UVOD

Nakon pogledanog filma Trgovina ljudima, argumentovano se potvruje alarmantnost adekvatne reakcije povodom ovakvog fenomena, kako nadlezni institucija tako i javnog mnjenja, koje nije u potpunosti svesno situacije koje ovakvo zlo mo!e da proizvede" #akomislenost, !elja za osiguranom egzistencijom i nekim lak$im i %oljim !ivotom u nekim tzv" o%e&anim zemljama, dovodi do ulaska u krug trgovaca ljudima, gde i sami postaju !rtve ovakvog vida ljudske eksploatacije" 'u$karci su naj(e$&e !rtve z%og prisilnog rada, !ene z%og prostitucije, a deca z%og prosja(enja i prodaje roditeljima %ez dece" Uporedo sa te nolo$kim napretkom sveta, napreduju i najmra(nije ideje pojedini ljudi za $to %r!i i ve&i materijalni do%itak %ez o%zira na katastrofalne posledice"

)" *O+,'

Trgovina ljudima predstavlja vr%ovanje, prevoz, transfer, pru!anje uto(i$ta i pri vat oso%a pomo&u pretnje, upotre%e sile ili drugi o%lika prinude, otmice, prevare, zloupotre%e vlasti ili polo!aja %espomo&nosti ili davanje ili primanje pla&anja ili sredstava da %i se postigla privola oso%e koja ima kontrolu nad drugom oso%om, u svr u izra%ljivanja" )Trgovina ljudima je definitivno %iznis %udu&nosti, koji polako i sigurno stavlja u drugi plan trgovinu narkoticima i ostalim nelegalnim poslovima" -a$to je to tako, proizilazi iz (injenice da kokain, eroin, i druge vrste narkotika nakon prodaje se gu%e i mogu se prodati samo jednom" .ovek, !ena ili dete su u ovakvom %iznisu sirovina koja se vi$e puta upotre%ljava i eksploati$e kroz razne na(ine /prostitucija, prosja(enje, trgovina organima0"1" Nekoliko iljada !ena i dece sti!u u -apadnu 2vropu kao !rtve trgovine ljudima iz sla%o razvijeni zemalja sa 3stoka 4tarog kontinenta /'oldavija, Ukrajina,01" *rocenjuje se da je godi$nja do%it od eksploatacije !ena kroz prostituciju ve&a od )5 milijardi dolara" 6rtve pre!ivljavaju te$ko psi o7 fizi(ko nasilje koje mo!e trajati godinama"

5" U-8O93
)

:::"pu7ka"mup" r;trgovanje<ljudima" tml

4tid, stra , krivica, od%acivanje od strane porodice i prijatelja, stereotipi, predrasude, osudjivanja okoline su samo neki od pro%lema sa kojima se suo(avaju !rtve i koji nji ovu surovu realnost (ine jo$ te!om i nepodno$ljivijom" *ored ovi uzroka, %itno je pomenuti= 4iroma$tvo 7+edan od presudni momenata da ljudi uu u krug trgovine ljudima kroz razne vidove eksploatacije" Naj(e$&e se javlja u zemljama 3sto(ne 2vrope /4r%ija, >osna, 'oldavija, Ukrajina0"1, kao i u ostalim zemljama sveta koje su jo$ uvek u tranziciji, gde srednji i vi$i sloj dru$tva postaje sve %ogatiji, dok %roj socijalni slu(ajeva enormno raste" Takvi ljudi su, naj(e$&e, !rtve ovog fenomena, jer u ogromnoj !elji za izlaskom iz %ede, i te!nje ka nekom sta%ilnom !ivotu, dolaze do ljudi koji su direktni u(esnici ovakvi krivi(ni dela" Nezaposlenost 7 Veliku ulogu u nezaposlenosti ljudi igra tranzicija, mada se ovaj pro%lem javlja i u razvijenijim zemljama sveta" *ro%lem nezaposlenosti poku$ava da se re$i otvaranjem evropskog tr!i$ta za sve graane 2vrope" 'eutim, (injenica je da, prilikom zaposlenja, tr!i$te odreene zemlje uvek favorizuje svoje dr!avljane /$to je potpuno normalno1, (ime graani nerazvijeni zemalja imaju male $anse za pro%oj na tr!i$te rada npr" ?panije" U ovoj zemlji ima najmanje zaposleni stranaca u 2vropi" ,naliti(ari zapa!aju da je otvaranje novi radni mesta u 2vropi i dalje preskupo, komplikovano, rizi(no, zato su kompanije i dalje skepti(ne, pa ne zapo$ljavaju nove radnike"5

'igracioni (inioci
5

dr >jelajac 6", 'oderno ropstvo, >eograd 5@@A, str" )B

7 Dlavni uzroci migracija su nejednakost izmeu dr!ava u ekonomskoj i socijalnoj mo&i" -%og lak$eg do%ijanja papira, da %i se %oravilo u odreenoj zemlji, i lak$eg zaposlenja, namere da sklope %rak i dr" (esto zavr$avaju kao !trve trgovine ljudima" *ored ovi , %itni uzroci su i organizovani kriminal, nejednakost polova, militarizacija regiona /Eosovo, >osna FG@7FGH,""1, korupcija,0""

*8O924 T8DOV3N2 #+UD3', 4am proces trgovine ljudima po(inje vr%ovanjem potencijalni !rtava" Naj(e$&e se to posti!e slanjem mail7ova putem interneta, postavljanjem razni privla(ni poslovni ponuda za rad u inostranstvu, organizovanjem modni revija od strane, navodno, ugledni agencija, startovanjem u raznim no&nim klu%ovima, diskotekama, i tako dalje" *rofil potencijalne !rtve nije precizno odreen, mada su naj(e$&e !rtve ma om !ene i devojke izmeu )H i 5H godina starosti" Njima prilaze mlai mu$karci koji izgledaju kao sofisticirani, uspe$ni poslovni ljudi, koji !rtvama govore %a$ ono $to !ele da (uju= o%e&avaju %olji posao, %olju egzistenciju, postizanje velike zarade uz minimalan rad,0 Nakon pri vatanja ponude, potencijalne !rtve odlaze na mesto odredi$ta sa velikim us i&enjem, a dolaze sa otre!njenjem, koje im prezentuje surovu realnost= da je postala !rtva" Od tog momenta nastaje nji ov !ivotni sunovrat, i spoznaja oni stvari za koje su mislili da se njima nikada ne&e dogoditi" *ostaju ro%ovi svoji tla(itelja, i naj(e$&e zavr$avaju kao prostitutke u raznim no&nim klu%ovima po 2vropi i svetu, ili kao ljudska sirovina za prodaju organa" Naravno, svako suprotstavljanje svojim $efovima zavr$ava maltretiranjem, pretnjama, i uni$tavanjem svake pomisli da je %eg mogu&" 6rtve mogu, kao i svaka druga ro%a, %iti preprodavane nekoliko puta raznim %ordelima ili %andama u razli(itim gradovima ili dr!avama, ili pak ostati u okvirima jednog lanca i %iti upu&ivane na nova seksualna tr!i$ta"C *ored !ena, u zadnji nekoliko godina u porastu je vr%ovanje mu$karaca i dece" 'u$karci zavr$avaju kao radnici %ez ikakve naknade u raznim zemljama sveta, ili slu!e kao ro%a za trgovinu organima /za ) vitalan organ se mo!e do%iti i do C@@"@@@I1" Deca, trgovcima ljudima, slu!e za prosja(enje, trgovinu organima, i %ez ikakvog ustru(avanja i koriste za seksualnu eksploataciju, (ime razni %olesni umovi
C

dr >jelajac 6", 'oderno ropstvo, >eograd 5@@A, str" JK

zadovoljavaju svoje seksualne potre%e" Opravdanje klijenata= manja je mogu&nost polne zaraze u odnosima sa decom0" 6rtve trgovine ljudima su naj(e$&e neo%razovani ljudi koji nepoznaju jezike" 4a druge strane, trgovci ljudima su naj(e$&e o%razovani ljudi koji svoj posao s vataju na oz%iljan i profesionalan na(in, i da %i odr!ali red i disciplinu na !eljenom nivou, ne ustru(avaju se da primenjuju ekstremne o%like nasilja" Ni 4r%iju nije zao%i$lo moderno ropstvo" Nakon dugi godina pominjanja na$e zemlje kao zemlje tranzita i odredi$ta, 4r%ija zadnji godina postaje zemlja porekla !rtava trgovine ljudima" Na sre&u, u na$oj zemlji human trafficking polako prestaje da %ude ta%u tema" 4ve vi$e se govori o ovom fenomenu, i donose se razne zakonske regulative kako %i se ova pojava u znatnoj meri smanjila /Erivi(ni zakonik 84 (lanovi CAA,CAG,CG@1" 8epu%lika 4r%ija je izradom strategije i njenim usvajanjem kao i svojim dosada$njim inicijativama i aktivnostima pokazala punu spremnost i politi(ku volju da se pridru!i svetskim naporima u %or%i protiv ovog o%lika organizovanog kriminala i vi$eslojnog, kompleksnog i dinami(nog dru$tvenog fenomena, sa znatnim $tetnim i dugoro(nim posledicama, kako za pojedince 7 !rtve trgovine ljudima, tako i za dru$tva u kojima se ovaj o%lik savremenog ropstva i drasti(nog kr$enja ljudski prava dogaa"

-,E#+U.,E
H

Trgovina ljudima predstavlja najgru%lje kr$enje svi mogu&i ljudski prava, naro(ito prava na !ivot" Neverovatno je da se u 5) veku suo(avamo sa pro%lemima za koje smo mislili da su odavno prevazieni, i koji karakteri$u najprimitivniji o%lik ljudskog razmi$ljanja" 4ama pomisao da postoje ljudi (ija je slo%oda ograni(ena, (ija su osnovna ljudska prava marginalizovana, i (ije su sud%ine u rukama drugi , teraju (oveka na razmi$ljanje da li je stvarno ljudski svet napredovaoL *o pitanju te nolo$ki otkri&a, o(igledno da jeste" *o pitanju sticanja materijalni sredstava, mo!da i previ$e, jer ogromna ve&ina svetske populacije, kao jedan od na(ina, pri vata makijavelizam" Da %i se ovaj glo%alni pro%lem sveo na minimum, potre%no je raditi na podizanju svesti javnosti o pro%lemu, o%ez%edjivanju kvalitetni informacija, direktno raditi sa mladim ljudima, ukazivati na mogu&e opasnosti i potencijalna re$enja 7 u(initi pro%lem $to vidljivijim" Evalitetna, do%ra i pravovremena informacija je naj%olja prevencija" 4 druge strane, potre%no je razvijati programe reintegracije, a to podrazumeva u(initi sve da se olak$a povratak !rtava u dru$tvo i Mnormalan !ivotM" O%ez%edjivanje medicinske, pravne i psi olo$ke pomo&i samo je po(etak ovog procesa" Ono (emu tre%a te!iti jeste da se !rtve aktivno uklju(e u dru$tveni !ivot, osna!ene, edukovane i sposo%ne da upravljaju svojom sud%inom"