SEMINARSKI RAD

Predmet: MEDJUNARODNI EKONOMSKI ODNOSI

SVETSKA BANKA I MMF

SADRAJ
1.UVOD 3 2. DEFINICIJA MMF-a 4 2.1. Delovanje 4 2.2. Razvoj fonda 5 Prvi period 5 Drugi period 5 2.3. na!aj " #"lj MMF-a $ 2.4. MMF dana% $ 2.5. O&'an"za#"ja MMF-a $ Uloga generalnog direktora je: 7 3. (VE)(*A +AN*A , 4. *REDI)I MMF-a I (VE)(*E +AN*E 4.1. F"nan%"j%.a /o0o1 5. (R+IJA2 MMF " (VE)(*A +AN*A - "%3o&"ja3 odno%a 14 5.1. Odno% %a (ve3%.o0 5an.o0 11 5.2. (3and-56 a&an70an 11 5.3. A&an70an za /&od87eno f"nan%"&anje 12 5.4. av&9e3a. /o%lednje &ev"z"je A&an70ana za /&od87eno f"nan%"&anje 12 4,.42.244$.'od"ne "zno%o0 od $225 0"l. (:V ; o.o -4 0"l.<= zav&9ena je /o%lednja &ev"z"ja A&an70ana za /&od87eno f"nan%"&anje !"0e %8 8 /o3/8no%3" "%.o&"91ena %&ed%3va odo5&ena 8 o.v"&8 ovo' a&an70ana. :o&ed 3o'a zav&9e3a. f"nan%"j%.o' a&an70ana %a MMF-o0 o0o'81"o je &eal"za#"j8 /&eo%3alo' o3/"%a od 15> &e/&o'&a0"&ano' d8'a /&e0a /ove&"o#"0a :a&"%.o' .l85a 8 v&edno%3" od o.o ,44 0"l.<. 12 5.5. Na&odna 5an.a 8 /o3/8no%3" "z0"&"la d8' /&e0a MMF-8 13 5.$. (&5"ja " (ve3%.a 5an.a 8 na&edno0 /e&"od8 - 14 (ve3%.a 5an.a odo5&"la %3&a3e'"j8 /a&3ne&%3va za (&5"j8 do 2411. 14 15 $. A*?JU@A* 15 ,. ?I)ERA)URAA 1$

1.UVOD
Sredinom 1944. godine, vlade najrazvijeniji zemalja organizovale !u kon"eren#iju u $reton %ud!u &Breton Woods, S'D( !a #iljem da de"ini)u me*unarodne "inan!ij!ke in!titu#ije neop odne za po!tizanje privrednog ra!ta i ekonom!ke !ta+ilno!ti na glo+alnom nivou, nakon drugog !vet!kog rata. Pri tom je po!tignuta !agla!no!t o o!nivanju ,e*unarodnog monetarnog "onda &eng. -,. / International Monetary Fund( i ,e*unarodne +anke za o+novu i razvoj &-$0D / Inernational Bank for reconstruction and Development(. 1rajem 1945. godine o!novan je ,e*unarodni monetarni "ond, koji je po2eo !a po!lovanjem tokom 1947. godine. .ond je o!novan !a zadatkom op)teg organizovnja !vet!ke privrede, prven!tveno kroz me*unarodnu monetarnu aktivno!t. ,e*unarodni monetarni "ond &,,.( je !pe#ijalizovana agen#ija Ujedinjeni na#ija !a !edi)tem u %a)ingtonu o!novana 22. jula 1944. godine, !a #iljem da pod!takne zemlje uvo*enju adekvatne ekonom!ke politike i da pomogne u prevazila3enju platno4+ilan!ni te)ko5a zemalja 2lani#a. 6edna od 44 zemlje koje !u u2e!tvovale u o!nivanju me*unarodnog monetarnog "onda je +ila i tada)nja 1raljevina 6ugo!lavija. Statut ,,.4a "ormalno je u!vojen 27. de#em+ra 1945. godine. .ond je po2eo !a radom 25. juna 1947. godine. 8lavna podru2ja aktivno!ti !u: nadzor, "inan!ij!ka i te ni2ka pomo5. 9adzor !e !a!toji od redovnog pra5enja ekonom!ke politike koji !provode zemlje 2lani#e i godi)njeg izve)taja o u!pe)no!ti te politike, pogotovo u o+la!ti deviznog kur!a. .inan!ij!ka pomo5 uklju2uje kredite i zajmove 2lani#ama ,,.4a koje !u !uo2ene !a oz+iljnim platno4+ilan!nim te)ko5ama. :to !e ti2e te ni2ke pomo5i, ,,. pru3a !tru2nu pomo5 !vojim 2lani#ama pri kreiranju "inan!ij!ke monetarne politike i o!nivanju in!titu#ija. ;va aktivno!t je +ila

<

najizra3enija u +iv)im !o#ijali!ti2kim zemljama koje !u morale da pre*u !a #entralne plan!ke privrede na tr3i)nu privredu.

2. DEFINICIJA MMF-a
,e*unarodni ,onetarni .ond &,,.( &na engleskom International Monetary Fund-IMF) je meunarodna organizacija zadu3ena za nadzor glo+alnog "inan!ij!kog !i!tema nadziranjem kamatnih stopa i +ilan!a pla5anja, kao i za pru3anje te ni2ke i "inan!ij!ke pomo5i. 1

2.1. Delovanje
Ukratko, =!logan= ,,.4a gla!i: =zategnite poja!=. >ri !u glavna podru2ja aktivno!ti: po!matranje, "inan!ij!ka i te ni2ka pomo5. 9adzor !e !a!toji od pro#ene propi!a o nov2anoj razmeni zemalja 2lani#a ! o+zirom na uverenje kako jaka i do!ledna ekonom!ka politika vodi !ta+ilnom deviznom kur!u, te pogoduje ra!tu i razvoju !vet!ke ekonomije . .inan!ij!ka pomo5 uklju2uje kredite i zajmove 2lani#ama ,,.4a ! platnim +ilan!om koja podupire politiku prilago*avanja i re"orme. &Podatak od 31. januara 2001. pokazuje kako ,,. devede!et i jednoj zemlji daje oko 75,< milijarde dolara kredita(. :to !e ti2e te ni2ke pomo5i, ,,. pru3a !tru2nu pomo5 !vojim 2lani#ama pri kreiranju i !provo*enju "inan!ij!ke i monetarne politike, o!nivanju in!titu#ija, dogovorima ! ,,.4om, te !tati!ti2ke podatke.

1 2

???.?ikipedia.org ???.?ikipedia.org

2.2. Razvoj fonda

,,. je o!novan na !vet!koj kon"eren#iji o monetarnim i "inan!ij!kim pro+lemima odr3anoj u Bretton Woodsu 19 . godine. ;!novu za njegovo "unk#ioni!anje 2inili !u planovi !a2injeni u !elikoj Britaniji i "#$4u. 0azvoj .onda mo3emo pratiti kroz dva perioda: Prv! "er!od U prvom periodu #iljevi ,,.4a +ili !u !lede5i:
;mogu5iti ek!panziju uravnote3enog ra!ta me*unarodne trgovine i time doprineti pove5anju i odr3avanju vi!oke !tope zapo!leno!ti i vi!oke !tope realnog dohotka@ #

U2vr!titi !ta+ilno!t devizni kur!eva@ U!po!taviti multilateralni !i!tem pla5anja teku5i tran!ak#ija@

9a o!novu mogu5no!ti kori)enja !red!tava .onda za korek#ije platno+ilan!ni neravnote3a, u!po!taviti poverenje me*u zemljama 2lani#ama u pogledu dugoro2ne me*unarodne monetarne !ta+ilno!ti. Po2etna ili pri!tupna o+aveza !vake 2lani#e .onda !a!tojala !e uglavnom iz u!tanovljavanja pariteta !voje valute i iz uplate odgovaraju5eg izno!a "inan!ij!ki !red!tava. Paritet !e odre*ivao u odno!u na zlato ili u odno!u na dolar% pa !e !toga ovaj !i!tem naziva "istem zlatnode&iznog standarda. Aventualna promena pariteta mogla !e dogoditi !amo ako !e zemlja na*e u tzv. "undamentalnoj neravnote3i i uz !ugla!no!t .onda. ;dre*ivanje izno!a "inan!ij!ki !red!tava za uplatu kvote zemlje 2lani#e vr)ilo !e propor#ionalno parametrima koji re"lektuju !nagu na#ionalne ekonomije. 1vota !e upla5ivala 25B u zlatu i 75B u doma5oj valuti. U!koro !e javlja pro+lem likvidno!ti .onda koji je na!tao iz jedno!tavnog razloga tj. z+og pri va5anja zlatno deviznog !tandarda kao o!novne poluge me*unarodni monetarni rela#ija. 9aime, ameri2ki dolar, z+og naj!na3nije pozi#ije i naj2vr)5eg polo3aja u !vet!koj trgovini, po!tupno preuzima vode5u ulogu u +retton?ood!kom monetarnom !i!temu, te po!taje glavna rezervna valuta zemalja 2lani#a. 7C4i godina 2C veka, uprko! !vom po!e+nom polo3aju dolar je !ve vi)e !la+io. ;padanjem vredno!ti dolara, naru)ava !e i me anizam me*unarodni monetarni odno!a, te pro+lem likvidno!ti dolazi do punog izra3aja. D+og toga '() jula 19*9. godine u!tanovljena je )ema kreiranja novi rezervni !red!tava "pecijalna pra&a &u+enja ,"-!). >a nova !red!tva zapravo !e kreiraju !amo knjigovod!tveno me*u zemljama 2lani#ama. Dr$%! "er!od Drugi period zapo2inje i traje do dana! kada ,,. po2etkom 7C4i godina 2C. veka zapada u najve5u krizu dotada. ;dliv kratkoro2nog dolar!kog kapitala u ino!tran!tvo, dalje odr3avanje vi!oke !tope in"la#ije u S'D4u izazvalo je +rojne )pekula#ije na )tetu ameri2kog dolara. Pred!ednik S'D4a je 1.) augusta 19/1. godine o+javio ukidanje konverti+ilno!ti dolara u zlato i uvo*enje dodatnog poreza na !av uvoz u S'D. >im 2inom je pre!tao "unk#ioni!ati me*unarodni monetarni !i!tem na prin#ipima u!tanovljenim u $retton4Eood!u. 1rajem 1971. godine po!tignut je !porazum, gde !u S'D pove5ale #enu zlata za F,57B, S0 9ema2ka i 6apan !u !manjile #enu marke za 5B i jena za F,5B u odno!u na zlato, dok !u %elika $rianija i .ran#u!ka zadr3ale #ene zlata i!tim. 9akon toga dolazilo je do jo) nekoliko korek#ija #ena, !ve do !a!tanka na 0amajci 19/*. godine, gde !e ,,. preo+razio u !i!tem valutni podru2ja, kao )to !u !i!tem evrop!kog
<

???.?ikipedia.org

valutnog "luktuiranja ili evrop!ke zmije, zatim dolar!ko podru2je, podru2je "ran#u!kog "ranka, podru2je +ritan!ke "unte i podru2je SP%4a.

&#& 'na(aj ! )!lj MMF*a 9a !a!tanku u $retton Eood!4u u!tanovljeni !u o!novni prin#ipi i zada#i ,,.4a poznati pod nazivom +T,e Art!)le- o. A%reement/ 4. >o !u: 0azvijanje me*unarodne monetarne koopera#ije Potpomaganje ek!panzije me*unarodnog privrednog po!lovanja i doprino!a pove5anju nivoa zapo!leno!ti i realnog ra!ta do otka Podr)ka !ta+ilno!ti me*unarodne razmene Po!pe)ivanje multilateralni odno!a u pla5anjima i !lo+odne trgovine Pomaganje !manjenju ne!ta+ilno!ti kod pla5anja ;vo !u +ile polazne o!nove za rad, a od 1944, !i!tem !e razvijao i dopunjavao, tako da je G> e 'rti#le! o" 'greementH do3iveo nekoliko re"ormi & 19*9% 19/( i 199')god.( tokom krizni !itua#ija u !vetu. Dadatak ,,.4a nije !mo re)avanje pro+lema pojedini zemalja ve5 i "unk#ioni!anje me*unarodnog monetarnog !i!tema kao #eline. 9jegovi 2lanovi zajedno rade na u!po!tavljanju !ta+ilnog !vet!kog ra!ta. 0ad ,,. je "oku!iran na iznala3enju na2ina da !e predu itre, kontroli)u i re)avaju "inan!ij!ke krize.

') . MMF dana% 1ao i u pro)lo!ti ,,. i dalje pred!tavlja me*udr3avnu i monetarnu "inan!ij!ku in!titu#iju ali dana! ! gotovo univerzalnim 2lan!tvom. 9jegova !e aktivno!t i politika !provodi temeljem S"ora0$ma 1Art!)le- o. A%rement2 a izvr)ava !e putem organizovanog vo*!tva u "ormi Od3ora %$vernera 1A Board o. 4overnor-2, zatim izvr)nog od+ora 1An E5e)$t!ve Board2 i Upravlja2kog direktora 1A Mana%!n% D!re)tor2 ! timom od oko 2CCC zapo!leni .

2.5. O&'an"za#"ja MMF-a

;rgani upravljanja u .ondu !u: ;d+or guvernera ;d+or izvr)ni direktora 8eneralni direktor "onda

Pu)ara 1o!tadin/ ,e*unarodne "inan!ije&"inan!ij!ki menad3ment(I2etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje4 2CC4 god.II!tr. 129 5 ???.?ikipedia.org

9a vr u ijerar ij!ke le!tvi#e nalazi !e Upravni od+or 8uvernera i 2ine ga po jedan guverner i njegov zamenik iz !vake zemlje 2lani#e koje potpuno !lo+odno imenuju guvernere i zamenike.;ni !u o+i2no guverneri #entralni +anaka ili mini!tri "inan!ija zemalja 2lani#a.;ni !u pred!tavni#i !voji vlada i govore u nji ovo ime. Upravni od+or guvernera !e !a!taje jednom godi)nje, a guverneri !voje ideje i 3elje preno!e izvr)nom od+oru koji i pred!tavlja. 6 ;d+or izvr)ni direktora !e nalazi u %a)ingtonu,a !a!tavljen je od 24 izvr)na direktora koji !e !a!taju tri puta nedeljno. ;dluke dono!e kon!enzu!om, a o!am zemalja ima !voje direktore u -zvr)nom od+oru, to !u: S'D, U1, 0u!ija, 1ina, .ran#u!ka, 9ema2ka, 6apan i Saudij!ka 'ra+ija. ;!tali )e!nae!t direktora pred!tavljaju zajedno o!tale zemlje. ,,. ima oko 27CC zapo!leni , na 2ijem 2elu je 8eneralni direktor, koji je i pred!edavaju5i -zvr)nog od+ora. ;!o+lje je iz 122 zemlje 2lani#e i uglavnom rade u Ea! ingtonu ali i po malim kan#elarijama u Jenevi, Parizu, >okiju i U9 u 9e? Kork4u. 1loga generalnog direktora je2 da za!tupa intere!e zemalja koje !u ga iza+rale on pred!tavlja kanal komuni#iranja zemalja 2lani#a i .onda ;d+or izvr)ni direktora, naj2e)5e, odluke dono!i kon!enzu!om iako je to me!to !a najvi)e !uko+a ontere!a. 8eneralni direktor .onda &,anaging Dire#tor( je pred!edavaju5i ;d+ora izvr)ni direktora.>a "unk#ija o+i2no pripada evropljanima.

3. (VE)(*A +AN*A
;!novana 1944. godine Svet!ka +anka je najve5i !vet!ki !na+deva2 kapitala za razvoj i kno? o?4a, ! o+zirom da je u 2CC1. godini o+ez+edila vi)e od 17 milijardi USD zajma zemljama klijentima. 9jeno !edi)te je u %a)ingtonu u Sjedinjenim ameri2kim dr3avama, ima !voje kan#elarije u 1CC zemalja i zapo)ljava ukupno 1C.CCC ljudi. 7 Sa!toji !e od pet u!ko povezani in!titu#ija: Svet!ka +anka za o+novu - razvoj / International Bank 3or 4econstruction and $e&elopment ,IB4$) Svet!ka razvojna in!titu#ija / International $e&elopment #ssociation &IDA( Svet!ka "inan!ij!ka korpora#ija / International Finance 5orporation &IF8( inve!ti#ija / Multilateral In&estment

'gen#ija za garantovanje multilateralni 6uarantee #gency &MI4A(

-nterna#ionalni #entar za re)aavanje inve!ti#ioni !porova / International 5entre 3or "ettlement o3 In&estment $isputes &I8SID(

Pu)ara 1o!tadin / ,e*unarodne "inan!ije &"inan!ij!ki menad3ment(I 2etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje4 2CC4 god.II!tr.1<1 7 1o!tadin Pu)ara / ,e*unarodne "inan!ije &"inan!ij!ki menad3ment(I2etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje 2CC4 god.II!tr. 1<F, 1<9

U o!novi, Svet!ka +anka o+u vata tri aktivno!ti: pozajmljivanje !red!tava, i!tra3ivanje razvoja i ekonom!ke analize i te ni2ku pomo54 o+ez+e*uju5i !red!tva iz javni izvora za programe razvoja u o+la!tima kao )to !u zdrav!tvo, o+razovanje i za)tita 2ovekove !redine, "oku!iraju5i !e na na#ionalne, pravne, politi2ke i ekonom!ke !trukture. $anka promovi)e re"orme dizajnirane ! #iljem da !tvore dugoro2ni ekonom!ki ra!t i !ta+ilno!t, tako )to pozajmljuje !red!tva vladama, a zatim pro"it do+ijen iz zajmova kori!ti da "inan!ira !voje aktivno!ti. 9edavno je o+e5ala da 5e vi)e !voji +udu5i !red!tava u!meriti ka naj!iroma)nijim zemljama u vidu !u+ven#ija, a ne pozajmi#a za !o#ijalne programe. Po!toje dve vr!te zajmova Svet!ke +anke: 4 nova# koji dolazi od inve!titora )irom !veta, tako )to oni kupuju o+vezni#e koje izdaje Svet!ka +anka. 4 drugi tip zajmova ide u !iroma)ne zemlje, koje o+i2no ni!u kreditno !po!o+ne na !vet!kim "inan!ij!kim tr3i)tima i ne mogu da plate kamate po tr3i)noj !topi na nova# koji !u pozajmile. D+og toga Svet!ka +anka ne mo3e da izda o+vezni#e i tako !akupi !red!tva za pozajmljivanje ovim zemljama.

Davanjem zajmova naj!iroma)nijim zemljama +avi !e in!titu#ija Svet!ke $anke / -D'. ;rganizovana je kao !vet!ko ak#ionar!ko dru)tvo u kome zemlje imaju !voje udele koji !u odre*eni veli2inom ekonomije te zemlje u pore*enju !a !vet!kom ekonomijom. 9ajve5e ind. zemlje &6rupa /: 1anada, .ran#u!ka, 9ema2ka, -talija, 6apan, U1 i S'D( po!eduju oko 45B ak#ija S$ i one imaju preovla*uju5u ulogu u !vet!kim ekonom!kim odno!ima i po!lovima. S'D imaju najve5i udeo / 17B )to im daje pravo veta na !ve mogu5e promene o!novnog kapitala +anke i !klopljenog ugovora o o!nivanju S$. ,e*utim, !ve o!talo odlu2uje !e ve5inom gla!ova zemalje 2lani#a. Demlje 2lani#e pred!tavlja -zvr)ni od+or koji ima !edi)te u %a)ingtonu. -; odgovara ;d+oru guvernera koji je prven!tveno !a!tavljen od mini!tara "inan!ija zemalja 2lani#a i glavni ljudi iz #entralni +anaka. Sa!taje !e jednom godi)nje. Samo zemlje 2lani#e mogu da pozajmljuju nova# od S$, ali !ve zemlje 2lani#e&i +ogatije( pro"itiraju od ekonom!kog razvoja zemalja u razvoju jer nikom vi)e ne odgovara podela !veta na +ogate i !iroma)ne.

4. *REDI)I MMF-a I (VE)(*E +AN*E

Dugoro2an odno! Svet!ke +anke !a vladom neke zemlje je pred!tavljen u "trategiji da&anja pomo7i zemlji 1/8AS9(. L'S ela+orira +izni! plan $anke i daje detalje o !tepenu i vr!ti pomo5i koju tre+a pru3iti nekoj zemlji. Prema Svet!koj +an#i, L'S je +aziran na -lanu strategije smanji&anja siroma8t&a ,-4"-) zemlje i pripremljen je !a vladom na parti#ipatoran na2in. >o nije dokument o kome !e mo3e pregovarati@ +ilo koja razlika koja po!toji izme*u programa razvoja te zemlje i !trategije $anke je i!taknuta ali ne i neiz+e3no zna2ajna u izvr)avanju projekta $anke. 1arakteri!tika koja de"ini)e i Svet!ku +anku i ,,. je nji ova upotre+a u!lovljeno!ti. >o zna2i da !e pozajmi#e, krediti i "inan!iranje projekata daju pod !triktnim u!lovima. -ako !e !ve pozajmi#e daju pod odre*enim u!lovima &kao )to je vremen!ki plan vra5anja duga( u!lovljeno!t !e odno!i na odre*eni +roj !trogi ekonom!ki i politi2ki u!lova koji mogu da pretvore pozajmi#u u politi2ko !red!tvo. Standardni u!lovi &naro2ito oni povezani !a programom !trukturalnog prilago*avanja( !u po!tavljeni ! #iljem da po+olj)aju e"ika!no!t kori)5enja re!ur!a jedne zemlje da +i !e !timuli!ao ra!t i !ta+ilizovala ekonomija. .ormalna u!ovljeno!t i programi pomo5i razvoja !e dono!e na o!novu pregovora izme*u Svet!ke +anke i vlade neke zemlje. ,e*utim, pregovori !u veoma jedno!trani i u!lovi !u manje4vi)e !tandardni od jedne do druge zemlje. Preporuke $anke uklju2uju devalva#uju valute i druge mere koje unapre*uju trgovin!ku li+eraliza#iju, privatiza#iju !trate)ki !ektora &kao )to !u energija, zdrav!tvo, voda(, !manjenje uloge vlade, !manjenje dru)tvene potro)nje, nove kori!ni2ke naknade &na primer za zdrav!tvo, o+razovanje i elektri2nu energiju( vi)e kamatne !tope i !manjenje plata. U!lovljeno!t !e ne odno!i !amo na ekonom!ka i "inan!ij!ka pitanja@ u!vajanjem programa do+rog upravljanja & good go&ernance ( Svet!ka +anka mo3e da preduzme re"orme i u drugim politi2kim o+la!tima kao )to !u !lo+oda )tampe, kreiranje pravo!udnog !i!tema i zapo)ljavanje javni !lu3+enika. U!lovljeno!t je pro+lemati2na iz vi)e razloga. ;na !e propi!uje kao model koji odgovara !vim tipovima i ne uva3ava !pe#i"i2ne potre+e ili #iljeve razli2iti dru)tava. ;na pred!tavlja veliki gu+itak nezavi!no!ti vlade. Me!to je +azirana na politi2kim o+zirima i ideologiji. 1ao najva3nije, ovakve re"orme 2e!to prouzrokuju pove5anje patnje, nejednako!ti i !iroma)tvo u zemlji u kojoj !e !provode. U!lovljeno!t !e 2e!to opravdava odgovorno)5u. Demlja koja o2ekuje da do+ije "inan!ij!ku pomo5 od javne in!titu#ije &podr3avane od !trane !trani pore!ki o+veznika( mora da poka3e da 5e nova# upotre+iti odgovorno i otplatiti dug u ugovorenom roku. 1orumpirane vlade !no!e krivi#u za ve5i deo dugovanja !voji zemalja i z+og toga $anka za teva !ve ve5u odgovorno!t od primao#a pomo5i.

4.1. F"nan%"j%.a /o0o1

,,. pozajmljuje nova# zemljama 2lani#a koje imaju "inan!ijke pote)ko5e,odno!no zemljama koje nemaju dovoljno !trani valuta da plate ono )to !u kupili od drugi zemalja. U !vaku zemlju nova# !ti3e na razli2ite na2ine:od izvoza,od davanja u!luga&+ankar!ko po!lovanje i o!iguranje(,od turizma,od !trani inve!ti#ija ili "inan!ijki pomo5i. Ukoliko !e zemlje zadu3e previ)e,!uo2avaju !e !a +rojnim neprijatnim !itua#ijama:opadanje kupovne mo5i,!manjenje izvoza...Demlja 2lani#a ,,.4a mo3e zatra3iti pomo5 od organiza#ije koja +i tre+ala !a pomogne u utvr*ivanju uzroka lo)e ekonom!ke !itua#ije i na2ina za njeno razre)enje. Mlan .onda !a "inan!ij!kim pro+lemima mo3e odma povu5i iz "onda 25B !vog ukupnog uloga &kvote( koji je uplatio u zlatu ili u drugoj konverti+ilnoj valuti. Ukoliko je ova !uma nedovoljna,zemlja !a velikim te)ko5ama mo3e tra3iti od ,,.4a i u toku godine pozajmiti tri puta

vi)e od !vog uloga.;vi limiti !e ne odno!e na !pe#ijalne pozajmi#e ,,.4a.;vakav vid "inan!iranja .onda je poznat pod nazivom H"upplemental 4eser&e FacillityN i !tvoren je u de#em+ru 1997.godine da pru3i kratkoro2no "inan!iranje 2lanova !uo2enim !a iznenadnim ekonom!kim poreme5ajima. S.0 je prvi put primenjen na 6u3nu 1oreju.Pri pozajmljivanju !red!tva .ond !e dr3i dva o!novna prin#ipa. Prvo,!red!tva .onda po!toje za do+ro+it !vi 2lanova,tako da !e od !vakog 2lana koji pozajmi nova# o2ekuje da !e taj nova# vrati 2im !e pro+lem re)i.Drugo,pre nego )to .ond odo+ri kredit, 2lan mora da poka3e kako 5e da re)i !voje "inan!ij!ke pro+leme i kako 5e kredit da vrati u periodu od < do 5 godina &izuzetno do 1C(. Oogika ovog prin#ipa je vrlo jedno!tavana:zemlja koja tra3i kredit od ,,.4a je prezadu3ena,odno!no previ)e tro)i. Ukoliko ekonom!ke re"orme ne urode plodom,kredit 5e +iti potro)en i u5i 5e u dug. Dna2i kreditiranje !e vr)i !amo ako po!toji realna )an!a da !e pro+lem prevazi*e i da !e pozajmljena !red!tva e"ika!no i!kori!te.

5. (R+IJA2 MMF " (VE)(*A +AN*A - "%3o&"ja3 odno%a

$iv)a S.06 je +ila jedna od zemalja u2e!ni#a $retonvud!ke kon"eren#ije 1944 god. i zemalja o!niva2a ,,.4a i Svet!ke +anke. Prvi "inan!ij!ki aran3man !a ,,.4om u izno!u od 9 mil. S'D dolara 6ugo!lavija je zaklju2ila 1949 god., a po!lednji u izno!u od 47C mil. !pe#ijalni prava vu2enja 17.C<.199C godine. ;dlukom od+ora izvr)ni direktora ,,.4a od 1 )1')199')godine kon!tatovano je da je S.06 pre!tala da po!toji a !amim tim je pre!talo i njeno 2lan!tvo u ,,.4 u. -!tovremeno !u utvr*eni u!lovi pod kojima zemlje !uk#e!ori mogu da na!lede 2lan!tvo S.06 u ,,.4 u. ;d aktive i pa!ive S.06 u ,,.4u S0 6ugo!laviji je pripalo <7,52B. ;d+or izvr)ni direktora ,,.4 a je '9)decem:ra '999.godine doneo odluku !a retroaktivnim dej!tvom od 14.de#em+ra 1992. godine, da je S0 6ugo!lavija i!punila u!love za 2lan!tvo u toj in!titu#iji. -!tog dana od+or je S0 6ugo!laviji odo+rio 117,9 miliona !pe#ijalni prava vu2enja u okviru G itne po!tkon"liktne pomo5iH kao podr)ku programu ekonom!ke !ta+iliza#ije i o+navljanju in!titu#ija i admini!tra#ije S0 6ugo!lavije. -z ti !red!tava S0 6ugo!lavija je otplatila zajam za premo)5avanje u izno!u od 1C1,1 milion SP%, koji !u joj :vaj#ar!ka i 9orve)ka odo+rile za izmirenje "inan!ij!ki o+aveza prema ,,.4 u. : Po!le reguli!anja 2lan!tva u me*unarodnim "inan!ij!kim organiza#ijama na)a zemlja je u!po!tavila do+ru !aradnju !a njima. 1on!titui!anjem DD SL8 &u!vajanjem u!tava C4.C2.2CC<.god.( nova dr3ava je po!tala pravni na!lednik S06 i !u+jekt me*unarodnog prava, odno!no na!ledila je !va njena prava i o+aveze.Po!tignut je dogovor o pred!tavljanju zemlje u ,,., Svet!koj +an#i i drugim "inan!ij!kim in!titu#ijama.9arodna +anka Sr+ije je "i!kalni agent DD SL8 u ,,., dok ove po!love u S$ o+avlja i!tovetna #rnogor!ka in!titu#ija. Per!onalno Sr+iju i Lrnu 8oru u ,,. pred!tavlja guverner 9$S, a u S$ mini!tar "inan!ija 0L8. Ulogu depozitara u o+e in!titu#ije ima 9$S, a zajedni2ka tran!ak#iona &o+ra2un!ka( valuta je dinar.9 9akon o!amo!tavljivanja 0epu+like Lrne 8ore, 0epu+lika Sr+ija je na!ledila me*unarodno pravni !u+jektivitet DD SL8 i na!tavila njeno 2lan!tvo u me*unarodnim "inan!ij!kim
F 9

???.n+!.Pu ???.ekonomi!t.#o.Pu

1C

organiza#ijama. ,,. je 21. jula 2CC7. godine potvrdio kontinuitet 0S u odno!u na DD SL8, kao i da 0S na!tavlja 2lan!tvo !a po!toje5om kvotom od 477,7 miliona !pe#ijalni prava vu2enja i !vim pravima i o+avezama koje proi!ti2u iz tog 2lan!tva.

5.1. Odno% %a (ve3%.o0 5an.o0

"a "&etskom :ankom "40 je o:no&ila +lanst&o () .) '991) godine i zaklju2ila namen!ki kreditni aran3man u izno!u od 54C miliona USD za period 2CC142CC4. godina po veoma povoljnim -D' u!lovima &otplata 2C. godina, po2ek 1C godina, +ez kamate, tro)kovi !ervi!iranja C,75 od!to godi)nje(. S$ nam je i!platila i <C miliona USD u vidu poklona. Da raniji dug S$ je odo+rila kon!olida#ione kredite od 2,1 milijardi USD 2ime !e re"inan!ira dug i +i5e otpla5en od 2CC5. do 2C<1. godine. Pored ovi , S$ je odo+rila i vi)e drugi zajmova koji !e do+ijaju na o!novu predloQeni projekata koji odre*uju namenu odo+reni !red!tava.

Daklju2enje aran3mana !a ,,. pozitivno je doprinelo ukupnoj makroekonom!koj !ta+ilno!ti i omogu5ilo povoljno okon2avanje pregovora vo*eni !a Pari!kim klu+om poverila#a. Sa Pari!kim klu+om dogovoren je novem+ra 2CC1. godine otpi! 51 od!to po!toje5eg duga ovoj grupa#iji i dodatni otpi! od 15 od!to ukoliko !e i!po)tuje dinamika, odno!no u!lovi aranQmana !a ,,. do 2CC5. godine, )to 2ini ukupno 77 od!to otpi!a &tzv. 9apulj!ki u!lovi(. ;!tatak duga je reprogramiran na 22 godine !a po2ekom od )e!t godina. Daklju2eno je 14 +ilateralni aranQmana !a 2lani#ama Pari!kog klu+a.

5.2. (3and-56 a&an70an

;d+or izvr)ni direktora ,,.4a je 11) juna '991) godine S0 6ugo!laviji odo+rio stand :y kredit u izno!u od 2CC miliona SP% & oko 249 mil. US R ( kao podr)ku ekonom!kom programu Savezne vlade. >om prilikom g. Stenli .i)er, prvi zamenik izvr)nog direktora je i!takao da !u !e vla!ti u S06 uklju2ile impre!ivno +rzo i odgovorno u izuzetno te3ak zadak o+nove njene uni)tene privrede. -!takao je da !u va3ne !trukturne re"orme &li+eraliza#ija deviznog i trgovin!kog !i!tema( kao i radikalne re"orme "i!kalnog !i!tema ve5 zapo2ele, kao i da !u vla!ti "ormuli!ale i po2ele primenu re!truktuiranja +anaka u !aradnji !a ,,.4om i Svet!kom +ankom a da pred!toji i u!vajanje novog tran!parentnog okvira za privatiza#iju. S0 6ugo!laviji je odma !tavljeno na ra!polaganje 5C milinona SP% & oko 72 mil. US R(, dok 5e prema odlu#i -; ,,.4a , 6ugo!laviji preo!tale tri tran)e zajma +iti odo+ravane po!le !a!tavljanja kvartalni pregleda izvr)enja programa;<.
1C

???.n+!.Pu

11

0ezultati !provo*enja programa !tand +P aran3mana o#enjuju !e na o!novu: 4dogovoreni kvantitativni kriterijuma izvr)enja & neto devizni rezervi 9$6, neto doma5e a#tive, zadu3enja kon!olidovane javne uprave kod +ankar!kog !ektora, zaklju2ivanja novi nekon#e!ionalni ino!trani zajmova od !trane javnog !ektora, preuzimanja dugova privrede prema +ankama od !trane javnog !ektora o !pre2avanja akumuliranja novi do#nji po o!novu !ervi!iranja !poljnog duga(, !trukturni mera u "i!kalnom, "inan!ij!kom i privatnom !ektoru

5.3. A&an70an za /&od87eno f"nan%"&anje

;d+or izvr)ni direktora ,,.4a odo+rio je S06, 1;)maja '99') godine, trogodi)nji "inan!ij!ki aran3man, tzv. 'ran3man za produ3eno "inan!iranje &<=tended 3und 3acility) ;;% u izno!u od 75C miliona specijalnih pra&a &u+enja ,"-!) / oko F29 miliona US R, kao podr)ku ekonom!kom programu !ta+iliza#ije i re"ormi za period 2CC2 / 2CC5. godine. 1ori)tenje prve tran8e ,rate) novog "inan!ij!kog aran3mana u izno!u od 5C mil.SP% &oko 74 mil. R( !tavljeno je na ra!polaganje 6ugo!laviji odma nakon aktiviranja novog aran3mana 14. maja 2CC2. godine. .inan!ij!ka !red!tva .onda u okviru novog aran3mana namenjena !u za kori)renje u 1< tran)i i +ila !u u!lovljena o!tvarivanjem zadovoljavaju5i rezultata utvr*enog ekonom!kog programa i !trukturni re"ormi. Predvi*eno je da !e o#ena !provo*enja programa i o!tvareni rezultata vr)i polugodi)nje. ;!tatak tran)i odo+ravan je naknadno i to u !lede5im "azama: 2 tran)a od 17.CF.2CC2. god.4 u izno!u od 5C miliona !pe#ijalni prava vu2enja &SP%( I vredno!t u izno!u od 77mil.R < 4 4 tran)a od 17.C4.2CC<. god.4 u izno!u od 1CC miliona SP% I 14Cmil.R 5 4 7 tran)a od <C.C7.2CC<. god. / u izno!u od 1CCmiliona SP% I oko 14Cmil.R 7 / F tran)a od C7.C7.2CC4. god. / u izno!u od 1CC miliona SP% I oko 147 mil.R 9 tran)a od 15.12.2CC4. god. / u izno!u od 72,5 miliona SP% I 95,7 mil.R 1C / 11 tran)a od 29.C7.2CC5. god. / u izno!u od 125 miliona SP% I oko 1FC,< mil.R

5.4. av&9e3a. /o%lednje &ev"z"je A&an70ana za /&od87eno f"nan%"&anje

C7.C2.2CC7.godine izno!om od 72,5 mil. SP% & oko 9C mil.R( zavr)ena je po!lednja revizija 'ran3mana za produ3eno "inan!iranje 2ime !u u potpuno!ti i!kori)5ena !red!tva odo+rena u okviru ovog aran3mana. Pored toga zavr)etak "inan!ij!kog aran3mana !a ,,.4om omogu5io je realiza#iju preo!talog otpi!a od 15B reprogramiranog duga prema poverio#ima Pari!kog klu+a u vredno!ti od oko 7CC mil.R. U!vajanjem izve)taja tokom za!edanja ;d+ora izvr)ni direktora i!taknuto je da !u o!tvareni: 4!na3an privredni ra!t i vi!oka !topa ra!ta izvoza, podr3ani u+rzanim !provo*enjem !trukturni re"ormi. ;
11 12

???.n+!.Pu ???.n+!.Pu

12

4re!truktuiranje i privatiza#ija +anaka kao i po+olj)ana po!lovna klima pove5ali !u inve!ti#ije, dok !u re!triktivnom "i!kalnom politikom !manjene makroekonom!ke neravnote3e. U!vajanje novog zakona o +ankama pred!tavlja va3an korak u prav#u pri+li3avanja me*unarodnim !tandardima, dok vi!oka in"la#ija i de"i#it teku5eg platnog +ilan!a i dalje izazivaju za+rinuto!t i pove5avaju rizik na promene koje !e de)avaju u me*unarodnom okru3enju. ;#enjeno je da +i nakon zavr)etka trogodi)njeg aran3mana !a ,,.4om tre+alo da +ude na!tavljeno do!ledno !provo*enje 2vr!te makroekonom!ke politike i u+rzan pro#e! !trukturni re"ormi kako +i !e !manjila in"la#ija i de"i#it teku5eg platnog +ilan!a, ograni2ila tra3nja i o!tvario odr3iv privredni ra!t. U narednom periodu o2ekuje !e !provo*enje re!triktivne monetarne politike ! #iljem zau!tavljanja u+rzanog ra!ta kreditne aktivno!ti i dalji razvoj tr3i)no orijenti!ani monetarni in!trumenata od !trane 9$S. -zra3en ra!t odo+ravanja kredita indek!irani u devizama i ra!t nenapla5eni potra3ivanja za teva5e ja2anje kontrole po!lovni +anaka, dok +i politika deviznog kur!a u Sr+iji tre+ala ! jedne !trane da uti2e na !manjenje in"latorni o2ekivanja, a ! druge da ne ugrozi !poljnu konkurentno!t zemlje. Predvi*eno je da 5e "i!kalna politika u Sr+iji u 2CC7 +iti i dalje re!triktivna kako +i doprinela !manjenju de"i#ita teku5eg platnog +ilan!a - in"la#ije. Smanjenje javni ra! oda +i5e rezultat !veo+u vatne re"orme u !ektoru zdrav!tva, ra#ionaliza#ije +roja zapo!leni u voj!#i kao i !manjenja !u+ven#ija. Akonom!ke vla!ti u zemlji nameravaju da na !trani javni pri oda o!tvare u)tedu ve5u od o2ekivane )to +i tre+alo da pove5a "lek!i+ilno!t "i!kalne politike i njenu !rednjoro2nu odr3ivo!t.;!novu !rednjoro2nog ekonom!kog programa 2ine po!tizanje odr3ivog privrednog ra!ta, po+olj)anje 3ivotnog !tandarda !tanovni)tva, ni!ka !topa in"la#ije i dalji ra!t devizni rezervi zemlje. S tim u vezi klju2ne re"orme izvr)i5e !e na planu li+eraliza#ije deviznog tr3i)ta, po+olj)anja doma5eg !i!tema platnog prometa, ja2anja kontrole po!lovanja +anaka, po+olj)anje pore!ke admini!tra#ije i u+rzavanje pro#e!a privatiza#ije.

5.5. Na&odna 5an.a 8 /o3/8no%3" "z0"&"la d8' /&e0a MMF8

>arodna :anka "r:ije je 1.) marta '99/, prevremeno otplatila preo!tali dug prema ,,.4u u izno!u od 154,1 milion !pe#ijalni prava vu2enja &ili oko 2<2 miliona dolara( po o!novu !red!tava koja !u povu2ena u okviru trogodi)njeg "inan!ij!kog aran3mana. >ime je u potpuno!ti izmiren dug prema ovoj me*unarodnoj "inan!ij!koj in!titu#iji.Prevremena otplata duga prema ,,.4u zapo2eta je u junu 2CC7. godine, za valjuju5i pora!tu priliva !red!tava od privatiza#ije i !trani direktni inve!ti#ija, kao i kontinuiranom ra!tu devizni rezervi. Dug u ukupnom izno!u od 75C miliona !pe#ijalni prava vu2enja &ili oko 97F,2 miliona dolara( otpla5en je u 2etiri rate, i to u junu, !eptem+ru i de#em+ru 2CC7. godine, da +i po!lednja rata +ila izmirena 15. marta ove godine.
;#

Davr)etak aran3mana !a ,,.4om, za Sr+iju je mnogo zna2io. Pre !vega, +ilo je va3no da ,,. redovno izve)tava !vet!ke ekonom!ke krugove o !tanju Sr+iji, nadzire ekonom!ka kretanja, i prakti2no upravlja njima. ,e*utim !ve 2e)5e !e i!ti2e da ve5ina zemalja u!peva da vodi !voju ekonom!ku politiku i +ez nadzora ,,.4a, razvijaju5i !voje me anizme za iz+egavanje "inan!ij!ki kriza, preko nezavi!ne na#ionalne +anke, u!kra5ivanja !vake mogu5no!ti da do)tampava manje vredan nova#, zatim preko naru2ivanja nezavi!ni ek!pert!ki analiza itd. S o+zirom da je mini!tar ekonomije ,la*an Dinki5 izri2ito najavio da ne5e +iti novog aran3mana !a ,,.4om, ve5 5e !e u+udu5e !aradnja odvijati kroz pra5enje o!novni ekonom!ki kretanja u Sr+iji i davanje preporuka opravdano je pitanje da li !mo zai!ta !premni da iza*emo iz patronata ili
1<

???.po!lovnimagazin.+iz. IIka+inet guvernera

1<

nam jo) tre+a upravlja2ka ruka ,,.4a. U !vet!kim ekonom!kim krugovima vlada mi)ljenje o Sr+iji kao zemlji u kojoj je ! te)kom mukom uvedena makroekonom!ka !ta+ilno!t, zato !e #eni ono )to je mini!tar Dinki5 uradio, ali i!tovremeno pro#enjuje !e da je ta !ta+ilno!t kr ka, te !e vrlo lako mo3e kliznuti u krizu.

5.$. (&5"ja " (ve3%.a 5an.a 8 na&edno0 /e&"od8 "&etska :anka odo:rila strategiju partnerst&a za "r:iju do '911) ;d+or izvr)ni direktora Svet!ke +anke odo+rio je !trategiju partner!tva za Sr+iju za period od 2CCF. do 2C11.godine. Plan je da !e Srp!koj vladi !tavi na ra!polaganje oko 7CC miliona dolara pod i!tim ili povoljnijim u!lovima nego )to Sr+ija mo3e da do+ije iz drugi izvora i to !u dodatna !red!tva u odno!u na 74C miliona dolara koje je Svet!ka +anka o+ez+edila na)oj zemlji od 2CC1.godine uglavnom u "ormi kon#e!ionalni zajmova. -na2e i IF5 & !vet!ka "inan!ij!ka korpora#ija ( deo grupe Svet!ke +anke, predvidela je znatne nove inve!ti#ije u Sr+iji, uz !koro <4C mil.dolara ulo3eni do !ada. -!to tako i MI6# &'gen#ija za multilateralne garan#ije inve!ti#ija ( o+ez+edila je do!ad garan#ije ve5e od 425 mil. dolara i i!pita5e dalje mogu5no!ti za podr)ku !trani ulaganja kojima !e promovi)u ra!t i zapo)ljavanje u na)oj zemlji. U Strategiji partner!tva Svet!ka +anka 5e !e "oku!irati na tri prioriteta u Sr+iji i to na pod!ti#anje razvoja na o!novu dinami2nog privatnog !ektora radi daljeg pove5anja pri oda i pri+li3avanja nivoima u AU, kao i na o+ez+e*enje mogu5no!ti da )iri delovi dru)tva o!ete do+ro+iti privrednog ra!ta, dok je tre5i prioritet upravljanje rizi#ima z+og zaga*enja prirodne !redine i kod elementarni nepogoda.

14

$. A*?JU@A*
Smatra !e da !a ,,. / om nema mnogo pregovora, vi)e je to po prin#ipu uzmi ili o!tavi. U izve)taju Akonom!kog odeljenja ,,.4a za Avropu, pod nazivom ?"la:ost zemalja u raz&oju u jugoisto+noj <&ropi-4azlozi za za:rinutost@ daje !e pro#ena da zemljama 2iji je !poljni dug pra)ao grani#u od FC od!to +ruto dru)tvenog proizvoda preti o+u!tava !trani ulaganja i "inan!ij!ka kriza. 9epovoljno!ti !u velik de"i#it u razmeni, velik !poljni dug i ni!ka !topa ra!ta uz jedinu predno!t, a to !u velike devizne rezerve. Po i!ku!tvu raniji kriza, veliki de"i#it dovodi do naglog o+u!tavljanja !trani kredita i do pove5anja razlike u valutama i kamatnim !topama. Ulazi !e u vrzino kolo pove5anja de"i#ita i opa!no!ti za likvidno!t i ina2e !la+i privreda. Po !tru2nja#ima ,,.4a vlade zemalja jugoi!t. Avrope tre+alo +i da zau!tave zadu3ivanje u !tranim +ankama, te da !manje de"i#it u razmeni i !poljni dug. Pri!utno!t !trani +anaka u "r:iji kao i u zemljama u okru3enju !matra !e do+rim pokazateljem oporavka privrede, ali to mo3e da zna2i i opa!no!t, jer one mogu pot#eniti rizik po!lovanja u malim zemljama. 6edan od pro+lema je i nee"ika!no!t inve!ti#ija. D+og !vega toga ek!perti ,,.4a !matraju da je na Balkanu mogu5 !#enario "inan!ij!kog !loma, kao kom+ina#ija lo)e unutra)nje politike i !poljni regionalni kriza. -zlaz !e vidi u "inan!ij!koj di!#iplini, o+uzdavanju ra!ta kredita i razvoju tr3i)ta kapitala. Po!e+no je zanimljiva preporuka da !e o!la+e na#ionalne valute i u!po!tavi realniji kur!, jer !e ko!i !a na)im naj2e)5e ponavljanim zvani2nim !tavom, da nema popu)tanja kad je re2 o kur!u dinara.

15

,e*unarodni monetarni "ond je in!titu#ija +ez koje +i dana)nja ekonomija izgledala nezami!livo. ,,. po!toji da predvidi i re)i !ve pro+leme i pote)ko5e na kojem me*unarodni monetarni !i!tem nailazi. Suko+ljavanja u "inan!ij!kom pogledu izme*u zemalja nikada ni!u ni)ta do+ro donela. D+og toga !u !e dogovori, !aradnja, kon!ulta#ije i kompromi!i unutar jedne organiza#ije pokazali kao do+ro re)enje u !avladavanju !vi "inan!ij!ki pote)ko5a.Dakle, za ,,. !e mo3e re5i da je najva3nija i najve5a me*unarodna monetarna in!titu#ija i tre+a joj pridavati najve5i zna2aj. ,oglo +i !e re5i da 2lan!tvo neke zemlje u ,,.4u zna2i da 5e ta zemlja pomagati drugim 2lani#ama, ali i da 5e njoj +iti pomognuto u !lu2aju neki njeni i unutra)nji i vanj!ki "inan!ij!ki pote)ko5a. Svaka zemlja u2e!tvuje u odlu2ivanju !a onoliko gla!ova koliko je !red!tava deponovala u .ondu, tako da je odlu2ivanje propor#ionalno deponovanim !red!tvima. 9ajve5i depodent !u Sjedinjene Dr3ave.,e*utim +itno je napomenuti da !tavovi zemalja u razvoju 2iji gla!ova ima pro#entualno manje ni!u marginalizovani jer !e mnoge zna2ajne odluke u .ondu dono!e kvali"ikovanom ve5inom od 7CB ili F5B,pa ako deluju jedin!tveno mogu da uti2u na odluke. ,oje je mi)ljenje da razvijene !vet!ke zemlje a po!e+no S'D, ako imaju u intere!u dono)enje neke odluke koja +i njima odgovarala, mogu lako da privole jo) neke zemlje &DU0( 2iji !u im gla!ovi neop odni da +i izgla!ali takvu odluku. -ako je ovakvo mi)ljenje pogre)no, !igurno je da !naga zemalja za!novana na ekonom!koj mo5i 2e!to nadja2ava !nagu argumenata !la+ije razvijeni zemalja, odno!no +rojniji zemalja 2lani#a.

,. ?I)ERA)URAA
1. $rani!lav Pelevi5, 2CC7., %ladimir %u2kovi5, ,edjunarodna Akonomija, Lentar za izdava2ku delatno!t Akonom!kog "akulteta u $eogradu. 2. Dejan 6ovovi5,1992, ,,. ,e anizam, politika i re"orma, $eograd. <. 1ova2evi5, ,.: ,e*unarodna trgovina, Akonom!ki "akultet, $eograd, 2CC2. 4. Dr Pu)ara 1o!tadin / ,e*unarodne "inan!ije &"inan!ij!ki menad3ment( I 2etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje 2CC4.godine 5. ???.ekonomi!t.#o.Pu 7. ???.n+!.Pu 7. ???.po!lovnimagazin.+iz F. ???.?ikipedia.org

17

17