Iznad roenja i smrti

Sri Srimad A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada Sadraj 1. Nismo ovo telo 2. Uzdizanje u trenutku smrti 3. Oslobaanje od materijalnih planeta 4. Nebo iznad vasione 5. Dru enje s !rsnom ". O autoru

1. Nismo ovo te o
dehi nityam avadhyo 'yam dehe sarvasya bharata tasmat sarvani bhutani na tvam ocitum arhasi #O potom$e %harate& onaj ko ivi u telu je ve$an i nikada ne mo e biti ubijen. 'ato ne treba da ali( ni za kim.) *Bhagavad-gita 2.3+, -rvi korak u samospoznaji jeste shvatanje da se na( identitet razlikuje od tela. #.a nisam ovo telo& ve/ duhovna du(a.) Onaj ko eli da nadie smrt i ode u duhovni svet mora to da spozna. Nije dovoljno samo re/i0 #.a nisam ovo telo)& ve/ to treba i spoznati. 1o nije tako lako kako na prvi po2led iz2leda. 3ako nismo ovo telo& ve/ $ista svesnost& na neki na$in smo zarobljeni u telu. 4ko elimo da dosti2nemo sre/u i nezavisnost koje ne/e biti naru(ene smr/u& moramo da se utemeljimo u svom prirodnom polo aju $iste svesnosti. Na(a predstava o sre/i u telesnom shvatanju ivota nalik je predstavi $oveka u bunilu. Neki 5ilozo5i tvrde da to bunilo poistove/ivanja s telom treba le$iti uzdr avanjem od delovanja. Oni tvrde da treba da prestanemo sa materijalnim delatnostima& jer su te delatnosti uzrok na(e nesre/e. 'a njih je vrhuna6 savr(enstva neka vrsta budisti$ke nirvane, odsustvo bilo kakvih delatnosti. %uddha je tvrdio da telo nastaje kao rezultat spoja materijalnih elemenata i da /e& ako na neki na$in te elemente razdvojimo& nestati i uzrok patnje. 4ko imamo veliku ku/u i zbo2 to2a probleme s porezni6ima& lako re(enje je da uni(timo ku/u. Bhagavad-gita& meutim& ka e da telo nije sve (to postoji. 3znad to2 spoja materijalnih elemenata nalazi se duh& a simptom duha je svesnost. -ostojanje svesnosti ne mo emo pore/i. 1elo bez svesnosti je mrtvo telo. !ad svesnost napusti telo& usta ne mo2u da 2ovore& oko ne mo e da vidi& niti uho da $uje. 1o mo e da shvati i dete. 7injeni6a je da telo bez svesnosti ne mo e biti ivo. 8ta je ta svesnost9 !ao (to su toplota i dim simptomi vatre& svesnost je simptom du(e. :ner2ija du(e& odnosno jastva& postoji u obliku svesnosti. ;vesnost je dokaz prisustva du(e. 1o nije samo 5ilozo5ija Bhagavad-gite, ve/ i zaklju$ak svih vedskih spisa. 3 impersonalisti& sledbeni6i ;ankara6ar<e& i vaisnave u u$eni$kom nasleu od =ospodina 8ri !rsne prihvataju postojanje du(e& dok 2a budisti$ki 5ilozo5i ne prihvataju. %udisti tvrde da

materija& na odreenom nivou kombinovanja& stvara svesnost& ali $injeni6a da ne mo emo stvoriti svesnost $ak i ako imamo sve materijalne elemente pobija tu tvrdnju. U mrtva6u mo2u biti prisutni svi materijalni elementi& ali mrtva6a ne mo emo da osvestimo. 1elo nije poput ma(ine. 4ko se deo ma(ine pokvari& mo emo da 2a zamenimo i ma(ina /e ponovo raditi. !ad& meutim& telo umre i svesnost napusti telo& ne mo emo da zamenimo pokvareni deo i o ivimo svesnost. Du(a se razlikuje od tela i sve dok je ona prisutna u telu. telo je ivo. >eutim& kada du(a nije u telu& ne mo emo 2a o iveti. -o(to 2rubim $ulima ne mo emo da opazimo du(u& pori$emo njeno postojanje. U stvari& postoje mno2e stvari koje ne mo emo da opazimo. =rubim $ulima ne mo emo videti vazduh& radio?talase& zvuk ili si/u(nu bakteriju. 1o& meutim& ne zna$i da oni ne postoje. Uz pomo/ mikroskopa i sli$nih instrumenata mo emo da opazimo mno2o stvari $ije su postojanje na(a nesavr(ena $ula prethodno porekla. Ne smemo zaklju$iti da du(a& koja je veli$ine atoma& ne postoji zato (to je nismo opazili $ulima ili pomo/u instrumenata. >o emo je& meutim& opaziti po njenim simptomima i posledi6ama njeno2 delovanja. U Bhagavad-giti 8ri !rsna ka e da je uzrok sve na(e patnje to (to se poistove/ujemo s telom. matra-sparsas tu kaunteya sitosna-sukha-duhkha-dah agamapayino 'nityas tams titiksasva bharata #O !untin sine& nestalno pojavljivanje sre/e i nesre/e& toplote i hladno/e& i njihovo i($ezavanje tokom vremena su kao dolazak i odlazak leta i zime. Oni poti$u od $ulno2 opa anja& o potom$e %harate& i $ovek mora nau$iti da ih podnosi bez uznemirenja.) *%2. 2.14, @eti nam voda veoma prija& ali zimi istu tu vodu izbe2avamo zato stoje previ(e hladna. U oba slu$aja voda je ista& ali nam& zbo2 dodira s telom& nekada prija a nekada nanosi bol. ;va ose/anja sre/e i nesre/e nastaju zbo2 tela. -od odreenim okolnostima telo i um ose/aju sre/u i nesre/u. >i& u stvari& udimo za sre/om& jer prirodni polo aj du(e jeste da bude sre/na. Du(a je sastavni deli/ Arhovno2 %i/a& koje je sac-cid-ananda-vigrahah B utelovljenje znanja& bla enstva i ve$nosti. ;amo ime Krsna, koje nije sekta(ko& zna$i #najve/e zadovoljstvo). Krs zna$i #najve/e)& a na zna$i #zadovoljstvo). !rsna je oli$enje zadovoljstva& a po(to smo mi Nje2ovi sastavni deli/i& udimo za sre/om. !ao (to kap vode iz okeana ima sva svojstva okeana& mi& iako smo si/u(ni deli/i Arhovne Celine& imamo ista ener2etska svojstva kao ;vevi(nji. 3ako je tako si/u(na& du(a pokre/e $itavo telo da deluje na razne $udesne na$ine. U ovom svetu ima puno 2radova& autoputeva& mostova& velikih 2raevina& spomenika i velikih 6iviliza6ija& ali ko je stvorio sve to9 ;ve je to delo si/u(ne duhovne iskre koja se nalazi u telu. 4ko si/u(na duhovna iskra mo e napraviti tako $udesne stvari& ne mo emo ni zamisliti (ta mo e napraviti Arhovna Duhovna Celina. ;i/u(na duhovna iskra prirodno te i ka odlikama 6eline B znanju& bla enstvu i ve$nosti B ali po(to je u materijalnom telu& ne mo e da ostvari te te nje. U Bhagavad-giti je obja(njeno kako du(a mo e da ostvari svoju elju. ;ada poku(avamo da uz pomo/ nesavr(enih instrumenata postanemo ve$ni& bla eni i puni znanja.

>eutim& materijalno telo nas sputava da ostvarimo te 6iljeve. 'ato moramo spoznati da postojimo odvojeno od tela. 1eoretsko znanje da nismo ovo telo ne/e nam pomo/i. >oramo uvek da budemo odvojeni od tela& kao nje2ovi 2ospodari& a ne kao slu2e. 4ko znamo odli$no da vozimo auto& to /e nam dobro do/i& ali ako ne znamo& bi/emo u opasnosti. 1elo se sastoji od $ula& koja uvek ude za $ulnim predmetima. O$i vide lepu osobu i ka u nam0 #O& kakva lepa devojkaD @ep mladi/D Eajde da vidimoD) U(i nam ka u0 #O& divne li muzikeD Eajde da $ujemoD) .ezik ka e0 #=le& lepo2 li restorana& puno2 ukusnih jelaD 3demo da jedemoD) 1ako nas $ula vuku od jedno2 mesta do dru2o2& i zato smo zbunjeni. indriyanam hi caratam yan mano 'nuvidhiyate tad asya harati prajnam vayur navam ivambhasi #!ao (to sna an vetar nosi brod na vodi& $ak i jedno $ulo na koje se um usredsredi mo e da odnese $ovekovu inteli2en6iju.) *%2. 2."F, 'ato moramo nau$iti kako da vladamo $ulima. 1itula gosvami daje se onome ko je nau$io kako da vlada $ulima. Go zna$i #$ula)& a svami #upravitelj). ;to2a& onaj ko vlada svojim $ulima treba da se smatra gosvamijem. !rsna ka e da onaj ko se poistove/uje s iluzornim materijalnim telom ne mo e da deluje u svom prirodnom polo aju duhovne du(e. 1elesno u ivanje je treperavo i opojno i ne mo emo zaista u ivati u njemu jer je trenutne prirode. -ravo zadovoljstvo je zadovoljstvo du(e& a ne tela. ;voj ivot treba da vodimo tako da nas telesno u ivanje ne odvrati s pravo2 puta. 4ko& meutim& skrenemo& na(a svesnost ne/e dosti/i svoj pravi identitet& iznad postojanja tela. bhogaisvarya-prasaktanam tayapahrta-cetasam vyavasayatmika buddhih samadhau na vidhiyate trai-gunya-visaya veda nistrai-gunyo bhavarjuna nirdvandvo nitya-sattva-stho niryoga-ksema atmavan &&U umovima onih koji su previ(e vezani za $ulno u ivanje i materijalno obilje i koji su zbunjeni takvim stvarima ne raa se $vrsta odlu$nost da predano slu e ;vevi(nje2 =ospodina. Vede se u2lavnom bave temama koje se odnose na tri gune materijalne prirode. O 4rjuna& postani trans6endentalan prema te tri gune. Oslobodi se svih dvostranosti i bri2a za dobitkom i si2urno(/u i utemelji se u jastvu.) *%2. 2.44?45, Ge$ veda zna$i #knji2a znanja). -ostoji mno2o knji2a znanja& $iji sadr aj varira zavisno od zemlje& stanovni(tva& okoline itd. U 3ndiji se knji2e znanja nazivaju Vede. Na 'apadu su to ;tari i Novi 'avet. >uslimani prihvataju !uran. Cilj tih knji2a znanja je da nas pou$e da

shvatimo svoj pravi polo aj $iste du(e& kao i da odreenim propisima o2rani$e na(e telesne delatnosti. 1i su propisi poznati kao moralni zakoni. %iblija& na primer& daje deset zapovesti koje treba da re2uli(u na( ivot. 4ko elimo dosti/i najvi(e savr(enstvo ivota moramo ovladati telom& a bez propisanih pravila ne mo emo usavr(iti svoje ivote. -ropisana pravila se mo2u razlikovati od zemlje do zemlje i od sveto2 spisa do sveto2 spisa& ali to nije bitno& jer su data u skladu s vremenom& okolnostima i mentalitetom ljudi. 4li pravilo re2ulisano2 o2rani$enja je isto. ;li$no tome& vlada postavlja odreene zakone koje 2raani treba da slede. %ez odreenih propisa nijedna dr ava ili 6iviliza6ija ne mo e napredovati. U prethodnom je stihu 8ri !rsna rekao 4rjuni da je svrha propisa Veda ovladati trima gunama materijalne prirode B vrlinom& stra(/u i neznanjem *trai-gunya-visaya vedah). !rsna& meutim& savetuje 4rjuni da bude u svom $istom prirodnom polo aju duhovne du(e& iznad dvostranosti materijalne prirode. Ae/ smo rekli da dvostranosti poput toplote i hladno/e i zadovoljstva i bola proizilaze iz dodira $ula s predmetima $ula. Dru2im re$ima& nastaju usled poistove/ivanja s telom. !rsna ka e da su oni koji su odani u ivanju i mo/i omamljeni re$ima Veda, koje obe/avaju rajsko u ivanje onima koji vr(e rtvovanja i izvr(avaju propisane du nosti. U ivanje je na(e uroeno pravo& jer je to odlika duhovne du(e& ali duhovna du(a poku(ava materijalno da u iva i u tome 2re(i. ;vako tra i u ivanje u materijalnim stvarima i nastoji da stekne (to vi(e znanja. Neko postaje hemi$ar& neko 5izi$ar& neko politi$ar& a neko umetnik. ;vako zna ne(to o svemu ili sve o ne$emu i to se obi$no naziva znanjem. >eutim& $im napustimo telo& sve to znanje propada. >o da je u prethodnom ivotu $ovek bio veoma u$en& ali sada ponovo mora da ide u (kolu i u$i kako da $ita i pi(e. 'aboravio je sve znanje iz pro(lo2 ivota. >i& u stvari& tra2amo za ve$nim znanjem& ali takvo znanje se ne mo e ste/i materijalnim telom. ;vi elimo telesno u ivanje& ali to u ivanje nije na(e pravo u ivanje. Ono je ve(ta$ko. >oramo shvatiti da ukoliko elimo da nastavimo s tim ve(ta$kim u ivanjem& ne/emo mo/i da dosti2nemo svoj pravi polo aj ve$no2 u ivanja. 1elo se mora smatrati bolesnim stanjem. %olestan $ovek ne mo e pravilno da u iva. 'a ono2a ko& na primer& boluje od uti6e& bombona /e biti 2orka& ali zdrav $ovek mo e iskusiti njenu slatko/u. %ombona je ista u oba slu$aja& ali zbo2 na(e2 stanja ukus je razli$it. 4ko se ne izle$imo od te bolesti telesno2 shvatanja ivota& ne mo emo da okusimo slatko/u duhovno2 ivota. 'aista& on /e nam biti 2orak. -ove/avaju/i u ivanje u materijalnom ivotu jo( vi(e po2or(avamo svoju bolest. 1i5usni bolesnik ne mo e jesti $vrstu hranu. 4ko mu neko da takvu hranu da u njoj u iva i on je pojede& jo( vi(e /e po2or(ati bolest i u2roziti svoj ivot. 4ko zaista elimo da se oslobodimo beda materijalno2 postojanja& telesne prohteve i zadovoljstva moramo svesti na minimum. U stvari& materijalno u ivanje uop(te nije u ivanje. -ravo u ivanje ne prestaje. U ahabharati nalazimo stih B ramante yogino 'nante ! koji ka e da yogiji "yogino,& oni koji poku(avaju da se uzdi2nu na duhovni nivo& u ivaju "ramante), ali je njihovo u ivanje anante, beskona$no. %eskona$no je zato (to u ivaju u odnosu s vrhovnim u ivao6em *Gamom, 8ri !rsnom. -ravi u ivala6 je %ha2avan 8ri !rsna i to potvruje Bhagavad-gita *5.2H,0 bhoktaram yajna-tapasam sarva-#oka-mahevaram suhrdam sarva-bhutanam jnatva mam antim rcchati

#>udra6i koji znaju da sam vrhovni u ivala6 svih rtvovanja i stro2osti& vrhovni 2ospodar svih planeta i polubo2ova i dobro$initelj i dobronamernik svih ivih bi/a& dosti u mir oslobaaju/i se patnje uzrokovane materijalnim bedama.) Bhoga zna$i #u ivanje). >i u ivamo kada shvatimo svoj polo aj u ivano2a. -ravi u ivala6 je ;vevi(nji =ospodin i On u iva u nama. U materijalnom svetu primer to2 odnosa vidimo u odnosu mu a i ene0 mu je u ivala6 *purusa,& dok je ena u ivana "prakrti). Ge$ pri zna$i # ena). $urusa, duh. jeste subjekat& dok je prakrti, priroda& objekat. >eutim& u ivaju oboje& i mu i ena. !ad se radi o pravom u ivanju ne mo emo re/i da mu u iva vi(e od ene. 3ako je mu(kara6 na nadreenijem polo aju u odnosu na enu& nema razlike kada je o u ivanju re$. U (irem smislu& nijedno ivo bi/e nije u ivala6. %o2 se ekspandira& a mi predstavljamo Nje2ove emana6ije. %o2 je jedan bez prem6a& ali se zarad u ivanja ekspandirao u mno2a iva bi/a. 3z iskustva znamo da nema nikakvo2 u ivanja kada sedimo u sobi usamljeni i pri$amo sami sa sobom. 4ko je& meutim& s nama pet ljudi& u ivanje se pove/ava& a ako mo emo pri$ati o !rsni pred mno2o& mno2o ljudi& u ivanje je jo( ve/e. Gaznolikost je majka u ivanja. %o2 se ekspandira radi u ivanja& te je na( polo aj da budemo u ivani. 1o je na( prirodni polo aj i svrha na(e2 postojanja. 3 u ivala6 i u ivani su svesni& ali je svesnost u ivano2 podreena svesnosti u ivao6a. 3ako je !rsna u ivala6 a mi u ivani& u u ivanju podjednako mo emo da u$estvujemo i mi. Na(e u ivanje mo e postati savr(eno ako u$estvujemo u %o ijem u ivanju. Ne mo emo u ivati samo na telesnom nivou. >aterijalno u ivanje na 2rubom telesnom nivou obeshrabruje se u $itavoj Bhagavad-giti. matra-sparsas tu kaunteya itosna -sukha-duhkha-dah agamapayino 'nityas tams titiksasva bharata #O !untin sine& nestalno pojavljivanje sre/e i nesre/e& toplote i hladno/e& i njihovo i($ezavanje tokom vremena su kao dolazak i odlazak leta i zime. Oni poti$u od $ulno2 opa anja& o potom$e %harate& i $ovek mora nau$iti da ih podnosi bez uznemirenja.) *%2. 2.14, =rubo materijalno telo je rezultat uzajamno2 delovanja guna materijalne prirode i osueno je na propast. antavanta ime deha nityasyoktah aririnah anaino 'prameyasya tasmad yudhyasva bharata #;amo /e materijalno telo neuni(tivo2 i neizmerivo2 ivo2 bi/a biti uni(teno. ;to2a se bori& o potom$e %harateD) *%2. 2.1I, 'ato nas 8ri !rsna ohrabruje da nadiemo telesno shvatanje ivota i dosti2nemo svoj pravi& duhovni ivot. gunan etan atitya trin dehi deha-samudbhavan

janma-mrtyu-jara-duhkhair vimukto 'mrtam asnute #!ada utelovljeno ivo bi/e nadie te tri gune *vrlinu& strast i neznanje,& mo e se osloboditi roenja& smrti& starosti i patnji koje oni donose i $ak i u ovom ivotu u ivati u nektaru.) *%2. 14.2+, Da bismo do(li na $isti duhovni nivo& brahma-bhuta, iznad triju guna, moramo prihvatiti pro6es svesnosti !rsne. 1aj pro6es pevanja imena !rsne B Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare B predstavlja dar Caitan<e >ahaprabhua. Naziva se bhakti-yoga ili mantra-yoga i primenjuju 2a najuzvi(eniji trans6endentalisti. !ako trans6endentalisti spoznaju svoj identitet s one strane roenja i smrti& iznad postojanja materijalno2 tela& i kako prelaze iz materijalne vasione u duhovnu vasionu bi/e obja(njeno u slede/im po2lavljima.

!. "zdizanje u trenutku smrti

-ostoje razne vrste trans6endentalista poznatih kao yogiji ! hatha-yogiji, dhyana-yogiji i bhakti-yogiji B i svi oni zaslu uju da budu preneti u duhovni svet. Ge$ yoga zna$i #povezati se)& a sistem yoge namenjen je da nam omo2u/i povezivanje s trans6endentalnim svetom. !ao (to smo objasnili u prethodnom po2lavlju& svi smo mi izvorno povezani sa ;vevi(njim =ospodinom& ali se sada nalazimo pod uti6ajem materijalne za2aenosti. >oramo da se vratimo u duhovni svet& a taj pro6es povezivanja naziva se yoga. Dru2o zna$enje re$i yoga jeste #plus). 1renutno nam nedostaje %o2& ;vevi(nji. !ada na(im ivotima dodamo !rsnu& %o2a& ljudski oblik ivota /e postati savr(en. U trenutku smrti moramo da zavr(imo pro6es usavr(avanja. 1okom ivota moramo slediti pro6es pribli avanja savr(enstvu kako bismo u trenutku smrti& kada budemo primorani da napustimo materijalno telo& spoznali to savr(enstvo. prayana-ka#e manasa 'ca#ena bhaktya yukto yoga-ba#ena caiva bhruvor madhye pranam avesya samyak sa tam param purusam upaiti divyam #Onaj ko u trenutku smrti uzdi2ne svoj ivotni dah izmeu obrva i s velikom se predano(/u se/a ;vevi(nje2 =ospodina& si2urno /e dosti/i ;vevi(nju %o ansku @i$nost.) *%2. I.1+, !ao (to student studira $etiri ili pet 2odina i na kraju pola e ispit i dobija diplomu& ako se tokom ivota spremamo za ispit u trenutku smrti i ako 2a polo imo& oti/i /emo u duhovni svet. Ceo na( ivot bi/e proveren u trenutku smrti. yam yam vapi smaran bhavam tyajaty ante ka#evaram tam tam evaiti kaunteya sada tad-bhava-bhavitah #!oje2 2od stanja da se neko se/a kada napu(ta telo& o !untin sine& to stanje /e neizostavno dosti/i.) *%2. I.", .edna ben2alska poslovi6a ka e da /e sve (to radimo radi dostizanja savr(enstva biti provereno u trenutku smrti. U Bhagavad-giti 8ri !rsna opisuje (ta $ovek treba da $ini kad napu(ta telo. 'a dhyana-yogija !rsna iz2ovara slede/e stihove0 yad aksaram veda-vido vadanti vianti yad yatayo vita-ragah yad icchanto brahmacaryam caranti tat te padam sangrahena pravaksye sarva-dvarani samyamya mano hrdi nirudhya ca

murdhny adhayatmanah pranam asthito yoga-dharanam #U$eni poznavao6i Veda, koji iz2ovaraju omkaru i koji su veliki mudra6i u odvojenom redu ivota& ulaze u %rahman. Onaj ko eli da dosti2ne takvo savr(enstvo ivi u 6elibatu. ;ada /u ti ukratko objasniti ovaj pro6es kojim se mo e dosti/i spasenje. %ogi je odvojen od svih $ulnih aktivnosti. -o(to je zatvorio sva vrata $ula& usredsredio um na sr6e i uzdi2ao ivotni dah do vrha 2lave& postaje postojan u yogi.& *%2. I.11?12, U sistemu yoge ovaj pro6es zove se pratyahara, (to zna$i #upravo suprotno). 3ako o$i tokom ivota 2ledaju svetovnu lepotu& u trenutku smrti osoba mora da odvrati $ula od njihovih predmeta i vidi unutra(nju lepotu. ;li$no tome& u(i su navikle da slu(aju puno zvukova& ali u trenutku smrti moramo iznutra $uti trans6endentalnu omkaru. om ity ekaksaram brahma vyaharan mam anusmaran yah prayati tyajan deham sa yati paramam gatim #4ko osoba& po(to se utemelji u yogi i vibrira sveti slo2 om, vrhovni spoj slova& misli na ;vevi(nju %o ansku @i$nost i napusti telo& si2urno /e dosti/i duhovne planete.) *%2. I.13, 1ako sva $ula prestaju sa svojim spolja(njim delatnostima i usredsreuju se na visnu-murti, oblik %o2a. Um je veoma nemiran& ali se mora usredsrediti na =ospodina u sr6u. !ada yogi usredsredi um na sr6e a ivotni dah uzdi2ne do vrha 2lave& mo e dosti/i savr(enstvo yoge. 1ada odlu$uje kuda /e oti/i. U materijalnoj vasioni postoji bezbroj planeta& a iznad nje postoji duhovna vasiona. %ogiji znaju za ta mesta iz vedske knji evnosti. !ao (to onaj ko ide u 4meriku mo e $itaju/i knji2e ste/i neku sliku kako ta zemlja iz2leda& znanje o duhovnim planetarna mo e se ste/i $itanjem vedske knji evnosti. %ogi poznaje sve te opise i bez pomo/i svemirskih brodova mo e oti/i na bilo koju planetu& po svojoj volji. -utovanje po svemiru mehani$kim sredstvima nije prihva/en pro6es za uzdizanje na vi(e planete. >aterijalnim sredstvima B svemirskim brodovima& u svemirskim odelima itd. B mo da nekoli6ina ljudi mo e uz puno vremena& truda i nov6a dosti/i materijalne planete& ali to je veoma neudoban i neprakti$an pro6es. U svakom slu$aju& mehani$kim sredstvima nije mo2u/e uzdi/i se iznad materijalne vasione. Op(te prihva/eni pro6es preno(enja na vi(e planete jeste primena sistema meditativne yoge ili sistema jnane. >eutim& sistem bhakti-yoge ne bi trebalo primenjivati radi uzdizanja na bilo koju materijalnu planetu& jer se slu2e !rsne& ;vevi(nje2 =ospodina& ne zanimaju ni za jednu planetu u materijalnom svetu& znaju/i da na svakoj od njih neizbe no postoji raanje& starost& bolest i smrt. Na vi(im planetarna ivot mo e trajati du e ne2o na 'emlji& ali je smrt ipak neizbe na. #>aterijalnom vasionom) ozna$avamo planete na kojima postoji roenje& starost& bolest i smrt& a #duhovnom vasionom) planete na kojima ne postoji roenje& starost& bolest i smrt. Oni koji su mudri ne poku(avaju da se uzdi2nu ni na jednu planetu u materijalnoj vasioni. 4ko $ovek poku(a da ode na vi(e planete mehani$kim sredstvima& si2urno /e brzo umreti& jer telo ne mo e da podnese velike promene u atmos5eri. Ukoliko&

meutim& poku(a da ode na vi(e planete pomo/u sistema yoge, dobi/e od2ovaraju/e telo. 1o mo emo da vidimo i na 'emlji& jer znamo da ne mo emo iveti u vodi& niti vodene ivotinje mo2u iveti na kopnu. !ao (to nam je $ak i na ovoj planeti potrebna posebna vrsta tela kako bismo iveli na odreenom mestu& posebna vrsta tela nam je neophodna i za ivot na dru2im planetarna. Na vi(im planetarna tela traju mno2o du e ne2o na 'emlji& jer je (est mese6i na 'emlji jednako jednom danu na vi(im planetarna. 1ako Vede opisuju da ivot na vi(im planetarna traje preko deset hiljada 2odina. 4 i pored tako du2o2 ivota& smrt doe do svako2a. 7ak i ako ivimo dvadeset hiljada ili pedeset hiljada ili mno2o miliona 2odina& u materijalnom svetu su sve 2odine odbrojane i smrt je tu. !ako da onda izbe2nemo smrt9 1ome nas pou$ava Bhagavad-gita. na jayate mriyate va kadacin nay am bhutva bhavita va na bhuyah ajo nityah avato 'yam parano na hanyate hanyamane arire #Du(a se nikada ne raa niti umire. Nije nastala& ne nastaje i ne/e nastati. Neroena je& ve$na& uvek postoje/a i prvobitna. Nije ubijena kad je telo ubijeno.) *%2. 2.2+, >i smo duhovne du(e i zato smo ve$ni. 'a(to bismo onda prolazili kroz raanje i umiranje9 ;matra se d a j e onaj ko postavlja takva pitanja pametan $ovek. Oni koji su svesni !rsne veoma su inteli2entni& jer ne ele da odu na planetu na kojoj postoji smrt. Oni /e odbiti du2 ivot da bi dobili telo nalik na telo %o2a. 'varah paramah krsnah sac-cid-anandavigrahah. (at zna$i #ve$an)& cit zna$i #pun znanja)& a ananda #pun zadovoljstva). !rsna je rizni6a sve2 zadovoljstva. 4ko preemo iz ovo2 tela u duhovni svet B na !rsnaloku *!rsninu planetu, ili bilo koju dru2u planetu B dobi/emo sli$no sac-cid-ananda telo. 'ato oni koji su svesni !rsne imaju dru2a$iji 6ilj od onih koji nastoje da se uzdi2nu na vi(e planete u materijalnom svetu. .astvo ili du(a jeste si/u(na duhovna iskra. ;avr(enstvo yoge jeste preneti tu duhovnu iskru do vrha 2lave. %ogi koji to posti2ne mo e po svojoj elji oti/i na bilo koju planetu u materijalnom svetu. 4ko je znati eljan kako iz2leda >ese6& mo e se preba6iti tamo& ili ako eli mo e da ode na vi(e planete& kao (to na 'emlji mo emo oti/i u Njujork& !anadu ili ne2de dru2de. !ao (to svuda na 'emlji va e isti 6arinski propisi& na svim materijalnim planetarna deluju isti prin6ipi raanja& starosti& bolesti i smrti. )m ity ekaksaram brahma* u trenutku smrti yogi mo e da iz2ovara om, omkaru, sa eti oblik trans6endentalno2 zvuka. 4ko yogi iz2ovara taj zvuk i istovremeno se se/a !rsne& Aisnua *mam anusmaran,& dosti e najvi(i 6ilj. -ro6es yoge zna$i usredsrediti um na Aisnua. 3mpersonalisti zami(ljaju odreeni oblik ;vevi(nje2 =ospodina& ali 2a personalisti ne zami(ljaju& ve/ zaista vide. %ilo da $ovek zami(lja %o2a ili =a stvarno vidi& svoj um mora usredsrediti na li$ni oblik !rsne. ananya-cetah satatam yo mam smarati nityasah tasyaham su#abhah partha

nitya-yuktasya yoginah #Onaj koji se uvek bez odstupanja se/a >ene& lako >e mo e dosti/i& o -rthin sine& jer neprestano predano slu i.) *%2. I.14, Oni koji su zadovoljni prolaznim ivotom& prolaznim zadovoljstvom i prolaznim po2odnostima nisu nimalo pametni& bar ne prema merilima Bhagavad-gite. -rema Giti, onaj koji se zanima za privremene stvari ima vrlo malo moz2a. >i smo ve$ni. 'a(to bismo se onda zanimali za privremene stvari9 Niko ne eli prolazne okolnosti. 4ko ivimo u stanu i vlasnik nam ka e da se iselimo& bi/e nam ao& ali ako se preselimo u bolji stan& ne/e nam biti ao. 1akva je na(a priroda0 po(to smo ve$ni& elimo ve$no prebivali(te. Ne elimo da umremo& jer smo ve$ni. Ne elimo ostariti ili biti bolesni& zato (to su sva ta stanja spolja(nja i prolazna. 3ako ne elimo da patimo od 2rozni6e& 2rozni6a ponekad doe i onda moramo preduzeti korake da bismo ozdravili. 7etvorostruke bede su poput 2rozni6e i njihov uzrok je materijalno telo. 4ko na neki na$in napustimo materijalno telo& mo emo izbe/i bede koje su nje2ov deo. 3mpersonalistima koji ele da napuste ovo privremeno telo !rsna ovde savetuje da iz2ovaraju slo2 om. 1ako mo2u si2urno oti/i u duhovni svet. >eutim& iako mo2u u/i u duhovni svet& ne mo2u da odu na jednu od planeta& ve/ ostaju napolju& u brahmajyotiju. Brahmajyoti se mo e uporediti sa sun$evim sjajem& dok se duhovne planete mo2u uporediti sa samim ;un6em. Na duhovnom nebu impersonalisti ostaju u brahmajyotiju, sjaju ;vevi(nje2 =ospodina. 3mpersonalisti borave u brahmajyotiju kao duhovne iskre& te je brahmajyoti zato ispunjen duhovnim iskrama. 1o je ono (to se podrazumeva pod stapanjem sa duhovnim postojanjem. Ne treba misliti da se stapanjem s brahmajyotijem osoba sjedinjuje s njim. Duhovna iskra zadr ava svoju osobenost& ali po(to impersonalista ne eli da dobije li$ni oblik& prebiva kao duhovna iskra u tom sjaju. !ao (to se sun$ev sjaj sastoji od mno2o si/u(nih $esti6a& brahmajyoti se sastoji od mno2o duhovnih iskri. >eutim& kao iva bi/a mi elimo da u ivamo. Nije dovoljno samo da postojimo. -ored postojanja "sat), elimo i bla enstvo "anandu). U 6elini& ivo je bi/e sastavljeno od tri odlike B ve$nosti& znanja i bla enstva. Oni koji uu u bezli$ni brahmajyoti mo2u tamo ostati odreeno vreme& potpuno svesni da su se homo2eno stopili s %rahmanom& ali ne mo2u do iveti ve$nu anandu, bla enstvo& jer tamo taj deo nedostaje. 7ovek mo e da jedno vreme bude sam u sobi i u iva $itaju/i knji2e ili razmi(ljaju/i& ali ne mo e 2odinama neprekidno ostati u toj sobi& posebno ne $itavu ve$nost. 'ato /e onaj koji se stopio s bezli$nim postojanjem ;vevi(nje2 si2urno ponovo pasti u materijalni svet da bi se s nekim dru io. 1o ka e +rimad-Bhagavatam. 4stronauti mo2u putovati hiljadama milja& ali ako ne mo2u da slete na neku planetu& ponovo /e se vratiti na 'emlju. U svakom slu$aju& bar im je odmor potreban. U bezli$nom aspektu& odmor je neizvesan. 'ato +rimad-Bhagavatam ka e da i pored tako puno truda& kad impersonalista ue u duhovni svet i dobije bezli$ni oblik& mora da se vrati u materijalni svet jer nije slu io ;vevi(nje2 s ljubavlju i predano(/u. ;ve dok smo na 'emlji& moramo u$iti kako da volimo i slu imo !rsnu& ;vevi(nje2 =ospodina. 4ko to nau$imo& mo/i /emo da odemo na duhovne planete. -olo aj impersonaliste u duhovnom svetu je privremen& jer /e 2a usamljenost naterati da poku(a da uspostavi odnose sa dru2ima. -o(to se ne dru i li$no sa ;vevi(njim =ospodinom& ponovo /e se vratiti u materijalni svet da bi se dru io s uslovljenim ivim bi/ima.

'ato je od presudno2 zna$aja da shvatimo prirodu svo2 pravo2 polo aja. >i elimo ve$nost& potpuno znanje i zadovoljstvo. !ad smo du2o vremena sami u bezli$nom brahmajyotiju, ne mo emo da u ivamo& i zato prihvatamo zadovoljstvo koje nam nudi materijalni svet. 4li u svesnosti !rsne u iva se u pravom zadovoljstvu. Obi$no se smatra da je u materijalnom svetu najve/e zadovoljstvo seks. 1o je izopa$eni odraz seksualno2 zadovoljstva u duhovnom svetu& zadovoljstva dru enja s !rsnom. 4li& ne treba misliti da je to seksualno u ivanje poput seksualno2 u ivanja u materijalnom svetu. Ne& ono se razlikuje. !ad seks ne bi postojao u duhovnom svetu& ne bi postojao ni ovde. Ovde je to samo izopa$eni odraz& ali pravi ivot je u !rsni& koji je pun sve2 zadovoljstva. 'ato je najbolje da to nau$imo sada& kako bismo u trenutku smrti oti(li u duhovnu vasionu& !rsnaloku& i dru ili se s !rsnom. 8ri !rsna i Nje2ovo prebivali(te ovako su opisani u Brahma-samhiti *5.2H,0 cintamani-prakara-sadmasu ka#pa-vrksa#aksavrtesu surabhir abhipa#ayantam #aksmi-sahasra-ata-sambhrama-sevyamanam govindam adi-purusam tam aham bhajami #Obo avam =ovindu& izvorno2 =ospodina& prvobitno2 prao6a& koji $uva krave (to ispunjavaju sve elje u prebivali(tu sa2raenom od duhovnih dra2ulja i okru enom milionima drve/a elja& i koje2 s velikim po(tovanjem i ljubavlju uvek slu e hiljade #aksmija i gopija.& Ovo je opis !rsnaloke. 1amo su ku/e napravljene od ono2a (to se zove #kamen mudra6a). ;ve (to kamen mudra6a dodirne& odmah se pretvara u zlato. Drve/e se zove #drve/e elja)& jer mo emo sa nje2a dobiti (ta 2od elimo. U ovom svetu man2o dobijamo sa drveta man2oa a jabuke sa drveta jabuka& ali tamo sa svako2 drveta mo emo da dobijemo sve (to po elimo. !rave se zovu surabhi, jer mo2u dati neo2rani$ene koli$ine mleka. 1ako vedska knji evnost opisuje duhovne planete. U materijalnom svetu smo se navikli na raanje& smrt i sve dru2e vrste patnji. >aterijalisti$ki nau$ni6i prona(li su brojne po2odnosti za $ulno u ivanje i razaranje& ali nisu prona(li re(enje za probleme starosti& bolesti i smrti. Ne mo2u da naprave ma(inu koja /e spre$iti smrt& starost i bolest. >o emo stvoriti ne(to (to /e ubrzati smrt& ali ne i ne(to (to /e je spre$iti. 3nteli2entni ljudi se& meutim& ne zanimaju za $etiri bede materijalno2 ivota& ve/ za uzdizanje na duhovne planete. Onaj koji je neprestano u zanosu *nitya-yuktasya yoginah, ne obra/a pa nju ni na (ta dru2o. On je uvek u zanosu. Um mu je uvek ispunjen samo mislima o !rsni *ananya-cetah satatam). (atatam zna$i uvek i svuda. U 3ndiji sam iveo u Arndavani a sada sam u 4meri6i& ali to ne zna$i da sam van Arndavane. -o(to uvek mislim na !rsnu& uvek sam u Arndavani& bez obzira na materijalno imenovanje. ;vesnost !rsne zna$i da osoba uvek ivi s !rsnom na duhovnoj planeti =oloka Arndavani i da samo $eka da napusti materijalno telo. (marciti nityasah zna$i #neprestano se/anje). 'a ono2a koji se neprestano se/a !rsne& =ospodin je tasyaham su#abhah B lako =a mo emo dosti/i. !rsna sam ka e da =a lako mo emo dosti/i pro6esom bhakti-yoge. 'a(to bismo onda prihvatali dru2e pro6ese9 >o emo da pevamo Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare dvadeset $etiri sata na dan. Nema pravila. >o emo da pevamo na uli6i& u hodniku& ku/i ili na poslu. Ni(ta ne moramo da platimo. 'a(to onda ne bismo to prihvatili9

#. $s obaanje od materija nih p aneta

,naniji i yogiji su naj$e(/e impersonalisti& i mada dosti u privremeno osloboenje stapaju/i se s bezli$nim sjajem& duhovnim nebom& u +rimad-Bhagavatamu je re$eno da njihovo znanje nije $isto. ;tro2ostima i medita6ijom mo2u se uzdi/i do nivoa Arhovno2 4psoluta& ali& kao (to smo ve/ objasnili& ponovo padaju u materijalni svet jer nisu ozbiljno prihvatili !rsnina li$na obele ja. Onaj ko ne obo ava lotosova stopala !rsne mora se ponovo spustiti na materijalni nivo. ;avr(eni stav osobe treba da bude0 #.a sam 1voj ve$ni slu2a. >olim 1e& dozvoli mi da 1e nekako slu imD) !rsna se naziva ajitah B neosvojiv B jer %o2a niko ne mo e osvojiti. +rimad-Bhagavatam, meutim& ka e da onaj koji deluje s tim stavom mo e lako osvojiti ;vevi(nje2. +rimad- Bhagavatam takoe ka e da treba da se okanemo jalovo2 nastojanja da izmerimo ;vevi(nje2. Ne mo emo izmeriti $ak ni 2rani6e svemira& a (ta da ka emo o ;vevi(njemD ;vojim malenim znanjem ne mo emo izmeriti !rsninu du inu i (irinu& a ono2a ko to shvata vedska knji evnost naziva razboritim. 7ovek treba ponizno da shvati da je samo bezna$ajan deli/ svemira. 1reba da prestane da se trudi da o2rani$enim znanjem ili spekula6ijom shvati ;vevi(nje2& te da poniznim stavom slu(a o ;vevi(njem iz verodostojnih izvora& poput Bhagavad-gite, ili sa usana samospoznate du(e. U Bhagavad-giti 4rjuna slu(a o %o2u sa usana samo2 8ri !rsne. 1ako je poniznim slu(anjem postavio kriterijum za razumevanje ;vevi(nje2. Na( polo aj je da slu(amo Bhagavad-gitu sa usana 4rjune ili nje2ovo2 verodostojno2 predstavnika& duhovno2 u$itelja. -o(to 2a $ujemo& ste$eno znanje treba da primenimo u svakodnevnom ivotu. Bhakta se moli na slede/i na$in0 #Dobri moj =ospodine& 1i si neosvojiv& ali ovim pro6esom slu(anja mo emo 1e osvojiti.) %o2 je neosvojiv& ali mo e da =a osvoji bhakta koji je napustio spekula6iju i koji slu(a iz verodostojnih izvora. Brahma-samhita ka e da postoje dva na$ina sti6anja znanja B uzlazni i silazni. Uzlaznim pro6esom $ovek se uzdi e zahvaljuju/i znanju koje je sam stekao. 1ako misli0 #Nije me bri2a za autoritete i knji2e. .a /u sam ste/i znanje medita6ijom& 5ilozo5ijom itd. 1ako /u shvatiti %o2a.) Dru2im& silaznim& pro6esom $ovek dobija znanje od vi(ih autoriteta. Brahmasamhita ka e da ako neko prihvati uzlazni pro6es i putuje brzinom uma i vetra milionima 2odina& na kraju ipak ne/e dobiti znanje. 'a nje2a /e predmet prou$avanja ostati nedosti an i neshvatljiv. 4li taj predmet !rsna obja(njava u Bhagavad-giti* ananya-cetah. !rsna ka e da meditiramo na Nje2a ne odstupaju/i od puta predano2 i ponizno2 slu enja. Onaj koji =a tako obo ava B tasyaham su#abhah* #@ako >e dosti e). 1o je pro6es0 ako neko radi za !rsnu dvadeset $etiri sata na dan& !rsna ne 2a ne mo e zaboraviti. 4ko smo ponizni& mo emo privu/i pa nju %o2a. !ao (to bi =uru >aharaja %haktisiddhanta ;arasvat3 2ovorio0 #Ne poku(avaj da vidi( %o2a. 'ar %o2 treba da doe i stane pred nas poput slu2e& samo zato (to elimo da =a vidimo9 1o nije poniznost. 1reba da =a obave emo svojom ljubavlju i slu bom.) =ospodin Caitan<a >ahaprabhu je $ove$anstvu dao pravi pro6es prila enja !rsni. Nje2ov prvi u$enik Gupa =osvam3 je to veoma 6enio. Gupa =osvami je bio ministar u muslimanskoj vladi& ali je napustio vladu kako bi postao u$enik Caitan<e >ahaprabhua. !ada je Gupa =osvam3 video =ospodina prvi put& pri(ao >u je slede/im re$ima0

namo maha-vadanyaya krsna-prema-pradaya te krsnaya krsna-caitanyanamne gaura-tvise namah #Odajem svoje ponizno po(tovanje ;vevi(njem =ospodinu& 8ri !rsni Caitan<i& koji je velikodu(niji od svih dru2ih avatara, pa $ak i od samo2 !rsne& jer besplatno deli ono (to niko dru2i nikada nije dao B $istu ljubav prema !rsni.) Gupa =osvami je nazvao Caitan<u >ahaprabhua #najvelikodu(nijom& najmilostivijom osobom)& jer je veoma je5tino nudio najskupo6eniju stvar B ljubav prema %o2u. ;vi mi elimo !rsnu i svi udimo za Njim. !rsna je najprivla$niji& najlep(i& najbo2atiji& najmo/niji i naju$eniji. 1o je ono za $ime udimo. >i udimo za nekim ko je lep& mo/an& u$en i bo2at. !rsna je rizni6a sve2a to2a i zato treba samo da usmerimo svoju pa nju na Nje2a i dobi/emo sve& dobi/emo (ta 2od po elimo. U pro6esu svesnosti !rsne ispuni/emo sve svoje elje. !ao (to smo ve/ rekli& onaj koji umre svestan !rsne si2urno /e oti/i na !rsnaloku& vrhovno prebivali(te u kojem boravi !rsna. ;ada se neko mo e upitati0 #!oja korist ako odemo na tu planetu9)& a !rsna sam od2ovara na to0 mam upetya punar janma duhkha#ayam aavatam napnuvanti mahatmanah samsiddhim paramam gatah #-o(to su dosti2le >ene& velike du(e& koje su predani yogiji, nikada se vi(e ne vra/aju u ovaj privremeni svet pun beda& jer su dosti2le najvi(e savr(enstvo.) *%2. I.15, >aterijalni svet je duhkha#ayam B pun beda B i to potvruje sam stvarala6& 8ri !rsna. !ako 2a onda mo emo u$initi udobnim9 Da li je mo2u/e u$initi ovaj svet udobnim tobo njim napretkom nauke9 Ne& to nije mo2u/e. 'bo2 to2a mi $ak ne elimo da znamo koje su to bede. !ao (to je pre bilo re$eno& bede su raanje& starost& bolesti i smrt. -o(to ne mo emo na/i re(enje za njih& poku(avamo da ih stavimo na stranu. Nauka ne mo e da re(i te bede koje nam uvek donose patnju. Umesto to2a& skre/e na(u pa nju na pravljenje svemirskih brodova i atomskih bombi. Ge(enje tih problema dato je u Bhagavad-giti* ako osoba dosti2ne !rsnin nivo& ne mora da se vrati na ovu planetu roenja i smrti. 1reba da shvatimo da je ovo mesto puno beda& i za to je potrebno ne(to razvijene svesnosti. -si& ma$ke i svinje ne mo2u shvatiti da pate. 7ovek se naziva razumnom ivotinjom& ali on svoj razum koristi da bi zadovoljio svoje ivotinjske sklonosti& a ne da bi prona(ao na$in kako da se oslobodi ovo2 bedno2 stanja. Ovde !rsna jasno ka e da se onaj koji doe k Njemu nikada ponovo ne raa da bi patio. Aelike du(e koje su oti(le k Njemu dosti2le su najvi(e savr(enstvo ivota& koje oslobaa ivo bi/e patnji uslovljeno2 postojanja. .edna od razlika izmeu !rsne i obi$no2 ivo2 bi/a je to (to ivo bi/e mo e biti prisutno samo na jednom mestu& dok !rsna istovremeno mo e biti i svuda u svemiru i u ;vom prebivali(tu. !rsnino prebivali(te u trans6endentalnom kraljevstvu zove se =oloka Arndavana. Arndavana u 3ndiji je ta ista Arndavana koja se spustila na 'emlju. !ada posredstvom ;voje unutra(nje mo/i !rsna sie na 'emlju& sa Njim silazi i Nje2ova dhama, prebivali(te. Dru2im re$ima& kada !rsna sie na 'emlju& pojavljuje se u tom delu zemlje. 3

pored to2a& !rsnino prebivali(te ve$no ostaje u trans6endentalnom predelu na Aaikunthama. U ovom stihu !rsna ka e da se onaj koji doe u Nje2ovo prebivali(te na Aaikunthama nikada ne mora ponovo roditi u materijalnom svetu. 1akva se osoba zove mahatma. Na 'apadu se re$ mahatma naj$e(/e $uje u vezi s >ahatma =andijem& ali treba da znamo da mahatma nije titula za politi$ara. Ge$ mahatma ozna$ava prvoklasno2 bhaktu svesno2 !rsne& koji je dostojan da ue u !rsnino prebivali(te. ;avr(enstvo se za mahatmu sastoji u tome da iskoristi ljudski oblik ivota i prirodna bo2atstva kako bi se oslobodio kru2a roenja i smrti. -ametan $ovek zna da ne eli da pati& meutim patnja mu je silom nametnuta. !ao (to smo pre rekli& mi uvek patimo zbo2 uma& tela& prirodnih nepo2oda i dru2ih ivih bi/a. Uvek smo izlo eni nekoj vrsti bede koja nam je nametnuta. >aterijalni svet je mesto za patnju. !ad ne bismo patili& ne bismo mo2li postati svesni !rsne. -atnje su podsti6aj i pomo/ da se uzdi2nemo do svesnosti !rsne. -ametan se $ovek pita za(to mu je patnja silom nametnuta. >eutim& stav savremene 6iviliza6ije je0 #-usti me da patimD -usti me da se opijem i da zaboravim na patnjuK to je sve.) 4li $im se otrezni& patnja se vra/a. Ae(ta$kim opijanjem nije mo2u/e re(iti probleme ivota. Ge(enje je svesnost !rsne. Neko mo e re/i0 iako !rsnine bhakte ele da odu na !rsninu planetu& svi ostali ele da odu na >ese6. 'ar nije put na >ese6 takoe savr(enstvo9 ;klonost da se putuje na dru2e planete oduvek postoji u ivom bi/u. .edno od nje2ovih imena jeste sarva-gata, (to zna$i #onaj koji eli da putuje svuda). Lelja za putovanjem je deo prirode ivo2 bi/a. Lelja da se ide na >ese6 nije nova stvar. %ogiji takoe ele da odu na vi(e planete& ali u Bhagavad-giti *I.1", !rsna isti$e da im to ne/e pomo/i0 abrahma-bhuvana# #okah punar avartino 'rjuna mam upetya tu kaunteya punar janma na vidyate #;ve planete u materijalnom svetu& od najvi(e do najni e& mesta su bede na kojima se odvija uzastopno raanje i umiranje. 4li onaj koji dosti2ne >oje prebivali(te& o !untln sine& nikada se vi(e ne raa.) Aasiona se deli na vi(i& srednji i ni i planetarni sistem. ;matra se da je 'emlja deo srednje2 planetarno2 sistema. !rsna ka e da $ak i ako osoba ode na najvi(u planetu& %rahmaloku& ipak /e nai/i na uzastopno raanje i umiranje. ;ve planete u vasioni pune su ivih bi/a. Ne treba misliti da samo mi postojimo i da su sve ostale planete nenaseljene. 3z iskustva znamo da na 'emlji nema mesta koje nije naseljeno ivim bi/ima. 4ko kopamo u zemlju& na/i /emo 6rve& ako zaronimo u vodu& na/i /emo vodene ivotinjeK vinemo li se u nebo& na/i /emo puno pti6a. !ako onda mo emo zaklju$iti da na dru2im planetarna nema ivih bi/a9 4li !rsna ka e da /emo morati da umremo $ak i ako odemo na planete velikih polubo2ova. !rsna jo( jednom ka e da onaj koji dosti2ne Nje2ovu planetu ne mora da se ponovo rodi. >oramo se veoma ozbiljno truditi da dosti2nemo svoj ve$ni ivot pun bla enstva i znanja. 'aboravili smo da je to pravi 6ilj ivota& na( pravi interes. 'a(to smo to zaboravili9 Op$inio nas je materijalni sjaj& neboderi& velike 5abrike i politi$ke i2re& iako znamo da ovde ne/emo mo/i da ivimo neo2rani$eno& ma koliko velikih nebodera iz2radili. Ne treba da tra/imo svoju ener2iju 2rade/i o2romna industrijska postrojenja i 2radove kako bismo se jo( vi(e upleli u materijalnu prirodu. ;voju ener2iju treba da iskoristimo za razvoj svesnosti !rsne& kako

bismo dosti2li duhovno telo kojim mo emo oti/i na !rsninu planetu. ;vesnost !rsne nije neko reli2ijsko verovanje ili duhovna razonoda& ve/ najva niji deo ivo2 bi/a.

%. Nebo iznad vasione

4ko i na vi(im planetarna u vasioni postoji raanje i smrt& za(to uzvi(eni yogiji ele da odu na njih9 3ako mo2u posedovati mno2e misti$ne mo/i& i dalje ele da u ivaju u po2odnostima materijalno2 ivota. Na vi(im planetarna ivot traje veoma du2o. 8ri !rsna obja(njava kako se ra$una vreme na tim planetarna0 sahasra-yuga-paryantam ahar yad brahmano viduh ratrim yuga-sahasrantam te 'ho-ratra-vido janah #-o ljudskom prora$unu. %rahmin dan traje hiljadu milenijuma& a toliko traje i nje2ova no/.) *%2. I.1F, .edan 6iklus yuga traje 4 3++ +++ 2odina. 1aj broj pomno en hiljadu puta daje dvanaest sati %rahme na %rahmaloki& a isto toliko traje i nje2ova no/. .edan mese6 sastoji se od trideset takvih dana& a jedna 2odina od dvanaest mese6i. %rahma ivi sto takvih 2odina. Livot na takvoj planeti je zaista du2& a ipak& stanovni6i %rahmaloke moraju da se suo$e sa smr/u& $ak i posle vi(e biliona 2odina. Ukoliko ne odemo na duhovne planete& ne mo emo izbe/i smrt. avyaktad vyaktayah sarvah prabhavanty ahar-agame ratry-agame prcdiyante tatraivavyakta-samjnake #Na po$etku %rahmino2 ivota sva iva bi/a se ispoljavaju iz neispoljeno2 stanja& a kada padne no/ ponovo se stapaju s neispoljenim.) *%2. I.1I, Na kraju %rahmino2 ivota voda poplavljuje sve ni e planetarne sisteme& a iva bi/a na njima bivaju uni(tena. Nakon to2 uni(tenja& kada proe %rahmina no/ i %rahma ujutro ustane& on ponovo stvara svet i sva ta bi/a se raaju. 1ako je materijalnom svetu u prirodi da bude podlo an stvaranju i uni(tavanju. bhtita-gramah sa evayam bhutva bhutva pra#iyate ratry-agame 'vaah partha prabhavaty ahar-agame #3znova i iznova& dolaskom %rahmino2 dana& sva iva bi/a se raaju& a dolaskom %rahmine no/i bivaju bespomo/no uni(tena.) *%2. I.1H,

3ako iva bi/a ne ele da budu uni(tena& uni(tenje dolazi i voda poplavljuje sve planete& a iva bi/a na planetarna ostaju potopljena u vodi tokom %rahmine no/i. !ad svane dan& meutim& voda se polako povla$i. para tasmat tu bhavo 'nyo 'vyakto 'vyaktat sanatanah yah sa sarvesu bhutesu nasyatsu na vinasyati &&4 ipak& postoji dru2a& neispoljena priroda& ve$na i trans6endentalna prema ovoj ispoljenoj i neispoljenoj materiji. 1a vrhovna priroda nikada ne biva uni(tena. !ada sve u ovom svetu bude uni(teno& taj deo ostaje takav kakav jeste.) *%2. I.2+, Aeli$inu materijalne vasione ne mo emo izra$unati& a iz Veda saznajemo da u $itavom stvorenom svetu postoje milioni vasiona i da se iznad tih materijalnih vasiona nalazi dru2o nebo& koje je duhovno. Na njemu su sve planete ve$ne i sva iva bi/a ive ve$no. U ovom stihu re$ bhavah zna$i #priroda)& ali se odnosi na dru2u prirodu. U ovom svetu iskustvo nam takoe pokazuje da postoje dve prirode. Livo bi/e je duh& i sve dok se ono nalazi u materiji& materija se kre/e. 7im ivo bi/e& duhovna iskra& napusti telo& telo postaje nepokretno. Duhovna priroda se naziva !rsninom vi(om prirodom& dok se materijalna naziva ni om. 3znad materijalne prirode postoji vi(a priroda& koja je sasvim duhovna. Nju ne mo emo shvatiti eksperimentalnim znanjem. 1eleskopom mo emo videti mno2o mi? liona zvezda& ali im ne mo emo pri/i. >oramo shvatiti da su na(e mo2u/nosti o2rani$ene. 4ko eksperimentalnim znanjem ne mo emo shvatiti materijalnu vasionu& kako /emo onda shvatiti %o2a i Nje2ovo kraljevstvo9 Ar(enjem eksperimenata to nije mo2u/e. 1o moramo shvatiti slu(anjem Bhagavad-gite. :ksperimentalnim znanjem ne mo emo da shvatimo ko je na( ota6K moramo pitati majku i poverovati njenim re$ima. 4ko joj ne verujemo& ne/emo saznati. ;li$no tome& ako se samo dr imo pro6esa svesnosti !rsne& bi/e nam razotkriveno sve znanje o !rsni i Nje2ovom 6arstvu. $ara tu bhavah zna$i #vi(a priroda)& a vyaktah se odnosi na ono (to je ispoljeno. >o emo videti da se materijalna vasiona ispoljava u vidu 'emlje& ;un6a& zvezda i planeta. 3znad ove vasione postoji dru2a& ve$na priroda. -vyaktat sanatanah. >aterijalna priroda ima po$etak i kraj& ali je duhovna priroda sanatanah B ve$na. Nema ni po$etka ni kraja. !ako je to mo2u/e9 Na nebu mo e da se pojavi oblak& i mo e iz2ledati da prekriva veliki prostor& ali zapravo predstavlja samo ta$ki6u koja prekriva bezna$ajni deo $itavo2 neba. -o(to smo mi veoma mali& ako oblak prekriva samo nekoliko stotina kilometara& $ini nam se da je prekrio $itavo nebo. ;li$no tome& 6ela materijalna vasiona je poput bezna$ajno2 obla$ka na prostranom duhovnom nebu. Okru ena je mahat-tattvom, materijom. !ao (to oblak ima po$etak i kraj& materijalna priroda takoe ima po$etak i kraj. !ad se nebo ra($isti i obla6i nestanu& mo emo da vidimo sve onakvo kakvo jeste. ;li$no tome& telo je poput oblaka koji prelazi preko duhovne du(e. Ostaje neko vreme& stvara nusproizvode& smanjuje se i nestaje. ;ve materijalne pojave koje opa amo podlo ne su tim promenama B nastaju& rastu& ostaju odreeno vreme& stvaraju nusproizvode& smanjuju se i nestaju. !rsna ka e da se iznad te promenljive prirode nalik oblaku nalazi duhovna& ve$na priroda. !ada je materijalna priroda uni(tena& ta avyaktat sanatanah ostaje ista.

U Vedama postoji puno podataka o materijalnom i duhovnom nebu. Dru2o pevanje +rimad-Bhagavatama opisuje duhovno nebo i nje2ove stanovnike. ;aznajemo da $ak i na duhovnom nebu postoje duhovne leteli6e i da osloboena iva bi/a putuju u tim leteli6ama poput munje. ;ve (to postoji ovde& tamo postoji u svom pravom obliku. U materijalnom svetu sve je imita6ija& senka ono2a (to postoji u duhovnom svetu. !ao (to u bioskopu vidimo samo prikaz ili snimak prave stvari. u +rimad-Bhagavatamu je re$eno da je materijalni svet samo spoj materije oblikovane po uzoru na stvarnost& poput lutke u izlo2u oblikovane po uzoru na devojku. ;vaki razuman $ovek zna da je lutka imita6ija. ;rldhara ;vam3 ka e da materijalni svet& koji je samo imita6ija& iz2leda kao da je stvaran samo zato (to je duhovni svet stvaran. >oramo shvatiti (ta zna$i stvarnost B stvarnost je postojanje koje se ne uni(tavaK stvarnost& dakle& zna$i ve$nost. nasato vidyate bhavo nabhavo vidyate satah ubhayor api drsto 'ntas tv anayos tattva-daribhih #Oni koji su videli istinu zaklju$ili su da nema trajanja za nepostoje/e& niti promene za ve$no postoje/e. 1o su zaklju$ili prou$avaju/i prirodu i jedno2 i dru2o2.) *%2. 2.1", -ravo zadovoljstvo je !rsna& dok je materijalno zadovoljstvo privremeno i nestvarno. Oni koji vide pravu prirodu stvari ne prepu(taju se zadovoljstvu koje je poput senke. -ravi 6ilj ljudsko2 ivota je dosti/i duhovno nebo& ali kao (to ka e +rimad-Bhagavatam, ve/ina ljudi to ne zna. ;vrha ljudsko2 ivota je da razumemo stvarnost i preemo u nju. ;vi vedski spisi nas pou$avaju da ne ostanemo u tami. 1ama je priroda ovo2 materijalno2 sveta& ali duhovni svet je pun svetlosti& iako 2a ne osvetljavaju vatra ili elektri6itet. !rsna isti$e to u petnaestom po2lavlju Bhagavad-gite *15.",0 na tad bhasayate suryo na aahko na pavakah yad gatva na nivartante tad dhama paramam mama #>oje prebivali(te ne osvetljavaju ni sun6e& ni mese6& niti elektri6itet. Oni koji 2a dosti2nu nikada se ne vra/aju u ovaj materijalni svet.) Duhovni svet se naziva neispoljenim jer 2a nije mo2u/e opaziti materijalnim $ulima. avyakto 'ksara ity uktas tam ahuh paramam gatim yam prapya na nivartante tad dhama paramam mama #1o vrhovno prebivali(te naziva se neispoljenim i besprekornim& i poznato je kao vrhovno odredi(te. !ada osoba ode tamo& nikada se vi(e ne vra/a. 1o je >oje vrhovno prebivali(te.) *%2. I.21,

Ovaj stih 2ovori o velikom putovanju. >oramo biti sposobni da proemo kroz meuplanetarni prostor& preemo materijalnu vasionu& proemo kroz njene omota$e i uemo u duhovno nebo. $aramam gatim B to je najve/e putovanje. Nema ni 2ovora o tome da odemo nekoliko hiljada kilometara od ove planete i zatim se vratimo. 1akvo putovanje nije neko naro$ito juna(tvo. >oramo da proemo $itavu materijalnu vasionu. 1o ne mo emo uraditi svemirskim brodovima& ve/ svesno(/u !rsne. Onaj koji je obuzet svesno(/u !rsne i koji u trenutku smrti misli na !rsnu odmah odlazi tamo. 4ko zaista elimo da odemo u duhovno nebo i dosti2nemo ve$ni& bla eni ivot pun znanja& ve/ sada moramo po$eti da razvijamo svoje sac-cid-ananda telo. Ge$eno je da !rsna ima sac-cid-ananda telo B ivarah paramah krsnah sac-cid-ananda-vigrahah B te da i mi imamo sli$no telo sastavljeno od ve$nosti& znanja i bla enstva. Na(e telo je& meutim& veoma malo i prekriveno ode/om od materije. 4ko na neki na$in ostavimo tu la nu ode/u& mo emo oti/i u duhovno 6arstvo. 4ko jednom dosti2nemo duhovni svet& ne moramo da se vratimo u materijalni svet *yam prapya na nivartante). 'ato svako treba da poku(a da ode u dhama paramam B !rsnino vrhovno prebivali(te. ;am !rsna dolazi da nas pozove& daje nam spise i (alje svoje verodostojne predstavnike. 1reba da iskoristimo tu prednost ljudsko2 ivota. Onaj ko dosti2ne to prebivali(te ne mora da se bavi stro2ostima& medita6ijama itd& dok su za ono2a ko 2a ne dosti2ne sve stro2osti tra/enje vremena. @judski oblik ivota je mo2u/nost da dobijemo tu bla2odat i zato je du nost dr ave& roditelja& u$itelja i staratelja da uzdi2nu one koji su dobili ljudsko telo do savr(enstva ivota. ;amo jesti& spavati& razmno avati se i svaati poput ma$aka i pasa nije 6iviliza6ija. 1reba pravilno da iskoristimo ljudski oblik ivota i ovo znanje i tako postanemo svesni !rsne& kako bismo dvadeset $etiri sata na dan bili zaokupljeni !rsnom i u trenutku smrti oti(li u duhovno nebo. purusah sa parah partha bhaktya #abhyas tv ananyaya yasyantah-sthani bhutani yena sarvam idam tatam #;vevi(nji =ospodin& koji je najve/i od svih& mo e se dosti/i predano(/u bez primesa. 3ako se nalazi u ;vom prebivali(tu& sve pro ima i sve se nalazi u Njemu.) *%2. I.22, !ao (to je ovde re$eno& ako zaista elimo da dosti2nemo vrhovno prebivali(te& pro6es kojim to mo emo u$initi je bhakti. Bhaktya zna$i predano slu enje& odanost ;vevi(njem =ospodu. !oren re$i bhaktya jeste bhaj, (to zna$i #slu enje). .arada-pancaratra de5ini(e bhakti kao #osloboenost od poistove/ivanja). Onaj ko je odlu$an da se oslobodi svih poistove/ivanja $iste duhovne du(e& koja poti$u od tela i uvek se menjaju kada promenimo telo& mo e dosti/i bhakti. Bhakti je spoznaja da smo $isti duh& a ne materija. Ovo telo& koje prekriva duh& nije na( pravi identitet. Na( pravi identitet je da smo dasa, !rsnin slu2a. !ada delujemo u svom pravom identitetu i slu imo !rsnu& onda smo bhakta. /rsikena hrsikea-sevanam* !ada se na(a $ula oslobode materijalnih poistove/ivanja& slu i/emo njima 2ospodara $ula& Ersike(u& !rsnu. !ao (to ka e Gupa =osvami& !rsnu moramo slu iti na povoljan na$in. %o2a obi$no elimo da slu imo zbo2 neke materijalne dobiti ili 6ilja. Naravno& onaj ko prilazi %o2u zarad materijalne dobiti bolji je od ono2a koji >u uop(te ne prilazi& ali mi treba da se oslobodimo elje za materijalnim stvarima. Cilj treba

da nam bude da shvatimo !rsnu. !rsna je& naravno& neo2rani$en i zato =a nije mo2u/e shvatiti& ali mi moramo prihvatiti ono (to mo emo da shvatimo. Bhagavad-gita je predstavljena posebno zato da bismo je mo2li shvatiti. 1reba da znamo da je !rsna zadovoljan ako primimo znanje na takav na$in i treba povoljno da =a slu imo& kao (to On eli. ;vesnost !rsne je velika nauka sa o2romnom knji evno(/u& koju treba da iskoristimo kako bismo dosti2li bhakti. $urusah sa parah* ;vevi(nji =ospodin je na duhovnom nebu prisutan kao Arhovna Osoba. 1amo ima bezbroj samoobasjanih planeta i na svakoj od njih nalazi se po jedna !rsnina emana6ija. One su $etvororuke i imaju bezbroj imena. ;ve su osobe B nisu bezli$ne. 1im purusama, osobama& ne mo emo pri/i izazovima& 5ilozo5skom ili umnom spekula6ijom ili 5izi$kim ve bama& ve/ samo predano(/u bez skretanja ka koristoljubivom delovanju. !akav je taj purusah, Arhovna @i$nost9 %asyantah-sthani bhutani yena sarvam idam tatam* svako ivo bi/e i sve (to postoji po$iva u Njemu& a ipak& On je izvan sve2a i sve pro ima. !ako je to mo2u/e9 On je poput ;un6a& koje se nalazi na jednom mestu& a ipak je svojim zra6ima prisutno svuda. 3ako se %o2 nalazi u ;vom dhama paramam, Nje2ove ener2ije prostiru se svuda. On se& meutim& ne razlikuje od ;vojih ener2ija& kao (to se sun$eva svetlost ne razlikuje od ;un6a. -o(to se !rsna ne razlikuje od ;vojih ener2ija& ako smo napredni u predanom slu enju mo emo videti !rsnu svuda. premanjana-cchurita-bhakti-vi#ocanena santah sadaiva hrdayesu vi#okayanti #Obo avam =ovindu& prvobitnu %o ansku @i$nost& koje2 $iste bhakte o$iju premazanih poma(/u ljubavi prema %o2u uvek vide u svojim sr6ima.) *Brahma-samhita 5.3I, Oni koji su ispunjeni ljubavlju prema %o2u neprestano vide %o2a pred sobom. 1o ne zna$i da vidimo %o2a jedno ve$e i da =a onda vi(e nema. Ne. 'a ono2a koji je svestan !rsne& !rsna je uvek tu i on =a uvek mo e videti. ;amo treba da razvijemo o$i kojima mo emo da =a vidimo. -o(to smo u materijalnom ropstvu i prekriveni materijalnim $ulima& ne mo emo shvatiti (ta je duhovno. 4li to neznanje mo emo ukloniti pro6esom pevanja Eare !rsna. !ako to9 7oveka koji spava mo emo probuditi zvukom. 3ako mo e u svakom po2ledu biti nesvestan B ne mo e videti& ose/ati& mirisati itd. B $ulo sluha je tako istaknuto da 2a mo emo probuditi samo zvukom. ;li$no tome& iako je sada duhovna du(a uspavana u dodiru s materijom& mo e se probuditi slu(aju/i trans6endentalni zvuk Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare. Eare !rsna je molitva ;vevi(njem =ospodinu i Nje2ovim ener2ijama. Eare zna$i #ener2ija)& a !rsna je ime ;vevi(nje2 =ospodina. Dakle& kada pevamo Eare !rsna mi 2ovorimo0 #O %o ija ener2ijo& o =ospodine& molim Aas prihvatite meD) Nemamo dru2u molitvu koju bismo uputili =ospodinu. Nema smisla moliti se za hleb nasu(ni& jer hleba uvek ima. Eare !rsna je molitva upu/ena ;vevi(njem =ospodinu kojom =a molimo da nas prihvati. ;am =ospodin Caitan<a >ahaprabhu se molio0 ayi nanda-tamija kihkaram patitam mam visame bhavambudhau krpaya tava pada-pankajasthita-

dhu#i-sadram vicintaya #O sine >aharaje Nande& 1voj sam ve$ni slu2a& ali sam nekako pao u okean roenja i smrti. >olim 1e& izbavi me iz ovo2 okeana smrti& te me postavi kao $esti6u na 1vojim lotosovim stopalima.) *+iksastaka 5, .edina nada za $oveka koji je pao u okean je da neko doe i izvu$e 2a. 4ko neko doe i podi2ne 2a samo malo iznad vode& odmah /e osetiti olak(anje. ;li$no tome& ako se zahvaljuju/i pro6esu svesnosti !rsne uzdi2nemo iznad okeana roenja i smrti& odmah /e nam laknuti. 3ako ne mo emo opaziti trans6endentalnu prirodu ;vevi(nje2 =ospodina& Nje2ovo2 imena& slave i delatnosti& %o2 /e nam se postepeno razotkriti ako postanemo svesni !rsne. ;opstvenim naporom ne mo emo videti %o2a& ali ako zaslu imo& %o2 /e nam se sam razotkriti. Onda =a mo emo videti. Niko ne mo e narediti %o2u da doe pred nje2a i ple(e. ;vojim delovanjem moramo zadovoljiti !rsnu da bi nam se razotkrio. !rsna pri$a o ;ebi u Bhagavad-giti, i u to ne smemo sumnjati. ;amo treba to da osetimo i shvatimo. Da bismo shvatili Bhagavad-gitu nisu nam potrebne prethodne sposobnosti& jer je iz2ovorena sa apsolutno2 nivoa. .ednostavnim pro6esom pevanja !rsninih imena& korak po korak& shvati/emo ko smo mi& ko je %o2& (ta je materijalni& a (ta duhovni svet& za(to smo uslovljeni& kako da se oslobodimo te uslovljenosti B i sve ostalo. U stvari& pro6es verovanja i otkrovenja nije nam stran. ;vaki dan verujemo u ne(to za (ta smo si2urni da /e se kasnije ostvariti. >o emo kupiti kartu za 3ndiju& i zbo2 te karte verujemo da /emo tamo i oti/i. 'a(to bismo platili kartu9 Ne dajemo svoj nova6 bilo kome. 4vionska kompanija je ovla(/ena i avionska linija je takoe ovla(/ena& pa se zato stvara vera. %ez vere ne mo emo na$initi ni koraka u svakodnevnom ivotu. Aerovati moramo& ali u ne(to (to je opravdano. 1o ne zna$i da imamo (lepu veru& ve/ da prihvatamo ne(to (to je priznato. Bhagavad-gitu prihvataju i priznaju kao sveti spis svi ljudi u 3ndiji& ali je i van 3ndije mno2i u$enja6i& teolozi i 5ilozo5i prihvataju kao veliko& merodavno delo. Aerodostojnost Bhagavad-gite je neosporna. 7ak je i pro5esor 4lbert 4jn(tajn& slavni nau$nik& redovno $itao Bhagavad-gitu. 3z Bhagavad-gite moramo prihvatiti $injeni6u da postoji duhovni kosmos& %o ije 6arstvo. !ad bismo na neki na$in do(li u zemlju u kojoj se vi(e ne moramo raati& stariti& oboljevati i umirati& zar ne bismo bili sre/ni9 !ad bismo $uli da postoji takvo mesto& si2urno bismo se trudili da odemo tamo. Niko ne eli da ostari ili umre. >esto u kome nema takvih patnji bilo bi mesto 2de bismo eleli da odemo. 'a(to to elimo9 .er imamo pravo& povlasti6u& da to elimo. Ae$ni smo& bla eni i puni znanja& ali po(to smo zapleteni materijalnim vezama& zaboravili smo sebe. 'ato nam Bhagavad-gita pru a mo2u/nost da ponovo o ivimo svoj izvorni polo aj. 8ankariti i budisti tvrde da je svet s one strane materije praznina& ali nas Bhagavad-gita ne razo$arava na taj na$in. Milozo5ija praznine stvorila je samo ateiste. >i smo duhovna bi/a i elimo da u ivamo& ali ako je na(a budu/nost ni(tavna& razvi/emo sklonost da u ivamo u materijalnom ivotu. 1ako impersonalisti raz2ovaraju o 5ilozo5iji voidizma i istovremeno nastoje da u ivaju u materijalnom ivotu (to je vi(e mo2u/e. Na taj na$in mo2u u ivati u spekulisanju& ali od to2a nemaju nikakvu duhovnu dobrobit. brahma-bhutah prasannatma na ocati na kanksati samah sarvesu bhutesu mad-bhaktim #abhate param

#Onaj ko je na trans6endentalnom nivou odmah spoznaje Arhovni %rahman. Nikada ne jadikuje niti eli i(ta da poseduje. .ednako se ophodi prema svim ivim bi/ima. U takvom stanju dosti e $isto predano slu enje >ene.) *%2. 1I.54, Onaj ko je napredan u ivotu predanosti i ko u iva dok slu i !rsnu& prirodno je odvojen od materijalno2 u ivanja. ;imptom ono2a (to je zaokupljen predanim slu enjem& bhakti, jeste potpuno zadovoljstvo u odnosu s !rsnom.

&. 'ruenje s (rsnom

4ko dobijemo ne(to (to je bolje& prirodno /emo se odre/i ono2a (to je lo(ije. Lelimo da u ivamo& ali smo se zbo2 uti6aja impersonalizma i voidizma vezali za materijalno u ivanje. >ora postojati u ivanje u odnosu s Arhovnom Osobom "purusah sa parah), koju mo emo videti li6em u li6e. Na duhovnom nebu mo emo li$no da pri$amo s %o2om& da se i2ramo i jedemo s Njim itd. 1o mo emo da dosti2nemo putem bhaktye B trans6endentalno2 slu enja s ljubavlju. 1o slu enje& meutim& mora biti neokaljano. 1o zna$i da moramo voleti %o2a ne o$ekuju/i ne(to materijalno zauzvrat. @jubav prema %o2u s 6iljem da se sjedinimo s Njim takoe je vrsta za2aenosti. .edna od najve/ih razlika izmeu duhovno2 i materijalno2 sveta jeste to (to u duhovnom svetu voa duhovnih planeta nema suparnika. Aladaju/a li$nost na svim duhovnim planetarna je potpuna emana6ija ;ri !rsne. ;vevi(nji =ospodin i Nje2ovi raznovrsni obli6i vladaju svim planetarna Aaikunthe. Na primer& na 'emlji se uvek vodi borba za polo aj predsednika ili premijera& ali na duhovnom nebu svi prihvataju ;vevi(nju %o ansku @i$nost kao vrhovnu. Oni koji ne prihvataju =ospodina i poku(avaju da se takmi$e s Njim bivaju stavljeni u materijalni svemir& koji je nalik na zatvor. !ao (to u svakom 2radu postoji zatvor& koji je veoma mali u odnosu na 2rad& tako je materijalni svemir zatvor za uslovljene du(e. On predstavlja bezna$ajni deo duhovno2 neba& ali nije izvan duhovno2 neba& kao (to zatvor nije izvan 2rada. ;vi stanovni6i planeta Aaikunthe na duhovnom nebu su osloboene du(e. 3z (rimad Bhagavatama saznajemo da njihov iz2led sasvim nalikuje iz2ledu %o2a. Na nekim planetarna %o2 ima dve ruke& a na nekim $etiri. ;tanovni6i tih planeta takoe imaju dve ili $etiri ruke i re$eno je da ne mo emo uo$iti razliku izmeu njih i Arhovne Osobe. U duhovnom svetu postoji pet vrta osloboenja. (ayujya-mukti je osloboenje kojim se osoba stapa s %rahmanom& bezli$nim postojanjem ;vevi(nje2 =ospodina. Dru2a vrsta osloboenja je sarupya-mukti kojim osoba dobija iz2led kakav ima %o2. Onda sledi sa#okya-mukti, zahvaljuju/i kome osoba mo e da ivi na istoj planeti s %o2om. (arsti-mukti zna$i da sti$e sli$na obilja kao ;vevi(nji =ospodin. -oslednja vrsta osloboenja omo2u/uje joj da se uvek dru i s %o2om& poput 4rjune koji je uvek bio s !rsnom kao Nje2ov prijatelj. 7ovek mo e da dosti2ne bilo koju od tih pet vrsta osloboenja& ali bhakte, vaisnave& ne prihvataju sayujya-mukti, stapanje s bezli$nim vidom =ospodina. Aaisnava eli da obo ava i slu i %o2a takvo2 kakav jeste i zato zadr ava svoju odvojenu osobenost& dok ma<avadl& impersonalisti$ki 5ilozo5& eli da iz2ubi svoju osobenost i da se stopi s postojanjem ;vevi(nje2. 1o& meutim& ne preporu$uje ni 8ri !rsna u Bhagavad-giti, niti u$eni$ko naslee vaisnavskih 5ilozo5a. O tome je u ;vojoj +iksastaki *4, =ospodin Caitan<a >ahaprabhu napisao0

na dhanam na janam na sundarim kavitam va jagad-ia kamaye mama janmani janmanivare bhavatad bhaktir ahaituki tvayi #O svemo/ni =ospodineD Ne elim da na2omilavam bo2atstvo& da u ivam s lepim enama& niti elim 2omilu sledbenika. .edino elim da 1e iz ivota u ivot bezuslovno predano slu im.) 1u =ospodin Caitan<a >ahaprabhu ka e #iz ivota u ivot). !ada se raamo iz ivota u ivot& nema osloboenja. Osloboenjem osoba dospeva na duhovne planete& ili se stapa s postojanjem ;vevi(nje2. U oba slu$aja nema ni re$i o ponovnom raanju u materijalnom svetu. 4li Caitan<a >ahaprabhu ne mari da li je osloboen ili nije. .edino eli da bude svestan !rsne& da slu i ;vevi(nje2 =ospodina. Bhakta ne mari 2de je& da li se rodio u ivotinjskom dru(tvu& ljudskom dru(tvu& dru(tvu polubo2ova ili bilo kojem dru2om okru enju B jedino moli %o2a da =a ne zaboravi i da uvek mo e trans6endentalno da =a slu i. 1o su simptomi $iste predanosti. =de 2od da se nalazio& bhakta je uvek u duhovnom svetu& $ak i dok je u ovom materijalnom telu. 4li on od %o2a ne zahteva ni(ta za svoju udobnost& niti uzdizanje na vi(i polo aj. 3ako 8ri !rsna ka e da onaj koji >u je predan mo e lako da =a dosti2ne& yogiji koji se bave dru2im pro6esima yoge moraju da se suo$e s izvesnim rizikom. 'a njih. !rsna je u Bhagavad-giti *I.23, opisao kada je povoljno da napuste 2rubo telo. yatra ka#e tv anavrttim avrttim caiva yoginah prayata yanti tam ka#am vaksyami bharatarsabha #O najbolji od %harata& sada /u ti opisati razli$ita vremena u koja yogi mo e da napusti ovaj svet& od kojih zavisi da li /e se vratiti u nje2a ili ne.) 1u !rsna ka e da $ovek& ako napusti svoje telo u odreeno vreme& mo e da dosti2ne osloboenje i nikada se ne vrati u materijalni svet. ; dru2e strane& ako umre u dru2o vreme& mora da se vrati. 1o je& zna$i& stvar slu$ajnosti& ali za bhaktu koji je uvek svestan !rsne slu$ajnost ne postoji& jer zbo2 svoje predanosti =ospodinu on si2urno odlazi u !rsnino prebivali(te. agnir jyotir ahah uk#ah san-masa uttarayanam tatra prayata gacchanti brahma brahma-vido janah #Oni koji su spoznali Arhovni %rahman napu(taju svet za vreme uti6aja bo2a vatre& u svetlosti& u povoljnom trenutku dana& tokom dvonedeljno2 razdoblja kada mese6 raste ili tokom (est mese6i kada se ;un6e kre/e severnom stranom.) ;un6e putuje (est mese6i severnom stranom ekvatora i (est ju nom. 3z +rimad-Bhagavatama saznajemo da se ;un6e kre/e& kao i sve ostale planete. Ukoliko $ovek umre dok ;un6e putuje severnom stranom& dosti e osloboenje.

dhumo ratris tatha krsnah san-masa daksinayanam tatra candramasam jyotir yogi prapya nivartate uk#a-krsne gati hy ete jagatah avate mate ekaya yaty anavrttim anyayavartate punah #>istik koji napusti ovaj svet za vreme dima& u no/i& tokom dvonedeljno2 razdoblja kada se mese6 smanjuje ili (est mese6i kada se ;un6e kre/e ju nom stranom& odlazi na >ese6& ali se ponovo vra/a. -rema vedskom mi(ljenju& osoba mo e da napusti ovaj svet na dva na$ina B u svetlosti i u tami. !ada 2a napusti u svetlosti& ne vra/a se& ali kada 2a napusti u tami& vra/a se.) *%2. I.25?2", ;ve je to slu$ajnost. Ne znamo kada /emo umreti. 32rom slu$aja mo emo umreti u svako doba. 'a ono2a koji je svestan !rsne& meutim& slu$ajnost ne postoji. On je uvek si2uran. naite srti partha janan yogi muhyati kacana tasmat sarvesu ka#esu yoga-yukto bhavarjuna #3ako bhakte znaju ta dva puta& o 4rjuna& nikada nisu zbunjeni. ;to2a uvek budi nepokolebljivo predan.) *%2. I.2F, Ae/ smo utvrdili da odmah idemo u !rsnino prebivali(te ako u trenutku smrti mislimo na !rsnu. anta-ka#e ca mam eva smaran muktva ka#evaram yah prayati sa mad-bhavam yati nasty atra samsayah abhyasa-yoga-yuktena cetasa nanya-gamina paramam purusam divyam yati parthanucintayan #;vako ko na kraju ivota napusti svoje telo se/aju/i se >ene& odmah dosti e >oju prirodu. U to nema sumnje. Onaj ko meditira na >ene kao na ;vevi(nju %o ansku @i$nost i uvek se se/a >ene& bez odstupanja& o -artha N4rjunaO& si2urno /e >e dosti/i.) *%2. I.5& I.I,

1akva medita6ija na !rsnu mo e iz2ledati veoma te(ka& ali nije tako. 4ko primenjujemo svesnost !rsne pevaju/i maha-mantru* Eare !rsna& Eare !rsna& !rsna !rsna& Eare EareJ Eare Gama& Eare Gama& Gama Gama& Eare Eare& ubrzo /emo dobiti pomo/. !rsna se ne razlikuje od ;vo2 imena i ;vo2 trans6endentalno2 prebivali(ta. -omo/u zvuka mo emo da se dru imo s !rsnom. 4ko& na primer& pevamo Eare !rsna na uli6i& vide/emo da !rsna ide s nama& kao (to& kada po2ledamo >ese6 iznad svoje 2lave& vidimo da ide s nama. 4ko nam se $ini da nas !rsnina ni a ene2rija prati& zar ne mo e !rsna li$no da bude s nama kada pevamo Nje2ova sveta imena9 On /e nam praviti dru(tvo& ali mi moramo da budemo dostojni Nje2ovo2 dru(tva. Ukoliko& meutim& uvek mislimo na !rsnu& !rsna je si2urno uvek s nama. =ospodin Caitan<a >ahaprabhu moli0 namnam akari bahudha nija-sarva-aktis tatrarpita niyamitah smarane na ka#ah etadri tava krpa bhagavan mamapi durdaivam idram ihajani nanuragah #O moj =ospodineD ;amo 1voje sveto ime mo e da pru i sve bla2oslove ivim bi/ima i zato ima( mno2o miliona imena& kao (to su Krsna i Govinda. U ova ;voja trans6endentalna imena ulo io si sve ;voje trans6endentalne mo/i i sto2a ne postoje stro2a pravila za njihovo pevanje. O =ospodineD 1oliko si ljubazan da nam omo2u/uje( da ti lako priemo pomo/u 1vojih svetih imena& ali ja sam toliko nesre/an da ne ose/am nikakvu privla$nost prema? njima.) *+iksastaka 2, ;amim pevanjem mo emo li$no da se dru imo s !rsnom. =ospodin Caitan<a >ahaprabhu& koji ne samo da je bio samospoznata du(a& ve/ i inkarna6ija samo2 !rsne& rekao nam je da je u ovom dobu !ali& iako ljudi nemaju prave po2odnosti da se bave samospoznajom. !rsna milostivo dao abdu *zvu$nu inkarna6iju,& da bi je ljudi iskoristili kao yuga-dharmu, put samospoznaje za ovo doba. 'a primenu ovo2 pro6esa nisu potrebne nikakve posebne sposobnosti. Ne moramo $ak ni da znamo sanskrit. antra Eare !rsna toliko je mo/na da svako mo e odmah da je peva& $ak i ako ne zna ni re$ sanskrita. vedesu yajnesu tapahsu caiva danesu yat punya-pha#am pradistam atyeti tat sarvam idam viditva yogi param sthanam upaiti cadyam #Onaj ko prihvati put predano2 slu enja ne biva li(en rezultata koji se dobijaju prou$avanjem Veda, vr(enjem stro2ih rtvovanja& davanjem milostinje ili bavljenjem 5ilozo5skim i koristoljubivim delatnostima. Na kraju odlazi u vrhovno prebivali(te.) *%2. I.2I, Ovde !rsna ka e da je su(tina svih vedskih uputstava dosti/i krajnji 6ilj ivota B povratak %o2u. Na to upu/uju svi sveti spisi iz svih zemalja. 1o je poruka i svih reli2ijskih re5ormatora i acarya. Na 'apadu je tu istu poruku ra(irio 3sus Erist. 1o su uradili i %uddha i >uhamed. Niko nas ne savetuje da ve$no ostanemo u materijalnom svetu. >o da postoje male razlike& u zavisnosti od zemlje& vremena& okolnosti i naredbi svetih spisa& ali su(tina je da nismo stvoreni za ovaj materijalni svet& ve/ za duhovni. U tome se sla u svi pravi trans6endentalisti.

;ve ukazuje na to da najdublje elje du(e mo emo da zadovoljimo u !rsninim svetovima& iznad roenja i smrti. *kraj,