jer se ocenjuje da demobilizacijskim efektima moe biti obezbeena konzervacija moi. Ostaje i pitanje u kojoj meri se moe govoriti o praksi licitacije u ovom sluaju. Jer, Miloeviev reim je pokazivao mimetike sklonosti prisvajanjem teritorijalno-centrinoetnikih projekata od drugih aktera politike scene. Dimenzije politikog takmienja su, takoe, upitne, jer su njegovi desni oponenti isuvie predstavljali objekti njegovog upravljanja. Ova situacija je u mnogim analitiarima izazvala utisak da je Miloevi izmestio tvrdu, ekstremnu varijantu odbrane etnikih interesa kod drugih aktera scene da bi konzervirao postojee odnose. Dakle, demobilizacijski efekti, kao i promovisanje meke varijante etnoodbrane, koji se bez daljnjeg mogu uoiti, pripadaju reimu upravljanja nasiljem u toku devedesetih godina. Napokon, retorika mekeg nasilja, praktikovana kod kue, mogla se kombinovati sa hard-nasiljem izvana, bar do odreenog vremena, odnosno do trenutka kada je usled meunarodnog pritiska nastup poeo da daje kontraproduktivne rezultate. Iskustvo u devedesetim godinama nas podstie na to da potvrdimo da se rat vie ne moe opisati u perspektivi borbe. Nasilje je na centralnom mestu, no specijalni znaaj dobijaju simboliki oblici koji sobom nose poruke i civili kao predmet nasilja. Nastup nosilaca nasilja nas opominje i da je re o dramaturgiji koja ima teatralne dimenzije.20 Dramaturgija koja se obruava na telo protivnika, koji postaje objekat nasilne afirmacije aktera, povezuje se sa namerom stvaranja istih teritorija i etnike zaokruenosti. Nasilje na teritoriji eks-Jugoslaviji vezuje se, takoe, za egzekucije, masakr, ekspedicije i etnika ienja, u kojima se ne oekuje povratna sprega, tj. reaktivno ponaanje protivnika. Akcije osvajanja i violentnog nastupa su obino jednosmerne, a ne interaktivne. Ali, i ovde stoji ranija naznaka da je nasilje pozicionirano izmeu poretka i neporetka, regulacije i deregulacije. Napokon, kada retrospektivno sagledavamo razliite forme nasilja, razvijenu infrastrukturu, jasno naziremo planski karakter nastupa. Uinci nasilja odaju karakter organizovanosti, koji se vezuju za mnogo difuznije, kapilarnije oblike svakodnevnog nasilja u kampovima i drugim mestima nasilja u toku rata. Zapravo evidentno je da Jugoslavija ve u osamdesetim godinama stoji u znaku nasilja, iji su potencijalni oblici raznorodni: nasilno menjanje granica pomou vojske o kome se tajno raspravlja, naoruavanje paravojnih formacija, projiciranje oruanih pobuna, stavljanje na raspolaganje sredstava za praktikovanje nasilja itd. I ukoliko stoji da je dolo do demokratizacije nasilja, oigledno je da postoji nunost da se upravlja nasiljem. Pomaknemo li se napred, moemo se pitati nije li Miloeviev reim u devedesetim godinama, negirajui u zvaninoj retorici da je Srbija u ratu, u pozadini, na primer u Vojvodini, manevrisao stratekim upravljanjem nasilja, ponekad uz utanje o onome to se dogaa, ponekad uz eksplicitno odobravanje politikih instancija, a ponekad i uz podgrejavanje vrenja nasilja. Nije li stop and go taktika reimskog nastupa neprestano proizvodila viak nasilja. Nije li nasilje, koje se pokualo programirati putem kontrolisanih paravojnih formacija i drugih,
20 Kaldor, ibidem, str.170. Juergensmayer, M., Terror in the Mind of God. Berkeley, CA: University of California Press, 2000

62

prelivalo i u one kontekste gde to moda nije bilo predvieno, i prostorno i vremenski. Nije li re o tekoama da se nasilje bez ostataka integrie u bilo koju strategiju i nije li nasilje koje je iskonski ugraeno u sistem neprestano stvarao neporedak. Valja ovde progovoriti i o nacionalnom/etnikom nasilju. Sluaj Jugoslavije je, naime, ubrzao bavljenje nasiljem u socijal-teorijskim diskusijama, i u pogledu tematizovanja nasilja i konflikta.21 Naravno, usled dinamike nasilja u devedesetim godinama etnicitet se u drutvenim naukama snano uobliio u polugu objanjenja, te se bavljenje etnikim nasiljem u Jugoslaviji moe tretirati kao deo promene orijentacije. Vano je da nasilje poseduje svoju sopstvenu dinamiku, to znai da nasilje nije tek neka faza u datom konfliktu, nego je i samo generator toka konflikta. Reakcija na enormno nasilje u eks-Jugoslaviji propraena je tipinim obrascima koji su posezali za premodernim momentima i po kojima je re o neotribalnom ispoljavanju zatvorenih etnikih jedinica, kao i o povratku premodernih raspoloenja. No, ovo ophoenje u pitanje dovodi injenica da je violentna etnopolitika, koja je ciljala istrebljivanju itavih etnikih skupina, u dubokoj meri karakterisala upravo XX vek, te da se ona uopte ne moe pripitomiti, u smislu da joj moe biti nalepljen peat premodernosti.22 Uklanjanje etniciteta sa odreenih teritorija (etniko ienje23), genocid24 (kriminalni akt koji je usmeren ka destrukciji drugih etniciteta, brisanju njihovog kulturnog postojanja i memorije) i etnicizacija politikih konflikata i te kako pripadaju modernim naracijama.25 Pitanje je nije li etniko ienje u mnogim situacijama u XX veku proizvelo nepovratne promene, menjajui socijalnu realnost. Proizvoenje etnike mrnje, kao to je poznato, pokazuje mimetike dimenzije, ono je deo mimetikog nasilja.26 Grupe koje stoje u konfliktu esto sprovode sline postupke, samo u drugaijem smeru. Etniko nasilje je, u
21 Brubaker, R., Laitin, D. D., Ethnic and Nationalist Violence, Annu. Rev. Sociol. 1998, 24:423.52. Slaem se sa njihovom tezom da je etniko nasilje kompleksnog karaktera i uzrono veoma heterogeno, i ne sastoji se od uzrono istih jedinica etnikog nasilja nego od razliitih tipova akcija, procesa i dogaaja (str. 446). Na osnovu toga, dolaze i do predloga da se etniko nasilje dezagregativno razmatra, to je isto tako prihvatljiva tvrdnja. 22 Wimmer, A., Who owns the state? Understanding ethnic conflict in post-colonial societies, Nations and Nationalism, Vol 3, 1997; Markusen, E. & Kopf, D., The Holocaust and Strategic Bombing: Genocide and Total War in the Twentieth Century, Boulder, Co.: Westview Press, 1999; Mann, M., ibidem; Bell-Fialkoff, A., Ethnic Cleansing, New York, St. Martins Press, 1996. Kaldor (ibidem, 169) smatra, i to upravo tretirajui situaciju u eks-Jugoslaviji, da su pokreti iji su lanovi nosili seanje atrociteta bili i modernog i antimodernog karaktera. Antimodernost izvire iz elje za vraanje nevine prolosti, zlatnog doba, neokaljane nacionalne drave. 23 Appadurai, A., Dead Certainty: Ethnic Violence in the Era of Globalization, in: Genocide, ibidem, str. 286-305. Njegova analiza, koju ovde samo spominjem, moe posluiti kao podstrek za analizu neizvesnosti u Srbiji, iz koje je proizala socijalna panika. 24 Denich, B., Dismembering Yugoslavia: nationalist ideologies and the symbolic revival of genocide, Am. Ethnol., 1994, 21(2), str. 367-390 25 Akhbar, A., Ethnic Cleansing: A Metaphor for Our Time, in: Genocide, ibidem, str. 211-231 26 Ovde se ne elim uplitati u teoriju irarda (Rene Girarda), koji je poznat po tome to je nairoko teoretizovao mimetiko nasilje kao instrument objanjenja.

63

ovom smislu, u znaku fenomena koji bih nazvao mimetika adioforizacija. Poslednji termin27 oznaava neutralizaciju odreenih subjekata u moralnom smislu, drugaije reeno, injenje neutralnim ili irelevantnim odreenih subjekata u moralnom znaenju te rei. U sluaju eks-Jugoslavije, raspad i uoblienje efekata mitopolitike stavili su u pogon mimetiku adioforizaciju.

Rat koji se ne zavrava

elimo li progovoriti o nunim nusproduktima rata, tada treba podsetiti na one kolokvijalne dimenzije pojma krize, koji podrazumeva da su se odreeni vrednosni momenti raspali, ali bez stvaranja novih orijentira. U tom smislu, postratno stanje u Srbiju iznova produkuje krizne procese. Rat se ne zavrava, viak nasilja se uvek preliva u nove forme i konflikti se vraaju u retrospektivnim formama. Strah, seanje na izgubljeno i mrnja koja se moe revitalizovati ostavljeni su u naslee. Postmitopolitika vlast se ne moe osloboditi nosilaca prethodne vlasti. Ona gubi iole ozbiljnu mogunost demitologizacije, nudi autoritarnost drave, a otvara vrata u odnosu na imploziju nasilja. Ukoliko je prethodno moglo biti govora o eksploziji nasilja, sada je na redu implozija. Geografija prostora se stalno redizajnira porukama nasilja, manjinama se preti na mikronivoima, nasilje poprima proirenu reprodukciju u javnom mnjenju. Upisivanje naina govora resentimanskog i impulsivnog nasilja na zidovima i privatnim kuama, opominje da je ubeenje da su manjine aktuelni i potencijali izvori tekoe kontinuirano. Sa jedne strane stiu administrativno-deklarativne tvrdnje vernosti evropskim putanjama, a sa druge strane se prepoznaje namera izbegavanja odgovornosti, koja je neizbena spomene li se Evropa. Priziva se militarizovana i autoritarna vlast, koja e razreiti enigmu nedovrene nacionalne drave i nedefinisanih dravnih okvira. I na kraju, navodimo da Kant u svojoj poznatoj knjizi o venom miru, dodue u fusnoti, daje predlog koji svojim utopijskim dimenzijama predstavlja veiti kritiki podsetnik. Posle zavretka rata, kada se sklapaju mirovni sporazumi, trebalo bi, osim dana zahvalnosti, uvesti i dan ispatanja i pokore. Dan kada bi se u ime drave traila milost od neba, jer valja biti svestan krivice koja optereuje. Fakat ispoljene radosti u toku rata to je uniteno toliko ljudske sree osnovni je moralni razlog zbog koga Kant nalazi za shodno da u ovoj fusnoti izotri pitanje rata kao varvarskog sredstva za potvrivanja prava drava. Moe se ova Kantova naznaka, adresirana na sve uesnike rata i spremljena ispod glavnog toka teksta, uporediti sa drugim njegovim potezima, no izvesno je to da je Kantu potpuno jasno da ratovi predstavljaju sled dogaaja koji se ne zavrava sklapanjem sporazuma. Istina, Kant nam ne podaruje orijentaciju ko je nosilac ovog kolektivnog gesta, ali nazire se mogunost da postratni period ostaje nastavljanje rata drugim sredstvima. Rat koji se ne moe zavriti, odnosno rat koji razastire svoje znakove preko sebe predstavlja opasnost koju moemo iitati iz Kantovih naznaka.
27

Za pojam adioforizacije vidi: Baumann, ibidem, str. 149

64

Ivan Vejvoda*

ZA TO SE DOGODIO RAT?
Izbei krajnosti patnje...
Mrzim ove apsolutne sisteme u kojima svi istorijski dogaaji zavise od velikih prvih uzroka u lancu neizbenosti i koji takorei iskljuuju oveka iz istorije oveanstva... Ja verujem... da se mnoge znaajne istorijske injenice mogu objasniti samo sluajnim okolnostima a da mnoge druge ostaju neobjanjive, da konano sluajnost ili bolje reeno ona isprepletanost sekundarnih uzroka, koju mi nazivamo sluajnost jer ne moemo da ih razmrsimo, igra znaajnu ulogu u onome to mi vidimo kao pozorite sveta; ja, meutim, vrsto verujem da sluajnost ini samo ono to je ve unapred pripremljeno. Ranije injenice, karakter institucija, stanje duha, stanje morala predstavljaju materijale od kojih ona stvara ove improvizacije koje nas toliko zauuju i plae.
Tokvil (Alexis de Tocqueville)

Najbolji suprotan primer primeru bive Jugoslavije predstavlja vajcarska. Vestfalskim mirovnim sporazumom iz 1648. godine garantovani su neutralnost i bezbednost vajcarske. Uz manje prekide (ukljuujui i kratak graanski rat u XIX. veku i, naroito u ovom veku, dugoroni spor oko kantona Jure) ova alpska zemlja imala je trista pedeset godina da razradi, stabilizuje i konsoliduje mnogonacionalnu, mnogojeziku i mnogoversku dravu. Biva Jugoslavija je bila na istorijskoj raselini sa kratkotrajnom istorijom u dva dela (od 23 odnosno 46 godina), od 1918. do 1991. godine, u toku koje prvo centralistika monarhistika vlast, a kasnije i komunistiki totalitarni reim nisu uspeli da poseju seme mogue demokratske zajednice, nego su se pre bavili strategijama ouvanja vlasti. ak i sa tako nedovrenom dravom (ini, 1988), sa takvim neverovatno preivelim sistemom (Pavlovi, 1988), jo uvek je izgledalo da postoji mogunost pluralistikog (re)konstituisanja Jugoslavije (Puhovski, 1989), koja bi se zasnivala na drutvenim promenama... demokratizaciji (kao) imperativu za (njen) opstanak kao nezavisne i celovite zajednice (Golubovi, 1987: 446). Pluralistika rekonstitucija, demokratizacija, konano je dola sa prvim slobodnim izborima na republikom nivou1990. godine. To je, meutim, oznaavalo kraj Jugoslavije.
*

Magistar, Balkanski fond za demokratiju, Beograd

65

Teorija formiranja drave utvrdila je: Dva velika procesa... Prvi je proirenje vlasti i podruja manje-vie autonomne politike jedinice putem osvajanja, saveznitva, pogaanja, ikaniranja, argumenata i administrativne uzurpacije sve dok se teritorija, stanovnitvo, robe i aktivnosti na koje ima pretenzije odreeni centar ne proire do oblasti koje potrauju drugi jaki centri ili, pak, do take kada trokovi komunikacije i kontrole prevazilaze dobiti od periferije. Drugi se sastoji od manje-vie namernog stvaranja novih drava od strane postojeih drava. Odsecanje Jugoslavije i ehoslovake od glavnine Austrougarske monarhije je relativno ist primer.
Tili (Tilly, 1975: 636)

Jugoslavija je bila zemlja koju su u XIX. veku zamislile podjednako hrvatske, srpske i slovenake kulturne elite, san (ujedinjenje Junih Slovena) za koji su se njihovi politiari zalagali i nastojali da ga pretvore u stvarnost. Ovu unutranju politiku i kulturnu dinamiku snano je pogurala sprega VersajskoTrijanonskog ugovora i Vilsona to je omoguio poraz carevina posle Prvog svetskog rata. Projekat o ujedinjenju urodio je plodom u vreme kada je razvoj identiteta junoslovenskih etnikih grupa ve daleko odmakao (Pavlovi, 1994: 205). Ideal stvaranja nacije-drave, koja bi se sastojala od Jugoslovena i koju bi trebalo stvoriti na nain kako je to rekao Italijanski grof Masimo dAzeljo (Stvorili smo Italiju, sada treba da stvorimo Italijane)1 od junoslovenskih podgrupacija, pokazao se herkulskim i konano nemoguim zadatkom, s obzirom na potpuno neadekvatnu, nedemokratsku politiku dinamiku koja je koriena u voenju novostvorene (1918), a onda (1945) i obnovljene drave. Tako su mnogi gledali na Jugoslaviju kao na vetaku tvorevinu. S jedne strane, njeno sedamdesetdvogodinje, esto burno, postojanje stvorilo je teritorijalnu realnost koja je, naroito posle dogovora na Jalti, zahtevala politiki legitimitet. Tu legitimizaciju je obezbedila u posleratnom periodu komunistika ideologija koja je Jugoslaviju gurnula na centralnu scenu kao tampon dravu izmeu dva bloka Hladnog rata, ali bez promene njenog u sutini perifernog poloaja. Uz teritorijalnu stvarnost ila je i iskustvena stvarnost generacija koje su roene i socijalizovane u zemlji koja je, uprkos svojoj komunistikoj odedi i u velikoj meri zbog svog rastueg meunarodnog ugleda, davala svojim graanima oseaj pripadanja jednoj stabilnoj evropskoj dravi. Bila je to zemlja u kojoj su ljudi vaspitavani da veruju kao i drugi Evropljani da je rat fenomen prolosti. Nikad vie... Ovo je uljuljkalo mnoge u iluziju da je, da bi se ratobornost sahranila jednom za uvek, dovoljno biti geografski na evropskom tlu i da e nekako nevidljiva ruka napretka, bez obzira na institucionalnu i politiku stvarnost, obaviti posao. Bilo je i drugih koji su sanjali o raskidu i podeli zemlje na niz novih drava. Oni su bili naroito istaknuti meu raznim dijasporama. Fenomen nacionalizma na daljinu (Anderson, 1992) onih koji su prizivali potrebu za podelom sa daljine od nekoliko hiljada milja, ivei istovremeno mirno sa svojim multina1

Ove rei su izgovorene u vreme ujedinjenja Italije 1861. godine.

66

cionalnim susedima u SAD, Kanadi ili drugde, bio je jedan od elemenata koji je potpirivao ratove i podele u bivoj Jugoslaviji. Na unutranjem planu, u samoj Jugoslaviji, bilo je onih koji nisu verovali u njenu odrivost ili dugovenost, gledajui na nju samo kao na prelaznu tvorevinu. Interesantno je da je Edvard Kardelj, glavni partijski ideolog u komunistikom periodu, privatno izjavljivao 1957. godine paljivo odabranoj maloj radnoj grupi, koja je pisala program Komunistike partije: Jugoslavija je sa istorijske take gledita privremena tvorevina. Ona je fenomen i rezultat imperijalistike epohe i konstelacije meunarodnih odnosa u toj epohi. Sa razvojem svetskih integracionih procesa i odumiranjem imperijalistike epohe njeni narodi e moi da idu i da se pridrue novim asocijacijama i integracijama shodno civilizacijskim i duhovnim afinitetima, pa e i Jugoslavija neizbeno biti prekomponovana kao drava. U tom smislu, mi Slovenci emo razumljivo biti uz Italijane i Austrijance, a Srbi uz Bugare ili druge istorijski bliske pravoslavne narode.
(osi, 1987: 7)

Tridesetak godina kasnije njegov sunarodnik Milan Kuan, kasnije predsednik nezavisne Slovenije, a tada lan najvieg tela Komunistike partije Jugoslavije, napisao je lanak u glavnom partijskom glasili pod nazivom U potrazi za novim identitetom Jugoslavije (Kuan, 1988). On je evocirao moguu budunost zemlje koja bi se bazirala na ustavnoj reformi, ali je dokazivao da je to mogue samo na bazi ustava iz 1974. godine koji je jo na snazi kada su u pitanju fundamentalni principi odnosa unutar federacije, tj. odnosa izmeu naih naroda i narodnosti i njihovih nacionalnih drava. Vizije koje su se nadmetale u tome kako bi trebalo preurediti federaciju i, to je jo vanije, kako podeliti ili zgrabiti plen komunistike vlasti, odreivale su konture sukoba oko ustavne reforme i, kasnije, oko teritorija i granica.

Kriza identiteta, politika kriza

Neprekidno nesreeno stanje jugoslovenskog drutva i politike (Shoup, 1968: 265) imalo je kao rezultat jedinstvenu karakteristiku jugoslovenske politike da pitanje smisla i opravdanosti njenog postojanja (Samardi, 1994: 93) neprekidno pokree. Izgledalo je, u ovom pogledu, da je posle Titove smrti 1980. godine ovo pitanje ostalo iza nas. Na smrt oveka koji je sam vladao vie od trideset pet godina gledalo se na Zapadu kao na moguu taku raskida i znak za raspad federacije. Ovo miljenje se baziralo na simplicistikoj ideji da je Tito drao celu zemlju zajedno kao svodni kamen u luku i da e se, posle nestanka tog glavnog kamena, struktura jednostavno uruiti. injenica da je Jugoslavija preivela jo jedanaest godina, smirila je najgore mre zapadnih kreatora politike, ali ih je, naalost, isto tako uljuljkala u lano uverenje da je problem Jugoslavije reen i da je opasnost prola. Ova nepripremljenost (Pavlovi, 1994: 203) Zapada, koji je bio iznenaen kada je graevina poela da se raspada, pokazala se fatalnom za oblik i sadraj Zapadne intervencije dola je kasno

67

i nespretno i jednostavno je pojaala unutranju dinamiku sukoba. (Rupnik, 1992; Rieff, 1996; Danchev i Halverson, 1996). Duboku krizu u koju je zemlja tonula predvideli su mnogi akteri i analitiari. Raskid Milovana ilasa sa partijom i sledstveno formulisanje njegove kritike u Novoj klasi sredinom pedesetih godina XX. veka nagovestili su ta e slediti. Kritiki asopis Praxis (koji je kasnije zabranjen) posvetio je 1971. godine ceo broj kritici tekueg stanja drutva (Praxis, 1971). Meutim, tek sa sve gorom ekonomskom situacijom posle 1980. godine, dunikom krizom i rezultirajuom stagnacijom i padom, postalo je oiglednije da je potreban krupan remont celokupnog politikog i ekonomskog sistema. Na jednom zatvorenom sastanku 1984. godine Saveta federacije, jednog uglavnom simbolikog tela, jedan liberalno nastrojen predstavnik stare partijske garde optuivao je da partijsko rukovodstvo i hijerarhija zatvaraju oi pred krizom, u stvari, da poriu njeno postojanje, koristei je za linu dobit, produbljujui je i traei da se ouva status quo (Todorovi, 1984). Do sredine osamdesetih godina postalo je jasno da je kriza identiteta savremenog jugoslovenskog drutva (Golubovi, 1987) pokazala svoje posledice. Mnogi autori (Boli, 1983; Miri, 1984; Golubovi, 1987; Goati, 1989; i drugi) davali su analize uzroka krize. Meutim, sistem (tj. politika vrhuka) u poetku nije bio voljan da prizna da je uopte neto ozbiljno u pitanju. On se, prema tome, nije mogao pomiriti sa situacijom i kada je konano priznao i prihvatio da postoji kriza, pokazao se nesposobnim da se reformie na saveznom nivou, kao i da raskine sa trajnom pat situacijom koja se tamo razvila. Stoga nije udo to je pritisak za sprovoenje promena rastao i izbio na nivou republika. injenica da je toliko mnogo prilika i mogunosti za fundamentalne reforme proputeno ili samo delimino sprovedeno, dovela je jednostavno do nagomilavanja problema, koji su sistematski zanemarivani, pa su stoga bivali sve vie van kontrole. Zbog svog nezavisnog stava u meunarodnoj politici, Jugoslavija je bila preplavljena zapadnom finansijskom pomoi. Ova pomo je vetaki podupirala ekonomski prosperitet pojedinaca u Jugoslaviji i, to je jo vanije, ona je naalost olakala (sukcesivnim) jugoslovenskim vlastima da odlau odluujuu akciju (Dyker, 1992: 281). Bilo je tajnih ponuda da Jugoslavija, posle sukoba sa Staljinom i SSSR, postane lanica NATO (1953-54), a takve predloge davao je i Savet Evrope 1967. godine. Meutim, Titov komunistiki refleks i njegovo stalno priklanjanje velikom bratu (SSSR), znailo je da je svaki korak Jugoslavije u pravcu Zapadne sfere bio jednostavno van domena izvodljivog. Jugoslavija je ostala u okviru totalitarne logike (Lefort, 1979) i u okviru komunistikog bloka, iako nezavisna od njega u mnogo emu. Prednosti Jugoslavije u odnosu na druge istono i centralno evropske zemlje endogeni karakter njenog komunizma, njena jedinstvenost i originalnost socijalistikog trita - pokazali su se posle 1989. godine kao sastavni delovi nasilne propasti, osujeujui svaki pokuaj da se izae na kraj sa njenim sloenostima i komunistikim nasleem na miran nain. Mnoge intelektualne rasprave u posleratnoj Jugoslaviji o njenoj budunosti ukazivale su na muke i patnje same Jugoslavije i predstavljaju znaajan aspekt sloene, i esto zbunjujue, dinamike koja je dovela do raspada Jugoslavije. Moemo da pomenemo samo jednu takvu raspravu izmeu Slovenca Duana

68

Prijaveca i Srbina Dobrice osia 1961. godine kao kulturnu disputaciju o jugoslovenstvu, gde unitarizam zemlje stoji naspram najpotpunijeg razvoja republike, odnosno nacionalnih tradicija (Shoup, 1968: 197-8). Ovde je centralno pitanje bilo da li treba nastojati razvijati unitarni, nacionalni (jugoslovenski) identitet ili ne. Ovaj spor je vie puta izbijao u toku 70-tih i 80-tih godina XX veka (Milosavljevi, 1996: 1) da bi se konano zavrio na jednom sastanku u Ljubljani 1990. godine. Prema tome, intelektualci su se doista sastajali i komunicirali o ovim krucijalnim pitanjima preko republikih granica. Meutim, uprkos esto uspenim zajednikim kulturnim nastojanjima, i oni su (sa znaajnim izuzecima) teili da budu potisnuti natrag iza nacionalno-republikih granica i bili primorani da se odazovu zovu nacionalistikih sirena.

Neuspean revolt Jugoslavije protiv Jalte

Duga revolucija protiv Jalte Istone Evrope (Fehr, 1991) dovela je postepeno, ali odluno do uspenog odbacivanja komunistike ideologije i zalaganja za princip miroljubive promene reima. injenica da je Jugoslavija ve nala nain da se oslobodi diktata Jalte i da slobodno pluta izmeu dva bloka u periodu Hladnog rata izvlaei veliku korist od Zapadne finansijske podrke i ostajui istovremeno komunistika, pa ak uspevajui da stvori i utopijski trei put koji bi bio bolji od iega do tada vienog na putu socijalizma u praksi je jednostavno dovela do prekomernog eksperimentisanja i pregrejanog dravnog ureenja, drutva i privrede. Posebno, konstantna tenzija izmeu centra i regiona u jugoslovenskoj politici ... stalni destruktivni potencijal zbog toga to se dozvolilo da meuregionalni sukobi traju dovoljno dugo da steknu etniko znaenje (Burg, 1983: 347, 349), doveli su do kraja 80-tih godina do situacije u kojoj je svako pitanje, bez obzira koliko trivijalno bilo, poprimalo etniko/nacionalno znaenje, dok su se, istovremeno, kovale sve jae veze meu komunistikim elitama, reenim da sauvaju vlast, i nacionalistikom inteligencijom. Prema reima jednog novinara (izgovorenim 1989. godine), u komunistikoj Jugoslaviji se nije moglo rei da neko lice politiki naginje desno ili levo. Jedina politika etiketa koja je neto znaila bila je Slovenac, Hrvat, Srbin, Albanac itd. Dozvoljavanje da nacionalistika oseanja budu zamena za politike argumente, dozvoljavanje prelamanja i svoenja svih konflikta na nacionalne albe, olakalo je formulisanje i pojavu logike konanih reenja (Vejvoda, 1992). Kako su se nacionalistiki intelektualci i krugovi nomenklature pribliavali, tako je poeo da se pojavljuje novi konsenzus u pogledu toga da je dolo vreme da se konano ree svi nasleeni problemi i da se jednom zasvagda razrei jugoslovenski koloplet. Vreme da se iskoristi mogunost koju je pruio pad Berlinskog zida i kraj komunizma kako bi se razmrsila meuetnika nezadovoljstva. Mnogo se prialo o tome da nije mogue i dalje iveti zajedno u jednoj zemlji, u jednoj Jugoslaviji koja je sve vie izgledala kao iluzija. Ovakva vrsta razgovora pomagala je da budu podstaknuti procesi etnike homogenizacije i naginjala tome da marginalizuje one koji ne samo da su zastupali mogue insti-

69

tuciono preureenje Jugoslavije, koja bi imala demokratski, mnogonacionalni imid, nego su i upozoravali na moguu eskalaciju etnikih sukoba.2 Ekonomska i drutvena kriza, porast nezaposlenosti, preovlaujui oseaj ekonomskog beznaa ili su na ruku pobornicima ove ekspanzivne nacionalistike retorike o tome kako smo mi (naa etnika/nacionalna grupa) eksploatisani od strane njih (sve druge etnike/nacionalne grupe). Svako je neto zamerao Jugoslaviji i svi su zamerali jedni drugima. Ova duboka ekonomska i drutvena kriza i depresija, kombinovane sa agendom neraienih rauna meu politikim rukovodstvima republika, kao i beskrajni sastanci komunistike partije na visokom nivou, na kojima se navodno razreavala budunost zemlje ali iz kojih nikad nita nije proizalo, doveli su progresivno, ali podmuklo do pojave Velikog straha meu stanovnitvom cele zemlje. Iako potekao iz sasvim drugaijeg istorijskog konteksta, Veliki strah iz 1789. godine i slikovita analiza te pojave, koju je dao or Lefebr (Lefebvre1971), mogu nam pomoi da shvatimo stanje uma kako organa vlasti, tako i graana u Jugoslaviji oko 1990. godine. ega se plailo rukovodstvo? Oni su se svi plaili novog, postkomunistikog sveta pluralistike politike prema kome su se kretali. Plaili su se jedan drugoga i tajnih ciljeva koje su imali. Rukovodstvo Srbije pod Slobodanom Miloeviem je, usredsredivi se na vrlo stvaran problem odnosa unutar Srbije, izbacilo iz ravnotee saveznu arhitekturu iz 1974. godine, izazivajui otpor i jaajui tenje ka nezavisnosti drugih naroda Jugoslavije (Perovi, 1993: 63). I odista, kada je Srbija, teritorijalno najvea jedinica sa najbrojnijim stanovnitvom i isto tako najveim brojem svojih dravljana koji ive u drugim republikama, odluila da pree na pitanje ustava, uputila je pravi udarni talas kroz zemlju.3 Represivne akcije protiv Albanaca koji ive na Kosovu posmatrane su, s pravom ili pogreno (to nema znaaja kada je re o Velikom strahu), kao model budueg ponaanja srpskog rukovodstva prema drugim republikama. I tako se Veliki strah proirio na celokupno stanovnitvo. Albanci na Kosovu su se plaili srpskog rukovodstva, ali se i srpska manjina koja je ivela na Kosovu isto tako plaila albanske veine s kojom je delila Kosovo. Kada je jednom Hrvatska, druga po veliini republika, poela da vue jasne poteze za iznoenje svog programa nezavisnosti, strah je poeo da se iri meu Srbima koji su iveli na njenoj teritoriji. Izjava novoizabranog predsednika Franje Tumana da je srean to njegova ena nije ni Srpkinja ni Jevrejka (Reiff, 1996: 65) nije doprinela rasterivanju ovog straha.
2 Jedan znaajan pokuaj da se sprei irenje rata bilo je Pred-parlament Jugoslavije i okrugli sto organa vlasti i opozicionih partija, odran u jesen 1991. godine. Njegovi rezultati su objavljeni (septembar 1991) pod zloslutnim naslovom Kako spreiti totalni rat. 3 Ovde je izneto gledite iz Slovenije o Jugoslaviji kao komunitarnom modelu koga je uobliila srpska politika: Jugoslavija se raspala zbog netolerancije i ak i vie zbog srpske nesposobnosti da prihvati etniku i kulturnu raznolikost Jugoslavije kao stvarnost i korist. Kada se radi o ovom drugom faktoru, moe se rei bez preterivanja da iz slovenake perspektive srpsko izjednaavanje Jugoslavije sa Srbijom znaajno doprinelo da se Slovenci prebace sa Herdera na Hegela, potez koji je konano doveo do pojave nezavisne slovenake drave. Srbija je jo od 1918. godine nastojala da Jugoslaviju pretvori u zajednicu pojedinaca iako je to u stvarnosti bila zajednica kolektivnih linosti (Vodopivec, 1993: 44).

70

Ova kaskada straha, neizvesnosti i krajne nesigurnosti proirila se i na Bosnu u kojoj su tri od est ustavno utvrena (Ustav iz 1974) konstitutivna naroda Jugoslavije ivela u jednoj republici u nekoj vrsti komunistike konsocijacije (Lijphart, 1977), s tim da nijedna grupa nije imala veinu. Strah u Bosni i Hercegovini pojaao se kada je javljeno da je sastanak izmeu predsednika Tumana i Miloevia, 17. marta 1991. godine u Karaorevu, koncentrisan na planove za podelu Bosne (Glenny, 1993: 149; Silber i Littl, 1996: 143-4). Imajui ovo u vidu, odnosi izmeu tri zajednice Bosne i Hercegovine, koji su uvek bili u delikatnoj ravnotei, postali su sve nesigurniji i podloni destabilizirajuem uticaju glasina. Tako roen strah bio je propraen i pojaan oivljavanjem loih uspomena iz Drugog svetskog rata. I kada se slike prolosti i oseanja vezana za njih (i oko kojih se organizuju akcije) ... kidaju, kada su ljudska bia zaboravila ili se vie ne slau o ... prvoj i poslednjoj stvari, onda se otvara veliki vakum u javnoj svesti, koji zjapi i koga treba popuniti (Smith, 1985:4). Ovaj vakum se ispunjava mnotvom pria - istorijskih, stvarnih ili izmiljenih, iskonstruisanih ili zamiljenih, zasnovanih na iskustvu ili prenetih od predaka, praktino politikih, onih koje pomau i onih koji slue za manipulaciju - koje se sve udruuju u jednu glavnu struju. Ona, pak, podstie zebnju i prua crno-bela tumaenja, u kojima je veina pozitivnih strana prolosti potisnuta i izbrisana. Moglo bi se poi na jedno hipotetiko putovanje kroz celu bivu Jugoslaviju i njene republike i detaljno objasniti politiki, drutveni, ekonomski i egzistencijalni strah, koji je polako rastao pod pritiskom ubrzanja dinamike krize. U takvoj situaciji, kada je sve neizvesno i kada nema izgleda za budunost, skrovite identiteta u etnosu/naciji izgleda kao idealna luka za one koji su pogoeni zaguujuim strahom i nezadovoljstvom. Nacionalizam je bio najznaajniji takav kolektivitet koji je obeavao srean i zdrav svet zatien od navale vremena (Mosse, 1987: 1). Pojedinci su se plaili izlaska iz komunizma i zatitne aure koju je on nudio. Oni su nastojali da naue da prihvate rizike koje je taj izlazak podrazumevao. Gubitak izvesnosti uveo ih je u ablon homogenizacije u kojoj nije bilo nikakvog prostora za alternativnu akciju. Uloga medija u poveavanju Velikog straha bila je u svakom dobu kljuna. Dolo je do postepene republikanizacije tampe (Ramet, 1992: 61), do podizanja medijskih zidova unutar kojih je svaka nomenklatura mogla pomno da kontrolie poruke koje je slala svojim biraima. Sadraj ovih poruka postajao je sve vie neprijatelji prema drugima kako se rat pribliavao.

Posledice i kotanje rata i visoka cena mira

Posledice rata, konkretnije novih ratova (Kaldor i Vashee, 1996), retko su onakve kakve su oni koji su se u njih uputali predviali na poetku. Ratovi retko dovode do poboljanja, pa ak i onda kada su javni ili skriveni ciljevi rata postignuti. To se obino postie nemerljivom patnjom civilnog stanovnitva. Jugoslovenski ratovi su voeni tako to su se etniko/nacionalne grupe preklapale u spornim pretenzijama na teritoriju, i to u svetlu konfuzije oko toga ko ima pravo na samoopredeljenje bive jugoslovenske republike ili narodi bive Jugoslavije. Ishod je, u ovom sluaju, bila nezavisnost i suverenitet bivih

71

republika bez izmene granica, vei stepen etnike homogenosti u nekim republikama (Hrvatska i Bosna) i teka multietinost u drugim (Srbija/Crna Gora/SR Jugoslavija i Makedonija). Jugoslavija, koja je 1991. godine imala stanovnitvo od oko 24 miliona, podeljena je u pet manjih drava: Sloveniju (2 miliona stanovnika), Hrvatsku (4, 4 miliona), Bosnu i Hercegovinu (Bosansko (muslimanska) Hrvatska Federacija i Republika Srpska: 4 miliona), Srbiju i Crnu Goru (10,5 miliona) i Makedoniju (2 miliona). Naspram dobiti stoje ogromni gubici. Sve nove drave, izuzev Slovenije, teko su nazadovale u ekonomskom i drutvenom smislu. Rat je zloupotrebio tok privrednog prestruktuiranja i tranzicije na trinu privredu. On je, u stvari, doveo do rairene kriminalizacije privreda u ii rata. Ratni profiteri, zajedno sa korumpiranim politiarima, obogatili su se, dok je sudbina veine stanovnitva bila gubitak i oaj. Veliki deo stanovnitva novih drava sada ivi ispod linije siromatva i ljudi su primorani da se bave sivom ekonomijom kako bi preiveli. Platama na zvaninim radnim mestima ne moe se obezbediti ni ono najnunije to je potrebno za ivot. Odliv mozgova je lino reenje za mnoge visokokvalifikovane pojedince, ali to nikako nije dobro za brz oporavak dotinih privreda, jer mnogo potrebnih strunjaka jednostavno nee biti. Oni koji su ostali i dalje e biti ometani u predstojeim godinama nedostacima propalog, vandalizovanog saobraaja i energetske infrastrukture. Meutim, najozbiljnija teta je ona psiholokog karaktera. Pojedinci su, na razne naine, neko vie neko manje ozbiljno, izbaeni iz svakodnevne privatne i profesionalne rutine. Kada ga je novinar pitao koji mu je najvei problem u vezi sa poslom u posleratnim uslovima, jedan mali privatni preduzima u Libanu rekao je da je to injenica da su njegovi radnici prosto izgubili naviku da rade osam asova dnevno za mainom. Bilo je i politikih gubitaka. Dok su ranije pripadnici tvrde linije komunistikih istonih suseda bive Jugoslavije ve stupili na put ulanjenja u Evropsku uniju, sa est godina konsolidacije demokratskih institucija za njima i uspenim rezultatima smenjivanja na vlasti, u dravama koje su pogoene ratom i koje su nastale iz bive Jugoslavije politika dinamika je potpuno izvitoperena. Oni koji su bili i ostali na vlasti uspeli su da izbace iz ravnotee i marginalizuju svoju opoziciju. Ona e tek sada, u posleratnim uslovima, moi da pone da se oporavlja. injenica da su se jugoslovenski ratovi poklopili sa kretanjem ka demokratiji, te da ih je demokratizacija, izgleda, otvorila za ponaanje sklono ratu (Mansfield i Snyder, 1995), imae isto tako znaaja i za budua politika deavanja (Puhovski, 1989: 218-19). Veinska demokratija pokazala se fatalnom u sluaju Bosne i Hercegovine. Ovu bivu jugoslovensku republiku, koja je politiki funkcionisala u odnosima trokrake podele vlasti, Badinterova komisija EU nije trebalo da gurne u veinsko demokratsko odluivanje (29. februar 1. mart 1992). Bilo bi mnogo bolje da je izraen konsocijalan demokratski model (McRae, 1974; Lijphart, 1977). Kao i u sluaju drugih slinih, ako ne i identinih, sukoba (Severna Irska, Izrael-Palestina i Juna Afrika), inventivnost i mata su neophodni element u traganju za reenjem koje e zadovoljiti sve zainteresovane strane. Visoka cena mira (Crick, 1990: 269) postaje oigledna onda kada se shvati da ne moe biti konane pobede ni za jednu stranu, da e

72

drugi (ili kao sugraanin ili kao sused) uvek biti tu i da je, stoga, prilagoavanje neizbeno potrebno. Kako se traganje za mirom koje im izmie nastavlja, nove drave su sve vie u situaciji da mogu artikulisati svoje interese i tako nai zajedniko polazite sa susednim novim dravama u ostvarivanju stabilnosti i napretka. Iako nacionalne drave nisu jedini mogui oblik ljudske vladavine niti nuno najbolji (Crick, 1990: 275), nova instituciona reenja treba traiti u okviru novoformiranih nacionalnih drava na teritoriji bive Jugoslavije. Jasno je, ak i najveim nostalgiarima bive Jugoslavije, da se Jugoslavija, u predvidivoj budunosti, nee ponovo konstituisati u svom preanjem obliku, kao zajednika drava. Moda je ideja jugoslovenstva samo u zimskom snu. Meutim, njeno buenje je tako daleka mogunost da to, iskreno govorei, ne vredi ni razmatrati. Gola injenica je da e pet novih drava, od kojih su neke u nesigurnim uslovima, morati same da se postaraju za sebe u globalizovanom svetu.

O ulozi pojedinaca i drava

Moemo legitimno da postavljamo pitanja o ulozi pojedinaca u raspadu, o elementima koji su izvan domena drutvenih i politikih struktura, institucija, navika srca, obiaja, normi. Pozitivan, odnosno negativan doprinos pojedinih aktera celokupnoj dinamici ne moe i ne treba da bude odbaen. Nadmo politike odozgo, ne samo u komunizmu nego i u prethodnim reimima, dala je ogromnu mo vlastodrcima u regionu. Uoeno je, u istoriji Istone i Centralne Evrope devetnaestog i ranog dvadesetog veka, da su se u svakoj od zemalja ... pojavljivali pojedinci koji su imali ogroman uticaj na ishode (Stokes, 1989: 243). U takvom kontekstu mogue je zamisliti razliite ishode sa razliitim kljunim politikim akterima u vodeim ulogama. Dalje, ono to je vailo za devetnaesti vek, naime, da je na Balkanu ... uvoenje drave po evropskom modelu dolo u drutvenoj situaciji koja je bila skoro potpuno nespremna za to (Stokes, 1989: 245), podjednako je istinito i za uvoenje demokratskih institucija, pravila i procedura u sadanje vreme. Dravu i dalje, u veini bivih republika, koriste glavni politiki protagonisti vie kao sredstvo za monopol, a manje za razumnu vladavinu. Stoga ne iznenauje da se oni neprekidno meaju u svakodnevno funkcionisanje politike, nastojei da stvore line reime ( Stokes, 1989: 244). Pojedinci, izabrani kao efovi republika u vreme raspada, bili su svi na vlasti, u svojim predsednikim ulogama, i posle est godina i nekoliko ratova. Moe se rei da su Slovenija i Makedonija, najsevernija i najjunija republika, imale prednost u tome to imaju umerenije politiare. Bez obzira kako mi cenimo ulogu Milana Kuana na putu do jednostranog proglaenja slovenake nezavisnosti i rezultirajueg potpaljivanja (preko Slovenije) jugoslovenskih ratova, Slovenija predstavlja jednu od pria o uspehu tranzicije u Istonoj i Centralnoj Evropi, dok je Makedonija, pod Kirom Gligorovim, jedina biva jugoslovenska republika koja je izala iz federacije (i obezbedila povlaenje JNA sa svoje teritorije) bez ijednog ispaljenog metka ili ubijenog graanina Makedonije. Gligorov je sve vreme nastojao pre da igra teku ulogu unutranjeg politikog balansera izmeu konkurentskih politikih partija, s jedne strane, i izmeu Makedonaca i velikog domaeg albanskog stanovnitva, s druge strane, nego da

73

uspostavi bilo kakav kult linosti. Nasuprot tome, predsednici Franjo Tuman, Slobodan Miloevi i Alija Izetbegovi despotski su vodili unutranju politiku, koristei sva sredstva koja su im bila na raspolaganju da ouvaju svoje pozicije i u velikoj meri udalje iz igre zakonodavne i druge izvrne organe kako bi koncentrisali svu vlast u sopstvene ruke. Oni su u velikoj meri radili sa vrlo uskim unutranjim krugom savetnika i u toj konstelaciji su kljune odluke donoene bez konsultacije sa zakonodavnim organima.4 Znaaj svega ovoga za pitanje da li je moglo doi do mirnog razilaenja puteva jugoslovenskih republika i naroda otkriva jedna epizoda jedna od mnogih takvih, u razliitim sluajevima i okolnostima koja ilustruje nain na koji je politika dinamika posleratne Jugoslavije funkcionisala i namerne i nenamerne posledice koje je ona imala. Epizoda o kojoj je re predstavlja propali sporazum izmeu Slobodana Miloevia i Alije Izetbegovia 1991. godine. Adil Zulfikarpai, liberal bosanske (muslimanske) dijaspore, posredovao je u ovoj nagodbi i oekivao od Izetbegovia konanu dozvolu da se stvar nastavi. Meutim, bosanski predsednik povukao se u poslednjem momentu (ilas i Gae, 1995: 203-26). Zulfikarpai daje dragocene uvide u pozadinu veoma znaajnog niza dogaaja i nastoji da objasni prekid nagodbe jedinstvenom emom interakcije izmeu pojedinaca i politikih grupacija posle raspada Jugoslavije. Ma koliko to moglo izgledati katastrofalno, nagodba je odbijena zbog uskogrudih partijskih i linih interesa (Isto: 221). Moda Izetbegovi nije bio voljan da Zulfikarpai preuzme svu zaslugu za sporazum (iako je ovaj drugi unapred poricao da ima bilo kakvu elju da napravi politiki kapital iz te stvari). Milovan ilas, u svojoj raspravi sa Zulfikarpaiem, koja je zauzela celu jednu knjigu, sklon je da najvei deo krivice pripie Srbima, a onda Hrvatima (Isto: 223). Meutim, ilas i Zulfikarpai su se saglasili da su tri nacionalistike, totalitarne partije u Bosni utrle put za sukob; one ive sa njim i crpu svoju snagu iz njega (Isto: 223 i 226).

Dejtonski sporazum prestanak vatre ili mir?

etiri i po godine posle izbijanja prvih oruanih sukoba 1991. godine, rat(ovi) u bivoj Jugoslaviji su okonani ili je bar postignuto trajno primirje. Posle nasilja, unitavanja i pljake, sa 200.000 mrtvih i 2,7 miliona raseljenih lica, rat je prestao ne zato to je jedna strana pobedila, nego zbog mira za koji je posredovano/pregovarano, odnosno koji je nametnut spolja. Zaraene strane nisu bile u stanju da to same ree. Na kraju, morali su da potrae posrednike da ih izvedu iz haosa u koji su se sami, uz razliite stepene odgovornosti, strmoglavili. Ova molba za intervenciju se, u stvari, veoma mnogo poklapala sa istorijom ovih teritorija u devetnaestom i dvadesetom veku. One su uvek bile ograene, na ovaj ili onaj nain, velikim silama, nikad nisu bile preputene sebi i uvek su zavisile od ire konstelacije dravnog sistema koji je preovlaivao u datom momentu.
Karakter, osobenosti i metod Miloevieve vladavine dobro su dokumentovani u nedavnoj knjizi jednog od njegovih odanih sledbenika koji je, posle objavljivanja knjige, ostao bez visokog poloaja u vladajuoj partiji u Srbiji (Jovi, 1995; videti isto tako ilas, 1993).
4

74

Lako je biti cinian i pesimistian u odnosu na Dejtonski mirovni sporazum (parafiran 21. novembra 1995. godine i potpisan u Parizu 14. decembra 1995. godine). Meutim, moda i treba da budemo: mir je postignut razgovorima o pribliavanju, u koje su bila ukljuena tri aktera iz Bosne, dva kljuna aktera na spoljnom perimetru Bosne (Hrvatska, Srbija) i pet aktera glavnih svetskih sila (SAD, Rusija, UK, Francuska i Nemaka), uz prisustvo jo tri multilateralne organizacije (NATO, EU, OECD). Stvoren je jedan interno kontradiktoran ustav napisan za jednu zemlju/dravu koja je sastavljena od dva nezavisna entiteta, iako je de facto sastavljena od tri entiteta. Napisali su ga pravni eksperti amerikog Ministarstva za inostrane poslove i to je dokument koji ukljuuje, verovatno, najvelikodunije odredbe o ljudskim pravima poznate do sada u bilo kom ustavu. Meutim, taj dokument ni na koji nain ne ukazuje kako e vojska, koju e podravati godinu dana 60.000 multinacionalnih vojnih snaga pod komandom NATO, biti kontrolisana, posle ega e mnotvo imenovanih civilnih stranih eksperata nadgledati pravilno funkcionisanje novog ustavnog okvira. Pitamo se, posle ovoga, da li je vie nego potrebno citirati domau poslovicu koja glasi: Mnogo babica, kilava deca. Prestanak vatre je nesiguran, ishod razgovora zasluuje kritiku, nepravedan je i nerealistian za mnoge ljude na koje se odnosi. Meutim, cinizam nas vodi u slepu ulicu. Nije bilo plianog razvoda, nije bilo mirnog razilaenja puteva meu bivim jugoslovenskim republikama i nema svrhe oekivati dobar ishod posle nasilnog razdvajanja. Mogu da postoje samo manje-vie loa reenja, a duina trajanja bilo kog reenja zavisie od iskrenosti i volje strana potpisnica (unutranjih i spoljanjih) da ih sprovode. Dejtonski sporazum je ono to postoji i akteri koji su ukljueni treba da ga se pridravaju. On je, kao i svi slini sporazumi, kompromis na koji su sve strane pristale u nastojanju da spasu to se spasti moe od onog to je ostalo, igra moi u kojoj su svi oni koji su imali rukovodee uloge na poetku rata jo uvek sada na vlasti. Oni u ije je ime ovaj rat voen bezbrojni civili predstavljaju, u najgorem sluaju, gubitnike i rtve Bosne koja praktino u celini zavisi od pomoi, koja je bez posla, gurnuta ponovo u mrak, nakon to je postigla relativno pristojan ivotni standard pre rata u staroj zemlji. Dejtonski sporazum je zaustavio ubijanje. Ovo je njegovo najvee dostignue koje je od presudnog znaaja u kraem vremenskom periodu. Izgradnja mira, bezbrojnim malim koracima na svakodnevnom i makropolitikom nivou, bie dugotrajan, naporan, nesiguran proces, posut sa onoliko zamki sa koliko je zemlja posuta kopnenim minama. Nasilan prekid mirovnog procesa u Severnoj Irskoj, do koga je dolo zato to je IRA postavila bombu u centru Londona 8. februara 1996. godine, daje primer prepreka koje stoje na putu svakog nastojanja da se postigne stabilno reenje za neslogu zajednica velikih razmera. Moramo oekivati sline prekide mirovnog procesa i u bivoj Jugoslaviji. Fizika izgradnja Bosne e zahtevati ogroman napor. Meunarodna zajednica se ve obavezala, iako sav novac iz glavnih izvora koji treba da daju doprinos jo uvek ne dolazi. to je jo vanije, bie potrebni ponovljeni konkretni i uspeni primeri - slobode kretanja, vraenih izbeglica, slobode govora i okupljanja, mogunosti za rad i zapoljavanje, otvorenosti medija, suenja ratnim zloincima, deetnifikacije politike - pre nego to strah, koji jo uvek proima

75

pojedince, nesigurnost i neizvesnost prou. Veru i poverenje u ljude i institucije treba ponovo izgraditi, kao i infrastrukturu i privredu, s tim to je ovo mnogo zamreniji i sloeniji proces. Karakter politike, od gore prema dole, na postkomunistikim teritorijama znai da e retorika i signali koje rukovodstva alju jedni drugima i njihovom stanovnitvu imati dubok uticaj na celokupnu politiku atmosferu, pa, stoga, i na izglede za promenu. Uticaj koji SAD i druge strane zemlje imaju u odnosu na interne aktere (koji su to prihvatili) predstavlja kljuno sredstvo za unapreivanje traganja za trajnim mirom. Uslovljavanje ekonomske i finansijske pomoi potovanjem duha i slova Dejtonskog sporazuma predstavlja kljuni faktor u traenju trajnog reenja. Sporazum je, meutim, samo sredstvo za postizanje cilja. to god da se dalje desi na tom putu, mir, vera, poverenje, normalnost, zahteva da oni koji su se definitivno opredelili za naputanje nasilja prevladaju one koji su mu jo uvek tajno privreni i ele da ga vrate. Umornom, iznurenom od rata i razoaranom stanovnitvu treba omoguiti da obnovi svoju energiju i povrati sposobnost izraavanja svojih potreba i interesa. Prvi uslov za sve ovo predstavljaju garancije ljudskih prava, koje su dovoljno jake da bi se zapoelo ponovno izgraivanje oseanja sigurnosti. Obnova i ponovno otkrivanje politikog elementa u posleratnoj situaciji, proces ponovnog uspostavljanja drutvene strukture i drutvenih veza, razvijanje pluralnosti i zakonitosti, podjednako su vani kao i radna mesta i socijalna sigurnost, kada se jednom zadovolje najnunije stvari. Ovo podjednako vai kako za Hrvatsku i SR Jugoslaviju (Srbija/Crna Gora), tako i za Bosnu. Sasvim jednostavno, bez povratka na normalnu politiku dinamiku, bez podsticanja i jaanja demokratskih praksi u svim ovim zemljama, nee biti stabilnosti u regionu i nee biti postepene normalizacije koja nove drave moe da dovede od stanja prestanka vatre do stanja mira. Velike opasnosti vrebaju, vraanje na nasilni sukob jo uvek je mogue. To je jo jedan razlog vie da se Dejtonski sporazum sprovodi rigorozno prema onima koji su se sloili da istupaju u ime dotinog stanovnitva i meunarodne zajednice. Itvan bibo (Istvn Bib) je pisao 1946. godine: Narodi Centralne i Istone Evrope moraju se spreiti da neprekidno ometaju mir Evrope svojim teritorijalnim sporovima ... To znai da u svakoj oblasti u kojoj je jo mogua neka vrsta konsenzusa ne samo politiki sporazum nego razjanjavanje principa mi ovo treba da sprovodimo svom svojom snagom u okviru sadanjeg (1945) mirovnog modela, jer nereena teritorijalna pitanja predstavljaju ozbiljnu opasnost. Pedeset godina kasnije, moramo registrovati injenicu da se nije vodilo rauna o opomeni Biboa. Stvaranje novih nacija-drava izazivalo je vie od etiri godine pusto u jednoj bivoj zemlji Jugoistone Evrope. Situacija koja je nastala zbog izlaska iz totalitarizma, i pojave demokratskih institucija, ponovo je dokazala istinitost Tokvilove izreke da su drutva najosetljivija i sklona kolapsu onda kada se upuste u promenu reima. Taj sindrom je, na teritoriji bive

76

Jugoslavije, doveo do povratka na koncepcije organskog drutva i etnike homogenosti. Sledstveno teko krvarenje pluralizma dovelo je do toga da je mnogo vanije da se jasni, mnogostruki identiteti pojedinca (za koje postoji tendencija da budu prekriveni etnikim elementom) snano izvuku u prvi plan. Na kraju, borbe za priznanje (Habermas, 1994) morae da izmire sve ove razliite identitete. injenica je da kolektivni identiteti postoje u ovom regionu Evrope. Neto, meutim, mora da se uradi da bi se otupila njihova otrica i umanjila njihova mo nad graanstvom. Treba ukoreniti i garantovati individualna prava. Problem je to je komunizam a pre toga i tradicionalna, patrijarhalna drutva guio razvoj bilo kakvog individualizma, koji se bazira na svesti pojedinaca o svom pravu da imaju prava, kao osnovnog principa svake politike modernosti (Arato i Benhabib, 1994: 31). Svako buenje u smislu prava i reenja koji ne zahtevaju naciju-dravu (Zato bismo mi bili manjina u vaoj dravi kad vi moete biti manjina u naoj?; Gligorov, 1994: 87) zahtevae viziju, mnogo institucione mate i volju demokratski orijentisanih lidera (koji se pojavljuju) i aktivnih graana da zaponu uzdizanje iz samonametnute nezrelosti (Kant, 1991: 54). Ostaje da se vidi da li je injenica da je ovaj put, i to prvi put, rat doao iznutra u bivoj Jugoslaviji, garancija mirnijih istorijskih voda u budunosti. Prva javna obaveza je da se izbegnu krajnosti patnje ... Najbolje to se moe uiniti je, kao opte pravilo, da se ouva nesigurna ravnotea koja e spreiti nastajanje oajnih situacija, nepodnoljivih izbora to je prvi uslov za jedno pristojno drutvo kome uvek moemo da teimo u svetlu ogranienog dometa naeg znanja, pa ak i naeg nesavrenog razumevanja pojedinaca i drutava. U ovim stvarima je vrlo potrebna odreena skromnost.
(Berlin, 1990: 17 18)
Tekst sa engleskog na srpski jezik prevela Duica Vuji

Literatura
Anderson, B. (1992), The new world disorder (Novi svetski nered), New Left Review, br. 193, maj-juni, str. 3-13 Arato, A., Benhabib, S. (1994), The Yugoslav Tragedy (Jugoslovenska tragedija), Praxis International, sv. 13, br. 4, januar, str. 325-38 Berlin, I. (1990), The Pursuit of the Ideal (Sleenje ideala), u: The Crooked Timber of Humanity, London, John Murray Bib, I. (1991), The Distress of East European Small States (Jad malih istonoevropskih drava), u: Bib, I., Democracy, Revolution, Self-Determination, Selected Writings, izd. Kroly Nagy, Highland Lakes, Atlanstic Research and Publications Biserko, S. (1993), Yugoslavia: Collapse, War, Crimes (Propast, rat, zloini), Beograd, Centar za antiratnu aktivnost & Beogradski krug Boli, S. (1983) Razvoj i kriza jugoslovenskog drutva u sociolokoj perspektivi (The Development and Crisis of Yugoslav Society in Sociological Perspective) (Beograd:SIC).

77

Bougarel, X. (1996) Bosnie: Anatomie dun Conflit (Anatomija jednog sukoba) (Paris: La Dcouverte). Brown, C. (ed.) (1994) Political Restructuring in Europe: Ethical Perspectives (Politiko prestruktuisanje u Evropi: etike perspektive) (London: Routledge). Burg, Steven L. (1983) Conflict and Cohesion in Socialist Yugoslavia: Poltical Decision-makinh since 1996 (Sukob i kohezija u socijalistikoj Jugoslaviji: politiko odluivanje od 1996. godine) (Princeton NJ: Princeton University Press. Burke, A. i MacDonald, G. (1994) The former Yugoslav conflict (Sukob u bivoj Jugoslaviji (1991-). U M. Cranna izd. The Time Cost of Conflict (London: Earthscan Publications). Chirot, D. (1989) (izd.) The Origins of the Backwardness in Eastern Europe (Poreklo zaostalosti u istonoj Evropi) (Berkley, Los Angeles, Oxford: University of California Press). olovi, I. i Mimica, A. (izd.) (1992) Druga Srbija (The Second Serbia) (Belgrade: Plato, Beogradski krug, Borba). osi, D. (1987) Uslovi demokratske budunosti , Knjievne novine, 15 decembar, str. 7-7. Cranna, M. (izd.) (1994) The True Cost of Conflict (Prava cena sukoba) (London: Earthscan Publications). Crick, B. (1990) The high price of peace (Visoka cena mira) . U H. Giliomee i J. Gagiano (izd.).The Elusive Search for Peace: South Africa, Istrael and Nothern Ireland (Cape Town: Oxford University Press with IDASA), str. 261-75). Danev, A. i Halverson, T. (izd.) (1996) International Perspectives on the Yugoslav Conflict (Meunarodne perspektive jugoslovenskog sukoba) (London: Macmillan). ilas, A. (1993) A profile of Slobodan Miloevi (Profil Slobodana Miloevia), Foreign Affairs, sveska 72, leto, str. 81-89. ilas, M. i Gae, N. (1995) Bonjak Adil Zulfikarpai (Cirih: Bonjaki institut). ini, Z. (1988) Jugoslavija kao nedovrena drava (Novi Sad: Knievna zajednica). Dyker, D. (1990) Yugoslavia: Socialism, Development and Debt (Jugoslavija: socijalizam, razvoj i dugovanja) (London: Routledge). Dyker, D. (1992) Yugoslavia a peripheral tragedy (Jugoslavija periferna tragedija) , Journal of Interdisciplinary Economics, sveska 4, str. 281-93. Elias, N. (1982) The Civilising Process ( vol. 1. The History of Manners; vol. 2. State Formation and Civilisation ) (Proces civilizovanja knjiga 1. Istorija ponaanja; knjiga 2. Formiranje drave i civilizacija) (Oxford: Basil Blackwell). Fehr, F. (1991) Eastern Europes long revolution against Yalta ( Duga revolucija istone Evrope protiv Jalte). U F. Feher i A. Arato, Crisis and Reform in Eastern Europe (New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers) , str. 481-512. Fehr, F. i Arato, A. (1991) Crisis and Reform in Eastern Europe (Kriza i reforma u istonoj Evropi) (New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers). Glenny, M. (1993) The Fall of Yugoslavia (Pad Jugoslavije) (Harmondsworth: Penguin Books). Gligorov, V. (1994) Why do Countries Break Up? The Case of Yugoslavia (Zato se zemlje raspadaju? Sluaj Jugoslavije) (Uppsala: Acta University). Goati, V. (1989) Politika anatomija jugoslovenskog drutva, (Zagreb: Naprijed). Golubovi, Z. (1987) Kriza identiteta savremenog jugoslovenskog drutva (Beograd: Filip Vinji).

78

Habermas, J. (1994) Struggles for Recognition in a Democratic Constitutional State (Borba za priznavanje u demokratskoj ustavnoj dravi) U C. Taylor i A. Gutman (izd.) Multiculturalism: Examining the Politics of Recognition (Princeton, New Jersey: Princeton University Press) Hayden, R. M. (1995) The Bosnia constitution as a formula for patition (Bosanski ustav kao formula za podelu) , East European Constitutional Review, sveska 4, br. 4, jesen, str. 59-68. Janji, D. (1994), Conflict or Dialogue: Serbian-Albanian Relations and Integration in the Balkans (Sukob ili dijalog: Srpsko-albanski odnosi i integracija u Balkan), Subotica, Otvoreni univerzitet, Evropski graanski centar za reavanje sukoba Jovi, B. (1995), Poslednji dani SFRJ, Beograd, Politika Kaldor, M., Vashee, B. (1996), New Wars Part I of the Changing Global Military Paradigm (Novi ratovi I deo promene globale vojne paradigme), London, United Nations University, Cassell Academic Kant, I. (1991), Political Writings (Politiki spisi), Cambridge, Cambridge University Press Kuan, M. (1988), Traganje za novim identitetom Jugoslavije, Komunist, 16. decembar, str. 2 Lefebvre, G. (1971), The Great Fear of 1789. Rural Panic in Revolutionary France (Veliki strah iz 1789. godine. Panika na selu u revolucionarnoj Francuskoj), London, New Left Books Lefort, C. (1979), Elments dune Critique de la Bureaucratie (Elementi kritike birokratije), Paris, Gallimard Leroti, Z. (1987), Jugoslovenska politika klasa i federalizam, Zagreb, Globus Lijphart, A. (1977), Democracy in Plural Societies: A Comparative Exploration (Demokratija u pluralistikim drutvima: uporedno istraivanje), New Haven CT, Yale University Press Mc Rae, K. D. (1974), Consociational Democracy: Political Accommodation in Segmented Societies (Konsocijalna demokratija: Politiko prilagoavanje u podeljenim drutvima), Toronto: McClelland Mansfield, E. i Snyder, J. (1995), Democratization and War (Demokratizacija i rat) , Foreign Affairs, sv. 74, br. 3, maj-juni, str. 79-97 Milanovi, B. (1992), Protiv faizma, Beograd, Radio B92 Milosavljevi, O. (1996), Jugoslavija kao zabluda odnos intelektualnih i politikih elita prema zajednikoj dravi, Republika, sv. 8, br. 135-6, str. I-XVI Miri, J. (1984), Sistem i kriza, Zagreb, CKD Mosse, G. L. (1987), Masses and Man: Nationalist and Fascist Perceptions of Reality (Mase i ovek: nacionalistika i faistika percepcija stvarnosti), Detroit, Wayne State University Press Mostov, J. (1995), Explaining Ethnocracy in Former Yugoslavia (Objanjavanje etnokratije u bivoj Jugoslaviji), East European Constitutiona Review, sv. 4, br. 4, jesen, str. 69-73 Pavlovi, S. K. (1988), The Improbable Survivor: Yugoslavia and its Problems 19181988 (Neverovatni preiveli: Jugoslavija i njeni problemi 1918-1988), London: Hurst Pavlovi, S. K. (1994), Who is Balkanising Whom? The Misunderstandings Between the Debris of Yugoslavia and an Unprepared West (Ko koga balkanizira? Nesporazumi izmeu ruevina Jugoslavije i nepripremljenog Zapada), Daedalus, sv. 123, br. 2, prolee

79

Perovi, L. (1993), Yugoslavia Was Defeated from Inside (Jugoslavija je poraena iznutra), u: Biserko, S. (1993), Propast, rat, zloini, Beograd, Centar za antiratnu aktivnost & Beogradski krug Popovi, O. (1991), Problem dravnog ustrojstva Jugoslavije kao fundamentalno pitanje njenog opstanka i uzrok oba njena sloma 1941 i 1991, rukopis Praxis (1971), posebno izdanje: Trenutak jugoslovenskog socijalizma, br. 3-4 Puhovski, Z. (1989), Mogunost pluralistike konstitucije Jugoslavije, Theoria, sv. 32, br. 1, Beograd Puhovski, Z. (1994), The Moral Basis of Political Restructuring (Moralna osnova politikog prestruktuisanja), u: Brown, C., Political Restructuring in Europe: Ethical Perspectives, London, Routledge Ramet, S. P. (1992), Balkan Babel: Politics, Culture and Religion in Yugoslavia (Balkanski Vavilon: politika, kultura i religija u Jugoslaviji), Boulder, San Francisco, Oxford, Westview Press Rieff, D. (1995), Slaughterhouse: Bosnia and the Failure of the West (Klanica: Bosna i neuspeh Zapada ), London, Vintage, Random House Rosandi, R. i Pei. V. (1994), Warfare, Patriotism, Patriarchy: The Analysis of Elementary School Textbooks (Ratovanje, patriotizam, patrijarhat: analiza udbenika za osnovnu kolu), Beograd, Centar za antiratnu aktivnost, Udruenje MOST Rupnik, J. (1992), Les enjeux internationaux (Meunarodni ulog), u: De Sarajevo Sarajevo: LEchec Yougoslave (Od Sarajeva Sarajevu: jugoslovenski poraz), Paris, Editions Complexe Samardi, S. (1994), Prinudna zajednica i demokratija. Prilozi o krizi, slomu i upotrebi drave, Beograd, Institut za evropske studije, Akademija Nova Shoup. P. (1968), Communism and the Yugoslav National Question (Komunizam i jugoslovensko nacionalno pitanje), New York, London, Columbia University Press Silber, L. i Little, A. (1995), The Death of Yugoslavia (Smrt Jugoslavije), Harmondsworth, London, Penguin Books, BBC Books Smith, B. J. (1985), Politics and Remembrance: Republica Themes in Machiavelli, Burke and Tocqueville (Politika i seanje: republikanske teme kod Makijavelija, Berka i Tokvila), Princeton, New Jersey, Princeton University Press Stokes, G. (1989), The Social Origins of East European Politics (Socijalno poreklo istonoevropske politike), u: Chirot, D., The Origins of the Backwardness in Eastern Europe (Poreklo zaostalosti u Istonoj Evropi), Berkley, Los Angeles, Oxford, University of California Press Tilly, C. (1975), Western state-making and theories of political transformation (Izgradnja drave na Zapadu i teorije politike transfornacije), u: Tilly, C., The Formation of National States in Western Europe (Formiranje nacionalnih drava u zapadnoj Evropi), Princeton, New Jersey, Princeton University Press Todorovi, M. (1984), Izlaganje na sednici Saveta federacije u Beogradu, 15. novembar 1984, rukopis Vejvoda, I. (1992), The Logic of Final Solutions (Logika konanih reenja), u: olovi, I. i Mimica, A., Druga Srbija, Beograd, Plato, Beogradski krug, Bouba Vodopivec, P. (1994), Seven Decades of Unconfronted Incongruities: The Slovenes and Yugoslavia (Sedam decenija nekonfrontirane nepodudarnosti: Slovenci i Jugoslavija), u: Benderly, J. i Kraft, E., Independent Slovenia: Origins, Movements, Prospects (Nezavisna Slovenija: poreklo, pokreti, izgledi), New York, St Martins Press

80

Toni Kuzmani*

RASPAD SFR JUGOSLAVIJE I NASLJEDSTVO: narodnja tvo a ne nacionalizam

Da bismo se uope probili do mogunosti ozbiljnog promiljanja nae stvari koja nam niti priblino nije data ve unaprijed- treba najprije pobjei od zagluujue i zaglupljujue samorazumljivosti. Tu samozaglupljujuu razumljivost bi se moglo dosta jednostavno odrediti ovako: ono to se dogodilo u bivoj dravi su ratovi (ili Rat) koji su (bili) prouzrokovani nacionalizmima (ili Nacionalizmom). Svoj zadatak vidimo, dakle, kao pokuaj sukoba sa ovim nainom razumijevanja.

Vie od Rata Radikalno zlo

Najprije upozorenje u vezi sa kvalifikacijom onoga sa ime mi ovdje imamo posla. Sa tim, kao pitanjem (a ne odgovorom!) bi, po naem miljenju, trebalo uope i zapoinjati. Jer, upravo od toga, kako zaponemo u najveoj mjeri zavisi i sve ono to se uope moe (iz)rei o naem predmetu. Ubjeeni smo da stvar koju smo namijerni misliti uope nije kao to se to ini tek tako dostupna. Suprotno, ini se da imamo posla sa krajnje problematinom stvarnou, koja ne samo da je klizava, nego nam, dapae, po definiciji i unaprijed bjei. Ali je sigurno da je problem sa kojim imamo posla sve prije, no povrinski. Poto je dubok, treba barem pokuati duboko zagrabiti. Dakle, Rat ili ratovi. Naa stvar i tu nema veih dilema unaprijed funkcionira kao samorazumljiva. Ona, naime, djeluje tako da nam se sam problem pokazuje kao neto sasvim isto i neupitno, te lako dostupno, kao ne-problem. Otprilike ovako glasi samorazumljivo pojavljivanje nae stvari: ono to se dogodilo mogue je imenovati uz pomo oznake Rat (ili ratovi). Tu je, sa zauujue olakotnim oznaavanjem odigranog, za nas situirana prva samorazumljivost sa kojom emo se uhvatiti u kotac. U ovom tekstu, istina, govorimo o Ratu i ratovima, ali sa velikom zadrkom i sa jednom bitnom dopunom. Nismo, naime, sasvim sigurni da je dogaaje u bivoj dravi mogue tek tako odrediti kao Rat. Stvar je mnogo
*

Profesor, Mirovni institut, Ljubljana, Slovenija

81

kompliciranija i gora, opasnija nego to izgleda. Sve vie smo uvereni da je ono sa ime imamo ili, bolje, sa ime bi trebalo da imamo posla, zapravo bilo neto barem malo drugaije, a jo vjerovatnije, ak i neto vie nego to to najee razumijemo pod oznakom Rat, odnosno ratovi. Bojimo se, stoga, da nekritika upotreba oznake Rat/ratovi vie skriva ili ak brie, nego to razotkriva i omoguava ozbiljniju tematizaciju. Evo, ukratko, zbog ega. Rei da je rat oduvijek bio neto neophodno ili pak prirodno za ljudsku vrstu, predstavlja tipini znak neodgovornog (ne)miljenja, koje se skoro granii sa tvrdnjom da ratova nikada nije bilo ili ak da su nemogui. Jer, govoriti na isti nain (dakle, u okviru oznake Rat) o Peloponeskim, Tridesetogodinjim i Napoleonovim ratovima, ili Prvom i Drugom svjetskom ratu, Ratu ili ratovima na podruju bive Jugoslavije, ili ratovima protiv droge i alkohola, za nas je izrazita produkcija miljenjske tame u kojoj su sve krave crne, u kojoj vie nema ratova i onoga to je u vezi sa njima uope mogue misliti1. Za nas je to osnovna karakteristika onoga to bi trebalo nazvati ne-miljenje. Ne govorimo, dakako, da na naim prostorima uope nije bilo Rata ili ratova. Bilo ih je, o tome ne moe biti nikakve dvojbe. Ali ti su ratovi, po naem sudu, bili u nekakvoj manjini, te nisu ono to je odluujue za razumijevanje naih problema. Ukoliko pokuamo procjeniti cijelinu dogaanja, morali bismo uzeti u obzir, da je sve to skupa ipak samo u jednom manjem svojem dijelu bilo Rat, a da je u jednom veem dijelu bilo neto to je vie (ili manje) od ratova. Imamo, dakle, posla sa kompleksnou koju je vrlo lako mogue promaiti, ako se unaprijed zadovoljimo samo oznakom Rat ili ratovi (reductio ad absurdum). Najmanje to bi u vezi sa gornjim trebalo imati na umu je tzv. moderni pojam rata koji je odomaen priblino od Napoleonovih vremena. Da bismo tu vrstu (a ne rod!) nasilnih dogaanja oznaili kao rat, nuno moramo imati barem jedan odluujui sastojak, a to je drava. Moderna, znai, pod oznakom ratovi pretpostavlja postojanje najmanje jednog subjekta meunarodnog prava, a to je drava2. K tome treba dodati jo i najavu rata, te na kraju, takoe, potpisivanje sporazuma o prekidu rata. Meutim, u naem sluaju, ak i da imamo dravu, najvie to bi se moglo izrei na nivou definicije je graanski rat. Jer, u sluaju rata-u-jednoj-dravi imamo zapravo posla sa ras1 Postoji izreka po kojoj je prva rtva rata kompleksnost, te je iskljuenje svih kompleksnosti, odnosno njihova redukcija na pro and contra odnos, na nae i njihove, zapravo jedan od osnovnih preduslova rata. Ako je tome zaista tako, zar onda nije upravo vraanje kompleksnosti jedna od pretpostavki mira. Zar nije onda i zadatak miljenja upravo rad na njenom vraanju? 2 Pojam drave je izraziti moderni proizvod, a njegove najranije tvorce bi trebalo traiti tek u generaciji Hobsa i Makijavelija (Hobbes i Machiavelli, commonwealth; lo stato), a ne kod Akvinskog, Augustina, Cicera ili ak Platona, kao to nam to najee sugeriraju najrazliitiji, a u pravilu ahistorini tipovi ne-miljenja. Drugaije reeno, moderna drava i drava u najstroem smislu jedno je isto. Drave, osim u teleolokim znanstvenim snovima, koji vlastite proizvode implantiraju na poetak povijesti, prije moderne nema.

82

padanjem drave te, moda, sa nastajanjem dviju ili vie drava na tom (st)ratitu. Ne znamo tono zbog ega se pokuava te moderne sastojke rata odbaciti kao neto suvino. Nismo sigurni da je osnovnom uslovu definicije rata u jugoslavenskim uslovima uvijek bilo ugoeno, a jo manje da previsoke cijene koje plaamo3 nemaju veze, pored ostaloga, i sa time. Primjerice, nismo sigurni da smo imali najavu i voenje rata. Nije bilo ni mirovnih sporazuma, koje bi istovremeno potpisivale dvije drave. U pravilu se prilikom mirovnih sporazuma pojavljivala, u najboljem sluaju, samo jedna drava ili drava-u-nastajanju, dok se na drugoj strani nalazilo neto kao kompanija, drutvo, nekakvi ustanici ili oslobodioci, ili pak ponovno drava-u-nastajanju, odnosno ne-vie-drava. U svakom sluaju, imali smo odnos (zapravo ne-odnos) neke od potencijalnih ili stvarnih drava sa jednom jo-nedravom, ne-vie-dravom ili slinom kvazidravnom strukturacijom. Jedini sporazum (a to je bilo na kraju), koji je donio kakav-takav mir bio je Dejtonski mir, kojeg ne samo da su potpisale drave, jo-ne-drave ili ne-vie-drave uesnice, nego mu je svoj doprinos dodala i superdrava, SAD. Najodlunije bi, stoga, trebalo odbaciti priruna, a opasna pojednostavljivanja pri apriornom oznaavanju Rat ili ratovi. Trebalo bi se prestati ponaati na nivou miljenja kojem je za oznaku rat dovoljno da ima dobro aranirane masakre, vojske i paravojske, masovna ubijanja i njihove uesnike. To, naalost (ili na sreu) nije tako. Nije tako ni na nivou prava, a bogami ni na nivou ozbiljnog miljenja. Velika koliina mrtvih, ranjenih i izbjeglica, trpljenja je, dakako, vie nego strana stvar. O tome nikakve dvojbe nema, ali govorimo o tome da masakri i slina runa ili industrijalizirana radinost ubijanja, silovanja i proganjanja jo nisu ono to je dovoljno da bi to tek tako nazvali Rat ili ratovi. Neodluni smo, isto tako, da li je ta velika koliina stradalih neto vie ili manje od rata (blia nam je prva mogunost). Sve to nije dovoljno za definiciju rata, te se, posljedino, ne bi smijelo tek tako, kolokvijalno i olako govoriti o ratu bez dodatnih odreenja. Naime, ako oznaku i pojam Rat upotrebljavamo krajnje neselektivno, time ne olakavamo odgovarajue oznaavanje pojave, te ni njeno promiljanje, ili moda nekakvo mogue saniranje. Ba suprotno, padamo u tamu nemiljenja, u kojoj su uvijek u prednosti i na potezu oni koji djeluju po principima svog buzdovana. Bezakonje ne samo pravno, nego i ono olieno u neodgovornom miljenju u pravilu odgovara silnima. Pad u ne-miljenje,
3 Cijena onoga to zovemo ratovi nije i jo dugo nee biti plaena, jer je uope ne moemo platiti. Nema, naime, eksplicitno napisanoga rauna, koji bismo mogli i koji bi trebalo formalno platiti. To zato, jer nismo imali najave rata, posljedino, nismo niti vodili ratove. A ako ih nismo vodili, kako ih moemo prestati voditi, odnosno kako (i kome) moemo uope platiti cijenu za njih. Problem je slijedei: ovi ratovi jo dugo nee biti prolost, jer prolost ne mogu postati zato to ih nismo, a i ne moemo ih, zakopati, pustiti za sobom. Simbolina dimenzija potpisa sporazuma o kraju rata/ratova bi zato bila od izuzetne vanosti za sve nas, sadanje i budue (a ne samo za pobijene i prole), kao dokument kojim bi moda bilo mogue zavriti ratove kojih nije bilo. Mir bez pravnog, dakle formalnog, dogovora na izlasku iz rata/ratova nije mogu.

83

izmeu ostalog i na toki samorazumljivosti rata, predstavlja zapravo idealnu priliku za nerazumijevanje onoga to se dogodilo (reducirano na rat), ali odlino slui i za njegovo mogue produavanje, ili pak za njegovo podrutvljenje, odomaenje, apriorno prihvatanje. A upravo nam se ovo posljednje ini najveom opasnou. Tim vie, jer odomaenjem, podrutvljenjem, socijalizacijom Rat i ratove na krajnje opasan nain naturaliziramo. Znai, iz neeg teko razumljivog pravimo neto to se prikazuje kao zapravo vrlo lako ili ak jednostavno razumljivo, uobiajeno, ak normalno. Posljedino, Rat pravimo neim to nam postaje u takvoj mjeri domae da se o njemu kao upitnosti i problematinosti vie uope ne usuujemo, pa i ne moemo ozbiljno zapitati, jer je to tad nepotrebno. Nekritikom i neselektivnom upotrebom oznake Rat/ratovi zapravo zatvaramo svaku ozbiljnu mogunost da razumjemo strahote onoga to se dogodilo na ovim prostorima posljednjih petnaestak godina. A ono to se dogodilo to je naa slijedea hipoteza bilo je vie od Rata, bilo je mnogo gore od Rata! Naime, kad izgovorimo rije Rat, ini nam se da sebi i drugima pravimo nekakvu uslugu, jer time postiemo da ve unaprijed svi zajedno znamo to to zapravo znai. A stvar je, naalost, obrnuta. Time najprije pravimo veliku uslugu svima onima koji su u tom ratu prakticirali mesarsko klanje za koje bi morali, po definiciji, individualno (!) odgovarati. Razumjeti rat, implicitno ili eksplicitno, kao ono u emu je sve dozvoljeno (jer o tome je ovdje re), znai ignorirati elementarne stvari kao to su brojne meunarodne konvencije, prava zarobljenika, izbjeglica, te radikalno anulirati svaku, pa i najmanju zatitu ljudskog i ljudskosti. To, zapravo, znai radikalno izmijeati barem dvije razliite stvari. U ratu, naime, nije sve dozvoljeno: rat jeste u nekom smislu pojava za koju se moe rei da ide preko prava (ak i preko razumijevanja). Meutim, u vezi sa ratom istovremeno imamo posla sa pojavom koja je u svojoj osnovi ipak ulovljena u neka pravila i zakone, u pravni red, u ratno pravo. Posljedino, ulovljena je i u kategorijalno miljenje, ili ak u samu mogunost miljenja, na koje smo ipak vezani, ako ne obavezani. Izgubiti tu razliku znailo bi i izgubiti razliku izmeu prirodnog i nekog ljudskog/civilnog/pogodbenog stanja, a time i izgubiti brojna druga konkretna razlikovanja koja omoguavaju podnoljivo ivljenje i koja upravo odatle proizilaze. U sluaju gubljenja razlikovanja, gubi se i mogunost da se sudi zloincima i, to je jo vanije, mogunost da ne padnemo sasvim izvan moderne u razumijevanje rata, koje je doslovce palo ispod nivoa meunarodnog (ratnog) prava. Negacija tog prava je, po naem miljenju, rezultat do kojeg moemo doi, ako o onome to se dogodilo u naem primjeru nekritiki i tek tako govorimo kao o (samo) Ratu ili ratovima. Toj opasnoj poplavi i tami (medijski bljetavo instaliranoj) moemo postaviti, barem malu misaonu, branu ukoliko u samom ishoditu odbacimo neizdiferenciranu i apriornu upotrebu oznake Rat i ratovi. Tim pre, to Rat nije ono najvie/najgore to nas moe zadesiti, kako to govori narodni glas koji je, rairen putem medija masovnog zaglupljivanja, postao nepodnoljiv i doslovno ubijajui. Postoji i ono to je jo gore od Rata, a to je ono to se dogodilo na ovim podrujima. Ako se ini da nemamo odgovarajue oznake za to, moemo se posluiti nekom drugaijom, manje

84

koritenom, starijom oznakom. Mislioci prijanjih generacija, kada je miljenje jo bilo neka sa strogou povezana djelatnost, znali su za takva dogaanja upotrebljavati oznaku radikalno zlo. To emo ovom prilikom i mi uiniti. Upotrijebom oznake Radikalno zlo neemo tako mnogo biti udaljeni od Rata i ratova, kao to bi se moglo initi. Meutim, njom zato otvaramo prostor za drugaiju tematizaciju, u kojoj moda moemo tonije progovoriti o naim dogaajima, za koje tvrdimo da su bili neto vie od Rata. Slini postupak je prilikom odreenja holokausta upotrijebila H. Arent (Hannah Arendt)4, kada je u vezi sa Ekmanom (Eichmannom) govorila o radikalnom kao o banalnom zlu. Naa je hipoteza da je to to se nama dogodilo, a to je vie od Rata, upravo mogue odrediti kao radikalno zlo. Ono u svojoj osnovi jeste banalno i ne sadri nieg mistinog, nieg neizrecivog, nerazumljivog, a jo manje na osnovi nerazumljivosti, dakako uzvienog.5 Razlika izmeu Rata i Radikalnog zla je bitna, prije svega, zato to je uz njenu pomo mogue mnogo tonije pogoditi (ili je tek iz nje mogue pogoditi) sutinu mesarskog klanja (npr. Sarajevo, Srebrenica, ubijanje Srba, Bonjaka i Hrvata u Hrvatskoj itd.). I to u smislu da radikalno zlo omoguava postojanje neega to je doslovce izvan, preko, iznad (ili ispod) rata, to je vie od rata i to omoguava drugaija promiljanja onoga to se dogaalo zadnjih godina. Srebrenica nije bila nikakav eksces, nikakav sluaj! Bila je i ostati e sama sutina, ak Istina svega onoga to moramo pokuati misliti. A Srebrenica tu je problem do kojeg smo se hteli probiti ne moemo misliti uz pomo koncepta Rat! Ta je rije odluno premala, previe isprazna za razumijevanje onoga to su reena klanja bila, to jesu i to e ostati. Uz pomo radikalnog zla mogue je barem naznaiti da ono u odnosu na Rat koji zahvaljujui svojoj dravnoj pozadini ve unaprijed dobija neki uzvieni smisao u sebi sadri neki radikalni nesmisao, tonije Zlo i, istovremeno, njegovu banalnost, koja je samo srce onoga to Zlo jeste. I upravo je to ubijanje bez-smisla i, tovie, bez ikakvog razloga koji bi ta ne-djela mogao eventualno opravdati, ono neto vie, ono to je banalno, to bi trebalo pokuati misliti u nadi da emo moda omoguiti zatvaranje tog opasnog ponora.6 Upravo o tome je, o radikalnom zlu, a ne o Ratu, u naem
oznaka koja svim banalnim ubijanjima prilijepi nekakav dodatak nerazumljivosti, neshvatljivosti, a time, dakako, i uzvienosti, moralnosti, u krajnjoj liniji ak heroinosti i iznimnosti, da ne kaem svetosti i nedodirljivosti. Oznaka rat na nivou miljenja ima mo da banalnost zla vie implicitno nego eksplicitno pretvara u neto sublimno (u Burkeovom znaenju), uzvieno, ak estetsko. Deestetizacija, desakralizacija, desublimacija, profanizacija rata je ono sa ime bi se najodlunije trebalo suoiti. ivei pod teinom palanke (Konstantinovi), trebalo bi uvaiti da nam ona najbolje radi o glavi ba onda kada o njoj ne mislimo, kada o tom vlastitom poloaju ne moemo misliti dovoljno jasno, otro i nepopustljivo. 6 Neke u meuvremenu izreene isprike u vezi sa dogaajima na podruju bive SFRJ, koje su oblikovali dravna vostva (Srbije, Hrvatske) dobar su znak, ali nedovoljan. Moda bi se izlaz iz prije iskazanog problema mi-nismo-ratovali mogao potraiti u jednoj zajednikoj, formalno-pravno obavezujuoj, izjavi koju bi oblikovali i potpisali predstavnici svih drava nastalih na podruju bive Jugoslavije. I to kao nekakav nadomjestak za (nemogue) mirovne sporazume, a koji bi se odnosio na dogaaje iz devedesetih. Dakako, sa ciljem upuenim u budunost u smislu formalno-pravno obavezujue izjave o miru, nenapadanju i dobrosusjedskim odnosima.
4 Arendt, (1992) 5 Upravo je rat

85

sluaju, prije svega, re. Da ne bude nesporazuma: ne govorimo o tome da je ubijanje mogue i potrebno opravdati pomou bilo kakvog smisla. Govorimo o tome kako bi se moda dalo pokuati misliti ubijanje i trpljenje u oba sluaja: bez ili sa smislom. Pokuaemo to rei na moda jednostavniji nain, u nekom drugom argonu i telegrafski. Rat je u polazitu mogue razumjeti kao instrumentalnu aktivnost, koja se vodi u ime nekog Subjekta za kojeg se uvijek unaprijed pretpostavlja da stoji iza te aktivnosti. Rat se u modernim okolnostima vodi u ime drave, u ime Subjekta (koji naelno upravlja ratom, zato se govori o voenju rata), za koji se pretpostavlja da ima neke ciljeve (strateke, teritorijalne, osvajake, gospodarske i sl.). Ove ciljeve drava postie vodei rat. Sva ubijanja, sve operacije i sve rtve su u tom kontekstu vezane za dravu kao za razlog i onaj (apsolutni) subjekt-substancu koji svu stvar najprije zapone, potom vodi i na kraju zakljui. Taj subjekt-drava ima (naknadnu) mo da izae iz rata. Najprije ima mogunost da izae u mir potpisom mirovnog, dakle pravnog sporazuma (sa drugim dravama), te da sve rtve prizna i opravda kao rtve za pravu (dravnu) stvar (unutar drave, za svoje dravljane). U takvom poloaju imamo prilino udobnu situaciju kako za razumijevanje tako i za post festum opravdanja koja omoguava razlikovanje izmeu rtava (trokova, investicija rat je kao instrumentum u krajnjoj liniji shvaen utilitarno-ekonomski, kalkulativno i sa stanovita koristi) i zasluga (profita), ak i uitka u vezi sa ratom. Uivanje rata je u toj situaciji na strani mira i drave, a po definiciji je onstran rata, koji se razumije kao privremeno trpljenje. Jedan od veih problema je to u naim analizama moramo uvaiti injenicu da je na podrujima bive drave samo djelomino bila jasno izvedena podjela rada izmeu ratovanja kao rtvovanja, i mira u kojem emo uivati plodove svekrvave rabote. Najpotpunije je to, moda, mogue nai u Sloveniji, bitno manje u Hrvatskoj i Bosni, Makedoniji, a da o Srbiji, Crnoj Gori i JNA (jer i nju barem kao vojsku bez drave treba raunati kao stranu u sukobima, to se esto zaboravlja!) niti ne govorim. Ono to se dogodilo i to nije ba jednostavno misliti, jer smo u odsutnosti drave (to znai i odsutnosti ideje drave) kao Subjekta, koji po definiciji stoji iza rata, doli u poloaj u kojem je mesarsko klanje (dakle hipotetino sredstvo) postalo i bilo cilj samom sebi! Poto nema rata bez drave, samo klanje (nasilje uope) postalo je svoj vlastiti cilj i neposredni uitak, odnosno vie od rata Radikalno zlo koje je, per definitionem, banalno. Poto nije bilo vieg (dravnog) cilja (ili je on uporno i uspjeno bjeao), koji bi iao preko klanja i u ijoj funkciji bi sve to bilo (uz obeanje da e poslije rata doi nagrada za napravljeno), usledilo je krvoprolie kao takvo i na sebi. Ono je postalo onaj surogatni Subjekt koji vodi i goni cijelu stvar u skladu sa svojom motorikom istog ubijanja kao istog uivanja (biti Gospodar ivota i smrti je samo srce uivanja!). Sva krvava dogaanja, sve one neobjanjive i neizrecive iracionalnosti, koje nismo mogli i jo uvijek ne moemo shvatiti, dolaze upravo odatle to su bile same sebi cilj, to nisu imale nikakvog drugog cilja izvan i iznad sebe. Nisu imale onoga to bi ih post festum opravdalo,

86

opralo i uinilo uzvienim, svetim. Time su svi ti lanci klanja, masakriranja, silovanja, sve te nepregledne kolone izbjeglica bile i ostale bez smisla. Bile su, jesu i ostati e proizvodi banalnosti. U povijesti e ostati zapisane kao rezultati Radikalnog zla, koje je po svojoj sutini banalno i koje nam se odupire da ga na koliko toliko odgovarajui nain tematizujemo kao Rat. To bi radikalno zlo, naelno, moglo biti transcendirano da je tu postojala drava ili barem neka ideja drave. Jednostavno reeno, tako da bi i u tome je veliki dio sutine naeg problema drava preuzela odgovornost za napravljeno, da bi, na kraju, potpisala mirovni sporazum, i da bi krvnicima bilo sueno. Upravo toga u naem sluaju nije bilo7 i upravo nam taj nedostajui elemenat drave onemoguava da adekvatno upotrebljavamo oznaku Rat. Posljedino, to to se dogodilo na podrujima bive SFRJ nije bilo napravljeno u ime cilja, niti da bi bio postignut mir (da bi se u njemu poslije uivalo), a bogami ni za perspektivu drave, kao to se to obino pogreno pretpostavlja. Radikalno zlo je bilo napravljeno unutar drugog horizonta razumijevanja i djelovanja, u perspektivi drugog i sutinski drugaijeg Subjekta no to je to drava. Sve to je, vie ili manje, bilo napravljeno u perspektivi Naroda, a Narod nije isto to i drava! Upravo je perspektiva Naroda, Naroda kao (samo)cilja i regulativne ideje omoguila i ak zahtijevala uivanje u samom-klanju ili istom klanju i to, posljedino, najee nije niti moglo uroditi dravom. Dapae, urodilo je Narodom, to je vrlo esto znailo i ne-dravom, jo-ne-dravom, nacijom-dravom ili ak raspalom, ne-viedravom. Ukratko, iznad klanja i izvan njega nije bilo (nije moglo biti) nikakve koncepcije mira, nikakve, koliko-toliko realne koncepcije drave. ak su i kvaziciljevi bili oblikovani u hodu, ako ih je uope i bilo. Ali postojala je Ideja, bila je i te kako prisutna koncepcija Naroda. Ona se, meutim, radikalno razlikuje od koncepcije drave i za svoje ozbiljenje zahtijeva sasvim druge pristupe i orijentacije, bitno drugaije zahvate i korake.8 Primjereno tome, ima i drugaije rezultate. Ukratko, treba se sjetiti da je definicija, recimo, dobrog/pravog Hrvata ili Srbina, Slovenca ili Makedonca bila (i ostala) ona koja je egzistencijalno, u mitovskom znaenju (Schmitt), bila utemeljena na Drugom. Posljedino, koliko vie (kvantitativno!) mrzi i ubije, zakolje onih drugih, toliko si (kvantitativno) bolji Hrvat, Srbin, Slovenac, Makedonac. Biti-pripadnik-Naroda nije kvalitativna, zatvorena
7 Ako je mogue prevesti ideju pakla u njen sekularni pandan, onda je to upravo na poloaj. To je poloaj pakla zbog toga to se, pored beskonane koliine smrti i stradanja, nalazimo po definiciji u situaciji u kojoj ni o tragediji ne moemo govoriti u pravom smislu rijei. Jer kada bismo mogli, onda bi bila mogua i katarza, a u ovom naem poloaju Aristotelov katharsis nije mogu. Dobra strana toga je, moda, to ni heroji nisu mogui. 8 Reeno jezikom idealizma XVIII i XIX stoljea ideja drave je ideja iz ovog, ljudskog, zakljuenog svijeta. Kvalitativna je, pa ak i konana, u sebi je zakljuena, svrena i savrena, te na neki nain umirena i/ili ak, u krajnoj instanci, mrtva. Drava je ono ne-mjesto potpunosti na kojem Narod i individua nau svoj mir simboliki ili doslovno ukljuujui, dakako, i vjeni mir. S druge strane, ideja Naroda je iz onog drugog, transcendentalnog svijeta, a u odnosu na ideju drave napravljena je iz bitno drugaijeg tijesta. To je ideja iz kvantitativnog, matematikog, tovie iz bojeg podruja istovremeno, koja se po definiciji otvara u beskonanost, koja je iva i otvorena.

87

oznaka (u dravu ili pravo, na primjer) nego je kvantitativna, otvorena, zapravo predodba. Nije to neto to je dovoljno samom sebi. Suprotno vrijedi: to je neto radikalno ovisno o Drugom, ak o mrnji i nasilnom unitavanju tog Drugog. Tek preko neprestanog unitavanja Drugog, te preko apriorne i permanentne negacije svih drugih, predodba Naroda moe doi u ivot, zaivjeti. Biti pripadnik svog Naroda nije isto to i biti dravljanin. Ako drugo pretpostavlja dravu i zakone, u smislu prava i jednakosti svih dravljana, prvo pretpostavlja zakone naeg, nacionalnog, domaeg, prirodnog (krvnog!) kvaziprava, koje se uspostavlja iskljuivo preko permanentne negacije svih drugih i drugaijih, ukljuujui u to i onu egzistencijalnu negaciju drugog na nivou tijela i/ili istrebljenja.

Narodnjatvo, a ne nacionalizam!
U sluaju ratova na podruju bive Jugoslavije se, prije svega, nije radilo o nacionalizmima niti o Nacionalizmu. Radilo se i jo uvijek se radi (premda je to u nekim sredinama u meuvremenu zaista evoluiralo u smjeru nacionalizma) o neem to je, istina, slino nacionalizmu, ali to je istovremeno drugaije (i opasnije), to je istovremeno i vie i manje od njega. To i takvo hipotetino postavljenje nazivamo hipoteza o narodnjatvu9. Ne elimo rei da tu nije bilo i nacionalizma, nekakve nagnutosti prema dravi, nego prije svega upozoriti na to da je nacionalizam bio u veoj ili manjoj mjeri (od sluaja do sluaja) u sjeni narodnjatva. Ono je bilo (i ostalo) dominantni proces koji je diktirao tempo i ciljeve dogaanja. Posljednjih petnaestak godina je vrlo agresivno nametnuta krajnje pojednostavljena masmedijska stereotipizacija dogaanja na Balkanu.10 On sugerira otprilike to da smo najprije imali pola stoljea socijalizama, a onda je, kada se on raspao, na njegovo mjesto doao nacionalizam, te je nacionalizam razbio socijalizam. Forma tog izrazitog ne-miljenja podsjea na ono to Aristotel (u Fizici) odbacuje kao razmiljanje o ve unaprijed datim posudama koje na osnovi nekakvih vanjskih uzroka mijenjaju svoje sadraje, pri emu posude same ostaju onakve kakve su oduvijek (a priori) bile. Na osnovi takvog kuhinjskog (a ne misaonog) refleksa bi Miloeviizam, Tumanizam, Janizam11 i sline narodnjake pojave trebalo da budu neto
Namjerno ostajemo unutar logike traenja uzroka, jer se nadamo da e sama njegova destrukcija omoguiti i kritinu distancu prema samom metodskom postupku. 10 Sastavni dio toga je i izraz balkanski ratovi, koji ima izrazito kulturno-rasistike (Malik: 1996) konotacije pristigle iz dubine prolog stoljea. Samo orijentacije radi upozorili bismo na evila (Schevill, 1991), te na jezikovnu zloupotrebu glagola to balkanize, koji je postao ne samo deo anglosaksonskog govornog podruja, nego i bitna analitika kategorija. Devedesete su godine XX stoljea bile vreme ponovnog raanja starih diskursa o Balkanu, Balkancima, balkanizaciji. Konzultirajui tu literaturu povodom ovog teksta, nali smo vie od 120 jedinica (znanstveni lanci i knjige) koje ve u naslovu sadre izraz Balkan ili neku od moguih izvedenica. Literaturu o Balkanu bi trebalo - pri nekom poeljnom istraivanju u budunosti pridodati onima koji govore o etnikim i nacionalistikim oznakama. U vezi sa Balkanom u tom smislu treba nuno uvaiti barem odlinu studiju Todorove (1997). 11 Uporedi: Kuzmani, (2003)
9

88

to je u sutini nacionalizam, odnosno neto to bez veih problema, kao nekakvu vrstu i to bez ikakvih ostataka, moemo podrediti pod jedan opi rod, staviti u jednu ili drugu posudu.12 Za nas je ba ta i takva matrica upitna, jer onemoguava tonije razumijevanje pojava sa kojima se tek treba suoiti. Da bismo raistili radni prostor potrebno je najprije odbacit tu kvazinacionalistiku konstrukciju a priori. Ako zaista hoemo govoriti o Janizmu, Tumanizmu, Miloeviizmu, o pojavama kao to su Jelini u Sloveniji, api u Hrvatskoj, eelj u Srbiji, te o vrlo velikom broju slinih kreatura i pojava, onda ih nikako ne bismo smjeli brkati, a kamoli izjednaavati sa nacionalizmom, ili ih tek tako podvoditi pod nacionalizam. To su specifine pojave koje, osim u nekritikoj opservaciji, nije bez ostataka mogue svesti na nacionalizam. Najprije bi, dakle, trebalo otvoriti zaepljene kanale miljenja, te barem u naelu dozvoliti mogunost da je na naim postsocijalistikim scenama pored nacionalizma, uz njega, ispod ili preko njega bilo i ostalo prisutno jo neto drugo, dodatno, drugaije, kompleksnije za razumijevanje od tog samorazumljivog nacionalizma. to je to to bi trebalo zagrabiti na tim pojavama kao njihovu differentia specifica spram nacionalizma? Za njih je bitno to da su to narodnjaka gibanja, narodnjako strukturirani pokreti sa svojim specifinim ciljevima i nainima djelovanja, koji se nikako ne poklapaju sa nacionalizmom i koji se, tovie, kvalitativno razlikuju od narodnjatva. Narodnjatvo se nije pojavilo tek krajem XX stoljea u naim krajevima, a jo manje je neto to je nekada postojalo, a sad je tek mrtvo slovo na papiru. tovie, moglo bi se rei da je narodnjatvo ak prethodnik nacionalizma, a moda ak i neto to bi tek moglo doi za nacionalizmima.13 Na Balkanu ga, te u bliim i srodnim podrujima, poznajemo u prilino razvijenijem obliku kao, uvjetno reeno, prednacionalistiki sindrom. I to u formi prilino silovitog ponaanja kolektivnih revolucionarnih subjekata, primjerice u Rusiji, jo od sredine XIX stoljea. Re je o gibanjima koja kao kljuni cilj svog djelovanja postavljaju uspostavljanje i oblikovanje Naroda. I to iz razloga koji su zapravo jednostavni, premda se nama danas ine nerazumljivim.
12 Odjeci slinog shematskog nerazumijevanja mogu se nai i pokazati unutar linije razlikovanja izmeu nacionalista i ovinista. Sutina tog razlikovanja je u tome da ga shvaamo kao kvantitativno, a ne kao kvalitativno. ovinizam je tu shvaen kao neto to je po kvantiteti, po intenzivnosti i nekakvoj ekstremnosti neto vie, a inae je iste vrste i istog roda kao i nacionalizam. 13 Ozbiljnije se analize postmodernih situacija nee moi zaustaviti na razumijevanju kompleksnih pokreta, kao to su baskovski, kotski, korzikanski, kao na iskljuivo kombinaciji nacionalizma i terorizma. Biti e potrebno razumijeti i ono to ovdje zovemo narodnjatvo. Ovdje silom prilika govorimo samo u kontekstu vremenskog kontinuiteta, inae je re o tipinoj pojavi koja je povijesno nelogina, o neem to je prastaro, a istovremeno sadanje i ak budue. Jednu takvu pojavu bi Bloh (Bloch), vjerovatno, odredio uz pomo oznake Ungleichzeitgkeit, jer je rije o onome to se, foucaultovski reeno, nikako ne da zatvoriti/uloviti u unaprijed date vremenske serije (Foucault: 1989). Zato to imamo posla sa nelinearnim, neistovremenim vremenostima, sa komadima nekog drugog vremena, sa nekakvom neistovremenou koja persistira, postoji u datoj, ovdanjoj-sadanjoj vremenosti i koja e, najvjerovatnije, ustrajati i ubudue.

89

Narodnjaka gibanja djeluju u okolnostima u kojima Narod u konzervativnom argonu XIX stoljea, koji je oivljen u naem vremenu kao Subjekt povjesti jo nije bio oblikovan, odnosno kada se nalazio u fazi nastajanja. Trebalo ga je dakle (pre)oblikovati naravno po narodnjakim receptima i principima u neto to bi se potom moglo nazvati die volks Gemeinschaft14. Ne radi se, dakle, toliko o tome da narodnjaci pokuavaju uspostaviti Naciju (te u vezi sa njom, ili preko nje modernu dravu), koliko upravo o Narodu kao nekakvom osnovnom, ak prirodnom principu ivota u nekom prostoru i vremenu, koji ne samo da je nezadovoljan dravom, nego je eksplicitno smatra smetnjom, te svojim najveim neprijateljem15. A to je odluujui detalj: nacija je, naime, koncept (i subjekt) iz i preko kojeg kree nacionalizam, a gibanje koje za svoj cilj ima Narod i u horizontu kojeg se gibaju narodnjaci, kvalitativno je drugaije prirode. Razliku je mogue pokazati na prilino jednostavan nain: narodnjaci ne ele uspostaviti niti Naciju niti dravu16, oni ele Narod i narodnu zajednicu (najdalje idu do
14 Nekritiko i uobiajeno izjednaavanje faizma i nacionalsocijalizma (nacifaizam) nas sprijeava razumjeti analitiki upotrebljivu razliku izmeu faistikog ustrajanja na etikoj ideji (Gentile, radikalizirajui Hegelovu ideju) drave, s jedne, i nacionalsocijalistikog koncepta utemeljenom na Narodu-dravi, odnosno Narodu, kojeg ondanji teoretiari povezuju uz oznaku Volkish, s druge strane. Najeksplicitniji i najbrutalniji izraz opredijeljenja onog volkish moe se jo uvijek nai u prvom dijelu Hitlerovog djela Mein Kampf (Uporedi: Hitler, 1999). 15 To je vrlo razumljivo ba za uslove apsolutne monarhije, carstva ili koje druge preddravne strukturacije koja je vie ili manje nasilno i (ne)uspjeno pokuavala odigrati ulogu moderne drave. Slino je bilo i u naim okolnostima kada je glavna meta bila ruenje drave, a ne toliko kao to se to najee ini - komunizma. Upravo odatle je proizala krajnje paradoksalna situacija na kojoj se stvar poruila. Paradoksalno za nau situaciju je barem dvoje. Prvo, SFRJ nije bila osim u pogledu na vanjsku suverenost drava dravljana. Prema unutra ona je prije bila nekakav zbir Radnog Naroda, te kvazinarodnih drutava (naroda i narodnosti), ija je dravnost (republika i/ili pokrajinska) bila apriori onemoguavana. S druge strane, ona zajednika (federativna) drava je bila u neprekidnim procesima apriornog odumiranja ili ukidanja drave. Jedini neposredni element dravnosti bio je suveren (Tito), koji je bio suveren na nain monarha (zadnji habzburgovac, A. J. P. Taylor). Po biolokom odumiranju te instance suverenosti, stvar je pala u paradoks, a iz njega u crnu rupu. Taj paradoks je bio ponajbolje inkarniran u JNA, koja je bila instanca vojne sile neega to po smrti suverena vie ni prema vani nije moglo biti drava. Bila je to vojska bez drave, koja niti ustavno nije bila zaduena za odbranu drave, jer je drava u konceptu samoupravljanja bila neto strano, suvino i opasno (otueno). JNA je bila instalirana kao braniteljica integriteta (samo teritorija, a ne toliko drave kao forme politikog ivljenja) i ureenja (samoupravljanja). Ukratko, dravu kao apstraktnu, opu pretpostavku politike jednakosti nitko nije mogao, niti je smio, a ni htio braniti. Svima je bila suvina, jer im je ovako ili onako smetala. 16 Nije suvino upozoriti da sva narodnjaka gibanja na podruju bive Jugoslavije u traginu priu ne polaze iz pozicije ideje vlastite drave (dakle iz jednog ofanzivnog koncepta s obzirom na postojeu dravu), nego iz izrazito defenzivnog koncepta zatite ugroenosti vlastitog naroda (ma gdje on bio). Ideja drave kod svih tih narodnjakih grupacija i gibanja pojavila se u devedesetim i to usred ishitrenih, ak usiljenih ratnih dogaanja, a ne u osamdesetim, kada je jo bilo dovoljno vremena za staloeno miljenje i planiranje. Tonija analiza npr. odgovarajue slovenske, hrvatske i druge literature bi to sa lakoom empirijski potvrdila. tovie, pokazalo bi se da su narodnjaki usmjerena gibanja bila vrlo ograniena zbog nemogunosti bilo kakvog ozbiljnijeg apstraktnog miljenja, koje je elementarna pretpostavka mogunosti miljenja drave.

90

drutva). U uporedbi sa nacionalizmom, narodnjatvo je u nekom smislu istovremeno jedan korak unazad. Dogaa se u nekakvom kanjenju, a istovremeno je ako pogledamo brojna dananja dogaanja neto to bi moda moglo uslijediti za nacionalizmom i to se tako lijepo vee za globalizacijske antidravne tenje postmodernih vremena.17 Narodnjaci nemaju posla sa Narodom, kao ve postojeom i raspoloivom materijom i materijalom koji obrauju, sa Narodom kojeg ve imaju. Oni proizlaze iz postavke i okolnosti u kojima Naroda jo nema, ili pak odatle da narodne skupnosti jo nema (ili barem jo ne kao Jednog/jedinstvenog Naroda). Narodnjaci su u odnosu na nacionaliste temeljitiji, bave se nekim fundamentalnijim smislom, prave korak u dubinu, korak natrag i kopaju po neem to Narodu prethodi18, to se zapravo tie njegovih preduslova i pretpostavki i to ga kao Narod tek uspostavlja u njegovoj suverenosti, vrhovnosti19. Opipljivije reeno, oni imaju posla tek sa neim to bi se moglo nazvati raja, nekakva zbrda-zdola sakupljena, neizdiferencirana masa potencijalno (jezik, povijest, krv, kultura, tradicija, mitologija) naih, koja jo nije postala Jedinstvena, Ujedinjena, koja jo nije Jedno. Narodnjaci imaju posla sa onim to je u Hrvata Tuman nazvao puk (puanstvo). Iz te, u narodnjakoj perspektivi, jo nestrukturirane materije tek treba napraviti (izraditi/proizvesti, dakle poiesis) neto to e se moda u budunosti moi nazvati samosvijesni Narod, neto to e postati Jedno tijelo, pa time i Jedinstveno. Tek taj (samo)svijesni, sebesvijesni, (samo)strukturirani jedinstveni uradak ili proizvod, Narod, moe posluiti kao prva i centralna lego kocka za izgradnju (to je tek dugoroniji cilj) Nacije-drave i svega onoga to, kao dodatak, spada u tu graevinsku granu narodnjakog poiesisa. Za razliku od drugaije konstituiranog i razvijenog Zapada, gdje su procesi narodne tvorbe i odgoja, te odgovarajueg uzgoja ve bili dobrano uznapredovali, narodnjaci XIX stoljea u manje razvijenim dijelovima Evrope imaju ve u polazitu druge i drugaije korijene od nacionalizma. Povrno gledano, najprije se ini da narodnjatvo nema nikakve veze s West Side Story, da je izrazito Istonjaka (esto krvava) pria. Meutim, veze izmeu Zapada i Istoka i te kako postoje, jer narodnjatvo je upravo pod snanim uplivom Zapadnog pogleda (oblikovanog oko Francuske revolucije). Narodnjatvo je uradak evropskog Istoka (ne samo Rusije)20, a nastao je kao
17 Vie u: Kuzmani, (2002) 18 Razumjeti ontoloku i ontiku strukturaciju narodnjakog moe se jo najlake putem

studija dvije vrste tekstova: ranijih radova K. mita i M. Hajdegera (Carl Schmitt i Martin Heidegger u periodu 1925/1927-1945) ili pak poznijih umotvorina Haningtona (Huntington, Clash of Civilisation). Nije sluajno da su intelektualci, koji su vodili narodnjaka gibanja ili to je bilo ee - bili njihovi aptai, ovako ili onako bili obrazovani upravo uz pomou tih i srodnih autora i njihovih karakteristinih tekstova. 19 Za narodnjake suverena ne moe biti drava, a kamoli Ustav-Zakon. Suveren, vrhovan moe biti samo i iskljuivo ivi puk u svom nastojanju da postane Narod. U meuvremenu funkciju suverenosti u njegovo ime vri njegov surogat Vrhovnik ili Vod. Elemente za prvu ozbiljniju analizu na tu temu je na primjeru Rusoa i Francuske revolucije postavio Talmon u svojoj Totalitarnoj demokraciji (Talmon, 1986). 20 Jedan od istaknutijih narodnjaka je bio u dijelu svog ivota i, recimo, F. M. Dostojevski, a tu je bio i Lenjinov brat, te mnoge druge poznate linosti.

91

kompleksnije gibanje i pojava u sredinama koje su bile bitno drugaije strukturirane od onih zapadnih. Narodnjatvo je zapravo nastalo u drugaijem i bitno manjkavom, te daleko zahtijevnijem i brutalnijem kontekstu. Samo pod uslovom da si za trenutak priutimo da se ulovimo u paradigmu zahodnog razvojnog miljenja, mogli bismo rei, pa i to krajnje pojednostavljeno, da je narodnjatvo proizvod nerazvijene istonjake ili ak ruske sredine21. Za rusku i sline sredine je u XIX stoljeu bilo karakteristino da su imale u pravilu revolucionarna, pa ak i nasilno orijentirana narodnjaka gibanja22. Nije uope mogue, izvan opeg konteksta, otkriti to je karakteristino za narodnjako dranje, te ni pokazati da ta poza ne nastaje u neposrednoj vezi sa pitanjem drave, nego u vezi sa pitanjem Naroda23. Kada bi bilo drugaije, onda bi rezultat takvog dranja i djelovanja bio, ovakav ili onakav, nacionalistiki ili dravni program, ili pak drava sama. Poto se kod narodnjaka ne radi i ne moe (jo) raditi o dravi24 nego tek o Narodu, posljedino imamo posla sa gibanjima koja imaju narodnjaki, Narodni program25. Narodnjaci djeluju, dakle, u okolnostima u kojima je drava ili ono to treba ostaviti za kasnije, ili je ona kao realna mogunost26 bila predaleko, ili je pak ve postojalo neto u obliku predmoderne strukturacije (carstvo, imperij) to je okupiralo mogui prostor oblikovanja moderne drave. Narodnjatvo je, dakle, pojava koja se iskljuivo vrti oko pitanja Naroda. Sva njihova diskurzivna aparatura se iskljuivo odnosi upravo na Narod. Dakako, na sasvim osebujan i nepogreiv nain: revolucionarnim to je drugi kljuni element ukidanjem razlike izmeu (jadne) raje i njene elite, te time uspostavljanje Naroda kao ideala/cilja prve faze revolucije27. U okolnostima u kojima Naroda jo nema, nadomjestnu ulogu tog Ideala/cilja
21 Narodnjatvo poznaju sve zapadne demokracije, samo to u nekima od njih nije bio pobjednika, nego vie ili manje potlaena, ograniena, marginalizirana pojava, koju je ukrotila drava/dravnost. 22 Kao vremensku paralelu narodnjakim gibanjima na Istoku, poznajemo na Zapadu pojavu koja je danas manje-vie izblijedjela, a nekada se zvala radikalna stranka (u Srbiji je to nekakva stalnica politikog ivota sa izuzetkom perioda socijalizma). Kao to sama rije kae, radilo se o korijenitim (fr. radical, iz lat. radix = korijen, pojam koji je u politici postao poznat ponajprije zbog stranke francuskih radikala), k onom fundamentalnom okrenutim strankama i gibanjima, koje se pri svojem djelovanju (esto izvan parlamenta) nisu previe dvoumile kada je za postizanje njihovih ciljeva trebalo upotrijebiti i nasilna sredstva. 23 Tekst sa naslovom koji ima snane narodnjake podtonove, a kojeg bi trebalo ponovno proitati u svjetlu raspada SFRJ, napisao je pred Drugi svjetski rat Edvard Kardelj (Kardelj, 1957). Vrsta literature sa tematikom narodno-pitanje, pitanje-naroda vrlo je esta pojava priblino posljednjih 150 godina i to u ovom naem, ali i irem dijelu evropskog svijeta. 24 Narodnjaci mogu o dravi govoriti samo posredno, u opim naznakama i u daljnjoj vremenskoj perspektivi. Narodnjaka pozicija dijeli teoriju o dvije revolucije ili o dvije faze revolucije sa socijalnim revolucionarima, samo to je kod njih prva (najvanija) revolucija ona koja pravi Narod. 25 Za slovenski primjer vidi: Prunk, (1986) 26 Narodnjaci su unato tome (ili ba upravo zbog toga?!) to funkcioniraju na radikalno utopijskom gorivu stvaranja novoga. Vie o tome u: Kuzmani, (2003) 27 Najeksplicitnije o nedovrenoj revoluciji i najavi druge faze promjena na podruju bive SFRJ danas govori Janez Jana u Sloveniji.

92

igra narodova elita narodnjaci sami (sa svojim Vodom)28. Narodnjaci se ne bave i ne mogu se baviti vanjskim problemima Naroda. Ako i kad to ipak naprave, onda dravu vide iskljuivo kao sredstvo u funkciji Naroda za uspostavljanje i izgradnju Naroda (graevinske metafore su najpodesnije za razumijevanje tog poloaja).29 Ako i kad progovore o meudravnim odnosima, onda zapravo govore o meunarodnim odnosima ili odnosima meu narodima30, a ne meu dravama. Jedinica njihovog miljenja nije drava, to je Narod. Narodova elita u datom poloaju sebe vidi kao sjeme (uzrok, prvi pokreta) Naroda, kao one koji znaju to treba i kako napraviti (oni su njegove babice, lijenici i pastiri istovremeno31). U ruskom i brojnim drugim sluajevima sredine i kraja XIX stoljea radilo se o eliti koja je bila kolovana na Zapadu.32 U vrijeme svojih studija njeni pripadnici su upoznali njemaki, francuski Narod, dakle, neto, ega u Rusiji i drugdje po nerazvijenoj (ne samo slavenskoj) Evropi dakle doma, u svom domu jo nije bilo. Uporeujui dvije razliite situacije, oni su htjeli i za svoje domove postii ono to su drugi ve imali, a to su zvali Narod. Meutim, ono ime su raspolagali bilo je premalo: imali su uglavnom samo svoje znanje (narodnu samosvijest u formi elje33) i poznavanje Zapada (Naroda na zapadu), a trebalo im je neto vie. Trebalo im je za izgradnju svog Naroda jo materijala. Ideji/elji bila je
28 Narodnjako gibanje je toliko izrazitije i vie fundamentalistiko, koliko je snanija i vea uloga njegovog voe. Narodnjatvo bez funkcije Fuehrera ne moe biti uinkovito. Uporedi: Schmitt, (1994) 29 Stvar se moe razumjeti i na nain izrazitog kontrapunkta poznatog zapadnjakog poloaja. Primjerice, za italijansku situaciju je, u XIX stoljeu vrijedilo da je 1861. godine prilikom udruenja teritorija, te uspostave dravnosti, njen prvi ministar vanjskih poslova izrekao uvene rijei: evo je, imamo Italiju, sada moramo jo stvoriti Italijane! Svaka sluajnost sa izrekom, recimo, Tumana, imamo Hrvatsku i preuenim nastavkom je, dakako, samo sluajna. 30 Na toj toki se vidi da je u velikoj mjeri i zapadnjaki koncept drave zapravo narodnjakog porijekla, samo to se to tokom posljednja dva stoljea nekako izgubilo. Govor o organizaciji Ujedinjenih Naroda je oigledni dokaz da je i u anglo-amerikoj tradiciji vrlo prisutno izjednaavanje Naroda i drave ili ak to je po naem miljenju tonije odsustvo koncepta drave i politike. 31 Reskiraemo jednu analogiju, a jo vie brojne zamjerke: razumjeti odnos narodnjaka prema Narodu bi jo najlake moda bilo uz pomo Hajdegerove fundamentalne konstrukcije Der Mensch ist der Hirt des Seins (Heidegger, 1976). 32 Ozbiljno shvatiti 80-te i 90-te godine u bivoj SFRJ, znai istovremeno ozbiljno shvatiti ulogu, ponekad odluujuu (najizrazitije u Hrvatskoj potom u Sloveniji, a manje u drugim sredinama) ulogu upravo tih u inostranstvu iveih povratnika (dijaspora), koji za razliku od situacije koju ovdje pokuavam shematski nakazati nisu kolovani na elitnim univerzitetima, odnosno najee uope nisu kolovani. Bili su priueni, dobri uenici praktinih univerziteta kao to su voenje picerija, konobarenje, prevoznitvo Tu i tamo moete naletjeti na nekog diplomca prirodnih nauka ili ekonomistu i moda jo ponekog pravnika. Ali vrlo rijetko ete meu njima nai ljude koji su diplomirali filozofiju, drutvene nauke, neke od brojnih humanistikih studija. injenicu da su oni koliko su manje znali o politici i dravi, toliko bili uspjeniji u izgradnji svog Naroda, moemo objasniti time da oni nisu gradili niti politiku niti dravu, nego neto drugo i drugaije za to su bili specijalizirani. 33 Odatle utisak i realnost radikalnog subjektivizma i voluntarizma kod narodnjaka.

93

potrebna materija, a nju e u burnim procesima narodnjakog buenja Naroda dodati ve postojea raja, pomenuti tumanovski puk ili kako se to ve imenuje u kojem od jezika. Narodnjatvo je u tom kontekstu ponajprije revolucionarno politikantski oblikovana elja, vie ili manje kolovanih, povratnika i buduih narodnih revolucionara. Po povratku kui, narodnjaka elita sasvim jasno vidi najprije svoje vlastito otuenje34 od jadne i siromane raje. U svete visine Naroda usmjerena raja (ono to je na dnu, to je Nita i to upravo zato eli postati Sve) kod narodnjaka (slino kao kod marksista) shvaena je uopeno i to, ponajprije, uz pomo jednostavne formule razlikovanja imati/ne-imati, dakle uz pomo oznake siromatva. Ta sirotinja-sirovina, to tijesto iz kojeg e narodnjaci u svojoj revolucionarnoj retorti ispei Narod je, u oima njih samih, shvaeno kao neto to je in nuce vrlo zdravo, zapravo izuzetno potentno.35 Puk je zapravo ona substancija koja je istovremeno potencija, to je ono to lei ispod (sub-stanca), to nosi tradiciju, te time i samu budunost. Narodnjaci se prema Narodu, kao moguem proizvodu-dijetetu na ijem pravljenju-roenju treba poraditi, odnose kao oevi, ali i kao babicepastiri.36 U toj optici, za one koji dre na puk u siromatvu, bolesti i neznanju nee biti milosti. Zadatak narodnjaka je, dakako, da Narod (u nastajanju) oslobodi svega toga i svih tih krvopija. Odatle snaan patos emancipacije, koji podsjea na socijalizam. Sve to je za narodnjake mogue samo pod uslovom da doslovce krenu u narod. Meutim, pravi, dugoroni zadatak narodnjaka je ukidanje razlika izmeu puka i sebe, narodnjake elite, a tek u bitno manjoj mjeri odbacivanje svih eksploatatora.37 Ukidanje razlike je zapravo sjedinjenje narodnjaka sa vlastitim pukom. Vulgarnije reeno, Narod kao cilj iz pozicije narodnjaka kao njegovih inicijatora/osjemenjivaa dostian je samo u sluaju doslovne, a ne i simbolike kopulacije s pukom. To je toka na kojoj e narodnjaci postii svoj cilj, te e jezikom psihoanalitikog patosa svojim produhovljenim razumom (oni su ono
34 Tu kategoriju su, slino kao i njihovi savremenici socijalni revolucionari, vrlo esto upotrebljavali i narodni revolucionari. I inae je rije o uoj vezi, nego to se to obino misli. esto se, barem na Istoku, radilo o dvije strane jednog istog fenomena: kod jednih je centralna figura bila radnika klasa (radnik), kod drugih Narod (seljak). Ono zajedniko je sadrano u nasilnoj revolucionarnosti, u metodama i pristupima gradnje, te u izrazitoj antipolitinosti i antidravnosti. 35 Potencijalno vieznaje (ukljuujui i ono o znaenju nataliteta), o kome je zadnjih godina bilo puno govora na svim podrujima koja su svojim ideologemima kolonizirale narodnjake revolucije i kojima izuzetno uinkovito sekundiraju razliite crkve. Sve njih u velikoj meri udruuje ne samo antikomunizam, kao to se to obino pogreno misli, ve i antidravnost kao borba protiv sekularne, sekularizirane drave; te u vezi sa tim borba za sasvim odreeni tip Ne-drave koja mora biti identina sa Narodom (Volksgemeinschaft). 36 Nikako ne bismo smjeli kao puku sluajnost shvatiti injenicu da kod narodnjakih revolucionara osnovu diskurzivne matrice ine metafore iz podruja oikosa, doma, porodice (figura Oca Naroda), na jednoj, te iz/gradnje, pravljenja (poiezis), na drugoj strani. 37 To je onaj dio posla za koji brinu socijalni revolucionari i to e veliki dio narodnih masa u nekom trenutku distancirati od narodnjaka koji e se u naim okolnostima jo uvijek prilino osjetljivim na antiegalitaristike poteze vrlo brzo pokazati kao novi bogatai i proizvoai siromatva, a ne kao oni koji, toboe, smanjuju ili ak ukidaju siromatvo.

94

aktivno) oploditi puk (dakle, sirovinu, materiju, pasivnu enu) i u tom nadahnutom i izvornom, tovie, bojem aktu kreacije napraviti/stvoriti Narod. Reeno izvan ideolokog narodnjakog samorazumijevanja, taj Dogaaj dogaaja (dogaanje naroda!), koji im se prikazuje kao akt uzviene kreacije (zbog kojeg oni, kad nastupaju u ime Naroda ne prezaju ni pred ime), nije nita drugog do li, vie ili manje, brutalno silovanje (svog) puanstva. Posljedino, to je toka nastanka boanstvenoga i bojeg, nedodirljivog sina bojeg, njegovog visoanstva (vrhovnost38) Naroda samog. Skoro na isti nain je narodnjatvo funkcioniralo u bivoj Jugoslavije krajem 80-ih i 90-ih godina prolog stoljea. Nakon to je po prikazanoj shemi nastao i poeo funkcionirati Narod, sa dananje distance moemo bez vee greke rei da roenje Naroda zapravo nije bilo nikakva postsocijalistika sluajnost ili usputni proizvod. Bio je to visoko poeljan cilj, planirani i vrlo uinkovito ostvareni proizvod. Uz to bi trebalo rei barem jo i slijedee: roenje Naroda je bilo, o tome danas ne moe biti velike dvojbe, zapravo roenje tragedije iz tijesta-materije na izuzetno brutalan nain.39 Naa je hipoteza da su na prijelazu iz 80-ih u 90-te, te u devedesetim, na podruju bive Jugoslavije narodnjaci (a ne nacionalisti) izveli narodnjake revolucije40 kojima su, vie ili manje, uspjeno uspostavili svoje Narode, te svoje narodnjake programe vrlo uspjeno prodali kao nacionalistike. iroki delovi populacija su kupili taj proizvod, mislei da kupuju nacionalizam, te posljedino svoju dravu, pa su primjereno bili iznenaeni kada su shvatili da je ono to su kupili zapravo Narod koji je u, veem ili manjem, sukobu ne samo sa svim drugim narodima i dravama, nego i sa svojom vlastitom dravom ili ak sa samom idejom dravnosti.
38 Upravo odatle bi trebalo shvatiti vrlo este konflikte meu narodnjakim, novokomponiranim dravama izmeu kojih se sve ee ini da smo na rubu nekog od apriorno moguih, novih meusobnih ratova. Problem je u tome da u takvim odnoenjima zapravo nemamo posla ni sa kakvim dvostranim odnosima izmeu drava. Naalost, situacija je takva da uglavnom nemamo ni drava ni odnosa. 39 Moda je ba primjer Srbije najpodesniji i najoigledniji za to da se brutalno i bukvalno - jasno potegne razlika izmeu nacionalista i narodnjaka. Pokojni Zoran ini bio je tipini nacionalist devedesetih, manje ili vie liberalan od drugih, iji je osnovni koncept-ideja, moda i opsesija, djelovanja bila usredsreena oko drave i dravljanstva. Jedan je od rijetkih koji je na odgovarajui nain razumio ve samoupravnu dravu (dravu u samo/ukidanju) kao nedovrenu. Njegova elja (i politika koju je vodio) bila je dovrenje, uspostavljanje drave i dravnosti, nekakva normalizacija i bjeanje od permanentne izvanrednosti. Ubijen je. Na pitanje zato je ubijen odgovor je jednostavan, iako nekome paradoksalan zato jer je bio nacionalist, a ne narodnjak. Zato to je pokuao transcendirati (umiriti, normirati i normalizirati) Narod i uspostaviti dravu, zato to je premalo bio na, narodnjaki, a previe vezan za neku udnu, stranu, zapadnjaku ideju pravne drave i Ustava, zato to je previe isticao znaenje Verfassungspatriotismus umjesto Narod-patriotismus. 40 To vrijedi i za druge postsocijalistike sredine u kojima nisu postojale jednonarodne socijalistike skupnosti. Usput reeno, nekadanje narodne demokracije istonog bloka su ve na nivou svog imenovanja imale ouvanu tradiciju narodnjatva iz XIX stoljea, to je u okolnostima jugoslovenstva bilo per definitionem onemogueno.

95

U nacionaliste zamaskirani narodnjaci su svojim ljudima (koji kroz te procese postaju doslovce narodni, to znai narodnjaki i Njihovi41) prodali rog za svijeu. Prodavali su im i jo uvijek im prilino uspjeno prodaju novo-drutveno, narodnjako die volks Gemeinschaft, a ljudi (sve manje) misle da su kupili i da kupuju politike proizvode: demokraciju, dravu. Umjesto politike strukturacije, koje moderno nazivamo dravom, gotovi svi su na podruju bive drave dobili suverene proizvode drutvenog porijekla, imenovane Narodom. Taj je Narod, last but not least, uz pomo ratnike makarade preruio u nekakvu nezavisnu dravu, koja sa dravom i dravnou ima vrlo malo (strahovlada: monopol sile i prakticiranje nasilja42) ili nita zajednikog. Umjesto pravne i socijalne drave, ljudi su na ovim podrujima dobili radikalne narodnjake strukturacije ne-drave ili bolje Narode-drave, koje najradije od svega prakticiraju karakteristine, postmoderne, kultur-rasistike seanse.43 Ukratko, ta nova narodnjaka strukturacija, koja bi trebalo biti drava, ne funkcionira po principima dravljanstva, pravne jednakosti i slobode, te ljudskih prava. Suprotno, ona dosljedno diskriminira, ikanira, segregira, iskljuuje, onemoguava, brie, mrzi, a po potrebi i ubija. Ne tako rijetko ubija na industrijski, masovni, sistematski nain. Umjesto ovakve ili onakve industrijske proizvodnje stvari, oko kojih je moderna drava u pravilu organizirana i kojoj slui, ovdje najee imamo posla sa nikakvom proizvodnjom stvari (te se uglavnom uvoze) i hiperprodukcijom neprijateljstava i mrnje, a po potrebi i (potencijalnih) ratova. Kada smo se, vie ili manje, kao cijelina ipak poeli trijezniti od narodnjakog mamurluka na ovim prostorima, bilo je ve prekasno. Vozovi i preprodavci narodnjakih peenih slatkia (Buldoer) ve su bili poodmakli. Prodava unda, koji nam je do juer sa televizije drao pridike, slao kiaste poiljke srceparajuih narodnjakih jeftinosti, danas je kao vojni profiter ili kao tranzicijski tajkun postao kreatura koja nam je kapitalski, et(n)ino i na sve druge naine nadreena, koja nam je i o tome je ovdje re postala novi gospodar. Nakon petnaestak godina narodnjakih orgija i svega onoga to je to epohalno narodnjako natezanje pratilo, milijuni ipak polako dolaze k sebi. Vie ili manje postaje jasno da je ono to smo poslednjih godina prevrata dobili nisu bile niti nacionalne stranke niti nacionalne drave, nego nekakve narodnjake zajednice organizirane u najboljem sluaju kao Narodi-drave, a najee kao
41 Denacionalizacija (zapravo ponarodnjenje) koja je zadesila milijunske mase vezanih za drutvenu svojinu je neto to ima barem dvojno dno: najprije su ljudi bili razdravljeni/denacionalizirani, a tek potom se to dogodilo sa stvarima, zemljitima, zgradama. U sluaju stvari imamo, ponovno, posla sa dvostrukim procesom: privatizacijom (osoba postaje vlasnik nekadanje drutvene, a zapravo svojine drave u odumiranju) i sa nacionalizacijom (osobe postaju dio Naroda, a ne drave). Osobe u tim narodnjakim procesima fundamentalizacije ne postaju nuno dravljani, ali zato nuno silom, ako treba postaju Hrvati, Srbi, Slovenci. Uporedi primjer Slovenije u vezi sa izbrisanima u: Dedi, Jalui, Zorn, (2003) 42 Narodnjaka drava je reducirana na aparat sile i nasilja. este izjave Miloevia jo krajem osamdesetih u vezi sa Kosovom su se u pravilu pozivale na pravnu dravu, pri emu smo svi suvie dobro znali da to znai pozivanje na ako bude potrebno upotrebu sile. 43 Vie u: Kuzmani, (1999)

96

Narodi, koji sasvim neuspjeno glume drave44. Na zgaritima nekadanje nedovrene drave (ini) nastale su jo nedovrenije narodnjake zajednice (ne-jo-drave) u kojima umjesto apriornog politikog razlikovanja (lijevo-desno, liberalno, socijalistiko, konzervativno), koje obeleava svaku modernu dravu, defiliraju narodnjake (kulturne i ak rasistike45) podjele utemeljene ne samo na krvi i zemlji, nego i na kostima poginulih narodnjaka46. U svim tim kvazidravama dobili smo i kvaziparlamentarne demokracije, ija sutina je tako nas ubjeuju mogunost zamjene elita. A ba je takav (paretovski) reduktivni nain govorjenja o demokraciji kao o mehanizmu zamjene elita upravo ono to je pisalo na koi narodnjaka. Cijela stvar, naime, i jeste oslonjena na (narodnjaku) elitu. To je upravo ono na to su instalirali narodnjaci po vlastitom liku i na osnovi sebe kao elite. U tom smislu imamo drutva, narodne zajednice, Volksgemeinschaft, koje funkcioniraju po slijedeoj matrici: na jednoj strani je dakako, jo uvijek postojea, a zapravo tek sada zaista uspostavljena nekakva zajednica malih, obinih ljudi (puanstvo), a na drugoj su elite (narodnjaci sami, kojima se polako pridruuju i novonastajue elite). Te nove elite sada toboe prosvjetljuju raju, izvlae je iz siromatva i eksploatacije, ponajprije iz komunistikog mraka, te uspostavljaju nekakvu sretnu sadanjost, koja se, naravno, zove Narod. Narod u tom smislu nije nita drugo do jedinstvo te nanovo uspostavljene, eksproprisane raje (koliko vie je pauperizirana, toliko je otvorenija za narodnjatvo) i prosvijetljene (zapravo zatamnjene) elite, koja je vodi u Nebo. tovie, trebalo bi posebno potcrtati da je upravo ta obespravljena, razvlaena i poniena raja, na jednoj, te tanka elita osiljenih tajkuna i dojueranjih probisvjeta koji su postali elita, na drugoj strani, zapravo glavni proizvod narodnjakih revolucija i ratova na naim prostorima. Ono to pokree ta novonastala drutva sve dubljeg rascijepa izmeu jednih i drugih moe biti samo, ovakvo ili onakvo, lijepilo koje je utemeljeno na sili i koje bi ve sada trebalo misliti u kategorijama nadolazeih konflikata. Na kraju, treba upozoriti da bi na svaki nain trebalo izbjei razumijevanje narodnjatva iskljuivo kao zastarjelosti, nazadnosti, prolosti, to je inae vrlo jednostavno prilijepiti tim i slinim pojavama. Ta opasnost posebice prijeti ako gledamo na problem iz tzv. lijeve perspektive, koja u pravilu zna praviti prevelika pojednostavljenja tako to a priori pozitivno vrednuje sve to je otvoreno, napredno, revolucionarno. Problem sa narod44 To da glume dravu je najjasnije mogue vidjeti na toki gdje ne prave razliku izmeu interesa Naroda, nacionalnog interesa i dravnog interesa, odnosno interesa drave i dravljana. Za njih je sve to zapravo jedno i isto, sve je to za njih zapravo pansko selo. Upravo u tami panskog sela, u kojoj su sve krave crne, u kojoj je Narod isto to i drava i gdje dravljanstva i dravljanina nema, da o ljudskim pravima i ne govorim, trebalo bi potraiti i uzroke za sve opasniji lov u mutnome, koji je postao daleko najuspjenija i najunosnija sportska disciplina u kojoj prednjae ba narodnjaci. 45 Uporedi analizu kulturnog rasizma na primjeru narodnjatva u Sloveniji u: Kuzmani, (1999) 46 Instruktivno bi moglo biti u tom pogledu poreenje pisanja Vuka Drakovia, npr. u romanu No, sa njegovim politikim djelovanjem 80-ih i 90-ih godina.

97

njacima je znatno dublji i opasniji. Narodnjatvo nije samo reakcionarni ili revolucionarni, konzervativni ili naprednjaki fenomen. U naem sluaju imamo posla sa neim to bi najtonije bilo odrediti kao neokonzervativnu revoluciju, sa neim to je istovremeno konzervativno, ili ak neokonzervativno, ali i revolucionarno. Uostalom, narodnjatvo kao ideologem narodnog revolucioniranja je neto to se izuzetno dobro slae i sa socijalnim revolucioniranjem. Upravo u tome treba traiti sutinu naeg problema. Pojednostavljeno reeno, podloga na kojoj je oblikovano narodnjatvo na ovim prostorima, dakle, podloga socijalnog revolucioniranja na kojoj je temeljio bivi sistem, bila je (i ostala) izuzetno gostoprimljiva za narodnjake i narodnjako. tovie, najee je dolazilo do fuzije obeju koncepata i mentaliteta, te je vrlo teko razlikovati tko je zapravo sa kime, a jo tee objasniti tko je tu zapravo protiv koga. Srodnost (ne samo programska) socijalnog i narodnjakog revolucioniranja, njihova otvorenost ka nasilju samo dodatno prave potekoe pri pokuajima deifriranja te, ne ba tako este, povijesne simbioze47. I jo neto treba rei. Nismo mi ovim dogaanjima pali u ponor prolosti, kao to se to esto uje. Jo je gore. Pali smo u slabu budunost. Nisu nai ratovi bili srednjovjekovni, predmoderni, ve su to bili i ostati e ako ih ne onemoguimo svojim miljenjem i djelovanjem postmoderni ratovi, koji su u mnogo emu anticipirali ratove XXI Stoljea. Mi (naalost?) nismo pali izvan povijesti, u samoj njenoj alosnoj pici smo. Miloeviev narodnjaki duh iri se geometrijskom progresijom pred kojom ni Bu (Bush Jr.) nije imun. U tom smislu naa iskustva i nai problemi nisu samo nai, univerzalne su prirode.

Literatura:
Arendt, H. (1985), Between Past and Future, Penguin Books, New York, enlarged edition, posebno The Crisis in Culture Arendt, H. (1992), Eichmann in Jerusalem, A Report on the Banality of Evil, Penguin, London Dedi, J., Jalui, V., Zorn J. (2003): The Erased, Organized Innocence and the Politics of Exclusion, Peace Institute, Ljubljana Foucault, M. (1989), The Archaeology of Knowledge, Routledge, London & New York Gaber S. & Kuzmani T. (ur.), (1989), Kosovo, Srbija, Jugoslavija, KRT, Ljubljana
47 Jedna od takvih je bio nacional-socijalizam. Meutim, ini nam se da bilo prelako povui analogiju i rei da je ono to se dogodilo na podrujima bive drave tek nacionalsocializam. Miljenja smo da je stvar jo zapletenija u smislu prodora i mijeanja elemenata demokracije u odnosu na ono to se dogaalo tridesetih godina i to nam dodatno oteava oznaavanje. Samo bismo pledirali za to da je odgovarajua oznaka za ono to se ovdje dogodilo zapravo postfaizam. Tonije odreenje koncepta postfaizma mogue je nai u: Kuzmani, (2003)

98

Heidegger, M. (1976), Brief ueber den Humanismus, Gesamtausgabe, Band 9, Wegmarken, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Main Hitler, A. (1999), Mein Kampf, Moja borba, Croatiaprojekt, Zagreb Jalui V. & Kuzmani T (1989): Posilstvo po albansko, u Gaber S. & Kuzmani T. (ur.): Kosovo, Srbija, Jugoslavija, KRT, Ljubljana, str. 213-225 Kardelj, E. (1957), Razvoj slovenskega narodnega vpranja, II izdaja, DZS, Ljubljana Kuzmani, T. (1988), Elementi mikrofizike mitinkov solidarnosti, u: Problemi, Ljubljana, 14/1988, str. 22-37 Kuzmani, T. (1991), Yugoslavhood and Subnational Conflicts, u New Challenges for Europe After 1989, The Consortium for the Study of European Transition, The Center for European Studies, Budapest, str. 49-61 Kuzmani T. (1992), Subnacionalni, nacionalni in konflikti jugoslovanstva, u: Sociologija, Vol. XXXIV, br. 2, Beograd, april-jun, str. 227-242 Kuzmani, T. (1992a), Jugoslavia: una guerra di religione?, u Religione e Societa, Anno VII, luglio-dicembre 1992, Firenze, str, 107-123 Kuzmani, T. (1993), Understanding the War in Former Yugoslavia u Kuzmani T. & Truger A. (eds.) (1993): Yugoslavia, War, Austrian Study Centre for Peace and Conflict Resolution Schlaining and Peace Institute Ljubljana, str. 183-201 Kuzmani T. & Truger A. (eds.) (1993), Yugoslavia, War, Austrian Study Centre for Peace and Conflict Resolution Schlaining and Peace Institute Ljubljana, second edition Kuzmani Kuzmani, T. (1994), Grdi, umazani(in) zli ali Jugoslaviji na rob, Nova Revija, 141/142, Ljubljana, str. 116-142 Kuzmani, T. (1994a), La disgregazione della Jugoslavia come disgregazione delo jugoslavismo, u Europe, Europe, Cespeco, Fondazione Istituto Gramsci, Roma, No. 4, str. 19-36 Kuzmani, T. (1994b), Guerra e religione nella ex Jugoslavia, u Mare di guerra, mare di religioni, Forum per I problemi della pace e della guerra, Firenze, Prato, str. 178-189 Kuzmani, T. (1999), Hate-Speech in Slovenia, Slovenian Racism, Sexism and Chauvinism, Media Watch, Peace Institute, Ljubljana Kuzmani, T. (2002), Policija, mediji, UZI in WTC, Antiglobalizem in terorizem, zbirka Svete krave, Mirovni intitut, Ljubljana Kuzmani, T. (2003), Tumanizem in janizem (nacije-drave in postsocializmi), u Nova desnica, DPU III letnik, Ljubljana, Mirovni intitut, str. 91-131 Locke, J. (1965), The Second Treatise on Civil Government, u Locke, J., On Politics, Religion and Education, Collier-Macmillan, London Malik, K. (1996), The Meaning of Race, Macmillan, London Prunk, J. (1986), Slovenski narodni programi, Drutvo 2000, Ljubljana Schevill, F. (1991), A History of the Balkans, Dorset Press, New York Schmtt, C. (1994), Tri razprave, Krt, Ljubljana Talmon, J.L. (1986), The Origins of Totalitarian Democracy, Penguin Books, London Todorova, M. (1997), Imagining the Balkan, Oxford UP, New York

99

Posebni dio o nacionalizmu & Jugoslaviji

Akbar, A. Ethnic Cleansing: A Metaphor for Our Time, Ethnic and Racial Studies, v 18-1, 1-1995, pp. 1-25 Bracevell, C. W. Nationalist Histories and National Identities Among Serbs & Croats, in National Histories and European History, ed. M. Fuelbrook, London, UCL Press, 1993, pp. 141-61 Brubaker R. National Minorities, Nationalizing State and External national Homelands in the New Europe in Nationalism Reformed, nationhood and the Question in the New Europe, New York, Columbia UP, 1996, pp. 55-76 Burg, S. L. Nationalism and Democratization in Yugoslavia, The Washington Quarterly 09-1991, pp. 5-19 Caplan, R. & Feffer J. Europes New Nationalisms: States and Minorities in conflict, New York, Oxford UP, 1996 Cozic, Ch. P. ed. Nationalism and Ethnic Conflict, San Diego California, Greenhaven, 1994, Denich B. Tragedy in Former Yugoslavia: Nationalism Berserk, Dissent v40-42, 121993, pp. 26-34 Denich, B. S. Unbury the Victims: Rival Exhumations and nationalist Revival in Yugoslavia, Chicago IL, AMAA, 1991, Diamond L & Plather M.F., ed. Nationalism, Ethnic Conflict and Democracy, Baltimore MD, J. Hopkins, UP 1994 Dragnic, A. N. The Rise and Fall of Yugoslavia: The Omen of the Upsurge of Serbian Nationalism, East European Quarterly, v 23, 1982 Griffiths, S. J. Nationalism and Ethnic Conflict Threats to European Security, Oxford UP, 1993 Hayden, R. H. constitutional Nationalism in the Former Yugoslav Republics, Slavic Review v 5-4, 12-1992, pp. 654-74 Hayden, R. H. Yugoslavia: From Civil Society to Civil War: Constitutional Nationalism in Yugoslavia 1990-1991, Chicago IL, AAA Hockenos P, Croats, Serbs Speed up on Nationalist Collision Course, In These Times, 15.5. 1991, pp. 9-10 Ivekovi, R. La Balkanizatione della regione, Il caso jugoslavo, Roma, Manifesto, 1994 Janigro, N. LEsplosione delle nazioni: il caso jugoslavo, Milan, Feltrinelli, 1993 Job, C. Yugoslavias Ethnic Furies, Foreign Policy, n09, 09-1993, pp. 25.74 Kupchan, Ch. A. Nationalism and Nationalities in the New Europe, Ithaca, New York, UP 1995 Lampe, J. R. Nationalism in Former Yugoslavia in Contemporary Nationalism in East Central Europe, ed. Latawsky P., New York, St. Martins 1995, pp. 143-64 Lane, A. Yugoslavia: The Search for a Nation-State in Europe and Ethnicity, World War I and Contemporary Ethnic Conflict ed. Duton, S. & Fraser T.G. London, Routledge, 1996, pp. 30-46 Meier, V. Yugoslavia: Worsening Economic and nationalist Crisis, in Central and Eastern Europe: The Opening Curtain, ed. Griffith, W. E. Boulder CO, Westview, pp. 263-82 Miller, R.F. The Dilemmas of Civil Society in Yugoslavia: The Burden of Nationalism in the Development of Civil Society in Communist Systems, London, Allen&Unwin, 1992, pp. 84-109 Mojzes, P. B. Yugoslavian Inferno, Ethnoreligious Warfare in the Balcans, New York Continuum 1994

100

Pavkovi, A. The Fragmentation of Yugoslavia, Nationalism in a Multinational State, New York St. Martins 1996 Pei, V. National Conflicts and the Dissolution of Yugoslavia, national Endowment for democracy, 19. 6. 1992, p. 5 Ramet, S. P. Nationalism and federalism in Yugoslavia 1962-1991 (second edition), Bloomington, IN, Indiana, UP, 1992 Raufier, X.: Les chaos balkanique, Paris, Le Table Ronde, 1992 Ricciuti E. R. War in Yugoslavia, The Return of Nationalism, Alexandria, UA Close up publishing 1993 Riva G. & Ventura M, Yugoslavia: Il nuovo medioevo, Milan Ita, Mursia, 1992 Sugar, P F. Nationalism and Religion in the Balkans Since the 19th Century, Seatle, NY, University of Washington, 1996 Ronen, D. The Origins of Ethnic Conflict: Lessons from Yugoslavia, Canbera, Australia National University, 1994 Schierup, C. U. Post Communist Enigma: Ethnic Mobilization in Yugoslavia, New Community, v 1-18, 1991, pp. 115-131 Suni, T. Yugoslavia: The End of Communism, the Return of Nationalism, America v 164, 20-o4, 1991 Udoviki, J & Ridgewa J eds. Yugoslavs Ethnic Nightmare: The Inside Story of Europes Unfolding Ordeal, Chicago IL, L. Hill 1995 Walker, T War in Yugoslavia: The Return of Nationalism, Alexandria, UA, Close up, 1993

101

Carl-Ulrik Schierup*

NACIONALISTIKO BUENJE I NJEGOVE GLOBALNE NEPREDVIDLJIVE POSLEDICE

Prevrati se odvijaju u orsokacima
Ponovno oivljeni nacionalni pokreti krajem XX veka na Balkanu i u Istonoj Evropi obeavali su, kao i u sluaju ranijih talasa evropskog nacionalizma, prosperitet putem ulaska u moderno doba. Meutim, izgleda da se sa sigurnou moe zakljuiti da u najveem delu onog to je bila Jugoslavija, kao i u mnogim drugim delovima koji su spadali u domen stvarno postojeeg socijalizma (Bahro, 1978), sadanji nacionalistiki pokreti nisu postigli nita vie u odravanju rasta modernosti, koja je u punom zamahu, nego to je to bio sluaj sa njihovim prethodnicima u XIX veku. Za vreme zlatnog doba evropskog nacionalizma krajem XIX veka u vreme kada su pijemontski pobornici Risorgimento i pruski drutveni kreatori uspeli da stvore mone kohezivne nacije-drave od kulturno i politiki heterogenih gradova-drava i malih vojvodstava na Balkanu je procese formiranja nacija-drava jo uvek ometala imperijalistika dominacija, neprestano etnonacionalno rivalstvo i karakter unutranjih politikih i ekonomskih odnosa (Chirot, 1989). Ovo je sve bilo omeeno i inferiornim poloajem regiona u okviru meunarodnog geopolitikog i ekonomskog sklopa tog doba (Tomaevi, 1955). Pojavljivanje novih nacionalistikih pokreta osamdesetih i devedesetih godina XX veka rutinski je, sa ovom naknadnom pameti, tumaeno kao vraanje istorije zarad bolje budunosti. Meutim, putanje nacionalnih pokreta naeg doba na Balkanu su, kao i bilo gde u Drugoj Evropi, uobliene dubokim ekonomskim i socijalnim krizama i krizama identiteta. To se tumai tako to se projekat savremene nacionalne drave danas dovodi u pitanje na jednom optijem nivou (npr. argument Albrowa, 1996). Ono to se pojavilo u proirenim delovima Druge Evrope posle propasti programa za bolju modernost putem nacionalnog okupljanja koje su zamislili lokalni mozgovi meu kojima je i zloglasni srpski Memorandum (npr. Schierup, 1999) predstavlja vraanje politike, kulture i privrede na tradicionalizam. Da bi bio shvaen ovaj razvoj dogaaja, na mnogo naina paradoksalan, potrebne su alternativne perspektive koje su izvan vidokruga
* Profesor, Institut za rad, Norrkoping, vedska.

103

konvencionalnih tumaenja savremenog nacionalizma i jo uvek postojee postkomunistike transformacije. On sa sobom nosi teak teret nereenih dilema koje pripadaju istorijskom interludiju stvarno postojeeg socijalizma i vrlo mnogo zavisi od globalnih ekonomskih i geopolitikih okolnosti (npr. Schierup, 1999 # 306).

Realsocijalizam: Istorijski trijumf sa nerazdvojivom dilemom

Istorijsko dostignue zapadnoevropskih buroazija predstavljalo je, u smislu ekonomske modernizacije, razvijanje naprednog industrijskog drutva koje se bazira na nauci i tehnologiji, proletarizovanoj radnoj snazi i sve usavrenijoj podeli rada. Ovo se odigralo kidanjem feudalnih veza kao to je to bilo u Francuskoj, radikalnom transformacijom feudalnih drutvenih odnosa kao to je to bilo u Britaniji ili iskorenjivanjem celokupnih naroda, kao to je bio genocid koji je unitio domorodako stanovnitvo u Severnoj Americi. Zbog pojave hegemonije zapadnog imperijalizma rasprostranjenog irom sveta, moderne revolucije u dvadesetom veku nisu mogle da imaju iste subjekte, ni isti istorijski, socijalni i ideoloki sadraj. Drutvene revolucije u Rusiji, Jugoslaviji, Kini, Vijetnamu, Albaniji i Kubi odigrale su se u drutvima koja se nalaze na periferiji globalne ekonomije. Njihov problem je bio u tome da omogue svojim drutvima da ovladaju nauno-tehnolokim potencijalima koji ve postoje, a ne na prvom mestu u tome da stvore nove, naprednije. Preduslov za prevazilaenje nedovoljne razvijenosti bio je oslobaanje od nejednake integracije u meunarodnu podelu rada (Markovi, 1979). Buroazije u predrevolucionarnoj Rusiji, Kini ili Jugoslaviji nisu bile spremne da obave veliku industrijsku transformaciju. One su bile tipino slabe i podeljene (npr. Mouzelis, 1986). Postojali su kao to je tvrdio Brener (Robert Brenner 1989) u svojoj pronicljivoj analizi istorijskih korena stalne ekonomske zaostalosti Istone Evrope znaajni domai razlozi za to. Meutim, kada su se one jednom ukljuile u svetske strukture dominacije, mogunosti za akciju domaih buroazija bile su blokirane njihovom beznaajnom veliinom, njihovim potinjenim i simbiotskim odnosom prema meunarodnom kapitalu (Markovi, 1974) i neprekidnim sebinim tutorstvom koje su dominantni svetski politiki centri sprovodili u odnosu na njihovo periferno drutvo. Ekonomska mo Zapada, u kombinaciji sa uspenom ranom izgradnjom jakih, modernih drava, snano je ograniavala delokrug strategija za pruanje otpora domaih elita u Istonoj Evropi, pa i drugde (Chirot, 1989). Prema tome, istorijski gledano, dolazak na vlast centralizovanih i visoko disciplinovanih komunistikih jednopartijskih elita nije bio sluajan. Pre bi se moglo rei da je to izraavalo istorijsku potrebu, shvaenu u smislu uvene izreke Bertolda Brehta: Prevrati se odvijaju u orsokacima1 Postojale su i
Citat u nemakom originalu: Me-ti lehrte: Umvzungen finden in Sackgassen statt (Brecht, 1967: 515).
1

104

takve situacije u drutvu i privredi kada su koalicije, koje su komunistiki revolucionari tako predstavljali, izgleda bile jedina mona alternativa. One su odista pokazale da su u stanju da mobiliu i koncentriu rasute resurse siromanih drutava na periferiji kapitalistikog sveta. Pokazale su se sposobnim da uspostave centralizovane organe vlasti, koji su imali snage da se nose sa grabljivim velikim silama, diskriminatorskim meunarodnim organizacijama i stranim kapitalom, ija je mo potcrtavala zamreni razvoj nerazvijenih zajedno sa politikom balkanizacijom, korupcijom i nepotizmom. Teko da su, u istorijskim okolnostima koje su preovladavale u ovom delu sveta, postojali neki drugi program reforme, neka druga povelja socijalne pravde ili neki drugi organizovani pokret koji bi realno mogli da konkuriu postojeim (in passim, Schierup 1990). Meutim, ono to je u poetku bilo pobedniki koncept, u sledeem momentu je postajao kamen spoticanja za dalju modernizaciju. O uoljivom krahu projektovane dugorone revolucionarne transformacije svih sfera ivota ne moe se, meutim, zakljuiti jedino iz ideolokog horizonta samih komunistikih politikih elita, niti jednostavno iz karaktera nefleksibilnog dravnog administrativnog procesa planiranja. Sovjetska istorija od Hruova do Gorbaova, kao i jugoslovenska od Kidria do Markovia, svedoe, uprkos kontraindikacijama koje ih ugroavaju, o volji i akcijama preduzetim za sprovoenje reforme ekonomskog i politikog sistema realsocijalizma iznutra. Meutim, nesposobnost postrevolucionarnih dravnih birokratija da predvode svoje narode dalje od odreene granice modernosti bila je politiki predeterminisana tipom drutvene koalicije, koja je bila u korenu politike vlasti birokratije. Za paralizu komunistike reforme ne moe na kraju krajeva jednostavno biti kriva sklonost birokratije ka vlasti, niti prosto nesposobnost beskompromisnog moralistinog centralizma da tolerie deliminu istinu i da apsolutizuje sve, kao to je to tvrdio Gelner (Ernest Gellner, 1993:2). Pre bi se moglo rei da to predstavlja jedan komplikovan problem krenja odreenih ustanovljenih formi politikog konsenzusa i legitimnosti. Ova problematika je razmatrana, kada je u pitanju Sovjetski Savez, u radu Viktora Zaslavskog (Zaslavsky 1982). U Jugoslaviji je ona imala posebnu karakteristiku, o kojoj je nairoko diskutovao Josip upanov.

Stvarno postojee samoupravljanje Nain na koji je formirana nova posleratna jugoslovenska radnika klasa, u drutvu koje je 1945. godine jo uvek bilo preteno poljoprivredno (obimna analiza u: Schierup, 1990), imao je znaajne posledice. upanov (1977) uoava da centralna dilema jugoslovenskog socijalistikog razvoja lei u kontradiktornom odnosu izmeu tradicionalistikog drutva na ekonomskoj periferiji sveta i koncepcije socijalizma koja je izrasla iz zapadnog radnikog pokreta (videti i Katurani, 1988: 153). Industrijalizacija je, bar za izvesno vreme, omoguila kompromis izmeu to dvoje. Posredujue vrednosti su bile egalitarizam, koji je polazio od perspektive jednake preraspodele, pripadanja savremenom radnikom pokretu i predstave o ogranienom dobru, koje se odnosilo na naslee zdruenih seljakih zajednica.

105

Ovaj drutveni sporazum reprodukovan je i pojaan na mikronivou u preduzeima i radnim organizacijama. Privreda je bila iscepkana u funkcionalno nepovezana segmentarna udruenja sa dvostrukom strukturom vlasti (upanov, 1969). Jedna vlast je poticala od tehno-strukture i principa samoupravljanja, a druga od moi neformalnih grupa. Ovi drugi su konano preovladali i uspostavili neformalni drutveni dogovor izmeu lokalnih birokratija i kvaziproletera rascepkane radnike klase, kristaliui se oko centralnih vrednosti preraspodele i egalitarijanizma (videti dalje: Schierp, 1990). Ideoloki svetski pogled na postrevolucionarno politiko rukovodstvo je, meutim, u osnovi bio vezan za modernizaciju. Njegovu dominantnu dugoronu perspektivu predstavljalo je tehniki napredno drutvo. Ovo nije moglo zauvek naginjati ka egalitaristikoj matrici protoseljake manuelne radnike klase, iako je ovo bila glavna politika osnova koja legitimie dominantni poloaj dravne birokratije u drutvu u ulozi nekoga ko vri preraspodelu ogranienog dobra. U odreenoj fazi, uticajne frakcije partijske elite snano su se angaovale na tome da proguraju metode upravljanja u privredi, koji su se zasnivali na raspodeljivakim funkcijama trita, diferencijaciji dohotka, oslanjanju na visoko obrazovane kadrove i preduzetnitvo. Radikalne reforme orijentisane na trite iz ezdesetih godina XX veka bile su preduzete radi ostvarivanja preduslova za privredni razvoj koji bi se vie bazirao na sposobnostima i obrazovanju, a koji je bio omoguen zahvaljujui obimnim ulaganjima u obrazovanje i struna istraivanja i razvoj u dve prethodne decenije (Schierup, 1990). Kao takve, ove reforme su predstavljale i pokuaj integrisanja u meunarodnu podelu rada na ravnopravnijim osnovama. To je znailo prekid sa ranijim ekstenzivnim industrijskim razvojem, kao i sa egalitarnim vrednostima u drutvu u kome je nekvalifikovana industrijska radna snaga zauzimala centralno mesto u okviru plana akumulacije. Ovo je predstavljalo radikalan raskid sa dravnom birokratskom hegemonijom i egalitaristikom drutveno-politikom matricom u politiku korist direktora velikih firmi, strune inteligencije i visoko kvalifikovanih i urbanih grupa. Znailo je i naruavanje osetljive ekonomske i drutveno-politike seosko-gradske ravnotee u korist delova stanovnitva koji su u gradovima, ali u drutvu u kome e nekvalifikovani/polukvalifikovani, seoski/poluseoski delovi stanovnitva jo uvek predstavljati neophodan izvor legitimnosti za svaki stabilan politiki reim.

Birokratske reperkusije i nove-stare veze

Reformama iz ezdesetih godina XX veka bilo je sueno da postanu interregnum. Umesto da dovedu do oekivanog velikog skoka unapred, one su dovele do ekonomske, politike i drutvene anarhije i rasparanosti. Veliki delovi manuelne radne snage bili su jako marginalizovani, a meu njima su bili brojni tzv. seljaci-radnici (videti dalje, Schierup, 1990: 82 i dalje: 158). Ovo e potkopati legitimitet elite koja vri reforme meu manuelnom radnom klasom, a istovremeno e elita sve tee kontrolisati nove drutvene i kulturne snage koje su reforme oslobodile. Pogoravajui ovu opasnost, studentski

106

revolti i brojni trajkovi kvalifikovanih radnika poeli su, sedamdesetih godina XX veka, da se ujedinjuju sa centrifugalnim silama oivljenih nacionalistikih zahteva. Odgovor je postao, poetkom i sredinom sedamdesetih godina, jedna udna kombinacija autoritarne represije, popustljivosti i novih sveproimajuih reformi odozgo. Proglaavanje i institucionalizacija nove etape u razvoju samoupravljanja trebalo je, s jedne strane, da deluje tako da narodni protesti i zahtevi za socijalne promene budu, pod rukovodstvom uspostavljene elite, iskorieni za optu socijalistiku stvar. S druge strane, ova nova reforma bila je prilagoena smanjenju neeljenih tendencija privredne anarhije i takozvane tehnokratske dominacije, koja je bila rezultat nemarnog naina na koji su privredne reforme u ezdesetim godinama XX veka uglavnom sprovoene (Platforma, 1973) i koje su, navodno, pretile da vrate vladavinu drutveno i politiki razornog perifernog kapitalizma, i to onog tipa koji je postojao pre Drugog svetskog rata (videti dalje: Schierup, 1990). Meutim, umesto da utiu na, navodno, novu epohu narodne demokratije i privrednog napretka, reforme sedamdesetih godina XX veka donosile su sa sobom ponovnu, svuda prisutnu birokratizaciju. Ovo je utrlo put snanoj politikoj protivakciji. upanov (1983) govori o prestrojavanju stare koalicije koja je postojala izmeu manuelne radnike klase i politike birokratije. Ova reakcija je, meutim, ubacila jugoslovensko drutvo u kalup koji je bio kvalitativno drugaiji od onoga iz pedesetih i ezdesetih godina XX veka. To je oznaavalo ponovnu duboku tradicionalizaciju drutva. Do birokratizacije u toku sedamdesetih godina je uglavnom dolo na nivou republika i njome je dominirala lokalna birokratija bez grandioznih vizija internacionalizma, populistike demokratije ili ekonomskog i tehnolokog samopouzdanja. Ona je koristila mogunosti koje je transformisani sistem samoupravljanja nudio za birokratizaciju svih drutvenih odnosa i mogla je poprimiti veoma lokalizovan oblik u svetlu ustavnih amandmana, koji su republikama davali veliki stepen politike i ekonomske autonomije (upanov, 1983). To je bila koalicija nejednakih partnera, u kojoj elita titi radniku klasu tako to joj garantuje postojea radna mesta, minimalni dohodak i obimne socijalne privilegije, dok zatieni eliti garantuju drutveni legitimitet (upanov, 1983). Radnici bi prihvatili zvaninu ideologiju, sve dok elita prihvata vrednosti radikalnog egalitarizma. Ovaj drutveni dogovor obezbedio je osnovu za stvaranje socijalne stabilnosti uprkos sve dubljoj ekonomskoj krizi (upanov, 1985). On je, po karakteru, bio duboko posluniki. Sve to je ikad postojalo kao pravo radniko samoupravljanje na nivou preduzea, uglavnom je izumrlo u korist voluntaristikih propisa jednog razgranatog birokratskog aparata. Nove birokratske elite republika i autonomnih pokrajina uanile su se u okviru onoga to je liilo na nove lokalne nacionalne drave, sa znaajnim karakteristikama koje su im bile zajednike i u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. U senci ekonomske subordinacije, bitne karakteristike predratnog neokolonijalnog ancien regime (starog reima) reprodukcija dravne vlasti putem politikog klijentelizma i mree prvobitnih lojalnosti (Mouzelis, 1986,

107

Tomaevi, 1955) spojile su se poetkom sedamdesetih godina sa najautaritativnijim karakteristikama drutvenih i politikih odnosa realsocijalizma. Lokalne partijske elite i nacionalne radnike klase pojedinih republika i autonomnih pokrajina morale su biti povezane bezbrojnim klijentelistikim vezama srodstva, prijateljstva, mesta i etniciteta. One su se pojavljivale u obliku mree uzajamnih usluga, proimajui celokupno drutvo (Schierup, 1990; cf. Sampson, 1985 diskutuje o drugim socijalistikim zemljama). Odnosi patron-klijent, kao i odnosi nepotistike mree takoe ukorenjeni u jako razgranatoj ilegalnoj ekonomiji, prodirali su u drutvo. Tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka ove vrste lokalnih saveznitava pretvorile su se u ire nacionalistiko-populistike pokrete koji su doveli Jugoslaviju do propasti i graanskih ratova.

Sistemski paradoks
U svom centralnom teoretskom radu o sovjetskom drutvu iz 1979. godine, Diktatura nad potrebama (Diktatur uber die Bedrfnisse), Feher, Heler i Markus (Ferenc Fher, Agnes Heller i Georgy Markus 1983 [1979]) ukazuju na fundamentalne centrifugalne drutvene snage ugraene u prakse sovjetske dravne birokratije. Ove ideje, meutim, nisu oni prvi izneli. Intelektualci iz bive Jugoslavije izloili su sline probleme jako davno i to u temeljnoj analizi svog politikog i ekonomskog sistema. U svojoj teoriji dravnog kapitalizma s poetka pedesetih godina XX veka, politiar i ekonomista Boris Kidri (1952. i 1969) tvrdi da su dravni socijalizam karakterisali kontradiktorni oblici vladavine. Oigledno centralistiki, sistemi planiranja koje je kontrolisala drava sadravali su sile koje su vukle ka fragmentaciji. Lokalni privredni monopoli branjeni su u kontekstu tekuih borbi politikih monika protiv konkurencija iz drugih regiona ili mesnih zajednica, kao i u kontekstu suprotstavljanja viim nivoima u dravnoj birokratskoj piramidi. Posledice su bile porazne u drutvu koje nije moglo da integrie, na bilo kom nivou, alternativne drutvene snage, bilo da su to bila funkcionalna trita, samostalni sindikati, politike partije, bilo nezavisni drutveni pokreti koji bi prelazili etnike granice. Ugraeno protivreje izmeu centralizma i lokalizma bilo je zajedniko za sve socijalistike zemlje, ali je frakcijski lokalizam bio naroito izraen u Jugoslaviji. Lokalne birokratije su znale kako da iskoriste decentralizaciju dravnog samoupravnog socijalizma (Schierup, 1990: 210 ). Samoupravljanje nije uticalo na osnovni dravno-birokratski karakter sistema, ve je poveavalo njegove segmentarne i potencijalno anarhine karakteristike. Jugoslovenski ekonomista aslav Oci (1983) nastavlja razmatranje Kidrieve teorije u svojoj analizi razvoja lokalnih nacionalnih ekonomija u sedamdesetim godinama XX veka. Najistaknutiji i daleko najopasniji za drutvenu koheziju, tvrdi Oci, bio je birokratski partikularizam na nivou republika. Promene u drutvenom i privrednom sistemu, kao i u saveznom Ustavu (1974) uinile su republike najmonijim sredstvima za centralizovanje politike moi na supfederalnom nivou i za javno legitimisanje lokalnih monopola putem pozivanja na latentne etnonacionalne lojalnosti. Lokalne partijske organizacije

108

republika bile su slobodne da dominiraju u skoro svim aspektima lokalnog drutvenog ivota: privredi, politikom zastupanju, socijalnoj politici i obrazovanju. Postepeno se raspadala savezna elita koja je korene vukla iz borbe protiv faizma za vreme Drugog svetskog rata. Vlast centralne drave osporavala je nova generacija politikih elita u republikama. Rasla je politika mo nezavisnih organizacija komunistike partije i birokratija u republikama koje su, na ideolokoj platformi radnikog samoupravljanja, formirale udruene koalicije sa delovima lokalne radnike partije. Ovo je pojaalo konkurenciju izmeu lokalnih nacionalnih privreda i izmeu etnonacionalnih grupa oko radnih mesta, stanova i poloaja u lokalnim dravnim aparatima (videti i Schierup, 1990: 241 i dalje). Konano, nepostojanje alternativnih politikih identiteta omoguilo je etnonacionalnom identitetu da zadobije vrhovni status. Atomizirana federalna struktura, kombinovana sa neprekidnim monopolima komunistike partije, znaila je to da su jedini legitimni sukobi postali oni koji su se odvijali po etnikim linijama (uporedite: Magnusson,1988). Legitimacija novih nacionalnih elita u republikama poivala je na lenjinistiko-staljinistikoj predstavi o naciji koja je posmatrana kao prvobitni etnokulturni kolektiv sa posebnim pravima na odreenu teritoriju. Ovo tumaenje se savreno uklapalo u napore rastuih nacionalnih birokratije da ozakone svoje lokalne hegemonije. Jugoslovenska federacija je pretvorena de facto u labavu konfederaciju, koja je bila veoma ophrvana sukobima. Radikalne reforme u obrazovanju pred kraj sedamdesetih godina XX veka bile su u celini usmeravane na nivo republika. Savezni obrazovni sistem bio je rasturen, a to je zaotrilo razvoj odvojenih etnonacionalnih identiteta. Istovremeno je fakultetsko obrazovanje imalo nii prioritet u odnosu na struno obrazovanje u srednjim kolama. Paralelno sa ovim dogaajima, desetine hiljada visoko obrazovanih ljudi otilo je u inostranstvo, jer su mogunosti za zapoljavanje u industrijskom sektoru bile male. Ovaj sektor postao je marginalan, to je podsealo na nedavnu prolost (videti dalje Schierup, 1990). Prvenstveno je ovaj deo stanovnitva prigrlio panetnike (jugoslovenske) i kosmopolitske vrednosti. Prema tome, odlazak u inostranstvo i reforme u obrazovanju podravale su optu podelu drutva du etnonacionalnih linija. Kako se ekonomska kriza produbljivala u toku osamdesetih godina XX veka, tako je rascepkana komunistika dravna birokratija morala da postane jedina i najvanija babica za otvoreno apsolutistike, etnonacionalistike ideologije i pokrete. Komunistiki pokret i sistem, koji je doao na vlast prvenstveno zato to je predstavljao jedinu politiku alternativu sposobnu da ujedini stanovnitvo bez obzira na tradicionalne etnonacionalne podele, pokazao se sposobnim i da sutinski transformie ove antagonizme, pri emu ih je naduvao tako da postanu sveprisutno pitanje na politikoj i ideolokoj sceni.

Meunarodna subordinacija i tehnoloki slom

Oci (1983) koristi ideju intrabirokratskog deljenja da bi objasnio posebne uslove u kojima je Jugoslavija, od poetka sedamdesetih godina XX veka, ponovo postala potinjeni dodatak svetske privrede, kao to je ovaj balkanski

109

region istorijski to dugo i bio. Produena privredna i drutvena kriza, koja je bila pritajena u toku sedamdesetih godina XX veka, ali koja se javno ispoljila osamdesetih, dovela je, zajedno sa centrifugalnom dinamikom dravne birokratske vladavine, do eskalirajueg raspadanja privrednog sistema (videti i Mihajlovia, 1981; Bilandia 1981; Horvata 1985). Uprkos akcentu koji je u jugoslovenskom ustavu stavljen na jedinstveno jugoslovensko trite, razvijale su se zatvorene, odvojene nacionalne subprivrede, koje su odgovarale teritoriji pojedinanih republika i autonomnih pokrajina (Oci, 1983). Ovu teritorijalizaciju pojedinanih autarhinih privreda u okviru federacije branile su, vidljivim i nevidljivim sredstvima, nacionalne interesne grupe koje su se nalazile u pojedinim republikama i autonomnim pokrajinama. One su stvarale sopstvenu legitimaciju putem jo otvorenijeg fabrikovanja populistikonacionalistikih ideologija (videti i Bilandi 1981; Katunari 1988). Privredna rascepkanost, o kojoj Oci govori, postala je sve vie oigledna tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka i pretvorila se u otvoren rivalitet izmeu uzajamno suprotstavljenih lokalnih elita, koje su se mobilizovale oko nacionalnih simbola. Republike i autonomne pokrajine razvile su zasebne strukture vlasti i institucije koje su bile za ekonomsku autarkiju. Kapitalna ulaganja su se sve vie vrila unutar pojedinih republika, dok se meurepubliki transfer kapitala smanjivao. Koristei neformalna sredstva, republike i pokrajine su estoko uvale svoja domaa trita dok su se borile i potkopavale jedna drugu, nastojei da prodaju sline proizvode na svetskom tritu (Oci, 1983; Koroi 1988). Trgovina se ili odvijala u okviru granica svake republike ili je sve vie ila iz svake republike prema svetskom tritu (Oci 1983). Obrazac interne (unutar jugoslovenske) migracije i procesi urbanizacije postajali su sve vie etnocentrini: Srbi su se kretali iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova prema Beogradu, Hrvati u Bosni i Hercegovini ili Vojvodini prema Zagrebu, Muslimani iz srpskog Sandaka i Crne Gore prema Sarajevu itd. Sve ovo je doprinelo progresivnoj homogenizaciji tobonjih nacionalnih teritorija i trita rada. Politiko i ekonomsko komadanje Jugoslavije teklo je paralelno sa integracijom, pod nejednakim uslovima, u meunarodnu podelu rada. Razvijale su se nove asimetrine ekonomske veze u odnosu na transnacionalni kapital. Najznaajniji su bili diskriminiui uslovi za transfer tehnologije. Ovo je bilo uslovljeno propau ranijih dugoronih napora na planu domaih tehnikih istraivanja i razvoja (urek, 1981). Savezne institucije za nauno-tehniko obrazovanje, istraivanja i razvoj bile su rasformirane kao rezultat temeljne decentralizacije politikog i institucionog sistema. Posledica rastue autarkije republika i autonomnih pokrajina bilo je to da su pojedinane jedinice kovale sopstvene veze sa inostranim partnerima. Oprema za proizvodnju, industrijske licence i rezervni delovi kupovani su bez koordinacije ili saradnje (Mihajlovi, 1981; Oci 1983: 110 i dalje). Postojanje mnotva razliitih tehnikih koncepcija i sistema, licenci i standarda ometalo je saradnju meu jugoslovenskim partnerima i doprinelo tome da jugoslovenske fabrike postanu sve zavisnije od inostranih partnera, ali pod nejednakim uslovima. Paralelno sa

110

nepovezanou zajednike privredne infrastrukture uopte, institucije za istraivaki rad i razvoj postale su izdeljene i marginalizovane u irem meunarodnom kontekstu (videti dalje: Oci 1983, urek 1981).

Retradicionalizacija u ponovnoj periferijalizaciji

Sa pozicije novo industrijalizovane zemlje, koja je poetkom ezdesetih godina XX veka najvie obeavala, Jugoslavija je skliznula na svoju preanju poziciju ekonomski stagnirajueg i politiki nestabilnog evropskog regiona. Republike i autonomne pokrajine dovele su do toga da odvojene nacionalne privrede postanu, pod nepovoljnim uslovima, zavisne od transnacionalnog kapitala, znanja i tehnologije. Dok su savezne ekonomske strukture gurane u pozadinu, a privrede pojedinanih republika postajale sve vie izolovane jedne od drugih, jugoslovenska preduzea su se jednostrano povezivala sa svetskim tritem, kao poslednja i najpotinjenija karika u transnacionalnom lancu. Zbog moi koju je imalo naduvano trite petrodolara posle naftne krize sedamdesetih godina XX veka, kao i uz pomo Titovog meunarodnog autoriteta nacionalni dug dostigao je opasne razmere. Situaciju je jo vie komplikovala krajnja i sve vea razlika u nivoima privrednog razvoja i stopama rasta meu razliitim delovima federacije (uporedi: Schierup, 1990: 155 i dalje i 189-215). Rezultat ponovne periferijalizacije (Schierup, 1992) Jugoslavije bio je marginalizacija brojne inteligencije. Ona je dovela do retrogradnog pogoranja obrazovnog sistema i iznedrila je optu retradicionalizaciju drutva, koja se odvijala stvaranjem novih tipova simbioze izmeu njenih ruralnih i urbanih sektora. Posle Drugog svetskog rata, dolo je, pokrenuto socijalistikim vizijama o tehniki naprednom dobu, do neviene ekspanzije ustanova za vie obrazovanje. Do ezdesetih godina XX veka u Jugoslaviji dolo je do erupcije drutvenih i profesionalnih aspiracija meu mladim ljudima. Rezultat je, meutim, u uslovima ponovne periferijalizacije krajem ezdesetih godina XX veka, bio hiperprodukcija mladih strunjaka i intelektualaca, koje privreda u stagnaciji nije bila u stanju da prihvati (uporedite upanov, 1981). Kao to je to rekao Koroi (1988: 147), odnos izmeu birokratskog upravljanja segmentarnom dravom i snaga nejednake meunarodne podele rada dao je privrednoj i drutvenoj krizi osamdesetih godina XX veka karakter krize inovacija. To je kao posledicu imalo stalno preovlaivanje nekvalifikovane ili polukvalifikovane manuelne radne snage u perifernim procesima rada. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, naspram ogromnog broja, ali uveliko strukturalno suvine, tehnike inteligenciji stajao je sve manji broj meunarodnih patenata (Koroi 1988: 147, urek 1981). Napori da se podstaknu naprednija istraivanja i razvoj stali su (videti: urek, 1981; Horvat, 1985), a nije se pojavila nikakva nova dugorona koncepcija integrisanog obrazovanja tehnolokih kadrova. U ovakvim uslovima, za postojeu tehniku inteligenciju postojala je mogunost da bude ili

111

izvezena ili disciplinovana prema kriterijumima konzervativnog upravljanja ili, pak, nezaposlena. Reforme srednjeg obrazovanja krajem sedamdesetih godina XX veka trebalo je da reprodukuju ovu situaciju, postavljajui scenu za dugoroniju retradicionalizaciju drutva. Armija nezaposlenih visokokvalifikovanih i visoko obrazovanih ljudi je do osamdesetih godina XX veka postala stalna karakteristika drutva (Davidovi 1986; videti i Schierup 1990). kolski sistem prestao je da bude kanal drutvene mobilnosti. Da bi zaradili za ivot, mladi ljudi su bili gurnuti u neformalne kanale velike sive ekonomije ili su bili prinueni da preivljavaju kao paraziti u porodinom procesu trampe. Isto kao i pre 200 godina, pie upanov (1981: 1953), mlada osoba ne moe da se osloni ni na koju drugu instituciju osim na sopstvenu porodicu... Ostale institucije su ga izneverile i ako nema prava koja moe da oekuje i ostvari kroz institucije drutva, onda ih mora ostvariti putem trampe i ucenjivanja i tu je porodica njegov glavni oslonac. Ovo je bilo pogorano i zbog koncepcije politikog rukovodstva o ekstenzivnom industrijskom razvoju kao stratekoj opciji (Koroi, 1988: 146), to je usmeravalo radikalnu preorijentaciju obrazovnog sistema u delovima Jugoslavije krajem sedamdesetih godina XX veka. Formirana je industrijska radna snaga, to se uklapalo u retrogradni poloaj Jugoslavije u meunarodnoj podeli rada. Opao je broj studenata koji su primani na fakultete. Prioritet je dat kratkotrajnom obrazovanju, koje je bilo usmereno ka zapoljavanju kvalifikovanih radnika u industriji i u drugim strunim zanimanjima. Stavljanje akcenta srednjokolskog sistema na mnogostranost i opta znanja zamenjeno je ranom specijalizacijom u usko ogranienim oblastima. Izriit cilj prve reforma obrazovanja, koja je preduzeta u Hrvatskoj 1978. godine, bio je smanjenje elitistike tendencije u starom kolskom sistemu (Podrebarac, 1985). Primoravajui oko 70% dece da posle osnovnog obrazovanja upiu kole koje ih vode do krajnje usko specijalizovanih profesija radnike klase, obrazovni sistem je, u stvari, prestao da podstie meugeneracijsku drutvenu mobilnost (upanov 1981:1950). Ove reforme su bile smiljene tako da sistematski ometaju meuregionalnu mobilnost (upanov 1981: 39). Ugovori koji su obavezivali na zapoljavanje u odreenim preduzeima i organizacijama primoravali su uenike da rade u istoj lokalnoj zajednici u kojoj su zapoeli svoje obrazovanje. Ovo je pogoravao i klijentelistiki karakter drutva uopte, jer se pokazalo da je praktino nemogue doi do takvog ugovora van lokalne teritorije, bez pomoi roaka, prijatelja, etnikih i drugih neformalnih veza (upanov, 1981: 39). U situaciji kada je prestao bilo kakav znaajan domai nauno-tehnoloki razvoj, ekstenzivna poluindustrijska i industrijska proizvodnja poela je da funkcionie kao osnova za primitivnu akumulaciju kapitala. Dokle god je ona trajala, uvrivala je vladavinu primitivne birokratije, koja je zavisila od prekomernog zaduivanja u inostranstvu (Strpi, 1988). Reformisani obrazovni sistem funkcionisao je kao sistemski posrednik koji obezbeuje odgovarajue sluge i podanike

112

nekreativne, nekritine, nepodobne za visoku produktivnost, samoorganizovanje i socijalnu akciju (Strpi, 1988: 39-30). Ovaj razvoj dogaaja bio je isprepletan ruralno-urbanom simbiozom koja je trebalo da ostane osnovna strukturalna karakteristika jugoslovenskog drutva i drava naslednica tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka. On je postao okosnica tih drutvenih dogovora polururalne manuelne radnike klase i sitnih birokrata u selima i gradovima u unutranjosti koji bi produili vladavinu populistikih tribuna, kao to su Slobodan Miloevi i Franjo Tuman. Poetna industrijalizacija u socijalistikoj Jugoslaviji poivala je na takozvanoj strategiji seljak-radnik (Kosti, 1955: Cvjetianin et al., 1980, Schierup 1990). Deliminom reprodukcijom velike radne snage u okviru seljake naturalne privrede, plate u drutvenom sektoru privrede mogle su da budu odravane na niskom nivou, a (slobodna) renta je mogla da bude iskoriena kao izvor primitivne akumulacije za socijalistiku izgradnju. Naglo se smanjivao broj pravih seljaka. Meutim, i u selima i u gradovima i dalje su postojale, sve do osamdesetih godina XX veka, kategorije stanovnitva koje su bile situacioni seljaci (Koroi 1988:91). U selu su bili neka vrsta protoseljatva za koje je zemlja i dalje bila neophodan izvor prihoda. U urbanim industrijskim oblastima, postojala je velika zavisnost od ove pseudo seljake ekonomije. Kriza iz osamdesetih godina XX veka povratila je znaaj privatne poljoprivrede malih razmera. Ona je postala znaajan amortizer, jer je jugoslovenska privreda bila uzdrmana dopingovanjem prekomernim zajmovima u inostranstvu i doznakama migranata sedamdesetih godina XX veka (Puljiz 1987:15). Privredne reforme i poetni prosperitet odreenih urbanih grupa ezdesetih godina XX veka, kao i brz porast petrodolara koji je imao iroke distributivne efekte u podizanju ivotnog standarda u toku sedamdesetih godina XX veka, postepeno su se izgubili kao istorijski intermeco onda kada je latentna ekonomska kriza eksplodirala osamdesetih godina. U ovom kontekstu je seljaka poljoprivreda ponovo postala, kao i za vreme velike depresije tridesetih godina XX veka (videti: Tomaevi, 1955; Schierup, 1990), glavno utoite za znaajne grupe stanovnitva. Negativna reakcija u kulturi i retradicionalizacija ile su ruku pod ruku sa ovom reafirmacijom ruralno-urbane simbioze. Najvie izloeni ovim merama bili su oni gradski stanovnici koji su iveli iskljuivo od plata ili penzija. Ova kriza je oznaavala i reafirmaciju seljaka-radnika kao znaajne drutvene kategorije. Meutim, osnova nije vie bila primitivna akumulacija usmerena ka domaoj industrijalizaciji, kao to je to bio sluaj u dve decenije posle Drugog svetskog rata. Sada je (slobodnu) rentu iz naturalne poljoprivrede proveravala transnacionalna mrea. Najznaajniji mehanizam bilo je podugovaranje. Inostrane firme su sklapale podugovore za postojee proizvodne kapacitete jugoslovenskih firmi, eksploatiui istovremeno radnu snagu u selima za nadnicu koja je bila ispod minimalne. Primer za ovo je razvoj tekstilne industrije i industrije odee tokom osamdesetih godina XX veka (Chepulis, 1984a: 12), kao istorijsko ponovno raanje inostrane do-

113

minacije u toj industriji, koja je prvi put uspostavljena u periodu izmeu dva svetska rata (Chepulis 1984b). Tekstilni proizvodi su izvoeni po cenama koje su bile daleko ispod cene proizvodnje, pa je i sam izvoz postao ekonomska rtva i nunost za odranje proizvodnje (Chepulis 1984a: 12). Ovo je postignuto saveznom ekonomskom politikom u toku osamdesetih godina XX veka, koja je podsticala izvoz po svaku cenu (Chepulis 1984a:12), nastojei tako da izae na kraj sa merama tednje koje je nametao MMF. Jugoslovenska tekstilna industrija isplaivala je nie plate od bilo koje druge delatnosti i postala je poznata po tome to je imala najvii nivo eksploatacije u svetu (Ekonomska politika 1989: 15 i dalje), a nadnice ispod onih u zemljama kao to su Indonezija, Tajvan i Juna Koreja, glavnim konkurentima Jugoslavije na svetskom tritu.

Traioci identiteta ili grabeljive strategije za preivljavanje

Reakcije na ovaj novi-stari orsokak dugotrajne ekonomske i drutvene krize, rastue siromatvo, politike podele i klijentelizam, kulturna segmentacija cum retradicionalizacijom postale su Miloevieva antibirokratska revolucija, Tumanovo konano reenje u ime hrvatskog milenijumskog sna, odnosno graanski ratovi i etniko ienje. Poeli su novi populistiki pokreti koji su obeavali brz put u modernost. Srbija je trebalo da se pretvori u naprednu, modernu vajcarsku Balkana, Hrvatska da ponovo zauzme svoje pravo mesto meu savremenim evropskim narodima, zatiena od orijentalne zaostalosti nedvosmisleno katolikim Antemurales Cristianitatis, koji definitivno nije ukljuivao Srbe. Gledajui sa cinine take gledita, novi nacionalizam se moe posmatrati kao jo jedna faza u stvaranju modernih kulturno homogeniziranih nacionalnih drava (npr. Gellner 1992), koje su naroito poprimile krvave karakteristike u ovom delu Evrope svojim nedovrenim nacionalnim projektima. Meutim, na terenu je bilo teko uoiti ispunjenje lano moderne logike nacionalistikih idejnih programa. Tu na delu nije bio duh racionalne prosveenosti, niti bilo kakva savremena manifestacija modernosti u stilu Veberovske protestantske etike (Gellner, 1992), a ne moe nas zadovoljiti ni istorijski prikaz Holokausta kao racionalizovanog i hiperperfekcionistikog masovnog ubistva (Bauman 1989#2595). Generalizovano nasilje posle etniko-nacionalistike mobilizacije u celoj bivoj Jugoslaviji pre odgovara Ezenzbergovom aksiomu (Hansa Magnusa Enzensberga 1993) o trijumfu iracionalnosti u savremenim graanskim ratovima. Mete gubitnika koji se bore sa gubitnicima bez ikakve metodine zamisli o sadanjosti, a kamoli vizije o budunosti. Naizgled neogranien karakter kasnijeg etnikog ienja ne moe se objasniti pozivanjem na neki detaljan i relativno koherentan ideoloki sistem. Pre bi se moglo rei da to ima veze sa posebnim karakterom nanovo roenog nacionalizma, koji bi se, kako Kaldor (1993) dokazuje, najbolje mogao identifikovati kao primitivno grabljenje vlasti zasnovano na anarhinoj ratnoj ekonomiji. Novi nacionalizam postao je decentralizovan i

114

dovodio je, za razliku od ranijih nacionalizama koji su bili centraliui i ujedinjujui, do rasparavanja. Njegova ideoloka legitimacija postala su trivijalna i ad hoc traenja identiteta. Ovo je veoma daleko od modernistikog horizonta Memoranduma Srpske akademije nauka ili zapravo bilo kog drugog lokalnog intelektualnog idejnog programa za nacionalnu rekonstrukciju u bivoj Jugoslaviji ili zemljama nastalim posle raspada Jugoslavije. Meutim, ovaj scenario odgovara izgledu itavog niza drugih problematinih taaka ophrvanih krizama u savremenom svetu, kao to su postsovjetski i transkavkaski region, Kamboda, Avganistan, rog Afrike, Angola, Ruanda, Kongo itd. On ide u korak sa (post)modernim globalnim procesom, koji je obeleen povratkom neotradicionalizma u kontekstu politikih ekonomija internog rata (Duffield 1994). Moemo na savremene populistiko-nacionalistike pokrete gledati kao na traioce vrstog identiteta u savremenom svetu nepredvienih situacija i stalnih promena (Peterson, 1994). Meutim, na periferiji transnacionalnog svetskog sistema, ovo izraava izgleda neto egzistencijalno drugaije od identitetske manipulacije prostorom slike modernih medija (Peterson, 1994:6) u postmodernistikom Zapadu. Re je o kulturnom sauesnitvu u fabrikovanju novih lokalnih sivih ekonomija, koje su izgraene oko razloga preivljavanja i brzog plena i koje su tesno utkane u samo tkivo vrlo realnih tradicionalistikih drutvenih odnosa (roak, klan, prijateljstvo, lokalitet, etnicitet). Nailazimo i na etos koji pripada mreama gazda-klijent, slino kao kod Mafije, kao i neformalnim ekonomijama. Konfiguracije koje podstiu i ine nunim transnacionalni odnosi, koji su ove delove sveta pretvorili u poslednju kariku u lancu sloene meuzavisnosti, uspostavljene su u kontekstu politike dominacije i neravnopravne meunarodne podele rada. Ono s im se u Drugom svetu posebno suoavaju su nejednaki uslovi u sueljavanju sa globalnom kapitalistikom ekonomijom, koja prolazi duboko prestruktuiranje. Drutveni i privredni sistemi stvarno postojeeg socijalizma pokazali su se nesposobnim da ovladaju oblicima organizacije, koje uslovljavaju zahtevi tree industrijske revolucije za postojanje poveane upravo na vreme fleksibilnosti i decentralizovane institucione autonomije radi pojaane akumulacije kapitala (uporedite Castells i Kiselyova, 1995). U istom istorijskom trenutku, veoma proirena integracija odabranih regiona ranijeg treeg sveta, koju je vrio transnacionalni kapital, znaila je da su privrede Druge Evrope, koje stagniraju i sve vie zavise od svetskog trita, bile naglo izloene novim izvorima konkurencije. U proirenim delovima Drugog (komunistikog) sveta rezultati su bili iskljuivanje intelektualne i kvalifikovane radne snage, povean odliv mozgova i prinudna potpuna ili delimina reprodukcija veine preostale radne snage u okviru neformalnih sivih ekonomskih mrea i, kao u Jugoslaviji, oivljavanje ruralno-urbane simbioze. Retradicionalizacija je postala osnovno kulturno orue svakodnevnog drutvenog ivota koji se vrteo oko regionalnih-lokalnih mrea samopomoi i klijentelizma. Imperativi transnacionalnog mikroelektronskog svetskog poretka nisu ostavili modernistikim reformatorima neki drugi izbor osim da kombinuju

115

svoje napore usmerene na ekonomske, politike i kulturne promene sa nekom transformisanom verzijom uobiajenih politika legitimnosti. Hiperradikalan projekat modernizacije, kao to je bio onaj Ante Markovia, tokom realizacije nepredvienom brzinom progutao je njegov neeljeni potomak imanentno zatvaranje industrijskih pogona, smanjivanje javnog sektora i opasnost od pojave masovne nezaposlenosti. Kako su se nekad oslanjali na otrcanu matricu populistike legitimnosti koja je podseala na kasno izdanje realsocijalizma, novi lokalni nacionalistiki reimi upali su u dinamiku koju nisu bili u stanju da kontroliu. Poto se nalaze u delu sveta u kome meunarodne mere supertednje i izolacionistike politike ne dozvoljavaju drutvene kompromise, najoigledniji izlaz za elite koje su pretrpele brodolom, kao i jedini neposredni put ka blagodetima modernosti koji je oigledno ostao otvoren za obinog oveka izgledao je, u krajnjoj liniji, unutranji rat, etniko ienje i anarhina privreda pljakanja. Sve to bilo je uvijeno u masivan kulturni egzodus u sjajniju prolost. Ovo je kritiki istorijski memorandum o Jugoslaviji.
Tekst sa engleskog na srpski jezik prevela Duica Vuji

Literatura
Platforma za pripremanje stavova i odluka Desetog kongresa KPJ, Socijalistika misao i praksa, br. 53, 1973:3-178 Albrow, Martin (1996), The Global Age (Globalno doba), Cambridge, Polity Press Bahro, Rudolf (1978), The Alternative in Eastern Europe (Alternativa u Istonoj Evropi), London, New Left Books Bauman, Zygmunt (1989), Modernity and the Holocaust (Modernost i Holokaust), Cambridge, Polity Press/Basil Blackwell Bilandi, Duan (1981), O osnovnim tendencijama drutvenog razvoja, Nae Teme 25 (12):1859-70 Brecht, Bertold (1967), Gesammelte Werke (Sabrana dela)12, Frankfurt am Main, Suhrkamp Verlag Brenner, Robert (1989), Economic backwardness in Eastern Europe in light of developments in the West (Ekonomska zaostalost u Istonoj Evropi u svetlu razvoja dogaaja na Zapadu), u: Chirot, Daniel (izd.), The Origins of Backwardness in Eastern Europe: Economics and Politics from the Middle Ages until the Early Twentieth Century (Poreklo zaostalosti u Istonoj Evropi: ekonomika i politika od srednjeg veka do poetka dvadesetog veka), Berkeley, Los Angeles i Oxford, University of California Press Castells, Manuel and Emma Kiselyova (1995), The Collapse of Soviet Communism: A View from the Information Society, Exploratory Essays (Propast sovjetskog komunizma: jedan pogled iz istraivakih eseja Drutva za informisanje), br. 2, Berkeley, University of California Chepulis, Rita L. (1984a), A New Form of Seasonal Labour With Particular Reference to the Textile/Clothing Industry in SR Croatia (Novi oblik sezonske radne snage s posebnim osvrtom na tekstilnu industriju i konfekciju u SR Hrvatskoj), Research paper, Oslo University

116

Chepulis, Rita L. (1984b), The Economic Crisis and Export-Led Development Strategy of SFR Yugoslavia: In Between Possibilities and Limitations, Paper for the Mediterranean Studies Seminar: Models and Strategies of Development (Privredna kriza i strategija razvoja SFR Jugoslavije dirigovana izvozom: Izmeu mogunosti i ogranienja, Referat za mediteranski studijski seminar: Modeli i strategije razvoja ), Dubrovnik, IUC, April Chirot, D. (izd.), (1989), The Origin of Backwardness in Eastern Europe. Economics and Politics from the Middle Ages until the Early Twentieth Century (Poreklo zaostalosti u Istonoj Evropi: ekonomika i politika od srednjeg veka do poetka dvadesetog veka), Berkeley: University of California Press Cvjetianin, Vladimir et. al. (1980), Mjeovita domainstva i seljaci-radnici u Jugoslaviji, Zagreb, Zagrebaki univerzitet Davidovi, Milena (1986), Nezaposlenost i drutvena nejednakost u Jugoslaviji, Gledita, 27(7-8):3-35 Duffield, Mark (1994b), Complex Emergencies and the Crisis of Developmentalism (Sloene opasnosti i kriza razvoja), Institute of Development Studies Bulletin: Linking Relief and Development, oktobar, 25:37-45 urek, Danijel (1981), Tehnologija borbe za dohodak, Nae Teme, 25 (12):1966-71 Ekonomska Politika (1989), Tekstilna industrija: vie od trajka, br. 1926:15-17 Enzensberger, H. M. (1994), Civil Wars: From L. A. to Bosnia (Graanski ratovi: od L.A. do Bosne), New Press Fher, Ferenc, Agnes Heller, and Gyrgy Markus (1983[1979]), Dictatorship over Needs. An Analysis of Soviet Societies (Diktatura nad potrebama. Analiza sovjetskih drutava), London, Basil Blackwell Gellner, Ernest (1992), Postmodernism, Reason and Religion (Postmodernizam, razum i religija), London, New York, Routledge Horvat, Branko (1985), Jugoslavensko drutvo u krizi, Zagreb, Globus Gellner, Ernest (1993), What do we need now? Social anthropology and its new global context (ta nam je sada potrebno? Socijalna antropologija I njen novi globalni kontekst), Anthropology, br. 5:2-4 Kaldor, Mary (1993), Yugoslavia and the New Nationalism (Jugoslavija i novi nacionalizam), New Left Review, No. 197:96-112 Katunari, Vjeran (1988), Dioba drutva. Socijalna fragmentacija u amerikom, sovjetskom i jugoslavenskom drutvu, Zagreb, Socioloko drutvo Hrvatske Kidri, Boris (1952), Govor na VI kongresu KPJ, u: Borba Komunista Jugoslavije za socijalistiku demokratiju (VI kongres KPJ/SKJ), Beograd, Kultura Kidri, Boris (1969), O nekim principijelnim pitanjima nae privrede, u: Kidri, Boris, Sabrana dela knjiga III, Beograd, Kultura Koroi, Marijan (1988), Jugoslavenska kriza, Zagreb, Naprijed Kosti, Cvetko (1955), Seljaci industrijski radnici, Beograd, Rad Magnusson, Kjell (1988), Jugoslavien: Infr centralkommittens mte, Nordisk stForum No. 3-4:83-6 Markovi, Luka (1979), Klasna borba i koncepcije razvoja, Zagreb Markovi, Petar (1974), Migracije i promene agrarne strukture, Zagreb, Zadruna tampa

117

Mihajlovi, Kosta (1981), Ekonomska stvarnost Jugoslavije, Beograd Mouzelis, Nicos P. (1986), Politics in the Semi-Periphery: Early Parliamentarism and Late Industrialisation in the Balkans and Latin America (Politika na poluperiferiji: rani parlamentarizam i kasna industrijalizacija na Balkanu i u Latinskoj Americi), London, Macmillan Oci, aslav (1983), Integracioni i dezintegracioni procesi u privredi Jugoslavije, Beograd, Centralni komitet Saveza komunista Srbije Peterson, Abby (1994), Racist and antiracist movements in postmodern societies: between universalism and particularism (Rasistiki i antirasistiki pokreti u postmodernim drutvima: izmeu univerzalizma i partikularizma), Referat pripremljen za XIII svetski kongres sociologije, Bielefeld, juli 1994 (nacrt) Podrebarac, Vladimir (izd.), (1985), Socijalistiki samoupravni preobraaj odgoja i obrazovanja u SR Hrvatskoj 1947-1984, Zagreb, kolske novine Puljiz, Vlado (1987), Ruralno-socioloka istraivanja i glavni trendovi promjena u naem selu, Sociologija Sela, 25:9-18 Sampson, Steven (1985), The Informal Sector in Eastern Europe (Neformalni sektor u Istonoj Evropi), Telos, br. 66 (6):44-66 Schierup, Carl-Ulrik (1990), Migration, Socialism, and the International Division of Labour: the Yugoslavian Experience (Migracija, socijalizam i meunarodna podela rada: jugoslovensko iskustvo), Aldershot, Avebury Schierup, Carl-Ulrik (1992), Quasi-proletarians and Patriarchal Bureaucracy. Aspects of Yugoslavias Reperipheralisation (Kvaziproleteri i patrijarhalna birokratija. Aspekti reperiferizacije Jugoslavije), Soviet Studies, 44(1):79-99 Schierup, Carl-Ulrik (1999), Memorandum for Modernity? Socialist Modernisers, Re-Traditionalisation, and the Rise of Ethnic Nationalism (Memorandum za modernost? Socijalisticki modernizatori, retradicionalizacija i porast etnickog nacionalizma), in: Schierup, Carl-Ulrik (izd.), Scramble for the Balkans: Nationalism, Globalism, and the Political Economy of Reconstruction (Jagma za Balkan: nacionalizam, globalizam i politika ekonomija rekonstrukcije), Houndsmill, MacMillan Skocpol, T. (1979), States and Social Revolutions: A Comparative Analysis of France, Russia, and China (Drave i drutvene revolucije: uporedna analiza Francuske, Rusije I Kine), Cambridge, Cambridge University Press Strpi, Dag (1988), Obrazovanje, tehnoloki i drutveni razvoj i drutvena infrastruktura, Nae Teme, 1-2, 32:24-42 Tomasevich, Jozo (1955), Peasants, Politics and Economic Change in Yugoslavia (Seljaci, politika i ekonomske promene u Jugoslaviji), Stanford and London Zaslavsky, Victor (1982), The Neo-Stalinist State: Class, Ethnicity and Consensus in Soviet Society (Neostaljinistika drava: klasa, etnicitet i konsenzus u sovjetskom drutvu), Armonk, M. E. Sharpe Inc upanov, Josip (1969), Samoupravljanje i drutvena mo, Zagreb, Nae Teme upanov, Josip (1977), Sociologija i samoupravljanje, Zagreb, kolska knjiga, 1977 upanov, Josip (1981), Aktualni drutveni trenutak, Nae Teme, 25(12):1945-56 upanov, Josip (1983), Znanje, drutveni sistem i klasni interes, Nae Teme, 7-8:1048-54 upanov, Josip (1985), Radnika klasa i drutvena stabilnost, Kulturni radnik, No. 5:1-20

118

III UZROCI I DINAMIKA JUGOSLOVENSKIH RATOVA

Latinka Perovi*

SOCIOPOLITIKA I ETNIKO-RELIGIJSKA DIMENZIJA RATOVA U JUGOSLAVIJI

U praktinom ivotu kao i u istoriji konano odluuju samo stvarni razlozi.
Stojan Novakovi

Nestanak jugoslovenske drave u ratovima voenim u poslednjoj deceniji XX veka jedina je injenica koja se podjednako tie svih jugoslovenskih naroda. U svemu ostalom, njihove su istorijske situacije razliite i moraju se kao takve prouavati. Drugaiji pristup produbljivao bi stare nesporazume i stvarao nove, ali ne bi, pre svega, doveo do utvrivanja stvarnih razloga nastanka jugoslovenske drave i do objanjenja naina na koji je ona nestala. Srpski narod, koji je prvi put u svojoj istoriji u jugoslovenskoj dravi iveo zajedno, naao se na ruevinama te drave na kraju XX veka tamo gde je bio u XIX veku. Pitanje koje se postavlja je kako se to dogodilo. Odgovor na ovo pitanje nije mogu bez pomoi istorije. Meutim, ona se ne moe ograniiti na poslednjih pedeset godina, odnosno na formulu koju je jo dvadesetih godina prolog veka ponudila tada zabranjena Komunistika partija Jugoslavije1, normativno je postavila u toku Drugog svetskog rata, a po njegovom zavretku i ostvarila. Meu razliitim interpretacijama razloga za nestanak jugoslovenske drave, kada je re o srpskoj istoriografiji, dominiraju dve: velike sile, ijom je voljom i nastala Jugoslavija, posle Hladnog rata nisu vie nalazile razlog za njeno postojanje i Jugoslavija je nestala usled separacije Slovenije i Hrvatske i drugih republika koje su ih sledile. Dominacija nacionalnih tema zajednika je karakteristika istoriografije u svim dravama naslednicama bive SFRJ.2 Iako se u tom pogledu ne razlikuju od istoriografije u svim istonoevropskim dravama, dominacija nacionalnih tema u istoriografiji jugoslovenskih naroda jeste, dobrim delom, i izraz potrebe da budu osvetljeni dublji koreni nestanka jugoslovenske drave,
* Vii nauni saradnik, Institut za savremenu istoriju, Beograd 1 Vidi: Latinka Perovi, Od centralizma do federalizma, Zagreb, 1984. 2 To je konstatovao i Meunarodni znanstveni posvet. Zgodovinopisje v dravah nasled-

nicah SFRJ 1991-2003, Ljubljana, 18. in 19. marec 2004.

121

odnosno procesi dugog trajanja koji su vodili njihovom konstituisanju u moderne nacije. U isto vreme, to je i posledica instrumentalizacije prolosti. Opredmeivanje prolosti, koje podrazumeva deemocionalizovanje istoriara u korist profesionalne etinosti, jo uvek je cilj pred kojim, manje ili vie, stoje istoriografije svih junoslovenskih naroda. U srpskoj istoriografiji je jo Stojan Novakovi (1842-1915) postavljao pitanje uinka nepouzdane i laljive istorije i isticao da takva istorija koja samo na nove grehe upuuje ne treba srpskom narodu, ve mu treba samo istorija koja e mu biti za nove pouke.3 Ovo stanovite nikada nije izgubilo aktuelnost, a danas je aktuelnije nego ikad. Objanjenje poloaja u kome se srpski narod naao na kraju dva veka svoje moderne istorije stavilo je, zapravo, jo jednom srpsku istoriografiju na probu da identifikuje i analizira onu tendenciju u svom razvoju koja se u toku dva veka pokazala inkompatibilnom ne samo sa jugoslovenskom dravom u svim njenim varijantama monarhijskoj i republikanskoj, unitarnoj i sloenoj, nego i sa modernom srpskom dravom. Re je, dakako, o narodnoj dravi u kojoj se ovaplouju i religijska i socijalna komponenta srpskog patrijarhalizma. U krajnjoj konsekvenci, ove su dve komponente tesno povezane. Meutim, autori sve brojnijih radova o nestanku jugoslovenske drave i ratova ne dovode ih u vezu ili to, pak, ine veoma retko. Etniko-religijska dimenzija ratova je naglaenija nego to je to bila ranije. To se moe objasniti upadljivom ulogom Srpske pravoslavne crkve u poslednje dve decenije XX veka, koja je bila vie nacionalno-politika nego religijska: U tom pogledu bili su nedvosmisleni i najvii crkveni velikodostojnici. Objanjavajui zato Srbi slabo poznaju svoju veru, patrijarh Pavle je konstatovao da se SPC u svojoj istoriji manje bavila verom, a vie dravom i politikom. Bez ikakve problematizacije te injenice, patrijarh konstatuje da je Crkva tokom cele svoje istorije, ukljuujui i XX vek, morala da ostavi po strani svoje primarne dunosti, kako bi se aktivno ukljuila u borbu za ujedinjenje srpstva, u kojoj je svetenik morao da bude i uitelj, i sudija, i da uzme puku da brani sebe i svoju porodicu. Govorei ovo, patrijarh se nije ogradio od poslednjih ratova, niti se uopte prema njima odredio.4 Iz toga kao logian zakljuak proizilazi da je patrijarhovo legitimisanje zapostavljanja duhovnih stvari u interesu stvaranja drave, koje podrazumeva i ratovanje za nju, znailo i makar posredno legitimisanje podrke koju je Crkva pruila srpskim ratovima za dravu tokom poslednje decenije XX veka; ali takoe, i implicitnu poruku da e srpska crkva i dalje, u budunosti, sve dok svi Srbi ne
3 Vidi: Mihailo Vojvodi, Velika Srbija u shvatanjima Stojana Novakovia. Zbornik radova sa Meunarodnog naunog skupa odranog u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 2426. oktobra 2002. godine. Urednici Vasilije . Kresti, Marko Nedi; Srpska knjievna zadruga, posebna izdanja, Beograd, 2003. 4 Olga Popovi-Obradovi, Crkva, Nacija, Drava Srpska pravoslavna crkva i tranzicija u Srbiji. Izmeu autoritarizma i demokratije Srbija, Crna Gora, Hrvatska. Knjiga II Civilno drutvo i politika kultura. Urednici Dragica Vujadinovi, Lino Veljak, Vladimir Goati, Veselin Pavievi, Beograd, 2004, str. 143

122

budu bili u istoj dravi, smatrati legitimnim da svoje primarne dunosti ostavi po strani i da se bavi politikom, a po potrebi i ratovanjem5. Ovakva uloga Srpske pravoslavne crkve postaje razumljiva tek sa stanovita odnosa glavnih tendencija u razvoju srpskog naroda u poslednja dva veka: odnosa patrijarhalnosti i modernosti, koji je sredite razlika izmeu nastalih ideologija, formulisanih politikih programa i utvrenih prioriteta razvoja. Meutim, tek se u perspektivi istorije poslednja dva veka jasno ocrtavaju dve tendencije u razvoju srpskog naroda: srbijanska, to jest razvoj realne srpske drave kao moderne drave, ipso facto po uzoru na zapadnoevropske drave, kao sredita kulturnog jedinstva srpskog naroda, i velikosrpska, odnosno politiko jedinstvo srpskog naroda putem irenja srpske drave na sve teritorije gde ive Srbi. Ove dve tendencije bile su nespojive. Meutim, bilo je potrebno da druga tendencija opie krug da bi se na reljefu istorije primetila prva: Srbija kao drava srpskog naroda postojala je manje od 40 godina (od 1878. do 1912. godine), a zatim u toku itavog XX veka ona je bila deo i osovina vienacionalnih drava: Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, Savezne Republike Jugoslavije i, najzad, u XXI veku nala se u sastavu specifine dravne tvorevine Dravne zajednice Srbije i Crne Gore s vrlo realnom perspektivom da u sluaju odvajanja Crne Gore ponovo ostane samo Srbija. Dvovekovni krug od Prvog srpskog ustanka do dananjeg dana bio je ispunjen socijalnim i politikim dostignuima i neuspesima, traenjima i eksperimentima, ije korene treba traiti u periodu izmeu etrdesetih i devedesetih godina XIX veka, kada se vrila konsolidacija srpske drave i odreivale koncepcije njenog daljeg razvoja.6 U svakom sluaju, nije re o jednoj koncepciji razvoja, ve o koncepcijama. U podlozi velikodravne koncepcije, koja se oslanjala na tradiciju srpske srednjovekovne drave, nalazilo se organicistiko shvatanje nacije kao nedeljive celine, kao jedne linosti. I Srpska pravoslavna crkva, kao jedna od crkava na Istoku, ustrojena je na organicistikom principu. Ona se javlja kao nosilac nacionalnog identiteta i vezuje se za dravu, a trijada nacijacrkvadrava po definiciji je suprotna konstituisanju moderne nacije kao zajednice graana, odnosno liberalnoj i sekularnoj dravi. Ostvarenje etnonacionalne drave podrazumeva stalne ratove za teritorije i etnika ienja. Ali, nijedna drava koju je u ovom kljuu tokom XIX i XX veka projektovala, od naroda malo razliita, elita nije ni smatrana dovrenom dravom. U najiroj recepciji, i Jugoslavija je bila srpska drava, u kojoj ive i Hrvati i Slovenci, i upravo zato zamisliva samo kao unitarna i centralizovana drava. Federalizam, ak i u administrativno-kulturnoj formi, a pogotovo konfederalizam, smatran je manje ili vie otvorenim separatizmom. Svaki pokuaj
Isto L. V. Kuzmieva, Serbia medu Zapadom i Vostokom (Poiski gosudarstvennogo stvoitelstva v XIX veke). Aktualnye problemy slavjanskoj istorii XIX i XX vekov. K 60-letiju professora Gennadia Filipovia Matveeva. Olvetstvennyj redaktor Z. S. Nenaeva, Moskva, 2003, str. 65
5 6

123

konstituisanja jugoslovenske drave kao sloene drave otvarao je pitanje srpske jedinice u etnikim granicama, koje je bilo teko odrediti. Episkop Nikolaj Velimirovi je profesoru Mihailu Konstantinoviu, koji je radio na sporazumu izmeu Srba i Hrvata krunisanim Banovinom Hrvatskom 1939. godine, rekao da je uvek mislio da Srbi treba da imaju svoju dravu i da se ne meaju sa drugima7. Sporazum sa Hrvatima video je iskljuivo kao politiko sredstvo da se ouva drava, a ne kao princip na kome bi ona poivala: Ne sme (se) ii dalje i praviti kakve banovine.8 U drugoj polovini XX veka, Srpska pravoslavna crkva bila je svedena na svoju osnovnu funkciju. Istina, i ta funkcija je bila redukovana, a Crkva i u njenom vrenju kontrolisana. Kada je komunistiki projekat u okviru koga je oblikovan model revolucija u XX veku u celoj Istonoj Evropi uao u zavrnu fazu krize, Srpska pravoslavna crkva se i politiki angaovala. Da bi spreila modernizaciju drutva, odnosno dalji razvoj jugoslovenske drave kao sloene drave, verska elita je reafirmisala ideologiju etnonacionalne drave. Uz lozinku svi Srbi u jednoj dravi stale su, osim verske elite, i intelektualna, politika i vojna elita. Faktiki poraz etnonacionalnog projekta nije doveo do preispitivanja samog projekta. Naprotiv, u toku je njegova, manje ili vie, otvorena odbrana. Kad se Evropa bude umorila, Srbi treba da budu spremni za reviziju svog poraza9. Procena da je trenutak za tu reviziju ve nastupio, stvorila je u drutvu ono stanje koje je profesor Vojin Dimitrijevi nedavno opisao kao bizarnu kontrarevoluciju. Ali, ako je kontrarevolucija imanentna revoluciji, onda je koren kontrarevolucije i u srpskom narodu u revoluciji na samom poetku XIX veka. Saimajui istoriju srpskog naroda u poslednja dva veka, Zoran ini je, 2001. godine, rekao: Jo od Prvog srpskog ustanka Srbija je neprestano na klackalici, unutar gotovo svakog pojedinca i naroda, kao celine... Ako se gleda na srpsku istoriju od 1804. do danas, svi veliki sporovi su bili izmeu modernista i antimodernista, reformatora i onih koji su se bojali bilo kakvih promena. Naalost, do sada su obino stradali reformatori.10 Nije izostalo ni objanjenje ove injenice. Reformatori su teite stavljali na razvoj drutva da bi doli do drave, a njihovi protivnici na dravu, to jest na ujedinjenje srpskog naroda, ne razlikujui dravu i drutvo: U poslednjih sto godina stalno se bavimo dravnim problemima, a ispod povrine imamo zastarelo, neefikasno drutvo, arhaine institucije. Stalno usavravamo ustave, i ivimo u Srednjem veku u mnogim domenima drutva. Umesto da sad kaemo: cilj nam je modernizacija drutva. Svet se nalazi u institucionalnoj transformaciji. Ko e biti suveren, kako e izgledati suvereniteti za deset godMihailo Konstantinovi, Politika sporazuma. Dnevnike beleke 1939-1941. Londonske beleke 1944-1945, Novi Sad, 1998, str. 196 8 Isto, 197 9 Sra Trifunovi, Danas, 16-17. novembar 2002, XVIII 10 Zoran ini, Srbija u Evropi, Beograd, 2003, str. 299- 300
7

124

ina, to ne zavisi od nas... Svet se suoava sa novim problemima koji proistiu iz globalizacije, iz ugroavanja ivotne sredine, iz tehnolokih procesa.11 Strategiju modernizacije Srbije na granici XX i XXI veka, Zoran ini je zasnivao na razumevanju sutine srpske istorije, ali i na poznavanju procesa kroz koje prolazi savremeni svet. Neposrednim ciljem te strategije smatrao je delegitimisanje partijske drave. Pred tim ciljem su, uostalom, stajale sve istonoevropske drave, kao i sve republike u drugoj Jugoslaviji. Samo je Srbija na taj cilj reagovala antibirokratskom revolucijom, u kojoj je zapravo dobila autoritarnog vou. On je fermentizovao raspadanje Jugoslavije, a Srbiju zatvorio za promene. Dugoroni cilj strategije Zorana inia bio je pribliavanje Srbije vrednostima zapadnoevropske civilizacije. To znai prilagoditi evropskim normama svoju privredu, pravne institucije, zatitu prirodne okoline ili ostati steajna masa Balkana, po strani budunosti, uvek spremna da ponovo rasplamsa etnike i regionalne sukobe.12 Iz osnovanog straha, koji se zasnivao na poznavanju istorijskog iskustva, da Srbija jo jednom ne izgubi vreme, ne ostane na margini razvoja, zaglavljena u glibu13, ini je insistirao na brzim promenama i radikalnim sredstvima: ako hoemo cilj, moramo da hoemo i sredstva koja vode do tog cilja, platimo cenu za ciljeve koje smo prihvatili... ona je ista za sve narode sveta. Drugim reima: Odrastimo jednom kao narod i kao ljudi.14 Sazrevanje podrazumeva preispitivanje prolosti. Neizbena su pitanja kako su svi ovi ratovi mogli da se dogode, ko je kriv i ko su ti krivci15. Bez toga nema odrastanja ni pojedinca, ni naroda, nema kredibiliteta. Ali, povratak kredibiliteta nije samo uslov koji se postavlja spolja, ve i unutranja egzistencijalna potreba: Treba nam pravda kao svest o tome da su krivci identifikovani i kanjeni. Bez toga nema budunosti. Ili e se oni ponovo doepati vlasti i zatvoriti taj proces, ili e taj proces njih da odnese. Nema treeg. Nije mogue posle ovih deset godina ogromne pljake, zloupotreba, ubistava, sada rei, hajde, sad smo na nuli i sad kreemo od nule.16 Potrebno je polarizovati mentalitet u kome ima elemenata i Istoka i Zapada. Zoran ini je to uinio svojom evropskom strategijom. Jo dok je bio u opoziciji reimu Slobodana Miloevia, nedvosmisleno je oznaio svoju poziciju: Moj izbor je jasan: hteo sam da vaim za prozapadno nastrojenog.17 Tako je video i orijentaciju vlade na ijem je elu bio: Srea je ove vlade to smo se nali na strani istorije, a istorija je evropska integracija. To je duh epohe18, s kojim je opasno biti u sukobu.
11 12 13 14 15 16 17 18

Isto Isto, str. 397 Isto, str. 168 Isto, str. 139 Isto, str. 207 Isto, str. 139 Isto, str. 204 Isto, str. 322

125

Evropska strategija nije ideoloka. Naprotiv, ona je alternativa savezu izmeu etnikog nacionalizma i dravnog socijalizma kojim je Srbija reagovala na promene na kraju XX veka. U tom kljuu se moe razumeti i Memorandum SANU. U kritikama ovog dokumenta, a naroito u brojnim politikim napadima na njega, izmicala je panji upravo njegova ideoloka sutina. Izuzetak ini studija prof. Ljubomira Madara Ko koga eksploatie19. Ne sporei opis stanja u jugoslovenskoj dravi i drutvu, Madar je u tom dokumentu video, pre svega, amalgam dravnog socijalizma i nacionalizma, dveju ideologija koje su u Srbiji dominirale u XIX i XX veku. Jedan, dakle, anahron program, koji izlaz ne trai u odlunoj i definitivnoj emancipaciji privrede od politike i u prevoenju privrede na solidno izveden kolosek trine privrede.20 Favorizovan je eminentno kolektivistiki oblik svojine, to podrazumeva politiki monopol kao svoj logiki pandan i nezaobilazan preduslov globalne stabilnosti najire shvaenog drutveno-ekonomskog sistema.21 Pozivanje na nacionalni interes, odnosno na vraanje u XIX vek, relativizovalo je cenu tog otpora. On jo uvek traje, tako da ni danas ne postoje egzaktni podaci o ljudskim i materijalnim gubicima, kao ni o svim posledicama (socijalnim, demografskim, kulturnim, zdravstvenim) najdueg rata u dugoj istoriji ratova u kojima je Srbija uestvovala u XIX i XX veku. Alternativa ovom programu kristalisala se na saznanju manjine da su ratovi koje je vodila u poslednjoj deceniji XX veka doveli Srbiju do toga da se nalazi po svim... merilima, naroito po ekonomskim, meu najloije kotiranim (zemljama) na zemaljskoj kugli.22 Zatim, na saznanju da je Srbija, zbog ideolokog projekta koji je u njoj prevladao krajem osamdesetih godina XX veka, dola u sukob sa duhom vremena i propustila realne anse koje su se ukazale posle Hladnog rata i sloma vladajue ideologije u svim zemljama Istone Evrope (veliki investicioni ciklus posle pada Berlinskog zida; trend informatikih tehnologija kompjuterske industrije; razdoblje oporavka svetske privrede). Najzad, na priznavanju faktikog poraza velikodravne ideologije. Strategija koja je nastala kao rezultat pomenutog saznanja ostala je manjinska, ali je dovela do polarizacije mentaliteta. Posle poraza projekta kojim je Srbija na kraju XX veka odgovorila na najvei izazov u svojoj modernoj istoriji, ova strategija je bila najpotpunije osmiljena alternativna strategija koju je Srbija ikad imala. Njen cilj bio je stvaranje evropske Srbije. Ali, bili su ispunjeni svi uslovi da taj cilj ne ostane samo deklaracija: uvaavanje konstanti u razvoju srpske drave i drutva u protekla dva veka; poznavanje savremenog sveta; uvid u stvarni poloaj Srbije i njene mogunosti; spremnost da se preuzme odgovornost za sopstveni razvoj, to jest da zemlja prestane biti deo nekakve svetske zavere i postane naprosto... deo veoma komplikovanog sveta.23
19 Vidi: Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamenju. Priredio Neboja Popov, Beograd, 1996, drugo izdanje 2002. 20 Ljubomir Madar, Ko koga eksploatie. Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamenju. Priredio Neboja Popov, I deo, Beograd, 2002, str. 223 21 Isto, str. 224 22 Zoran ini, Srbija i Evropa..., str. 279 23 Isto, str. 206

126

Da je dolo do polarizacije mentaliteta, pokazale su i reakcije na strategiju evropske Srbije. Refleks za zatvaranje i samoizolaciju je veoma snaan. Odbijanje da se u ratovima vidi glavni razlog osiromaenja i opte degradacije drutva, da se priznaju i sankcioniu poinjeni zloini, u sutini predstavlja izraz kontinuiteta sa arhainim ideolokim projektom, koji je odluujue uticao i na sudbinu jugoslovenske drave. Ishod sukoba izmeu tog projekta, patrijarhalnosti koja se degenerie i strategije koja kao cilj ima evropsku Srbiju nije zavren. Uoi predsednikih izbora u Srbiji 2002. godine, Zoran ini je rekao: ak ako bi Kotunica i pobedio, on jo ni izdaleka ne bi dobio borbu za Srbiju. Ona bi tek tada stvarno poela.24 Meutim, pitanje je da li injenica da Zorana inia danas fiziki nema, moe znaiti da je ta borba za Vojislava Kotunicu zavrena. Valja opet podsetiti na Zorana inia. U jednom predavanju koje je 1992. godine odrao u Berlinu rekao je: Sudbina Srbije sve manje je u rukama politikog sistema, pa time i partija, a sve vie zavisi od autonomnih drutvenih procesa. Naime, iza svih meupartijskih i linih sporova, na kraju, a to znai vrlo brzo, iskristalisae se osnovni spor izmeu modernista i antimodernista. Naime, izmeu onih koji za nau zemlju ele normalan evropski razvoj, sa svim odgovarajuim pravilima i institucijama, i onih koji se zalau za poseban put Srbije.25 Podela na moderniste i antimoderniste, i napetost koju ona u srpskom drutvu izaziva ne proistiu iz linih razlika dvojice ljudi. Zato ona nee nestati sa ubistvom Zorana inia, kao to ni izborna pobeda Vojislava Kotunice ne moe biti definitivna pobeda.

24 25

Isto, str. 55 Isto, str. 55

127

Milan Vukomanovi*

ULOGA RELIGIJE U JUGOSLOVENSKIM SUKOBIMA

Ako usvojimo premisu da su religijski ratovi samo oni koji se vode oko religijskih sporova i pitanja, onda jugoslovenski ratovi devedesetih godina prolog veka nisu bili religijski (ili bar ne u uem smislu), jer nisu voeni povodom religijskih problema. Po tome se oni, dakako, razlikuju od nekih religijskih ratova u prolosti. Na primer, verski ratovi u Evropi u 17. veku ne bi bili mogui bez protestantske reformacije, koja je de facto predstavljala in religijske reforme i transformacije. tavie, ako prihvatimo da se vanost religijske dimenzije nekog sukoba poveava u srazmeri s obimom u kome se religijske strukture poklapaju sa strukturama moi u nekoj dravi (teza nemakog katolikog teologa Hajnca Gintera tobea)1, onda biva SFRJ za to nije ni najmanje dobar primer. Tu je, naime, sve do kraja osamdesetih vladala izrazita sekularizacija, dok se poveanje religioznosti uglavnom poklapa s prelaskom iz jednog kvazireligijskog (ideologija komunizma) u drugi sistem (nacionalistike ideologije). Komunizam i nacionalizam, kao i religija, predstavljaju odreene simbolike sisteme, na koje bi mogla biti primenjena bilo koja ira, funkcionalna ili simbolika definicija religije. Uzmimo, na primer, funkcionalnu definiciju religije Miltona Jingera (Milton Yinger) iz 1970. godine: Gde god se prepozna svest i interesovanje za kontinuirane i permanentne probleme ljudske egzistencije tj. za samo ljudsko stanje, kao neto to odudara od specifinih problema; i gde god se prepoznaju obredi i zajednika verovanja relevantna za tu svest, koja odreuju strategiju krajnjeg trijumfa; i gde god postoje grupe organizovane da podignu taj stupanj svesti i poduavaju i odravaju te obrede i verovanja tu imamo religiju.2 U svom pristupu religiji, Jinger odbacuje potrebu da se govori o natprirodnom kao nunom elementu religije, dok drugi autori, pak, smatraju da religije nema bez verovanja u natprirodno. U svakom sluaju, problem ove definicije je u tome to je preiroka i moe obuhvatati i neke oblike kvazireliProfesor, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu Videti: Hajnc Ginter tobe (Heintz-Gnther Stobbe), Religijske implikacije sukoba u Centralnoj i Istonoj Evropi; u: Hrianstvo, drutvo, politika, JUNIR godinjak VI, Ni, 1999, str. 36 2 Milton Yinger, The Scientific Study of Religion, New York, Macmillan, 1970, p. 33
* 1

129

gioznosti, koji i sami predstavljaju sisteme verovanja i aktivnosti nastalih radi pronalaenja odgovora na fundamentalna pitanja o smislu i znaenju ivota. Kod Jingerove definicije, u stvari, najvei problem je u tome kako tano razlikovati religijsko od drugih oblika verovanja, jer vera po svom karakteru moe biti religijska, ali i nereligijska. Slinu dilemu implicira i poznata Gercova (Geertz) definicija religije koju ovaj antropolog obrazlae vrlo detaljno u delu Tumaenje kultura: Religija je (1) sistem simbola koji deluje tako da (2) u ljudima uspostavi snana, proimajua i dugotrajna raspoloenja i motivacije (3) time to formulie pojmove o optem poretku egzistencije i (4) obavija ove pojmove takvom aurom faktualnosti da se (5) raspoloenja i motivacije ine jedinstveno realistinim.3 Mislimo da ova dva primera dobro ilustruju to koliko religiju nije lako definisati u teorijskoj literaturi. Danas je, naime, granica izmeu religijskog i kvazireligijskog veoma teko uoljiva. Na primer, na sajtu www.adherents.com, koji religiolozi esto koriste kao relevantan izvor informacija o broju vernika u svetu, ali i drugih statistikih podataka, redovno se kao religije pominju sajentologija i religija due u Severnoj Koreji, tj. kimilsungizam koji vie predstavlja ideologiju (i to ateistiku), nego religiju. Ako verovanja, obredi i rituali predstavljaju glavne elemente svake religije, onda bi se, s pravom, moglo ustvrditi da i kvazireligijski sistemi, poput komunizma i nacionalizma, sadre ova dva elementa kao dva bitna, centralna dela svojih ideologija. Tu na nivou verovanja, dogme, imamo jasno prepoznatljivi utopijsko-eshatoloki obrazac koji, u stvari, predstavlja religijsko naslee, naroito ono koje dolazi iz abrahamovske tradicije judaizma, hrianstva i islama. U domenu obreda, opet, moemo prepoznati, bar na sintaksikom planu, paralelizam izmeu verskih i politikih rituala, tj. prepoznatljive obrasce inicijastikih obreda, obreda prelaza ili glorifikacije religijskog, odnosno vojnog i politikog voe u njegovoj zemaljskoj, ali i posthumnoj egzistenciji. Nije, stoga, sluajno to je, u isto ideolokom smislu, vojni vrh SFRJ relativno bezbolno preiveo prelaz iz komunistike u nacionalistiku kvazireligijsku matricu. I pored nabrojanih slinosti izmeu religijskih i kvazireligijskih sistema, teko bismo sukobe u SFRJ bezrezervno mogli okarakterisati kao meureligijske. Uostalom, zar nisu same verske zajednice, jo tokom rata, upuivale razliite pozive za pomirenje i zajedniku molitvu? Po tome je ovaj jugoslovenski sluaj takoe bio specifian u odnosu na druge moderne ratove.4 S druge strane, u tim ratovima uniten je veliki broj hramova, religijskih objekata, a maltretirani su i ubijani i svetenici. Neki visoki svetenici su, tavie, pozivali i na produetak sukoba i onda kada su postojali mogui i realni uslovi za sklapanje primirja ili usvajanje nekog mirovnog plana. Gledano iz
Kliford Gerc, Tumaenje kultura I, Beograd, XX vek 1998, str. 124 Na ovo je, s pravom, ukazao Tomas Bremer (Thomas Bremer) u radu Why is the Reconciliation among the Religious Communities in South-Eastern Europe so Complicated?, Regional Contact XII, no. 13, 1998, pp. 30-39
3 4

130

te perspektive, bar neke verske zajednice ne bi mogle biti lako amnestirane od svoje odgovornosti za rat. Meutim, stoji konstatacija koja ukazuje na to da religijski element nije bio toliko vaan i presudan, jer bi se u suprotnom u procesu stabilizacije Jugoistone Evrope religija, bar u zvaninim dokumentima, izdvojila kao znaajniji faktor. To, meutim, nije bio sluaj ni u Dejtonskom sporazumu, ni u Paktu za stabilnost Jugoistone Evrope. U Dejtonskom sporazumu, recimo, religija se spominje (u jednom sasvim optem smislu) samo u Ustavu i Aneksu o ljudskim pravima, dok se u Paktu za stabilnost religija i crkve uopte i ne spominju. Da bismo ovu prethodnu nejasnou i dilemu o ulozi religije u jugoslovenskim ratovima bar donekle razjasnili, konstatovaemo da se najvei broj sukoba u svetu, u kojima religija predstavlja nekakav elemenat, ne vodi oko religijskih pitanja. Re je, pre svega, o tzv. identitetskim sukobima. U njima religija moe posluiti kao pogodna differentia specifica kojom se, eventualno, lake artikuliu mnogo sloeniji razlozi za konflikt, pa i oruani sukob. Ba to je, rekli bismo, bio sluaj i u jugoslovenskim ratovima devedesetih. Visoko sekularizovano drutvo 1960-ih i 1970-ih, u kome je komunistika, ateistika ideologija ostavljala svoj prepoznatljiv beleg kako na politikom, tako i na kulturnom, nacionalnom, religijskom planu, moralo se, krajem osamdesetih i poetkom devedesetih, odjednom suoiti s masovnom etnomobilizacijom i baukom nacionalizma, politiki isforsiranom identifikacijom religijskog i nacionalnog, kao i s vlastitom verskom polupismenou u kojoj su eklezijastiki filetizam i populizam pronali svoje sigurno utoite. Otuda je, verovatno, i bilo mogue da na ovom prostoru u uslovima rata, nakon dugotrajne politizacije religijskog (najpre u komunistikoj, a potom i u nacionalistikoj obradi), doe do naknadne, sekundarne religizacije meunacionalnog konflikta. To je, naravno, nalo izraza i u nekim teorijama o religijskim korenima sukoba u SFRJ. Rat u bivoj Jugoslaviji 1991-1995. godine bio je, meutim, vie rezultat politikog i meuetnikog sukoba. Religija se u njemu pojavljuje kao znaajan elemenat etniciteta, pa je u tom kontekstu rat doivljavan i kao meureligijski sukob. Kada je re o unitavanju hramova tokom rata, treba imati u vidu da je tu na delu, pre svega, destruktivan simboliki in. Hramovi nisu unitavani toliko kao religijski objekti, koliko kao nacionalni, etniki simboli prisustva odreene zajednice na nekoj teritoriji. U poimanju pojedinih crkava i sam rat je, najzad, doivljavan prevashodno kao teritorijalno pitanje. On takvom percepcijom stie legitimitet, jer je neophodno braniti (naalost i po cenu zloina!) svoje prisustvo, svoj fiziki i duhovni opstanak na oevini i dedovini. Da bismo tu tezu adekvatno potkrepili i ilustrovali, naveemo jedan dovoljno karakteristian, zvanian i opti dokument Srpske pravoslavne crkve iz leta 1994. Re je, naime, o Apelu srpskom narodu i svetskoj javnosti Episkopske konferencije SPC, odrane 5. jula 1994. godine: Sa punom odgovornou pred Bogom i svojim narodom i ljudskom istorijom pozivamo sav srpski narod da stane u odbranu vekovnih prava i sloboda, svojih vitalnih interesa nunih za fiziki i duhovni opstanak i opstanak

131

na svojoj oevini i dedovini (...) kao narod i Crkva, duboko ukorenjeni u muenikoj zemlji BiH, mi danas ne moemo pristati, niti moemo nametnute nam u enevi odluke o procentima i mapama prihvatiti, te da ostanemo bez svojih: itomislia na Neretvi ili Saborne crkve u Mostaru ili crkve Sopotnice na Drini, Manastira Krke ili Krupe u Dalmaciji, Ozrena i Vozue u Bosni, Prebilovaca u Hercegovini ili Jasenovca u Slavoniji.5 U ovom apelu, dalje, poziva se sav srpski narod (podvukao M. V.) da stane u odbranu vekovnih prava i sloboda, svojih vitalnih interesa nunih za fiziki i duhovni opstanak i opstanak na svojoj oevini i dedovini.6 To je zapravo znailo da svi Srbi, i oni u Bosni i Hercegovini ali i oni van nje, treba da uzmu oruje u ruke kako bi bila izbegnuta primena mirovnog plana Kontakt grupe. Re je, dakle, bila o otvorenom pozivu za nastavak rata, koji ovoga puta, sreom, nije naiao na odziv meu samim Srbima. Ono to, meutim, nije bilo jasno predstavnicima SPC 1994. godine, a bilo je tragino po sve nas, postalo im je, izgleda, jasno tek nakon rata, 1996. godine: Bez obzira na raspad versajske, odnosno Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, jurisdikcija Srpske Pravoslavne Crkve i dalje se prostire na sve pravoslavne na toj teritoriji.7 Drugim reima, crkvena jurisdikcija ne mora podrazumevati i dravnu jurisdikciju na odreenoj teritoriji. Uostalom, jedna od najveih srpskih svetinja, Hilandar, ne nalazi se na teritoriji Srbije, ve na teritoriji Grke. U svetlu gornjih razmatranja i primera, jasno je da rat ne mora biti neposredno voen oko religijskih pitanja da bi, u nekoj od svojih faza, poprimio i odreenu religijsku dimenziju. Ulogu religijskih aspekata sukoba u bivoj Jugoslaviji trebalo bi, izgleda, posmatrati ba u takvom kontekstu. Iako se tu religijske strukture nisu u bitnijem smislu preklapale sa strukturama politike moi (kao to je, recimo, bio sluaj sa Iranskom revolucijom 1979. godine), rat je u odreenim fazama doista poprimao i religijska obeleja. S jedne strane, to se ogledalo u maltretiranju i ubijanju svetenika, kao i unitavanju hramova i drugih verskih objekata kao prepoznatljivih simbola prisustva neke etnike, nacionalne ili verske zajednice na odreenoj teritoriji. S druge strane, videli smo da su i same religijske zajednice doivljavale rat kao teritorijalno pitanje koje moe ugroziti dotadanju jurisdikciju, nadlenost verske zajednice, naroito u onim sluajevima gde je teritorijalno ustrojstvo inherentno samoj crkvenoj organizaciji, kao to je to sluaj sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Tada, u ratnim uslovima, svetost sve vie poinje da biva vezana za teritoriju, a mnogo manje, u duhu Hristove poruke, za odnose izmeu ljudi koji naseljavaju taj prostor.

5 Glasnik SPC, oktobar 1994. Navedeno prema: Milorad Tomani, Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj, Beograd, Krug, 2001, str. 123 6 Ibidem, str. 120 7 Glasnik SPC, jun 1996. Ibidem, str. 123

132

Miroslav Hadi*

MODERATORI NASILJA - skrivena strana yu-rata

Istraivai jo uvek ne mogu da se sloe oko prave prirode i sutine Yu rata (ratova).1 Odatle opstaju i tekoe u njegovom razumevanju i tumaenju. Slede potom problemi sa njegovim imenovanjem i svrstavanjem u neku od (tradicionalnih) kategorija ratova. Vidno je, pri tome, htenje da se konstruie teorijska paradigma za istraivanje rata koji se tokom poslednje decenije XX veka prelivao po prostorima bive Jugoslavije. Ovim je raspravama, uz sve razlike meu uesnicima, zajedniko da polaze od uverenja da postoje dovoljna saznanja o dinamici i svim vanim injenicama yu-rata. Na stranu to to je i ono malo pouzdanih injenica podlono razliitim (dnevno)politikim i ideolokim itanjima, odnosno uitavanjima (Hadi, 2003 : 16-24). Otvorenim stoga ostaje pitanje da li je mogue konstruisati, teorijski i empirijski odrivu, paradigmu za razumevanje ovog rata bez dodatnog i sistematskog istraivanja skrivenih naina njegovog nastanka i samoreprodukcije. Opravdano je utoliko pitati se o valjanosti saznanja koje imamo, pre svega, o kljunim akterima Yu rata. Potom, i o njihovoj ulozi u pripremi, razbuktavanju i totalizaciji rata. Sledi, uz to, i itav niz nepoznanica o metodima i sredstvima koje su oni primenjivali radi perpetuiranja ratnog nasilja. Povrh svega, nedostaje precizna lista delatnika inspiratora i nosilaca nasilja, te njihovih primarnih motiva i interesa. Danas se bez vee greke, ali i ikakve vidljive koristi, svodno moe ustvrditi, kao to se to uostalom moglo i krajem 1980-ih godina, da je nasilno rasturanje druge Jugoslavije (bilo) prava civilizacijska mera naroda (zlo)voljom istorije okupljenih u neeljenu i neuspelu dravnu zajednicu. Odnosno, krvav dokaz njihove istorijske uskraenosti za htenje i sposobnost da demokratski preurede (ili razvrgnu) sloenu dravnu zajednicu i dokinu, inherentan joj, autoritarni poredak. Meutim, koliko god svodno bila tana, zavodljiva je i po istinu pogubna samorazumljivost ove tvrdnje. Svima nudi
Profesor Fakulteta politikih nauka, Univerzitet u Beogradu, predsednik Centra za civilno-vojne odnose 1 Ne ulazei ovde u raspravu o tome da li je re o jednom ili vie zasebnih ratova, u tekstu koji sledi emo uglavnom koristiti singular, imaju pri tom na umu da je istovremeno re o seriji ratova koji, nezavisno od toga to ih se moe i treba meusobno razlikovati, potiu iz zajednikog (yu) izvora.
*

133

izlaz i opravdanje. Jer, ako je to (samo) tako, uprkos rtvama, krivih nema. Ili ih barem nema (puno) kod nas. Vladajue je tumaenje poslednje ratne deonice yu istorije uglavnom sazdano na crno-beloj matrici. Krvava je deonica za tu svrhu i personalizovana. Poznate su glavne ratovoe i njihove vojskovoe. Svaki je od njih sebi ali i drugima priutio svoj Staljingrad,2 sve se nadajui da je dovoljno velik da prepokrije i opravda sve male i velike Jasenovce. Preliminarno su, ini se, popisane sve tadanje vojske, ali ne i paravojske. Svako u njima ima svog zlotvora. Odatle se tekue tumaenje sudsko, memoarsko, pa i istraivako Yu rata uglavnom zabavilo nacionalnim (rato)voama i njihovim svitama, tajnom i javnom trgovinom narodima, teritorijama i oprostima. Ne izmiu mu ni ideoloki, u pesmu i tamjan zaodenuti, kreatori i promoteri etno-verskog nasilja (istrebljenja) (Popov, 2002). Na dohvat su mu ruke i njegovi (para)vojni protagonisti. Dovoljno se ve zna o nainima javnog i medijskog uterivanja yu naroda u meusobni rat (Tompson, 1995). Potvrena su i uporedna saznanja o manifestnoj strani i dinamici samoproizvodnje unutranjeg rata. Uprkos svemu tome, ini se da jo jedanput treba proveriti pouzdanost raspoloivog znanja o stvarnim uzrocima, sutini, dinamici i posledicama nasilnog razbijanja druge Jugoslavije. Tim pre, jer su primarni izvori jo uvek izvan dohvata istraivaa.3 Da bude gore, u novonastalim dravama danas ne postoji dovoljan, politiki i struni, interes za nauno objanjenje yu rata zasnovano na validnoj empirijskoj grai. Na delu je izgleda hotimini put u zaborav, koji je sazdan na namenski odravnom neznanju ili poluznanju o poslednjoj sekvenci yu istorije. Svedoci smo odatle injenice da, na primer, u Srbiji umesto rasprave o nedovrenom (zabranjenom) yu ratu tee (dnevno)politika i ideoloka debata o II svetskom ratu, kojom se ele naknadno izmeniti njegovi rezultati.4 Ne udi onda to je obnovljena potraga za pobednicima u graanskom ratu prigotovljenom tokom faistike okupacije. Danas bi manje obaveten italac novije istorije mogao da pomisli da taj rat u Srbiji jo nije okonan, te da e ime pobednika tek biti odreeno. Ako je i tano da istoriju uvek piu pobednici, nisu od raskida ni oni koji bi voleli da su to bili. Pogotovo ako time ele da opravdaju ili prikriju svoje preanje i skoranje poraze. Odatle tekue bavljenje partizanima i etnicima u Srbiji ima barem dvostruku namenu. Njime se junoslovenski ratovi poslednje generacije ele prikazati kao prirodan i nuan nastavak meusobnog istrebljenja zapoetog leta gospodnjeg 1941. Ujedno se panja (strune) javnosti
2 Opsade Vukovara i Sarajeva se, odatle, i ne mogu razumeti u vojnim kategorijama 3 Paradoksalno, odatle, zvui injenica da dravni organi, na primer, Srbije i Crne Gore,

odnosno Hrvatske, svakodnevno ustupaju Tribunalu u Hagu, dodue tek pod pritiskom, delove tajnih ratnih arhiva a da o njihovom sadraju mesna javnost i dalje nita ne zna 4 Iz slinog su mizanscena, uostalom, i u Hrvatskoj za vreme predsednikovanja Franje Tumana izvlaeni dodatni legitimacijski razlozi za rat i nasilje nad svim drugim i drugaijim

134

eli skrenuti sa tek spoljnom intervencijom zaustavljenih i zabranjenih, ratova na u arhive odavno pohranjeni rat. 5 Tvrdnjom da su se tek sad stekli dovoljni uslovi za ozbiljno izuavanje prethodnog rata hoe se u stvari izbei rasprava o ratovima u ijim pogubnim posledicama ivimo. Odnosno, rasprava o doprinosu srpskih ratovoa i njihovih sledbenika nasilnom razbijanju druge Jugoslavije. Time se, dabome, eli spreiti svaki razgovor o temeljnim razlozima najnovijeg, istorijskog ali i civilizacijskog, poraza naroda srpskog. O istom se troku nadasve hoe da izbegne utvrivanje i sankcionisanje jedinane odgovornosti za poslednji ratni sunovrat Srbije i njen povratak na kotu 1804.

Vidljivi delatnici nasilja

Bez veeg je zazora mogue napraviti i dovriti listu glavnih a javnih delatnika nasilja u yu ratovima. Centralno mesto na njoj, pogotovo u poetnoj fazi rata, pripada JNA. Njoj su uz bok tada nastajue vojske buduih drava. Listu dovravaju brojne paravojne i privatne oruane formacije. Ve i povran uvid u lektiru pokazuju da su glavni akteri nasilja u Yu ratu ostali uglavnom na marginama dosadanjih istraivanja. Jo nisu, na primer, valjano otkriveni i potvreni (provereni) bazini razlozi i skriveni tokovi ukljuenja JNA u rat. Cela je pria o JNA oblikovana oko Slobodana Miloevia, te se u njoj zloupotreba vojske za velikodravne ciljeve srpskih elita moi koristi kao premisa, ali i kao zakljuak.6 U tom se postupku prvi (pred)ratni produkt krize sprega Miloevia i generalskog vrha JNA onda podastire kao neizbean i fatalan uzrok rata. Time su iz analize, uz druge, iskljueni ostali uterivai yu naroda u meusobni rat, te je njihov doprinos generalskom pristajanju uz Miloevia ostao neprimeen.7 Povrh svega, svi su (kvazi)istraivaki napori zastali na kapijama JNA, te smo lieni ozbiljnih uvida u njenu unutranju, predratnu i ratnu, socijalnu i politiku dinamiku. Sve to oteava otkrivanje bazinih razloga za masivno i masovno nasilje (delova) JNA nad svojim dojueranjim sugraanima. Ne udi, stoga, da se dejstvo JNA uglavnom pokuava jednoznano razumeti i tumaiti unutar (za)datog a mesnog politikog, verskog, nacionalnog yu-konteksta. Uskraeni smo, odatle, za prethodne ili zavrne, a uporedne odgovore na dilemu oko toga da li (ijedna) vojska, pa time i JNA, ak i da hoe, moe da sprei, zaustavi, okona i/ili rei unutranji oruani sukob etnoverske provenijencije. A ako moe, kako.
Ilistracija tome je i skoranja inicijativa Vuka Drakovia i SPO da se pripadnici etnikih (navodno antifaistikih) formacija retroatkivno izjednane u statusnim pravima sa onima iz partizanskih jedinica 6 tom iskuenju nije odoleo ni James Gow; uporedi: Legitimacy and the Military, The Yugoslav Crisis, St. Martins Press, New York, 1992. 7 za takve se naume uvek pri ruci nau i dragovoljni strani dodavai sa svojim istraivanjima na zadate rezultate; uporedi primer za to: Sabrina P. Remet, UNDER THE HOLY LIME TREE: The Inculcation of Neurotic & Psihotic Syndromes as a Serbian Wartime Strategy, 1986-1995, Polemos br. 9-10, Zagreb, 2002, str. 83-97.
5

135

Nije zgoreg, zbog toga, dodatno podsetiti na neka bitna svojstva unutranjeg (graanskog) rata u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj Jugoslaviji. Ovaj je rat nastao pod dugotrajnim dejstvom brojnih i raznovrsnih unutranjih, a kumulativnih i situacionih uzroka i povoda promenljive postojanosti i nejednakog ranga (Hadi, 2003 : 165-187). Na delu su bili potirui politiki, ekonomski, dravni, teritorijalni i nacionalni ciljevi sukobljenih strana. Odnos izmeu ratnih uzroka i ciljeva je, pri tom, bio viestruko posredovan i podloan modifikacijama, kao i stalnom transferu. Sve se to deavalo u uslovima nabijenosti ratnog (politikog) polja emocionalno-psihikim motivima etno-verskog porekla. Odatle su rat i njegovi akteri bili visoko podloni (ideolokoj) instrumentalizaciji i indukciji, kao to su i tekui, ali i krajnji rezultati, bili situaciono uslovljeni. Ne udi, stoga, da je se yu rat nakon izbijanja poeo samoproizvoditi da bi ubrzo izmakao delotvornoj kontroli svojih glavnih protagonista. Utoliko smo uvereni da dosadanja saznanja o yu ratu i ulozi JNA u njemu potvruju odrivost, a moda najavljuju i iru vanost, nekoliko sumarnih uvida: (1) unutranji se etno-verski sukob ne moe temeljno i trajno reiti upotrebom dravne sile vojske; (2) svaka je vojska, zbog inherentnih joj svojstava i ogranienja, naelno neupotrebljiva za reavanje unutranjih sukoba8, jer s protokom vremena postie sve manje rezultate uz rast opsega i intenziteta razaranja rodnog drutva; (3) regularna vojska, pri najpovoljnijim okolnostima, jedino moda moe da predupredi prerastanje politikog sukoba u njegovu oruanu fazu, ili da eventualno prekine zapoeti sukob u njegovom poetnom stadijumu, i (4) svaki je unutranji (graanski), a pogotovo meuetniki rat za bilo koju vojsku nereiva zagonetka i najvei izazov, u kome se i ona, pre ili kasnije, moe (mora?) raspasti po ratom iscrtanim linijama (etnike, verske, ideoloke) deobe (sukoba). Mnogo manje se zna o poreklu i prirodi (para)vojski nastalih u politikom finiu yu krize, iz kojih su kasnije nastale regularne armije novonastajuih drava yu porekla.9 Od naina na koji se tumai njihov legalitet presudno zavisi i kvalifikovanje yu rata. Pobornici njihove legalnosti sa te osnove ceo rat onda lako tumae kao niim izazvanu agresiju Srbije i JNA, dok ga njihovi oponenti razumeju kao logian produkt oruane pobune protiv tada vaeeg ustavnog poretka SFRJ, odnosno navodno legitimnog htenja krnjeg predsednitva drave i vrha JNA da se on (silom) sauva. Zadravanjem rasprave u ravni legaliteta hoe se, u stvari izbei propitivanje i merenja udela ovih formacija i njihovih politikih oeva u izazivanju i razigravanju yu rata. Nije odatle lako otkriti morfologiju yu ratnog nasilja, te utvrditi ko ga je sve i s kojim ciljevima podsticao i praktikovao. Ne udi stoga da jo nema valjanih uvida u tokove (pred)ratnog i interesnog sprezanja i nacionalistikog monolitizovanja (para)vojnih i politikih elita u dravama uspeno izbeglim iz druge
8 Evo nekoliko razloga: organizacijsko-formacijski gabariti vojske (sistem-mastodont), visoka zavisnost od borbene tehnike i tehnologije, sadraj i ciljevi borbene obuke, razliito merenje vremena i razliito znaenje prostora. 9 Podseamo da je vojska Slovenije derivirana iz Teritorijalne odbrane, a vojska Hrvatske iz Zbora narodne garde formiranog u okviru ministarstva za unutranje poslove RH.

136

Jugoslavije. Kao i to se jo uvek nedovoljno zna o izvorima, supstanci, te opsegu i dometima njihove pobednike moi nad svojim zajednicama (vidi, na primer: unec, 1998: 143-177). Nadasve, potpuno su izvan naune panje ostale brojne i raznorodne yu paravojske privatne i partijske oruane grupe. Post festum je relativno lako dokuiti njihovu osnovnu namenu. Prvobitni im je zadatak bio da (ne)doziranim nasiljem u nacionalno meovitim mikrosredinama ukinu i poslednje izglede za kompomisno i nenasilno razreavanje dravne i drutvene krize Jugoslavije. Te da produkovanim efektima ojaaju proratnu retoriku svojih nacionalnih voa i presudno potpomognu materijalizaciju njihove strategije nasilnog a ubrzanog stizanja do etniki iste drave. Za tu svrhu one je trebalo da proizvedu dodatne a neoborive razloge za ubrzanje i totalizaciju yu rata. Kao to se zna oba su posla obavile vie nego uspeno. Meutim, jo uvek se ne zna pouzdano kako su ove formacije nastajale.10 Na osnovu dostupnih podataka, teko se moe razluiti proveriti i utvrditi koje su od njih nastale po nalogu iz centra (vrhovne komande), a koliko njih su proizvod situacionih i mikro ratnih okolnosti, te linih i grupnih revanistiki i/ili pljakakih motiva lokalnih ratovoa. Nedostaje nam, stoga, dovoljno pouzdanih saznanja za rekonstrukciju naina i tokova produkcije i orkestracije nasilja izmeu (a) nominalno legalnih vojski i paravojski, te (b) centralnih i lokalnih paravojski. U tom bi postupku, dakako, interesantno bilo otkriti i utvrditi modalitete i sadraje (ratno-kriminalne) saradnje izmeu neprijateljskih paravojski.

Skriveni delatnici nasilja

Prava se priroda yu ratova, meutim, ne moe otkrivati samo oslanjanjem na slutnju ili tvrdnju o iijem planskom i/ili retorzinom etnocidu. Jo manje se to moe osloncem na polovina znanja o njegovim oruanim izvriocima. Nije od vee pomoi ni, triuzmu bliska, tvrdnja da drave uglavnom nastaju ili nestaju ratom, odnosno manje ili vie planskim i viim ciljem pravdanim nasiljem. Konsekventno tome, i da su u tom poslu vojske i paravojske glavni i najefikasniji instrumenti. U ovoj nam se taki, naime, javljaju za razumevanje nasilnog razbijanja Jugoslavije dodatna pitanja. Oko onog glavnog nemamo dileme yu rat zaista nije bio neizbean. To, meutim, ne otklanja potrebu da proverimo ko je od rata oekivao i ko je od njega imao najvie koristi. Generalna korist koja je pristigla iz sticanja etniki proiene drave ne moe, dakako, da kompenzira nemerljive gubitke u rat gurnutih, a potom u njega i voljno ukljuenih mesnih itelja. Ovom se optom koristi, tavie, uvek hoe da prikrije sasvim merljiva i materijalizovana ratna dobit nacionalnih vojno-politikih elita i njihovih ideolokih aptaa.11
10 Nije nam poznato da je postoji ijedna sistematska studija ovog fenomena. Poetni se uvidi mogu stei tek iz sekundarnih izvora domaih i stranih medija. 11 Ve injenica da je ogromna veina njihovih pripadnika, barem za sad, izuzeta od svake odgovornosti, odnosno da i dalje uiva ratne tantijeme predstavlja za njih nemerljivu ratnu dobit.

137

ini nam se, stoga, da je nephodno prvo dodatno istraivati obrasce nasilja u yu ratovima. Stavimo li na stranu teme i dileme koje pripadaju filozofima, psiholozima, socijalnim psiholozima, antropolozima i kulturolozima nama, uz ostalo, preostaje da se pitamo: da li su, a ako jesu, kada i zato, nacional-republike (rato)voe i elite u svoje dravoeljne planove ukalkulisale oruano i drugo nasilje koliku su, potom, koliinu organizovanog nasilja prema spolja i unutra smatrale za sebe svoju naciju i dravu isplativom, a za druge podnoljivom da li su, uz to, zaista verovali da ga, sami ili zajedno sa protivnicima, mogu kontrolisati, dozirati, orkestrirati i ciljno usmeravati da li su, zatim, uopte imali i primisao ili prognozu o svim i krajnjim posledicama navodno ciljnog nasilja, i da li su i u kom trenutku voljno ili nevoljno izgubili mo kontrole nad nasiljem i njegovim delatnicima. Drugim reima, moemo li utvrditi da li je i kada ono poelo stihijno da se samoobnavlja i hrani ratom stvorenim a autonomnim razlozima i motivima. Umesno je, stoga, bez obzira kako yu rat kvalifikujemo kao agresiju ili legitimnu oruanu odbranu ponovo se pitati da li je i u kojoj meri rat u Sloveniji bio (preutno?) dogovoren, a onaj u Hrvatskoj doziran. Odnosno, da li je zbog toga njihov nuni derivat u Bosni i Hercegovini imao neizostavno biti bestijalan (Hadi, 2003: 132-147). Nezavisno od odgovora na prethodne dileme, nesporna je i tvrdnja, da je (prividno i na poetku) najjai akter svoju strategiju i gradio na sili, odnosno nasilju. Uvereni smo, inae, da je to ujedno bio i glavni hendikep srpskih vojno-politikih elita. Belodano je da je njihova strategija, ako su je uopte imali, poivala na iluziji o posedovanju dovoljne moi i sile za nametanje reenja, odnosno za lako i brzo postizanje sopstvenih ciljeva. Ovu su im iluziju zduno pothranjivali elni generali JNA, te su za tu svrhu zloupotrebili i svoje potinjene (uporedi: Jovi, 1995: Kadijevi, 1993). Sve to, dakako, zahteva da prethodno proverimo, a ako moemo i izmerimo, da li je i u kojoj meri nasilje nad drugima i drugaijima bilo deo dominante politike kulture u drugoj Jugoslaviji. Odnosno, kako je i zato lako stvoren predtekst za bezobalno nasilje, te da li je ono (nasilje) svoju poetnu i razornu snagu crpelo iz kombinacije instrumentalizovanih istorijskih trauma, ideolokog i politikog sektatva, masovne i masivne indoktrinacije zasnovane na iskljuivosti, borbenoj agresivnosti i netolerantnosti. Drimo, meutim, da se unutranja dinamika meusobnog satiranja, uporedo i naknadno legitimisana etno-verskim i istorijskim razlozima, ne moe valjano razaznati bez iscrtavanja skrivenog komandnog lanca nasilja. U gruboj modelskoj konstrukciji taj je lanac, ini se, imao tri glavne instance: naredbodavci moderatori izvrioci. Pri tom je ova, subordinacijski ustrojena, trijada nasilja imala svoje replikante na svakom sledeem, a niem hijerarhijskom nivou. Ako za ove teze postoji i minimum poetnih dokaza, potraga nas za odgovorima nuno vodi do skrivenih planera i moderatora nasilja. To, dakako,

138

ako se sloimo da su JNA i ostale vojske, a pogotovo paravojske prevashodno bile neposredni, mada voljni, izvrioci nasilja. Uz rizik da skliznemo u teoriju zavere, uvereni smo da su reeni planeri i moderatori bili smeteni u tajnim vojnim i civilnim slubama bezbednosti. U prilog tome, navodimo tri poetna a zbirna argumenta. Prvi: ove su slube jo u drugoj Jugoslaviji stekle dovoljnu mo i znanje za nasilno upravljanje krizom.12 Volje im, dakako, nikad nije manjkalo, kao to im skrupula i morala nije prelivalo. One ne samo da su delovale u okviru svih institucija sistema, ve su bile premreile i itavo drutvo, te im nije mogao izmai ili promai ijedan akter ili dogaaj (unec, Domiljanovi 2000: 41-49). U partijskoj su dravi Slube, uz ostalo, bile glavni selektor i kreator personalne mape vlasti i overilac podobnosti njihovih nosilaca.13 Istovremeno, one su bile centralna kadrovska baza za obnovu starih ili proizvodnju novih partijskih i vojnih elita. Zahvaljujui svemu tome, ove su slube svoje znanje na kraju upotrebile za ratne svrhe, te ga time materijalizovale i dodatno kapitalizovale. Drugi: ove su slube jedine nedirnute preivele yu ratove.14 Drave naslednice se do sad jedino nisu, bar ne javno, sporile oko deobe tajnih slubi, njihovih mrea i arhiva. Kao to se i veina njihovih pripadnika, uostalom, spremno i na vreme stavila u slubu novih politikih gospodara. Danas ih na okupu i u sigurnosti dri mo znanja, odnosno strah od njega, o nainima uvoenja Yu naroda u rat. Gospodare i uvare od javnosti dodatno titi monopol znanja o saradnikoj prolosti dovoljnog (nedostupnog) broja bivih i sadanih sugraana. Trei: skriveno uredovanje ratovima ovim je slubama i/ili njihovim preimenovanim naslednicama viestruko uvealo mo nad rodnim drutvom i dravom, te one danas ine tvrdo jezgro otpora izvoenju i sankcionisanju yu ratnog salda (Milosavljevi, 2004 : 8493). Utoliko i tekui, dodue ve zaboravljeni, zahtevi za lustracijom zbog (politikog) krenja ljudskih prava jesu tek surogat namirivanja pravde. Ne udi onda to su skriveni moderatori nasilja i rata bili i ostali glavna prepreka prodemokratskoj reformi svojih drutava. Zorno je da bez njihovog demontiranja nije mogu neopoziv izlazak iz rata i autoritarnog poretka, jo uvek skrivenog iza pseudo viepartizma i fasadnog parlamentarizma. Dodajmo prethodnim jo jedan razlog za istraivanje ratne uloge tajnoslubujuih moderatora nasilja. Njihovo ustrojstvo, kao i koliina posedujue i ratom uveane moi, opravdava pretpostavku da su one, uz sve ostaZa tu je svrhu bila smiljena tzv. strategija specijalnog rata, koja je imala naglasak na tzv. unutranjim neprijateljima; uporedi: Specijalni rat, G JNA, 1981. 13 To ilustruje i saznanje da su, na primer, dva najuticajnija politiara u Sloveniji, posebno u njenom hodu ka nezavisnosti ali i posle toga, Stane Dolanc i Milan Kuan u politiku pristigla iz slubi dravne bezbednosti. 14 Ne udi stoga da u jednoj od scijentizovanih verzija (A. Savi, M. Deli, M. Bajagi, Bezbednost sveta od tajnosti do javnosti, Institut bezbednosti, Via kola unutranjih poslova, Policijska akademija, Beograd, 2002) o tajnim slubama nema ni rei o delovanju SDB Srbije u yu ratovima i nakon njih (uporedi: 535-543).
12

139

lo, i jedini posednici pouzdanog znanja o skrivenim tokovima pripreme, voenja i dovrenja ratova. Pretpostavljamo, isto tako, da se u njihovom posedu nalaze i nuni dokazi o nastanku, poreklu i upotrebi brojnih paravojnih i privatnih vojski.15 Razumnom se ini i pretpostavka da su one presudno podsticale, kontrolisale i usmeravale kriminalizaciju rata, kao i da su bile kljuni posrednici u ratnom sprezanju politikih, vojnih i policijskih elita, te privoenju im sloja ratnih profitera.16 Opravdano je stoga preispitati stvarni sadraj i opseg moi, tokom ratova stolujuih, nacionalnih voa i njihovih javnih doglavnika. Nema, naime, sumnje da su tajne slube sve vreme nominalno i/ili faktiki bile potinjene lokalnim ratovoama. Nesporno je, verovatno, i to da su ih reene voe javno i tajno koristile za svoje (dravne i/ili privatne partijske) svrhe. Ne treba sumnjati ni u njihovu intimnu uverenost da su im slube (bile) lojalne, te da imaju punu kontrolu nad njima. Bilo bi, meutim, posebno za na predmet, potrebno paljivo istraiti da li je neko nekoga u toj sprezi, a ako jeste, kako i zato (zlo)upotrebljavao. Za tu svrhu nudimo na uvid jedan mogui, a kruni tok moi i volje za nasiljem u tom skrivenom krugu. Pokazuje se da je srednja pozicija tajnih slubi kao moderatora nasilja istovremeno bila i sredina, te medijatorska i tabska. Moderatori su bili centralni relej preko koga su (poeljne, obraene, usmerene) informacije prosleivane u oba pravca: odozdo prema gore iz drutva, preko izvrilaca do naredbodavca, i povratno od naredbodavca do zdruenih i jedinanih izvrilaca nasilja. U oba smera moderatori su imali ili su mogli da imaju presudnu ulogu: oni su odreivali koje e informacije i u kom obliku stii do naredbodavca. Moderatori su, isto tako, makar i posredno, bili ukljueni u izradu planova (ne)borbenih dejstva i predlog vojnih i ostalih mera. Drugim reima planiranje, doziranje i usmeravanje nasilja je, u krajnjoj instanci, bilo u njihovoj nadlenosti. To, dakako, nije spreavalo nie komandne i izvrilake instance da daju svoj kreativan doprinos konkretnim aktima nasilja. Da bude gore, moderatori su vazda bili posrednici, pa su mogli i da (pre)oblikuju poetne naloge naredbodavaca. Povrh svega, oni su ujedno bili glavni, istina nezvanini, verifikatori i kontrolori efikasnosti, a time i ideoloke (patriotske) podobnosti i revnosti krajnjih izvrilaca. To im je omoguavalo da svoje, ali i tue potinjene po potrebi podstaknu ili ak i prinude na nasilje. Ako je tome tako, sledi i potraga za odgovorima na jo neka vana pitanja. Otvorenim, dakle, ostaje pitanje ko je koga u u predveerje yu ratu naao i izabrao voe (komunistike) moderatore, ili su moderatori bitno doprineli
15 Dirljiva je utoliko slika koju Zoran Mijatovi (Opelo za dravnu tajnu, ITP Pharos d.o.o., 2004), bivi zamenik efa SDB Srbije, nudi idealizovanu sliku o ovoj slubi i njenim elnicima Jovici Staniiu i Franku Simatoviu, za koje se inae vezuje nastanak jedinice crvenih beretki (JSO). Sudei po tvrdnjama autora moglo bi se pomisliti da su nareeni, kao i cela sluba, sve vreme bili samo vrsni profesionalci i vesnici dananjeg htenja da se ona stavi pod demokratsku civilnu kontrolu (264-275). 16 Nove je javne dokaze u prilog tome ponudio autor TV emisije Insajder, RTV B92, I deo, 15. novembar 2004. g.

140

izboru, sebi poeljnih, gospodara. Uz to ide i niz nita lakih pitanja: ko je kome, kako i zato pred yu rat i u njegovom toku indukovao i obnavljao potrebu za nasiljem. Eventualno istraivanje uloge i moi moderatora nasilja bi nalagalo da se prethodno, bar obrisno, iscrta socijalni, profesionalni i ideoloki profil ondanjih i sadanjih tajnih slubi na prostoru bive Jugoslavije. U tom bi sklopu bilo korisno utvrditi, uz ostalo, iz kojih se drutvenih slojeva i grupa i na koji nain regrutuju pripadnici ovih slubi. Ujedno, da li je uloga glavnog a skrivenog ideolokog reca ove slube imunizovala od ideologije, odnosno uinila ih prijemivim za sve ideologije, te time i podobnim za sve reime i poretke. Shodno tome, i da li ih je i u kojoj meri neomeena, a izvansistemska mo inila prijemivim za orkestriranje nasilja.

Produena egzistencija moderatora

Odgonetanje ratne uloge i opsega moi moderatora nasilja uveliko nadilazi zahteve za prikupljanjem valjane faktografije kao uvoda u nauno odivu interpretaciju yu rata. Re je, pre svega, o potrebi da se, osloncem na ta saznanja, prvo otkrije ta se dogodilo sa lokalnim tajnim slubama nakon zavretka yu rata. Ta je potreba sadrana u kljunoj dilemi postkonfliktnih i postautoritarnih drava yu porekla, koja glasi: da li je mogu stvarni demokratski preobraaj bez izvoenja i sankcionisanja uinka svih aktera rata i nasilja, a posebno nasleenih i preuzetih tajnih slubi. Uz to, i da li u tom poduhvatu zateene slube bezbednosti mogu biti pouzdan oslonac novim vlastima. To, dakako, zahteva da prvo budu utvreni izvori, sadraji i opseg njihove tekue moi. Tek potom ima smisla pitati se da li i kako mogu biti dokinuti izvori obnove i/ili jaanja njihove skrivene moi nad matinim drutvom. Sve to, dakako, zahteva da se ujedno proveri da li nove elite vlasti imaju dovoljno interesa, volje, znanja i hrabrosti da radikalno reformiu ove slube i privedu ih stvarnim potrebama graana (drutva) i uzusima demokratskog poretka.17 Ako, pak, izostane radikalna reforma ovih slubi, kao to je to sluaj u Srbiji (ali i Crnoj Gori), sledi nimalo laka potraga za stvarnim uzrocima toga.18 Odnos nasleenih slubi bezbednosti i postoktobarskih elita vlasti u Srbiji je najblae reeno neproziran. I to uprkos svakodnevnom bombardovanju mesnih graana i javnosti raznovrsnim aferama iz ove sfera, a u izvedbi tabloidne tampe. Za poetak je, ipak, mogue notirati nekoliko nesumnjivih injenica. Vojne su i civilne slube bezbednosti 5. oktobra 2000. godine odustale od nasilne odbrane reima Slobodana Miloevia.19 O stvarnim se
17 Da je re o sloenom i viestruko rizinom poduhvatu govore i iskustva uglavnom uspenih tranzicijskih zemalja, kristalizovana povodom dilema i sporova oko otvaranja tajnih dosijea komunistikih slubi bezbednosti; ire: Andra Zidar, Lustracija, kao i dodatak I (Marko Mianovi, str. 222-238), Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2001. 18 O sluaju Hrvatska, ire vidi u: Ozren unec, Darko Domiljanovi, Obavetajno sigurnosne slube Republike Hrvatske, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2000. 19 Poetni se uvid u dogaanja iza scene, na primer, u vrhu vojske moe stei iz: Vladan Vlajkovi, Vojna tajna, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2004.

141

razlozima i motivima njihovog voljnog (mirnog) prepotinjavanja novim vlastima jo uvek moe samo da nagaa.20 Nove su vlasti, uprkos svojim prethodnim najavama, spremno prihvatile novu lojalnost centralnih podanika starog reima. tavie, poverovale su izgleda da su tim aktom nepovratno stekle i kontrolu nad ovim slubama. Istog su trenutka, njeni elnici poeli da ih upotrebljavaju za svoje partijske i/ili line potrebe. Izostala je, odatle, ak i smena prvog kadrovskog ealona, ne samo u tajnim slubama ve i u vojsci i policiji (Hadi, 2004: 65-89). Potom su umesto radikalne reforme usledila preimenovanja i reorganizacije ovih slubi (Milosavljevi, op. izvor). Istini za volju, zapoeto je instaliranje mehanizama i procedura za parlamentarni i javni nadzor nad tajnim slubama u SCG i Srbiji.21 Vidno je, meutim, prvo da je ratni prtljag ovih slubi ostao nerazdreen. Potom, da nema valjanih dokaza da aktuelne vlasti imaju delatnu kontrolu nad njima. tavie, osnovano se sumnja da su, mada jo neidentifikovani, delovi i/ili pripadnici ovih slubi akteri i tvorci brojnih vojno-policijski afera, sa primesama kriminaliteta. Ova je serija, na alost, vrhunila ubistvom predsednika Vlade Srbije, Zorana inia 12. marta 2003. godine. Ovi se incidenti odatle mogu razumeti i kao (opasan) znak manje ili vie udruenog i/ili koordiniranog otpora ratom kriminalizovanih slojeva ili delova (para)oruanih snaga reformi drutva i sektora bezbednosti. Tim vie, to je pri zateenim pretpostavkama nemogue pouzdano utvrditi da li su, u kojoj meri i na koji nain u sve to upleteni ratni moderatori nasilja, tj, sada preimenovane slube bezbednosti.22 Ako jesu, onda je to verovatno motivisano njihovim htenjem, ali i htenjem njihovih politikih zatitnika, da izbegnu svako (politiko, moralno, sudsko) sankcionisanje prethodnog im ratnog uinka. Meutim, zbog odloene reforme i nedovrene demontae starog reima u Srbiji je produena i oteana konsolidacija (normalizacija) drutva, te se pojavio i poeo da buja itav niz novih (modifikovanih starih) unutranjih izazova, rizika i pretnji bezbednosti graana, drutva i drave. Tim lake, to je sve izvesnije da vlasti proistekle iz DOS nisu stekle dovoljnu mo za reformsku modernizaciju Srbije. Ali je (mo) oigledno imaju u dovoljnoj kolini da mogu da blokiraju i odloe korenite promene, te sve ee nedostaje dokaza da one to stvarno ele i hoe da urade. One su, pored ostalog, izbegle da izmere i javnosti predoe ekonomsku, politiku, razornu i ubilaku mo ratnog i kriminalnog lobija u Srbiji. Odatle je izostao i radikalan politiki i vrednosni raskid sa sopstvenim ratnim i autoritarnim nasleem. Zahvaljujui tome, opstaje, a ne retko se i poveava, nesklad izmeu verbalne i delatne
20 Brzopisajui novinari su ve novembra lansirali priu o presudnom doprinosu slubi, odnosno njihovih jedinica (JSO) mirnom raspletu masovne pobune graana (Bujoevi, Radovanovi, 5. Oktobar, dvadeset etiri sata prevrata, Medija centar, Beograd, 2000, posebno str. 47-50, 85-89 i 195-198). Istini za volju, tu su priu kasnije javno varirali i lideri DOS 21 Vie podataka o tome na: www.ccmr-bg.org 22 Namee se utisak da su jezgra ovih slubi uveala svoje sposobnosti apsorbovanja i mimikrijske upotrebe demokratskih fraza, te da za svaku novu garnituru vlasti imaju spreman svoj reformski tim, koji fingiranjem lojalnosti i reformske opredeljenosti treba da sauva supstanicju (moi) Slube

142

reenosti vladajuih elita da preobraze Srbiju i reformiu sektor bezbednosti, odnosno ratom oblikovane oruane snage. Ne udi, stoga, njihovo htenje da uu u NATO i EU ali bez ispunjavanja kljunih preduslova za to (saradnja sa Tribunalom u Hagu). U istom maniru se onda i tekua reorganizacija oruanih snaga prikazuje kao njihova radikalna reforma. Pada, pri tom, u oi da uopte nema naznaka da e pre toga biti pouzdano utvreno ta se u meuvremenu dogodilo sa brojnim paramilitarnim formacijama nastalim tokom yu-ratova da li one razoruane ili on kraj scene ekaju u pripravnosti. Opravdano je, stoga, preliminarno ustvrditi da je (pro)demokratski preobraaj drutva u Srbiji suoen sa novim i dodatnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama. Dodajmo tome i pretpostavku po kojoj najvei broj reenih izazova, rizika i pretnji pristie iz mesnog sektora bezbednosti i nasleenih (ratnih) oruanih snaga. Utoliko primer Srbije dokazuje potrebu posebnog istraivanja porekla, prirode, uzroka nastanka, sadraja i formi ispoljavanja unutranjih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji (pro)demokratskom preobraaju postkonfliktnog i postautoritarnog drutva. Za tu je svrhu ujedno nepohodno identifikovati njihove nosioce, te metode i sredstva kojima oni raspolou. Na toj bi, pak, osnovi bilo mogue prognozirati smer, intenzitet i raspon (ne)predvidljivih bezbednosnih posledica. Re je, dakle, o potrebi da se utvrde unutranje kritine take bezbednosti u Srbiji (SCG), a u cilju dodatnog propitivanja valjanosti raspoloivih strategija reforme drutva i sektora bezbednosti, te notiranju razloga za njihovu optimalizaciju i dalji razvoj. Tek bi dobijeni empirijski nalazi i generalizovani uvidi dozvolili dodatnu diskusiju centralnih nepoznanica reforme drutva i sektora bezbednosti u Srbiji: Utvrivanje opsega i stepena povezanosti, te zavisnosti izmeu reforme drutva i reforme sektora bezbednosti (oruanih snaga, a posebno tajnih slubi). Trebalo bi, dakle, ponovo proveriti da li je izvodljivo reformisati prvo jedno (drutvo) pa drugo (sektor bezbednosti) ili je nuan, ako je mogu, njihov simultani preobraaj. Utvrivanje da li su i u kojoj meri zastoji i tegobe u reformi drutva i sektora bezbednosti uzrokovani nastankom i (re)generisanjem unutranjih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji. Utvrivanje da li su i u kojoj meri predmetni izazovi, rizici i pretnje samo viestruko posredovani oblici sintetizacije i kristalizacije nasleenih i novonastalih protivrenosti i sukoba interesa, te krajnji proizvod, od elita pothranjivane, veinske nespremnosti graana da plate ekonomsku, socijalnu, politiku cenu eljenog (pro)demokratskog preobraaja. Utvrivanje da li, kada, kako i zato eventualni rast unutranjih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji moe prekinuti zaete (pro)demokratske promene23, te da li taj rast nuno vodi retrogradnoj involuciji postkonfliktnog i postautoritarnog drutva, i
23

Dokaz za to je bila javna pobuna i demonstracija sile Jedinice za specijalne operacije

143

 Utvrivanje da li i u kojoj meri eventualna involucija moe uveati bezbednosne izazove, rizike i pretnje ne samo za graane Srbije ve i za njihove prve susede region Zapadnog Balkana (SEE), a posredno i za evroatlantsku zajednicu. Do valjanih se odgovora, dakako, jedino moe doi obuhvatnom analizom reenih izazova, rizika i pretnji u kontekstu tegobne normalizacije i stabilizacije postkonfliknog i postautoritarnog drutva Srbije i Crne Gore.

Literatura
Hadi, Miroslav (2003), The Yugoslav Peoples Agony, Ashgate Hadi, Miroslav (2004), Potraga za bezbednou sluaj Srbija, Dangraf, Beograd Jovi, Borisav (1995), Poslednji dani SFRJ, Politika, Beograd Kadijevi, Veljko (1993), Moje vienje raspada, Politika, Beograd Milosavljevi, Bogoljub (2004), Reforma policije i slubi bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori, u: Smisao reforme sektora bezbednosti, CCVO, Beograd Popov, Neboja (ed) (2002), Srpska strana rata, tom I i II, Samizdat B92, Beograd Tompson, Mark (1995), Proizvodnja rata, Medija centar Radio B92, Beograd unec, Ozren, Domiljanovi Darko (2000), Obavetajno sigurnosne slube Republike Hrvatske, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb unec, Ozren (1998), Rat i drutvo, Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko socioloko drutvo, Zagreb

144

Vlasta Jalui*

ROD I VIKTIMIZACIJA NACIJE predratni i posleratni diskurs identiteta

Uvod
esto se u vezi sa situacijom u bivoj Jugoslaviji postavljaju pitanja zato je toliko teko obezbediti mir i stabilnost, zbog ega te zemlje imaju tako slabu demokratiju i otkud u njima jo uvek postoji toliko mrnje i tako visok stepen nacionalnih emocija i nasilja. Da li je to zato to ratni zloini jo nisu kanjeni, zato to nije dolo do pomirenja ili zato to jo uvek postoji suvie otvorenih rana. Uz prethodna ide jo jedno dodatno pitanje o tome kako je bilo mogue da ljudi pokleknu pred agresivnim nacionalizmom. Ovo pitanje u velikoj meri zavodi na pogrean put, jer nisu postojali agresivni nacionalizmi kao dati identiteti, kojima bi ljudi mogli da podlegnu. Umesto toga trebalo bi da pitamo zato su preovladala nasilna reenja i zato su ona postala prihvatljiva, te kako je nasilje kolektivizirano. Mislimo da su neki vani elementi kolektivnih nasilnih identiteta poeli da se razvijaju u toku dugog procesa konstruisanja onoga to moemo nazvati identitetom rtve u bivoj Jugoslaviji. Taj se identitet rtve zasniva na intenzivnoj seksualizaciji, genderizaciji i (re)konstrukciji sopstva kroz Drugog, kao i na stvaranju mitova, mitskim re/interpretacijama i rastu uverenja u kreativnost nasilja i impotenciju mirnih puteva1 za reavanje sukoba koji su intenzivirani posle Titove smrti. Tada je svaka etnika grupa poela da veruje i veruje jo uvek da je najvea rtva komunistikog sistema i da je rivalska grupa upravo dobitnik (Puhovski, 2000: 42), te se nacionalni identitet konstruisao kao viktimizirani identitet, i to i danas traje. Niz jugoslovenskih i ostalih autora pominje i analizira proces viktimizacije pre i tokom rata u bivoj Jugoslaviji.2 Mnogi od njih posvetili su posebnu panju pitanjima seksualizacije, ena, nasilja i silovanja. Meutim, tek nekolicina njih povezuju te analize viktimizacije naroda/etniciteta sa pitanjem kako su se viktimizacija, silovanje, nacionalni i rodni identiteti uzajamMirovni institut, Ljubljana. Na primer, ponavljanje poznate izreke da Srbi gube u miru, a pobeuju u ratu . Vidi: Puhovski 2000, Papi 1996, Nikoli-Ristanovi 1996, 2000, Mili 1993, arkov 2000, Blagojevi, 2000: 235, Zakoek 2000: 113, Popov 2000: 11, Markovi 2000, Kai 2000, Spasi 2000, Mertus 1999a, i Wilmer 2002.
* 1 2

145

no povezivali sa eskalacijom konflikta i kakve je to imalo posledice na posleratni politiki razvoj. Oni su ili analizirali viktimizaciju bez uzimanju u obzir roda (Puhovski, Zakoek, Blagojevi, Mertus 1999a) ili su pisali o rodnim posledicama bez ukazivanja na opte politike ishode i procese (Kai, arkov, Spasi). U feministikoj analizi postoje jo uvek dve glavne linije tumaenja. Obe smatraju da je pitanje silovanja povezano sa viktimizacijom. Meutim, oni to ne povezuju sa poreklom rata.3 Umesto toga, gledaju na silovanje kao na neto to uglavnom funkcionie u ratu. Drugi pristupi polaze od toga da su ene silovane u svim ratovima ili ukazuju na problem politizacije silovanja radi ratne propagande. Neki, pak, podvlae specifinost/novitet situacije nastale u ratu u Bosni, gde je strategija silovanja oigledno bila koriena kao instrument rata, naroito protiv muslimanki/muslimanskog stanovnitva.4 Skjelsbaek rezimira etiri cilja silovanja u ratovima (Skjelsbaek 2000): prvi, kao sastavni deo ratovanja, element muke komunikacije (simbolino poniavanje neprijatelja); drugi, kao nain reafirmisanja mukosti; trei, kao nain unitavanja kulture oponenta i etvrti, kao rezultat mrnje ena5. Meutim, postoje dodatni aspekti koje treba analizirati, a posebno vezu silovanja sa ideologijama rata i pripremama za rat, kao i angaovanje pojedinaca da se ukljue u rat i uestvuju u ponitavanju Drugog. Izgleda da bi ovi aspekti mogli da pokau mnogo veu podelu izmeu polova u smislu kulturne konstrukcije i ponaanja konkretnih mukaraca i ena u konfliktnim situacijama, nego to se obino pretpostavlja.

Okrivljavanje i viktimizacija
U sledeem odeljku emo naznaiti etiri rodna procesa, koja su, po naem miljenju, imala centralni znaaj za razvoj dogaaja u bivoj Jugoslaviji, te su promovisali, legitimizirali i olakali rat. tavie, doprineli su stvaranju nesigurne strukture moi, izgradnji iskljuive homogenosti umesto kohezije i odravanju problematine legitimnosti i stabilnosti novih politikih jedinica u regionu. Glavne rodne komponente u tim procesima bile su: a) samoviktimizacija etniciteta/nacije putem rodnih nacional-faistikih napisa o silovanju, ime je stvaran predratni diskurs koji lako mobilie stanovnitvo;
3 Osim citiranjem, kao na primer, Braunmiler (Brownmiller) koji kae da je silovanje bilo izuzetno efikasno propagandno sredstvo, efikasnije nego originalni nemaki teror. Pomoglo je da se postave emocionalni temelji, koji su nas odveli u rat (Brownmiller, 1975: 44, Nikoli-Ristanovi 2000: 155) 4 Takve su razlike izmeu Nikoli-Ristanovi 1995, 2000 i Kesi 2000, s jedne strane, i Magaa 1999, s druge. 5 Zasniva se na kategorizaciji Rut Sajferd (Seifert, 1999). Neki drugi pominju silovanje kao sredstvo terorisanja civilnog stanovnitva i podsticanja stanovnitva da naputa domove i sela, poniavanja vojske suprotne strane pokazivanjem da kontroliu njihove ene i podsticaj za vojnike i navoenje na hrabrost na bojnom polju (Goldstein &Tierney 1998: 5).

146

b) pokuaj anuliranja i diskreditovanja pluralizma koji je bio udruen sa aktuelnim ponitavanjem Drugog (putem etnikog ienja i silovanja); c) fasciniranost nasiljem koja je, takoe, koriena kao izvor legitimiziranja u novim politikim jedinicama; d) proizvodnja organizovane nevinosti, to je upotrebljavano kao strategija protiv inkluzivnog ili postetnikog dravljanstva sa dugotrajnim efektom na novoizgraene identitete. Ovi procesi i diskursi koji e biti detaljnije razmotreni u nastavku nadiveli su rat i transformisani su i pretoeni u posleratna drutva. Oni traju jo i danas i odravaju stara oseanja, mitove i fantazije u novoformiranim politikim telima. Ostaju i dalje pokretaka snaga etnikih i rasistikih grupacija u nekim segmentima civilnog drutva, utiui tako i na diskurs o evropskoj integraciji, kao i na stavove o globalizaciji.6 Sve etiri strategije koriste meusobnu povezanost nacionalizma, etniciteta, rasizma, rodne politike i politike tela.

Politika istine: kolektivna viktimizacija, seksualizacija, genderizacija Diskursi viktimizacije u predratnoj Jugoslaviji drastino su stimulisali stvaranje etnikih sukoba i znatno doprineli raznim izuzetno nasilnim reenjima. Ti procesi kulminirali su u realnom nadmetanju raznih etnikih grupa oko toga ko e stei status rtve i ko e postati vea rtva.7 Ova strategija nije nova izmiljotina Evrope. Jo je u Nemakoj 1930-ih Hitlerov pristup Nemakoj patnji posle Velikog rata bio kljuno sredstvo u formiranju kolektivnog identiteta rtve. Diskursi rtava i fotografije bili su/jesu centralna preokupacija nacionalnog identiteta u Poljskoj, Rusiji, Rumuniji i drugde. Diskursi rtava su rodno obeleeni. U sluaju mnogih istonoevropskih socijalistikih i postsocijalistikih zemalja (kao to je Verderi detaljno pokazao u sluaju Rumunije), moe se govoriti o genderizaciji teritorijalnih granica, po kojoj te granice postaju kao koa enskog tela, definisana a ipak povrediva, kojoj je potrebna oruana odbrana, koju naravno obezbeuju muki vojnici (Verdery 1996: 78). Ista tradicija prisutna je i kod junoslovenskih naroda, te je postala deo diskursa viktimizacije. Posle Titove smrti u Jugoslaviji je jedan od karakteristinih rodnih diskursa bila tema demografskih politika. Njima su se obimno bavili u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Centralno pitanje u ovim debatama bio je bioloki opstanak, pre svega Srba i Slovenaca, a zatim i svih ostalih junoslovenskih naroda. U medijima su odzvanjale sledee parole: Dvoje
6 U vezi sa rasistikim civilnim drutvima vidi: Alexander 1992. Boris Buden je pisao o dvosmislenom stavu (hrvatskih) politiara prema Evropi (Buden 2000). U Sloveniji, te stavove su analizirali Jalui 2001, Kuzmani 1999. i Monik 2002. 7 Za pojedinosti vidi: Puhovski 2000 i takoe Blagojevi 2000: 235f, Zakoek 2000: 113, Popov 2000: 11.

147

dece nije dovoljno; Planiranje porodice; ta emo sa opstankom?; Visoka stopa raanja meu Albancima; Stopa raanja na Kosovu kao rekord i tabu tema; Demografska bomba na Kosovu i tako dalje.8 Visoka stopa raanja Albanaca u Autonomnoj pokrajini Kosovo stopila se sa tzv. enskim pitanjem. Po reima jednog slovenakog demografa, Albanci su koristili svoje ene kao maine za raanje, jaajui tako strategiju albanskih separatista na Kosovu svesnom pronatalitetskom i separatistikom politikom (vidi takoe: Drezgi, 2000: 217-8). Metafore, kao to su bela kuga za manje plodne (slovenske) etnicitete i demografska eksplozija za Albance, istovremeno su koriene sa jasnom rasistikom aluzijom na divlju i nenormalnu albansku seksualnost, kako muku, tako i ensku.9 Gotovo istovremeno, u medijima je poela politizacija pitanja silovanja (uglavnom debata o navodnim pokuajima separatistikih silovanja) na Kosovu.10 Znaajno je rei da silovanje u tim diskursima nije razmatrano kao pravni ili kriminoloki problem, ve kao delo poinjeno iz separatistikih ili nacionalistikih motiva i elje da bude stvorena Velika Albanija. Uprkos tome to nije bilo nijednog dokazanog sluaja meuetnikog silovanja i to je na Kosovu u odnosu na Jugoslaviju11 bila najnia stopa silovanja, javno mnjenje u Srbiji smatralo je da albanski separatisti ne ostvaruju ciljeve samo prisilnim iseljavanjem Srba sa Kosova, ve i zverstvima kao to su silovanje Srpkinja, ubistva, pljake, skrnavljenje srpskih grobova (Pei 1996: 33)12. Tako je tema silovanja, nizom
8 To su brojni naslovi u slovenakim medijima sredinom osamdesetih. O srpskom demografskom nacionalizmu vidi: Drezgi 2000, a o hrvatskom vidi: Pavlovi 1999. 9 Pitanje seksualnosti je jedno od najvanijih u rasistikim predstavama. Rasistike ideologije i pokreti zaista problematizuju seksualnost Drugog i njene pretpostavljene opasnosti irom (Zapadne i Istone) Evrope. Paralelni zapadni primer je Le Front National u Francuskoj koji, ukazuje na problematinu arapsku seksualnost, smatrajui je animalistikom, nasilnom i radikalno drugaijom u odnosu na francusku civilizaciju. Arapi se smatraju silovateljima, koji prete domaim enama. U meuvremenu, stereotip o eni Severne Afrike je da je ona pasivni subjekt koji raa kao ivotinja. Istovremeno u rasistikoj predstavi, one su izvor fascinacije i egzotinosti (vidi: Evans 1996: 51, 35). 10 To je, u stvari, bila kvazipolitika, jer je to bilo pitanje masovne mobilizacije, a ne politiko pitanje u smislu politizovanja silovanja kao rodno odreenog problema. (Mertus 1999a). 11 Moja analiza statistikih podataka i intrevjua pokazuje da na Kosovu, od 1987. godine pa nadalje, nije bilo etnikih silovanja. Vidi: Jalui-Kuzmani 1988. Isti stav izrazila je Vesna Pei u svojoj analizi o razlozima rata u bivoj Jugoslaviji. Ona kae da ih nije bilo iako zvanini podaci govore o nekim minornim sluajevima od 134 saoptena silovanja, u periodu 1981 1987. godine, 17 su navodno izvrili Albanci nad enama srpsko/crnogorske nacionalnosti. (vidi: Jalui-Kuzmani 1988. i Pei; 1996: 60) 12 Pei podvlai da je bilo i drugih razloga za srpsko iseljavanje iz Autonomne pokrajine Kosovo (isto). Meutim, svako ko se usudio da pomene te druge razloge (ekonomske, prosvetne, zapoljavanje), naroito ako je dolazio iz neke druge jugoslovenske republike, bio je bespotedno napadnut i proglaavan srpskim neprijateljem (isto) Represija nad albanskim pobunjenicima (demonstrantima), vojna okupacija Kosova i prisustvo stotina Albanaca u zatvorima, nisu uspeli da promene procenu da je na Kosovu prisutna neverovatna etnika pretnja (isto).

148

inverzija, postala deo nacionalne/interetnike predstave, kako u medijima, tako i na politikom i zakonskom nivou (ukljuujui Krivini zakon).13 Razmatrajui silovanje uopte, dolazimo do toga da po pravilu nema poreenja sa drugim sluajevima u momentu gde normalna procedura nije samo identifikacija motiva silovatelja, ve i njegove rtve. Obino u medijskom diskursu postoji interesovanje i za ponaanje rtve kao i poinioca, to bez odstupanja daje dve vrste rtava silovanja: nevine rtve (pod pretpostavkom da nisu promiskuitetne, da su suvine stare, neatraktivne ili suvie mlade) i krive rtve (prostitutke, lake ene, odevene provokativno, neudate i tako dalje). Zbog toga se i o silovatelju, takoe, mogu stei dve predstave: predstava o zveri koja napada nevine rtve ili predstava o pravednom osvetniku koji kanjava kurve. U okviru pravnog diskursa, silovatelj je definisan kao ovek koji pogreno prepoznaje specifine pojedince nad kojima moe da vri seksualnu nameru.14 U mnogim zemljama se silovanje supruge ili ene nieg morala jo uvek tradicionalno ne smatra silovanjem (u svim krivinim zakonicima u bivoj Jugoslaviji osim u Sloveniji silovanje u braku ne smatra se krivinim delom). Paradoksalno, diskurs o nacionalistiko-separatistikim silovanjima na Kosovu deseksualizuje navodnog poinioca Albanca. Logika je sledea: rtva silovanja, pre svega, vie nije ena pojedinac (sa enskim atributima) ve ena odreene nacionalnosti (obino srpske ili crnogorske), tj. nacionalna ena. Tako je njena enstvenost podreena nacionalnosti. Njega vide kao silovatelja iz drugih, a ne iz seksualnih motiva (ime se njegova seksualnost dovodi u pitanje). Nju vide kao nevinu, ako ne i kao herojsku rtvu. Ovakvim inverzijama silovanje postaje glavni oznaitelj meuetnikog (ako ne i meurodnog) nasilja, te se preko toga etnicitetima pripisuje rod. Tako rekonstruisano i zamiljeno silovanje postalo je ne samo nacionalno i javno pitanje, ve i oznaitelj najveeg nasilja i ponienja, te je moglo biti korieno kao savreni instrument za viktimizaciju nacije kojoj je bila potrebna snana muka zatita. Javni diskurs o silovanju i korienje silovanja kao metafore nasilja protiv (feminizirane) nacije, stvorili su sliku homogenizovanog tela etnike ene
13 O ovome vidi: Jalui-Kuzmani 1988. U Socijalistikoj Republici Srbiji se o jednom specifinom tipu silovanja govori u odeljku pod naslovom ugroavanje bezbednosti graana pripadnika druge nacije, nacionalnosti ili etnike grupe putem napada na njihovu punu slobodu (l. 61c). Definie se kao silovanje, seksualni odnos pod prinudom, odnos sa bespomonim licem, odnos ili perverzija sa osobom mlaom od 14 godina, odnos ili perverzija zloupotrebom poloaja, seksualna zloupotreba ili perverzna radnja, na nain ili u okolnostima koje izazivaju ili sa namerom da izazovu uznemirenost ili oseanje nesigurnosti kod graana pripadnika druge nacije, nacionalnosti ili etnike grupe. Kazna je bila dvostruko vea nego za obino silovanje definisano u drugom poglavlju (krivina dela protiv linog i moralnog digniteta). To su bili amandmani Krivinog zakonika SR Srbije posle 1981, koji su vaili na itavoj teritoriji Republike Srbije, ukljuujui i dve pokrajine (Zbirka krivinih zakonika, Slubeni list SFRJ 1988) 14 Ovi opisi se delimino oslanjaju na jedan lanak Dimarsek (Dumaresq, 1981), bez obzira na razlike u pravnoj definiciji silovanja, u britanskom i jugoslovenskom krivinom pravu. Uprkos tim razlikama, postupak istrage u sluajevim silovanja ima iste zajednike principe.

149

kojoj je potrebna zatita. Ovo je bila prekretnica, u kojoj je etnika mrnja poela da bude vrlo konkretno nastojanje, a ne apstraktna ideja zajednice. Sve etnike ene (i potencijalno mukarci neborci) poinju da predstavljaju nacionalno telo i tako postaju potencijalni objekat zatite ili napada. Vice versa, nacija postaje ena kojoj je potreban zatitnik na politikom nivou. Ovo je otvorilo vrata kroz koja su Miloevi i razne vrste zatitnika i ratnika mogle da uskoe i stvore svoja pravila bratstva.15. To to je svaka nacija otkrivala Istinu da je rtva, moglo je da legitimizuje sve vrste akcija. Sve grupe su se pozivale na jo neotkrivenu Istinu koja je bila neophodna za razumevanje i potvrivanje stanja i saoseanja sa drugima16. Borba za Istinu o zlu iz prolosti zaokuplja ljude u svim bivim jugoslovenskim republikama, gurajui postojeu svakodnevicu u pozadinu i oteavajui konstrukciju zajednike budunosti i nalaenje prihvatljivog politikog reenja. Prvo u Srbiji, a zatim i drugde, tokom 1988. godine odravani su mnogi tzv. sastanci istine, a kako je istina postala glavno pitanje u politici, logika fiat veritas pereat mundus nije bila daleko.17 Briga za Istinu, a ne za politiku, dominirala je i kreirala pokrete masovne mobilizacije. Naroito su mediji igrali kljunu ulogu u promovisanju Istine (vidi: Markovi 2000: 592 i dalje). Miloevi je bio taj koji je, zajedno sa svojim pristalicama, prvi sa velikim uspehom primenio ovu politiku Istine.18 Dok se to dogaalo, konstruisana je jaka i oigledna veza izmeu rodnog i nacionalnog identiteta, koja je razvila ogromnu simboliku mo i dala poseban legitimitet moguoj nasilnoj odbrani (a u stvari agresivnom napadu) od drugih grupa. Viktimizacija putem silovanja ne samo to je predstavljala deo intenzivne diskurzivne, ideoloke i simbolike javne mobilizacije pre nego to je poelo stvarno nasilje, ve je bila i jedna od najsveobuhvatnijih. Silovanje je zadralo najvei simboliki znaaj u svim delovima bive Jugoslavije i pojavljivalo se svuda kao glavni instrument viktimizacije. Predstavljalo je kamen temeljac u stvaranju jednog novog, dosledno simbolikog univerzuma.19 Jednostavne i nedvosmislene istine o rtvama i poiniocima generisane su u medijima, popularnoj kulturi, naroito popu, roku i folku (turbo) muzici, drugim buenjiO pravilima drugarstva u ratu vidi: Gray 1959. Mertus (Julie Mertus) pisao je sledee o istinama: Mnogo toga je reeno o nedavnom buenju nacionalizma na Balkanu, a naroito o virulentnom, antiliberalnim srpskom ili albanskom nacionalizmu. Ali mali broj komentatora koncentrisao se na Istine koje su hrana za nacionaliste gladne moi, niti su istraili procese putem kojih ove Istine perpetuiraju u pripremi za rat. (Mertus 1999a, 7) 17 Oko tri miliona ljudi prisustvovalo je Miloevievim mitinzima 1988. godine (Mertus 1999a, 295). O opasnostima politike istine vidi: Arendt 1972. 18 Kao to je rekao Rusinov (D. Rusinow): Kosovo je bilo vremenski upalja, a Slobodan Miloevi detonator za lananu reakciju eksplozija u koju su najpre Srbi, a zatim Albanci, Slovenci, Hrvati i drugi poeli da veruju, esto do stepena opsesije da je deo ili itava njihova nacija ve suoena ili bi mogla da se suoi sa istrebljenjem. (Mertus, 1999a, 8) 19 O stvaranju ovakvog simbolikog univerzuma u Hrvatskoj i hrvatskim medijima vidi: 2000: 109ff.
15 16

150

ma tradicija, kao i u fudbalskom huliganstvu. Karakterisala ih je kako viktimizacija sebe, tako i projekcija zla na drugog i dehumanizacija pretpostavljenog neprijatelja.

Stvaranje meta: civilizovani protiv necivilizovanog

Upotreba nasilja trai legitimizaciju i prilino visok stepen racionalizacije.20 Pre brutalnosti i ponitavanja drugog, taj drugi mora biti iskljuen iz zajednice kojoj pripadaju ljudska prava, a to se najee postie njegovom karakterizacijom kao nehumanog ili pseudohumanog. U bivoj Jugoslaviji postojala su (u razliitim vremenima i pod razliitim okolnostima) diskurzivna nastojanja da se simboliki dehumanizuje pretpostavljeni drugi, koji je ve tada bio oznaen kao neko ko ne zasluuju inkluziju, pa ak ni ivot. U tom diskursu, drugi stie karakteristike stranog i udnog identiteta. Obino su ciljne grupe prikazivane kao da nisu dovoljno ljudi (= humani) da bi bili tretirani kao jednaki. Bili su feminizirani (u jugoslovenskom sluaju Albanci i u izvesnoj meri Slovenci), posmatrani kao da su ponaanjem blizu ivotinja (demografska ekspanzija Albanaca esto je opisivana reima kote se kao zeevi) i kao da su detinjasta bia (neodgovorni i nesposobni da vode brigu o sebi, ekonomski nerazvijeni ili tipini predstavnici Balkana). Ova kategorizacija pokazuje rasistiki sadraj u konstrukciji genderizovanih kulturnih razlika. Suprotno mnogim posmatraima i analitiarima jugoslovenskog sukoba, koji misle da u ovom sukobu nije bilo rasizma, mi mislimo da je u njemu uvek bilo oiglednih rasistikim elemenata, odnosno kombinacije nacionalistikih i rasistikih obrazaca21 koji su funkcionisali putem bioloke/seksualne metafore. Jo osamdesetih godina, irom Jugoslavije mogle su se videti negativne predstave i pretpostavke o Balkanu i necivilizovanom neprijatelju. S jedne strane, Balkanac je prikazivan kao lenj, indiferentan i nasilan, a s druge strane, su bile predstave vrednog, estitog, civilizovanog ne-Balkanca. Podele po osi zapad-istok i sever-jug igrale su vrlo aktivnu ulogu u crtanju granica u okviru bive Jugoslavije. One su utrle diskriminirajuu liniju Evropa-Balkan koja je podelila i samu Jugoslaviju. I ova podela je bila genderizovana, pokazujui muke i enske karakteristike. Slovenaki i hrvatski mediji, kao i kulturne elite pokuale su sebe da klasifikuju kao civilizovanije od drugih i da povuku liniju izmeu Evrope i Jugoslavije, stavljajui se na evropsku
Hana Arent (Hannah Arendt) vrlo ubedljivo zastupa miljenje da nije bilo nieg iracionalnog u nasilju i da je uvek zahtevalo legitimizaciju, (Arendt, 1987). 21 Divlje drugo, dehumnizovano do stepena zveri, postalo je mogue udovite i zloinilac i stoga legitimna meta. Albanci su bili prvi koji su predstavljali takvu metu: [A] Usvojena je seksualizovana ikonografija Albanca i Albanke u glavnoj srpskoj i jugoslovenskoj tampi. Albanci su proglaeni za silovatelje, iako je Kosovo imalo najniu incidencu seksualnog nasilja u Jugoslaviji. Albanke su vie prikazivane kao fabrike beba, uprkos statistikama koje pokazuju da stopa raanja urbanih Albanki i drugih urbanih ena u Jugoslaviji je gotovo identina. Optuivani u prolosti da su kulturno inferiorni, Albanci su sve vie prikazivani kao i genetski inferiorni. To je rasizam najistije vrste. (Mertus, 1999a: 8).
20

151

stranu. To su inili forsirajui sliku Balkana kao nasilnog i maoistikog, lenjog i zaostalog, fatalistikog, prevarantskog i lukavog. Balkan je, kao to kae Marija Todorova, posluio (i jo uvek slui politikim elitama postjugoslovenskih republika V. J.) kao repozitorijum negativnih karakteristika protiv koga se konstruie pozitivna samoljubiva slika Evropljanina i Zapada, (Todorova 1997: 188). Jedan hrvatski politiar rekao je 1991. godine: Hrvati nisu agresivan narod. Oni su vredni, estiti, iskreni ljudi koje meusobno povezuje snano domoljublje. I [mi] zaista imamo naeg predsednika Tumana koji je naglasio ovu razliku koja odvaja dva sveta na teritoriji Jugoslavije: dve politike, dve ideje i dva nepomirljiva Svijetonazora, demokratiju i boljeviku diktaturu. (prema: Buden 2000: 56). Sever ili Zapad, sebe je posmatrao kao branitelja evropske kulture od mranog, pravoslavnog i orijentalnog Balkana. Istoni, pak, deo zemlje oboavao je sopstvene, navodno, drevne, tradicionalne, gostoprimljive i antifaistike vrednosti. Iz te perspektive, Slovenci su posmatrani kao feminizirani, slabi, koristoljubivi, prepredeni, sebini i proraunati, dok su Hrvati prikazivani kao zapadniji, ali kao nacistike skutonoe, a podvlaene su i zle i ratoborne karakteristike po pretpostavci da postoji slinost hrvatskog i nemakog tipa (Wilmer 1999, 168). Albanci, Muslimani i Romi bili su u najgoroj poziciji. Naroito su svima onima koji su govori slovenske jezike, Albanci predstavljali unutranjeg drugog (Drakuli, 1999; Wilmer, 2002: 101). Obrasci rata, genocida i silovanja bili su prisutni dugo pre nego to su zapoeli stvarno nasilje i rat, te su olakali ekstremno korienje nasilja, dovodei na kraju do etnikog ienja. injenica da je silovanje bilo in nasilja sa ekstremnim simbolikim znaenjem (nasilje nad nasiljima) objanjava zato je ono postalo instrument etnikog ienja, koje je irilo uasan strah. U procesu etnike obnove, opisana genderizacija i seksualizacija meuetnikih odnosa doprinela je i stvaranju sopstvenog identiteta kroz nasilje.

Rod i ponitenje Drugog

Jedna od najproblematinijih praksi ratova u bivoj Jugoslaviji, koju su pojedini analitiari okarakterisali kao vrlo inovativnu, bila je strategija silovanja sa prisilnim oploavanjem. Nakon silovanja, mnogim enama je reeno da treba da rode male Srbe, Hrvate ili Muslimane, tj. decu druge nacionalnosti. rtve silovanja su izjavljivale da su nasilnici imali cilj da prave decu (Nikoli-Ristanovi 1995: 59-60 i Thomas & Ralph 1999: 208). Trudnoa se u ratnim silovanjima esto smatra neizbenim nusproizvodom. Stoga, funkcija oploavanja ena jo nije blie razmotrena. Upotreba silovanja u ratu, onako kako je korieno u bivoj Jugoslaviji, nesumnjivo je imala poreklo u prethodnim pripremama za rat putem seksualnog, rodnog i istoricizovanog konstruisanja neprijatelja. Po miljenju nekih, silovanja tokom rata, posebno ako su propraena prisilnim oploavanjem, ne mogu predstavljati

152

strategiju etnikog ienja.22 U svojoj detaljnoj studiji, Nikoli-Ristanovi je ispravno zakljuila da se, sa stanovita narodnosti, silovanje ako dovede do prisilne trudnoe svodi na etniko meanje, a ne ienje.23 Bez obzira na to, silovanje je jasno funkcionisalo u okviru strategije etnikog ienja kao ema unitenja Drugog. Silovanje i prisilna oplodnja su, na odreeni nain, inili enu nepotrebnom, negirajui je kao autonomno bie, te su je tako inili i sredstvom za proizvodnju silovateljevog deteta i njegove narodnosti. ene su tako postale sredstvo za drugog. Oploenje je jasno smatrano kulturnom produkcijom sopstvenog nacionalnog identiteta, bez obzira na bioloke injenice. Snaga te simbolike i mitske (patrijarhalne) interpretacije bila je mnogo stvarnija i efikasnija za one na koje se odnosila, nego snaga ma kakvih biolokih injenica. Ovaj primer pokazuje da etnika istoa i homogenost uvek predstavljaju vetaki stvorenu kulturnu i rodnu interpretaciju/konstrukciju injenica koje nisu prirodno date (Malik, 1996: 149 i dalje; Kuzmanic 1999). Da bi grupa bila eliminisana, mora najpre biti simboliki stvorena, ujedinjena i homogenizovana. Tek onda moe biti identifikovana i ponitena. Silovanja, zajedno sa prisilnom oplodnjom, nisu samo unitila psiholoko i fiziko postojanje dotinih ena (Seifert 1996), ve predstavljaju i otelovljenje ekstremnog pokuaja ponitenja rodnog i etnikog pluraliteta. Njima se negacijom tela tog drugog, koje nije nita do materica, puko sredstvo za neije rasno ili etniko (raz)umnoavanje, hoe potpuno ponititi drugi (a da se ona ne ubije). Takva strategija vodi ka ekstremnoj kolektivnoj homogenizaciji, pri emu mukarci deluju kao jedinstven kolektivni subjekt jedan ovek. U tom inu su pluralitet i raznorodnost poniteni, a odgovornost i krivica se pomuuju unutar kolektiviteta. Kako je primetio ameriki filozof Glen Grej, u ratu nisu apstraktna ideologija ili apstraktne emocije to to nagoni vojnika da ubija i masakrira, ve izuzetno konkretno oseanje drugarstva lojalnosti grupi i kolektivan in (Gray 1959: xviii).24 Pokuaj da se proizvede sopstvena etnika kopija preko tela Drugog, moe i treba da bude shvaen u okviru specifinog koncepta silovanja kao kreativnog nasilja i grupnog/kolektivnog delanja. Silovanje i prinudna trudnoa nisu nita drugo do opredmeenje mita o samoreprodukciji ujedinjenog i homogenizovanog oveka, kome za postojanje nije potreban diverzitet i pluralitet i koji sebe moe obnoviti nasilnim inom. Nasilje (silovanje) se tumai kao in samoobnavljanja koji se izvodi putem ponitenja drugog (roda) kao
22 Izraz koji je svoje znaenje stekao u ratu u Bosni, vodi poreklo od vojnikog termina oistiti teritoriju od neprijatelja, ali istovremeno simboliki ukazuje na razliku izmeu prljavtine i istoe. isto i nepomeano stvara simboliku meu izmeu ukljuenja i iskljuenja. 23 Nikoli-Ristanovi pokazuje kako je rat poeo da predstavlja sredstvo interetnike komunikacije na nekoliko nivoa, sredstvo osvete mukarcima i enama koje se neprikladno ponaaju, a deo ratne strategije (progona), i krenje ne samo autonomije ena, ve i njihovih reproduktivnih prava-. (Nikoli-Ristanovi i sar. 1995: 59). 24 Ivan olovi je sjajno opisao kako se Ratnikov nasilni identitet, naglaavajui njegovu privrenost Srbiji i njenom lideru Miloeviu, razvijao putem huliganstva i fudbalskog drugarstva, i kako je on bio brzo mobilisan za rat i ubijanje (olovi, 1996, 2000).

153

autonomnog bia. Ponitenje drugog je stoga rodni i dvosmerni proces. On ne podrazumeva samo razaranje. Pre razaranja da bi ovo moglo biti izvedeno neophodna je nasilna izgradnja rodne razlike/podele i identiteta. Rodni identiteti najpre bivaju ekstremno dramatizovani, da bi razliitost i autonomija kasnije u potpunosti bile unitene.25 Osobe bivaju unitene unitavanjem njihovog individualnog (rodnog) identiteta, a ne kao ljudska bia uopte. Zato silovanje ispunjava (praktino i simboliki) tako vanu funkciju. Prvi korak u ponitenju, ubijanju, progonima, poniavanjima i degradaciji predstavljalo je fiziko razdvajanje mukaraca od ena (i dece) u dve rodne grupe. Jedan od najvidljivijih fenomena u masovnim ubistvima (posebno u Srebrenici 1995) bilo je neto to bi se moglo nazvati rodna manipulacija, jer su ljudi postali, pre svega, element u rodno-etniki rasistikoj seriji.26 ene su degradirane primenom obiaja da se na njih gleda kao na nia ljudska bia, a mukarci su degradirani raznim feminizirajuim postupcima koji su ih inili detinjastim i nemuevnim. I jedni i drugi su iskljueni iz ljudske vrste, a time i iz okrilja onih koji zasluuju da budu tretirani kao ljudska bia i da imaju ljudska prava (tu neizbenu dehumanizaciju detaljno je opisao Rorty 1999, 68 i dalje). U svojoj analizi elemenata totalitarizma, Arent je opisala (Arendt 1986) kako pluralitet i individualnost obino bivaju uniteni tako to su ljudskim biima oduzeti svi lini atributi, te su pretvoreni samo u ljudstvo (tako bivaju svedeni na Menschengeschlecht, odnosno golu ljudsku vrstu, puko oveanstvo). Posebno u ekstremnim okolnostima koncentracionog logora, ljudska bia gube sve svoje izraene osobine ba kao i privatan prostor oko sebe. Ta gola bia istovremeno gube i stiu rod ili bilo koji drugi dati identitet. Gube ga na individualnom nivou, ali ga, takorei, iznova stiu, postajui deo ireg etnikog/rasnog tela. Oni su zbrisani kao pojedinci i postoje samo kao predstavnici jednog roda/rase. Samo iz te perspektive moe se razmiljati o reprodukciji jedne grupe putem ponitenja druge: tela ena i mukaraca bukvalno postaju nosioci etnikih simbola i poruka. Katkad oni na to dobrovoljno pristaju, katkad su im oni prisilno upisani i utisnuti u sopstveno telo. Etnike i rodne poruke se ispisuju na telima27, koja posle toga mogu biti ponitena kao etniki, nacionalno i rodno odreena tela.

Samoobnavljanje: nasilje i heroizam

Sve politike zajednice grade se na utemeljujuim mitovima. Njih obino karakteriu predanja o zajednikom identitetu. Mnogi imaju nasilno poreklo, a mnogi eksplicitno ili implicitno obuhvataju i zlodela (ulepana i racionali25 Knjiga Slavenke Drakuli o iskustvima ena u koncentracionim logorima u Bosni sa indikativnim naslovom Kao da ni ne postojim govori o mladoj eni, koja je preivela koncentracioni logor. Ona je bila u grupi ena koje su vojnici stalno silovali. Drakuli opisuje gubitak sebe i redukciju osobe/a na homogenu seriju ena i mukaraca odreene nacionalnosti (muslimanske i srpske). (Drakuli 2002: 81) 26 Za termin serija, preuzet od Sartra i upotrebljen u analizi roda, vidi: Young 1990. 27 Tokom ratova u bivoj Jugoslaviji zabeleeni su mnogi takvi sluajevi kada su ene bukvalno obeleene etnikim simbolima. Vidi i Braumiler (Brownmiller, 1975, str. 54) i njene iskaze o simbolikim obelejima na telima ena u vezi sa ratnim silovanjima.

154

zovana samim pripovedanjem), kao i poziv na homogenizaciju. U govoru odranom 1989. godine povodom eststogodinjice Kosovske bitke, Miloevi je evocirao takav mit, tvrdei da je teko odrediti istorijsku istinu, ali da to vie i nije vano, jer e nedostatak jedinstva i izdaja na Kosovu i dalje pratiti srpski narod kao zla sudbina tokom cele njegove istorije (prema: Wilmer 2002:137)28. U veini sluajeva, niz jugoslovenskih ratova29 zavrio se ili stvaranjem novih politikih jedinica (Slovenija, Makedonija, Hrvatska, Federacija Bosne i Hercegovine posle Dejtonskog sporazuma) ili pokuajima obnove starih (Srbija i Crna Gora, Kosovo). Poto je u demokratskim promenama u Srednjoj i Istonoj Evropi nakon 1989. godine prevladao liberalni model izgradnje drave, odnosno hobsovsko-mitski koncept obnove drave kao politike jedinice, ne udi to je on predstavljao uzor (jo izraeniji) za ostatak Istone Evrope. Takav je model zahtevao znaajan stepen homogenosti i teio je da suzbije razlike meu potencijalnim konzumentima novih demokratskih institucija. U hobsovskim okvirima, drava deluje kao berza izmeu pojedinaca i vlasti, pa se pojedinci odriu dela sopstvene autonomije i ustupaju odreena prava dravi, koja ih za uzvrat, titi od Drugih. Ta ideja, koja je bila u temeljima izgradnje drave na istoku, lepo se stopila sa verom u kreativnost nasilja i sa opsednutou nasiljem kao politiki kreativnom silom (nipoto samo jugoslovenska, ve vrlo rasprostranjena na Zapadu, kao i meu teoretiarima). U svim mitovima o utemeljenju ili obnovi u novim postjugoslovenskim dravama, homogenizacija, rat i nasilje imali su ulogu skoro konanog izvora moi, politike i politikog autoriteta.30 Nakon rata, pria o pobedi nad JNA (Slovenija) i nasilnom sticanju/povraaju teritorije (Hrvatska) poela je da igra znaajnu ulogu. U Hrvatskoj su ratni veterani postali znaajna snaga u mobilisanju masa, te iranti istote i junatva hrvatskih ratnih napora. Slino tome, u Sloveniji gde je rat trajao najkrae, a oruani sukob ukupno deset dana junatvo, ratovanje i odbrana domovine snano su naglaavani, pothranjujui tako utemeljujue mitove nove, nezavisne drave. Pre rata, svi su znali za srpsku poslovicu: U miru gubi to stekne u ratu. Nakon rata, skoro da nije bilo jugoslovenske etnike grupe koja nije na jedan ili drugi nain tvrdila isto to. injenica da su Albanci na Kosovu uzeli oruje nakon dugogodinjeg nenasilnog otpora, otkriva da jo uvek postoji veza izmeu stvaranja novog politikog entiteta i pretpostavljene koliine neophodnog nasilja. Osim toga, podravanje ratnikog i herojskog identiteta predstavljalo je sredstvo za ponovnu maskulinizaciju mukaraca (feminiziranih pod komunizmom). Ujedno su demokrat28 Meutim, nemaju svi nuno nasilan karakter, mada je malo onih iji deus ex machina ne bi upotrebio bar odreenu dozu nasilja za stvaranje nove politike jedinice, pa bi tako bio posebno zabrinut moguim pluralitetom faktografske osnove. 29 Po mom miljenju, ne moe se govoriti o jednom ratu, poto je bilo barem tri, ako ne i etiri (ukljuujui i Kosovo) rata u bivoj Jugoslaviji. 30 Moda se postdejtonska Bosna ovde ini kao izuzetak, poto ona zapravo nema mit: nju je kao dravu stvorila meunarodna zajednica.

155

ska legitimizacija i identifikacija sa (civilizovanom) Evropom, kao i tvrdnja da novouspostavljene politike institucije automatski poivaju na ljudskim pravima, bile katkad slabiji, a katkad jai izvor autoriteta. Tako je Evropa, koja je smatrana za civilizovanu i mirnu, posluila kao izvor autoriteta. Postoji inherentna i oigledna kontradikcija meu ovim dvema legitimizacionim silama (rat i mir, sila i ljudska prava itd.). S druge strane, usled remaskulinizacije politike u svim istonoevropskim sistemima, nove ideologije odbrane i zatite teile su tome da nadograuju novi homogeni identitet i eksluzionistiku graansku praksu. U onim postjugoslovenskim zemljama koje su se branile od agresije JNA i koje su sebe videle kao rtve srpske dominacije i agresije, te teile ka meunarodnom priznanju, ti su napori imali nekoliko aspekata. Kao to je Boris Buden primetio u svojoj analizi hrvatskih stavova prema Evropi, napori da se dobije priznanje nisu bili samo pravni napori, ve su istovremeno teili socijalnoj, kulturnoj i individualnoj inkluziji (Buden, 2000: 53 i dalje). Formiranje novih drava, odnosno njihovo rekonstituisanje, bili su propraeni etnonacionalnim i patriotskim politikim ideologijama. U tim procesima, identiteti su bili i jesu najvie osporavan fakt, pri emu identitet podrazumeva etniki, nacionalni, rodni i socijalni identitet, ali i dravljanstvo. Nain na koji su ti identiteti homogenizovani i ukljuivani u jedinstvenu dravu, zavisio je kako od psiholokih crta koje su oblikovale te identitete, tako i od spoljanjih sila koje su pokazale interesovanje da proprate te procese. Preobraaj ranijih politikih zajednica u nove politike entitete moe da se odvija nenasilno, kao to su pokazale neke istonoevropske pliane revolucije, ali moe da bude inkluzivan (za neke) i iskljuujui (za druge), pa njegova dugorona legitimnost, trajnost i efikasnost takoe zavise od toga. Nain na koji pripadnici i nepripadnici bivaju ukljueni i/ili iskljueni, od presudnog je znaaja za demokratsku transformaciju i politiku jednakost. Tako su, nakon secesija i procesa etnikog ienja u pojedinim delovima, sva zakonska reenja o dravljanstvu u bivim jugoslovenskim republikama uz izuzetak postdejtonske Bosne31 sadravala diskriminatorne postupke za one koji nisu smatrani dravljanima ius sanguinis. Princip ius soli primenjivan je samo delimino (Dedi, Jalui, Zorn 2003). esto se inilo da je iskljuivanje potpuno nevina i samo urgentna birokratska mera. Takav primer predstavlja tzv. brisanje u Sloveniji koja se, inae, smatra najuspenijom tranzicionom zemljom. Naime, Slovenija je 1992. godine, iz svojih knjiga izbrisala sve osobe iz drugih bivih jugoslovenskih republika, koje nisu podnele zahtev za slovenako dravljanstvo (Dedi, Jalui, Zorn 2003). Iznenadno uklanjanje podataka o rezidentu iz evidencije lica sa stalnim boravkom, koje su samim tim potpuno izgubile pravni status, predstavljalo je koordiniranu akciju izvrne, zakonodavne i pravosudne vlasti, kao i policije i upravnih organa. Tako je stvorena osnova za masovna i sistematska krenja ljudskih prava. Obrisani su skoro iskljuivo bili ne-Slovenci (Albanci, Bonjaci, Hrvati, Makedonci, Crnogorci, Romi,
31

Republika Srpska u Bosni, meutim, funkcionie drugaije.

156

Srbi itd.), pa je in biranja imao i elemente etnikog ienja, koje je sprovedeno administrativnim postupkom i u skladu sa zakonom (Dedi, Jalui, Zorn 2003). Bez obzira na to to su ve 1993-1994. godine najvii politiki organi Republike Slovenije bili obaveteni o problemima lica brisanih iz evidencije, kao i uprkos dvema presudama Ustavnog suda kojima se ispravlja nepravda naneta brisanim licima, tokom poslednjih deset godina nije bio preduzet nijedan konkretan korak za ispravljanje nepravdi koje su proistekle iz postupka brisanja. Problem dravnog nacionalizma u postjugoslovenskim dravama, koje su izgradile sopstvenu ideologiju i identitet na primerima Zapada i Evrope, bio je u tome to su one i pored formalnog meunarodnog priznanja oseale (delimino ili u celosti) da ih Zapad posle rata ne priznaje. Ni njihove zasluge, ni junaki poduhvati u borbi protiv zla na Balkanu, kao ni njihov nevin, pravedan, estit i civilizovan identitet nisu dobili priznanje koje bi odalo ast vanim osobenostima njihovog identiteta. Oseanje nepriznatosti stvorilo je odreenu dozu ozlojeenosti prema Evropi i Zapadu, te je dovelo do oscilacija izmeu pro i antievropskih stavova (Buden, isto 60). Isto tako, mnenje da tu vrstu identiteta (nacionalizam i rasizam), u ijem su okviru pomenute zemlje ostvarile svoju nezavisnost, nije priznao Zapad, moe delimino biti i posledica projekcije stare mrnje Zapada prema Balkanu.

Organizovana nevinost i identitet: strategija svaljivanja krivice na Drugog

Mnogi nacionalni pokreti i nacionalne drave pokazuju da identitet rtve, koji velia sopstvenu zlu kob i ranjivost, nije samo opasan, ve i ograniava razvoj nezavisne politike zajednice spremne da preuzme odgovornost za sebe i za druge. Za to je dobar primer Izrael, gde politika elita i pored uasa koje je pretrpeo jevrejski narod jo uvek nije sposobna da preuzme politiku odgovornost, ve i dalje forsira politiku rata, legitimiui je identitetom rtve i kolektivnom a priori nevinou. Rat i njegovi koreni su u bivoj Jugoslaviji uticali na razne delove i grupe, i to na razliite naine i u razliitoj meri. Neposredno nasilje, teror i ubistva izazvali su visok broj rtava. Pored toga, bilo je i ogromnih materijalnih posledica, te ljudskih patnji, kao i posttraumatskog sindroma i oseanja gubitka i degradacije. Meutim, bilo je i drugih posledica rata. Pojavio se jo jedan odraz viegodinje samoviktimizacije i svaljivanja krivice na Drugog, uz striktno odbacivanje svojih nacionalistikih i rasistikih matarija. To je sindrom koji mi nazivamo organizovana nevinost. Re je o neemu to se pojavilo i razvilo u svim postjugoslovenskim dravama Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, pa ak i u Sloveniji. Organizovana nevinost predstavlja fenomen koji se zapravo razvejao po celoj Jugoslaviji iz gore navedenog procesa samoviktimizacije i konstrukcija o nevinoj i istinoljubivoj naciji. Sree se isti jezik u svim krajevima: od Makedonije do Crne Gore i od Slovenije do Srbije (Miloeviev govor na Kosovu, Wilmer, 2002: 136; primer hrvatskog politiara, Buden, 2000: 56).

157

Uz opstanak takvih stavova, ostaje problem kako da posle ratova i poinjenih zloina i nepravdi u mnogim krajevima bude razreeno pitanje krivice i odgovornosti pre, za vreme i posle rata u bivoj Jugoslaviji. Ne pretendujui da damo odgovor na to pitanje, elimo da naglasimo sledee. U Srbiji gde je pitanje krivice i odgovornosti stavljeno na dnevni red, a Miloevi u okviru svoje odbrane u Hagu primenio strategiju kolektivizacije krivice sindrom organizovane nevinosti dobio je oblik skoro potpunog odbacivanja odgovornosti za rat. Strategija prebacivanja krivice na druge upotrebljena je da bi bila odbaena svaka odgovornost srpske strane za izazivanje rata, te za uestvovanje u njemu, kao i za zloine vojske i paravojnih snaga. Osim toga, koriste se i drugi oblici poricanja zloina i krivice, kao, na primer, teza da su sve nacije u bivoj Jugoslaviji jednako odgovorne ili krive za to to se dogodilo; da nisu nita bolji, jer su i oni inili zloine; da je zemlja dovoljno pretrpela (ukljuujui i NATO bombardovanje 1999); da su veinom obini, pa stoga i nevini ljudi bili rtve reima; da je meunarodna zajednica prevashodno odgovorna za to to se desilo. Dijalektika izmeu kolektivne satanizacije Srba, kao prirodnih zlikovaca i jedinog zlog izvora svih zloina, i odbacivanja bilo kakve odgovornosti funkcionisala je prilino dobro, jer kolektivizacija krivice moe da dovede samo do njenog odbacivanja (Jaspers 1965; Arendt 1994). Taj fenomen opisali su neki intelektualci i NVO u Srbiji, koji su se dublje bavili pitanjem krivice, odgovornosti, istine i pomirenja.32 Oni pominju ne samo organizovane napore (...) da se relativizuje zloin, ve i pokuaje da se on deetnifikuje33 i da nain na koji se ova nova istina postavlja, ima iste totalitarne karakteristike kao i nacionalizam koji je u prolosti pokretao ratnu maineriju (Biserko 2002). Taj se totalitarni nain razmiljanja smatra glavnom preprekom demokratizacije. On je prevashodno vidljiv u tumaenju novije istorije, te nove vlasti umesto da utvruju krivicu za poinjene zloine, pokuavaju da ih relativizuju, pozivajui se na iri istorijski kontekst i prebacujui krivicu drugima. U Hrvatskoj je glavni argument bio da je poto su Hrvati vodili odbrambeni rat njihovo nasilje drugaije od srpskog, da su ratni zloini poinjeni iz odmazde, te da su drugaiji od onih koji se ine u toku agresije (Wilmer 2002: 84). Ne udi, stoga, da se deo stanovnitva kolektivno suprotstavio izruenju ratnih zloinaca Tribunalu u Hagu. Meutim, moda najzanimljiviji fenomen sindroma organizovane nevinosti predstavlja sluaj Slovenije, koja je kao drava bila najmanje umeana
32 Na meunarodnoj konferenciji U potrazi za istinom i odgovornou - ka demokratskoj budunosti, koju je maja 2001. u Beogradu organizovala TV stanica B92, mnogi opozicioni kritiari Komisije za istinu i pomirenje predsednika Srbije Vojislava Kotunice posebno su naglasili injenicu da je predsednikova komisija ustanovljena kao isto srpsko telo i stoga moe da se bavi samo pitanjem odgovornosti za zloine i pomirenje unutar Srbije. Izrazili su i strahovanje da bi takva komisija mogla samo da kompromituje ideju istine i pomirenja. Ako bi se Srbi samo meusobno izmirili, to bi moglo da optereti njihovo pomirenje s drugima. 33 Problem je to nije pominjano etniko poreklo ni rtava, ni krivaca. Takva deetnifikacija predstavljala je prikrivanje genocida koji je ve dokazao Tribunal u Hagu, (Biserko, 2002: 3)

158

u konflikt i na koju su meunarodna zajednica i drugi gledali kao na najvie demokratizovanu, razvijenu i uspenu od svih postjugoslovenskih drava. Pitanje je kako taj sindrom izgleda u Sloveniji. Zahvaljujui brojnim demokratskim pokretima koji su se pojavili tokom 80-ih, novoformirana Slovenija uivala je pozitivan imid zajednice solidarne sa rtvama diskriminacije (na primer, sa Albancima na Kosovu). Zaista je postojala mogunost da se ona potvrdi kao drava u celosti zasnovana na potovanju ljudskih prava i graanskoj odgovornosti, umesto na ideji viktimiziranog nacionalnog/etnikog identiteta. Meutim, Slovenija je, mada najuspenija tranziciona zemlja, propustila takvu priliku. Ona je tokom 90-ih, naime, doivela brojne sluajeve iskljuivanja, a tolerisala je i ksenofobiju, neprijateljstvo prema strancima i javnu netolerantnost, koji su mogli da se porede sa situacijom u brojnim drugim evropskim zemljama (Pajnik, 2002). Ipak, glavni problem bio je u tome to je politika elita ignorisala problem brisanja iz evidencije, koji je bio bez presedana zbog broja osoba koje su time bile pogoene, kao i problem koordiniranog delovanja izvrne, zakonodavne i pravosudne vlasti, odnosno policije i administrativnih organa. Tim povodom postavlja se niz osnovnih pitanja o tome kako je do toga moglo da doe, zato tako dugo nije bilo pokuaja da se ispravi nepravda i zato su nepravde sistematski poricane. Na sve to nema jednostavnog odgovora, ali bismo ovde eleli da posebno ukaemo na povezanost izmeu utemeljivanja nove drave, definisanja dravljanstva i rezidenta, te sindroma organizovane nevinosti. Sindrom organizovane nevinosti u Sloveniji priblino moe biti tumaen na sledei nain: Slovenci nikad nisu tlaili nikoga i nikad nikom nisu nita naao uinili. tavie, tokom svoje istorije, Slovenci su bili rtve stranaca, totalitarnih reima i tako dalje. Ako bi se ipak desilo da postanu nasilni, onda su ubijali svoje sunarodnike Slovence, a pod pritiskom spoljnog totalitarizma. Identitet naroda (esto esencijalizovan) opisuje se kao identitet poverljivog naroda, koji je (obino) rtva globalne politike koja se na njega ustremljuje kao neka elementarna nepogoda. Slovenija je u bivoj Jugoslaviji trpela ekonomsku eksploataciju i kulturno guenje, a pored toga je i JNA pod Miloevievom komandom estoko napala. Stoga je nova drava po definiciji osloboena bilo kakve odgovornosti za delanja u prolosti, a oni koji su je stvorili su nevini i nedodirljivi (ispod toga stoji implikacija da su graani tek nedavno zbacili jaram diskriminacije, pa je primarni zadatak drave da zatiti slovenatvo). Istovremeno, tradicionalna blagorodnost, ljudskost i tolerancija ovog naroda smatraju se garancijom da e se on prema ljudima ophoditi uljudno. Oni koji nisu saglasni sa dravom ili koji ne uviaju njenu dobrotu, bivaju etiketirani kao neprijatelji ili protivnici. Druga varijacija te iste melodije je stanovite da oni koji pozivaju na potovanje zakona i pravde zapravo ismevaju nau zemlju, zloupotrebljavaju nae zakone za postizanje sopstvene koristi, i poigravaju se s vladavinom prava, dok drugi imaginarni mi, odnosno veina treba da plate ceh za to. Sve to stvara uverenje da se rune stvari deavaju (mogu da se deavaju) samo u naem susedstvu, tamo dole na Balkanu, u tim uasnim ratovima. Blizina ne samo uasnih krenja

159

ljudskih prava, ve i masovno ubijanje navodi na zakljuak da ono to se deava u Sloveniji predstavlja manje zlo. To stvara utisak da krenja koja se deavaju u Sloveniji vie predstavljaju administrativne greke i da su zanemariva u poreenju sa onim to se desilo tamo (etniko ienje). U poreenju sa uasima poinjenim u Bosni, nita vie i nije toliko zlo. ta je, uostalom, 18.300 administrativno izbrisanih ljudi u poreenju sa 9.000 pobijenih u Srebrenici? Ta pretpostavljena nevinost, to vienje sebe kao vene rtve i radikalno distanciranje od Balkana stvorili si preduslov za irenje takve neodgovornosti i utrli put politici okrivljivanja. Kao to pokazuje sluaj Slovenije, politika iskljuivanja moe imati dugoroan uticaj na opisan proces viktimizacije. Iz nje je nastao identitet koji deli ljude na one koji imaju pravo na socijalno ukljuenje i na one koji su iskljueni (Alexander 1992: 291).

Zakljuak
Pokuavajui da odgovorimo na uvodno pitanje ovog rada, zato izgleda, nema stabilnosti u postkonfliktnoj bivoj Jugoslaviji (mada, kad je uporedimo sa drugim postkonfliktnim regionima, situacija je zapravo prilino stabilna), pokuali smo da elaboriramo kako su rodni odnosi i rodni identiteti mobilisani i rekonstruisani unutar diskurzivne prakse viktimizacije koja je doprinela nasilnom reenju. Pokuali smo i da pokaemo da je rod predstavljao jedan od najvanijih fokusa identifikacije i da su upotrebom roda stvoreni identiteti koji su bili spremni da se ukljue i angauju u nasilan ali po njihovom miljenju opravdan poduhvat. Sumirajui ranije reeno, mogue je uoiti etiri odrednice tenji ka nasilnim reenjima u odvojenim politikim jedinicama: prva, pripisivanje rodnosti i samoviktimizacija okrivljavanjem Drugog; druga, ponitenje Drugog putem sredstava i postupaka koji su se razlikovali po stepenu nasilja; trea, opsednutost nasiljem kao kreativnom snagom i etvrta, organizovana nevinost kao znaajan deo utemeljenja samosvesti nacionalne drave. Konano, naveli smo da tzv. sindrom organizovane nevinosti predstavlja izuzetno problematinu osnovu drave i demokratije, poto promovie samoopravdavanje, okrivljivanje drugog, odbacivanje odgovornosti i stalne zahteve za homogenizaciju. Po naem miljenju, sva su se etiri elementa pojavila u svim delovima bive Jugoslavije. To vai ak i za Sloveniji, koja se obino navodi kao uzor uspene tranzicije, u kojoj nije bilo ozbiljnih borbi, ni materijalne tete, koja je doivela najmanje nasilja i koja skoro da nije imala rtava koje bi navodila u okviru procesa odvajanja od jugoslovenske drave. Ipak, primer administrativno izbrisanih ljudi pokazuje da je kolektivni stav bio slian onom u drugim republikama i da je upotrebio sline izvore za izgradnju kolektivnog identiteta. Rezultati su, barem na administrativnom nivou, slini onima u drugim republikama, mada je primenjeno manje sile. Mora se zakljuiti da su ksenofobina i rasistika oseanja poduprla izgradnju nove slovenake drave, pa i identiteta, i da su uticala na njeno pridruivanje EU. I u Sloveniji se Drugi suoava sa mrnjom, prevashodno

160

usmerenom ka navodno divljem Balkanu, odnosno drugim bivim jugoslovenskim republikama. Vane elemente u ovom procesu predstavljaju emocionalizacija (politika stvaranja kriza i panike u javnoj areni), prebacivanje krivice na imigrante i na dravu, samoviktimizacija domaeg lokalnog stanovnitva (naglaavajui preterana prava imigranata i simpatiju prema imigrantima kao problem), mrnja prema dravi, legitimizacija moguih odbrambenih aktivnosti, kao i proces normalizovanja ksenofobije i rasizma pretvaranjem istih u deo svakidanjice. Sluaj Slovenije pokazuje da se ne moe sagledati logika identiteta i konflikta ukoliko se upadne u zamku onoga to bismo nazvali reductio ad Balkanis, po kome se rat na Balkanu i njegove posledice posmatraju kao rezultat drevne mrnje koja ne moe pogoditi razvijenije, progresivne, liberalne demokratije. injenica je da se diskurs o viktimizaciji grupe vrlo esto koristi i u savremenim zapadnim demokratijama. To potvruju ne samo primeri lidera Austrijske slobodarske partije Jerga Hajdera, francuskog anMari Lepena ili holandskog Pima Fortina, ve i neki novousvojeni meunarodni politiki diskursi i praksa nakon 11. septembra 2001. Stvaranje novih nacionalnih i dravnih identiteta, te nova vienja dravljanstva u postkonfliktnom jugoslovenskom regionu, bili su blisko povezani sa stvaranjem i ponitenjem Drugog i stranog, kao i sa rasistikom mrnjom, koju su dodatno pothranjivala ratna iskustva. Sve to doprinelo je pojavljivanju novih diskursa o homogenosti, kao i mnogih novih potencijalnih problema (nestabilnost, konflikt). Diskurs viktimizacije uveo je ono to bi se moglo nazvati hegemonija rtve, a doneo je i dijalektiku izmeu feminizirane rtve-naroda i maskuliniziranog lidera, predstavljajui to u formi ljubavne veze. Stoga je politika bila nabijena (rodnim) emocijama, a te su emocije doprinele izazivanju rata. Doprinele su i shvatanju da se na kraju rata moraju pojaviti homogeni identiteti. I tako su rodnost i seksualnost odigrali krucijalnu ulogu u procesu ustanovljenja tih identiteta. Tvrdimo, takoe, da nikakav etniki ili rodni identitet, koji je mogao biti mobilisan za rat, nije prethodno postojao u primordijalnom smislu. Zapravo su postojali odreeni stereotipni identiteti pre izbijanja nasilja i oni su upotrebljeni radi mobilisanja. Meutim, tvrdimo da ti identiteti nisu bili nita problematiniji, nego to su bili oni u drugim (miroljubivim i demokratskim) drutvima. Nismo, stoga, saglasni sa tipinom zapadnom ili evropskom predrasudom o mobilisanju prastare mrnje u bivoj Jugoslaviji, koja je doprinela stvaranju i nastavljanju (opasnog) stereotipa o balkanizaciji zajedno sa uverenjem da su stare evropske nacije daleko iznad takvog varvarskog ponaanja i da one predstavljaju neto tipino za druge regione, ime se samo pojaava evropska mitologija o vie civilizovanom prostoru i istorijskom razvoju. Takoe, s oprezom treba posmatrati tipian evropski stereotip o maskulinizovanom i muko ovinistikom Balkanu. Stanovite o prevashodno nasilnom i maoistiki nastrojenom Balkanu poduprle su i pojedine feministkinje koje su tradiciju nasilja pripisale tradicionalnim balkanskim porodinim strukturama i izrabljivanju ene, bez obzira na dugogodinju socijalistiku emancipaciju. Takoe, preovladavajua pretpostavka o tome da

161

razlog za veinu silovanja koja su poinili Srbi tokom rata u Bosni lei u prirodnoj agresivnosti Srba, a ne u injenici da su oni bili najmonija i pobednika strana u sukobu, vrlo nalikuje ranijem predubeenju da su albanski separatisti profesionalni silovatelji.34 Na kraju bismo ponovo naglasili da rodno obojena vienja politike i meunarodnih odnosa nisu nipoto jedinstvena odlika bive Jugoslavije. U prilog tome, Fukujama, u jednom od svojih uvenih lanaka, kae da maskulinizovani Jug moe u budunosti da odluuje o tempu svetske politike, poto je ostarelo stanovnitvo Severa slabo i feminizirano i u njemu srednja klasa podrava neagresivnu, pacifistiku dravu (Fukuyama 1998). On sugerie potrebu da bude pronaena neka vrsta ravnotee i da bude obnovljen maskulinitet na Severu. Imajui u vidu gornju analizu kojom je pokazano ta je sve emocionalizovana politika utemeljena na rodno obojenoj ikonografiji i rodnom identitetu proizvela u bivoj Jugoslaviji, trebalo bi s dunom predostronou pratiti takve globalne promene.
Tekst sa engleskog na srpski preveo Goran Krikovi

Literatura
Alexander, Jeffrey C. (1992), Citizen and Enemy as Symbolic Classification. On the Polarizing Discourse of Civil Society, u: M. Founier i M. Lamont (ur.), Where Culture Talks, Exclusion and the making of Society, Chicago: University of Chicago Press, 289-308 Arendt, Hannah, (1994),Organized Guilt and Collective Responsibility, u: Hannah Arendt, Essays in Understanding, Harcourt Brace & Company: New York, San Diego, London, 121-132 Arendt, Hannah, (1986), The Origins of Totalitarianism, London: Andr Deutsch Arendt, Hannah (1998) Foreword, u: Glenn Gray, The Warriors. Reflections on Men in Battle, University of Nebraska Press: Lincoln and London, vii-xiv Arendt, Hannah (1987), On Violence, New York, London: Harcourt Brace Jovanovich Biserko, Sonja (2002), govor na panelu za NVO konferencije The Legacy of Hannah Arendt: Beyond Totalitariansim and Terror, Beograd, 3-7. 7. 2002. Buden, Boris (2000), Europe is a Whore, u: Nena Skopljanac Brunner i saradnici (ur.), Media & War, Centar za tranziciju i civilno drutvo: Zagreb, 53-62 Blagojevi, Marina (2000), The Migrations of Serbs from Kosovo during the 1970s and 1980s: Trauma and/or Catharsis, u: Neboja Popov (ur.), The Road to War in Serbia. Trauma and Catharsis, CEU Press: Budapest, New York, 212-243 Brownmiller, Susan (1975), Against Our Will: Men Women and Rape, Fawcett Columbine: New York. Izvetaj na konferenciji U potrazi za istinom i odgovornou (2001), Beograd: B 92, 21. maj
34

Intervju sa Braumilerom (Brownmiller, 2003.

162

olovi, Ivan (1998), U ime kulture. Politika pozivanja na kulturu, u: B. Jaki (ur.), Interkulturalnost versus rasizam i ksenofobija (Interculturality versus racism and xenophobia), Beograd, 25-31 olovi, Ivan (1996, 2000), Football, Hooligans and War, u: Neboja Popov (ur.), The Road to War in Serbia. Trauma and Catharsis, CEU Press: Budapest, New York, 373-390 Drakuli, Slavenka (1993), Women in the New Democracy in Former Yugoslavia, u: Nanette Funk and Magda Mueller (ur.), Gender Politics and PostCommunism. Reflections from Eastern Europe and the former Soviet Union: Routledge: New York, London, 123-130 Drakuli, Slavenka (1999), We Are All Albanians, The Nation, 7. jun Drakuli, Slavenka (2002), Kot da me ni, Aleph: Ljubljana Dumaresq, Delia (1981), Rape Sexuality in the Law, m/f 5/6, 1981 Drezgi, Rada (2000), Demographic Nationalism in the Gender Perspective, u: Svetlana Slapak (ur.) Womens discourse, War discourse, Topos: Ljubljana. 211-233 Evans, Martin (1996), Languages of Racism within Contemporary Europe, u: Nation and Identity: Theory and Context, Brian Jenkins and Spyros A. Sofos (ur.), Routledge: London, 33-52 Fanon, Franz (1963), The Wretched of the Earth, New York: Grove Press Francis, Fukuyama (1998), Women and the Evolution of the World Politics, u: Foreign Affairs, Sept. /Oct. 1998, Vol. 77 No. 5, 24-40 Goldstein, Anne Tierney & Schuler, Margaret A. (1998), (eds.), Gender Violence: The Hidden War Crime, Women, Law & Development International Washington D. C. Gray, Glenn (1998), The Warriors. Reflections on Men in Battle, University of Nebraska Press: Lincoln and London Ivekovi, Rada, Where Gender and National/Ethnic Difference Meet u: Jaehnert, Gabriele i sarad., Gender in Transition in Eastern and Central Europe, Proceedings, Berlin: Verlag, 312-318 Jalui, Vlasta; Kuzmani, Toni (1987), Rape The Albanian Way, Independent Voices from Slovenija, Yugoslavia, Ljubljana 1989, vol. 3/novembar, 34-40 Jalui, Vlasta (1996), Funktionalisierung der Vergewaltigungen im Vorkriegs Jugoslawien, u: Olga Uremovi i Gundula Oerter (ur.), Frauen zwischen Grenzen: Rassismus und Nationalismus in der feministischen Diskussion. Campus: Frankfurt/New York, 118-128 Jalui, Vlasta (1999), Women in Interwar Slovenija, u: Sabrina P. Ramet (ed.), Gender and Politics in the Western Balkans, Penn State University Press: University Park, 51-66 Jalui, Vlasta (2002), Between the social and the political: feminism, citizenship and the possibilities of an Arendtian perspective in Eastern Europe, Eur. j. womens stud., 2002, vol. 9, no. 2, 103-122 Jalui, Vlasta (2003), Intervju sa Susan Brownmiller: Zaiganje modrcev se ni nikoli zgodilo: feministka Susan Brownmiller, Mladina, 6. januar 2003, br. 1 Jaspers, Karl (1965), Die Schuldfrage, Pieper: Muenchen Kai, Biljana (2002), The Aesthtic of Victim within the Disourse of War, u: Svetlana Slapak (ur.) Womens discourse, War discourse, Topos: Ljubljana, 271-283 Kovai, Gorazd et al. (2002), Nato: za in proti. Dravljanski prironik, Mirovni institut: Ljubljana Kuzmani, Toni (1993), Understanding the War in Former Yugoslavia, u: Toni Kuzmani & Arno Truger (ur.), Yugoslavia War, Ljubljana i Schlaining, Peace Institute i Austrian Study Centre for Peace and Conflict Resoultion, 183-199

163

Kuzmani, Toni (1999), Hate speech: Slovenijan racism, chauvinism and sexism, Open Society Institute: Ljubljana Kuzmani,Toni (2002), Slovenija: From Yugoslavia to the Middle of Nowhere?, u: Mary Kaldor and Ivan Vejvoda (ur.), Democratization in Central and Eastern Europe, London and New York: Continuum, 121-134 Markovi, Zoran M. (1996), Nation victim and rage, u: Neboja Popov (ur.), The Road to War in Serbia. Trauma and Catharsis, CEU Press: Budapest, New York, 587-607 Maga, Branka (1999), Afterword, u: Sabrina P. Ramet, (ur.), Gender and Politics in the Western Balkans, Penn State University Press: University Park, 275-290 Malik, Kenan (1996), The Meaning of Race. Race, History and Culture in Western Society, Macmillan: London Mertus, Julie (1999), Women in Kosovo: Contested Terrains. The Role of National Identity in Shaping and Challenging Gender Identity, u: Sabrina P. Ramet (ur.) Gender and Politics in the Western Balkans, Penn State University Press: University Park, 171-186 Mertus, Julie A. (1999), Kosovo. How Myths and Truths Started a War, University of California Press: Berkeley, Los Angeles, London Mili, Anelka (1993), Women and Nationalism in the Former Yugoslavia, u: Nanette Funk and Magda Mueller (ur.), Gender Politics and Post-Communism. Reflections from Eastern Europe and the former Soviet Union, Routledge: New York, London, 109-122 Milivojevi, Snjeana (1996), Nationalization of Everyday Life, u: Neboja Popov (ur.), The Road to War in Serbia. Trauma and Catharsis, CEU Press: Budapest, New York, 608-630 Monik, Rastko (2002), The Balkans as an Element in Ideological Mechanisms, u: Duan I. Bjeli and Obrad Savi, Balkan as Metaphor. Between Globalization and Fragmentation, Cambridge, Massachusetts, London, England: The MIT Press, 79-116 Pajnik, Mojca (ed.), (2002), Xenophobia and post-socialism, Ljubljana: Peace Institute, Institute for Contemporary Social and Political Studies Papi, arana (1996), Nationalismus, Patriarchat und Krieg, u: Olga Uremovi, Gundula Oerter (ur.), Frauen Zwischen Grenzen: Rassismus und Nationalismus in der feministischen Diskussion. Campus: Frankfurt/New York, 107-117 Pavlovi, Tatjana (1999), Women in Croatia: Feminists, Nationalists, and Homosexuals, u: Sabrina P. Ramet (ur.), Gender and Politics in the Western Balkans, Penn State University Press: University Park, 131-152 Pei, Vesna (1996), Rat za nacionalne drave, u: Neboja Popov (ur.) , Srpska strana rata (Serbian side of the war ), Vol. I, B 92: Beograd, Zrenjanin, 60-86 ili The War for Ethnic States, u: Neboja Popov (ur.), The Road to War in Serbia. Trauma and Catharsis, CEU Press: Budapest, New York, 2000, 9-49 Nikoli-Ristanovi, Vesna i sar. (1995), ene, nasilje in rat, Kriminoloki Institut: Beograd Nikoli-Ristanovi, Vesna (2000), From Sisterhood to Non-Recognition: Instrumentalization of Womens Suffering in the War in the Former Yugoslavia, u: Svetlana Slapak (ur.) Womens discourse, War discourse, Topos: Ljubljana, 147-166 Popov, Neboja (2000), Media Shock and Comprehending it, u: Nena Skopljanac Brunner et al. (ur.), Media & War, Centar za tranziciju i istraivanje civilnog drutva : Zagreb, 9-16

164

Puhovski, arko (2000), Hate silence, u: Nena Skopljanac Brunner et al. (ur.), Media & War, Centar za tranziciju i istraivanje civilnog drutva : Zagreb, 41-49 Ramet, Sabrina P. (2002), Balkan Babel. The Disintegration of Yugoslavia from the Death of Tito to the fall of Miloevi, Westview Press: Boulder, Colorado Rorty, Richard (1999), Human Rights, Rationality and Sentimentality, u: Obrad Savi (ur.), The Politics of Human Rights, Verso: London and New York, 67-83 Seifert, Ruth (1996), The logic of sexual violence in wars, Womens Studies International Forum, Vol. 19, Issues 1-2, January-April 1996 , 35-43 Seifert, Ruth (1994 ), War and Rape: A Prelimnary Analysis, u: Alexandra Stiglmaye (ur.), Mass Rape. The War against Women in Bosnia-Herzegovina, University of Nebraska Press: Lincoln and London , 54-72 Skejelsbaek, Inger (2000), Sexual Violence in the Conflicts in Ex Yugoslavia, u: Svetlana Slapak (ur.) Womens discourse, War discourse, Topos: Ljubljana, strane 117-146 Sofsky, Wolfgang (1999), The Order of Terror. The Concentration Camp, Princeton University Press: Princeton, New Jersy Spasi, Ivana (2000), Woman-Victim and Woman-Citizen: Some Notes on the Feminist Discourse on War, u: Svetlana Slapak (ur.), Womens discourse, War discourse, Topos: Ljubljana, strane 343-358 Thomas K. Dorothy and Regan E. Ralph (1999), Rape in War: The Case of Bosnia, u: Sabrina P. Ramet, (ur.), Gender and Politics in the Western Balkans, Penn State University Press: University Park, strane 203-218 Todorova, Maria (1997), Imagining the Balkans, Oxford University Press: New York, Oxford Verdery, Katherine (1996), What was Socialism and What Comes Next, Princeton University Press: Princeton, New Jersey Walby, Sylvia (1997), Gender Transformations, Routledge: London and New York Wilmer, Franke (2002), The Social Cosntruction of Man, The State and War. Identity, Conflict and Violence in Former Yugoslavia, Routledge: New York and London Young, Iris M. (1990), Gender as a Seriality: Talking about Women as a Social Collective, u: Laslett, Brenner, Arat (ur.), Rethinking the Political. Gender, Resistance and the State, The University of Chicago Press, strane 99-124 Zakoek, Nenad (2000), The Legitimation of War: Political Construction af a New Reality, u: Nena Skopljanac Brunner et al. (ur.), Media & War, Centar za tranziciju i istraivanje civilnog drutva: Zagreb, 109-116 Zbirka krivinih zakona, 1988, Slubeni list SFRY: Beograd arkov, Dubrovka (2000), Feminist Self/Ethnic Self Theory and Politics of Womens Activism, u: Svetlana Slapak (ur.), Womens discourse, War discourse, Topos: Ljubljana, 167-193

165

Mihajlo Basara*

BORBENI MORAL NACIONALNIH VOJSKI U RASPADU SFRJ

Oruani sukob za podelu teritorija u raspadu SFRJ nije imao karakteristike savremenog rata. Opta vojna obaveza u ideologijama ratovoa smatrana je pravom, dunou i au, a njeno izbegavanje izdajom. Ljudski faktor bio je klasini inilac rata, iva sila ratovoa1, nijedna strana nije imala savremena sredstva ratne tehnike, neregularnost (formiranje i prihvatanje plaenika, dobrovoljaca) vojnih sastava svima je bio izlaz za nedostatak motivisanih boraca. Oblici borbenih dejstava odstupali su od strategijskih i taktikih pravila, distinkcija izmeu civila i vojnika nije bila u fokusu ratovoa, niti niih komandanata, neselektivnost izbora cilja i neproporcionalnost odnosa snaga bili su pravilo. Uprkos tome, ratovi tokom raspada SFRJ imali su jedan znak savremenosti.2 Graani su na izborima i referendumima u visokom procentu glasali u skladu sa ideDoktor vojnih nauka, Direktor Vojno-istorijskog instituta Naglaavanje znaaja ljudskog faktora esto je u istoriji ratova bio eufemizam za inferiornost tehnikog inioca. Ljudski faktor moe dominantno biti iva sila date vojske ili imati neto bezbednije mesto, kao u savremeno naoruanoj armiji. Ratovoa koji u procenjenom odnosu snaga ima prednost u ivoj sili na pobedu moe raunati samo njenim intenzivnijim troenjem. Tome je sklon svaki pokreta rata i po tome se vojskovoe ili dravnici ne razlikuju u istoriji. Niti se po pravednosti ili nepravednosti voenih ratova moe uspostaviti bilo kakva razlika u pogledu odnosa njihovih vostava prema ljudskom faktoru. I oni koji su bili osvajai i, moda jo vie, oni koji su branili slobodu nisu alili ivote svojih vojnika. Ratovoe koje se vie pozivaju na vrednost i snagu moralnog inioca imaju, skrivene ili manje skrivene, namere da ee posegnu za troenjem ljudskog faktora od onih koji vie kalkuliu sa tehnikim prednostima u oruju. 2 Pravo izbora u savremenim demokratijama da se u vojsku uopte ide, dominantno proistie iz drutvenih promena, a manje nastaje zbog usavravanja oruja i profesionalizacije vojske. Tendencije izbegavanja vojne slube imaju svoj koren u drugaijim (demokratskim) drutvenim odnosima. Pripadnici drutva u kojima je potencijalna upotreba sredstava sile unutar te zajednice zamenjena socijalnim konsenzusom i vladavinom prava imaju vrednosne orijentire suprotne onima koji se neguju, tanije moraju negovati, meu pripadnicima vojske. Sama priroda demokratskog drutva, naime, otvara put tendencijama neborbenosti, budui da ta drutva stvaraju uslove za odsustvo oseanja kolektivne ugroenosti, a na individualnom planu tee ka autonomiji linosti.
* 1

167

olokim projektom nacionalista, ali, kada je to trebalo dokazati, jedinstvo nije bilo tako potpuno.3 Srpsko/hrvatsko/bonjako drutvo bilo je podeljeno u pogledu spremnosti da svojim uestvovanjem u ratu podri politiki cilj svojih ratovoa. Tako su pokazali da poseduju klicu kritikog duha spram rata kao sredstva politike, ma koliko ona ukazivala i na nekoherentnost njihovih stavova. Kao da svako, posebno u srpskom/hrvatskom/bonjakom sluaju, ko je dao podrku za nezavisnost svoje nacije nije imao u vidu cenu koja treba da bude plaena ljudskim rtvama, razaranjima i dugotrajnim posledicama ratom steene nezavisnosti. Prema podacima koji posredno pokazuju antiratno raspoloenje, a to su podaci o broju vojnih obveznika koji su naputali zemlju tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, srpsko/hrvatsko/bonjaka antiratno orijentisana mobilizacijska baza znatno je vea od planovima predviene mobilisane JNA u predratnom vremenu. Pred rat JNA je mogla da naraste do 500.000 vojnika, a prema podacima UNHCR 1994. godine u treim zemljama nalazilo se 643.000 ljudi sa prostora bive SFRJ. Broj podnetih zahteva dostigao je u jednom momentu 924.060.4 Politika komunistikih oligarhija, dugo pre izbijanja rata, predstavljala je neprikriveni nacionalizam.5 Pad komunizma je elje za nezavisnou samo uinio javnim. Kada je zbaena komunistika maska, nacionalizam je ve bio dominirajua ideologija u javnosti i u svim institucijama drutva. On je postao osnovni sadraj dalje homogenizacije ve podeljenih naroda i osnovno sredstvo nosilaca nove vlasti za ostvarenje ratne politike. Nadanja antiratno i prodemokratski orijentisanih graana da je ispranjenu ljuturu dotadanjih radnih ljudi mogue ispuniti bilo ime osim novim ideolokim sadrajem nisu imala realno tlo. Eskalacija nasilja, za ratovoe prirodan sled dogaaja, uklonila je, potom, i svaku mogunost demokratskog reavanja problema granica, odnosno reavanja manjinskih prava u novim dravama. urba da se ljudske rtve daju za nacionalnu stvar i tako uvrsti put u rat karakterisala je namere svih nacionalnih ratovoa. Jugoslovenska narodna armija, iako je u poetku smatrana poslednjim bastionom odbrane jugoslovenskog komunizma, unutranjim podelama po nacionalnom kljuu, a koje su dugo godina unazad uvedene u status i sistem promocije oficira, u stopu je pratila tok raspada.6 Kao i 1941. godine, raspala se vrlo brzo i postala jezgro novih nacionalnih vojski. U njima je nacionalizam, nasleen i podran ratom, dobio polet i punu legitimnost. Naciji, kao osnovnom objektu identifikacije pripadnika
3 U septembru 1991. godine srpski Parlament je na zatvorenoj sednici raspravljao o problemima dezerterstava sa istonoslavonskog ratita i neuspehu delimine mobilizacije u Srbiji (50%) i Beogradu (15%), Vreme, News Digest Agency No 1-2, 30. septembar 1991. 4 http://www.reportermagazin.com/rep196/0007.htm. Sonja Biserko iz Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji: Dezerteri kojih ima negde oko 300.000 po nekim procenama mogli su napustiti zemlju bez nagovetaja da e se iko vratiti. Objavljeno: 2002-04-13 http://www.danas.org/programi/urednik/2000/01/20000109042601.asp 5 Gde god se vodila politika ostvarivanja prava naroda na samoopredeljenje, bila je beskompromisna, a nacionalizam i rat uzimala je kao sredstva za taj cilj. 6 ipka, P., Hadi, M., Istraivanje javnog mnjenja lanova SKJ o drutvenoj reformi, Komitet SKJ u JNA, Beograd 1989. Ovo istraivanje pokazalo je visoku korelaciju izmeu nacionalnosti i politikih stavova vojnih i civilnih lica u JNA.

168

zaraenih vojski, pripojeni su izuzetno poreklo, jezik, religija, slavna istorija, crkva i drava, do koje se, po uverenjima ratovoa, kao i do svih prethodnih, moe stii samo ratom. U JNA su kao izvori morala figurirali narodonooslobodilaki rat i revolucija, samoupravljanje, nesvrstanost, bratstvo-jedinstvo i optenarodna odbrana. Nasleenim indoktrinacijskim metodama novi ideoloki amalgam (elemenata identiteta nacije) nasledio je prethodni i postao kljuni izvor morala u novim vojskama. Ono to su narodi u SFRJ delili zajednike elemente istorije, kulture, porekla, jezika napadnuto je, i neosnovano i tragikomino, i ipak podeljeno. Redukovano poimanje nacije postalo je ne samo izvor morala vojski, vei i izvor za revalorizaciju istorije, pisanje kolskih udbenika, stvaranje kulturnih modela. Ono to se u savremenim vojskama smatra znaajnim izvorom morala kvalitet oruja, organizacija, obuka, liderstvo, komandovanje u nacionalnim vojskama zaraenih naroda u SFRJ nije igralo tako vanu ulogu. Jednom probuena nacionalistika vatra lako se rasplamsavala, a veoma sporo gasila. Tokom rata i posle njega, ova drutva postala su, moda, vie nacionalistika, nego to su to bila na poetku raspada.7

Slinosti i razlike u zasnivanju borbenog morala nacionalnih vojski

Odlukom da stupi u rat, svaka drava koja rauna sa politikom i vojnikom podrkom, pravovremeno organizuje medijski napad na mirnodopsko stanje duha svojih graana. Mentalni rat obavezno prethodi oruanom. Imajui to u vidu, nijedan rat nije iznenaenje. On mora da bude pripremljen u glavama buduih ratnika. Ratovoe, tokom jednog perioda, opravdavaju politike, vojne i moralne razloge za rat i time obezbeuju podrku za svoje odluke i opravdanje za budue rtve. U republikama SFRJ propagandni rat zapoeo je mnogo pre samog raspada i oruanih borbi za teritorije izmeu novih aktera. U nadolazeem ratu izmeu naroda (graana) SFRJ, pripreme su se mogle pratiti u susedstvu, meu prijateljima, kolegama i rodbinom. Naime, graani su pojedinano postajali jedinice podele na jednu ili vie zaraenih strana. Meunacionalna mrnja, stvorena u drutvu, bila je gotov ambijent za borbeni moral nacionalnih vojski. Mobilisani graanin, shodno stepenu saglasnosti sa ratnom politikom, dolazi u ratnu jedinicu bezvoljno ili na krilima svojih stavova o predstojeem nacionalnom zadatku. Poreenje nekih dimenzija borbenog morala triju vojski izvedena su samo na osnovu tih spoljnjih inilaca, kojima je izvor bila politika zaraenih strana:
7 Na predsednikim izborima u Srbiji, decembra 1992. godine, kandidat nacionalistiki opredeljenih biraa Slobodan Miloevi dobio je 56,31%, a prodemokratski kandidat Milan Pani 33,79% glasova (izlaznost 68,31%). Na predsednikim izborima septembra 2002. godine, dakle, nakon pada S. Miloevia, kandidati nacionalistiki opredeljenih biraa V. Kotunica (30,88%) i V. eelj (23,24%) imaju zajedno 54,12%, a kandidat prodemokratski opredeljenih biraa M. Labus 27,36% (izlaznost 55,30%). www.cesid.org.yu/ zbirni rezultati za Srbiju

169

Dokidanje politikog monizma i uvoenje viepartijskog sistema bio je pluralistiki ok samo u Srbiji. Srbi su imali za to dva razloga. Jedan je stvarna ideoloka podeljenost, a drugi je to to je za Srbiju komunistiki monizam bio sredstvo da opstane drava u kojoj svi Srbi ive u jednoj zajednici. Nacionalizam i komunizam (monizam), ve u toj taki pretnje raspadom, u Srbiji imaju zajedniki interes. Stranaki pluralizam, politika sloboda u drutvu, konfliktnom po vie dimenzija, stoga jeste jedan od uzroka ratnog i meusrpskog raskola. U svim drugim republikama otpor pluralizmu bio je manji (BiH, Makedonija) ili je doekan kao politika sloboda (Slovenija i Hrvatska). Pluralizam je za republike koje su elele otcepljenje bio sredstvo ostvarenja nacionalnih ciljeva. U njima je nastanak pluralizma bio komplementaran nacionalnim ciljevima. Uvoenje viepartijskog sistema stvorilo je razliitu politiku osnovu za zasnivanje ratnog morala. Na jednoj strani (kod Slovenaca, Hrvata, kasnije Muslimana/Bonjaka i Makedonaca) nacionalizam je mogao biti predstavljen kao oruje za ruenje monizma, kao izraz osvojene politike slobode i sredstvo da se ona sauva, a na drugoj (srpskoj), nacionalizam je bio interesno udruen sa komunistikim monizmom, to ga je kompromitovalo kod nacionalista, ali i na Zapadu, s obzirom na globalni ideoloki trend. Sve tri vojske, nastale u meunacionalnom konfliktu, gradile su borbeni moral dominantno, posredstvom ideologije nacionalizma i samim tim bile su ideoloke i politizovane. inioci organizacije, obuke, profesionalnih i moralnih kvaliteta kadra, borbeni duh jedinice i vostvo u malim kolektivima, bili su sporedna sredstva za graenje morala. Kohezivnost ljudskog faktora uvrivana je povezivanjem istorijskih i stvaranjem savremenih mitova rtvovanja za nacionalne ciljeve. Budui da je nacionalni cilj bio najproblematiniji, iako razliit kod sve tri vojske, posebno kod Bonjaka (graanska BiH), neto sliniji kod Hrvata i Srba (prikrivani cilj bile su Velika Srbija i Velika Hrvatska podelom BiH), nigde ga nije bilo mogue definisati moralno neprotivreno, otvoreno i opteprihvatljivo. Ta unutranja konfliktnost ratnog cilja bila je izvor konfliktnosti osnovnih kvaliteta borbenog morala kod pripadnika tih vojski. Kognitivno i emotivno koherentne nacionalne stavove, kao osnovu patriotizma i borbene motivacije, nije bilo mogue razviti. Vojska, inae piramidalno strukturisana, stavljena je pod vojnu i politiku odgovornost jedne linosti. U tome su ove vojske bile pravi sledbenici JNA, kao i u statusu koji su sebi obezbeivale ratovoe. Svi su bili vrhovni komandanti i svi sa brozovskim kompleksima. Ratovoama su vera u ciljeve nacionalne ideologije, onako kako su ih oni definisali, i proetost cele vojske duhom nacionalizma bili jedini kriterijum borbenih i moralnih vrednosti. Neproporcionalna i neselektivna upotreba sile karakterisala je sve tri strane (najvie srpsku i time joj ostavila i najveu odgovornost za rat). Uesnici rata nikad nisu bili uvereni da se datom oruanom akcijom (osvajanjem dela teritorije, nekih zona ili samo sela i gradova) neto politiki ili vojniki definitivno dobija.8 Naredbodavci i komandanti jedinica, znajui to,
8 Zemlje koje nisu suverene (a to su sve male zemlje) ne mogu da raunaju sa trajnou reenja koja su uspostavljena primenom vojne sile.

170

ulazili su u borbu tek onda kada su bili sigurni da su toliko nadmoni mnogo vie nego to taktika pravila nalau da pravog otpora nee ni biti. Srpska strana je svoje pobede slavila u uslovima poetne izrazite nadmoi. Hrvatska i bonjaka strana oslukivali su korake Zapada, odnosno NATO i postajale hrabrije i odvanije pod skutima velikih sila. Nigde nije bilo odsudne borbe za teritorije koje su, u stvari, bile cilj rata. Udar na nezatiene vojne i civilne ciljeve bio je dominantna, gotovo opta ratna praksa slovenaka hrabrost u ratu koji je S. Miloevi planski izgubio, isterivanje graana sa posla i stanova, napad na njihovu imovinu i njihov progon i ubistva, napad na uniformisane pojedince, izolovane vojne objekte, ucena oficira pretnjama lanovima porodice, izolacija kasarni JNA, bombardovanje sela i gradova sa namerama etnikog ienja, stvaranje logora u kojima je tortura bila pravilo i konano masovna ubistva civila. Vojni i moralni karakter takvih nareenja, kod onih koji su ih izdavali i onih koji su ih primali, nije mogao izazivati nacionalno dostojanstvo i ponos, a ratna praksa koja je iz njihovog izvravanja proisticala bila je psiholoki ispunjena oseanjem mrnje, osvete i destrukcije. Patriotska retorika koju su ponudile i upranjavale ratovoe vremenom je postala smiljeni transparent za izvrioce zlodela, kao i za ratni kriminal. Borbeni moral u takvim uslovima nije ni mogao da se razvije oko ciljeva rata ili pojedinanih borbi, budui da je izgledalo da se za te ciljeve moglo uzalud ginuti. Oseanje osvetoljubivosti ratovoama bilo je korisnije, a pljake i zloini bili su prirodni pratilac takvog borbenog morala. Heterogen stareinski kadar oficiri JNA, rezervisti sa obukom u JNA, dobrovoljci sa iskustvima iz drugih armija, strani plaenici, dobrovoljci sa iskustvom koje su sticali tokom rata i postajali oficiri nije doprinosio izgradnji moralno vrstih jedinica i meusobnog poverenja. Neki meu oficirima JNA visokog ina (Slovenci, Hrvati, Bonjaci, Srbi) odigrali su, ukoliko su bili potrebni ratovoama, svoje uloge i naplatili vernost novoj ideologiji. Srednji i nii oficirski kadar JNA, iako se prestrojio na vreme, inio se vie sumnjivim hrvatskim i bonjakim politikim i ratnim stratezima, nego to je to bio sluaj sa njihovim kolegama na srpskoj strani. Komunistiki (projugoslovenski) ideoloki tragovi i ateistiko vaspitanje oficira JNA manje su smetali srpskoj strani. Srpske ratovoe ostavile su u svom manipulativnom spektru mesto za kvazileviare, kvazijugonostalgiare i velikosrbe. U srpskim vojskama izmeu Drine i Kupe nije bilo mesta za ideoloke gradacije. Spojeni sudovi etnikog ienja trpeli su samo iste nacionaliste. Upletenost oficirskog kadra u ratne zloine, pljaku i kriminal, kao i stanje discipline (dobra obuka i na pravilima zasnovani unutranji odnosi nigde nisu bili osnov disciplinovanja), slabili su borbeni moral na svim stranama. Glavni pokretai rata (srpski, hrvatski i bonjaki) bili su osumnjieni, ili im je to pretilo, a neke od njih je smrt preduhitrila, po komandnoj odgovornosti (Miloevi, Tuman, Izetbegovi). Naelnici generaltabova su, takoe, bili ili osumnjieni za zloine (Mladi, Gotovina, Halilovi) ili smenjivani zbog korupcije i veza sa kriminalom. Pitanje racionalnosti i svrsishodnosti rata, odnosno toga da li je rat mogao da se izbegne, nije bilo isto iz ugla triju zaraenih strana. U toku 1991. i 1992.

171

godine rat je mogao biti spreen ili prekinut tako to bi srpske ratovoe priznale administrativne granice republika SFRJ kao nove meudravne granice, a da time politika borba za prava sunarodnika ne bude prekinuta. Konice su bile na srpskoj strani i na strani meunarodne zajednice. Moda je uticaj, u tom smislu, najvie bilo mogue oekivati od meunarodne zajednice, ali on je, takoe, imao ratni smer. Iako odgovor na pitanje o mogunostima da se rat izbegne nije jednostavan, uvid u takvu mogunost je svakom vojnom obvezniku inio ratnu politiku ratovoa (posebno srpskih) sumnjivom, a time i politiku pozadinu za mobilizaciju i borbenu motivaciju. Ove sumnje, meutim, nisu dominirale, ali su slabile borbeni moral, posebno u srpskim vojskama. Hrvatska (u ratu za granice Hrvatske) i bonjaka strana svoj nacionalizam mogle su, delimino, pravdati kao odbrambeni i na tome zasnivati borbeni moral svojih jedinica. Odnos snaga, u ljudstvu i sredstvima ratne tehnike, iao je poetkom rata znaajno u korist srpske strane, to je imalo negativan uticaj na moral hrvatske i bonjake vojske. U kvantitativnom smislu ravnotea nikad nije bila uspostavljena, a odnos snaga i borbenu sposobnost bonjake i hrvatske strane podigao je NATO saveznik. Borbeni kvalitet i borbeni moral pripadnika hrvatske i bonjake vojske, rastao je s oseanjem podrke, ali i stvarnom podrkom Zapada i NATO. Kvalitet vojski Republike Srpske i Republike Srpske Krajine smanjivao se kako se pribliavao kraj rata. Moral kod Srba opadao je kako je rat odmicao, a to je, pre svega, bilo posledica sve jasnijeg uvida u propast politikog cilja koji su srpske ratovoe postavile, ali i u povezanosti sa odlunou NATO da svoj kredibilitet potvrdi u ratovima raspada SFRJ. Podeljenost srpskog drutva u vezi sa saveznitvom nije prualo jedinstven osnov za izgradnju borbenog morala. Zablude o saveznitvu i konfuzija koja je nastala kada su vostva stranaka pokazala na svoje ideoloke, politike i vojne saveznike, dodatno je dezorijentisala srpski narod. Za neke je to bila Rusija, (shvaena panslovenski, komunistiki ili proevropski), za neke komunistika Kina, a za neke Evropa i Amerika. Politika saveznitva podsticala je, kod Srba, oseanje izolacije. Srbi su bili podeljeni prozapadno i antizapadno tokom itavog rata, kao i reformski i antireformski posle njega. U izvesnom smislu, ovaj problem muio je i bonjaku stranu, ali ne na isti nain. Oni su pretendovali na to da imaju dva saveznika islamski i zapadni svet, koji su, meutim, mogli postati meusobno netrpeljivi. Hrvatska je u pogledu generalne orijentacije drutva i izbor saveznika imala jasnu veinu. Dve moralne tradicije (etniki i partizanski sledbenici) na kojima se gradio identitet srpskog vojnika ostale su nepomirljive. Ratne voe ovih dveju ideologija planski su saraivali u ostvarivanju ratnih planova, a naroito u uvanju vlasti. Na niim nivoima, gde se borbeni moral iskazuje kao kohezivni elemenat vojne jedinice, pomirenje nije bilo mogue i nije ga bilo. U izvesnom smislu hrvatska vojska je imala slian problem. Hrvatska strana je javno, u elji da se u oima sveta poveu domovinski rat i svetska borba protiv faizma, govorila o antifaistikoj borbi Hrvatske. Meutim, budui da je antifaistika borba Hrvata, tim vie to je

172

imala srazmerno znatno manju podrku od one koju je imala NDH, bila komunistika i projugoslovenska, tu dimenziju, takoe, nije bilo mogue ugraditi u niim jedinicama.

Moral srpskog vojnika ishod politike zloupotrebe vojske

Stranaki pluralizam doekan je u JNA sa oseanjem poraenosti. Ukidanje SKJ i kolektivni upis profesionalnog sastava JNA u SKPJ (Savez komunista pokret za Jugoslaviju) nije se dugo odrao. Nezgrapna odbrana monizma ukljuivala je pretnje i bila skopana sa nemoi vojnih podanika. Vojska se departizuje i to ini sutinu depolitizacije, govorili su vojni tumai pluralizma.9 Njihova tumaenja karakterie poljuljano komunistiko uverenje i sindrom pokolebanog vernika. Viak lojalnosti, kao naviknuti instrument lepog ponaanja i sve vei raskorak izmeu ideologije i stvarnosti, stalno ih je gonio ka samozavaravajuim objanjenjima. Komunistika slika raspadala se (uz nastup pluralizma) i zbog dokaza koje je nudio rat. Vojni tumai ostali su kod osnovnog ideolokog tumaenja, iako ono vie nije korespondiralo sa stvarnou. Stvarnost je neznatno prodrla u njihovu sliku sveta, ali ona tu sliku sveta, budui ometana ideologijom, nije mogla promeniti nekom sistematinijom vizijom. Druga serija tumaa, onda kad je postalo jasno da je komunizam pao, a rat zapoeo, personifikovana je oficirima koji su jedan kolektivistiki mehanizam odmah zamenili drugim, komunistiki nacionalistikim. To su bili oni koji su nadirali u vojnoj hijerarhiji, te su stoga bili spremni da ideologiju, logiku i moral podrede trenutnim zahtevima politike, odnosno svojim karijernim motivima. Pojavio se niz linosti u uniformi, koji je sebe legitimisao kao branioca srpskih nacionalnih interesa.10 Njihovo zalaganje za srpske nacionalne interese uglavnom je neiskreno, budui da je potpuno podreeno oficijelnom miljenju. Ono je bilo oportunistiko i karijeristiko, sa recidivima komunistike konfuzije. Oficiri nove vojske bili su uvereni da je srpska nacija ugroena i da je treba braniti ratnim sredstvima. Dodue, granic odanosti toj ideji u pozitivnoj je korelaciji sa linijom napredovanja ili stagnacije u karijeri. Ideoloko naslee, socijalna vezanost, brzi raspad morala drutva i morala JNA i ratna politika srpskog (i drugih, ali ovde je re o uzrocima slabljenja borbenog morala na srpskoj strani) nacionalnog vostva uzrokovali su idejnu konfuziju i bili osnov slabljenju borbenog morala u JNA, a potom i vojskama RSK i RS. Ovde e neki od uzroka biti navedeni samo s obzirom na dejstvo u pravcu slabljenja borbenog morala, dakle, sa etiki neutralnog stanovita:
Najbolje su predstavljeni istupanjima generala Veljka Kadijevia (savezni sekretar za narodnu odbranu), admirala Stane Broveta (zamenik saveznog sekretara), generala Blagoja Adia (naelnik Generaltaba) i generala Stevana Mirkovia (naelnik Generaltaba). 10 Najistaknutiji predstavnici i prvoborci bili su B. Stevanovi (komandant Ratnog vazduhoplovstva), V. Obradovi (naelnik Politike uprave), . Pani i M. Perii (naelnici Generaltaba) itd.
9

173

Veliki elan nacionalista u poetku (antibirokratska revolucija), splasnuo je kada je rat poeo. Veliki broj obveznika napustilo je zemlju, ne elei da se bori. Od rata su beali vojni obveznici iz Srbije, ali i obveznici sa ratom zahvaenih podruja u Hrvatskoj i BiH. Reakcija drave bila je razvijanje ksenofobije i govora mrnje, kao i manipulacija pravima izbeglica. Vidna je trostruka dezorijentacija prokomunistika (projugoslovenska i antijugoslovenska), velikosrpska i prodemokratska. Takve ideoloke disolucije nisu mogle biti osnov za homogenizaciju, nego izvor unutranjih sukoba. Paralelno egzistiranje jugoslovenstva i srpstva u vojsci (srpskim vojskama) izazivalo je podele na jugonostalgiare (smatrani su komunist-nostalgiarima) i velikosrbe ili partizane i etnike. Svako je od njih na svoj nain odreivao veliki cilj za koji se treba boriti. Raspad SFRJ i JNA delovao je razarajue na moral pripadnika jugoslovensko/srpskog drutva i, posebno, vojske. Radi ouvanja vlasti, ratovoe su bile prinuene da prikrivaju dezerterstvo i da istovremeno raspiruju nacionalizam kako bi mobilisali stanovnitvo za rat. Ogranienje trajanja boravka na ratitu za rezerviste po mobilizacijskom pozivu, uvoenje dobrovoljakih jedinica, a kasnije i stvaranje kadrovskih centara, kojima se sankcionie podela na Srbe preko Drine i Srbe iz Srbije ukazivalo je na priznavanje nejednakih motiva za rat. Privilegovanje vojnih, odnosno ratnih obveznika povlailo je za sobom i pomisli da svako treba da uva svoju glavu. Prvi vojni poraz, koji je ostavio znaajnog traga na moral drutva i vojske, odigrao se u navodnom pokuaju spreavanja otcepljenja Slovenije, u isto vreme kada se slubena politika legitimisala jugoslovenstvom. Odnos snaga u korist Teritorijalne odbrane Slovenije, upuenim snagama i nainom dejstava koja su usledila u sedmodnevnom ratu, nije mogao biti promenjen. Za poraz niko nije snosio odgovornost. Rezultat ovog rata bio je za srpsku stranu nova konfuzija o daljim moguim ciljevima rata. Desilo se i poigravanje sa komandovanjem JNA, odnosno, VJ, u smislu neodlunosti politikog nivoa komandovanja o upotrebi vojske. Dolo je do nesaglasnosti izmeu nervoznih reakcija na neprijateljsku taktiku izazivanja jaeg i nespremnosti da se koordinirano politiki i vojno odgovori. Dolo je do stvaranja i upotrebe paravojnih formacija sa svojim simbolima, tumaenjem tradicije, uniformom, izgledom i karakteristinim pravilima u izgradnji unutranjih odnosa. Mnogi mobilisani rezervisti iz Srbije u jesen 1991. godine nisu eleli da se u jedinicama JNA bore pod zvezdom na kapi. Drugi nisu eleli da stave kokardu. Generaltab je odluio da na kape stavi znak dravne zastave, trobojku bez ideolokih simbola, to reito govori koja ideologija nosi nove vlastodrce. U isto vreme pod njihovim pokroviteljstvom stvorene su paravojne jedinice, svaka pod svojim simbolima, zavisno od politikih stranaka koje su iza njih stajale. Budui da odgovornost u zonama jedinica vojske nikad nije podeljena, JNA i njen naredbodavac pokazali su time da sve te jedinice rade na istom politikom zadatku. To, meutim, u samim jedinicama vojske nije delovalo integriue na borbeni moral pripadnika tako ideoloki raznorodnih grupa. Pesme, zastave, uniforme, simboli, sve je bilo razliito i samim tim konfliktno, frustrirajue i deprimirajue.

174

Upotreba slube dravne bezbednosti i specijalnih jedinica u kontrolisanju politikih procesa i vojske, kao i direktnim uestvovanjem u ratnim akcijama, esto je inila izlinim formalno uspostavljene demokratske institucije u RSK, RS (pa i samoj Srbiji), a u vojsci ingerencije komandovanja. Ratni porazi su vremenom sve vie potvrivali sumnju u retoriku vojnih i politikih komandnih struktura. Tada je uvid u ideoloku spregu politikog i vojnog vrha postao izvor oseanja nemoi i beznadenosti u jedinicama srpskih vojski. Takoe, interesna, ratnoprofiterska, sprega vojnih komandanata i civilnih struktura u ratnim zonama omoguavala je tokom rata dalje irenje ratnog kriminala. Upotreba Crkve i zloupotreba verskih oseanja bili su jedan od vanih sredstava u podsticanju borbenog morala. Crkvi, tokom devedesetih, nije nedostajala samoinicijativa u podrci ratovoama i njihovim ratnim planovima. Suvereni, vojnici i svetenici, kao u predmodernom dobu, bili su na istom poslu.11 Postojala je tajna i javna (dvolina) politika srpskog rukovodstva: kalkulacije sa podelom teritorija, zamenom teritorija i, u isto vreme, jaanje militantnog nacionalizma sa propagandom o ujedinjenju zaokruenih srpskih zemalja. Osuivane su sankcije i dvolinost meunarodne zajednice prema SRJ i, u isto vreme, uvoene sankcija prema RS, onda kada je vlastodrac u Srbiji procenjivao da se dalji rat po njega nee dobro zavriti. Otvoreni politiki sukobi meu politikim voama Republike Srpske (RS), Republike Srpske Krajine (RSK) i SR Jugoslavije i odsustvo politikog autoriteta kod svih partijskih i politikih struktura u RSK i neto manje u RS spram Beograda (to je, zapravo, bila njegova tvorevina) bili su konstanta sve do Dejtonskog sporazuma.. Time je odravan politiki duh nemoi i oslanjanja na Srbiju i njeno vostvo. Dejton je pokazao da je svet to priznao. Miloevi je potpisao mir u ime svih Srba. Nespremnost na kompromis i stoga podlonost inerciji destrukcije i razaranja, tolerisanje zloina, pljake i nediscipline (alkoholizam, tue, ubistva i samoubistva, saobraajni udesi) u kontinuitetu je slabilo borbeni moral. Analize su ukazivale da je manje boraca ginulo u neposrednoj borbi i od artiljerijske dalekometne vatre, a vie u sukobima koji su bili posledica nediscipline. Odsustvo pravnog oslonca i odgovornosti obezmoivanjem i potpunom politizacijom i zloupotrebom vojnog i dravnog pravosua, inilo je takvo stanje trajnim uzrokom slabljenja borbenog morala. Pravilo je da nijedan komandant ne moe da pravda greke u ratu nareenjem pretpostavljenih. Pre nego to prihvati izvravanja nareenja, on mora da iznese svoje protivrazloge, insistira na promeni plana i ponudi ostavku ukoliko preti opasnost da, zbog pogrenih politikih ili vojnih odluka, postane orue propasti sopstvene jedinice. Umesto toga, odnose su karakterisala meusobna optuivanja oficira i vojnika da jedni druge rtvuju u akcijama, naroito izmeu oficira bive JNA i oficira paravojski, kao i odlazak na
11

orevi, M., Ogledi: Ratni krst srpske Crkve, Republika br. 273, novembar 2001.

175

ratite po vei in, manipulisanje unapreenjima, karijerizam putem srbovanja. Srbi u Republici Srpskoj Krajini bili su zatoenici nacionalistike politike, koju su oni prihvatili pod parolom nikad vie u Hrvatskoj. Eufemizam za pomenutu parolu bio je da se Srbi sami dogovore sa Hrvatskom o oblicima zajednikog ivota. Za Srbe u BiH vredelo je isto. Trebalo je da se oni dogovore sa dva ostala naroda u BiH o oblicima zajednikog ivota. Autonomna politika Srba u RSK i RS manifestovala se u intenziviranju nacionalizma i nastojanjima da se Srbija otvoreno uvue u rat. Ova protivrenost svedoi o odsustvu politikog konsenzusa nacionalnog vostva o ratu koji vodi. Oni koji su u Srbiji glasali za rat, pod pretnjom prelivanja rata u Srbiju, prihvatili su sugestiju svojih vladalaca da Srbija nikad nije bila u ratu, a oni koji su glasali protiv rata tvrdili su da je Srbija jedini krivac za rat i da ga je ona povela. Oba ekstrema su manjkava i nisu doprinosila borbenom moralu vojske. Nespremnost na kompromis u neprihvatanju planova meunarodne zajednice za RSK i RS i konano preddejtonsko vojno NATO reenje objanjeno je kao ostvarenje antisrpskog zaverenikog scenarija na koji se nije moglo uticati. Pad vojnikog otpora vojske Srpske Krajine hrvatskoj vojsci, pored ostalog, ukazuje na veru u zaveru. Vojnici RSK, uz stihiju i paniku stanovnitva, nisu ekali nareenja pretpostavljenih, ve su pod raznim izgovorima (najee o izdaji koja je to, iz perspektive jedinstva politika Knina i Beograda, na jedan nain i bila) naputali poloaje i na kraju su, sa gotovo celokupnim stanovnitvom, napustili teritoriju RSK. Organizovanog otpora vojske Krajine nije bilo, ako ne raunamo sporadini otpor manjih jedinica na nekim pravcima. Vlasti Srbije krivicu za pad RSK i delova RS, preusmerili su na Srbe u RSK i RS, koji su, kao nepatriote i kukavice kako je sugerisano sa politikog vrha, oekivali da treba da ih brane Srbi iz Srbije.12 U prolee i jesen 1995. usledila su hapenja izbeglih i upuivanje u Istonu Slavoniju radi njene navodne odbrane. Borbenost izraavana bacanjem cvea na tenkove koji su u jesen 1991. krenuli u odbranu Srba u Hrvatskoj evoluirala je u odobravanje da se hapse srpske izbeglice. Takvim borbenim moralom triju srpskih vojski okonana je borba za srpske nacionalne interese.

12 http://www.hlc.org.yu/srpski/suoavanja sa prolou: Zato su uopte dolazili ovamo! Ili su oekivali da e njih braniti neko drugi, rekla je Mirjana Markovi u svom dnevniku u magazinu Duga.

176

IV IZGLEDI ZA NORMALIZACIJU I POSTIZANJE BEZBEDNOSTI

Milan Podunavac*

RAT I POREDAK: sluaj Srbija

etiri godine nakon uruavanja diktature politiko drutvo u Srbiji pokazuje ne samo velike tekoe u procesu konsolidacije demokratije, ve i osobitu vrstu neuspeha u uspostavi moderne ustavne dravnosti. Srbija je po mnogim svojim svojstvima nedovrena drava. Ovaj rad analizira uzroke i obiljeja bezdravlja u Srbiji. Sredinju osu ove analize ini politika dinamika u Srbiji u poslednjoj dekadi prologa stoljea. Nastoji se pokazati kako se odvijao proces razaranja i obnove poretka u uslovima koji po svojim bitnim svojstvima nisu politiki (ratovi, nasilje, egzistencijalni strahovi, zloini, pljake). Osnovnu osu ove studije, otuda, ini velika paradigma (Bobio) o odnosu poretka i neporetka, a kako je drava osnovno jezgro politike integracije savremenih politikih drutava, ona se moe prevesti i na kategorije dravlja i bezdravlja. Otuda i osobita vrsta normativnog identiteta izmeu pojmova graanske normalnosti i normalne dravnosti. Normativnim konstruktom ustavne demokratije oznaavamo poeljno stanje dobro ureenog poretka. U pojedinim odeljcima bie ponuene razvijenije formulacije osnovnih pojmova. U prvom odeljku analizirani su priroda, kao i socijalni i politiki uinci razaranja poretka (legaliteta). Razaranje poretka (legaliteta) oznaiemo kao najtraumatinije iskustvo kroz koje jedna politika zajednica prolazi. Bie analiziran odnos izmeu rata i poretka i nastojaemo da ukaemo na generiku vezu izmeu razarajue uloge rata i tekoa u konsolidaciji principa vladavine prava (legalitet). U drugom koraku oznaiemo Srbiju kao postdiktatorsko drutvo i nastojati da pokaemo zato poraena i nepomirena drutva bez jasnog kritikog odnosa i moralne refleksije prema bliskoj prolosti i negativnim politikim tradicijama nisu u stanju da uine otklon u odnosu na politiku leguru staroga reima i uine jednu radikalno novu recepciju kolektivnog i politikog identiteta. Srbija se poput Vajmara nakon Prvog svetskog rata nala u socijalno-politikom ambijentu u kome ni jedna relevantna drutvena grupacija nije pokazala volju da krhku i fragilnu demokratiju osvojenu nakon oktobarske promene brani od neprijatelja demokratije. Srbiju emo isto tako oznaiti i kao postkomunistiko drutvo. U drugom e odeljku biti analizirani formativni principi na kojim je poivala legura koja se porodila na razvalinama socijalistike ideokratije (Dimitrijevi). Bie analiziran proces deinstitucionalizacije poretka prava i politike i pokazano kada se ona pretvara u formaciju gole moi u kojoj se
*

Profesor, Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu

179

gui drutvo, razara pravo i dignitet ljudi (Neumann). Trei deo studije posveen je velikoj promeni (oktobarska revolucija). Bie naznaeni znaaj konstitucionalne anse, koju je politiko i civilno drutvo u Srbiji zadobilo, i razlozi zbog kojih ove konstitucionalne anse (prva posle oktobarske promene, druga posle ubistva premijera inia) i iroke mogunosti konstitucionalnog izbora nisu iskoritene. Braniemo tezu da je nepoverenje u demokratiju i civilno drutvo osnovni razlog neuspeha oktobarske revolucije i konstitucionalne anse, koju je ona donela politikom drutvu u Srbiji. Politika strategija socijalnog i politikog konzervativizma, koja promovira ideju etnokratije kao osnovnu osu odgovora na otvorena pitanja state and nation building, poiva u ideolokom smislu na dva osnovna politika bloka: politiku osu jednoga ine neprijatelji demokratije, dok politiku osu drugog ine politike snage i akteri koje karakterie nepoverenje prema demokratiji. Sve ovo upuuje da je oblikovanje alternativne politike strategije kljuni imperativ pred kojim se politiko drutvo u Srbiji jo uvek nalazi. Ideoloka okosnica takve strategije mora u osnovi biti demokratska. Demokratija u Srbiji jo uvek trai aktera koji e je braniti i podravati. U zavrnom, etvrtom poglavlju, bie analizirani u razvijenijoj formi razlozi neuspeha u uspostavi moderne dravnosti u Srbiji. Braniemo normativno stajalite po kome postoji generika veza izmeu moderne drave i poliarhije (ustavna demokratija) i nastojati da pokaemo na kojim je pretpostavkama ovaj proces mogue izvesti. U ovome procesu naznaiemo dva stadija. Prvi pretpostavlja uspostavu modernog poretka utemeljenog na formativnim principima prava koji, govorei jezikom Hobsa (Hobbes), omoguavaju da drutvo nadvlada polje negativne politike summum malum (strah, nasilje, zloine, politiki proizvedeno siromatvo i bedu, javnu okrutnost) i garantuju sigurnost bazinih dobara (sigurnost, slobodu, dostojnost). Ovo je mogue samo u ureenoj dravi. To je extra civitatem nulla securitas, kako je pisao mit (Schmitt), reinterpretirajui Tomasa Hobsa. Tek na ovim temeljima mogue je oblikovati ustanove i vrednosti ustavne demokratije (sloboda, ograniena i kontrolisana vlast, demokratska legitimnost), koja se oznaava kao summum bonum dobro ureene zajednice.

Razaranje legaliteta
Razaranje legaliteta (poretka) je najtraumatinije iskustvo kroz koje jedna politika zajednica moe da proe. Kada je legalitet politikog tela razoren, ak i u uslovima kada je njegovo razaranje mogue opravdati slabostima i ravim osobinama, lanovi jedne politike zajednice nalaze se u stanju koje karakterie ne samo opta nesigurnost, ve i odsustvo jasnih orijentira koji nam omoguavaju da prema njima rutiniziramo svoja individualna i kolektivna iskustva (Weber). U odsustvu jasnih orjentira (theologia civilis) ljudi se ne orjentiraju optim dobrima, ve su motivisani individualnim nagonima. Strah i difuzija nesigurnosti, panika, postaju glavni pokretai individualnih i kolektivnih ponaanja. U takvim stanjima drutvo se zakonito survava u neporedak (haos), razaraju se vrednosti poverenja i solidarnosti, nepisani drutveni ugovor koji je oblikovao i povezivao politiku zajednicu ne funkcionira, a osobita vrsta egzistencijalnog straha (strah od neporetka) supstituira sve druge vidove ponaa-

180

nja. Nita tako dobro ne oznaava ovakva stanja velikog straha kao stanja velikih socijalnih kataklizmi (ratovi, graanski ratovi, revolucije, populistiki pokreti ). To su stanja kada ljudi otkrivaju kako gotovo pred njihovim oima nestaju ustanove koje su ujedinjavale i povezivale drutvo. Vojsku, pravdu, policiju, administraciju, zakone supstituiraju teror, nasilje, invazije, razaranja, ratovi bez pravila. Poetkom devedesetih politika drutva u bivoj Jugoslaviji prolaze kroz upravo takvo stanje. U izvrsnom opisu balkanskih prilika M. Ignatijeva (Ignatieff) ovo stanje opisano je kao stanje naoruane paranoje. Ignatijev argumentira da su ljudi razorili slabu dravu iz straha od drugih, no sada trae isto takvu da bi ih odbranila i zatitila. U meuvremenu, strah ih je uinio nesigurnim, nasilnim i samotnim. Strah od neporetka inspirie ljude da tragaju za stanjem poretka i sigurnosti. Razaranje poretka bive Jugoslavije i priroda legitimacijskih borbi kroz koje se ovaj proces odvija, rodno je mesto politikih legura koje su nastale na ovome prostoru. Osnovno jezgro politikog poretka u bivoj Jugoslaviji inio je sistem harizmatske vlasti i harizmatskog legitimiteta. Ovakav tip poretka, kako je pokazao Veber (Weber) u svojoj sistematskoj sociologiji vladavine, nosi u sebi vee mogunosti samorazaranja nego politiki reimi zasnovani na tradicionalnom ili racionalnom autoritetu. Najosetljiviji problem sa kojim se ovaj tip poretka suoava jeste pitanje harizmatskog naslea i rutinizacije harizmatskog autoriteta. Od naina na koji e biti reavana ova dva problema u osnovi ovisi priroda politikog poretka. Analiza ovih tipova politikih poredaka pokazuju da su mogue dvije solucije reavanja pitanja politikog naslea. Prva je da se uspostavljanje novoga harizmatskog lidera zasniva na temelju pravila i kriterija koje je ustanovio sam harizmatski lider u saradnji sa pripadnicima harizmatske zajednice. Ovo je sluaj kada harizmatski lider ustanovljava procedure politikog nasleivanja. Druga je solucija kada sam harizmatski lider odredi svog naslednika. Priznavanje designiranog naslednika vri se, po pravilu, aklamacijom onih koji su najmoniji i najpovlaeniji sledbenici lidera (harizmatske zajednice). Bitno svojstvo politikog poretka u bivoj Jugoslaviji posle smrti Josipa Broza je to da pitanje harizmatskog naslea nije reeno. Niti je u toku Titovog ivota odreen politiki naslednik, niti su utvrene procedure i pravila na osnovu kojih bi ovo pitanje bilo reeno. Bez reenja ovoga problema, pokazalo se, nije bilo mogue stabilizovati vlast i svesti harizmu na svakodnevne odnose. Naprotiv, jugoslovensko drutvo bilo je suoeno sa tendencijom srozavanja autoriteta, koja se i dalje obavljala uz legitimacijsku formulu divinizacije bivega vladara (I posle Tita, Tito). Ovo srozavanje autoriteta, nastalo kao posledica nedovrenog procesa rutinizacije harizmatske vlasti, uzelo je oblik sniavanja nekog sa njegovog suverenog poloaja na poloaj prvog meu jednakim. Istorija politikih drutava poznaje ovakve sluajeve kolektivnog vladanja (arhon, konzul, dud) i jugoslovenski je sluaj pripadao ovoj vrsti. Na elu drave je kolektivno telo kojim rukovodi jedan od lanova ovoga tela. Uporedo se odvijaju dva politika procesa. Prvi oznaavamo kao sniavanje autoriteta kolektivnog efa drave. Ono je praeno stanjem u kojem pojedine grupe u okviru nasleene harizmatske zajednice (republike i pokrajinske oligarhije) ne priznaju onog ko je na elu grupe. U tipu politikog reima u kome je harizmatski voa (Tito) bio osnovni faktor stabilnosti i figura oko ije su se

181

harizme oblikovale normativne saglasnosti pripadnika politike zajednice, ime se u biti nadoknauju aktivni pristanci potisnutog civilnog drutva, srozavanje autoriteta centralne vlasti zakonito je dovreno u procesu otvaranja legitimacijskih borbi. Ovaj proces je otvorio i naruio mrtvu ravnoteu meu nasleenim politikim oligarhijama postitovskog reima srpski politiki lider Slobodan Miloevi. On postaje kljuna politika figura za razumevanje politikih procesa, kao i za prirodu politikog poretka u Srbiji, a priroda legitimacijskih borbi, dakle borbi koje otkrivaju kako se ustoliio na vlasti, sredinja je osa ove politike formacije. Jezgro ovoga projekta ini supstitucija jednoga utopijskog ideala (komunizam) jednim organskim idealom (Srbija kao prirodna i organska zajednica), jedne kolektivistike legitimacijske formule (bratstvojedinstvo) jednom isto tako kolektivistikom formulom nacionalistikog patriotizma. Organski i utopijski ideal u temelju su svakog totalitarizma, da obnovimo ovo sjajno mesto Kloda Lefora (C. Lefort). Osnovna osa politike borbe postaje formula prijatelj i neprijatelj, a energetski princip straha od neprijatelja postaje okosnica jednoga represivnog i nametnutog tipa politike integracije drutva. Drugo obiljeje ove tehnologije ini uzurpacija, kao nain dolaenja na vlast. Politika formula uzurpacije dobija svoje kvazilegitimacijsko pokrie u plebiscitarno-populistikoj mobilizaciji naroda. Mo naroda, kako je pisao Monteskje (Montesquieu), supstituira njegovu slobodu. Kljuni, pak, faktor koji definitivno utemeljuje ovu politiku formaciju jeste sistemski kontekst rata. Rat se otkriva kao osnovno jezgro koje ovoj politikoj formaciji nadoknauje deficit legitimnosti. Rat definitivno razara politike i pravne ustanove, inicijalne enklave civilnog drutva i nezavisne javnosti, potvrujui Tokvilovu (Tocqueville) tezu da svi oni koji tee da unite slobodu u novoj demokratskoj naciji treba da znaju da je rat najsigurnije sredstvo da u tome uspeju. Politika teorija ne moe se pohvaliti obimnim tivima o politikim uincima rata. Hobsova analiza rata kao neporetka i bitno nepolitikog stanja, za koju on koristi biblijsku metaforu Behemota, ulazi svakako u najinstruktivnija politika tiva. U Napomenama o Behemotu analizirano je stanje engleskog graanskog rata i definisano u kategorijama haosa, neprava, neporetka i anarhije. To je stanje u kojem su izgubljeni i ljudska sloboda i sigurnost za ivot i imovinu ljudi. Rat je negraansko stanje i u njemu ne vladaju graanski (politiki) zakoni. Nasuprot stanju neporetka, poredak (drava) se uspostavlja u interakciji moi, pokoravanja i zakona. U jednom ne tako poznatom ranom radu, koji Hobs posveuje zakonima (A Discourse of Laws) i koji objavljuje uporedo sa studijama o Tacitovim Analima i studijom o Rimu, on daje jednu pregnantnu, minimalnu definiciju poretka, utvrujui osobitu vrstu identiteta izmeu poretka i legaliteta, jer istinski je cilj svih zakona da urede i utemelje poredak i vladavinu meu nama. Osnovni nosai poretka su sudovi i zakoni kojima treba da se pokoravamo, vladari koje bi trebalo da sluimo i kapetani (vojnici) koje treba da sledimo. Poredak je skup svih onih pravila koja ureuju i ograniavaju nain na koji ivimo. Meutim, ono to daje legitimnost poretku nije papir (ugovor), ve mo (sablja). Dravni organi ili funkcioniu ili ne. U prvom sluaju drava garantuje dravljanima sigurnost fizikog postojanja i ona za ovo trai pokoravanje zakonima njezinog funkcioniranja. Sva druga razmatranja vode u nedravno stanje nesigurnosti (neporetka) u kojem nije siguran ni fiziki ivot. Na pretpostavka-

182

ma ovakve teorijske arhitekture, Hobs ljudima alje sledeu poruku u predgovoru svoga rada De Cive: nadam se da ete u postojeim stanjima u dravi, ak i ako nije najbolja, pretpostaviti da uivate svoj ivot umesto da zaponete rat da bi, poto biste i sami bili ubijeni, netko drugi kasnije imao bolje ureenje. Sila je glavni proizvoa neporetka, ona je drugo ime za neporedak. Liberalni konzervativci Konstan (Constan) i Tokvil saeto opominju da rat proizvodi neslobodu i tiraniju. Politika drutva u regionu Balkana, Srbija napose, potvrdila su ove navode. U jednoj razvijenijoj teoriji o razlici izmeu poretka i neporetka Franz Nojman (F. Neumann) u zavrnim delovima Behemota, propitujui da li je nacistika Nemaka drava, utvruje tri konstitutivna elementa poretka: konstituirajua uloga prava, usklaena i racionalna politika teorija poretka i ujedinjen sistem moi. Nojmanova poruka je metodiki iznimno vana. Ona kae da su mogui sistemi moi koji se ne mogu oznaiti usklaenim poretkom (dravom). Srbija je u jednom procesu deinstitucionalizacije poretka prava i politike (razaranje legaliteta, razaranje javnih sloboda, kolonizacija javnog polja, razaranje granice izmeu javnog i privatnog, sistematska proizvodnja straha) zadobila upravo naznaena obiljeja neporetka (nedrave). No, da analizujemo mehanizme reprodukcije ove formacije u poslednjoj fazi njezinog postojanja. Ako sistem moi (drava), da uvedemo prvi kriterij, karakterie vladavina prava, onda Srbija ne udovoljava ovom kriteriju. Drava u kojoj se vlada arbitrerno, a Srbija se odrie ak i fasadne legalnosti, predstavlja despotiju. Despotija se, pak, ne opravdava strukturno politikim i pravnim principima. Ona poiva na razaranju tih principa. To je razlog zbog kog Monteskje despotiji i ne priznaje status drave. Drugi kriterij je meki i on upuuje na prirodu civilne teologije poretka. Formacija politike moi u Srbiji ne uspeva da oblikuje jednu sistematsku, racionalnu i celovitu teoriju kojom bi opravdala svoju vlast. To, dakako, ne znai da nije bilo pokuaja da se raznorodnim doktrinama opravda vladarski titulus. U ovoj strategiji legitimiziranja daju se otkriti vrlo raznorodni elementi: vitalizam, pragmatizam, organicizam itd. No, ono to karakterie (kvazi)poredak u Srbiji i njemu pripodobljenu formulu (kvazi)legitimnosti jeste da svi ovi elementi nisu meusobno integrisani. Tek integrisani u jedinstvenu formulu legitimiteta, ovi elementi daju smisao individualnim i kolektivnim akcijama ljudi i ine jedinstveni i zajedniki temelj delovanja nosilaca moi. Otuda tadanjim vlastodrcima treba osobita ideologija bez ideja koja bi nadoknadila racionalnu i modernu formulu legitimiteta. Tu funkciju preuzima nacionalizam. Mada se nacionalizam i po metodu i po formi delovanja pribliava ideologiji, njegovo bitno svojstvo predstavlja to da je lien teleoloke komponente. Nacionalizam u sebi ne sadri ni ideju pravde, ni ideju istine, ni ideju blagostanja. On je, kako smo i nagovestili, osobita ideologija bez ideja i to je razlog to on u duem periodu ne moe biti osnova individualnog identiteta ljudi. Meutim, upravo je to ona osobina koja ga je uinila vrlo pogodnim instrumenta regni. Politiki prazan nacionalizam bio je vrlo pogodan okvir koji se dao popunjavati vrlo raznorodnim doktrinama. One su, kao zajedniko svojstvo, nosile obiljeja antiliberalizma (antiidividualizma), antiracionalizma i antidemokratizma. Za ovo stalno upranjeno mesto ideoloke racionalizacije poretka mnogo je bolji kandidat, zbog ovih strukturnih ogranienosti nacionalizma, patriotizam. Svojstvo koje je nacionalizmu stalno nedostajalo, svojstvo

183

individualnog poistoveenja, patriotizam ima kao svoju osnovnu konstantu. Za razliku od nacionalizma, koji uvek funkcionira na kolektivnom nivou i kao kolektivna emocija, patriotizam je uvek individualan i privatan stav. U njemu je sadran oseaj zasebitog identiteta ljudi, pripadnost, samorazumevanje konteksta u kome se ovek oblikuje. Otuda patriotizam uvek pretpostavlja stanovite pojedinca prema jednom prostoru, kulturi, jeziku, sopstvenom mestu u zajednici. On je uvek natopljen naim racionalnim i iracionalnim identifikacijama i zato je uvek jedinstven, neponovljiv i specifian. To su upravo ona svojstva patriotizma koje je reim u Srbiji nastojao da poniti, nastojei da u najdramatinijem vremenu (bombardovanje zemlje) oblikuje osobitu leguru patriotskog monizma. Reim ovo ini tako da patriotizam proizvodi u kolektivnu emociju i da za sebe prigrabi ulogu neprikosnovenog arbitra koji utvruje ko je patriota, a ko nije. Ovo se uvek pokazuje kao vrlo represivna forma ideoloke kontrole drutva. Politiko drutvo u Srbiji prolo je upravo takvu vrstu otvorene i prikrivene represije. Pokazalo se da reim moi koji ne poseduje celovitu i optu teoriju drave mora zakonito da se oslanja na najrazliitije iracionalne formule (narod, zajednica, poreklo, osnivaki mitovi itd.) koje, u krajnjoj liniji, uvek slue kao instrumenti za prikrivanje stvarne konstelacije moi i zakonito vode u formu politikog desubjektiviziranja ljudi. Stari reim u Srbiji u poslednjoj dekadi ovoga veka pripada upravo ovoj vrsti negativnih reima u kojima se teorija drave svodi na prosti arcanum dominationis, prostu politiku tehniku osloboenu bilo kakvog normativnog stanovita o dobrom i ravom. Tako shvaena, ona uvek slui kao prost oslon politike moi. Pokazuje se, pak, da antiracionalne doktrine (religijske, mitske itd.) ne mogu zameniti forme racionalne legitimnosti. Otuda se reim moi u Srbiji morao oslanjati na sasma druge formativne principe. No, ono to je nedovoljno uoavano jeste sledee: formativni principi na kojima poiva reim moi u Srbiji nisu formativni principi poretka, ve, po svojim bitnim svojstvima, formativni principi neporetka. Analizi ovih formativnih principa biti e posveena sledea glava (odeljak) ove studije.

Formativni principi reima moi u Srbiji

Uzurpacija. Stari reim u Srbiji oznaavamo kao formu uzurpacije, kao poredak moi koji se u itavoj svojoj kratkoj istoriji (ovi tipovi reima zakonito su nedugoveni) trudio da jednom nevaljalom titulusu pribavi opravdanje. To je, kako je pokazao i srpski proizvod, za ovaj tip reima nereivi posao. Uzurpacija nije titulus i vladar koji na ovaj nain grabi vlast u ogromnim je tekoama. Uzurpatoru je kua na pesku, poduavao je Konstan. Uzurpacija zgrabi uzurpatora kao duh i on nikada nije siguran u kuu koja je sagraena na pesku. Otuda uzurpatora uvek prati osobiti strah (strah uzurpatora). Oznaiti nekoga tako da mu je vladavina nelegitimna (uzurpacija), ne znai samo rei da mu ide loe, ve da mu je vladavina rava i moralno upitna. Istorija Miloevieve vladavine u Srbiji je upravo jedno takvo stanje. Kao to se jednoj tvorevini koja se stalno uruavala nastojalo pribaviti atribut poretka, tako se i jednom stanju uzurpacije nastoji pribaviti atribut legitimnosti. Kvazilegitimna vladavina je, kako je to poredak u Srbiji pokazivao, ona vladavina koja principe sile,

184

straha, nesigurnosti i nestabilnosti, prikriva prividom slobode, prividom ustanova i prividom legitimnosti. Zasnovana na deinstitucionalizaciji poretka prava i politike, uzurpacija uvek nosu strah od razoarane publike. Prije ili kasnije, kako je i Miloeviev reim pokazao, plebiscitarni apel ne nalazi svoju politiku publiku. Uzurpacija se ne moe odrati, a to je politika istina koju svaki uzurpator nastoji da promjeni. Nain na koji se sramno uruavala mo srpskog uzurpatora to jasno potvruje. Korupcija. Tokvil je, polemiui sa Monteskjeom, tvrdio da je tajna despotije u korupciji, a ne u strahu. Nije Tokvil negirao Monteskjeove navode o strahu kao energetskom principu despotije, ve je samo upozoravao da je u novoj despotiji, koja se oslanja manje na direktnu represiju, a vie na forme manipulirane podrke, vei uticaj despotije. Tokvil e gotovo ponoviti sjajna mesta Tacita da je korupcija najtea bolest drave. Saeto, argumentacija je sledea: korupcija zakonito rui sve politike vrednosti i graanske vrline (mnenje, znanje, ast, mudrost, dostojanstvo, hrabrost). Ona stabilitet vladavine i moi oslanja na novac i sinekure. Novac zauzima mesto mnenja i asti, poduava Tacit, a obnavlja Tokvil. Tacitovi opisi toga kako vlastodrci uruavaju ugled i autoritet uglednih graana spadaju u najlepe strane Anala. On nas poduava ne samo o anatomiji poretka, ve otkriva snagu moralnog stava i graanskih vrlina. Drutvo razorenih vrlina je tegobna postelja i za upravljae i za podanike. Miloevi je obilato koristio ovu tehniku, korumpirajui aktivne i borbene sledbenike, i tako drao u stanju potpune poslunosti ostali deo populacije. Cezarizam. Uzurpacija se uvek uspostavlja putem individualne supremacije uzurpatora. Otuda, kako je pisao Trajke (Treitsche), ovo je tip poretka koji se poznaje po imenu vladara samo ime vladara njegov je legitimacijski titulus. Politiki reim u Srbiji u poslednjoj dekadi prologa veka pripada ovom rodu. Kljuno svojstvo ovoga reima je forma personalizovane vlasti. To je tip vlasti koji se oslanja i proizvodi plebiscitarni tip podrke. Cezarizam se istovremeno, kako je izvrsno pisao Erik Vegelin (Voegelin), ne moe odvojiti od karaktera drutva. On je bitno povezan sa padom drutva. Ovaj tip poretka uvek je povezan sa razaranjem konstitucionalizma, te je po prirodi nekonstitucionalan i otuda se moe definisati kao posebna vrsta tiranije. Otuda, cezarizam je zla kob slabog drutva i korumpiranog naroda, on je podjednako i zasluena kazna degradiranog i korumpiranog naroda (Vegelin). Cezarizam pretpostavlja razaranje i ponitavanje graanskih vrlina i javnog duha. On poiva na degradiranom drutvu i opstaje na njegovoj degradaciji. Otuda nizak nivo cezarizma ne moe biti odvojen od niskog nivoa drutva i javne sfere. Bitna je njegova oznaka da, kako je pokazao reim u Srbiji, naglaenom represijom razara javno polje i sferu politike javnosti bez koje ovek, naprosto, ne moe realizovati svoj politiki identitet. Cezarizam je antipod graanstvu. Propaganda. Ravi vladari, pisao je Tacit, uvek koriste javni govor koji nema veze sa realnou. Javni govor despotskih upravljaa Tacit naziva korumpirani govor, pojanjavajui kako oni za pljaku, nasilnitvo i okrutnost koriste laljivo ime vladavina. Okrutnost opisuju kao opravdanu kaznu, pljaku kao ekonomiju, egzekuciju kao poduavanje disciplini. Ono to Tacit naziva korumpirani jezik, u modernim drutvima oznaava se kao propaganda.

185

Propaganda u savremenom drutvu nije nita do nasilje koje je usmereno protiv duha naroda. Propaganda nije dakako zamena za nasilje, ali je uvek njegov segment. Ono to ih povezuje jeste u biti identian cilj, a to je uspostavljanje jedne heternomene kontrole nad narodom. Pri tom, pokazuje se da propaganda negativnih reima, kakvom je Srbija pripadala, uvek poiva na rastakanju mekih taaka socijalnog i politikog tkiva. Takvih je primera bilo mnogo u praksi ovoga reima, ali najsnaniji su oni koji su ili linijom podela prijatelj-neprijatelj (manjina i veina, Srbi i drugi, graani i patrioti, nacionalisti i mundijalisti), proizvodei tako strah od neprijatelja u osnovno reprodukcijsko naelo moi. Energetski princip strah od neprijatelja mnogo je sloeniji, ali ga ovde dajemo samo u ovoj izotrenoj formi. Strah. Kada Tokvil utvruje da je korupcija, a ne da je strah temelj despotije, on polemie sa Monteskjeom koji strah oznaava kao osnovni formativni princip despotije. Temelj despotije ine sila i strah, a cilj despotije je mir. Meutim, to je ona vrsta mira (muka) koji lii na sliku uurenih gradova pred neprijateljsku invaziju. I Tacit daje sliku mrtvog grada nakon ubistva uglednog senatora. Reim u Srbiji poivao je na kulturi straha. Strah se proizvodi i iri u socijalnom tkivu drutva na direktan i indirektan nain, kombinacijom represivne politike i odsustva institucionalne zatite (razaranje legaliteta), kao i nasilnim formama impostacije socijalne i politike transformacije drutva. Sve ove forme bile su demonstrirane u Srbiji, dodirujui se sa metodama selektivnog dravnog terora. Funkcija selektivnog terora je da institucionalizira strah kao polugu reprodukcije moi. Kao i svi drugi negativni reimi moi, i srpski je kombinovao strah od onoga to je poznato sa strahom od nepoznatog. Strah od onoga to je poznato impostira se, uglavnom, fizikom represijom, javnom okrutnou, nasilnom kontrolom drutva, razaranjem granica izmeu javnog i privatnog, enormnim prisustvom moi u javnom polju. Druga, pak, vrsta straha prepoznaje se u neinjenju, odsustvu jasnih pravila ponaanja, razaranju polja meusobne komunikacije i solidarnosti. Iracionalnost, arbitrernost i autoritarnost idu uvek uz reime straha.

Dualni reim moi unutar nedovrene drave

Ovde smo, u nameri da analizujemo pretpostavke i snagu emancipacijskog naboja oktobarske promene (revolucije), posudili i unekoliko redefinisali jednu konstrukciju (velika transformacija) Karla Polanjija (Karl Polanyi). Ona gotovo trai onu vrstu analize koja bi pokazala kako se jedno okovano drutvo oslobaa zagrljaja belicizma, na kojim se pretpostavkama raa osobita politika kultura otpora i kakve su tvorake anse da se snanije u politikom drutvu Srbije usidre obrasci graanske kulture. Ovaj trokut otkriva glavne uinke socijalnih i politikih borbi u Srbiji u poslednjoj deceniji. Prvu i najjasniju polugu ove dinamike ini vrednost graanskog mira. Graanski mir prvo je javno dobro. Samo u uslovima graanskog mira mogu biti izgraene i oblikovane pravne i politike ustanove. Plutarhova napomena da su sve vanije republikanske ustanove u Rimu utemeljene u vreme vladavine kralja Nume Pompiliusa ima jedno vano obrazloenje: u vreme vladavine ovoga rimskog vladara vrata rata bila su zatvorena etrdeset i tri godine. Srbija je po svojim svo-

186

jstvima premreena snanim nanosima militarnog drutva i militarnog duha i to je jedna od onih konstanti koje su podjednako onemoguavale uspostavu stabilnog i modernog (pravnog) poretka i bile podloga parohijalnih, korumpiranih i neprosveenih vladara. Militarna tradicija uspostavlja vlast kao pljaku, a niim ogranieno, osiono i nekontrolisano ponaanje vlastodrca kao prirodnu vrlinu. Drugu bitnu polugu i postignue predstavlja osobita politika kultura otpora, koja se u Srbiji porodila tokom graanskog i studentskog protesta. Pokazalo se da u istoriji drutava i naroda samo veliki dogaaji raaju novu politiku kulturu. Graanski i studentski protest otkrio je dvije stvari. Prva je opta i nju svi okrutni vlastodrci prije ili kasnije saznaju: na vrhovima bajoneta ne moe se dugo sediti. Druga vrsta uinka bila je jo znaajnija. U jezgru graanskog i studentskog protesta oblikuje se osobita graanska kultura i formira osobita klasa graana. Tek njezinom prevagom, otvaraju se mogunosti da Srbija pree na politiki i graanski plan razvoja. Modalitet protesta zadobija formu graanske neposlunosti, osnovno jezgro politikih borbi su bazina dobra (proceduralna prava), glavni akteri protesta su graani. Oktobarska promena otvorila je jednu takvu mogunost. Ovom promenom, politiki akteri i akteri graanskog drutva u Srbiji (graani, graanske asocijacije, stranke) zadobijaju ansu za temeljnu rekonstituciju Srbije kao drave i politike zajednice. Ovaj proces oznaavamo kao proces konstitucionalizacije revolucije. Takav konstitucionalni moment, kao i stanja konstitucionalne politike, dakle stanja u kojima graani iskazuju naglaenu senzibilnost naspram problema politike rekonstitucije drutva, odluujui su za ivot jedne politike zajednice i nain na koji ona ureuje i definie fundamentalne vrednosti na kojima poiva. To su stanja kada se pripadnicima jedne politike zajednice omoguava i daje ansa za redefiniciju zajednikog kolektivnog identiteta. Srbija zarobljena politikom legurom, koja je itavu deceniju bila sredite otpora vrednostima evropske politike prosveenosti, zadobija ansu da relegitimizira projekt (poredak) koji ini politiko jezgro moderne (ustavna demokratija). U postoktobarskoj dinamici sve je upuivalo na to da e biti zapoeta konstrukcija politike zgrade i izgradnja pravnih i demokratskih ustanova od najvieg sprata (ustav), jer je oblikovanje politike arhitekture jednoga drutva uvek rizian posao za koji po pravilu nema presedana. Ustav je, kako je upuivala Hana Arent (Hana Arendt), ono mesto u kome novouspostavljeni poredak trai i ustanovljava svoje sopstvene principe. Ovaj se proces uvek odvija u okviru odreenih ograniavajuih uslova unutar kojih akteri promena ustanovljavaju okvire novoga poetka. Kljunu osobitost ovoga procesa ine napetost i asimetrija izmeu inicijalnih formi i tvorevina graanske revolucije u Srbiji (pojava graanskih pokreta, inicijalne javnosti, aktera, vrednosti) i nasleenog okvira premoderne i nedovrene drave. Ovaj pojam (Srbija kao nedovrena drava), posuen iz rada N. Dimitrijevia, upotrebljavam u njegovom najminimalnijem i neto redefinisanom znaenju. Upotreba ovoga pojma je priznanje da se politiki procesi i politike borbe u Srbiji odvijaju unutar jednoga prostora koji nosi elemente fasadne drave. Ova fasadna drava, kako je sjajno pokazao Ernest Frenkel (Ernest Fraenkel) (Dualna drava), bez ozbiljnog je uticaja na prirodu politikih procesa. Ona je nedovoljna da sukobima i kompeticiji oko raspodele fundamentalnih dobara u jednom drutvu d politiki znaaj. Politiki procesi ne nose

187

javni karakter. Unutar fasadne drave kljuni procesi jo su bitno nepolitiki. U nameri da sistematino i do kraja oblikujemo valjan teorijski model koji bi omoguio dublje razumevanje politike dinamike u Srbiji, uneemo jo jedan novi pojam. To je pojam koji posuujemo od Ernesta Fraenkla i nalazi se u naslovu njegove knjige posveene nacizmu. Nasuprot Nojmanovom pojmu Behemota (neporetka), Frenkel je upotrebio teorijski konstrukt dualne drave. No, kada ovaj njegov model malo temeljitije studiramo, otkrivamo da se iza ovoga oblika u biti krije reim privatizovane moi iza fasadne (nepostojee) drave. Dualna nacistika drava je sistem privatizovane moi. Bitna njezina oznaka je rastakanje politikog tkiva drutva i nepolitika priroda politikih procesa. Politika dinamika u Srbiji, pak, ima unekoliko drugaiju dinamiku. Bitnu njezinu oznaku ine osobiti paralelizam i sukob uinaka graanske revolucije, kao i zakovana struktura reima moi staroga reima. Otuda bi, kombinujui ova dva metodika mesta (nedovrena drava, dualni reim moi), osnovno jezgro politike legure u Srbiji mogli definisati kao dualni reim moi unutar nedovrene drave. Ovaj dualizam, pak, na ravni konstituirajuih i formativnih principa poretka izraava se kao osobiti sukob demokratske legitimnosti i fasadne legalnosti. Demokratska legitimnost, aktivna hegemonija i republikanske forme konstitucionalne politike oblikuju se unutar probuenog graanskog drutva, dok je fasadna legalnost, pak, naslee reima moi koji se gotovo nedirnut perpetuira u itavom postoktobarskom razdoblju. Ovaj osobiti sukob (graanskog) drutva i reima moi ima dva vana negativna uinka. Prvi je da se u itavom postoktobarskom periodu ne usidruju procesi konstitucionalizacije moi (uspostava i oblikovanje politikog polja putem konstituirajue uloge prava). Drugi je, pak, da se, suoeni s niskim konstitucionalnim uincima demokratske legitimnosti, politiki akteri, koji izrastaju iz graanske revolucije ili preciznije graanskih revolucija u Srbiji, sve izdanije oslanjaju na osobitu strategiju decizionizma. Ova strategija imala je dva iznimno nepovoljna uinka. Postupno je razarala potku demokratske legitimnosti i implicitnim stanovitem da je mo, a ne pravo temelj poretka razarala mogunosti da se Srbija utemelji kao moderna (pravna) drava, a time je, u osnovi, razarala i liberalno jezgro graanskih revolucija u Srbiji. U uslovima kada se novi poredak uspostavlja od krova (Holms), fasadni legalizam dodatno je iskljuio aktivnu i tvoraku ulogu drave u uspostavi institucija graanskog drutva. Sve ovo upuuje na to da se politiko drutvo u Srbiji danas podjednako nalazi pred imperativom uspostave modernog poretka (drave) i imperativom obnove i konsolidacije demokratske legitimnosti. Valja, pri tom, znati da uspostava ovih imperativa ne ide iz istog polja, te da oni nemaju iste politike i socijalne uinke. Osobita je specifinost politike dinamike u Srbiji da ona ne sledi do kraja poznati modernizacijski obrazac (pravna drava je prethodila slobodi, a sloboda demokratiji), ve na neki nain uspostavlja osvojeni protodemokratski okvir kao osnovno jezgro i pretpolje modernizacijskih procesa. Brus Akerman (Bruce Ackerman) je u izvrsnoj studiji posveenoj procesu konstitucionalizacije Amerike revolucije (We the People) ustanovio da je amerika politika konstitucija u osnovi dualistika: ona je prvo demokratska, pa tek onda liberalna (rights-protection second). U Americi narod je izvor prava. Koristimo ovo vano mesto politike teorije Brusa Akermana, jer ono snanije od drugih iznosi ele-

188

mente civilno-republikanske tradicije u Americi i na neki nain nudi normativni okvir za razumevanje politike dinamike u Srbiji nakon velike oktobarske transformacije. Ova je transformacija po svojim bitnim svojstvima bila na prvom mestu demokratska. Usmerenje i oblikovanje javnoga diskursa u kojem se uspostavlja ustav kao sredinji simbol politikih dostignua (konstituicionalizacija uinaka graanske revolucije) predstavljalo je ansu politikih aktera da, u traganju za obnovom i redefinicijom politikog identiteta zajednice, ovaj identitet grade na vrednostima ustavnog patriotizma, obnavljajui lojalnost ljudi prema politikoj zajednici putem vrednosti ustavne demokratije, koju smo oznaili kao najvaniji proizvod evropske politike prosveenosti i modernosti. Drugi, vaan uinak ovako usmerenog javnog diskursa valjalo bi prepoznati u irenju konstitucionalizma i konstitucionalne kulture. Promocija konstitucionalizma usmerava raspravu u liberalnom smeru i otvara prostor za irenje rasprave o kljunim pitanjima liberalne rekonstitucije poretka. Prednost liberalizma naspram ostalih konkurirajuih teorija je u tome to je njegova konstitucionalna teorija mnogo razvijenija i mnogo prijemivija za aktivne grupe i pojedince. Otuda i jeste vano da upravo ove grupe u svojoj refleksiji vide ustav kao izraz i simbol dostignua politikih promena u Srbiji. Uspostavljanje primarnosti imperativa poretka iz pretpostavki jednog osvojenog protodemokratskog okvira, ima i tu dobru stranu to jako suzava krug pitanja koja mogu biti faktor dubokih raskola u formaciji politikog konsenzusa. Olakava se unutar ove formacije oblikovanje onoga polja bazinog konsenzusa, koji se u svakom politikom drutvu konstituie izvan prostora politikih borbi i bez kojega je unutar jedne politike zajednice naprosto nemogue oblikovati prostor politike kao prostor javne, mirne i miroljubive utakmice politikih aktera oko kljunih politikih dobara. Oblikovanje bazinog konsenzusa na liberalnim vrednostima omoguilo bi osvajanje minimalnog okvira moderne (pravne) drave.

Temelji bazinog konsenzusa: ustavni patriotizam i moderni poredak

Osvajanje konstitucionalne anse za obnovu i redefiniciju kolektivnog identiteta oznaio sam kao najvanije postignue oktobarske promene. Donoenje ustava uvek je i osobita forma samolikvidacije ustava. U ustavu se uvek jedna kreativna, neorganizovana i otvorena mo revolucije preoblikuje u konstituirajuu i ogranienu mo novoga politikog poretka. Normativna poruka jednog ovakvog stanovita iznimno je vana. Ona naprosto upuuje na to da onda kada je konstituirajua mo ustanovila ustav, svaka mo koja ima ambiciju da bude legitimna mora biti podvrgnuta moi ustava. Time se otklanja bilo kakva mogunost za uspostavljanje, ili, pak perpetuiranje bilo kakve vrste nekonstitucionalne moi ili ekstra konstitucionalne moi. Ustav jeste uvek i na prvom mestu autobiografija moi (Finner) i on uvek sadri odgovor na pitanje ko dobija, ta se dobija, kada i kako. No, mnogo vie od toga ustav je usmeren na odnose drutva i drave. On uvek kroti svoje revolucionarno (legitimacijsko) ishodite. To ga potencijalno ini ne samo instrumentom borbe protiv bilo koje vrste neporetka i neslobode (tiranije) o emu su izvrsno pisali ameriki federa-

189

listi, osobito Hamilton (Hamilton), ve i instrumentom ograniavanja i kontrole svake vlasti. Za normativnu redefiniciju novoga poretka u Srbiji i njegovog vezivnog tkiva (bazini konsenzus) od iznimne je vanosti da nova politika graevina bude uspostavljena posle pada politike despotije. Ustavne i politike borbe upuuju na to da ustavi koji se prave nakon pada despotija, koje su uvek forme neporedaka, imaju sasma drugu boju i trae drugu vrstu alokacije politike moi u odnosu na ustave koji nastaju kao rezultat ustavnih paraliza i blokada. Negativna iskustva politike despotije, iz koga je politiko drutvo u Srbiji izalo oktobarskom promenom, obnavljaju vrednosti javnih sloboda i mehanizme konstitucionalnih ogranienja moi kao neku vrstu prvog javnog dobra koje ima predustavnu vrednost. Garantije javnih sloboda i vrednosti ograniene vladavine u jednom socijalnom i politikom kontekstu koji ima snanu antilegalistiku tradiciju daju prevagu liberalnom konstitucionalizmu u procesu obnove politikog poretka. injenica da se ovaj proces odvija u uslovima osvojenog protodemokratskog legitimiteta daje mu dodatno znaenje. Tokvilova razmatranja o niskim konstitucionalnim uincima demokratije otkrivaju elemente mogue strategije za reavanje osobitog sukoba izmeu demokratske legitimnosti i fasadne legalnosti. Tokvil, da se posluimo njegovom argumentacijom, analizira razliita obiljeja demokratskog ustava u Americi (opte pravo glasa, izborni sistem, sudejstvo itd.), no njegova je prva namera da vrednuje domaaj demokratskog izbora u odnosu na druge tipove poredaka. Osnovna je Tokvilova poruka da demokratija dinamizira i pluralizuje politiki ivot, ali da su njezini konstitucionalni uinci ogranieni i nedovoljni. Strah od despotije, koji Tokvil deli sa vodeim liberalnim konzervativcima svoga vremena, uvrstio ga je u uverenju da pravo predstavlja konstituirajuu mo u modernoj dravi, a da je legalitet drugo ime za poredak. Iskustvo politike despotije u Srbiji pokazuje da je ovaj prostor natopljen snanim antilegalistikim ideologijama. Obrasci ovih ideologija su raznovrsni i kreu se od onih koji glorifikuju spontano nasilje kao zamenu za moralitet prava, preko razliitih formi nihilizma u kojima su revolucije viene kao autentine forme samorefleksije naroda, pa sve do razliitih formi anarhizma i komunitarizma, koje u ime zajednikih formi ivota odbacuju etiku prava. Politikom drutvu u Srbiji neophodna je jedna kvalitativno nova percepcija kolektivnog identiteta. U ovome delu baviu se analizom pretpostavki ovoga (kolektivnog identiteta) u procesu uspostave modernog poretka (drave). Temelje ovoga identiteta oznaiu kategorijama ustavnog patriotizma. To saeto znai da plediram za takvu ravnoteu moralnih i politikih principa koji Srbiju kao dravu i zajednicu utemeljuju na univerzalnim i liberalnim principima. Ustavni patriotizam oznaavam kao onu vrstu politike formule koja razreava napetost izmeu demokratske legitimnosti i fasadne legalnosti. Razlog tome je na prvom mestu injenica da se politika dinamika koja karakterie proces rekonstitucije Srbije kao drave razlikuje od naina na koji je utemeljena moderna evropska drava. Za razliku od stabilnih evropskih drutava, Srbija je drutvo dubokih konflikata u kome strategija identiteta ne daje one uinke koji su vidljivi u stabilnim i dobro ureenim drutvima. U Srbiji naprosto nije mogue nai kompromisan odgovor na temeljno pitanje ta utemeljuje dravu pretpolitiko jedinstvo njezinih pripad-

190

nika ili konsenzus o univerzalnim i moralnim principima. Odgovor na pitanje o tome, dakle, ta je to to ini predustavni izvor ustava nije u Srbiji ni izbliza jednostavan. Za razliku od modernih evropskih drutava koja su uspevala da otklone ovu dualnu strukturu moi, politiko drutvo u Srbiji ne moe da iskoristi i pozitivira, u formi bazinog konsenzusa, osobite emancipacijske uinke podele rada izmeu liberalizma i nacionalizma, u kojima je nacionalizam u biti oblikovao oseaj kolektivnog identiteta, a liberalizam oblikovao i gradio institucionalne osnove slobodnog razvoja i samoaktualizacije pojedinca. Sve ovo upuuje na to da se politiko drutvo u Srbiji u procesu redefinicije svoga kolektivnog identiteta mora odrei i one simbolike reference na naciju, koja je tipina za zapadna politika drutva. Pored argumenta koje smo izloili (izlazak iz stanja despotije, neporetka), vana su jo dva razloga u ovom polju. Prvi se odnosi na prirodu nacionalizma u drutvima Centralne i Istone Evrope. Opte je mesto da modernizacijski procesi u drutvima Centralne i Istone Evrope pokazuju specifinu dinamiku. Dok je na zapadu, kako to saeto utvruje F. Majneke (Meinecke) analizirajui ove procese, postojea drava bila nacionalizirana, u drutvima Istone i Centralne Evrope nacije su bile ve formirane i u jednom procesu etatizirane. No, ovaj tip procesa ima sasma drugu dinamiku. On ne pokazuje ni onu vrstu postupnosti, ni spontaniteta, a ni osobito svojstvo republikanizacije politike. Sve ovo snano je oblikovalo i uticalo na prirodu nacionalizma u ovome delu sveta, inei ga divljim, izofrenim (Bibo) poput svake sile in statu nascendi. Pored ovih optih, postoji jo nekoliko razloga koji u politikom drutvu Srbije delegitimiraju nacionalizam kao temelj uspostavljanja demokratske politike zajednice. Prvi je svakako nain na koji je nacija bila instrumentalizirana u neposrednoj prolosti. Nakon svega to je u ime nacije uinjeno u poslednjoj deceniji njezinog razvoja, nije mogue ustanoviti civiliziranu zajednicu na pretpostavkama politike memorije koja je natopljena zloinima, razaranjima, nasiljem i egzistencijalnim strahom. Naprotiv, mogunost novoga poetka u Srbiji u velikoj meri ovisi od toga koliko e drutvo u celini biti pripravno ne samo na pravno potiskivanje prolosti staroga reima (Dreier), ve i na moralnu refleksiju i kritiko ovladavanje njom (N. Dimitrijevi). Drugi razlog je normativne prirode. Srbija je nacionalno heterogena i sloena zajednica. Trei razlog odnosi se na socijalno rastakanje identiteta same srpske nacije. Taljeran (Talleyrand) je svojevremeno govorio da je Francuzima nakon pada bonapartizma trebalo gotovo pedeset godina da povrate poverenje u republikanske politike ustanove. Politiko drutvo u Srbiji nalazi se, nakon pada srpskog cezarizma, pred istom vrstom iskuenja. Sve ovo, dakle, upuuje na to da se politiko drutvo u Srbiji mora na neki nain odrei integracijskih kapaciteta same politike zajednice, to dakako nije bez nepovoljnih politikih uinaka. No, dovodei ovaj dio analize do kraja i odgovarajui na pitanje o ujedinjavajuim faktorima poretka (drave) u Srbiji, izveli bismo sledei politiki aksiom: Ustavni patriotizma je ona vrsta politike formule koja Srbiji omoguava rekonstituciju politikog poretka s onu stranu nacije/drave i omoguava da se trajniji identiteti i lojalnosti prema politikoj zajednici i dravi oblikuju u polju politikih principa i vrednosti koje proizvodi sam ustav. Sadrinu ustavnog patriotizma inili bi oni principi i one vrednosti koji za sve graane imaju neogranieno i nepristrasno vaenje, podjednako u odnosu na

191

partikularna svojstva pretpolitikog jedinstva lanova zajednice (partikularne i nacionalne tradicije), ali i u odnosu na republikansko polje demokratskih institucija i procesa. Ovaj poredak vrednosti oznaavamo liberalnim principima jednake slobode i vladavine prava, a demokratinost politike jednoga poretka merimo vernou upravno onim (liberalnim) vrednostima koje stoje izvan, ali delimino i unutar demokratskog procesa. U uslovima osvojenog protodemokratskog okvira, inherentna i strukturna napetost izmeu liberalizma i demokratije se bitno ublaava, a legitimacijski deficiti u oba polja niski konstitucionalni uinci demokratije, ograniena mobilizacijska snaga univerzalnih principa znaajno umanjuju. To je nain da, kako to pokazuje Lefor, liberalizam ojaa svoje legitimacijske, a demokratija svoje konstitucionalne uinke.

Literatura
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Rositer, C. (ed.), (1961) , The Federalist, New York. Skhlar, J. H. (1994), Legalism, Cambridge. Schmitt, C. (1928), Die Verfassunglehre, Munich, Duncher. Arendt, H. (1963), On Revolution, New York. Neumann, F. (1944), Behemoth, New York. Fraenkel, E. (1952), Dual State, New York. Sajo, A. (1986), Limiting Governmset, Budapest. Tocqueville, (1955), A. democracy in America, New York. Ackerman, B. (1992), The Future of Liberal Revolution, N. Haven and London. 10. Ackerman, B. (1991), We the People, Cambridge, 1991. 11. Dimitrijevi, N. (2003), Nedovrena drava, Re, br. 69, str. 5-20.

192

Mojmir Krian*

POSTJUGOSLAVENSKE DR AVE: razvojem politike kulture u Evropsku uniju

Discours de la Mthode I
Iz naziva konferencije Nasilno rasturanje Jugoslavije uzroci, dinamika i efekti moe se zakljuiti da se od uesnika oekuju analize uzroka, mehanizama, dinamike i posljedica razaranja socijalistike Jugoslavije ratovanjem i tzv. etnikim ienjima, tj. da je tema konferencije prvenstveno prolost, a ne budunost. Povrh toga, stie se utisak da se oekuje da te analize budu strukturno-funkcionalne, kako bi se iz tako ustanovljenih mehanizama raspada mogli izvesti neki zakljuci i u odnosu na budunost. U tekstu koji slijedi pristup ovoj problematici neto je drugaiji. Karakteriu ga slijedee posebnosti: Prvo, iako je tono da se iz povijesti moe mnogo ta nauiti, mislimo da je vrijeme da se u postjugoslavenskim dravama gledanje u prolost upotpuni ili ak nadomjesti gledanjem u budunost, i to iz dva razloga: prvo, upravo su razliite interpretacije prolosti i strah od neizvjesne budunosti pripremili teren za etnike nacionalizme uslijed kojih je Jugoslavija razorena, i drugo, udaljavanje od loe prolosti pretpostavlja koncipiranje poeljnije budunosti. Drugo, mislimo da strukturno-funkcionalna socioloka analiza, istraivanje procesa u institucijama i birokracijama i tako dalje, nisu najbolja osnova za okretanje prema budunosti, budui da takve analize u pravilu olakavaju svaljivanje odgovornosti za lou prolost na vie ili manje objektivne drutvene institucije, strukture i procese, a time olakavaju i indirektno ekskulpiranje pojedinaca koji su djelovali u okviru tih institucija. Ovaj tip prikrivenog ekskulpiranja nam je poznat iz postnacional-socijalistike Njemake, gdje se jo i danas povremeno raspravlja o tome u kojoj su mjeri izmeu 1933. i 1945. pojedinci bili odgovorni za zloine koje su inili, odnosno u kojoj su mjeri oni bili prisiljeni mehanizmima djelovanja institucija i struktura. Treba ukazati i na slinost ovog pristupa razvo*

Doktor, samostalni istraiva, Getingen, Nemaka

193

ju drutva s ideologijom kojom je Savez komunista (u daljnjem tekstu: Partija) u Jugoslaviji opravdavao svoju vladavinu. Naime, Partija se, izmeu ostaloga, legitimirala i poznavanjem objektivnih zakona razvoja drutva. Meutim, njena se objektivnost rasplinula zajedno s moi Partije. Ukratko, na budunost je bolje gledati teleoloki i normativno: u bolju budunost ne vode objektivne strukture i procesi, ve volja, znanje i djelovanje ljudi koji su odluili kakvu budunost ele. I tree, ima li se na umu budunost postjugoslavenskih drava, pa i cijele Evrope, mislimo da, u skladu s teleolokim i normativnim pristupom, panju treba koncentrirati prvenstveno na centralne elemente kultura involviranih aktera. Dakle, na njihove obuhvatne svjetonazore, vrijednosti, norme, obrazovanje, obiaje, navike, elje i strahove (iz kojih se mogu izvesti neki zakljuci o njihovim motivima da se izrue nacionalistikim voama), zatim na smjerove u kojima bi postojeu kulturu, prvenstveno politiku, trebalo mijenjati, te na individualnu odgovornost svakog ovjeka za ono to radi.

Socijalistika Jugoslavija i njezina propast

Socijalistika Jugoslavija je bila drava utemeljena i legitimirana pobjedom partizana u Narodnooslobodilakoj borbi protiv nacionalsocijalistike Njemake i faistike Italije u Drugom svjetskom ratu, povijesno-filozofskim projektom izgradnje socijalizma kao drutva blagostanja i harmonije, diktaturom Partije kao vodee snage u toj izgradnji, te osobnom karizmom Josipa Broza Tita. Dok se izmeu 1945. i 1980. Narodnooslobodilaka borba kao legitimacijski temelj gubila u sve davnijoj prolosti, a socijalizam harmonije i blagostanja u sve daljoj budunosti, pojavila su se dva nova temelja legitimacije: iz ekonomskog napretka i industrijalizacije rezultirajui porast blagostanja, te socijalna sigurnost zaposlenih i relativni egalitarizam u njihovim primanjima. Tokom 1980-ih godina spomenuti legitimacijski temelji izgubili su nosivost. Tito je umro, ekonomski napredak je zaustavljen, Partija se de facto raspala u republike i pokrajinske Partije, ogrezla je u korupciji i pokazala se nesposobnom da zemlju izvue iz krize. Republike partijske oligarhije su se, u sve veoj mjeri, legitimirale nacionalistiki, to je bilo u suprotnosti sa, u socijalizmu navodno rijeenim, nacionalnim pitanjem. Visoka nezaposlenost i rast socijalnih razlika unitili su i zadnje nade u bolju socijalistiku budunost. Kada je Mihail Gorbaov u Sovjetskom savezu poeo sprovoenje svojih radikalnih reformi u naivnoj nadi da vladavina Partije moe postati demokratska, transparentna i efikasna, u Jugoslaviji je poela potraga za alternativnim temeljima legitimacije takve vladavine. U tu potragu su se dale prvenstveno republike partijske oligarhije. Ubrzo se pokazalo da, osim socijalizma kao projekta i temelja grupne solidarnosti, republikim Partijama kao alternativni temelj legitimacije stoji

194

na raspolaganju samo etniki nacionalizam. Graanska, liberalnodemokratska kultura u Jugoslaviji prije Drugog svjetskog rata nije postojala u znaajnijoj mjeri, a komunisti su se tokom svoje vladavine potrudili da razore i njezine skromne zaetke. Vjerske organizacije Katolika crkva u Hrvata i Srpska pravoslavna crkva nisu bile spremne da se zaloe za Jugoslaviju, jer su i one za sebe vidjele bolje anse u etnikom nacionalizmu, te su u prvom redu podilazile nacionalistima, koji su im, za uzvrat, obeavali pogodnosti koje nisu imale u vrijeme komunizma. U Srbiji se pojavio karizmatski nacionalistiki voa Slobodna Miloevi, koji je odluio nestabilnu situaciju iskoristiti za prekrajanje Jugoslavije po vlastitom nacionalistikom ukusu. U odnosu na religiju i liberalnu demokraciju, etniki nacionalizam zaista nudi neke znaajne legitimacijske prednosti: mogunost da se nacija definira bioloki i tako izbjegne nunost njezine idejne (ideoloke, doktrinarne) definicije, mogunost da se definicija nacije posve izbjegne ukazivanjem na nekog neprijatelja po logici nije ba jasno tko smo mi, ali je jasno da se moramo solidarizirati i nacionalno homogenizirati da bismo se obranili od tog stranog neprijatelja, te mogunost da se on prikae kao vraanje navodnim starim nacionalnim tradicijama. Koristei ove prednosti, u 1980-im godinama sve republike komunistike oligarhije prihvatile su etniki nacionalizam u nadi da e pomou njega odrati svoju mo.

Obiljeja etnikih nacionalizama, posebno srpskog

Opa obiljeja etnikih nacionalizama su slijedea: Njihov je temelj konstitucija grupa ljudi iji se pripadnici, na osnovu svojih etnikih u pravilu kulturnih slinosti solidariziraju, te time zadovoljavaju svoju potrebu za grupnom pripadnou i uvjereni su da treba i da imaju pravo na vlastitu etniki definiranu nacionalnu dravu, u kojoj mogu ostvariti svoju politiku samostalnost, slobodu itd. Svoj zahtjev za dobijanje samostalne drave takve grupe, ako je to ikako mogue, podupiru tvrdnjama da su njihovi preci po njihovom uvjerenju pripadnici iste etnike grupe vlastitu dravu u prolosti ve imali, da su im je nepravedno oduzeli razni osvajai, prevaranti i sl., da je dolo vrijeme da se ta nepravda ispravi ili da su, zahvaljujui dugogodinjem kulturnom razvoju, postali dravotvorna nacija itd. Pri svemu tome, u pravilu ne postoji konsens o tome koja obiljeja treba smatrati etnikim, te prisutnost koliko njih i u kojoj kombinaciji definira neku etniku grupu. Drugo centralno obiljeje etnikog nacionalizma predstavlja uvjerenje da u samostalnoj nacionalnoj dravi treba da ive svi pripadnici etnije ija je to drava. Budui da to u pravilu nije sluaj, javlja se problem kako ovaj zahtjev ostvariti. Jedna mogunost je da se svi pripadnici etnije koji ive van svoje nacionalne drave pozovu na imigraciju. Budui da je odaziv na takve pozive u pravilu slab, etnike nacionaliste redovito mui

195

problem dijaspore, tj. injenica da mnogi pripadnici njihove etnije ive u rasutosti. Druga mogunost je da se podruja u kojima ive pripadnici dotine etnije pripoje njihovoj matinoj dravi, to u pravilu izaziva teritorijalne konflikte i ratove. Srbija se poetkom 1990-ih godina odluila za drugu alternativu, pa je ak i obogatila etniki nacionalizam idejom da Srbija nije samo tamo gdje Srbi ive, ve i tamo gdje se nalaze njihovi grobovi. U uskoj vezi s ovim je i tree obiljeje etnikog nacionalizma, naime uvjerenje da nacionalnoj dravi ne mogu pripadati pripadnici drugih etnija ili da oni, u najmanju ruku, ne mogu imati ista prava kao i etnija ija je to nacionalna drava. Od pripadnika manjina se stoga oekuje da se isele, to im se ponekad olakava nasiljem, ili da se asimiliraju ili, u najboljem sluaju, da se pomire sa smanjenim pravima. Zbog ovih uvjerenja je poetkom 1990-ih godina u Jugoslaviji rije manjina dobila omalovaavajui prizvuk. Pripajanje kulturno mjeovitih teritorija radi postizanja jedinstva nacije u svojoj nacionalnoj dravi smanjuje, meutim, nacionalnu homogenost i nacionaliste potie na etnika ienja pripojenih podruja, to su, takoer, odlino ilustrirali postjugoslavenski ratovi 1991-1999. godine. etvrto ope obiljeje etnikog nacionalizma je osjeaj ugroenosti. Za taj osjeaj postoji velik broj razloga. (1) Etniki nacionalizam je ve sam po sebi posljedica osjeaja ugroenosti uslijed raspada tradicionalnih zajednica, koji prati proces modernizacije. (2) Konstitucija nacionalnih drava je u pravilu praena opasnim socijalnim konfliktima, ratovima itd. (3) Etniki identiteti, budui da su sadrajno esto posve uplji, te ne nude nikakvu orijentaciju u ivotu, ovaj nedostatak esto kompenziraju neprijateljstvom prema drugim etnijama. (4) U suvremenom, globaliziranom i umreenom svijetu gotovo je nemogue sauvati etniku homogenost. (5) Ako u okolini takoer dominiraju etniki nacionalizmi, kao to je to na Balkanu sluaj, nije daleko pomisao da se oni dobrim dijelom temelje na neprijateljstvu prema susjedima. Ovaj osjeaj ugroenosti se esto manifestira u uvjerenju da je vlastita etnija predmet neprijateljstva i zavjera cijelog svijeta. U Srbiji se on manifestira u priama o strahotama novog svetskog poretka, svetskoj katolikoj multinacionali, Hrvatima kao iskljuivo ustaama, albanskom genocidu nad srpskim narodom putem njihovog visokog nataliteta, belosvetskim kapitalistima, avanturistima i srbomrscima itd. Ovim opim obiljejima treba dodati neka specifina obiljeja srpskog etnikog nacionalizma. Ona su rezultat povijesne injenice da je taj nacionalizam utemeljen na ideologizaciji konflikta kranskih slavenskih seljaka s Osmanskim imperijem, tj. na tzv. borbi protiv turskog ropstva tokom XIX stoljea. Moda je, stoga, najvanije obiljeje srpskog nacionalizma averzija prema islamu. Ona je vidljiva u sistematskom ruenju damija tokom XIX stoljea, tako da u Vojvodini i u uoj Srbiji damija praktiki vie nema, u

196

ruenju damija u Bosni i Hercegovini tokom rata 1992-1995. godine, kao i u neprijateljstvu prema preteno muslimanskim Albancima. Drugo specifino obiljeje srpskog nacionalizma, kao ideologije nezadovoljnih podanika Osmanskog imperija, prestavlja nelojalnost dravi, tj. spremnost da se drava njezini zakoni, institucije i namjetenici izigra u vlastitu korist gdje god je to mogue, da se zakoni ne potuju, da se trae, kako je to Slobodan Miloevi lijepo rekao, vaninstitucionalna sredstva za postizanje odabranog cilja, da se dravni namjetenici podmiuju itd. Snalaenje ove vrste smatra se vrlinom, a ne manom. U novije vrijeme su se ova nelojalnost dravi i nerazumijevanje njezinih funkcija pokazali u dva navrata. Poetkom 1990-ih vladajua oligarhija u Srbiji nije shvatila niti da Jugoslaviju kao dravu moe sauvati samo ako se odrekne i komunizma i nacionalizma, ve se, to vie, nastojala legitimirati mjeavinom komunizma i nacionalizma, niti da dravu osuuje na propast ako iz nje istisne Sloveniju i ratom uniti Hrvatsku. Nebriga za dravu pokazala se i poetkom 2000-ih godina, nakon uklanjanja Miloevia: nesposobnost da se odrede njezine granice, tj. da se donese provediva odluka o statusu Crne Gore i Kosova, nespremnost da se izae na izbore i izabere predsjednik drave, spremnost, kako su pokazali parlamentarni izbori krajem 2003. godine, da se kao efovi stranaka priznaju i u Parlament izaberu uhapenici osumnjieni za teke zloine, koji nemaju nikakvu realnu ansu da budu osloboeni optubi i izau iz zatvora, zatim nebriga za uspostavljanje stabilne vlade itd. Ovakvo ponaanje velikog dijela stanovnitva demonstrira i karakternu osobinu koja se zove inat. Za razliku od prkosa, tj. spremnosti na riskantno suprotstavljanje vanjskoj sili u vlastitu korist, koji utoliko ostaje na terenu pragmatizma, inat taj teren naputa. Inat je odbijanje da se u konfliktu popusti i kada je vidljivo da e to ii na vlastitu tetu. Slobodan Miloevi se inatio okolnom svijetu, te je tokom etrnaest godina svoje vladavine izgubio etiri rata (u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu), izazvao de facto otcjepljenje Crne Gore i Kosova od drave koju je sam ustanovio, izgubio mo i naao se u Hakom zatvoru, gdje se nastavlja inatiti. Rezultati izbora s kraja 2003. predstavljaju, takoer, izraz logike inata: budui da Zapad na nas vri pritisak da se ostavimo nacionalizma, mi emo za inat birati nacionalistike partije ije je efove Zapad optuio za teke zloine i u Hagu im sudi i dri ih u zatvoru, makar time vlastitu dravu kompromitirali pred svijetom i blokirali je kako politiki, tako i ekonomski. I etvrto, tu je, esto kao rezultat inata, spremnost na suvino i kontraproduktivno nasilje, koje provocira protunasilje i time smanjuje vjerojatnost uspostavljanja stabilne nacionalne drave. Ovu tendenciju k legitimiranju suvinog nasilja ilustrirati emo dvama osobnim iskustvima. Kada sam 1990-ih godina posjetio neka mjesta u Hrvatskoj, koja su opustoile srpske i crnogorske snage, iz vienoga nisam uspio zakljuiti to je bio cilj pohoda na ta mjesta. Ako je to bila pljaka,

197

bilo bi za oekivati da se pljakai, kao to to ta vrsta ljudi obino ini, nakon uspjene akcije povuku s mjesta pljake i ponu uivati u plijenu. Ako je cilj bila dugotrajna okupacija i uspostavljanje Velike Srbije, onda je trebalo izbjei kako pljaku, tako i samovoljna ruenja, jer ona ne idu samo na tetu neprijatelja, ve i na vlastitu tetu. Preostaje zakljuak da je cilj srpskog pohoda bila nesuvisla kombinacija pljake, osvajanja, etnikog ienja i osvete za ustake zloine, za elju Hrvata da se odijele od Miloevieve Srbije ili za neto tree unitavanjem svega to je od vrijednosti, iako to, u svakom sluaju, ide i na vlastitu tetu. Samo tako mogu objasniti napis koji sam 1994. proitao na zidu unitene podrunice Dubrovake banke u gotovo posve razorenom Slanom, mjestacu sjeverno od Dubrovnika: Marko Grandov, Bijelo Polje, C. Gora, a ispod toga Omer > etnik, Zvornik, uz poznati simbol srpstva s etiri S. Marko i Omer su osvojili Slano, tamo su neko vrijeme pljakali, ruili i pijanili, i kada je mjesto bilo uglavnom uniteno i vanjski pritisak na Srbiju dovoljno jak, povukli su se odakle su i doli. Drugi primjer je neto starijeg datuma. Izmeu 1955. i 1958. sam u Skoplju pohaao poslednje tri razreda osmogodinje kole na srpskom jeziku u tada jo moguoj Punoj gimnaziji Orce Nikolov, u monumentalnoj, u potresu 1963. unitenoj zgradi bive enske gimnazije. Tamo sam, u okviru predmeta srpsko-hrvatski jezik, morao itati i uiti napamet epove kosovskog ciklusa. Ostala mi je u sjeanju situacija kada je gospoa Milanovi, nastavnica tog jezika, uenicima pokuala objasniti nasilja koja je, prema jednom od tih epova, poinio Kraljevi Marko. Jedan od njegovih nasilnih inova objasnila je kao racionalan, tj. kao sredstvo za postizanje nekog od njegovih ciljeva u borbi protiv Turaka. Na njega je Marko, meutim, nadovezao drugi, koji je gospoa Milanovi s radosnim smijekom na usnama interpretirala kao potvrdu njegove snage, da bi se taj smijeak, trenutak kasnije, pretvorio u smijeak zbunjenosti, kada je spoznala da je taj nasilni in bio posve suvian, tj. da se moe objasniti samo Markovim barbarlukom. Srpski etniki nacionalizam s kraja XX stoljea zaet je 1981. godine, zahtjevom Albanaca da Kosovo dobije status republike, raspirivan je na neprijateljstvu prema kosovskim Albancima i slovenskim evropskim nacionalistima, da bi u, za Jugoslaviju fatalnu, fazu uao kada je Slobodan Miloevi svoje mitinge istine poeo koristiti kao sredstvo za puistiko svrgavanje vostava pojedinih republika i autonomnih pokrajina, s namjerom da ih nadomjesti svojim vazalima. Iako mu je, nakon to je doivio neuspjeh u Sloveniji i Hrvatskoj, na brojnim sastancima republikih vostava nueno uspostavljanje labave federacije, koja bi mu omoguila kontrolu nad Crnom Gorom i dvjema pokrajinama u Srbiji, pa ak i uspostavljanje asimetrine federacije, koja bi mu omoguila dalekosenu kontrolu i nad Bosnom i Hercegovinom i nad Makedonijom, inat je prevladao: ako ne moe biti po mome, nee biti ni po tvome. Inat je u stopu slijedilo nasi-

198

lje. Do raspada drave dolo je kada se nacionalistiko vostvo Srbije, nakon neuspjeha spomenute puistike politike, odluilo da granice Velike Srbije povue ratom.

Evropski kontekst
Postjugoslavenske drave ne mogu pobjei iz kulturnog i politikog konteksta Evrope koja se, nakon propasti komunistikog istonog bloka, nalazi na putu ujedinjenja na temelju tradicija abrahamskog monoteizma, ljudskih sloboda i prava i liberalne demokracije. Iako u Evropi etniki nacionalizmi i ideja suverenosti pojedinih nacionalnih drava jo nisu prevladani, razvoj Evropske unije (EU) ide u smjeru uspostavljanja zajednike politike kulture i zajednikog politikog poretka, a time i potiskivanja etnikih nacionalizama na nivo kulturnih posebnosti od sekundarnog znaaja, kakav su nacije imale i u srednjovjekovnoj Evropi. Srbija e dobiti granicu s EU ulaskom Maarske i ostalih devet za to predvienih drava u Uniju u maju 2004. godine. Rumunjska, Bugarska, Hrvatska i Makedonija trude se da to prije postanu lanice Unije. Bosna i Hercegovina i Kosovo nalaze se pod kontrolom NATO i de facto protektoratom Unije. Predstojeim porazom USA u Iraku i vjerojatnom promjenom njihove dosadanje agresivne vanjske politike, utjecaj EU u Bosni i Hercegovini i na Kosovu e vjerojatno jo narasti. Ako Srbija ne eli ponovo stei status crne rupe, koji je imala za vladavine Slobodana Miloevia, mora se prilagoditi ovoj situaciji. Takva prilagodba zahtijeva ne samo prihvaanje ljudskih sloboda i prava, tolerancije i liberalne demokracije u njihovom obliku pravnih normi i institucija, ve i u njihovom obliku politike i ope kulture, koja utjee na svakodnevni ivot, nain miljenja i ophoenja itd. Primjerice, liberalnodemokratska politika kultura nikome ne brani da se etniki smatra Srbinom, pa ak niti da ne-Srbe smatra manje vrijednim biima, ali mu brani da zbog toga ne-Srbima umanjuje slobode i prava, da ih proganja, da se trudi uspostaviti etniki istu srpsku dravu, da ih vrijea itd. Isto tako, liberalno-demokratska drava nikome ne brani da bude, primjerice, islamski vjerski fundamentalista ako on time ne ograniava slobode ostalih graana i to, treba naglasiti, niti jednog graana: niti slobode ostalih muslimana, niti slobode islamskih fundamentalista, pa ak niti vlastite slobode. Drugim rijeima, fundamentalista u liberalno-demokratskoj dravi mora prihvatiti da su pripadnici njegove vjerske zajednice, kao i on sam, to izabrali dobrovoljno, tj. da su slobodni napustiti i fundamentalizam i svoju vjersku zajednicu ako to poele. Ovakva kulturna prilagodba je najvaniji uvjet uspostavljanja povjerenja meu bivim pripadnicima socijalistike Jugoslavije. Simbolini rituali molbi za oprost i pomirenja mogu samo potvrditi kulturnom transformacijom uspostavljeno povjerenje, ali ga ne mogu nadomjestiti.

199

Temeljni elementi kulturne prilagodbe Evropskoj uniji su prihvaanje liberalno-demokratske politike kulture, prihvaanje EU kao graanskog imperija i spremnost na interkulturne dijaloge.

Prihvaanje liberalno-demokratske politike kulture

U svim postjugoslavenskim dravama se moe zapaziti fatalan nedostatak liberalno-demokratske politike kulture. Iako su svi za demokraciju, esto zaboravljaju ljudske slobode i prava, tj. prihvaaju demokratski utemeljene, ali krajnje neliberalne i ovinistike odluke, primjerice pretvaranje 20-30 hiljada doseljenika u Sloveniji u potpuno obespravljene osobe bez dravljanstva, kao i 35-godinje onemoguavanje izgradnje damije u Ljubljani. Cilj razvoja politikog poretka i politike kulture, dakle, mora biti ne bilo kakva, ve liberalna demokracija. Temelj liberalne demokracije je politiki individualizam. Drugim rijeima, nosioci liberalno-demokratskih poredaka su pojedinci koji se iz vlastitih interesa udruuju u politiki savez, koji im omoguuje da definiraju i zatite svoje slobode i prava, u okviru kojih mogu lake ostvarivati svoje interese. U skladu s time je klasina argumentacijska figura, kojom se utemeljuju liberalno-demokratski poreci, drutveni ugovor, kojim se pojedinci ujedinjuju u politiku zajednicu s takvim poretkom. Treba napomenuti da politiki individualizam ne implicira individualizam u ostalim sferama ivota. On ne iskljuuje dobrovoljno pripadanje zajednicama utemeljenim na normama koje su sve prije nego individualistike, koje, primjerice, zahtijevaju visok stupanj spremnosti na rtvovanje za zajednicu. Osnovna svrha politikog individualizma i osnovni interes pojedinaca koji se drutvenim ugovorom udruuju u politiku zajednicu predstavlja osiguranje njihovih maksimalnih sloboda i prava. Poetkom razvoja ideje individualnih sloboda i prava neki smatraju povelju Magna Charta Libertatum iz 1215. godine, a neki ak Mojsijevo Petoknjije. Taj razvoj ima dvije komponente: definiranje sve veeg broja razliitih sloboda i prava kao opevaeih i neupitnih, i legalizaciju tih sloboda i prava u zakonicima pojedinih drava. Danas su vaei i relevantni prvenstveno slijedei dokumenti o ljudskim pravima: Opa deklaracija ljudskih prava Organizacije Ujedinjenih nacija iz 1948. godine, Internacionalni ugovor o graanskim i politikim pravima i Internacionalni ugovor o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, oba iz 1966. godine. Politiki individualizam i maksimiranje sloboda i prava su temelji ideje politikog liberalizma. Ve sam koncept drutvenog ugovora pretpostavlja da o poretku politikog saveza odluuju svi oni koji mu prilaze, tj. da oni o njemu odluuju demokratski. Povrh toga, liberalizam, kao doktrina koja zahtijeva maksimiranje sloboda i prava, polazi od pretpostavke, za razliku od Hobsa (Thomas Hobbes), da treba maksimirati i politike slobode i prava, tj. on zahtijeva demokratsko donoenje politikih odluka. Ukratko, politiki individualizam i liberalizam su nedjeljivi od demokraci-

200

je. Stoga su se, iako su neliberalni demokratski poreci mogui, koherentnim i stabilnim pokazali samo poreci liberalne demokracije. Kako je ve spomenuto, pojedinci udrueni u liberalno-demokratsku politiku zajednicu mogu, u okviru svojih sloboda, prava i vaeih zakona, sami birati nain svog ivota: norme koje e potovati, vrijednosti prema kojima e se ravnati, hoe li ili nee biti vjernici, kojoj e vjeri pripadati, kojih e se tradicija i obiaja pridravati itd. Drugim rijeima, oni mogu sami odabrati svjetonazor, obuhvatnu doktrinu, vjeru, tradiciju, kulturu, koja im se ini najuvjerljivijom, i svoj ivot uskladiti s njezinim zahtjevima. Pri tome se neki odluuju za oprobani svjetonazor, drugi maksimalno koriste slobode i prava koja im nudi liberalna demokracija, a veina spontano urasta u kulturu zajednice kojoj po roenju pripada, ime po definiciji, takoer, vri spomenuti izbor. Liberalno-demokratska drava opisane slobode svojim graanima moe osigurati i istovremeno ostati stabilna samo ako se od njihovih svjetonazora, obuhvatnih doktrina, kultura jasno distancira, tj. ako u odnosu na ove ostane neutralna i uope se ne uplie u diskusije o pripadnim pitanjima. Drugim rijeima, liberalno-demokratska drava se ne mijea u metafizika pitanja i stoga nije niti vjerska, niti ateistika, pa ak niti agnostika. Ona se ne mijea niti u svjetovna pitanja kulture, tradicija i obiaja, ukoliko ona nisu relevantna za njezinu stabilnost, tj. ukoliko to nisu pitanja politike kulture. Takva drava je laika, sekularna (svjetovna) i odvojena od crkve, ona je striktno odvojena od svih vjerski, svjetonazorski i kulturno utemeljenih zajednica. Takva striktna odvojenost treba da je doktrinarna, institucijska, funkcionalna i personalna. Iako su mnogi uvjereni u suprotno, upravo zahvaljujui ovoj odvojenosti niti poredak, niti politika kultura liberalne demokracije ne iskljuuju fundamentalizam, tj. vrsto pridravanje propisa neke doktrine, koji u detalje reguliraju sva podruja ivota i time radikalno ograniavaju slobode i prava koja osigurava liberalna demokracija, pod uvjetom da svi odrasli pristalice te doktrine prihvaaju liberalno-demokratski poredak i da se ogranienjima koja im propisuje njihova doktrina potinjavaju dobrovoljno. Primjerice, liberalnim demokratom se mora smatrati i ortodoksni idov, uvjeren da je Bog svojim propisima regulirao svaki detalj njegovog ivota i da je za njega od egzistencijalnog znaaja da se svih tih propisa striktno pridrava, ukoliko on prihvati taj poredak i politiki utemeljenu slobodu svih graana, ukljuujui i vlastitu, da po vlastitom izboru bude ili ne bude ortodoksni idov. Ukratko, politiki liberalizam je temelj samo politikog zajednitva, a ne i svih ostalih oblika zajednitva, koji mogu biti sve prije nego liberalni. S druge strane, drutveni temelj stabilnosti liberalne demokracije nije liberalizam koji, osim politike, obuhvaa i druge sfere ivota, ve tolerancija: tolerancija graana koji koriste sve svoje slobode spram fundamentalista, tolerancija fundamentalista spram takvih graana i fundamentalista drugaijih uvjerenja, i tolerancija drave spram svih njih.

201

Za razvoj graanske kulture (graanske svijesti) treba se zalagati na svim podrujima ivota i djelovanja, i to prvenstveno vlastitim graanskim ponaanjem. Osoba koja sebe vidi i potuje kao graanina EU ili jedne od njenih liberalno-demokratskih lanica, radikalno se razlikuje od osobe koja se smatra bioloki odreenim pripadnikom ovog ili onog naroda koji je, da stvar bude gora, bio rtva turskog ili nekog drugog ropstva, okupacije, genocida i sl. Osoba prvog tipa je, naime, u pravilu lojalna politikoj zajednici kojoj pripada, spremna je raditi na njezinom usavravanju i potuje svoje sugraane, dok se osoba drugog tipa esto preputa jadikovanju nad svojom sudbinom, potrazi za zavjerama i neprijateljima koji su za nju krivi, smiljanju naina kako da se u toj situaciji snae, prevari neprijatelja, oslobodi se ruenjem politike zajednice kojoj pripada itd.

Prihvaanje EU kao graanskog imperija

Od samog osnivanja EU u njoj neke drave imaju vei utjecaj, a neke manji. Razlike utjecaja postaju jo vee ukljuivanjem u Uniju daljih deset drava, veinom ekonomski slabih bivih pripadnica Sovjetskog bloka, u maju 2004. Stoga nije daleko pomisao na uspostavljanje imperijalnog odnosa izmeu najmonijih lanica Unije i ekonomski slabih pridolica. Iz slijedeih razloga, EU je opravdano smatrati politikom zajednicom koja postepeno dobiva obiljeja imperija: (i) Zapad, a s njim i EU, pobijedili su u Hladnom ratu protiv Sovjetskog bloka. (ii) Kandidati za pristup Uniji moraju ispuniti uvjete pod kojim ih je ona spremna prihvatiti. (iii) Slubeni i neslubeni kandidati za pristup Uniji su od njezinih snanih pripadnica, poput Francuske, Njemake, Italije i Velike Britanije, ne samo ekonomski mnogo slabiji, ve su to i u pogledu graanske ekonomske i politike kulture, to je posljedica kako 45 godina komunizma, tako i starijih srednjoevropskih i istonoevropskih tradicija. (iv) Na skupu Evropskog savjeta u Nici 7. 12. 2000. godine je ugovorno prihvaena, 26. 2. 2001. je potpisana, a 1. 2. 2003. je stupila na snagu odluka da Unija konsensalno odluivanje nadomjesti veinskim. Velikim i privredno monim lanicama Unije takva metoda odluivanja odgovara vie nego konsensalna. Prijemom novih lanova, 1. 5. 2004. godine, unutarnje ekonomske i kulturne razlike u EU e se znatno poveati (usp.: Martin Brusis, Von der Ost- zur Sdosterweiterung?, Osteuropa, 11/2003, str. 1623-1638). (v) Primat velikih i bogatih drava nije upitan ni na nivou neformalnih dogovora i meudravnih sporazuma koji prethode formalnim odlukama u okviru organa EU. esto se uje tvrdnja da dobrobit EU ovisi o prijateljskim odnosima i spremnosti na sporazumijevanje Francuske i Njemake, uz koje se nekad spominje i Velika Britanija. Poznati su i prijedlozi da se EU strukturira poput koncentrinih krugova (kao glavica

202

luka), s nekoliko velikih i bogatih drava u sreditu, okruenih dravama koje su pristupile monetarnoj uniji, zatim ostalim dravama-pripadnicama Unije, i konano kandidatima za pristup Uniji. Iako pojmovi imperij i imperijalizam nose negativne konotacije, bilo bi pogreno skicirani imperijalni odnos unutar EU odbaciti kao neprihvatljiv i odustati od pristupanja Uniji ili naivno zahtijevati da se u njoj uspostavi jednakopravnost drava-pripadnica. Takav imperij treba, naime, jasno razlikovati od kolonijalnog odnosa, nasilne okupacije, pljakakog pohoda i okupacije povezane s genocidom. U kolonijalnom odnosu, naime, dominira nasilje i eksploatacija koloniziranih. Nasilje je jo izrazitije kod okupacije i pljakakog pohoda, a maksimum dosie kod okupacije povezane s istrebljenjem stanovnitva na okupiranom teritoriju. Za razliku od ovoga, imperijalni centri, koji ele dugoronu stabilnost, nastoje sa stanovnicima prikljuenih podruja uspostaviti obostrano korisne ugovorne i saveznike odnose, s ciljem da ovi priznaju legitimitet njihove moi. U tu su svrhu nosioci imperijalne moi esto spremni imperij federalizirati, pojedinim grupama narodima i narodnostima dati visok stupanj kulturne autonomije, poticati ekonomski razvitak siromanih krajeva itd. S istim ciljem, oni esto istiu jednakopravnost svih svojih stanovnika i grupa i potiu njihovu solidarnost. Ovome treba dodati da je EU graanska, liberalno-demokratska politika zajednica, koja je spremna potovati graansku jednakost svih svojih pripadnika, te je stoga treba smatrati graanskim imperijem. Nije teko navesti razloge iz kojih je pristupanje postjugoslavenskih drava ovakvom graanskom imperiju u njihovom egzistencijalnom interesu: (i) Prihvaanje pravila igre koja vae u EU i politiki utjecaj monih i iskusnih pripadnica Unije bi najvjerojatnije dugorono sprijeili ponovnu balkanizaciju Balkana obnavljanjem besmislenih i kaotinih etnikih ratova. (ii) Bosna i Hercegovina i Kosovo bi od sadanjih de facto protektorata Unije postali njezine normalne lanice. (iii) Putem pripadanja Uniji, stabilizirana liberalna demokracija bi graanima postjugoslavenskih drava osigurala visok nivo graanskih i socijalnih prava i sloboda. (iv) Ukljuivanje u privredne tokove EU je nedjeljivo od dotoka kapitala i tehnikih znanja, dakle i od, odatle rezultirajueg, porasta materijalnog blagostanja. (v) U sferi kulture se moe oekivati daljnji razvoj liberalnodemokratske graanske politike kulture i univerzalistikog naina miljenja u pitanjima politike i morala, dakle striktne suprotnosti kulture primata naroda i narodnosti u obliku etnikih nacionalizama. Ukratko, u sadanjoj je politikoj situaciji u postjugoslavenskim dravama teko zamisliti prihvaanje liberalne demokracije bez ukljuivanja u EU, tj. bez prihvaanja EU kao graanskog imperija, i obrnuto,

203

ukljuivanje u Uniju bez prihvaanja liberalne demokracije. Nepoeljne su ideologije patriotizma, nacionalne drave, suverenosti i sl., a poeljna spremnost na sudjelovanje u nastojanjima i procesima integracije Evrope, na delegiranje suverenosti na organe EU i ostale institucije evropske integracije itd. EU treba vidjeti kao svoju vlastitu politiku zajednicu, a ne kao vie ili manje stranog, vanjskog gospodara, koji u nedovoljnoj mjeri uzima u obzir posebne potrebe i elje vlastitog naroda.

Spremnost na interkulturne dijaloge

Globalizacija (poveanje mobilnosti roba, usluga, novca, ljudi, informacija i odatle rezultirajue ekonomsko i komunikacijsko povezivanje svijeta), kao i vjerska i kulturna diferencijacija u liberalnim demokracijama poveali su broj kontakata i potrebu za sporazumijevanjem meu pripadnicima razliitih kultura. Da bi interkulturni kontakti bili uspjeni, tj. da ih kulturnim razlikama uvjetovani nesporazumi ne bi pretvorili u interkulturne konflikte, poeljno je da sudionici u njima budu za njih osposobljeni, tj. interkulturno kompetentni, i da meu njihovim kulturama ne postoje nepremostive suprotnosti. Stjecanje interkulturne kompetencije i uklanjanje nepremostivih razlika meu kulturama predstavlja najvaniji cilj interkulturnih dijaloga. Interkulturni dijalog u irem smislu jeste svaki dijalog osoba koje pripadaju razliitim kulturama, a u uem smislu dijalog takvih osoba ili specijalista za odnose meu kulturama iji su predmet upravo kulturne razlike. Interkulturni dijalozi u irem smislu doprinose meusobnom upoznavanju pripadnika razliitih kultura, a time i poveanju njihove interkulturne kompetencije. Interkulturni dijalozi u uem smislu su, pak, u veoj ili manjoj mjeri strune, specijalizirane, akademske diskusije o vrijednostima, normama, uvjerenjima, tradicijama, obiajima, navikama pojedinih kultura, radi zbliavanja tih kultura i smanjivanja vjerojatnost kulturno uvjetovanih konflikata. Svakodnevno iskustvo i teorija komunikacije pokazuju da za uspjeno voenje interkulturnih dijaloga treba zadovoljiti neke uvjete. Od njih je najvaniji dobra vjera. Argumenti i tvrdnje se iznose u dobroj vjeri ako je onaj tko ih iznosi vrsto uvjeren u njihovu valjanost, odnosno istinitost, tj. ako ih ne iznosi s namjerom zavaravanja sugovornika. Od recipijenata dobra vjera, pak, zahtijeva da uvjerljive argumente prihvate i da ih iznose u kasnijim dijalozima, i to ak i onda kada oni dovode u pitanje njihova vlastita uvjerenja. Drugi vaan uvjet uspjeha interkulturnih dijaloga je pretpostavka da niti pojedine kulture, niti pripadne kulturne grupe nisu jednoznano definirane, ve da se, uslijed svojih unutarnjih napetosti i vanjskih utjecaja, nalaze u stalnom procesu promjena. Ova promjenjivost omoguuje njihovu postepenu modifikaciju radi smanjenja konfliktnih potencijala meu njima.

204

S ovim uvjetima je usko povezan trei uvjet uspjenosti interkulturnih dijaloga, naime preferiranje slobodno izabranih kulturnih pripadnosti (elective identities, elective memberships, voluntary self-ascriptions) u odnosu na one pripisane, tj. spontano usvojene odrastanjem u odreenoj kulturnoj sredini, koje mnogi smatraju nepromjenjivim (ascriptive identities, ascriptive memberships). I konano, etvrti uvjet uspjeha je spremnost svih sugovornika da jedan drugome priznaju principijelno iste politike, socijalne i kulturne slobode i prava, nezavisno o karakteru, veliini i drutvenom statusu kulturnih grupa kojima pripadaju, drugim rijeima: da se meusobno potuju kao autonomne, umne i jednakopravne osobe. Od brojnih moguih ciljeva interkulturnih dijaloga treba istaknuti slijedea tri: (i) Njihov kulturno-obrazovni, prosvjetiteljski cilj je upoznavanje do tada nepoznatih, stranih kultura. Poznavanje stranih kultura omoguuje njihovo kritiko promiljanje i olakava komunikaciju s njihovim pripadnicima. Povrh toga, ono ide i na ruku kritikom promiljanju vlastite kulture, a time i spremnosti i sposobnosti da se ta kultura, a s njom i vlastiti nain ivota, poboljaju i usavre. (ii) Socijalna funkcija interkulturih dijaloga je sprijeavanje, rjeavanje ili barem ublaavanje interkulturnih konflikata. To je mogue postii na razliite naine, od kojih su najdjelotvorniji definiranje sukobljenih interesa i sporazumno pronalaenje kompromisnog rjeenja, te uslinjavanje kultura meu kojima postoji opasnost od konflikata. Posebno ambiciozan, moe se rei i ekstreman cilj uslinjavanja kultura je njihovo izjednaavanje i stapanje. Zakau li ove metode sprijeavanja i ublaavanja interkulturnih konflikata, moe se pokazati neophodnim razdvajanje kulturnih grupa povlaenjem teritorijalnih granica ili njihovim funkcionalnim razgranienjem. (iii) Vane politike funkcije interkulturnih dijaloga su rjeavanje kulturnim razlikama uvjetovanih politikih konflikata i osiguranje stabilnosti kulturno pluralnih politikih zajednica. Razumljivo, ovu politiku funkciju ima svako reduciranje interkulturnih konflikata. Sredinja politika funkcija interkulturnih dijaloga je pak pronalaenje takvog, na politikoj kulturi utemeljenog, konsensa razliitih kulturnih grupa, koji im omoguuje da prihvate miran suivot u okviru politikog poretka drave kojoj pripadaju, odnosno da prihvate miran suivot drava u kojima ive. Konsens o suivotu u zajednikoj dravi u pravilu obuhvaa odredbe o tome tko u dravi legitimno vri politiku mo, o najvanijim dravnim institucijama, o pravima i dunostima nosilaca politike moi i ostalih pripadnika drave, o tome tko jest, a tko nije i tko moe postati njezin dravljanin itd. U uvjetima kulturne pluralnosti je najpoeljniji poredak liberalna demokracija utemeljena na politikom liberalizmu, dakle poredak utemeljen na relativno malenom broju zajednikih principa, zakona i institucija, o kojima je

205

mogue postii interkulturni konsens, tj. o kojima je mogue sklopiti drutveni ugovor. Uspjeh interkulturnih dijaloga zavisi i o njihovoj metodici, primjerice o vremenskim i tematskim ogranienjima, o iskustvu uesnika u kontroverznoj argumentaciji i njihovoj spremnosti da se u nju upuste, o njihovoj spremnosti da prihvate posrednike itd. Zbog toga je, kada su u pitanju slubeni, organizirani, politiki relevantni, moda ak i javni interkulturni dijalozi, za uesnike prikladno odabrati obrazovane, tolerantne, intelektualno pokretljive i kulturno utjecajne osobe, dakle osobe koje su s jedne strane sposobne pronai dodirne toke s drugim kulturama i uiniti za to neophodne kulturne pomake, a s druge strane pripadnike svojih vlastitih kulturnih zajednica uvjeriti u prihvatljivost takvih pomaka i kompromisa. Razumljivo, poeljno je da ovakve slubene dijaloge prate dijaloki kontakti po mogunosti velikog broja pripadnika kulturnih grupa, tj. interkulturni dijalozi u irem smislu. U liberalno-demokratskim porecima njih olakava injenica da u njima svi mogu razgovarati o svemu. Dravljani i stranci, pripadnici razliitih kultura, mladi i stari, organizirani i neorganizirani, liberali i nacionalisti, svi oni mogu razmjenjivati argumente, meusobno se upoznavati sa svojim uvjerenjima, normama i nainima ivota i, to je moda najvanije, angairati se i suraivati na ostvarenju zajednikih ciljeva. Stupanjem u interkulturne dijaloge oni, osim to rade na ostvarenju ovog ili onog posebnog cilja, uvjebavaju interkulturnu komunikaciju, ire praksu deliberativne demokracije i uvruju civilno drutvo, u ijem okviru vode dijaloge kao temelj liberalno-demokratskog drutveno-politikog poretka. Treba spomenuti i jedan est problem koji ozbiljno moe oteati organiziranje i voenje interkulturnih dijaloga. To je ve spomenuti problem nedostatka sadrajne i organizacijske konturiranosti mnogih kulturnih grupa. Nedostatak sadrajne konturiranosti oituje se u tome da je teko jednoznano rei to su centralna obiljeja uenja, norme, jezik, obiaji neke kulture, a u skladu s time i tko raspolae s dovoljno znanja o toj kulturi za kompetentno sudjelovanje u interkulturnim dijalozima. Nedostatak organiziranosti, pak, ima kao posljedicu to da je teko nai kompetentnog i reprezentativnog pripadnika te kulture i ukljuiti ga u interkulturne dijaloge. Primjerice, Srbi i Hrvati sebe smatraju kulturnim grupama, to vie, nacijama. Gotovo je, meutim, nemogue odgovoriti na pitanje po emu je netko Srbin ili Hrvat. Hrvati su katolici, a Srbi pravoslavci. Kako je onda mogue objasniti da i Hrvati i Srbi svojataju bosanske muslimane kao otpadnike od svoje nacije koji su prihvatili islam? Hrvati govore hrvatskim, a Srbi srpskim jezikom. Kako je onda mogue objasniti da se meusobno bez problema razumiju, da su desetljeima govorili srpskohrvatski i da se Hrvati, nakon raspada zajednike drave, uporno trude u svoj jezik unijeti to vie novih rijei i gramatikih pravila s ciljem da poveaju razlike prema srpsko-hrvatskom i srpskom jeziku? Hrvati govore

206

ijekavicom, a Srbi ekavicom. Ali ijekavicom govore i Crnogorci, koji se veinom smatraju Srbima, kao i bosanski muslimani, a na njoj je spjevan i kosovski ciklus srpskih narodnih epova, dok ekavicom govore i Zagorci. Hrvati piu latinicom, a Srbi irilicom. U zajednikoj dravi postojala je obaveza uenja irilice u kolama u Hrvatskoj i latinice u onima u Srbiji, Srbi su desetljeima postepeno preuzimali latinicu, a tim putem e opet krenuti ako se budu eljeli pribliiti Evropi. I na najodbojnijem moguem nivou kulture ratne zloine izmeu 1991. i 1995. inili su i Srbi i Hrvati i, to je jo vanije, Hrvatska je suraivala sa Srbijom na projektu podjele Bosne i Hercegovine i progona muslimana. Pitanje je, dakle, koga bi iz Hrvatske i iz Srbije trebalo pozvati na kompetentan, kontroverzan i u dobroj vjeri voen srpsko-hrvatski interkulturni dijalog, i kojoj organizaciji ili grupi bi se u potrazi za sugovornicima trebalo obratiti. Nacionalistima, koji vjerojatno najbolje reprezentiraju svoje nacionalne kulture, ali bi esto, umjesto dijaloga, radije ratovali ili moda drutvenim znanstvenicima, filozofima i iskusnim novinarima. Meutim, iskustvo dijaloga srpskih i hrvatskih drutvenih znanstvenika i filozofa ve postoji. Praksis-filozofi su se bez problema sporazumjeli o svim vanijim drutvenim i kulturnim problemima, pitanja kulturnih razlika su im se inila nevanim, a suradnja je propala tek kada su neki od srpskih pripadnika ovog drutveno-filozofskog smjera dijalog nadomjestili dodvoravanjem srpskom nacionalizmu Dobrice osia i ovinistikom reimu Slobodana Miloevia. A kako izgleda interkulturni dijalog novinara? On je nakon raspada Jugoslavije jo u zaecima. ini se da su najotvoreniji za interkulturne kontakte ljudi iz privrede, iji je cilj stvaranje profita. Ovo vai kako za mafijake ratne profitere, tako i za savreno potene aktere u legalnim i civilnim podrujima privrede.

Discours de la Mthode II
Pitanje je kako se pribliiti skiciranom cilju, kako izvriti opisane kulturne prilagodbe. Njemaka je primjerice liberalnu demokraciju prihvatila pod prisilom tek nakon to je, zahvaljujui svom nacionalsocijalizmu, doivjela potpuni kulturni debakl i potpuni poraz u ratu. Meutim, zbog toga to nije odbaen vlastitim snagama, njemaki je etniki nacionalizam virulentan i ezdesetak godina nakon tog poraza. Nije teko primijetiti da liberalna demokracija u SR Njemakoj nije rezultat borbe Nijemaca za nju. U Francuskoj je liberalna demokracija rezultat Francuske revolucije i stoljetne borbe treeg stalea da se rezultati te revolucije sauvaju, proire i uvrste. Zbog toga to je izborena vlastitim snagama, u Francuskoj je liberalna demokracija mnogo stabilnija nego u Njemakoj. U SAD su liberalnu demokraciju uspostavili evropski emigranti, koji su pobjegli od evropskog feudalizma, diktatura, vjerskih progona, siromatva itd. Njihova politika kultura je, meutim, ostala vezana za (kran-

207

sku) vjeru i za rasu. Samo tako je bilo mogue opravdati istrebljenje lokalnog stanovnitva i ropstvo. Ipak, politika kultura je u SAD u meuvremenu dostigla zadovoljavajui nivo univerzalizma, a drava je i tradicionalno striktno odvojena od vjerskih i ostalih doktrinarnih zajednica. Postjugoslavenske drave nisu optereene tekim povijesnim hipotekama, kao to su nacionalsocijalizam ili ropstvo. Kako je, meutim, etniki nacionalizam jo uvijek ozbiljan problem, postavlja se pitanje kako ga prevladati i provesti opisane kulturne prilagodbe. Iz iskustava Njemake, Francuske i SAD je vidljivo da je za to potrebna volja i akcija graana tih drava, dakle ljudi koji odluuju u kakvom poretku ele ivjeti i spremni su tu odluku i provesti. Zadatak intelektualaca i politiara koji nisu pristalice etnikog nacionalizma pri tome moe biti samo da graane, putem masovnih medija, informiraju o putevima koji vode ka tom cilju, o alternativnim kulturnim i politikim iskustvima i tradicijama koje su im bliske i koje, stoga, uz potrebne prilagodbe mogu prihvatiti kao vlastite i dalje ih razvijati. U obzir dolaze slijedea iskustva i tradicije: (i) Vjerojatno je najstarija relevantna tradicija mediteranska tradicija kulturne pluralnosti i interkulturne komunikacije. Sredozemno more je bilo unutarnje more Rimskog imperija, u kojem je jus gentium, pravo koje je vailo za sva plemena i narode u tom imperiju, omoguavalo njihov zajedniki ivot i komunikaciju. U Srednjem vijeku je komunikaciju razliitih kulturnih grupa koje su ivjele na istonom Sredozemlju omoguavala lingua franca i mo Republike Venecije. U 15. i 16. stoljeu Venecija je odigrala vanu ulogu u talijanskom humanizmu i u renesansi, a treba spomenuti i otvorenost i trgovaki duh Dubrovake republike. (ii) Kranstvo je univerzalistika religija koja polazi od tvrdnje da je Bog ovjeka dakle sve ljude, a ne samo krane ili samo katolike ili samo pravoslavce stvorio na svoju sliku, sebi slina (Izl. 1, 26), odakle slijedi zakljuak da sve ljude treba potovati kao slike Boga. Naalost, kako Katolika crkva u Hrvatskoj, tako i pravoslavne crkve u Srbiji i Makedoniji, pa ak i u Crnoj Gori, uveliko su podlegle nacionalistikim iskuenjima. Meutim, dok nije teko razumjeti da kler podilaenjem nacionalizmu promie svoje posebne interese, nita ne sprijeava intelektualce koji ne zavise od crkve da njih, kao i ostalo stanovnitvo, podsjete na temeljne principe kranstva. (iii) Sve do poetka XX stoljea Balkan je bio podijeljen izmeu dva mona imperija: Austro-Ugarske i Osmanskog imperija. Iako nisu bili liberalne demokracije, ti su se imperiji uspijevali stoljeima odrati zbog toga to su bili spremni prihvatiti kulturnu, posebno religijsku pluralnost u svom stanovnitvu. U Austro-Ugarskoj je u XIX stoljeu modernizaciju pratila sve vea spremnost da se prihvate, pa ak i neguju lokalne kulturne posebnosti. Poznata je briga Austro-Ugarske za dobrobit Bosne i Hercegovine nakon 1878. u obliku izgradnje eljeznikih pruga, stanica, kola, a razumljivo i

208

kasarni poznate oker boje. Primjerice, moj djed Stjepan Krian se nakon studija prava u Beu i zavrene medicine u Pragu, gdje mu je bilo ponueno mjesto asistenta na medicinskom fakultetu, vratio sa suprugom ehinjom u Bosnu i Hercegovinu i godinama radio kao lijenik u Gacku. Za njegovo preseljenje i smjetaj brinula se Austro-Ugarska. A u monumentalnoj ilustriranoj monografiji Juliusa Laurenia Unsere Monarchie. Die sterreichischen Kronlnder zur Zeit des fnfzigjhrigen Regierungs-Jubilums Seiner k. u. k. apostol. Majestt Franz Joseph I (Naa monarhija. Austrijske krunske pokrajine u vrijeme pedesete godinjice vladavine Njegovog carskog i kraljevskog apostolskog velianstva Franje Josipa I.), izdatoj u Beu 1898. godine, nakon serije od etiri slike veih austrijskih gradova (Linc, Salzburg, Grac i Inzbruk, str. 20-27), prva pokrajina poaena veim brojem slika ukupno 18 slika na 12 stranica, praenih sa 12 stranica teksta (str. 28-51) upravo je Bosna i Hercegovina. U Osmanskom imperiju je, pak, tolerancija bila utemeljena na islamskom uenju da su krani i idovi narodi knjige (ahl-al-kitab) i stoga tienici (ahl-ad-dimma) muslimana, koji takoer potuju biblijske proroke i Isusa kao proroka. Iako ti tienici nisu imali ista prava kao i muslimani, mogli su, u okviru svojih vjerskih zajednica (milla, turski: millet), ivjeti u skladu sa propisima svoje vjere. Ova struktura drutva odraavala se i u strukturi osmanskih gradova ehira: pripadnici razliitih vjerskih zajednica ivjeli su u razliitim mahalama, a u ariji, trgovakom sreditu ehira, sastajali su se da razmijene robe, usluge i informacije. (iv) Nakon to su jai imperiji Austro-Ugarsku, Osmanski imperij i prvu Jugoslaviju razorili izvana, a etniki nacionalizmi iznutra, znatan dio stanovnitva Jugoslavije se solidarizirao u borbi protiv nacionalsocijalizma i faizma i ostavio po strani svoje kulturne i ostale posebnosti. Nacionalsocijalizam je bio i ostao simbol zla upravo zbog svog ekstremnog partikularizma, netolerancije i divljatva. (v) Nakon Drugog svjetskog rata, u socijalistikoj Jugoslaviji, propagirana je utopijska komunistika ideologija univerzalne jednakosti, solidarnosti i blagostanja. Nacionalno pitanje je proglaeno rijeenim, tj. pretpostavljeno je da je socijalistika solidarnost atraktivnija od nacionalistikih konflikata i kulturnih posebnosti, pogotovo ako se te kulturne posebnosti djelomino prihvate. Naalost, jugoslavenski narodi i narodnosti uspjeli su sauvati dovoljno kulturne narcisoidnosti i netolerancije da su spomenute univerzalne vrijednosti, tj. jednakost, solidarnost i blagostanje, odbacili zajedno s jednopartijskom komunistikom diktaturom i s drutvenim vlasnitvom. U meuvremenu se neki vraaju ovim vrijednostima. (vi) Konano, treba spomenuti i iskustva koja su stekli radni emigranti tokom svog dugogodinjeg boravka u zemljama zapadne Evrope. Ta iskustva su dvojaka. Oni su, prvo, upoznali poretke liberalne demokracije i ta svoja iskustva donijeli sa sobom prilikom povratka ili ih barem, u veoj ili

209

manjoj, mjeri prenijeli svojoj rodbini i prijateljima koji su ostali ivjeti u svojoj postojbini. Drugo, oni su stekli iskustvo negativne diskriminacije i loeg socijalnog poloaja uslijed netolerancije okoline, svog loeg obrazovanja, niskih prihoda, to je nekima od njih, takoer, olakalo spoznaju prednosti tolerancije, prihvaanja kulturnih razlika i voenja intekulturnih dijaloga. Kada se ovih tradicija i iskustava prisjete i prihvate ih kao svoje, graanima postjugoslavenskih drava nee biti teko da iz njih izvuku zakljuke koji govore u prilog liberalnoj demokraciji, svjetovnoj dravi, potovanju ljudskih sloboda i prava, toleranciji, pogotovo jer se tokom zadnjih nekoliko desetljea pokazalo da su ovi elementi politikog poretka i politike kulture privlani ne samo evropljanima i stanovnicima Zapada, ve gotovo svim ljudima na svijetu.

210

Vojin Dimitrijevi*

SRBIJA: u evropsku integraciju s teretom pro losti?

Etniko ienje, koje je vreno na tlu bive Jugoslavije, a zasnivalo se na izvravanju brojnih krivinih dela, poput silovanja, ubijanja, pljake, unitavanja verskih, kulturnih ili stambenih objekata, imalo je kao cilj da izazove strah i masovno iseljavanje drugih i drukijih ljudi, onih koji po miljenju etnikog istaa ne spadaju u teritoriju za koju on smatra da mora biti njegova, i to bezbedno njegova. esto se, meutim, ne opaa da je izazivanje straha kod protivnika (neprijatelja) radi njegovog navoenja da nestane s nekog prostora bilo posledica postojanja straha na sopstvenoj strani, straha od ponavljanja strane prolosti. Glavni proizvoai straha meu svojima, politiari i njihovi propagandisti, verovatno nisu verovali, makar ne svi, da je on opravdan, ali se taj strah meu sunarodnicima, naroito onima koji su iveli na spornim podrujima, mogao lako proizvesti. To je bila upadljiva crta propagande srpske strane, naroito one stvarane u medijima koje je kontrolisao Beograd posle uspona Slobodana Miloevia 1987. godine. Neki autori olako tvrde da je krvavi rat bio plod vekovnih balkanskih obrauna, istorijske mrnje i tome slino.1 U stvari, sve do Drugog svetskog rata nije bilo veih sukoba zasnovanih na etnikoj mrnji. Srbi i Hrvati su ratovali jedni protiv drugih u vojskama Habzburkog i Otomanskog carstva, ali nikada kao Srbi ili kao Hrvati. Mada su se svi nacionalistiki lideri, kao i politike i pseudointelektualne elite koje su ih podravale, pozivale na davno prola, slavna vremena, raspad Jugoslavije nije posledica dalje istorijske prolosti. Do rata i mrnje je doveo strah, ije je poreklo u seanjima na skoriju prolost ili u mitolokoj percepciji povesti. Opaki nacionalizam je, dakle, svoj osnovni izvor imao u strahu. Kod Srba je u pitanju bio strah od ponavljanja zloina iz Drugog svetskog rata. U Srbiji su najvei intelektualni autoriteti smatrali da se Srbi opet nalaze u velikoj opasnosti. Akademik Dobrica osi, slavljeni pisac, bivi komunista
* Profesor, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 1 Teza o veitoj mrnji izmeu balkanskih naroda inae je proirena meu nekim zapad-

nim jugoslavistima. Njoj se podsmeva Holbruk (Richard Holbrooke) i naziva je faktorom Rebeke Vest, aludirajui na uveno delo ove spisateljice Crno jagnje i sivi soko (Black Lamb and Grey Falcon). Vidi: R. Holbrooke, To End A War, str. 22 i dalje. Vidi i Brian Hall, Rebecca Wests War, New Yorker, 15 april 1996.

211

i partizan, koji je s najviih funkcija u Komunistikoj partiji otiao zbog ukazivanja na opasnosti koje Srbima prete na Kosovu i Metohiji, ovako je govorio juna 1992. godine, svestan pre mnogih drugih da se u Bosni i Hercegovini i Srbi zloinaki ponaaju: Snalo nas je najgore. Rasturanjem Jugoslavije ponitavaju nam se dva veka oslobodilake borbe za ivot svih Srba u jednoj dravi; Srbi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini ugroeni obnovom ustatva i militantnog Islama, prestraeni novim genocidom prinueni su na stravian odbrambeni rat protiv ovinistiko-ustake Hrvatske i muslimanskog dihada; kanjeni smo izgonom iz svetske zajednice; osueni smo na dugo stradanje, ponienje, egzoduse, asimilaciju. Na zloine koji nam se ine, uzvraamo zloinima i obeoveujemo se ponekad do neprepoznavanja sebe... 2 U samom poetku nijedan od ova dva straha nije bio racionalan, ali su polako poeli meusobno da se hrane. Strah od zloina je porodio zloin.3 Okolnost da zloini tokom Drugog svetskog rata nikada nisu istraeni i kanjeni, kao i ta da do istinskog pomirenja i isceljenja nikada nije ni dolo, ve je pokuavano da nepravda bude prevaziena ideolokim jedinstvom i zaboravom, dovela je do toga da ona stalno latentno postoji. Na primer, najsuroviji zloini tokom rata u Bosni injeni su u logorima u optini Prijedor, koja se nalazi dvadesetak kilometara od biveg ustakog koncentracionog logora Jasenovac. Sasvim simbolino: selo Omarska, u kome se nalazio zloglasni srpski logor 1992. godine, bilo je srpsko naselje, iji su stanovnici pobijeni pedeset godina ranije! Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju (ICTY) sreo se s mnogim optunicama vezanim za zloine u optini Prijedor, od kojih je prva bila optunica protiv Duka Tadia. Sudsko vee je ovako sumiralo ono to bi se moglo smatrati istorijskim uzrocima etnike mrnje u kraju u kome je Tadi iveo i delovao: 62. Mnogi od tih ogorenih i krvavih sukoba odigrali su se u Bosni i Hercegovini i mnoga od nedela protiv civila, koja su naroito ali ne iskljuivo izvrile ustake snage protiv etnikih Srba, takoe su se desila u graninim delovima izmeu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, gde su partizani bili posebno aktivni i gde su upravo nalazi Prijedor. Samo u jednom izvoru, knjizi Srbi britanskog publiciste Tima Dude (Tim Judah)4, mogu se, skoro nasumice, nai primeri poraznih efekata koje je imalo izazivanje takvog, istorijskog straha: Jelena, devojka pred maturom, priala je o oseanju nelagodnosti i straha. Prema Radio Kninu, hrvatski doktori i bolniarke planirali su da pobiju srpske pacijente... Srbima je reeno da e, ako Bosna postane nezavisna, ponovo potpasti pod zakone muslimanskih veleposednika, aga, begova i paa i da bi nezavisSrbija izmeu preporoda i katastrofe, izlaganje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Politika 16. jun 1992. (kurziv dodat) 3 Vidi: Cohen, Lenard J. - Broken Bonds: Yugoslavias Disintegration and Balkan Politics in Transition, Westview Press 1996, str. 328 4 Tim Judah, Srbi, Beograd, Dan graf, 2003.
2

212

nost znaila gubitak svega za ta su davali ivote nakon 1804, ako ne i 1389. godine (str. 177). Jo pre poetka sukoba Vox, ekstremistiki muslimanski asopis iz Sarajeva, doprineo je srpskoj propagandi time to je objavio predlog nove drutvene igre: Najbolja igra svih vremena ele kula. Upotrebite talenat, matu i arhitektonsku vetinu da pokaete svetu kakvi su graditelji bili Turci. Igru moete igrati sami ili s prijateljima Hrvatima. Potrebno je smestiti dvadeset (ili vie) srpskih glava u kulu, po alfabetskom redu i to je mogue bre (str. 252). Nadojeni ili, bolje reeno, zalueni viemesenom i viegodinjom televizijskom propagandom o povratku ustaa i bezbrojnim dokumentarnim programima o ustakim logorima, Paveliu i Hitleru, Srbi su napali prvi, i to estoko. Meutim, rezultat nije mogao biti samo isterivanje Hrvata, a kasnije i Muslimana, s teritorija na koje su pravo polagale srpske voe. Logika rata nametala je da se na ovo odgovori proterivanjem Srba. Tako je nedovoljno promiljena ideja o razmeni stanovnitva brzo postala proroanstvo koje se ostvaruje samo od sebe (str. 256). Propagandna mainerija je podseala na uase prolih sukoba i zloina, na primer, i time to je dehumanizovala dojueranje susede, nazivajui ih imenima iz prolosti.5 Tako su se, pre nego to je rat na prostorima bive SFRJ uopte izbio, u srpskim medijima mogle uti mnoge alarmantne poruke upozorenja o ponovnom buenju ,,ustakog pokreta u Hrvatskoj i zaveri stvaranja ,,islamske republike u Bosni i Hercegovini. Istorijski osvrti na genocid poinjen nad Srbima u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata postali su deo svakodnevnog programa dravne televizije i drugih dravnih medija.6 Ljudi oko Miloevia su meu prvima preuzeli kontrolu nad, do tada najuglednijim dnevnim listom u Srbiji, Politikom, koja je tada uspostavila i dugo potom odravala stalnu rubriku ,,Odjeci i reagovanja. U njoj su objavljivani bezbro5 Vidi: Bartov, Omer, Mirrors of Destruction: War, Genocide and Modern Identity, Oxford University Press 2000, str. 140 6 Primeri: ,,Genocid je jedan od najnehumanijih, najneasnijih i najnedemokratskijih postupaka. Poinjen je u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu (u tada Nezavisnoj dravi Hrvatskoj), od strane ustaa protiv Srba, Jevreja i Roma. Niko ne moe da vaskrsne one pobijene u Jasenovcu, Starom Sajmitu, Jadovnu i drugim koncentracionim logorima i zatvorima. I samo je mali gest dobre volje potreban... da se jo jednom dokae da hrvatske vlasti ne prihvataju ideologiju genocida (dr Stojan Adaevi, Politika, 5. mart 1990). Mit o ustakom pokretu je ponovo roen. Ovo mora zabrinuti sve Jugoslovene bez obzira na njihovu nacionalnost, veroispovest i politiko opredeljenje. I Hrvati se moraju zabrinuti, a ne samo Srbi u ovoj republici. Nije mogue ponavljanje 1941. godine, ali krv moe ponovo potei... (Dara Slobotka-Pele, Politika, 22. maj 1990). ,,Srbi u Srbiji malo znaju ta je ustaka ideologija... Srbi dakle, ne shvataju tu ideologiju, ustaku. Oni bi morali znati da se ona zasniva na onom dosta jednostavnom raunu: treinu Srba likvidirati, treinu pokatoliiti, a treinu iseliti... (Ilija Petrovi, lan Srpskog nacionalnog vijea za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem na Prvom kanalu RTV Beograd kae u specijalnoj emisiji,Srbi u Hrvatskoj ). Vidi i De la Brosse, Renaud, Political Propaganda and the Plan to Create A State For All Serbs: Consequences of using media for ultra-nationalist ends, Office of the Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, the Hague, 2003, str. 34 - 35).

213

jni kratki prilozi usmereni stvaranju uverenja da je Srbija stalno bila zapostavljana i da su Srbi od vajkada bili rtve.7 Ova vrsta propagande, koja se zbog nacistikih psiholokih dejstava u Nemakoj pamti pod nazivom Greuelpropaganda, predstavlja poznat nain mobilizacije zasnovane na revanizmu i obnavljanju mrnje.8 Sam poetak oruanih sukoba u Hrvatskoj, 1. maja 1990. godine, RTV Novi Sad opisuje na sledei nain: ,,Ovako je bilo prole noi na lepom, plavom Dunavu. Daleko od svake romantike, a sve blie tragediji naroda, ija je krivica to su se njegovi daleki preci doselili na ove prostore i izgradili svoja ognjita... A ni jueranji dan nije protekao bez pogibija i novih vesti o srpskim taocima, po receptu iz 1941. godine. Iskustvo iz 1941. godine skupo je plaeno da bi se tako olako rtvovala sloboda.9 Ratni reporteri RTS iz Mostara su u svojim izvetajima saoptili sledee: Odmah posle zavretka mirovnih razgovora, a na samo vee Bajrama, dignuta je u vazduh kasarna Severni logor. Napad su isplanirale ustae, a izveli su ga ratnici dihada, s okrutnou karakteristinom za ove dve grupe.10 Dragoslav Bokan, reditelj i komandant paravojne formacije Beli orlovi, rekao je u jednom tada ratobornom nedeljniku: Dvadeset sedam lanova moje porodice ubijeno je tokom Drugog svetskog rata. Moja majka je odrasla u sirotitu u Beogradu. Upleten sam u celu ovu priu kroz tragediju mojih predaka... ao mi je mladih ustaa kada ih izvodimo pred streljaki odred... Ali, kada sam tamo, na frontu, kada se borim i vidim neprijatelja kako umire, tada sam srean, jer znam da su ljudi koji su pretili mom narodu eliminisani.11 Ovakav stil e se tokom rata pootravati, ali e u biti ostati u patetinom tonu predstavljanja srpskog naroda kao veite rtve, kao i u tonu uporeivanja, a kasnije i poistoveivanja, neprijateljske vojske s ustaama i Turcima iz srpske prolosti. U medijima se potpuno smiljeno odigravala bizarna repriza Drugog svetskog rata, pa ak i Kosovske bitke. Naravno, da nije bilo zverstava poinjenih nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1941. do 1945. godine, ovakva propaganda ne bi imala toliki uspeh. Ona je bila sraunata tako da utie na postojea i vrlo iva seanja, to otvara pitanje prevlaivanja trauma iz Drugog svetskog rata, kojim se ovde ne moemo baviti. Nove nacionalne voe, mahom bivi partijski rukovodioci, izgubile su legitimaciono tle u vidu marksistiko-lenjinistike ideologije i morale su da se predstave kao reci i zatitnici ugroenih nacionalnih interesa, to se deavalo i u drugim bivim socijalistikim zemljama, naroito u republikama biveg
Svi prilozi iz rubrike ,,Meu nama sakupljeni su u kompakt disku Aljoe Mimice i Rabine Vueti, Vreme kada je narod govorio, Politika Odjeci i reagovanja, juli 1988 mart 1991, Beograd, Fond za humanitarno pravo, 2001. 8 Meu mnogim naunim i kvazinaunim delima objavljenim u to vreme svojom masivnou se izdvaja etvorotomna knjiga Milana Bulajia, Ustaki zloini genocida i suenje Andriji Artukoviu I-IV, Beograd, Rad,1988. i 1989. 9 Vidi: Lazar Lali, Tri TV godine u Srbiji, Nezavisni sindikat medija, Beograd, 1995, str. 63, 64 10 De la Brosse, op. cit. str. 66 11 Duga, 29. mart - 11. april 1992.
7

214

SSSR.12 One su krajem devete decenije XX veka postale svesne moi medija i poele s njihovom upotrebom.13 Jednom otvorena Pandorina kutija inspirisala je na osvetu i one koje nacionalni ideolozi, propagandisti i politiari vie nisu mogli da kontroliu i obuzdaju, ukljuujui i psihopate koje su u ubijanju nalazile zadovoljenje i mogunost da se predstave kao nacionalni heroji. Takvi Srbi su propagandistiku poruku preventivnog rata protiv mogueg oivljavanja prolosti mogli da shvate kao poziv na genocid. Pitanje je da li Srbija moe ulaziti u tokove evropske integracije, nosei ovakav teret. Naime, ne treba zaboraviti da poetak evropskog integrisanja nije bio samo u tome to je u vidu Evropske zajednice za ugalj i elik naeno ingeniozno reenje ekonomske i strateke suprotnosti izmeu Francuske i Nemake, nego i u tome to je 1945. godine, posle skoro dva veka ratovanja, poelo nemako-francusko pomirenje. Mnogi Francuzi i Nemci poeli su konano zajedno da rastu i koluju se. Novi sukob postao je tako nezamisliv. Postavlja se pitanje da li se u naem delu Evrope opet lako moe obnoviti strah od ponavljanja zverstava poinjenih posle 1990, kao to su tada putem cinine propagande oivljena najgora seanja na Drugi svetski rat. Naalost, slabo su vidljivi iskreni napori da nedavna prolost bude prevladana. Izgleda da je to tee postii od ekonomskog razvoja i prilagoava-nja, o kojima svi govore. Ako se ne rasterete prolosti, Srbiji i njenim susedima nedostajae bitna kulturna komponenta pravog evropejstva. To bi trebalo da znaju i oni koji misle da je pitanje evropske integracije samo privredno i da ono ne zavisi od nemerljivih i nematerijalnih stvari. Na kraju krajeva, ekonomija nikada nije samo ekonomska. Tu uspeh ili neuspeh umnogome zavise od kulturnih obrazaca i spremnosti da se definie politika realnost, bez ega nigde nema dobrog odluivanja, pa ni u ekonomskoj oblasti.

12 Vidi: Alexander J. Motyl, Nach der Sintflut: Totalitarismus und Nationalismus im ehe-

maligen Sowjetreich, sterreichiche Osthefte, 1993, p. 227 13 Vidi: Lampe, John R., Yugoslavia as History twice there Was a Country, Cambridge University Press 1996, str. 335 i 336

215

Jasmina Glii*

JAVNO MNJENJE SRBIJE I CRNE GORE O UKLJUENJU U EVROATLANTSKU ZAJEDNICU

Posle vie od pola veka, javno mnjenje se vraa u samu iu interesovanja istraivaa odbrane i bezbednosti, kao i donosilaca politikih odluka. Podsetimo da su i rana istraivanja stavova javnosti, tridesetih i etrdesetih godina prolog veka, bila direktno povezana upravo sa pitanjima rata i mira (Hartl: 2003). Krajem starog i poetkom novog milenijuma, ponovo smo se suoili sa dramatinim dogaajima: na jugoistoku Evrope su besneli ratovi, a Amerika je nakon napada kojem je bila izloena 11. septembra 2001. godine zatraila pomo svojih saveznika u borbi protiv terorizma. Posthladnoratovski i postkomunistiki svet mora, gotovo iz dana u dan, reavati nove bezbednosne probleme, a u tom se poslu javno mnjenje esto opisuje kao strateka komponenta. To nalae da se dodatno problematizuje etablirana teza po kojoj demokratsko ustrojstvo nekog politikog sistema podrazumeva, izmeu ostalog, to manji jaz izmeu politikih odluka i stavova javnosti1. Ova, u naelu tana, konstatacija poiva na pretpostavci da se politike odluke formiraju na osnovu prethodno saznatih i prepoznatih stavova dobro informisane javnosti. Meutim, pomenuti jaz se, i u praksi razvijenih demokratija, premouje i planskom orkestracijom javnosti radi proizvodnje poeljnih stavova koji treba da opravdaju ranije donete odluke, u podruju neprozirnom pred oima pojedinca. Ipak, ve i sama koliina energije, novca i umea koji se potroe u tu svrhu, svedoi o vanosti koju javnost ima ili bi mogla da ima u multikulturalnom, globalizovanom, sloenom i opasnom svetu XXI veka. Za istraivanje javnog mnjenja Srbije i Crne Gore, koje Centar za civilno-vojne odnose (CCVO) sprovodi od maja 2003. godine i iji e rezultati biti delimino predstavljeni u ovom radu, postoje i dodatni razlozi: vojska Dravne zajednice, proistekla iz Vojske Jugoslavije, ve itavu deceniju uiva vrlo visoko poverenje javnosti, a da nijedno ispitivanje do tada nije otkrilo glavne razloge za to. Sve do tada, nije bilo pokuaja da se proveri stepen obavetenosti javnosti o vojsci i odbrani i utvrdi iz kojih se izvora graani o
Magistar, asistent Fakulteta politikih nauka, Univerziteta u Beogradu Manigart, P. (2003), Public Opinion on Defence Policy in the Countries of European Union, u: Vlachova M. (ed.), The Public Image of Defence and the Military in Central and Eastern Europe
* 1

217

njima informiu. Isto tako, nije ispitivan ni stepen poverenja graana u te izvore. Najavljena i delom zapoeta reforma Vojske SCG dodatno potvruje vanost istraivanja javnog mnjenja, jer bi ona donosiocima politikih odluka mogla da predoi ako ne instrukcije javnosti, ono makar predstavu o tome u kom smeru i opsegu je javnost spremna da podri reformski poduhvat. Budui da reforma Vojske, uz ostalo, predvia i bezbednosno ukljuenje SCG u evroatlantsku zajednicu, veoma je vano izmeriti i poverenje koje u meunarodne institucije i organizacije ima domaa javnost, socijalizovana i u uslovima viegodinjih ratnih konflikata i izoptenosti Srbije iz svetske zajednice, i proveriti koliko je rairena opredeljenost za opciju integracije. Odatle su, upravo ti stavovi graana Srbije i Crne Gore predstavljeni u ovom radu, kao i uverenja koja se neposredno tiu sa ovim povezanih, a aktuelnih i kontroverznih tema kakve su eventualno povlaenje tube protiv lanica NATO pred Meunarodnim krivinim sudom u Hagu i uestvovanje Vojske SCG u meunarodnim mirovnim misijama. Centralni utisak je da u znaajnom delu populacije i dalje dominira oseanje straha i nesigurnosti. Kao poetnu i, moda ak dramatinu, ilustraciju navodimo nalaz dobijen u prvom krugu istraivanja CCVO, po kome je na pitanje Koja je zemlja u svetu, po vaem miljenju, na najvei prijatelj? (ponuen je spisak) skoro treina graana (29,3% ispitanika u Srbiji i 28% u Crnoj Gori) odgovorila nijedna. Oseanje straha nije, sigurno, uzrokovano samo doivljajem koji je oit iz ovog rezultata da smo sami na svetu i da nama niko nije prijatelj. Graani su zabrinuti i zbog drugih nepovoljnih prilika prema nalazima iz istraivanja koje je poetkom 2002. godine sproveo SEEDS Network (South East Europe Democracy Support Network)2 u Srbiji je na pitanje ega se trenutno najvie bojite? prvi odgovor glasio siromatva, drugi nezaposlenosti, a na treem mestu naao se ponueni odgovor loa politika situacija.

Percepcija pretnje
U upitniku CCVO, konstruisanom tako da se obezbedi jasan referentni okvir za teme o optoj bezbednosti, ispitanicima je ponuena mogunost da se kod pitanja ta, po vaem miljenju, najvie ugroava bezbednost nae zemlje? odlue za najvie dva odgovora. Prema nalazima, najveu pretnju graani vide u sukobima u nacionalno meovitim sredinama na Kosovu i Metohiji, na jugu Srbije, u Sandaku i u Vojvodini. U ovom odgovoru se vidi i izvesna razlika koja odraava situaciju u lanicama dravne zajednice (Srbija 62,1%, Crna Gora 47,9%)3, ali je inae prilino visok nivo saglasnosti javnog mnjenja Srbije i Crne Gore pri proceni bezbednosnih pretnji, to je vano sa stanovita mogue javne podrke definisanju zajednikih principa bezbedhttp://www.idea.int/balkans/survey.cfm Rezultati treeg kruga istraivanja izloeni su u: Glii, J., Hadi, M., Timoti, M. i Mati, J. (2004b), Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, III krug
2 3

218

nosne politike4. Dvostruko ree su birani odgovori organizovani kriminal (verc oruja, ljudi, droge... ) 33,5% (Srbija) i 28,1% (Crna Gora) i ekonomski i socijalni sukobi i napetosti 31,1% (Srbija) i 25,1% (Crna Gora). Teorijski diskurs o tome jesu li jugoslovenski ratovi zavreni ili ne, moe donekle nai utemeljenje i u stavovima javnosti, budui da priblino svaki deseti graanin Dravne zajednice (12,3%, 9,9%)5 jo uvek vidi mogunost obnavljanja ratova na prostorima bive Jugoslavije kao jednu od dve kljune pretnje bezbednosti zemlje. Zanimljiv je i podatak da od mogueg raspada dravne zajednice Srbije i Crne Gore strepi 6,8% graana u Srbiji, ali zato 15,3% itelja Crne Gore6. Konano, mali broj graana jo uvek osea ugroenost od mogunosti ponovne agresije NATO i/ili SAD 10,1% (Srbija) i 6,3% (Crna Gora). Srbija je, uz Republiku Srpsku i Makedoniju, deo Jugoistone Evrope u kome graani najvie strahuju od drugih zemalja7, istie se u spomenutom istraivanju SEEDS Network. Ovde je re o prilino intenzivnom strahu (doivljaj velike ili vrlo velike pretnje) i to od veeg broja zemalja, nego to je to sluaj u ostalim dravama regiona: najvie od Albanije (58%), Kosova (45%) i SAD (40%), ali i od Hrvatske (19%), Velike Britanije (17%), Nemake (13%), Turske (13%) i Federacije BiH (10%). Dve godine kasnije (januar/februar 2004), rezultati istraivanja CCVO pruaju vrlo slinu sliku, mada ove dve studije nisu, naravno, u svemu komparabilne8. Javnost Srbije i Crne Gore osea najveu pretnju od Albanije (62,6%, 56,2%) i SAD (47,7%, 34,7%), a zatim od Hrvatske (26,7%, 13,6%) i Nemake (14,9%, 12,6%). Po miljenju javnosti, SAD nisu izvor opasnosti samo za nau zemlju. Prema rezultatima treeg kruga istraivanja CCVO, jedan od dva odgovora koja su ispitanici u Srbiji najee birali na pitanje ta najvie ugroava bezbednost u svetu? glasi vojne intervencije SAD pod imenom preventivni rat, i to u 34% sluajeva. To je za samo nekoliko procenata manje od onih koji su na prvo mesto stavili mnogo iri i neodreeniji izvor moguih pretnji svetskoj bezbednosti sukobi oko prirodnih resursa (nafta, voda, rude, itd.) 39,2%. U Crnoj Gori, neto vaniji problem ispitanici vide u optem sukobu hrianskog i muslimanskog sveta (I mesto 27,5%), a zatim u sukobu bogatih i siromanih zemalja (II mesto 26,3%), ali je ponovo politika preventivnog rata SAD oznaena kao izvor pretnje po bezbednost sveta u relativno velikom broju sluajeva (22,1%). Mada su ovakva uverenja svakako zasnovana i na jo sveim seanjima na bombardovanje 1999. godine, nije na odmet podsetiti i na to da se tokom prole godine pozitivna slika o Americi
4 Timoti, M. (2004a), u: Glii, J., Hadi, M., Timoti, M. i Mati, J., Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, II krug 5 Kad god su u zagradi prikazana dva procenta, re je o nalzima za Srbiju i za Crnu Goru 6 U ovom radu nema prostora za analizu razlika izmeu rezultata dobijenih u Srbiji i u Crnoj Gori. Ona bi, moe se zakljuiti ve i na osnovu povrnog uvida, dokazala znaajnu razliku izmeu javnog mnjenja i javno proklamovanih politikih ciljeva. 7 U ovom istraivanju, u svim prikazima rezultata upotrebljava se formulacija zemalja/teritorija. 8 Izmeu ostalog, nisu jednaki ni spiskovi zemalja o kojima su se ispitanici izjanjavali, ali razlike nisu drastine.

219

nezadrivo raspadala i kad je re o graanima drugih zemalja, ukljuujui i njene saveznike, to je trend koji je, uglavnom, nastavljen sve do danas9. ta bi najvie doprinelo bezbednosti nae zemlje? Istraivanje CCVO potvrdilo je da je okretanje Zapadu i lanstvo u Evropskoj uniji orijentacija koju prieljkuje najvie graana Srbije (31,8%), ali ne i najvie graana Crne Gore. Iznenaujue ili ne, tek rezultati treeg kruga jasno pokazuju da je u ovoj dravi lanici najvie ispitanika dalo prednost ideji zadravanja nezavisnog poloaja i oslanjanja na sopstvene snage (25,1%), mada je i prozapadna orijentacija privukla skoro petinu anketiranih (19,6%). U ovom smeru ide 15% ispitanika u Srbiji i 13,4% onih u Crnoj Gori koji veruju da je lanstvo u programu Partnerstvo za mir najbolji nain da se pobolja bezbednost zemlje. Primeena je korelacija izmeu kolske spreme i izbora orijentacije prema Zapadu, pa tako procent raste od 21% ispitanika sa osnovnom do 40% onih sa zavrenim fakultetom i viom kolom10.

Skepticizam prema eljenom Partnerstvu

Na direktno pitanje Da li naa zemlja treba da ue u program Partnerstvo za mir (PzM) veina graana daje pozitivan odgovor, stabilno u sva tri kruga istraivanja CCVO. U Srbiji je u treem krugu tako odgovorilo 69,8%, a u Crnoj Gori 54%, pri emu se i ovde ispoljila pozitivna korelacija sa nivoom obrazovanja, naroito u Srbiji. Meutim, ovaj stav nije ni blizu jednoznaan. Za poetak, izdvojimo samo podatak da je znatno manje onih koji su se sloili sa ponuenom tvrdnjom da bi ukljuenje u program Partnerstvo za mir donelo naoj zemlji vie koristi nego tete (50%, 37,4%).11 Gotovo treina graana ima ambivalentan stav o ovom pitanju (28,6%, 29%), a meu ispitanicima koji se ne slau sa tim stavom (20,8%, 27,1%) vie je zastupnika izrazitog protivljenja. Nezahvalno je (i u ovom radu nepotrebno) diskutovati o tome kako javnost uopte procenjuje ta je korisno, a ta tetno u dravi koja ima tekoa sa formulisanjem svojih kljunih opredeljenja i ciljeva. Pokuaj da se blie osvetli bar onaj deo evaluacije koji se tie evroatlantskih integracija, uinjen je setom pitanja u instrumentu CCVO, naalost, ne naroito obimnim, budui da je istraivanje projektovano tako da ispituje mnoge stavove javnosti Srbije i Crne Gore u vezi sa vojskom i odbranom. Ispitanicima su ponuena razliita vienja uloge koju bi program Partnerstvo za mir mogao da odigra u pogledu daljeg razvoja zemlje i njenih odnosa sa susednim i ostalim dravama. Prema rezultatima, indikativan je broj onih koji se i slau i ne slau sa tvrdnjama: Partnerstvo za mir bi znatno povealo rashode za vojsku (23%, 35,9%), Partnerstvo za mir bi povealo zavisnost od Zapada i ugrozilo nae nacionalne interese (31,2%, 28,3%) i Partnerstvo za mir bi garantovalo
9 http://people-press.org/reports/display.php3?ReportID=175 10 Timoti, M. (2004b), u: Glii, J., Hadi, M., Timoti, M.

i Mati, J., Javnost Srbije

i Crne Gore o reformi Vojske, II krug, str. 71 11 Isto, str. 72

220

dugotrajan mir u zemlji i u susedstvu (28,3%, 29,8%). Ovako iroka siva, neutralna regija unutar javnosti predstavlja mogunost za naglo pomeranje klatna u sluaju situacionih obrta, a osnov je, verovatno, slaba kognitivna potka sainjena od podataka koji su u velikoj meri nedovoljni i/ili nepouzdani (o tome kasnije u ovom radu). Dalji pregled dobijenih rezultata baca neto vie svetla na razumevanje koristi/tete. Javnost je, ini se, naroito zabrinuta time da bi ukljuenje u Partnerstvo moglo suvie da kota: svaki drugi graanin Srbije veruje da bi ovo lanstvo znatno povealo rashode za vojsku, pri emu je taj stav jo vie rasprostranjen meu starijima od 50 godina. U Crnoj Gori, prirodno, manje brinu o trokovima za vojsku, pa tek treina populacije time objanjava svoj otpor prema PzM. Oigledno je, meutim, da ni u jednoj, ni i u drugoj dravi lanici graani nisu naroito spremni za investiranje u odbranu. Na pitanje Za koju biste svrhu najpre izdvojili novac ako biste bili u prilici da raspolaete dravnim budetom? tek je 16,2% u Srbiji i 17,1% ispitanika u Crnoj Gori izjavilo da bi to bilo za unapreenje vojske i odbrane zemlje. Tako se ovaj odgovor naao tek na petom mestu, iza medicinske zatite, industrije, kolstva i nauke i poljoprivrede (redosled ovih odgovora je razliit u Srbiji i u Crnoj Gori). Ovaj nalaz potvren je i veinskim miljenjem da treba sprovesti reforme u vojsci, ali trenutno ima vanijih stvari o kojima treba brinuti (51,9%, 42,2%). Kao prioritetne zadatke u reformi vojske, graani navode modernizaciju naoruanja i opreme (59,7%, 41,7%) i profesionalizaciju (53,3%, 48,8%), dakle, upravo one zahvate za koje je potrebno obezbediti znaajna finansijska sredstva. Otud je jasno zato nisu preterano prijemivi za propagiranu hitnost reformi. Drugi negativni aspekt mogueg lanstva u programu Partnerstvo za mir graani vide u opasnosti da bi se tako poveala naa zavisnost od Zapada i bili ugroeni nai nacionalni interesi (37,6%, 41,1%), to je stav koji je najmanje zastupljen u visokoobrazovanom delu populacije, kao i meu graanima srednje generacije. Nekada omiljeni objekat geopolitike identifikacije Zapad (najee shvatan prvenstveno kao Zapadna Evropa), pao je vrlo nisko na listi grupnih identifikacija u turbulentnim devedesetim godinama prolog veka, ali na poetku 2000. godine prozapadna orijentacija predstavlja dominantu spoljnopolitiku preferenciju graana Srbije i dve treine njih veruje da su oporavak privrede i obnova zemlje mogui samo uz stranu pomo12. Meutim, ini se da je odbrana sektor u kome javnost jo uvek eli da se ouva (hladnoratovska?) nezavisnost vojske i ne moe tako lako da prihvati novu definiciju odnosa sa dojueranjim neprijateljem. Na to upuuje i odluno odbijanje ideje da je u reformi vojske neophodna pomo stranih strunjaka: ovu tvrdnju odbilo je 59,1% ispitanika u Srbiji (ak 45,8% izraava stav maksimalne valence) i 55,1% u Crnoj Gori (43,2% se uopte ne slae). Uprkos svemu tome, lanstvo u programu Partnerstvo za mir nosi i preimustvo koje je od posebnog znaaja za drutvo sa sveom konfliktnom
12 Javno mnjenje Srbije jul 2000., Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje, Institut drutvenih nauka u Beogradu

221

prolou, napetom sadanjou i rizinom budunou: miljenje da bi ulazak SCG u ovaj program garantovalo dugotrajan mir u zemlji i susedstvu deli 51,8% graana Srbije i 39,5% itelja Crne Gore. Uz sve iznete podatke, ne iznenauje konana slika u kojoj relativno malo poverenje graana Srbije i Crne Gore u PzM kao instituciju (program) predstavlja dodatnu komplikaciju: tek svaki peti (19,9%, 19,8%) ispitanik izjavio je da ima poverenja, a oko polovine (49,3%, 53%) nema poverenja! Pa ipak, protiv ukljuenja u ovaj program izjasnilo se samo oko petine ispitanika (17,2%, 21,5%) i ovi rezultati su potvreni u sva tri kruga ispitivanja. Ovde je mogue ponuditi nekoliko objanjenja. Pre svega, oigledno je da brojke koje svedoe o stepenu poverenja u PzM i koje deluju nesrazmerno u poreenju sa spremnou za ovu integraciju nisu apsolutni orijentir za predikciju drugih politikih stavova o ovom programu, pa tako ni za procenu ukupne podrke prikljuenju. Indikativno je poreenje sa drugim iskazima anketiranih o stepenu poverenja u neke lokalne institucije i drutvene sisteme: itelji Srbije i Crne Gore jo manje veruju, na primer, pravosuu u zemlji (14,9%, 17,9%), a vlade drava lanica su zaista spale na niske grane u oima svojih graana (8,1%, 18,4%). Kao kontrast tome, valja uzeti u obzir etvorostruko snanije poverenje graana Srbije u Ministarstvo odbrane (34,8%, s tim to je u Crnoj Gori razlika u poreenju s Vladom mnogo manja 24,4%) i zavidan nivo vere u Generaltab VSCG (41,5%, 33,4%). Upravo sa ova dva mesta se javnosti, ve due vreme, predoava zvanina definicija lanstva u programu Partnerstvo za mir kao stratekog i nacionalnog interesa, kao neophodnosti i politike bez alternative, oko koga postoji opte slaganje, ali bez gotovo ikakve argumentacije13. Logino, prema bazinim principima persuazije, poruka koju alje izvor od poverenja izaziva kod primaoca pozitivan odnos i prema cilju koji je tom porukom proklamovan. Meutim, to nas vodi ka drugom delu objanjenja kontradiktornih rezultata o slabom poverenju, s jedne, i pokazanoj tenji ka integraciji, s druge strane. U istraivanju CCVO pokazuje se da javnosti nije obezbeeno dovoljno elemenata za formiranje vrih sudova. Prazninu medijskog okvira ubedljivo ilustruje injenica da u periodu od 5. do 25. maja 2003. godine, u udarnim informativnim programima etiri TV stanice u Srbiji i Crnoj Gori, kao i u tekstovima u etiri dnevna lista i etiri nedeljna politika magazina, koji su afirmisali zvanino promovisanje prikljuenja evroatlantskim integracijama nikada nije publici objanjeno koje su to integracije14. Analiza samoocene ispitanika o tome koliko su, pre svega, obaveteni o pitanjima vojske i odbrane (skoro svaki etvrti je uglavnom ili u potpunosti neobaveten), a zatim i njihovih iskaza da u medijima nema dovoljno informacija o Partnerstvu za mir (45,1%, 45,3%) pokazuje da javnost sutinski ne uspeva kognitivno da zasnuje svoje stavove o bezbednosnim integracijama.
13 Mati, J. (2003), u: Glii, J., Hadi, M., Timoti, M. i Mati, J., Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, I krug, str. 119 14 Isto, str. 119

222

Ovakav zakljuak doputa da pretpostavimo da pozitivno miljenje o ulasku u PzM nema, za sada, konzistenciju i trajnost, na koje se donosioci politikih odluka (a ni istraivai) mogu osloniti. Takvu pretpostavku dodatno opravdavaju indikatori koji svedoe da puka proklamacija evroatlantskih ciljeva, koju emituju vrhovi ovdanje vlasti, u javnosti izaziva korespondirajuu reakciju deklarativnu podrku. Odgovori graana nesumnjivo pokazuju da oni uopte nisu raspoloeni za sprovoenje nekih mera koje su neophodne za ostvarenje proklamovane politike. Konkretno, u javnosti Srbije i Crne Gore dominira miljenje da osumnjienima za ratne zloine treba suditi pred domaim sudovima (74,2%, 54,4%), a Tribunal u Hagu predstavlja instituciju koja je na skali poverenja zabeleila gotovo najmanji skor (5,7%, 4,9%). Poslednje mesto na toj lestvici zauzeo je NATO (4,3%, 3,2%) protiv ijih lanica, po miljenju graana, treba zadrati tubu pred Meunarodnim krivinim sudom u Hagu, podnetu zbog agresije 1999. godine (73,3%, 65,2%). U 15-20% sluajeva, ispitanici bi bili spremni da revidiraju svoj stav i odobre povlaenje tube ukoliko bi to bio uslov za ulazak u zapadne saveze ili ukoliko bi Hrvatska i BiH povukle tube protiv SRJ za agresiju i genocid.

Srbija i Crna Gora ne ele u NATO

Meutim, generalno opredeljenje za prikljuenje Alijansi nije nimalo impresivno ovoj ideji se protivi svaki drugi graanin (56,2%, 50,2%), a prihvata je otprilike svaki etvrti (27,8%, 24,7%). Interesantno je da je u Srbiji otpor prema toj mogunosti neto izrazitiji kod predstavnika starije generacije (stariji od 50 godina), dok je u Crnoj Gori situacija suprotna. Indirektni pokazatelj nenaklonosti prema NATO politici predstavlja i podatak da vei deo javnost Srbije i Crne Gore ne eli da naa vojska bude ukljuena u mirovne misije (48,6%, 43%), pri emu, ak i meu onima koji podravaju tu opciju (34,8%, 31,2%), apsolutna veina smatra da nae uestvovanje treba da se odvija samo u misijama pod okriljem i zastavom Ujedinjenih nacija. Izraena nepoverljivost i restriktivnost imaju, svakako, nekoliko osnovnih ishodita. Za poetak, istraivanje CCVO prua podatke o slaboj informisanosti: vie od polovine ispitanika ocenjuje da u medijima nema dovoljno informacija o ulanjenju u NATO (57,8%, 51,7%), jo vie njih nije zadovoljno zastupljenou tema o vojnoj saradnji sa SAD (65%, 59%), a informisanje o pitanjima u vezi sa mirovnim misijama, takoe, nije dovoljno (57,8%, 54,4%). Meutim, bez obzira na to koliko potrebnih podataka (ne) dobija, javnost Srbije i Crne Gore je jasno protiv prikljuenja NATO. lanstvo u paktu ne eli 56,2% graana Srbije i 50,2% onih u Crnoj Gori, dok je svaki etvrti pozitivno nastrojen prema ovoj integraciji (27,8%, 24,7%). Ne sme se zanemariti etvrtina ispitanika u Crnoj Gori (25,1%) koja je odabrala odgovor ne znam (takvih je u Srbiji manje 16%), jer je to broj koji bi mogao da potpuno izmeni odnos snaga. Na kraju, u anketi je izraen i stav da nema dovoljno informacija ni o

223

ulanjenju u program Partnerstvo za mir (45,2%, 45,3), ali je odnos prema ovoj integraciji, ipak, potpuno suprotan. Prikazane tabele najsaetije predstavljaju politiko-psiholoki rebus javnog mnjenja Srbije i Crne Gore o ukljuenju u evroatlantsku zajednicu. Za njegovo reenje, za sada, moemo ponuditi samo delove mogueg objanjenja.

A. Da li naa zemlja treba da ue Partnerstvo za mir?

B. Da li naa zemlja treba da postane lan NATO?

Jasno izraeni strah graana koji ive u dravi nesigurnih granica i neizvesnog roka trajanja, sa delom teritorije pod meunarodnim protektoratom i pod pritiskom doivljaja pretnje od mnogih zemalja u fizikom ili simbolikom susedstvu, svakako izaziva potrebu za traenjem saveznika i uspostavljanjem saradnje. Program Partnerstvo za mir se, oito, pojavljuje u percepciji javnosti kao prihvatljivo sredstvo da se ovakvo stanje prevazie: analize sadraja medija u okviru istraivanja CCVO nisu otkrile nikakve znaajnije pokuaje da se ideja o ovoj integraciji ugrozi, niti da se njena svrsishodnost ospori. Kontradikcija izmeu visoke podrke ulanjenju i malog poverenja u PzM deluje ak i logino: sa najviih politikih govornica emituju se samo poruke o tome kako bi nam pristupanje donelo viestruke koristi i nema afektivnih apela na uzajamna bratstva i prijateljstva. Dalje od toga, Srbija i Crna Gora nisu spremne da idu. Ulazak u NATO je tema kojom se politiari naroito ne bave, koju mediji ostavljaju po strani, a graani je uopte ne iniciraju. Bazini drutveni konsenzus zasniva se na tekom kolektivnom iskustvu iz 1999. godine, rairenoj averziji prema spoljnoj politici predvodnika Alijanse i nejasnim predstavama o prednostima eventualnog ukljuenja. Oigledno je da su NATO i program Partnerstvo za mir dva potpuno razliita entiteta u oima graana Srbije i Crne Gore. Drastina razlika u stavu o prikljuenju praena je jo upadljivijom nesrazmerom u poklonjenom poverenju odnos je 1:5 u korist PzP. Dva podatka kljuno odreuju aktuelni puls javnog mnjenja: veliki broj neodlunih o mnogim pitanjima koje je

224

CCVO postavio u ovom istraivanju i, jo znaajnije, mala koliina relevantnih informacija kojom raspolau i pristalice i oponenti. Takvo mnjenje je naroito labilno i krhko, potencijalno dinamino i podlono situacionim uticajima i manipulacijama, a produeno stanje kognitivne disonance moe izazvati dalje snaenje ambivalencije, nepoverenja i straha.

Literatura
Glii, J., Hadi, M., Timoti, M. i Mati, J. (2003), Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, I krug Glii, J., Hadi, M., Timoti, M. i Mati, J. (2004a), Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, II krug Glii, J., Hadi, M., Timoti, M. i Mati, J. (2004b), Javnost Srbije i Crne Gore o reformi Vojske, III krug Hartl, J. (2003), The importance of Public Opinion in Security and Defence PolicyMaking, u: The Public Image of Defence and the Military in Central and Eastern Europe, Vlachova M. (ed.), DCAF/CCMR, Geneva/Belgrade Hrvatska u kontekstu Jugoistone Europe, Javno mnijenje graana u zemljama JI Europe, istraivanje dostupno na internet adresi www.idea.int/balkans/survey.cfm Javno mnjenje Srbije jul 2000, Centar za politikoloka istraivanja i javno mnjenje, Institut drutvenih nauka u Beogradu Manigar, P. (2003), Public Opinion on Defence Policy in the Countries of European Union, u: The Public Image of Defence and the Military in Central and Eastern Europe, Vlachova M. (ed.), DCAF/CCMR, Geneva/Belgrade The Pew Research Centre (2003), Americas Image Further Erodes... , izvetaj dostupan na internet adresi http:/people-press.org/reports/display.php3?Report ID=175

225

Kruno Kardov*

STI AVANJE PRO LOSTI: Vukovar izme u mjesta i prostora sje anja
Uvod
Ratovi na podruju bive Jugoslavije imali su mnogobrojne oblike. Moemo ih promatrati kao politike ili kao etnike sukobe, kao rat meu susjedima, regijama, kao graanski ili, pak, kao meunarodni rat. Na koji nain emo prouavati rat i koju metodu u istraivanju emo koristiti u velikoj mjeri ovisi o disciplinarnoj podjeli, o tome jesmo li politolozi, pravnici, sociolozi ili antropolozi. No, rei da razliite metode impliciraju razliite perspektive nije pogreno, ali nije niti dovoljno. Naime, razliite istraivake prakse ne samo da otkrivaju svjetove, one ih i kreiraju. Metode imaju posljedice, one ine razlike. Ako su, dakle, metode performativne, onda ne moemo vie govoriti o razliitim perspektivama iste stvarnosti, nego o stvaranju i odravanju razliitih stvarnosti.1 Prema tome, metode nisu nevine, one su uvijek politike, one stvaraju. Pitanje je to stvaraju i koju stvarnost elimo izdii, a koju potisnuti, to valja ukljuiti, a to iskljuiti. Ovo pitanje se nalazi u centru istraivanja i analize drutvenog sjeanja. Jer kad kaemo sjeanje, onda kaemo i zaborav. To su dvije strane istog procesa. Tema ovoga rada su, dakle, ratna sjeanja ili, preciznije, politika ratnih sjeanja na primjeru grada Vukovara. Vukovar je za nau analizu zanimljiv iz nekoliko razloga. Tu su se dogodili ratni zloini najveih razmjera u ratu u Hrvatskoj, bitka za grad je trajala nekoliko mjeseci s ogromnim materijalnim tetama i kolateralnim rtvama. Prije rata grad je imao relativno heterogenu etniku strukturu stanovnitva, a zahvaljujui procesu mirne reintegracije heterogenost se u velikoj mjeri ouvala. Podaci koje emo koristiti prikupljeni su terenskim istraivanjem u sklopu projekta Perception of Justice and Social Reconstruction Procesess2,
* Asistent, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska 1 Law, John Urry, John, Enacting the Social, Centre for Science Studies and Sociology

Department, Lancaster University, 2002. http://www.comp.lancs.ac.uk/sociology/soc099 jlju.html (6. sijenja 2004) 2 Dio Communities in Crisis projekta, Center for Human Rights, University of California, Berkley, Drutvo za psiholoku pomo, Zagreb i Odsjek za psihologiju, Sveuilite u Zagrebu

227

te radom na projektu Socijalni korelati Domovinskog rata3. Terensko istraivanje sastojalo se od pet boravaka u trajanju od mjesec dana (lipanj/srpanj i studeni 2001. te oujak, srpanj i studeni 2002. godine), a izmeu svakog boravka bilo je tri mjeseca pauze. Primarna metoda prikupljanja podataka bila je promatranje sa sudjelovanjem i polustrukturirani intervjui, na to su se nadograivale analiza socijalnih mrea, key informants intervjui i druge metode koje ine sastavni dio etnografskog istraivanja. Ukupno je napravljeno 80 intervjua, ukljuujui i razgovore s istaknutim pojedincima iz razliitih sfera drutvenog ivota (religija, politika, obrazovanje, kultura, civilna scena, itd.). Pored toga, napravljene su i dvije fokus-grupe u srednjim kolama. Jedna s uenicima iz razreda na hrvatskom jeziku i jedna s uenicima iz razreda na srpskom jeziku, te sedam dubinskih intervjua s obiteljima, putem kojih su dolazile do izraaja razliite ivotne prie i obiteljske povijesti.

Kontekstualiziranje terena
Smjeten na krajnjem istoku Hrvatske, na rijeci Dunav, neposredno prije poetka oruanih sukoba 1991. godine Vukovar je imao oko 44.000 stanovnika, od ega je bilo 47,2% Hrvata, 32,3% Srba i 9,8% Jugoslavena, te manji broj drugih nacionalnosti.4 Do devedesetih godina Vukovar je bio jedan od industrijskih i kulturnih sredita u regiji, s kojim se vezivalo nekoliko kljunih asocijacija: prvo, lokalne kompanije i njihovi proizvodi; drugo, arheoloko nalazite Vuedol, nadomak grada, iz treeg tisuljea prije nove ere, gdje je pronaena i posuda nazvana Vuedolska golubica; tree, stara barokna gradska jezgra i dvorac grofa Eltz, te, etvrto, II kongres Komunistike partije Jugoslavije odran 1920. godine. Danas je ova povijest zasjenjena ratnim dogaanjima s poetka devedesetih od lokalnih kompanija su ostale sruene
3 Projekt se od 2003. godine izvodi na Odsjeku za sociologiju, Sveuilite u Zagrebu, pod vostvom prof. dr. Ozrena uneca. 4 Wertheimer-Baleti, Alica, Stanovnitvo Vukovara i vukovarskog kraja, Zagreb, Globus, 1993. Ovdje valja imati na umu da su podaci iz 1991. esto osporavani meu pripadnicima srpske zajednice u Hrvatskoj, a napose u Vukovaru, jer se smatra da se u to vrijeme (oujak/travanj 1991) osjeao znaajan pritisak u odnosima etnikih zajednica. No, naa briga kod koritenja podataka popisa stanovnitva je druge naravi: oni znaajno doprinose nacionalnom poretku stvari gdje su zajednice prezentirane kao autonomne, lako prepoznatljive i meusobno iskljuive. Stav da se identiteti mogu reprezentirati podacima popisa stanovnitva zanemaruje njihov fluidni karakter. Dakle, kategorije popisa stanovnitva nisu samo administrativna pomagala, nego oblikuju i kreiraju socijalnu stvarnost, te se time nacionalni poredak stvari vidi kao prirodan. O tome vidjeti: Campbell, David, Apartheid Cartography, Political Geography, sv.19, 1999, str.395-435; Malkki, Liisa H., National Geographic: The Rooting of Peoples and the Territorialization of National Identity among Scholars and Refugees; u: Gupta, Akhil - Ferguson, James (eds.), Culture, Power, Place. Exploration in critical anthropology, Durham & London, Duke University Press, 1997; Gellner, Ernest, Nacije i nacionalizam, Zagreb, Politika kultura, 1998.

228

tvornike zgrade, Vuedolska golubica je dobila novo znaenje, a II kongres vie nitko ne spominje. Poetak oruanih sukoba na ovom podruju oznaava pogibija dvanaest hrvatskih policajaca u oblinjem Borovu selu, 2. svibnja 1991. godine. Od kolovoza do studenoga grad je bio u potpunom okruenju, a prosjeno je u ova tri mjeseca po danu granatiran s oko 7.000 projektila, tako da je uniteno 8085% zgrada i objekata. Grad je branilo od 1.300 do 1.800 boraca od kojih su veina bili dojueranji obini graani, dok su snage JNA, angairane u opsadi grada, u nekim trenucima brojale i 45.000 ljudi. U obrani grada poginulo je 450-600 hrvatskih vojnika, oko 1.100 civila, a nakon pada oko 2.600 ljudi je nestalo.5 S druge strane, JNA je imala daleko vee gubitke, no toni podaci do danas nisu objavljeni.6 Nakon pada grada, graani hrvatske nacionalnosti su protjerani7, veina mukaraca je odvedena u koncentracione logore, a ranjenici iz bolnice su pogubljeni. Pad Vukovara 18. i 19. studenog 1991. na srpskoj strani je nazivan osloboenje i u Vukovaru se posebno slavio do 1995. godine kada zapoinje proces mirne reintegracije istone Slavonije i potpadanje pod hrvatsku vlast. Prema najnovijem popisu stanovnitva, Vukovar je u oujku 2001. godine imao 31.670 stanovnika, a od toga je 18.199 (57,46%) bilo Hrvata, te 10.412 (32,88%) Srba.8 Danas se na popisu nestalih nalazi jo oko 600 osoba hrvatske nacionalnosti, a masovna grobnica sa 200 tijela na Ovari, udaljena nekoliko kilometara od grada, ostala je najvea masovna grobnica u Hrvatskoj. Zbog ovih ogromnih ljudskih stradanja, pronalazaka novih masovnih grobnica, izmijenjenog okolia i ljudi, te zbog slika ratnih razaranja na svakom koraku, Vukovar moemo slobodno nazvati gradom sjeanja. Sjeanja se razlikuju od pojedinca do pojedinca, variraju izmeu Srba i Hrvata, starih i mladih, te izmeu Vukovaraca i onih koji nisu iz Vukovara. Odnosi izmeu razliitih sjeanja, shvaanja prostora i vremena, te razliitih reprezentacija prolosti ovdje poprimaju oblik borbe za priznanje i centralnost u javnoj domeni.9 U nastavku ovoga rada stavit emo naglasak upravo na ove borbe, kojima je cilj postavljanje partikularnih sjeanja u centar kulturnog svijeta, te marginalizacija i zaboravljanje ostalih.
5 unec, Ozren, Rat u Hrvatskoj 1991-1995, 1. dio: Uzroci rata i operacije do sarajevskog

primirja, Polemos, sv.1, br.1, 1998, str. 57-89 6 Hrvatske procjene su da je JNA izgubila 50 tenkova, 250 bojnih vozila pjeatva i oklopnih transportera, dva topnika divizijuna, stotinjak vozila, 29 zrakoplova i jedan helikopter, a poginulo je od 6.000 do 8.000 vojnika (unec, 1998). Zanimljiv pregled reakcija vojnih dunosnika JNA na objavljivanje slinih podataka od umirovljenog hrvatskog generala Antuna Tusa moe se vidjeti u lanku: Sikavica, Stipe, Mrtvi ratnici zagubljeni u politikoj maglini, AIM, Beograd, 23. 11. 1997, www.aimpress.org. 7 ak i u vrijeme najeih borbi u gradu ostao je i znaajan broj civila srpske nacionalnosti, koje je JNA nakon pada/osloboenja evakuirala, a u veem broju su se poeli vraati tek poetkom 1992. godine. Za vrijeme Krajine njih se nazivalo pogrdnim imenom podrumai. 8 Popis stanovnitva, kuanstava i stanova, 31. oujak 2001. godine, digitalno izdanje, Dravni zavod za statistiku, Republika Hrvatska, 2002. 9 Ashplant, T. G., Dawson, G., Roper, M. (eds.), The Politics of War Memory and Commemoration, London & New York, Routledge, 2000

229

No prije toga, valja otkriti lokaciju Vukovara unutar nacionalnog poretka stvari, jer su nacionalni narativi imali formativni utjecaj na sjeanja lokalne populacije.

Mapiranje Vukovara
U svojoj analizi ratne literature Grozdana Cvitan primjeuje da je Vukovar nedostina tema, jer brojem objavljenih naslova i svojom simbolikom prijeti zasjeniti svu literaturu objavljenu o temi rata u slavonskoj regiji. I ne samo regiji. Naime, Vukovar je u trenutku najvee patnje prerastao Hrvatsku postavi ak naelo, to je i naziv jedne od knjiga.10 Zahvaljujui traginim ratnim dogaajima, Vukovar se izdigao iznad ostalih prostora i postao centralna toka hrvatskog nacionalnog identiteta. U razliitim prilikama Vukovar je nazivan fenomenom, ponosom, paklom ili hrvatskim vitezom, a pojmovi poput duhovnost Vukovara i vukovarski moral11 postali su sastavnim, ako ne i nunim, dijelom hrvatskog nacionalnog diskursa. U politikim prepirkama, kako za parlamentarnom govornicom, tako i u onim svakodnevnim, Vukovar slui kao zavrni argument kojim se sugovornik tjera na povlaenje i pravdanje. Vukovar je, dakle, sveprisutan. Dobivi uzvieno mjesto u simbolikom repertoaru hrvatske drave, doivio je institucionalnu propagaciju koju vre drava, kulturna industrija i mediji. Nepregledno mnotvo objavljenih memoara, pjesama i svjedoanstava, koje su pisali bilo rtve, ratnici ili novinari, nije jedino podruje reprezentacije. Spomen medalja koja se dodjeljuje braniteljima nosi ime Vukovar. Grad i njegov novi simbol, Vuedolska golubica, reprezentirani su na hrvatskoj novanici, te na posebnim edicijama srebrnjaka i zlatnika, a do danas su mu gotovo svi gradovi u Hrvatskoj posvetili ime jedne od svojih glavnih ulica. Isto tako, Vukovar je jedino mjesto u Hrvatskoj ije se ratne rtve obiljeavaju na razini drave i to odlukom Parlamenta, prema kojoj se 18. studeni proglaava Danom sjeanja na rtvu Vukovara, ime se odaje poast svim sudionicima obrane Vukovara, grada simbola hrvatske slobode.12 Svi ovi sadraji, vezani samo uz dogaaje 1991. godine, pokazatelj su reprezentacije Vukovara u javnom narativu. Vukovar je ovdje isjeak zamrznut u ratnom periodu i gotovo da vie i nije grad. Postao je dio slubenog nacionalnog sjeanja u kojem je kompleksnost reducirana na apstraktne borbe. Redukcija je u nekim sluajevima ila do te mjere da su se iz nacionalnog na10 Cvitan, Grozdana, Rat i knjige, Vijenac, Zagreb, br. 97 11 Sintagma vukovarski moral upotrebljavaju primjerice Ivan Rogi i suradnici u knjizi

Progonstvo i povratak: Psihosocijalne i razvojne odrednice progonstva i mogunosti povratka hrvatskih prognanika, Zagreb, SysPrint, 1995, no o tome da se graani Vukovara promatraju u moralnim kategorijama svjedoi i sportska nagrada Vukovarac Hrvatskog zbora sportskih novinara, koja se dodjeljuje sportaima za humanitarno djelovanje i suradnju s medijima. Slini termini mogu se nai u: Jurevi, Josip (ur.), Vukovar 91: znaenje, vrednote, identitet, Zagreb, Institut drutvenih znanosti Ivo Pilar, 2000. 12 Odluka o proglaenju Dana sjeanja na rtvu Vukovara 1991., Narodne novine, 116/1999, 5. studeni 1999.

230

rativa posve izgubili konkretni ljudi, pa su se tako 1993. i 1994. godine u hrvatskoj javnosti pojavljivali i ozbiljno raspravljali prijedlozi da se Vukovar ne obnavlja i ogradi icom kako bi sluio kao spomenik. Ako su, dakle, ratnim djelovanjima stanovnici evakuirani iz Vukovara, onda je ovim procesima Vukovar evakuiran od svojih stanovnika. Postao je dio kolektivnog, nacionalnog sjeanja, a osoba iz Vukovara nita drugo do ovjek-Vukovar. Procesi apstrakcije i redukcije ovdje nam otkrivaju fenomen druge prirode ili druge razine, a to je teritorijalizacija sjeanja13 ili kreiranje mjesta sjeanja, kako ih naziva Pjer Nora (Pierre Nora)14. Kao produkt elje da se pamte i istovremeno da se zaborave, mjesta sjeanja slue kao neka vrsta eksternog pamenja kojem je oduzeta ivost i snaga utjecaja koji su sjeanja, kao dio nas, neko imala. S jedne strane slue kao obrana od akceleracije povijesti i osiguranje od zaborava, a s druge saimaju vremenske periode i okupljaju oko sebe dogaaje ija se znaenja i raznolike okolnosti vremenom zaboravljaju. Dakle, mjesta sjeanja postoje uslijed injenice da sjeanja nisu vie realni dio svakodnevnog iskustva ili se barem eli da to prestanu biti. Odvajanje sjeanja i vezivanje za odreeni prostorni lokalitet, njihova lokalizacija, pridonosi stabilizaciji identiteta, te gradi poredak koji omoguuje stavljanje prolosti iza15. Na taj nain se, izmeu ostalog, ratu pridaje tono geografsko i socijalno mjesto, a to je gotovo redovito tamo, a ne ovdje. Tako su, na primjer, objekti koncentracijskih logora Stajievo i Begejci u Srbiji sravnjeni sa zemljom, a graani oblinjeg mjesta Begejci su na lokalnom referendumu 2000. godine odluili preimenovati mjesto u Torak, ime se ne samo potie zaborav, nego i propagira stav da se rat dogaao negdje drugdje. Mjesta sjeanja su, dakle, historijska mjesta nastala razdvajanjem i klasifikacijom. Njihov nastanak je proizvod i izraz stabilizacije, ime postaju znaajan dio socijalnog poretka. S druge strane, kao istu suprotnost mjestu sjeanja, Nora istie prostore sjeanja ili antropoloka mjesta, kako ih naziva Mark Oe (Marc Aug).16 Njihov stanovnik ne stvara povijest, on u njoj ivi. To su prostori gdje prolost i sadanjost egzistiraju simultano, a sjeanja su apsolutna i spontana. Moemo, dakle, rei da su prostori naspram mjesta sjeanja isto ono to je dogaaj naspram doivljaja kod Benamina (Walter Benjamin), ili iskustvo naspram teorije, odnosno rtva naspram svjedoka kod Deride (Jacques Derrida).17
13 Smith, Anthony D., Culture, community and territory: the politics of ethnicity and nationalism, u: International Affairs. Sv. 72, br. 3, 1996, str. 445-458 14 Nora, Pierre (ed.), Realms of memory: Rethinking the French Past, vol. I, New York, Columbia University Press, 1996 15 Stavljanje prolosti iza uestala je preporuka stranih diplomata i omiljena fraza organizacija koje se bave pomirenjem i izgradnjom poslijeratnih zajednica. Problematinost tog koncepta nalazi se u injenici da se nadilaenje traumatinih dogaaja prezentira kao voljni in, a ne kao dugotrajan proces s neizvjesnim uinkom. 16 Aug, Marc, Non-places. Introduction to an Anthropology of Supermodernity, London,Verso, 2000 17 Benjamin, Walter, O nekim motivima kod Baudelairea, u: Eseji, Beograd: Nolit, 1974, str. 177-221; Derrida, Jacques, Memoires for Paul de Man, Columbia University Press, 1989

231

Ako Vukovar danas u Hrvatskoj predstavlja mjesto sjeanja i znaajan dio hrvatskog nacionalnog identiteta, pitanje je to je onda prostor sjeanja, to je to to najvie dovodi u pitanje poredak. Naa teza je da je upravo stanovnik Vukovara onaj koji prebiva u prostoru sjeanja, te da je sam ovjek-Vukovar taj subverzivni element.

Politika ratnog sjeanja 1. Hrvatsko kolektivno sjeanje

Za izbjeglice se esto tvrdi da nemaju nita osim vlastitih sjeanja. No, ta tvrdnja nije posve tona. Nema sumnje da izbjeglice najee ne posjeduju nita osim golog ivota, no ovdje nije rije o tome. Pitanje je, naime, u kojoj mjeri su i ta sjeanja njihova sjeanja. Graani Vukovara ne samo da su ostali bez svojih domova i privatnog vlasnitva, nego su, usled traumatinih iskustava rata, ostali bez bilo kakvog vrstog uporita u stvarnom svijetu. Zbog ogromne potrebe za pronalaenje smisla, te zbog rasprenosti populacije, utjecaj nacionalnog narativa na individualna sjeanja, a u jo veoj mjeri na konstrukciju kolektivnog lokalnog sjeanja, bio je znaajan. Budui da je prirodno okruenje u velikoj mjeri uniteno, te da grupa vie nije postojala u izvornoj organskoj cjelini, individualna sjeanja Vukovaraca, fragmenti prijanjeg kolektivnog pamenja, ostala su neusuglaena i nejasna18. Kako su horizontalne socijalne veze prijanje zajednice oslabljene ili unitene, novonastalu situaciju karakterizirala je dominantnost vertikalnog odnosa i to s direktnim, neposredovanim kontaktom s centralnom vlau. Iako je utjecaj bio dvosmjeran, veza izmeu centralne vlasti i iskorijenjenih ljudi prvenstveno je veza ovisnosti i kontrole.19 U takvim okolnostima individualna ili zajednika iskustva rata su u smanjenoj mjeri dijeljena i komunicirana na horizontalnoj razini, a to je temeljni preduvijet za svako sjeanje koje pretendira na to da postane kolektivno. Tek se posredstvom centralne vlasti, formuliralo lokalno kolektivno sjeanje, koje je bilo strukturirano nacionalnim narativima i u kojima je obrana vlastitog doma postala obrana republike Hrvatske. Tako Petar,
18 Halbwachs, Maurice, On Collective Memory, Chicago & London, University of Chicago Press, 1992, uredio: Lewis A. Coser. Analize socijalne topografije Svete zemlje u Evaneljima (Maurice Halbwachs) nam i danas u dobroj mjeri slue kao poticaj u prouavanju sjeanja izbjeglike populacije. 19 Vie o tome u: Agamben, Giorgio, Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life, Stanford University Press, 1998. Biopolitika prakticirana na izbjeglikoj populaciji moe se vidjeti i na nizu primjera realne teritorijalne strategije, kao to je proces obnove kojim privatni dom postaje ujedno i nacionalni dom. Ipak, najekstremniji primjer biopolitike u Hrvatskoj predstavlja naseljavanje bosanskih Hrvata u srpske stanove i kue na podrujima osloboenim vojno-redarstvenim akcijama Bljesak i Oluja. Ovi postupci centralne hrvatske vlasti zabaureni su humanitarnim naelima davanja doma. Postoje naznake da su se, uslijed smanjenog povratka prognanih Hrvata u Vukovar, slini planovi razvijali i za grad Vukovar (ilas, Milivoj, Stenogram razgovora izmeu Franje Tumana i Jure Radia o mijenjanju etnike slike Vukovara, u: Feral Tribune, br. 766, od 20. svibanja 2000, str. 6/7).

232

sredovjeni branitelj, Hrvat iz Vukovara, kae: Svatko je branio svoju kuu, a ove prie o hrvatstvu su podrepake prie. Temeljom istih principa, ljudske rtve se poinju shvaati kao rtve za domovinu, a ne kao bolan i besmislen gubitak. I upravo je simbol rtve, karakteristian za religijske i nacionalne narative, najei u artikulacijama lokalnog hrvatskog sjeanja. Ako, na primjer, analiziramo spomenike u Vukovaru, onda se primjeuje da je veina spomenika koje su podigle hrvatske agencije nakon mirne reintegracije izraena u obliku kria. Kri, za razliku od kipova, ne slavi hrabrost ili herojstvo poginulih, nego slavi upravo rtvu.20 U ovom sluaju, ne neku uzaludnu rtvu, nego rtvu za domovinu, a na to ukazuje prisutnost dravnih zastava, natpisa poput rtvama za slobodnu Hrvatsku ili, pak, ukraenost krieva nacionalnim simbolima, kao to je dravni grb ili hrvatski pleter.

Slika 1. Spomen-kri rtvama za slobodnu Hrvatsku

Dakle, traumatinom iskustvu, koje vjeto izmie mogunosti razumijevanja, smisao su omoguili i izgradili upravo standardizirani nacionalni narativi. Stoga su kolektivna sjeanja Vukovaraca i slubene artikulacije u prvom redu mitske prirode, no ne u smislu da svjedoe lana sjeanja, nego, kako naglaava Malki (Liisa Malkki), u fundamentalnom, kosmologijskom smislu da se tiu poretka.21 U njima je susjed prvenstveno izdajica, a granice izmeu prijatelja i neprijatelja su jasne i nepremostive. Sjeanja na prijatelje druge etnike skupine ostala su potisnuta, neartikulirana i svedena na cirkulaciju
Proust, Antoine, Monuments to the Dead, u: Nora, Pierre (ed.), Realms of memory: Rethinking the French Past, vol. II, New York, Columbia University Press, 1997 21 Malkki, Liisa H., Purity and Exile: Violence, Memory, and the National Cosmology Among Hutu Refugees in Tanzania, Chicago, University of Chicago Press, 1995
20

233

unutar obitelji i to pod uvjetom da i ta privatna sfera nije bila proeta negativnom politikom. To su sjeanja u kojima centralno mjesto zauzima pad grada, ivot u koncentracionim logorima i rtve u masovnim grobnicama.

2. Srpsko kolektivno sjeanje Slini procesi formiranja kolektivnog sjeanja odvijali su se i kod lokalne srpske populacije. Za vrijeme trajanja Republike Srpske Krajine (1991-1995) dominantna i slubena sjeanja su bila sjeanja graana koji su se prikljuili jugoslavenskoj vojsci i sudjelovali u napadu na grad. U pitanju su, dakle, nacionalni narativi u kojima se 18. studeni nazivao i slavio kao Dan osloboenja. Dominantno shvaanje konflikta je tumaenje u terminima graanskog rata, pri emu je lokalno srpsko stanovnitvo moralo braniti svoje ivote od hrvatske drave.22 Izrazito naglaen vremenski period unutar slubenih narativa artikulacije bio je period proljea i ljeta 1991. godine, prije napada irih razmjera na grad, tako da se istiu miniranja odreenih srpskih kua i kafia, te nestanci graana srpske nacionalnosti.23 S druge strane, sjeanja velikog broja Srba koji su ostali u gradu i preivjeli razaranja zajedno s Hrvatima, boravei u podrumima ili gradskim sklonitima, u slubenom sjeanju nisu bila reprezentirana. Nema, sjeanja ljudi pod granatama ili sjeanja na prisilnu evakuaciju nakon osloboenja grada. Isto tako, zloini nad Hrvatima potisnuti su ili negirani. Tako, na primjer, jedna osoba srpske nacionalnosti, koja je bila politiki aktivna u Krajini, negira da su se u masovnoj grobnici Ovara nalazila tijela pogubljenih ranjenika iz vukovarske bolnice, premda su tijela identificirana DNK metodom. Ona je uvjerena da su to tijela Srba koje su Hrvati sahranili prije pada grada.
Kad smo mi nakon pada grada tamo sahranjivali tijela koja su leala svuda po gradu, mi nismo ni znali da se tamo nalazi ve jedna masovna grobnica. I onda se negdje 1994. odluilo taj dio premjestiti, jer se eljelo ismijati Hrvate kad dou da iskapaju pa ne pronau nita. Taj dio se premijestio blie gradu, ali ja ne znam tono gdje. Budui da je Republika Srpska Krajina postojala samo pet godina, te da je egzistirala u izvanrednom stanju ni rata ni mira, stanju iznimke24, jedini trajni izraz kolektivnog pamenja je Spomen groblje vojnih rtava. No, ono takoer govori u prilog injenici da su upravo vojna sjeanja bila dominantna
Ovdje se moemo zapitati nije li dominiranje koncepta meudravnog rata u hrvatskom nacionalnom narativu, odnosno graanskog rata u srpskom, pokuaj da se sebi unaprijed priskrbi status rtve (unec, Ozren, Beginning of the war in Croatia: Some controversial issues, neobjavljeni rad). 23 Dabi, Vojin S. Luki, Ksenija M., Crimes Without Punishment: Eastern Slavonia and Western Sirmium, Vukovar, Womens association of Vukovar community, 1997. Peki, Ljiljana, Predvorje pakla: Vukovarsko prolee 1991, Vukovar, IK Dobra volja, Beograd: NIP In-Press, 1995, iril. 24 Agamben, Giorgio, Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life, Stanford University Press, 1998
22

234

sjeanja, jer su na spomen groblju sahranjeni samo vukovarski Srbi, poginuli u borbama za Vukovar na strani JNA. Slino kao i u hrvatskom narativu, temeljni simbol i ovdje je simbol rtve. No, u ovom sluaju rtve-ratnika, na to ukazuje gornji dio nadgrobnog spomenika u obliku ajkae.25

Slika 2. Spomen groblje srpskih vojnih rtava

Sjeanja i kontrasjeanja
U pravilu podijeljeni po nacionalnoj pripadnosti, graani Vukovara su od 1991. do 1998. godine, kada zavrava mandat prijelazne uprave UNTAES26, ivjeli u odvojenim svjetovima. Imali su razliita iskustva rata, ivjeli su u drugaijim ivotnim uvjetima, bili su pod razliitim obrazovnim, ekonomskim, politikim i pravnim poretkom, te su ivjeli u etniki homogenim podrujima. Nakon reintegracije, graani su poeli dijeliti isti prostor, no ne i ista iskustva rata. to je nekada bilo sjeanje, sada je postalo kontrasjeanje, a komemoracije su postale kontrakomemoracije. Pitanja tko su prave rtve i koji vremenski period je vaniji ponovno su aktualizirana, no ovog puta borbe se vode ne samo na vertikalnoj, nego i na horizontalnoj ravni. Procese pregovaranja i fragmentiranja, u velikoj mjeri zamjenjuju procesi naglaavanja i marginaliziranja te borbe izmeu razliitih sjeanja dvaju etnikih zajednica.
Ovakvo shvaanje rtve nije iznenaujue ako se ima u vidu da su se u mitskoj historiji uspostavljale veze i kontinuiteti izmeu austrijske Vojne krajine i Republike Srpske Krajine. To se, na primjer, vrlo dobro vidi u: Paspalj, Mile, Album iz Krajine, Sarajevo, Javnost, 1996, iril. ili u: Daki, Mile, Srpska Krajina: Istorijski temelji i nastanak, Knin, Iskra Informativna agencija Republike Srpske Krajine, 1994, iril. 26 United Nations Transitional Administration for Eastern Slavonia, Baranja and Western Sirmium uspostavljena 15. sijenja 1996. godine rezolucijom 1037 (1996) Vijea sigurnosti UN
25

235

Prve godine nakon reintegracije obiljeavaju pronalasci masovnih grobnica i iskapanja rtava, graani se ponovno susreu s Drugim, a izbjeglice ponovno otkrivaju svoje vrijeme i mjesto. O prijanjem odgaanju budunosti ili ivljenju sadanjosti u historijskim terminima, kako to naziva Malki, govori pedesetogodinja Zlata, Hrvatica povratnica: Imam osjeaj da mi je prazno jedanaest godina, da mi te godine fale i kao da nisam ni ivjela tih jedanaest godina. Kao da je sve stalo 91. I sad kad sam se vratila, oekivala sam da se ta 91. nastavi. Meutim, kako se to sve izmijenilo, ne nastavlja se 91. nego se nastavlja 2002. I tu je problem. Sad sam tek postala svjesna da sam ivjela tako kako sam ivjela i te ratne godine. Do sada sam mislila da mi je to prazan hod, ali nije, jer sam ivjela i tih jedanaest godina. Svijet se jo jednom uruava, a kategorije s vrstim granicama izmeu prijatelja i neprijatelja, ija se jasnoa prije inila neupitnom, polako se dovode u pitanje. Starija Hrvatica e kognitivnu dilemu u kojoj se nala dolaskom u Vukovar opisati na sljedei nain: Ma, svi Hrvati priaju o njima ovo ili ono, a svatko od nas ima svog Srbina. Bio on komija ili daljnji roak za njega emo uvijek rei da je ispravan, i za njega emo garantirati. Na kraju, kad sve zbroji, ispadne da su svi oni dobri. Pa kako sad to? No, usprkos injenici da je poredak uzdrman, pokuaji sreivanja prolosti su u velikoj mjeri zaustavljeni. S promjenama centralnih vlasti u Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, izmeu dvaju drava stvara se pakt o utnji, pri emu je pamenje pregaeno silama ekonomske normalizacije, a na lokalnoj razini sreivanje prolosti se preplie sa zahtjevima za kulturnu autonomiju i diskurs o pravu nacionalnih manjina. Kao rezultat toga, stvaraju se paralelne i odvojene institucije poput lokalnih radio postaja, kulturnih institucija, nevladinih organizacija, djejih vrtia, sportskih klubova i segregiranih razreda u kolama. Kreiranje odvojenih agencija artikulacije sjeanja sprijeilo je upoznavanje s iskustvima druge grupe i uvrstilo kolektivna sjeanja, a moratorij na uenje novije povijesti27 u obrazovnim institucijama prepustio je mlau generaciju njihovim utjecajima. Premda su se odreene promjene u obe zajednice dogodile, polariziranost i direktna suprotstavljenost etnikih grupa obiljeava i dananji ivot u gradu. Gledajui kroz tu optiku, zanimljiva je promjena u izgledu srpskog memorijalnog groblja vojnih rtava. Nakon nekoliko incidenata u kojima su nadgrobni spomenici bili polomljeni, srpski lokalni politiki i religijski lideri odluili su
27 Moratorij na kolsko uenje povijesti koja se odnosi na bivu Jugoslaviju i njene konstitutivne republike i to za razdoblje od 1989. do 1997. trajao je pet godina, od kolske godine 1997/98 do 2002/03, a donesen je na temelju sporazuma hrvatske Vlade i prijelazne uprave UNTAES (Odluka o moratoriju na predavanje sadraja povijesti koji se odnose na bivu Jugoslaviju, Vjesnik Ministarstva prosvjete i porta Republike Hrvatske, god. I, br. 8, od 7. listopada 1997).

236

postaviti nove nadgrobne spomenike, no ovog puta bez ajkae. Ta promjena ujedno predstavlja i in transformacije znaenja rtava: od ratnika ka besmislenoj smrti. No, te rtve su i dalje jedine srpske rtve koje se slubeno obiljeavaju. Dakle, dominantna i u najveoj mjeri slubeno propagirana sjeanja od srpskih politikih stranaka i religijskih voa i dalje su direktno opozitna hrvatskim. Zloini nad Hrvatima su i dalje utiani, te stoga ta sjeanja predstavljaju ekstenziju, dodue u promijenjenoj verziji, slubenih sjeanja formuliranih za vrijeme Krajine. Zapravo, jedino ta sjeanja doista i moemo nazvati kolektivnim sjeanjima, jer su ne samo zajednika, nego i dijeljena, komunicirana i usuglaena. Sjeanja podrumaa, bez obzira na to to su danas moda i individualno brojnija, ostala su bez svojih agencija artikulacije, te nisu formulirana u kolektivnim narativima. To su sjeanja kojima nedostaje bilo kakav smisao, te zbog toga predstavljaju potencijalnu prijetnju kako za hrvatske nacionalne narative ekskluzivne rtve, tako i za srpske narative nunosti samoobrane. Kontradikcije tih sjeanja i pokuaji da se pronae smisao mogu se vidjeti na nizu primjera. Tako Sara, Srpkinja kojoj je otac poginuo za vrijeme opsade Vukovara od granate, pria: Ovo je jo uvek bila Jugoslavija, vojska je intervenisala. To se politiki zna kako se kae, pobuna u jednoj republici, nemam pojma ni ja ta je bilo, a ja nikada svoj grad ne bih ruila i nisam eljela otii kad sam ga vidila onakvog, jer su me bolile njegove rane. A danas nas Srbe nitko ne pita kako je nama bilo u ratu, kakve mi posledice nosimo. Ja lino sam se rodila ovde u blizini, u samom centru i strano me je bolilo kad sam videla Radniki dom, kad sam videla itav grad razruen. [...] Pa onda skuplja po kuama da preivi. Jer ti nema niega. Stan je prazan, nema na emu da spava. Sad ja ne znam da li je to pljaka ili nije, ali kad mora da bi preivio mislim da je to druga stvar. Jer ova vojska, etnici ili ta su ve bili, su traili samo zlato, nakit i takve stvari. Bilo je opet i onih koji su ba pljakali, ali ja nisam. Ja sam uzela samo ono to mi je bilo najpotrebnije za ivot i to sam posle, kad se taj komija Hrvat vratio, to sam mu dala nazad. Kafa, Srpkinja pedesetih godina, svjedoi o nereprezentiranosti sjeanja podrumaa: Moja kerka i ja izale smo iz Vukovara 7. 9. 91. godine. Preiveli smo i prvo bombardovanje i one velike granate, krmae ili kako se to zove. Ja uporno nisam htela otii, ali su mi onda rekli pa dobro ta ti tu radi sa detetom, jer je ona imala samo sedam godina. I tek kada me postalo jako strah ja sam otila. Na celi komiluk je bio u jednom podrumu i svi su u tom podrumu bili zajedno. I Hrvati i Srbi i Rusini... Mi smo otili kod svoje familije u Srbiju s najlon kesama, a moja majka je ostala i proivela svu tu ratnu golgotu, kao i ostali. I mislim da su stanovnici Vukovara proiveli najveu tragediju koja se moe zamisliti i kad se s tom tragedijom manipulie, to je jako loe. Ja sam doivela da se ljude koji su bili u podrumima zvalo podrumai, pa

237

je ispadalo kao da su oni iz istog hira bili u podrumu. To su strane stvari. Eto, tako su oni izbegli rat, tako su ih zvali u Krajini... Ja sam brojala u svom komiluku 20 civilnih rtava od granata. I to je strano to su ljudi preivljavali i onda ti se jo smiju kako si to preiveo. Svakakvih ponienja su ljudi iz Vukovara preiveli i Vukovar e teko biti ponovno onakav kakav je bio. [...] Kad se govori o rtvama u Vukovaru mora se naglasiti, i prvi puta sad u jednoj emisiji je doktorica Bosanac rekla da su i Srbi bili rtve u Vukovaru. Dodue civilne, ali ipak su bili rtve. To je prvi puta da sam ula i to jeste istina. I doi e do toga, jer nemogue je da su samo Hrvati ginuli. Danas se ovakva sjeanja Srba, kao i slina sjeanja Hrvata, nalaze izmeu hrvatskih i srpskih slubenih sjeanja i ostaje pitanje ije agencije e prve zakoraiti u taj prostor. Sjeanja ove liminalne kategorije ljudi jesu individualna, no nisu i malobrojna, te e stoga znaajno transformirati kolektivna sjeanja ako ih odlue obuhvatiti svojim narativima.

Zakljuak
ini se da smo u raiavanju prolosti izloeni paradoksu. S jedne strane naglaavamo individualizaciju zloina, a s druge strane dogaaje objanjavamo iz perspektive nacionalne historije. Ovdje se prijedlog prihvaanja individualnog pristupa i prouavanja obiteljskih povijesti ini viestruko poeljan. Jer, kako smo raspravljali, teritorijalizacijom sjeanja na nacionalnoj razini gradimo poredak koji ostavlja prolost iza i to na nain da je lokalizira i time joj osigura tono geografsko i socijalno mjesto. No, ostaje pitanje onih koji tim procesima bivaju zarobljeni u prostorima sjeanja. U tim prostorima nacionalni narativi nemaju onu stabilizacijsku i ureivaku snagu, koju posjeduju u nacionalnoj areni. Vanjska stvarnost i sjeanja liminalnih kategorija ljudi, poput mjeovitih brakova, podrumaa i drugih, dovode u pitanje osnovne principe poretka. Rjeenje nije moda toliko konstrukcija novih kolektivnih sjeanja, koliko individualni pristup, a za to su nam potrebne nove metode ili, kako su to Lo i Uri (Law i Urry)28 formulirali, decentralizacija discipline. Dakle, otvaranje perspektiva razliitih svjetova daleko je potrebnije od izgradnje strategije. elite novi poetak!!! Nemate posla, ne vidite perspektivu, elite poeti ivot iz poetka (Australija, Kanada). Agencija za posredovanje
Tekst oglasa na trnici u Vukovaru (studeni 2003)

28

Law, John Urry, John, Enacting the Social, 2002

238

O CENTRU
CENTAR ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE je nestranako, nepolitiko i neprofitno udruenje graana. Osnovano je i registrovano avgusta 1997. godine u cilju istraivanja celine odnosa izmeu vojske i drutva sa stanovita modernog miljenja i praktikovanja individualne, nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Za te svrhe Centar se posebno bavi problemima reforme sektora bezbednosti i oruanih snaga u tranzicijskim i postkonfliktnim zemljama, te izgledima za njihovo stavljanje pod demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor. Sredina taka strunih i javnih aktivnosti Centra je smetena u bezbednosno polje Srbije i Crne Gore. Sa tog stajalita Centar i njegovi saradnici belee i mere posledice promena u regionalnom, evroatlantskom i globalnom okruenju po bezbednost SCG. Potom na osnovu analize spoljnih i unutranjih izazova, rizika i pretnji ispituju njene bezbednosne kapacitete. Odatle su u fokusu istraivanja i javnog delovanja Centra potreba, sadraji, zahvat i dinamika reforme sektora bezbednosti i oruanih snaga u SCG, kao i tempo njihovog stavljanja pod demokratsku civilnu kontrolu. Posebna se panja posveuje istraivanju i javnom tematizovanju potrebe, toka i tempa bezbednosnog ukljuenja SCG u regionalne, evroatlantske i globalne procese saradnje i integracije. Svoje istraivake nalaze Centar redovno, a u razliitim formama, predstavlja strunoj i iroj javnosti u elji da doprinese irenju i jaanju javne podrke reformi sektora bezbednosti u SCG. Iz tog razloga Centar se, samostalno ili u saradnji sa drugim naunim i obrazovnim institucijama, sistematski bavi obrazovanjem i izdavatvom u sferi bezbednosti. U tom cilju Centar sarauje sa domaim i stranim, vladinim i nevladinim institucijama i organizacijama. Veb sajt: www.ccmr-bg.org

239

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 355. 426(497.1)(082) 355.02(4-12)(082) 323.1(4-12)(082) 316.347(4-12)(082) 316.48(497.1)(082) 323(497.1.)(091)(082) 327.3/.8(4 :4-12)(082) NASILNO rasturanje Jugoslavije uzroci, dinamika, posledice: zbornik radova / (urednik Miroslav Had`i}). Beograd: Centar za civilno-vojne odnose, 2004 (Beograd: Gorograf). - 237 str.: 24 cm Tira` 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. ISBN 86-83543-32-3 1. Haxi}, Miroslav a) Gra|anski rat - Interdisciplinarnio pristup - Jugoslavija - Zbornici b)
Nacionalizam - Jugoisto~na Evropa Zbornici c) Etni~ki odnosi - Jugoisto~na Evropa - Zbornici d) Bezbednost (politika) - Jugositi~na Evropa - Zbornici e) Jugoslavija - Raspad - Zbornici f) Evropa - Integracija - Zbornici

COBISS.SR-ID 118382348