2
СРПСКЕ НОВИНЕ - SERBIAN NEWSPAPER
Мај - Јун
2008.
били уз Христа и са Христом, макароку „непристрасног“ историчара из
-
гледало и друкчије.Кнез Лазар и данас живи, јер ње
-
гово опредељење живи и траје у ду
-
шама милиона Срба који га верноследе попут косовских витезова.Нажалост, како оног првог Видо
-
вдана тако и данас, нису малобројнини они Срби којима је више омилело„царство земаљско“.За такве ништа у нашој историји иу нашем народу (па ни сам тај народ)није толико свето да се не би моглопродати, уновчити и издати. Као и заВука Бранковића.На Видовдан пре 616 година свиСрби су били на Косову Пољу, алинису сви били исте мисли и опре
-
дељења. Тако кроз целу нашу исто
-
рију, тако и данас.Сви мисле о Косову, говоре о Ко
-
сову, решавају проблем Косова, алиКосово виде и доживљавају разли
-
чито.Од Косова и око Косова људи седеле на два табора: једни Косововиде као пораз, други – као победу.Једни као догађај због кога смопали у мрачно петвековно турскоропство, други – као догађај зах
-
ваљујући коме смо то ропство издр
-
жали и преживели.Једни као „гробницу“ у којој су „сванаша надања закопана“, други – каоизвор свих узвишених стремљења ипрегнућа у нашем народу.Најзад, једни Косово виде каоместо на коме је читав један народизвршио масовно самоубиство, дру
-
ги – као жртвеник на коме је читав један народ колективно и свеснопринео себе на жртву „царства радинебескога“, и тиме постао један кр
-
стоносни и мученички народ.Откуд тако опречни и дијаметрал
-
но различити ставови о Косову у на
-
шем народу?На то питање постоји само једанправи одговор: они су наслеђени одоног првог Видовдана.Тако је било и онда: једни су билиуз Вука Бранковића, други – уз чес
-
титог Кнеза Лазара.Све је зависило, како онда тако иданас, од садржине и опредељењасваке душе.Је ли душа испуњена земљом итежњом за „земаљским царством“,она Косово доживљава као пораз; јели пак испуњена вечним вредности
-
ма и усмерена ка „царству небеском“ – она га доживљава као победу.За прве је Косово „нечувена тра
-
гедија“, јер, како вели свети ВладикаНиколај, они говоре: „Косово је заус
-
тавило точак наше историје, уназа
-
дило нас је. Да није било Косова, мибисмо данас били велики народ“ (Еп.Ник., Косово и Видовдан, стр. 69). Посветом пак Владици, „Баш нас је Ко
-
сово учинило великим народом. Оно је наша народна Голгота, у исто вре
-
ме, наше народно васкрсење, духов
-
но и морално“ (Исто).Ко је у праву и где је истина?Непогрешиви одговор дат је јед
-
ном за увек још оног првог Видовда
-
на.Јер, „ако је ко на Косову претрпеопораз“, вели опет Владика Николај,„претрпео га је велики господин Вук Бранковић а не Кнез Лазар. Ко жр
-
твује свој живот у једној борби заистину и правду Божију, жртвовао јенајвеће што је имао и могао, и – по
-
бедио је. Макар битка технички билаизгубљена, он остаје победилац. Апошто је сва српска војска на КосовуПољу пала – и то драговољно – заистину и правду Божију, то је она ипобедила“ (Исто).То је мера и мерило за све оне на
-
ведене различите визије и ставове оКосову.Једни се сврставају под издајнич
-
ки барјак Вука Бранковића, други –под Крсташ барјак Бошка Југовића иКнеза Лазара.Једни Косово посматрају само те
-
лесним очима и мере материјалнимвредностима, други – пробуђенимочима душе и мере га вечним вред
-
ностима.Ваистину, колико је душа претеж
-
нија од тела и тело од одела (Мт. 6,25), толико је став оних других пре
-
ма Косову узвишенији од става онихпрвих.На Кнеза Лазара и његову војскупреко шестстотина година лије себлагослов целог народа, а на ВукаБранковића и његове следбенике –пада народна клетва.Пример Кнеза Лазара буди у намапонос и одушевљење за исте идеалеза које је он мученички пострадао, апример Вука – изазива осећај стидаи срама што се у нашем роду нашаои такав изрод.Неко је негде рекао да смрт чове
-
ка најчешће личи на његов живот.То подједнако важи како за великеправеднике, тако и за велике греш
-
нике. Праведници „уснивају“ у Гос
-
поду („заспао је сном праведника“,вели наш народ), док је „смрт греш
-
ника љута“, јер „ко се маша ножа одножа ће и погинути“ (Мт. 26, 52).Живот Кнеза Лазара у многоме јеличио животу највећих светитељаБожјих.По његовим биографима, као и побогослужбеним песмама, испеванимкасније у његову част, он је био „благ,кротак, украшен незлобивошћу, ис
-
тином и правдом“.Био је „око слепима, нога хроми
-
ма, потпора старима“.Био је, како вели његов савре
-
меник патријарх Данило III, „од де
-
тињства много у свим добрим де
-
лима украшен, и свим врлинамапоказиваше се племенит, велеумани мужаствен“.Био је правичан и мудар владар,нежан и чедољубив отац, племенити веран супруг.На свим пољима живота живео јеи делао јеванђелски. Једном речју,он је у своме животу испунио у цели
-
ни Јеванђеље Христово.Онда, никакво чудо што се у да
-
том моменту доношења судбоноснеодлуке приволео „Царству Небеско
-
ме“. Јер само онај ко је у стању да живи царства ради небескога, можеи умрети за „Царство Небеско“.То Косовско, Видовданско, Лаза
-
ревско ОГЛЕДАЛО и данас је преднама.Ми се данас налазимо у сличномположају као и Свети Кнез Лазароног првог Видовдана.И пред нашом генерацијом дана
-
шњих Срба стоји исто судбоноснопитање: коме ћемо се царству при
-
волети? Седамнаести март прошле2004. године шта је био друго до„други српски Видовдан“, најновије,али се не зна које по реду, масовнопострадање Срба на Косову. То по
-
страдање траје и даље.Срби се поново сврставају у дватабора, стају под два барјака.Они који подижу сидра своја, про
-
дају своја имања, куће, станове и од
-
лазе са Косова – иду под барјак ВукаБранковића, продају и крчме српскоКосово.Они пак, који одолевају и истраја
-
вају „на страшном месту“ јесу пото
-
мци и следбеници честитога Кнеза.Ово разврставање обухвата несамо Србе на Косову и Метохији,него свуда, ма где се налазили.Пред сваким Србином, ма на комместу живео, ма на каквом положајубио, стоји видовданско огледало.Њему се поставља вечно лаза
-
ревско питање: „коме ће се царствуприволети“?Доприноси ли опстанку Срба наКосову и Метохији на ма који начин(речју, делом, жељом, молитвом) онсе уписује у Лазарев табор.Доприноси ли пак, опет на ма којиначин, (гласом, пристанком, потпи
-
сом, изјавом) нестанку Срба са Ко
-
сова, он је зајдено са Вуком Бранко
-
вићем иза „Голеша Планине“.Док је времена, загледајмо се до
-
бро у то огледало, препознајмо себена којој смо страни, ревидирајмосвој став док „времена има“, јер иденоћ када нико неће моћи делати, ноћпосле које нема сванућа.2005. год. Епископ АРТЕМИЈЕВидовдан – Ман. Грачаница
Наставак са 1. стране
Видовдан је заиста Ви
-
дов дан, када се јасно видии сагледава „ко је вера, ако је невера“. То је вечитоСРПСКО ОГЛЕДАЛО.Видовдан је постао со
-
чиво које сабира у себисве што је светло, свето ичестито било у нашем на
-
роду пре Косова, и које изсебе шири и расипа свет
-
лоносне, светоносне и чес
-
титотворне зраке на савнаш народ и на сву нашуисторију после Косова.Видовдан је зенит наднашим главама, али и те
-
мељ под нашим ногама.
Епископ АРТЕМИЈЕГазимастан, 28 јуна 2008.г.
Leave a Comment