Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
LEČENjE LEKOVITIM BILjEM

LEČENjE LEKOVITIM BILjEM

Ratings: (0)|Views: 629 |Likes:
Published by Hibozo

More info:

Published by: Hibozo on Feb 01, 2014
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/03/2014

pdf

text

original

 
 
LEČENjE LEKOVITIM BILjEM
 
VASO PELAGIĆ
 
ŠESTO IZDANjE
 NARODNA KNjIGA 1973
Kao što je sloboda večita borba za slobodu. tako je i zdravlje večita
 borba za zdravlje
 samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i
usavršavali.
 
Pobediti bolest znači
osloboditi se straha od smrti.Svaki narod,
svaki kraj i svaka epoha imaju svoje običaje, navike, nošnju, pesme,
 
pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, načine lečenja i veštinu
 izrade lekova. Ako se kroz istorijsku prizmu posmatra upotreba lekova i v
eština
 
lečenja, jasno se vidi da drogistička veština čini nerazdvojnu celinu
 
kulturne istorije čovečanstva. I lekovito billje je, izmeću ostalog,
 
zaoralo duboku brazdu u život svih naroda, a pogotovo onih koji su
 
vekovima tlačeni, gonjeni, porobljavani, naroda u večitim seobama, koji
 
po nečemu liče na vodeni cvet, na svilu što leti po lepom vre
-menu ili
na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljčice
 u gustoj travi. Lekovito bilje je najstariji lek i prvobitna farmaceutska sirovina nekad primitav-.nih, a sada kulturnih naroda. I danas je razno
bilje najjevtinija i najpristupačnija farmaceutska sirovina za izradu le
-
kova u domaćoj i inostranoj industriji.Upotreba lekovitog bilja kao
 
terapijskog sredstva ima u našem narodu neobično
bogatu i izvanredno dugu i kontinu-
iranu tradiciju. Najbolje svedočanstvo o tome pružaju
 broJni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar nrke:
U Hodoškom kodeksu, koji se omatra za najstariji kodeks srpske
 svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna
upotreba domaćih i stranih biljnih droga, najčešće kima, aloja, tamnjana,
 lanenog i repinog semena, smok-vinog korena, korijandra, cveklinog soka,
vrbove kore i njenog lišća i raznog drutog bilja.
 Hilandarski medicinski kodeks broj 517, koji je otkrio 1951. godi-ne
akademik B. Sp. Radoičić u Biblioteci manastira Hilandara, navodi
 upotrebu kamfora, perunike, kukureka i mnogih drugih biljaka. Taj
'kodeks je „najdragoceniji spomenik srpske medicinske kudture" (dr Relja
 
Katić). Ovo delo potiče iz XV ili XVI veka.
 
Za vreme petvekovnog ropstva sastavluane su lekaruše zna
-. nih i
neznanih medicinskih pisaca. I u njima je lekovito bilje najčešće
 
pominjani lek.U stalnoj borbi za opstanak, hvatajući se na svakom kora
-ku
ukoštac sa stihijom, bezgraničnim i nemilosrdnim ćudima prirode, bez
 
školovanih lekara i lekova ostavlen i zaborav
-
ljen, bez ičije pomoći, jer
 
„car je daleko —
 
a bog je visoko", naš čovek je posebno cenio lekovito
 
bile, koje mu je uvek bilo najvažniji i najpristupačniji lek.
 To se
najlepše vidi i iz naših narodnih pesama. Od svih lekova u njima se
 
najčešće pominje lekovito bilje. Njemu se često pridaje čudotvorna moć.
 
Biljarice i vidarice se naročč.to poštuju. I to bilje, i mesto •gde ono
 
raste, način branja, vreme kad se može i sme brati, i ,sve ostalo što je u
 
vezi s lekovitam biljem i lečenjem pomoću njeta obavijeno je poetskom
 
žicom i dubokom tajanstvenošću. Taj psihosugestivni karakter mnogih
 
stihova naših epskih pe
-
sama ima velik značaj i često je predstavl.ao
 
značajan p
oiho-teraoijski faktor.
 
Zašto, vilo, da te bog ubije,
 
Zašt' ustreli pobratima moga? (Miloša Obilića)
 Daj ti bilje onome junaku,
Jer se nećeš napositi glave
 Sta ga vila bogom bratimiti:
Daj me puštaj u planinu živu, Da naberem po Miroču bilja, Da zagasim
 rane na junaku.
Pusti vilu u planinu živu;
 
Bilje bere po Miroču vila, Bil.e bere često se odziva.
 
Nabra vila po Miroču bilja I zagasi rane na junaku...
 
(Kraljević. Marko i vila)
 
Značaj lekovitog bilja i njegovu terapijsku vrednost, kao i njegovu u to
 vreme d
ominantnu upotrebu u našem narodu, dobro zapažaju i naši
 narodni prosvetitelji iz druge polovine XVIII veka, pa tom pitanju,
prirodno, posvećuju posebnu pažnju u svo
-jim prosvetiteljskim spisima i delima. Tako i Zaharija Stefa-
nović Orfelin (1726—
1785), do
stojan preteča
 
besmrtnog Dositeja Obradovića, naš najznamenitiji pisac XVIII veka,
 prvi ot-
kriva srpskom narodu naučne pojmove o prirodi i vaseljeni i
 ustaje protiv neznanja i praznoverica koje su tada vladale. Orfelinov Veliki srpski travnik ima oko 500 bilaka. Neu-
morni prosvetitel» svoga
 roda daje svim biljkama pored latin-
okog i narodno ime, a u odel»ku
 
„polza i upotreblenije" čita
-
ocu pruža dragocene podatke iz materije
 medike i terapije onadso kakb se to radilo u to vreme u Evropi. Tako, na primer, ka
d piše o muimuli, Orfelii, pored ostalog, daje i ovo dra
-,
gocego uputstvo: „Zrjele mušmule esu izrednoe ljekarstvo pro
-tiv bistre
stolice, serdobolje, krovopljuvanja, tečenja sjemena i mnagoga mjesečnoga
 
ženskoga; radi čega možno nih s medom, ili sa šeć.erom, kako kruške
 
pripraviti." I danas se muš
-mula
 
zbog toga što salrži dosta tanina i
 drutih polife-
lonskih jedinjenja, zatim pektina, voćnog šećera vitamina
 S i karotena
 
uspešno koristi za sprečavanje dijareje i ulazi u sastav
 raznih farmaceutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna
sredstva u borbi protiv dosadnih i često omr
-tonoonih proliva, pogotovo dece za vreme leta. Orfelinov Iskusni podrumar ima nekoliko stotina re-cepata za spravl>anje travnih vina i mnogih drugih alkoholnihi bezalkoholnih
napitaka i lekova. U knjizi se govori o načinu i vremenu berbe i sušenja
 
lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata
 
izraćenih od preko 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih
 
biljaka koje imaju realnu enološku, fa
rmakognozijsku i terapijsku
vrednost. Znalačko uputstvo o
 
vremenu i načinu bralja, sušenja i čuvanja lekovitog billjka koje skoro
 
niučemu ne zaostaje za današnjim princi
-pima, daje Orfelin u svom Iskusnom podrumaru 1783. godine Godine 1883, sto godina posle pojave Orfelinovog Podru-mara,
Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampa kao poseb
-no izdanje
Lekovito bilje u Srbiji od dr Save Petrovića, sani
-tetskog pukovnika iz
Beotrada. Ovo delo na 470 strana potiče iz ruke stručn.aka, školovanog u
 Francuokoj, ko
 ji je, slično Pančiću, bio lekar, ali se potpuno odao
 
botanici i farmako gnoziji. Evo šta u „Pristupu" svoga dela piše ovaj
 
naš u javnosti malo poznati naučni radnik: „Poznavanje popularne
 
upotrebe bilja u lekarstvu nužno je za lekare rad pouke našeg narod
a, koji
 
često propada zbog tota što se u svoja domaća; ne
-pouzdana sredstva
oslanja, pa zbot toga suviše dockan pomoći traži od naučne medicine ili
 
 je nikažo i ne traži. Narod se teško pomaže domaćim sredstvima i onde
 gde mu je bolest pot-puno poznata, a o
nde očigledno propada kad bolest ne
 
može da raspozna. Dužnost je, dakle, svakoga, a osobito lekara, da ga u tom
 
pravcu obučava i na pravi put upućuje." Nadovezujući se neposredno na
 tako svetle tradicije dr Ri-
sta Pešić
-
Gostuški, narodni čovek i
 narodni lekar, do-
stojno je nastavio delo Save Petrovića i ranijih
 medicinskih pisaca. I on je neumorni zdravstveni prosvetitel svoga
roda. Njegovo životno delo Lečenje lekovitim biljvm treba pre svega tako
 i shvatiti, jer ono treba da pomogne narodu. Knjiga je korisna i za lekara, jer se kod nas na medicinskim
fakultetima ne uči botanika ni farmakognozija.Tri izdanja su dovoljan i
 
ubedl.iv dokaz da je ovo zamašno delo svesrdno primleno svuda kod nas, u
 
selu i u gradu. Ono ;e svuda traži. Svako domaćinstvo želi da im
a ovu vrednu knjigu pri ruci.Plodan medicinski pisac, zdravstveni,
kulturni.i društveni radnik, čika Rista, kako ga je narod iz milošte
 
zvao, ostao je do smrti veran slobodarokim idejama i širenju zdravstvene
 kulture na svakom koraku.- Savestan lekar i pri
 jatelj radnog čoveka, on je
 
ovim svojim delom, koje danas, možemo slobodno reći, postaje već
 
klasično, pomogao svom narodu u borbi protiv nazovilekarstva. Ubeđen
 
sam da će ovo novo, do
-punjeno i popravleno izdanje biti nsto tako dobro primljeno u narodu kao i ona ranija.
akutnim (pa i hroničnim) slučaJevima, mada se mora pri tom primetiti
 da su i ovi poslednji u osnovi proizvodi iz biljnog sveta
(plesan).Njihovom pojavom, mećutim, ne samo da nije uzdrmana pozicija
 
lekokitog bilja već se čak primenjuje češće
 nego ranije sastav mnogih
patenata ulaze baš ekstrakti lekovitih bilaka, što čini da je i
 
stručnjacima potrebno da znaju šta pored hemijskih edemenata ulazi u
 
kompozkciju fabričkih farmaceutskih proiz
-voda novoga doba.Nemam
druge želje do da i treće izdanje doživi isto rasprostranjenje i produži
 
da donosi dalje koristi natem narodu, kao su to učinila i prva dva.
 IZ PREDGOVORA PRVOM IZDANjU
„Smatrajući da je najstarija grana veštine lečenja bila biljem i da su
 lekovite osobine medicinskog bilja svetu poznate iz hilja-
dugodišnje
 
primene njegove, i da to njegovo delovanje nije uvek priča (lvgende);
 
smatraJući da nemar lekara u pogledu upotrebe bilja i lekova od njih
 
spremljenih dolazi uopšte otuda što su lekari više tvrdo
-glavo skloni da propisuju dobijenv kristale iz biljaka i indu-strijske hemijske
preparate;smatrajući, dalje, da se lekovi koji su dobijeni iz biljnog sveta
 
spremaju, uporedo s napretkom nauke, na sve bolji i bolji način i da mi
 
danas znamo načine da ih dobijamo u takvom sastavu koji sadrži i n
 jihovu
celinu i njihovo delovanje u potpunosti, a bez osetne promene; a čudeći se
 
što se. u medicinskim studijama danas ne smatra kao najvažniji zadatak
 
izlečenje bolesnika (nvgo samo proučavanje bolesti);
 
Kongres izražava želju:
 
1. Da Mećunarodna fvderacija za razvoj lekovitog bilja i sličnih
 
biljaka pomalse po celom svetu energičnu na
-
učnu propagandu, kakva je
 
već. počela na nekim medicinskim fakul
-tetima, u cilju da se povrati
čast i ugled lečenju lekovitim biljem i lekovima spremLjenim od njih.2.
 Da se
obrazuje centralni mećunarodni komitet koji će ima
-ti zadatak da
podstiče i usmerava zvaničnu i privatnu inicijagi
-vu u tom smeru i da

Activity (2)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 thousand reads
1 hundred reads

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->