Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Iznad Rodjenja i Smrti (hrv)

Iznad Rodjenja i Smrti (hrv)

Ratings: (0)|Views: 42|Likes:
Published by Gaurangadas
Duhovna literatura od Šrila Prabhupade osnivača Medjunaronog Društva za Svesnosti Krišne
Duhovna literatura od Šrila Prabhupade osnivača Medjunaronog Društva za Svesnosti Krišne

More info:

Categories:Types, Presentations
Published by: Gaurangadas on Jan 29, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/12/2014

pdf

text

original

 
Iznad rođenja i smrti
Sri Srimad A.C. Bhaktivedanta Swami PrabhupadaSadržaj
1. Nismo ovo telo2. Uzdizanje u trenutku smrti3. Oslobađanje od materijalnih planeta4. Nebo iznad vasione5. Druenje s !rsnom". O autoru
1. Nismo ovo teo
dehi nityam avadhyo 'yamdehe sarvasya bharata tasmat sarvani bhutanina tvam šocitum arhasi
#O potom$e %harate& onaj ko ivi u telu je ve$an i nikada ne moe biti ubijen. 'ato ne treba da ali( ni za kim.) *
Bhagavad-gita
2.3+, -rvi korak u samospoznaji jeste shvatanje da se na( identitet razlikuje od tela. #a nisam ovo telo& ve/ duhovna du(a.) Onaj ko eli da nadiđe smrt i ode u duhovni svet mora to da spozna. Nije dovoljno samo re/i0 #a nisam ovo telo)& ve/ to treba i spoznati. o nije tako lako kako na prvi poled izleda. ako nismo ovo telo& ve/ $ista svesnost& na neki na$in smo zarobljeni u telu. ko elimo da dostinemo sre/u i nezavisnost koje ne/e biti naru(ene smr/u& moramo da se utemeljimo u svom prirodnom poloaju $iste svesnosti. Na(a predstava o sre/i u telesnom shvatanju ivota nalik je predstavi $oveka u bunilu. Neki ilozoi tvrde da to bunilo poistove/ivanja s telom treba le$iti uzdravanjem od delovanja. Oni tvrde da treba da prestanemo sa materijalnim delatnostima&  jer su te delatnosti uzrok na(e nesre/e. 'a njih je vrhuna6 savr(enstva neka vrsta budisti$ke
nirvane,
odsustvo bilo kakvih delatnosti. %uddha je tvrdio da telo nastaje kao rezultat spoja materijalnih elemenata i da /e& ako na neki na$in te elemente razdvojimo& nestati i uzrok patnje. ko imamo veliku ku/u i zbo toa probleme s porezni6ima& lako re(enje je da uni(timo ku/u.
Bhagavad-gita
& međutim& kae da telo nije sve (to postoji. znad to spoja materijalnih elemenata nalazi se duh& a simptom duha je svesnost. -ostojanje svesnosti ne moemo pore/i. elo bez svesnosti je mrtvo telo. !ad svesnost napusti telo& usta ne mou da ovore& oko ne moe da vidi& niti uho da $uje. o moe da shvati i dete. 7injeni6a je da telo bez svesnosti ne moe biti ivo. 8ta je ta svesnost9 !ao (to su toplota i dim simptomi vatre& svesnost je simptom du(e. :nerija du(e& odnosno jastva& postoji u obliku svesnosti. ;vesnost je dokaz prisustva du(e. o nije samo ilozoija
Bhagavad-gite,
ve/ i zaklju$ak svih vedskih spisa.  impersonalisti& sledbeni6i ;ankara6ar<e& i vaisnave u u$eni$kom nasleđu od =ospodina 8ri !rsne prihvataju postojanje du(e& dok a budisti$ki ilozoi ne prihvataju. %udisti tvrde da
 
materija& na određenom nivou kombinovanja& stvara svesnost& ali $injeni6a da ne moemo stvoriti svesnost $ak i ako imamo sve materijalne elemente pobija tu tvrdnju. U mrtva6u mou biti prisutni svi materijalni elementi& ali mrtva6a ne moemo da osvestimo. elo nije poput ma(ine. ko se deo ma(ine pokvari& moemo da a zamenimo i ma(ina /e ponovo raditi. !ad& međutim& telo umre i svesnost napusti telo& ne moemo da zamenimo pokvareni deo i oivimo svesnost. Du(a se razlikuje od tela i sve dok je ona prisutna u telu. telo je ivo. >eđutim& kada du(a nije u telu& ne moemo a oiveti.-o(to rubim $ulima ne moemo da opazimo du(u& pori$emo njeno postojanje. U stvari& postoje mnoe stvari koje ne moemo da opazimo. =rubim $ulima ne moemo videti vazduh& radio?talase& zvuk ili si/u(nu bakteriju. o& međutim& ne zna$i da oni ne postoje. Uz pomo/ mikroskopa i sli$nih instrumenata moemo da opazimo mnoo stvari $ije su postojanje na(a nesavr(ena $ula prethodno porekla. Ne smemo zaklju$iti da du(a& koja je veli$ine atoma& ne postoji zato (to je nismo opazili $ulima ili pomo/u instrumenata. >oemo je& međutim& opaziti po njenim simptomima i posledi6ama njeno delovanja.U
Bhagavad-giti
8ri !rsna kae da je uzrok sve na(e patnje to (to se poistove/ujemo s telom.
matra-sparsas tu kaunteyasitosna-sukha-duhkha-dahagamapayino 'nityas tams titiksasva bharata
#O !untin sine& nestalno pojavljivanje sre/e i nesre/e& toplote i hladno/e& i njihovo i($ezavanje tokom vremena su kao dolazak i odlazak leta i zime. Oni poti$u od $ulno opaanja& o potom$e %harate& i $ovek mora nau$iti da ih podnosi bez uznemirenja.) *%. 2.14, @eti nam voda veoma prija& ali zimi istu tu vodu izbeavamo zato stoje previ(e hladna. U oba slu$aja voda je ista& ali nam& zbo dodira s telom& nekada prija a nekada nanosi bol.;va ose/anja sre/e i nesre/e nastaju zbo tela. -od određenim okolnostima telo i um ose/aju sre/u i nesre/u. >i& u stvari& udimo za sre/om& jer prirodni poloaj du(e jeste da bude sre/na. Du(a je sastavni deli/ Arhovno %i/a& koje je
sac-cid-ananda-vigrahah
 B utelovljenje znanja& blaenstva i ve$nosti. ;amo ime
Krsna,
koje nije sekta(ko& zna$i #najve/e zadovoljstvo).
Krs
zna$i #najve/e)& a
na
zna$i #zadovoljstvo). !rsna je oli$enje zadovoljstva& a po(to smo mi Njeovi sastavni deli/i& udimo za sre/om. !ao (to kap vode iz okeana ima sva svojstva okeana& mi& iako smo si/u(ni deli/i Arhovne Celine& imamo ista eneretska svojstva kao ;vevi(nji. ako je tako si/u(na& du(a pokre/e $itavo telo da deluje na razne $udesne na$ine. U ovom svetu ima puno radova& autoputeva& mostova& velikih rađevina& spomenika i velikih 6iviliza6ija& ali ko je stvorio sve to9 ;ve je to delo si/u(ne duhovne iskre koja se nalazi u telu.ko si/u(na duhovna iskra moe napraviti tako $udesne stvari& ne moemo ni zamisliti (ta moe napraviti Arhovna Duhovna Celina. ;i/u(na duhovna iskra prirodno tei ka odlikama 6eline B znanju& blaenstvu i ve$nosti B ali po(to je u materijalnom telu& ne moe da ostvari te tenje. U
Bhagavad-giti
 je obja(njeno kako du(a moe da ostvari svoju elju. ;ada poku(avamo da uz pomo/ nesavr(enih instrumenata postanemo ve$ni& blaeni i puni znanja.
 
>eđutim& materijalno telo nas sputava da ostvarimo te 6iljeve. 'ato moramo spoznati da postojimo odvojeno od tela. eoretsko znanje da nismo ovo telo ne/e nam pomo/i. >oramo uvek da budemo odvojeni od tela& kao njeovi ospodari& a ne kao slue. ko znamo odli$no da vozimo auto& to /e nam dobro do/i& ali ako ne znamo& bi/emo u opasnosti.elo se sastoji od $ula& koja uvek ude za $ulnim predmetima. O$i vide lepu osobu i kau nam0 #O& kakva lepa devojka @ep mladi/ Eajde da vidimo) U(i nam kau0 #O& divne li muzike Eajde da $ujemo) ezik kae0 #=le& lepo li restorana& puno ukusnih jela demo da  jedemo) ako nas $ula vuku od jedno mesta do druo& i zato smo zbunjeni.
indriyanam hi caratamyan mano 'nuvidhiyate tad asya harati prajnamvayur navam ivambhasi
#!ao (to snaan vetar nosi brod na vodi& $ak i jedno $ulo na koje seum usredsredi moe da odnese $ovekovu intelien6iju.) *%. 2."F,'ato moramo nau$iti kako da vladamo $ulima. itula
gosvami
daje se onome ko je nau$io kako da vlada $ulima.
Go
zna$i #$ula)& a
svami
#upravitelj). ;toa& onaj ko vlada svojim $ulima treba da se smatra
gosvamijem.
!rsna kae da onaj ko se poistove/uje s iluzornim materijalnim telom ne moe da deluje u svom prirodnom poloaju duhovne du(e. elesno uivanje je treperavo i opojno i ne moemo zaista uivati u njemu jer je trenutne prirode. -ravo zadovoljstvo je zadovoljstvo du(e& a ne tela. ;voj ivot treba da vodimo tako da nas telesno uivanje ne odvrati s pravo puta. ko& međutim& skrenemo& na(a svesnost ne/e dosti/i svoj pravi identitet& iznad postojanja tela.
bhogaisvarya-prasaktanam tayapahrta-cetasamvyavasayatmika buddhihsamadhau na vidhiyate trai-gunya-visaya vedanistrai-gunyo bhavarjunanirdvandvo nitya-sattva-sthoniryoga-ksema atmavan
&&U umovima onih koji su previ(e vezani za $ulno uivanje i materijalno obilje i koji su zbunjeni takvim stvarima ne rađa se $vrsta odlu$nost da predano slue ;vevi(nje =ospodina.
Vede
se ulavnom bave temama koje se odnose na tri
gune
materijalne prirode. O rjuna& postani trans6endentalan prema te tri
gune.
Oslobodi se svih dvostranosti i bria za dobitkom i siurno(/u i utemelji se u jastvu.) *%. 2.44?45,Ge$
veda
zna$i #knjia znanja). -ostoji mnoo knjia znanja& $iji sadraj varira zavisno od zemlje& stanovni(tva& okoline itd. U ndiji se knjie znanja nazivaju
Vede.
Na 'apadu su to ;tari i Novi 'avet. >uslimani prihvataju !uran. Cilj tih knjia znanja je da nas pou$e da

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->