Boidar Milosavljevi

ZABORAVLJENO ZNANJE PREDAKA

Urednik Zoran Petrovi Recenzenti dr Milivoje Raki i Rastko Zaki Lektor i korektor Goran ukovi Tehniki urednik Goran ukovi Izdava ZAPIS, Beograd, Mitropolita Petra 8 Za izdavaa Rastko Zaki Tira 1.000 primeraka tampa i povez Biro za grafiku delatnost Instituta za vodoprivredu Jaroslav erni", Beograd, Bulevar vojvode Miia 43/111 tampanje zavreno decembra 1981.

Beograd, 1981

PREDGOVOR

Autor mr Boidar Milosavljevi svoj esej Zaboravljeno znanje predaka" na izvestan nacin nije namenio irokom krugu italaca. Esej je protkan matematikom fenomenologijom i obrascima koji (prema autoru) olakavaju razumevanje i lake shvatanje iznete materije vezane za sadanje stanje u fizici i filozofiji. Sadraj eseja odvija se u sedam izlaganja koja logiki proizilaze jedno iz drugog: Saznanje. Realnost, Rad, ivot, ovek, Misao i Srea. Kroz celo izlaganje autor ostaje dosledan sadanjim shvatanjima u nauci. Sva objanjenja prikazana su kao energetskomaterijalna zbivanja u procesu stalne transformacije, s tim to ih autor osea, objanjava i meditira o njima na jedan njemu specifian nain. On itaoca uvodi u materiju koja je veoma pogodna za spekulativno razmiljanje, iz koga italac izvlai zakljuke koji mu omoguuju stvaranje sopstvenog stava i miljenja, koje neobavezno i prvenstveno njega samog inspirie i ini zadovoljnim. Sa ovog stanovita esej Zaboravljeno znanje predaka" vrlo je atraktivan tekst pogodan za diskusiju, kako u krugu istomiljenika tako i u krugu onih ija se miljenja razilaze. Na kraju, kako sam autor kae, tekst se moe shvatiti kao polazna osnova za razgovore i razmenu miljenja o pojavama i procesima na granici realnog i mogueg. U Beogradu, avgust 1981. Dr Milivoje Raki

Prvo izlaganje: SAZNANJE

1.1. Polazimo od injenice da ovek rasuuje o pojavama i procesima u Prirodi na osnovu znanja; da znanje formira na osnovu primljenih informacija i sopstvene imaginacije. Informacije prima ulima, koja registruju samo mali deo okruenja: koa fiziki dodir i zraenja infracrvenog reda; nos apsorpciju gasnih aromatinih molekula; jezik apsorpciju aromatinih molekula tenosti i vrste materije; uho mali deo zvunih talasa i oko svetlosne talase. Uloga imaginacije u ovakvim uslovima je da nadoknadi informacije, koje ula nisu u stanju da registruju, bez obzira na prisutna orua koja su nam proirila ugao zapaanja. U ovakvim uslovima moemo konstatovati da je saznanje u funkciji informacija i imaginacije: Z = f (In, Im) 1.2. U okviru ovakve konstatacije oigledno su civilizacije sa veim brojem ula u znatnoj prednosti u sagledavanju okruenja, zakljuivanju i tumaenju pojava; pa samim tim i brem razvoju. Da bi kompenzirali ovakav nedostatak, trudimo se da poveamo asortiman prijemnika, koji nam impulse iz spoljneg sveta prevode na frekvenciju naih ula. Samim tim inimo sebi indirektno dostupno opaanje pojava i procesa u Prirodi, koje direktrto nismo u stanju da uoimo i prihvatimo. 1.3. Meutim, postoje isto tako i teoretske mogunosti da poveamo broj ula, kako bismo prihvatili vei spektar informacija. Naalost, o ovoj mogunosti vrlo malo razmiljamo. 1.4. Na nivou napred iznetih stavova, celokupni spoljni svet organizovali smo uslovno u pet kategorija pojmova, kojima tumaimo sve pojave i sva zbivanja koja smo u stanju da opazimo. To su: prostor, energije, materija i trajanje, povezani meusobno interakcijama kretanja. Ukoliko zamislimo prostor beskonaan u svakom smislu, kao stacionarno energetsko polje, u kome su svi potencijali izjednaeni; neophodno je da se u ovako shvaenom prostoru pojavi neki uzrok (ideja ili misao), koji bi svojim dejstvom inicirao razliku potencijala, kao neophodan uslov za individualizaciju. Ovo bi za dalju posledicu imalo tendenciju uznemirenog (transformisanog) polja da se vrati u prethodno stanje mirovanja. Usled dejstva prostornog pritiska dolazi do saoptavanja energije, od vieg ka niem potencijalu. Ovo saoptavanje nazivamo kretanje, koje svojim delovanjem deformie energetsko polje. Posledica ove pojave je konstituisanje materije u prostoru, koja traje u zavisnosti od brzine procesa zapremajui izvesnu lokaciju; a zatim se u procesu razmene potencijala ponovo dezintegrie kao energija u prostor. 1.5. Prema tome: prostor je beskonaan u svakom smislu; energija je pobueni ili transformisani prostor; kretanje je saoptavanje energije; materija je deformisani prostor, a trajanje ovog procesa je u funkciji intenziteta kretanja odnosno razlike potencijala. Iz ovako izloenog procesa oigledno je da su elementi nae realnosti u stvari samo agregatna stanja prostora (o emu e kasnije biti rei) koja se uslovno mogu prikazati tetraedarskom formacijom sistema (vidi prilog 1). 1.6. U ovako formiranom sistemu upisano je u obliku lopte sve nae znanje dok celokupan sistem tetraedra okruuie ODisana loDta. koja sama po sebi predstavlja nau imaginaciju, i moe se smatrati elementom sistema vieg reda, koji je Ijudskom razumu nedovoljno poznat. Koristei ovako definisan sistem, spoljni svet moemo saznavati iz razliitih aspekata. Najee to inimo sagledavajui okruenja iz temena M kada sve pojave i procese tumaimo u funkciji materije, to je najblie naem osnovnom ulu dodira. Meutim, isto tako moemo opaati iz drugih temena i tumaiti okruenje u funkciji energije, prostora ili trajanja, ve prema tome iz koga temena sagledavamo okruenje. Oigledno je da nam ovakav, integralan nain opaanja, otvara nesluene mogunosti u okviru zahvaenog volumena saznanja. 1.7. Kako je oigledno da svaki oa elemenata sistema moe da interreaguje sa ostalim elementima, pod razliitim okolnostima mogue su bezbrojne varijacije meusobnih odnosa, koje se mogu prikazati i prodiskutovati. Na bazi takvih diskusija meuzavisnosti osnovnih elemenata sistema, izvesno je da kretanje (u optem smislu shvaeno kao saoptavanje energije od vieg ka niem potencijalu) promenom svoga znaka i intenziteta, bitno utie na karakter ostalih elemenata okruenja koje povezuje. Tako je opisani tetraedarski sistem mogue transponovati u bezbroj modela prostorno organizovanih i meusobno povezanih nultim stepenom kretanja (C = 0) u teitu sloenog sistema sveta i antisveta. U ovako organizovanom procesu, naa realnost ini samo jedan element sloenog pulzirajueg sistema vieg reda (vidi prilog 2). Mogunosti kombinatorike izloenog modela sa drugim transformisanim sistemima, vode nas ka otvorenom konceptu univerzuma.

Drugo izlaganje: REALNOST

2.1. Razmatrajui problem saznanja, doli smo do vrlo bitne konstatacije da se kretanje, kao pojava koja uslovljava sva zbivanja u svemiru deava u prostoru koji opredeljuje lokaciju na kojoj se vri razmena izmeu energije i materije, koje predstavljaju sadraj realnosti. Trajanje procesa u funkciji je razlike potencijala i intenziteta saoptavanja energije. Ukoliko uporedimo zavisnost navedenih parametara realnosti, oigledno je da je zbivanje nemogue bez sadraja i lokacije; da je sadraj nemogu bez lokacije a mogu bez zbivanja, i da je lokacija mogua i bez sadraja i bez zbivanja. Iz ovog sledi da je kretanje dva puta zavistan parametar; da su energija i materija jedan put zavisni, dok je nezavisni prostor, praosnova nae realnosti. Ako ukinemo bilo koji od ova tri parametra sistem nae realnosti se raspada, a saznanje gubi smisao, to se moe prikazati izrazom: R = (C => EM) A (EM V) 2.2. Meutim, u ciklusu u kome ivimo na snazi je pravilo da je materija filozofska kategorija za oznaavanje objektivne realnosti. Ukoliko uporedimo ovakav stav sa napred iznetim pristiipom, oigledno je da on predstavlja pokuaj da se posledicom objasni dzrok, to podsea na amebu koja ne priznaje nita to nije u stanju da dodirne. Ovako sagledavanje okruenja ima za dalju posledicu organizaciju mehanikog sveta sa potroakim kriterijumima. Filozofija defekta mase iskazana relacijom E = mc
2 n

postala je ideja vodilja u istraivanju moguih izvora energije. Mada ovaj proces spontano nastaje u povratnom ciklusu dezintegracije materije kroz energetsko stanje u prostor, oigledno je da nezavisno egzistira u prostoru itav spektar energetskih stanja, koja se mogu koristiti na razliite naine i u razliite svrhe. 2.3. U vezi sa napred iznetim stavom mogu se postaviti sledea pitanja: 1. Da li je optim zakonom relativnosti iskazana jednakost ili ekvivalentnost mase materije i koliine energije? 2. Da li zakon transformacije vai u oba smera kako za defekt mase tako i za njeno nastajanje? m = Ec
2

=?

i 3. Sta je u ovom procesu sa gustinom, otporom i potiskom prostora, koji nastaju kao posledica ovih transformacija? 2.4. Ako prihvatimo prostor kao praosnovu realnosti, koja kroz proces transformacije menja svoja agregatna stanja, u skladu sa napred iznetim stavovima mogu se i dalje postavljati pitanja: 4. Koji su to pojavni oblici prostora? 5. Kakva je njihova meusobna veza? i 6. Koji uzroci dovode od izmene njihovog entiteta odnosno koji uslovljavaju procese transformacije? 2.5. Prvo ili zadnje agregatno stanje prostora u geometrijskom smislu predstavlja taka bez dimenzija i sadraja? U njoj nema kretanja. Jedini kvalitet ovoga stanja je beskonana potencijalna energija sa odgovarajuom beskonanom gustinom. Ovo stanje moe se uporediti sa crnom jamom nae realnosti ili kvazarom antisveta. Nastaje zbog nekontrolisane integracije prostora, pri emu kinetika energija nije u stanju da se suprotstavi narastanju potencijalne energije. Kao posledica ovog procesa gustina prostora dostie svoj maksimum. Taka moe i dalje da se integrie kao eksplozija kvazara u antirealnosti sa narastaniem negativnog ubrzanja (c) ili da se dezintegrie u nau realnost noena potiskom, koji nastaje reciprono opadanju gustine prostora. Ek => o; Ep => max. 2.6 Iz napred opisane transformacije, oigledno je da iz take nastaje elementarni vakuum, kao drugo agregatno stanje. Ovaj entitet predstavlja istu lokaciju i odlikuje se narastanjem prostora na raun opadanja prvobitne gustine. U ovom stanju, jo uvek nema izdiferenciranog sadraja, tako da trajanje nema smisla. Elementarni vakuum noen potiskom take koja se dezintegrie tei svome dimenzionalnom maksimumu. Paralelno sa ovim geometrijskim narastanjem, dolazi do kvalitativnih izmena sile potiska u kinetiku energiju prostora. EK> o; Ep=>o; 2.7. Kinetika energija polako ispunjava prostor koji se iri i transformie ga u stacionarno energetsko polje. Tako dolazimo do treeg agregatnog stanja koje poseduje sva tri elementa realnosti lokaciju, sadraj i zbivanje. Meutim, sadraj ovog entiteta je samo energija bez materije. U daljem razvoju procesa, kada prostor u svome irenju dostigne maksimum, dolazi do parcijalnih uticaja koji remete kontinualnost nastalog stacionarnog energetskog polja.

EK => max; Ep=>0; 2.8. Sa stanovita znanja koje posedujemo nemogue je tano objasniti kako nastaju parcijalni uticaji koji izazivaju razlike potencijala, odnosno individualizaciju stacionarnog energetskog polja, praenu lokalnim saoptavanjem energije i tendencijom uobliavanja. Uravnoteeni pritisak prostora deluje na vie potencijale razlaui ih i potiskujui u razreene zone. Tako nastaju energetski tokovi u stacionarnom energetskom polju, praeni stvaranjem plazme, etvrtog agregatnog stanja prostora. Ovaj entitet daleko je znaajniji, kompleksniji i uticajniji od sva preostala tri agregatna stanja materije. lako po svojoj konstituciji materijalne prirode, plazma kao i energija moe se interpolovati u bilo koje gasovito, teno ili vrsto stanje materije. Oigledno je da plazma ima sposobnost kako disperzije tako i kondenzacije u zavisnosti od interakcija kinetike i potencijalne energije. Ukoliko bismo pokuali da njeno nastajanje hronoloki smestimo u ivotni ciklus realnosti, onda bi to bilo u periodu maksimalnog prostornog zahvata. Ep < Ek > I jon.pot.mase 2.9. U daljem procesu potencijalna energija nadvladava kinetiku, tako da sledi kondenzacija plazme u gasno stanje prostora. Peti entitet prati transformacija energije u masu koja narasta. Ovo agregatno stanje odlikuje se velikom slobodom kretanja estica koje ine masu, sa dobro opisanim pojavama u kinetikoj teoriji gasa. EP> Ek > eV mase 2.10. esto agregatno stanje u daljem procesu kondenzacije prostora je tenost. Ovde je kinetika energija jo uvek dovoljno aktivna da nadvlada tenju potencijalne energije za uspostavljanjem konanog poretka prostorne organizacije. Ep > Ek < eV mase 2.11. U daljem procesu poveavanja potencijalne i opadanja kinetike energije, dolazimo do vrstog stanja, koje je sedmo agregatno stanje prostora. Ovde je potencijalna energija nastala tako da su prostornestrukture materijalnih estica izdiferencirane. Kinetika energija ogleda se u transportnim procesima ispod energije veze molekula. Ep > Ek < eV mase Dalje saimanje materije nama je nepoznato, ali teoretski vodi u taku sa ve opisanim osobinama. 2.12. Ukoliko se u sklopu ovakvog sagledavanja osnovnih elemenata nae realnosti osvrnemo na dimenzionalnost prostora, potrebno je ispitati mogunost interakcije izmeu pojedinih dimenzija prostora. Pri ovome treba imati u vidu da su manje sloene dimenzije sastavni deo sloenijih dimenzija i da su u zavisnom poloaju od njih. Na primeru klasine geometrije taka je bez dimenzija (ili su sve dimenzije u njoj?);prava ima jednu dimenziju duinu; ravan nastaje od dve upravne prave i poseduje kvalitet povrine; tri dimenzije ima prostor koji nastaje od tri meusobno upravne prave. etvrta dimenzija gustina, nastaje kada se na svaku od prethodnih dimenzija prostora postavi nova upravna dimenzija, itd. Prema tome na bazi ovakvog narastanja dimenzija mogue je izvui odreene zakljuke: za taku je nemogue prostiranje u beskonanost to je za pravu sasvim obina pojava. Za pravu je nemogue da bude pored sebe, a to je u ravni uobiajeno. Za ravan je nezamislivo da su dve suprotne take u ravni susedne, meutim, u prostoru to je mogue. Zapremina ne moe da bude vea ili manja od sebe, ali to je u etvrtoj dimenziji mogue, itd. Iz napred iznetih primera oigledna su ogranienja mogunosti saznanja, koja proizlaze kako iz mehanizma prijema informacija i imaginacije, tako i iz dimenzionalnog aspekta lokacije predmeta saznanja u odnosu na saznavaoca. 2.13. Na bazi napred opisanih procesa transformacija prostora i uoenih meuzavisnosti osnovnih elemenata sistema, moemo usvojiti kao relativnu zakonitost procesa izraz, koji u najveoj meri zadovoljava raspoloive logike mehanizme: EV~TMC" Ukupna energija u prostoru proporcionalna je trajanju materije u nekom stepenu kretanja." Ili drugim reima dok se materija kree prisutna je i energija u prostoru; kada prestane kretanje ostaje samo prostor i trajanje bez sadraja. Ova ideja prisutna u svim uenjima za koje oveanstvo zna, uklapa se i u najsavremenija istraivanja. Daljom diskusijom gornje proporci je moemo preciznije definisati odnose osnovnih elemenata nae realnosti.

Tree izlaganje: R A D
3.1. Posle napred iznetog procesa nastajanja, trajanja i odumiranja odreene realnosti, korisno je malo panje posvetiti radnom procesu, bez koga ove transformacije nisu mogue. U najoptijem smislu pojam rada odnosi se na razmenu energije izmeu nekog sistema i njegove okoline. Rad moe biti: mehaniki, hidraulini, pneumatski, termiki, elektrini, magnetni, psihiki, ili neke druge prirode, i moe se oznaiti izrazom: W = F cos Isti pojam moe se izraziti neto konkretnije d'W = P dV izjednaavanjem rada sa dejstvom pritiska na deo neke zapremine, to nas dalje vodi u oblast termodinamike. 3.2. Istraivanje svojstava raznih sadraja u energetskom polju podrazumeva evidentiranje ponaanja tih sadraja pod uticajem dejstva energije iz polja; iznalaenje korelativnih odnosa izmeu ovih pojava i definisanje novih parametara za bolje razumevanje nastalih procesa. S tim u vezi rad zraenjem od izuzetnog je znaaja, obzirom na prethodno istaknutu meuzavisnost kinetike i potencijalne energije u sistemu i okruenju. Isto tako neophodno je dobro upoznati prirodu energetskog polja, kako bi se to priblinije utvrdili uticaji pojedinih njegovih parametara u procesu razmene energije sa sistemom, koji se u njemu nalazi. 3.3. Prema osnovnom konceptu, razmena energije zraenjem izmeu polja sile i proizvoljnog sistema moe se odvijati u tri oblika: - Wp > Ws; ako je zraenje polja vee od zraenja sistema, onda sistem vri pasivan rad, odnosno polje vri aktivan rad u odnosu na sistem, koji se naziva sivo telo. - Wp = Ws; ako je zraenje polja jednako zraenju sistema, onda polje i sistem vre neutralan meusobni rad. Sistem se tada naziva crno telo. - Wp < Ws; ako je zraenje polja manje od zraenja sistema, onda polje vri pasivan rad, odnosno sistem vri aktivan rad u odnosu na polje i naziva se belo telo. U vezi sa ovim elementarnim znanjem, moemo napomenuti da se razmena energije zraenjem izmeu polja i sistema odvija tako, to se deo energije polja reflektuje od sistema nazad u polje, a deo energije apsorbuje u sistem. Apsorbovani deo energije ponovo se iz sistema emituje u polje. Wp= Wr+Wa =>Wa = We=>Wr = W. 3.4. Ovako opisan proces vai za siva tela koja uglavnom ine realnost nae planete. Kod crnih tela nema refleksije tako da ova tela svu energiju polja apsorbuju da bi je kasnije emitovala nazad u polje. Kod belih tela nema apsorpcije, ona svu energiju zrae u polje. Isto tako oigledno je da je reflektovani deo energije razlika izmeu zraenja polja i sistema i da predstavlja koliinu rada koju polje vri u odnosu na sivo telo, to se moe iskazati zamenom Stefan-Bolcmanovog zakona u Kirhovoj jednaini: We = e T
4

3.5. Kako je Vinovim zakonom uspostavljen odnos izmeu uestanosti supstance i njene temperature f = 5,8 x 10 T kada u Kirhovom izrazu zamenimo ovu vrednost dobijamo koliinu rada koji polje vri prema sivom telu izraenu preko uestanosti polja odnosno vibracijom. We = e < 5,8x10 )
10 4 (nedostaje deo formule) 10

3.6. Istraivanje fenomena gravitacije, kao radnog procesa, zapoelo je razmatranjem negativne mase u Njutnovom zakonu, za sisteme gasova koji naputaju atmosferski omota. F = c mp ms /p => F = c mp ms / p
2 2

Dolo se do pojma negativne gustine u odnosu na srednju vrednost gustine atmosfere, m = p V => m = ( p) V => ps <>po

to je ukazalo na globalnu tanost Arhimedovog zakona kojim se ova pojava tumai. U traganju za detaljnijim objanjenjem ove pojave analizirane su vrednosti kinetikih energija, gasnog pritiska i kvadrata brzine oscilovanja molekula gasnih sistema i atmosfere. Ek = 1/2 mc = 3/2 PV= 3/2 nRT = 1/2 UQ = 1/2 I iz ega dalje sledi c = 2Ek / m
2 2

P = 2Ek / 3V

T = 2Ek / 3nR

Medutim, redosled dobijenih vrednosti nije u potpunosti odgovarao ponaanju gasova u atmosferi. 3.7. Kada je vrednost kvadrata srednje brzine oscilovanja molekula redukovana po jedinici mase moiekula koju osciluje, dolo se do zadovoljavajuih rezultata. Tako je nastao pojam kapaciteta negativne teine supstance: Knt = c / m ; (c / p V) koji predstavlja specifinu oscilatornu sposobnost jedinine mase, pri odreenim uslovima. Diskusijom ovog izraza moe se uoiti da je ova sposobnost proporcionalna poveanju energije pri konstantnoj masi, ili smanjenju gustine mase pri konstantnoj energiji sistema. 3.8. Daljom razradom ove ideje dolo se do pojma granine vrednosti ovog kapaciteta, koji se odnosi na gas azot koga ima 78% u atmosferi, i koji svojom specifinom oscilatornom sposobnou, odoleva gravitaciji formirajui atmosferski omota nae planete. K nt - AZOT Ukoliko vrednost ovog izraza zamenimo u optem obliku obrasca za kinetiku energiju dobijamo izraz Knt = 2Ek / m
2 2 2

Daljim razlaganjem kinetike energije na termiku, elektrinu i magnetnu komponentu dobijamo jednainu koja determinie besteinsku ravan poija. Knt = 2 f / m (dEt + dEu + dE) Vrednost kapaciteta mogue je izraziti i preko uestanosti, razlaganjem brzine oscilovanja Knt = ( f) / m iz koga je oigledno da je kapacitet negativne teine proporcionalan poveanju stepena oscilovanja, a reciproan masi koja osciluje. 3.9. Ako napred izloeno zapaanje, iskoristimo za objanjenje prirode energetskog polja planete u atmosferskom omotau, moemo sa sigurnou tvrditi da je ono termo-elektro-magnetne prirode. Isto tako moe se zakljuiti iz ponaanja azota da energetsko polje ima svoju besteinsku ravan determinisanu graninom vrednou specifine oscilatorne sposobnosti jedinine mase i jednainom iz prethodnog stava, sa odgovarajuim parametrima za termiku komponentu energije (dEt) elektrinu (dEu) i magnetnu (dE) - (vidi prilog 3). 3.10. Kada grafiki predstavimo meusobne uticaje ovih parametara u prostornom koordinatnom sistemu, oigledno je da se materijalna estica sistema nalazi u sloenom energetskom polju, koje je definisano meusobnim uticajima ovih parametara to se moe izraziti preko vrednosti kapaciteta negativne teine polja ili jedinine mase koja se u njemu nalazi. U zavisnosti od vrednosti ovih kapaciteta estica se moe nalaziti: ispod ravni, u ravni ili iznad besteinske ravni polja. Ako je ispod ravni onda je to sivo telo; ako je u ravni onda se radi o crnom telu; a kada je iznad ravni radi se o belom telu, koje vri rad u odnosu na polje u kome se nalazi. 3.11. Ukoliko energetsko polje zamislimo kao polje nae planete, a esticu materijalnog sistema kao neko sloeno orue koje vri koristan rad gravitaciju moemo shvatiti, ne kao silu ve, kao prostornu pojavu, koja ima svoju termiku, elektrinu i magnetnu komponentu, a posledica je procesa razmene energije izmeu energetskog polja i orua koje se u njemu nalazi. U tom svetlu Arhimedov zakon u kome se potisak supstance polja javlja kao postedica manje gustine sistema, moe se objasniti i kao radni proces zraenjem izmeu sistema i polja uslovljen razlikom specifinih oscilatornih sposobnosti polja i sistema (po jedininoj masi).
2 2

Wp - Ws = W 3.12. Analizom ponaanja jedinine mase proizvoljnog sistema u besteinskoj ravni energetskog polja planete, dolazimo preko razmene energije izmedu sistema i planete koje se potiru, do meuzavisnosti ukupne energije sistema po jedininoj masi sa odgovarajuom energijom planete;

Esi / msi <> Epl / m pl

iz koje dalje proizilazi, za uslov tevitacije proizvoljnog sistema u energetskom polju planete, Zakon simetrije kinetike i potencionalne energije sistema po jedininoj masi;

Ek / ms <> Ek / ms

odnosno uslov za ekvivalentnost kvadrata brzine oscilovanja jedinine mae sa gravitacionom konstantom i prenikom planete.

c <> 2 Rg

1.8. Daljim razmatranjem gornjeg izraza moemo zakljuiti da su kvadrat brzine oscilovanja i gravitaciona konstanta energetski uslovi, koji se javljaju kao koeficijenti transformacije kinetike u potencionalnu energiju i obratno, a manifestuju se kaointenzitet inercije iskazan gravitacionom konstantom u izrazu za potencionalnu energiju; ili kao momenat inercije iskazan kvadratom brzine oscilovanja u izrazu za kinetiku energiju. Iz ovoga dalje sledi zakljuak da ni gravitacija ni njoj suprotna levitacija nisu sile, ve rezultante razmene energije izmeu planete i proizvoljnog sistema, koje se javljaju kao spoljna manifestacija unutarnjeg energetskog stanja sistema i planete. Za veu potencionalnu energiju sistema od kinetike, javlja se gravitacija sa smerom dejstva u korist planete; Ep > Ek

> g > c / 2R > Q > 0

dok se za veu kinetiku energiju sistema od potencionalne, javlja levitncija sa smerom dejstva u korist sistema.

Ek > Ep > c > 2Rg > Q <= 0

1.9. Na taj nain zatvara se krug objanjenja za fenomen levitacije izmeu Arhimedovog zakona o potisku sredine objanjenog radnim procesom zraenja i Zakona o odranju ukupne energije i simetriji kinetike i potencionalne energije. Oba zakona u pogledu formulacije uslova za levitaciju proizvoljnog sistema, saglasni su u pogledu relevantnosti momenta inercije jedinine mase iskazanog kvadratom brzine oscilovanja u funkciji gravitacione konstante i prenika planete; koji se kao energetski uslovi mogu manifestovati kroz razne tipove radnih procesa, a ne samo kroz pravolinijsko kretanje. 3.15. Na kraju ovog kratkog izlaganja potrebno je istai da rad nije samo prosta razmena energije sistema sa okruenjem, ve je za ovaj proces potrebno znanje i orude. Prema tome rad je funkcija od tri promenljive razliitog intenziteta; pri emu je mogua razliita efikasnost u zavisnosti od interakcija navedenih parametara. Oigledno je znanje daleko najuticajniji parametar, tako da u spektru mogunosti eksponencijalno utie na prirast efikasnosti radnog procesa, pri emu je mogue uprotavanje orua ili smanjenje potrebne energije do limitiranog minimuma.

etvrto izlaganje: I V O T

4.1. Zahvaljujui gravitacionoj pojavi koja je objanjena u prethodnom izlaganju, na planeti se pojavio ivot kakav znamo. Uobiajena definicija za fenomen ivota odnosi se na sposobnost materije da se reprodukuje sa zadravanjem odreenih osobina. Oigledno ivot u ovoj definiciji postuliran je kao osobina sadrajr, koji reprezentuje samo iva materija. Meutim, ako se podsetimo na prethodne stavove o Realnosti koju sainjavaju lokacija, sadraj i zbivanje; ini se mnogo prihvatljivijom ideja o ivotu kao radnom procesu koji predstavlja transformaciju kompleksnog sadraja odnosno izmenu strukture sistema Realnosti. Kako je rad u stvari fenomen razmene energije, onda su primarni bilansi energetskih procesa, a osobine materije su sekundarna pojava ili posledica ovih procesa.

4.2. Na bazi ovakvog objanjenja sledi da je Vasiona u stvari ivo bie u procesu stalne transformacije, kroz izmenu agregatnih stanja prostora. Odgovarajue karakteristike ili pojavni oblici Realnosti, koji nastaju i traju transformiu se u druge nepredvidive oblike. U ovakvom spektru beskonanih mutacija, svaka ivotna forma je konana u svome trajanju i ograniena u svojoj sloenosti; a svaka ideja je mogua pri odreenim usiovima.

4.3. Saznanje kojim raspolaemo, i oseaj koji nas vodi ka reiativnoj istini ukazuju nam na sloenost ivotnih procesa. Meutim, niz ivotnih pojava mogue je klasifikovati u odreen broj grupa i kategorija sa odreenim osobinama. Zadraemo se na pretpostavci da postoje tri grupe ivotnih struktura u naem Univerzumu, koje su u hijerarhijskom odnosu. - Najrazvijeniju grupu ine energetske strukture organizovane u entitete sa nedokuivim osobinama i sposobnostima, koji su izvan predmeta ovog izlaganja. - Srednju grupu ine energetskomaterijalne strukture ili nadljudska bia, u koju bismo mogli da smestimo hipotetike, znatno starije i razvijenije civilizacije od nas; ili pojedince sa nae planete, koji su ceo svoj ivotni ciklus posvetili samooblikovanju, razvijajui nadracionalnu intuiciju i volju. O ovoj grupi u daljem izlaganju bie ukratko rei u odeljku 4.9, 4.10. i 4.11. - Najmanje razvijenu grupu ine materijalnoenergetske strukture, koje se mogu klasifikovati u etiri kategorije na osnovu etiri osobine, koje ih kvaiifikuju i kvantifikuju. 4.4. Prva osobina tree grupe ivih bia je prostorni identitet koji predstavlja geometrijsku Ijusku ili materijalno telo od elemenata supstance Planete. Ova osobina uslovljava oblik i predstavlja orue u materijalnom svetu. - Druga osobina tree grupe je energetska matrica od supstance energetskog (eterikog) polja planete. Ova osobina daje jedinki snagu i sposobnost akcije u fizikom okruenju, i utie preko endokrinog sistema bia na njegove fizike mogunosti. - Treu osobinu tree grupe predstavlja astralna matrica od supstance Sunevog polja i uticaja drugih planeta. Ova osobina daje jedinki sposobnost oseanja, i preko vegetativnog sistema bia utie na njegove elje. - etvrta osobina jedinke je posedovanje rrientalne matrice od supstance Galaktikih uticaja. Ova osobina daje jedinki sposobnost saznanja, i preko nervnog sistema bia utie na njegov karakter i volju. Ova osobina je u stvari linost. Na bazi napred iznetih ivotnih osobina, sloenih po znaaju, mogue je neto konkretnije rei o ivotnim kategorijama tree grupe.

4.5. Na najniem horizontu lokalne organizacije ivota u treoj grupi nalaze se minerali. Oni poseduju samo materijalno telo od elemenata sups'ance Zemlje, i sposobnost da reprodukuju svoju formu u skladu sa geometrijom kristalne reetke Dornriice kojoj pripadaju. Ovo im daje identitet vrste bez individualnih osobina. Korisno je napomenuti da se pojam kristalne reetke koristi za identifikaciju prostorne strukture materije, koja proistie iz energetskih meudejstava materijalnih estica od kojih je mineral sainjen. 4.6. Na drugom horizontu ivotnih pojava nalaze se biljke. One pored fizikog tela poseduju bioplazmu ili energetsku matricu, koja im daje sposobnost akcije u odnosu na okruenje i reakcije na razliite impulse iz spoljneg sveta. Ove sposobnosti manifestuju se pokretanjem organa (lia, grana i korenja) i procesom fotosinteze, zatim reagovanjem na dejstvo gravitacije, toplote, muzike i drugih energetskih impulsa. Ove akcije odvijaju se na bazi hidraulikih principa koje inicira tenost u endokrinom sistemu ovih bia i manifestuju se kao mogunosti. 4.7. Na treem horizontu ivotnih pojava nalaze se ivotinje. One pored fizikog tela i energetske matrice poseduju astroplazmu ili astralnu matricu, koja im daje sposobnost oseanja prijatnosti ili neprijatnosti; simpatije ili antipatije; Ijubavi ili mrnje. Astralna matrica zajedno sa energetskom matricom inkorporirana je u fizikom telu sa kojim ini celinu bia. Sposobnost oseanja razvija u jedinkama treeg horizonta duevne osobine, koje se preko vegetativnog sistema bia manifestuju kao elje. 4.8. Na etvrtom horizontu ivotnih pojava nalaze se Ijudi. Oni pored fizikog tela, energetske i astralne matrice, poseduju kosmoplazmu ili mentalnu matricu, koja im daje sposobnost saznanja i svesnog rasuivanja. Ove sposobnosti razvijaju u biima sa etvrtog horizonta duhovne osobine koje se preko nervnog sistema manifestuju kao intelekt, karakter i volja. Ljudska bia na naoj planeti, predstavljaju najvii oblik organizovane materije i ine prelaz od materijalno-energetskih ka viim energetsko-materijalnim biima iz druge grupe odnosno petog horizonta. 4.9. Na petom horizontu ivotnih pojava nalaze se astralna bia. Ova bia su u svom razvojnom procesu izgubila vrste materijalne Ijuske, tako da poseduju samo astralnu matricu kao nosioca prostornog identiteta sa astralnim i mentalnim sadrajem. Kako ne poseduju materijalnog izvrioca, ova bia interreaguju sa biima etvrtog horizonta iskljuivo kroz energetske manifestacije, javljajui se kao nosioci parapsiholokih fenomena, ili kao pojave duhova" raznih tipova. 4.10. Na estom horizontu ivotnih pojava nalaze sementalna bia. Ova bia su u daljem razvojnom procesu odbacila fiziko telo, energetsku i astralnu matricu. Ona poseduju samo mentalnu matricu kao nosioca prostorne identifikacije sa mentalnim sadrajem. Ova bia na znatno razvijenijem stupnju od Ijudi ne interreaguju sa etvrtim horizontom, gde ih zastupaju astralne jedinke. Njihov uticaj na peti horizont najverovatnije se odvija na suptilnim energetskim nivoima oseanja i misli. 4.11. Na sedmom horizontu druge grupe ivotne organizacije, nalaze se kauzalna (uslovna) bia, koja su u svome dugom razvoju od minerala odbacila sve elemente vulgarne materije i prostih energetskih oblika. Ova bia sainjena su od kosmoplazme u kojoj se nalaze integrisani stalni atomi" i mentaina zajednica", koji ostaju u kauzalnoj strukturi kao rudimenti embriona posle dezintegracije fizikog tela, energetske, astralne i mentalne matrice. Ova bia komuniciraju sa viim ivotnim oblicima prve grupe, a preko mentalnih i astralnih bia i sa najrazvijenijim predstavnicima tree grupe. Iz iznete materije oigledno je da kategorije ivotnih pojava ine sistem osobina sloenih po vrednosti svoga sadraja (vidi prilog 4). 4.12. Vraajui se ponovo na stavove iznete u 4.1. i 4.2. duni smo u nekoliko rei objasniti pojam smrti sa stanovita logikog mehanizma tree grupe ivotnih oblika. Ovaj pojam koji je u naoj svesti suprotan pojmu roenja, sa stanovita zakona o odranju energije u stvari je identian dogaaj. Gledano ire u ivotnom biu vasione obe pojave su u stvari samo deo procesa stalne transformacije strukture sistema realnosti. U procesu raanja nastaje u okruenju tree grupe materijalno bie sa odgovarajuim energetskim matricama. U procesu smrti nastaju iz okruenja tree grupe energetske matrice, dok se materijalno telo dezintegrie u materijalne strukture nieg reda. Ostaje otvoreno pitanje odakle dolaze i gde odiaze energetske matrice - odnosno kvantum svesti, koji poseduje svako ivo bie? Delimian odgovor koji se odnosi na dezintegraciju svesti u energetsko okruenje vodi nas blie ideji o smrti kao prelazu iz nae Realnosti u neku drugu prostorno-energetsku dimenziju Vasione.

Peto izlaganje: O V E K

5.1. Ako razmiljate o strukturi sopstvenog bia vrlo brzo ete odustati od ideje da ste gomila mesa, kostiju i koe - jer oseate u sebi odreeni sadraj, koji se manifestuje kroz akciju, oseanja i mislil Na bazi napred reenog ovek kao bie sa etvrtog horizonta (tree ivotne grupe) u okviru svoga fizikog tela sadri inkorporirane tri materijalno-energetske matrice, koje funkcioniu kao posebni elementi usaglaenog sistema unutar Ijuske koja im obezbeuje prostorni identitet u materijalnom svetu. U zavisnosti od stepena usaglaenosti ovih sistema, moe se govoriti o razliitim fizikim, etikim ili intelektualnim vrednostima svake jedinke. Prema tome ovekje komplementarno materijalno-energetsko bie na visokom stepenu materijalne organizacije; i ini prelaz ka viim energetsko-materijalnim biima druge grupe. 5.2. Materijalnu osnovu oveKa predstavija fiziKo telo koje kao Ijuska u sebi sadri ostale tri matrice. Ovo telo ima svoje organe prilagoene odreenim funkcijama za vrenje radnih procesa: jedinke premajedinki i jedinke prema okruenju. U tom smislu ovo telo je orue koje izvrava naloge svoga korisnika. Kako je fiziko telo u direktnom kontaktu sa materijalnim svetom, ono je u stalnom radnom procesu razmene energije sa okruenjem. U tom smislu fiziko telo se nalazi u odreenom oscilatornom stanju, koje se odlikuje vrlo grubim vibracijama pojedinih njegovih oraana, koie se kreu do granica akustikih oscilacija. Funkcionisanje fizikog tela u direktnoj je zavisnosti od uticaja energetske matrice. 5.3. Energetsku osnovu oveka predstavlja energetska matrica koja se kao plazmatina opna prostire oko fizikog tela, formirajui finu pulzirajuu mreastu membranu. Ona nije vidljiva golim okom (neuvebanog) posmatraa, ali se upornim vebanjem ili uz korienje filtera od dicijanina" moe uoiti kao svetlosna aura infracrvenog reda oko jedinke. I ova matrica je u stalnom radnom procesu prema fizikom telu i prema energetskom polju pianete, tako da je u specifinom oscilatornom stanju, koje se po svojim vrednostima nalazi u granicama energije srednjeg infracrvenog zraenja. Energetska matrica ima sedam organa smetenih na povrini plazmatine membrane u oblasti korpusa i glave fizikog tela i odreen broj energetskih centara na korpusu i udovima. Energetski organi odgovaraju astralnim organima - chakram, i imaju funkciju distribucije ezgoplazme po fizikom telu. Jedan od ovih organa smeten u visini jetre (estolistni) ima ulogu prihvatanja ivotne energije - prane iz energetskog polja i njegovu distribuciju do ostalih energetskih organa. Funkcionisanje energetske matrice u direktnoj je zavisnosti od astralne, a njen uticaj na fiziko telo odvija se preko endokrinog sistema. Ovaj uticaj ogleda se u kapacitetu fizikih mogunosti, koje ovek poseduje. 5.4. Duevnu osnovu oveka predstavlja astralna matrica, koja je kao i energetska matrica plazmatina struktura, neto finija, inkorporirana unutar energetske (eterike) matrice. Ona poseduje sedam astralnih organa koji su u direktnom kontaktu sa eterikim organima, a preko njih i sa fizikim telom. I astralna matrica ima svoju karakteristinu vibraciju, koja se nalazi neto iznad vibracije energetske matrice ali ispod energije veze materijalnih estica fizikog tela. Preko svojih organa i vegetativnog sistema fizikog tela, astralna matrica utie na duevne osobine i to: etvorolistni organ - mulandhara, koji se nalazi u korenu kime utie na nagone i funkcije fizikog tela; desetolistni organ manipura, koji se nalazi ispod pupka utie na samosvest; estolistni organ vadihisthana, koji se nalazi u blizini jetre utie na intuiciju, sposobnosti i talente; dvanaestolistni organanahata kod srca utie na raspoloenje; esnaestolistni organ vishuddha, koji se nalazi u grlu utie na nain miljenja; devedesetestolistni organ a'jna, koji se nalazi izmeu oiju utie na samostalnost to je centar linosti, i devetstotinaezdesetolistni organ brahmarandra, koji se nalazi u temenu utie na neprekidnost svesti, kao veza sa treim horizontom (vidi prilog 5). Iz astralne matrice potiu sva oseanja i elje oveka, koje uslovljavaju rad eterike matrice, a imaju povratnu vezu sa mentalnom matricom. Aktiviranje energetskih kanala izmeu astralnih organa, oslobaa ivotnu silu khundalini poznatu i kao velika pozitivna sila ili spiralna vatra.

5.5. Duhovnu osnovu oveka predstavlja mentalna matrica, koja je granina energetsko-materijalna struktura, znatno finija od astralne matrice u kojoj je inkorporirana. Mentalnamatrica je kod veine Ijudi nedovoljno razvijena , meutim, upornim radom ili samooblikovanjem ona se moe aktivirati. Tada se njene vibracije mogu usaglasiti sa vibracijama energetskog polja, to za posledicu ima nesluene mogunosti realizacije misli u fizikom svetu. Ova struktura je u povratnoj vezi sa astralnom matricom i u znatnoj meri utie na tokove astropiazme i funkcionisanje ivotne sile khundalini. Uticaj mentalne matrice na fiziko telo realizuje se preko nervnog sistema uslovljavajui volju i sposobnosti saznanja iz kojih proistie karakter i intelekt Ijudskog bia.

5.6. Na poetku ovog dela bilo je rei o usaglaenosti mentalno-astralno- eterinog sistema matrica smetenih u materijalnom telu. Kako je oigledno da svaka od ovih matrica ima svoju specifinu vibraciju, realizacija usaglaavanja mogua je jedino kroz harmonijski odnos ovih vibracija; odnosno kroz dovoenje ovih oscilacija u rezonansu. M <=> A => E => F. Iz ovog izraza oigledni su meusobni uticaji mentalne, astralne, eterike matrice i fizikog tela, koje reprezentuju pojmovi: HOU <=> ELIM => MOGU => RADIM Isto tako oigledna je jedina povratna veza izmeu astralne i mentalne matrice. Priguenjem iii eliminacijom ove povratne veze smer uticaja postaje bez smetnji", a efikasnost Ijudskog bia neograniena to se moe iskazati relacijom VOLJA > ELJA > SNAGA > ORUE. Postizanjeni ovakvog duhovno-duevno-energetskog stanja, rezonantan odnos sistema je postignut i fiziko telo postaje direktan izvrilac misli, bez usporenja procesa i negativnih uticaja na materijalnu Ijusku, to jedinku vodi ka linoj srei i r.eogranienim mogunostima. f M = I f A = mfE = nfF 1.10. Svaka od navedenih matrica nalazi se u ciklikom-oscilatornom procesu, koji poinje danom roenja i traje kroz ivot bia. U prvom delu ciklusi deluju stimulativno, a u drugom deluju smirujue. Kako sva tri ciklusa imaju razliite periode (energetski 23 dana, astralni 28 a mentalni 33), dolazi do stalnih smena osam moguih stanja koja u znatnoj meri predodreuju afinitete i reakcije oveka. Ova pojava naziva se bioritam i predstavlja spregnuto meudejstvo energetske, astralne i mentalne matrice. Ve smo ranije istakli da energetska matrica uslovljava fiziku snagu oveka iskazanu pojmom mogu: da astralna matrica predodreuje emotivna stanja oveka iskazana pojmom elim; a mentalna matrica deluje na kreativne sposobnosti linosti iskazane pojmom hou. Iz ovakve postavke sledi osam moguih stanja:

HOU + ELIM + MOGU HOU + NE ELIM + MOGU HOU + ELIM + NE MOGU HOU + NE ELIM + NE MOGU NEU + ELIM + MOGU NEU + NE ELIM + NE MOGU NEU + NE ELIM + MOGU NEU + ELIM + NE MOGU

= gornja granica individualnih sposobnosti = uenje i vane odluke = intelektualni rad i inovacije = analiza i nove ideje = provod, zabava i rekreacija = donja granica individualnih sposobnosti = fiziki i rutinski poslovi = napetost. razdraljivost i sukobi.

Na prelazu iz pozitivnog u negativni deo ciklusa i obratno, nalaze se takozvani kritini dani, koji mogu da se dupliraju ili tripliraju. U vreme ovih dana preporuuje se izbegavanje mentalnih, emotivnih i fizikih naprezanja, naroito ako su kritini dani za vreme mladine ili punog meseca. Spretnim proraunom predispozicija i izbegavanjem akcija u nepovoljnim periodima i za vreme kritinih dana, moe se izraditi meseni optimalni program aktivnosti za svakog oveka. Korienje ovakvog kalendara ima za cilj racionalizaciju ivotne energije, izbegavanje konfliktnih situacija i podizanje nivoa efikasnosti.

esto izlaganje: M I S A O

6.1. Razmatrajui fenomen ivota i Ijudskog bia, doli smo do saznanja da je mentalno bie najsavrenija ivotna tvorevina, koja se nalazi na prelazu izmeu energetskomaterijalnih (kosmoplazma) i energetskih bia. U radnom procesu koji se naziva miljenje, mentalno bie proizvodi misli kao energetski odraz razmene potencijala sa okruenjem. Prema tome misli su energetske pojave, sa pripadajuim spektrom osobina. One svojim delova- njem zapremaju znatan deo okruenja ispunjavajui ivotni prostor izmeu materijalnih sadraja. 6.2. Budui da je proces miljenja zavistan od mentalnog bia, koje ga produkuje, nije svaka misao podjednako vredna, ve zavisi kako od sadraja na koji se odnosi, tako i od izvora iz koga istie. U tom smislu moemo razlikovati itav spektar intenziteta, koji opredeljuju kvantitativni aspekt misaonih odraza u prostoru; nezavisno od kvaliteta vezanih uglavnom za sadraje na koje se misli odnose, i nameru sa kojom su misli formirane u mentalnom subjektu. Tako je u mentalnom prostoru mogue naii na razliite misaone forme; od snanih, glupih i zlonamernih do tihih, pametnih i dobronamernih; kao to je u akustikom prostoru prisutna rika lava i tiha uspavanka majke. 6.3. Misaone oblike sa punim pravom moemo smatrati prostorno-energetskim entitetima, jer poseduju vrlo suptilne energetske karakteristike, koje su po svojoj konfiguraciji sline osobinama energetskog polja, tako da mogu dugo da se zadre u njemu pre dezintegracije. U tom smislu misli oplemenjuju ili degradiraju ivotni prostor Ijudskih i viih bia, delujui svojim specifinim vibracijama na mentalne matrice okolnih jedinki. Zbog toga je kod Ijudi vrlo esto prisutno zapaanje prijatna-topla ili napeta-hladna atmosfera. U tom smislu razvijenije energetsko-materijalne civilizacije iznad etvrtog horizonta, u stanju su da razlikuju spektar mentalnog prostora, kao to mi razlikujemo spektar svetlosti ili skalu tonova, i da na osnovu ovakvih zapaanja mnogo jasnije razgranie kvalitet i namere bia sa kojim komuniciraju.

6.4. U pogledu transportnog procesa misli koji se odvija od jedne do druge mentalne matrice, razlikujemo pet stupnjeva i to:

- kod najniih bia sa etvrtog horizonta za komuniciranje se koristi znak ili mimika, kojom se izraava cilj ili namera; - kod neto viih bia razvijen je ornament, kao sredstvo komuniciranja; - sloena Ijudska bia koriste re odnosno zvuk da bi iskazala odreeno oseanje; - kasnije se javlja pismo, koje obezbeuje trajanje misli i mogunost prenoenja iskustva na dolazee generacije; - kod najrazvijenijih oblika iznad etvrtog horizonta komuniciranje se odvija mentalnim porukama, to ugroava autonomiju jedinke, ali zajednicu ini snanijom. Ove poruke mogu se beleiti na mentalne trake i kao takve upotrebiti za kondenzovano prenoenje informacija ili identifikaciju mentalnog sadraja jedinke.

6.5. Najpogodniji nain za transport misli je usaglaavanje mentalnih impulsa sa frekventnim stanjem energetskog polja, u kome misaoni entitet treba da obavi odreenu funkciju. Ukoliko su frekventna stanja u potpunosti usaglaena, mentalni impuls nalazi se u rezonantnom stanju sa poljem, i nema otpora to mu omoguuje trenutno prostiranje. U ovoj injenici treba traiti objanjenje za razne parapsiholoke fenomene kao to su: telepatija, prekognicija, telekineza i druge. Rezonantnim slaganjem amplitudnih vrednos ti ujednaenih monotonih mentalnih impulsa mantri mogue je doblti snane oscilacije polja, koje se mogu koristiti ne samo za elektromagnetni, ve i za pneumatski, hidraulini pa i mehaniki rad.

fM = f EP
Na taj nain dolazimo do teoretske mogunosti kako je misaonim dejstvom mogue usloviti individualizaciii: stacionarnog energetskog polja (vidi odeIjak 1.4.).

Sedmo izlaganje: S R E A

7.1. Vraajui se ponovo na zakljuak petog izlaganja, koji se odnosi na problem usaglaenosti duhovnoduevno-energetskih matrica, koje su smetene u materijalnom telu, mi se u stvari vraamo fenomenu sree. Pojam sree u ivotu razumnih bia koja sebe nazivaju Ijudi - zauzima vrlo znaajno mesto. Pored saznanja i Ijubavi, srea kao filozofska kategorija od izuzetnog je znaaja i u fizikalnom svetu svake individue. Razliiti motivi ine svakog ponaosob sretnim ili nesretnim, tako da se spektar moguih uzroka na prvi pogled teko moe sagledati. 7.2. Meutim, ako bolje razmotrimo uzroke sree ili nesree, uoiemo da se zapravo ne radi o motivima u spoljnom svetu, ve o procesima u svesti oveka, koji posredno utiu na bioenergetsko stanje bia, izazivajui prijatna ili neprijatna stanja svesti. U tom smislu odnosi izmeu kategorija: potreba, elja i mogunosti svakog pojedinca, od izuzetnog su znaaja za bilans procesa o kome je re. Osnovne potrebe svakog bia manje vie iste su: elje nastaju kao subjektivna projekcija Realnosti, dok su mogunosti limitirane koliinom fizike i duhovne energije. U sistemu ovih pojava mogue su razliite varijacije odnosa, aii preovladava est osnovnih procesa, koji rezultiraju odreenim stanjem svesti i ponaanjem u fizikom svetu. 7.3. M > P > Najpovoljniji proces u svesti, predstavlja stanje u kome su mogunosti vee od potreba, a potrebe vee od elja. Ovakvo stanje odraz je monog, zadovoljnog i skromnog bia, to za posledicu ima linu sreu uslovljenu saznanjem. 7.4. P > M > Neto nepoVoljniji proces predstavlja stanje u kome su potrebe vee od mogunosti, a mogunosti vee od elja. Ovakvo stanje odraz je nemonog, zadovoljnog i skromnog bia to za posledicu ima linu sreu uslovljenu samokontrolom. 7.5. M > > P Manje povoljan proces u svesti predstavlja stanje u kome su mogucnosti vee od elja, a elje vee od potreba. Ovakvo stanje odraz je monog, zadovoljnog i ambicioznog bia to za posledicu ima linu sreu uslovljenu vlau. 7.6. > M > P Nepovoljniji proces predstavlja stanje u kome su elje vee od mogunosti, a mogunosti vee od potreba. Ovakvo stanje odraz je monog, nezadovolinog i ambicioznog bia. to za posledicu ima linu nesreu i tenju ka gomilanju materijalnih dobara. 7.7. P > Z > M Najmanje povoljan proces predstavlja stanje u kome su potrebe vee od elja, a elje vee od mogunosti. Ovakvo stanje odraz je nemonog, nezadovoljnog i skromnog bia, to za posledicu ima linu nesreu i materijalnu bedu. 7.8. Z > P> M Najnepovoljniji proces u svesti predstavlja stanje u kome su elje vee od potreba, a potrebe vee od mogunosti. Ovakvo stanje odraz je nemonog, nezadovoljnog i ambicioznog bia, to za posledicu ima linu nesreu i tenju ka intrigama. 7.9. Analiza prikazanih procesa i njihovog uticaja na stanje svesti bia i njegovo ponaanje u drutvu, ukazuje na znaaj pojma skromnosti u preispitivanju ivotnih ciljeva i suzbijanju nerealnih elja. Ovaj proces dalje vodi jaanju volje kao preduslova za samokontrolu misli, rei i dela. Poto savlada samokontrolu, bie postaje ovek svestan samoga sebe i svoga delovanja u fizikom i duhovnom okruenju. Takvo bie samosvesno svoje lokacije, sadraja i delovanja, spontano se uputa u dublje saznavanje realnosti, na putu ka linoj srei, slobodi i savrenstvu.

IZVORI

Ovaj esej nastao je kao izvod iz znatno sloenijeg materijala, obraenog, sistematizovanog i izlaganog u periodu od 1970. do 1980. godine. Namenjen je onim istraivaima koji ulau napor da prodru iza materijalne barijere, tehnoloke inercije i potroake opsesije ciklusa u kome ive. Skree se panja paljivim itaocima da iznetu materiju prihvate kao poiaznu osnovu za sopstvena istraivanja i razmiljanja. U tom smislu navedene stavove treba primiti kao odraz znanja dobronamernih prethodnika, ali sa rezervom, kao jednu od alternativa u pokuaju da se prevaziu relativne istine koje konstituiu nau predstavu o realnosti u kojoj ivimo. Traenje pravog puta prisutno je u svim dostupnim predanjima i pisanim izvorima informacija, koja prethode naem ciklusu, a njegovo iznalaenje subjektivan je doivljaj pojedinaca ili zajednice, i ogleda se u manifestacijama duha izraenim kroz kulturu i stil epohe. Istraivanje realnosti zahteva potpuno angaovanje linosti, usmereno kroz sistematski i uporan rad i kompleksan pristup saznanju, nezavisan od vetaki isparcelisanih disciplina i istorijskih izama". Ovakva integralnost pristupa rezultira integracijom saznanja, koja sama po sebi predstavlja najvei kapital saznavaoca. U tom smislu potrebno je sa dunim potovanjem odnositi se prema radu i linosti onih prethodnika, koji su ceo ivot posvetili iznalaenju praiskustva ili otkrivanju novih istina. Gledano retrogradno, izloeni materijal nastao je kao celina spontano, bez ikakvog prethodnog koncepta. Zapravo, izmeu 1965. i 1970. godine, iniciran odreenim uzrocima (koje nije neophodno pomenuti) poeo sam na temeljima zvanine nauke, da istraujem objanjenja za pojavu koja se naziva levitaciia; koja u svojoj manifestaciji sadri energetske karakteristike koje su ukazivdie na sposounost suprotstavljanja gravitaciji koju sam u to vreme smatrao silom. U tom smislu krenuo sam u istraivanje kroz detaljno izuavanje univerzitetskih udbenika: mehanike, talasnog kretanja, toplote, elektriciteta, magnetizma, termodinamike, fizike vrstog stanja, fizike hemije, kvantne mehanike, radio-hemije, spektroskopije, fizike plazme, visokonaponskog inenjerstva itd; od poznatih autora: F. Sirsa, . Kitela, V. Mora V. Rojanskog, G. Fridlandera, J. Kenedija, D. Harisona, R. Lorda, J. Lufborova, A. fon Engela, E. Kufela, M. Abdulaha i drugih. Pravei izvode i studirajui teoretske i empirijske osnove, odgovor na izuavani fenomen nazirao se u interakciji energetskog polja sa materijalnim sistemom; meutim, kauzalna veza izmeu gravitacione pojave i njenih uzroka bila je isuvie tanana. Ve posle ovog ciklusa bilo je oigledno da postoji mnogo vie pitanja nego odgovora u zvaninoj nauci, koja se uglavnom bavi fenomenologijom procesa odgovarajui na pitanja ta i kako, a vrlo retko ili nikada na pitanje zato. Zato sam odluio da drugi ciklus istraivanja usmerim na stare izvore informacija. Tragajui za podacima o energiji polja i njenim manifestacijama i srednjevekovnim, rimskim, grkim, egipatskim, asirskim, lamaistikim, taoistikim, prethinduistikim zapisima i folklornim predanjima raznih amerikih, azijskih i afrikih kultura, zahvaljujui radu: S. Santesona, D. evarda, J. Caria, V. Bedhota, P. Jevtia, S.N. Kramera, R. Grejvsa, R. Pataija, Patandjalija, J. Kelera, Z. Kosidovskog, E. Venca, Lj. Ristanovia, D.G. Suzukija, R. Flaselijea, D. Kontenoa, J. Aubojea, P. Montea, Joganande i mnogih drugih, doao sam do saznanja o integralnoj nauci koju su negovale pretpotopne civilizacije, a koja prema nekim izvorima datira i 70.000 godina pre zadnje geomorfoloke kataklizme, kada su velikim delom unitene tekovine prethodnih ciklusa. Tragovi tih civilizacija i

njihovog znanja ostali su uglavnom u vidu arheolokih fragmenata, ili kao zavet pojedinih grupa saznavaoca. Ove grupe bile su prinuene da se izdvajaju i vremenom formiraju duhovnu vlastelu. Ona je staro znanje preformulisala u religijsko uenje, koje je dalje doivljavalo vee ili manje transformacije. Zajedniki pristup u svim dostupnim antikim i pretpotopnim izvorima, ukazivao je na izuzetan znaaj harmonijskih principa, za razliku od srednjevekovnog mraka koji je nau reafnost usmerio na grube mehanike principe radnih procesa, zasnovane na unitavanju materije. U okviru harmonijskih principa znaajn auenja posveena su razumevanju i primeni vibracija, koje se smatraju uzrokom i posledicom svake aktivnosti. Sada sam se nalazio znatno blie objanjenju pojave levitacije, koju sam istraivao, ali se u meni rodila elja da revidiram svoje klasino, mehaniko obrazovanje iz druaih oblasti.Tako sam u treem ciklusu nastavio da radim na prvobitnoj temi, i da istraujem nekoliko osnovnih pojmova iznetih u prethodnom eseju. Vratio sam se ponovo zvaninoj nauci ali sada je to bila oblast: astronomije, filosofije, psihologije, biologije, bionike, teologije i drugih oblasti od dobro poznatih autora: F. Hojla, D. Tejlora, R. Bokovia, I. Asimova, R. Tota, T. Viksa, T. Marketa, T. Penseka, D. Hopkinsa, J. Hermana, Platona, Kanta, Hegela, . Berijea, D. Mekveja, K. Sagana, J. klovskog, A. Klarka, S. Lema, E. Loa, F. Vanderberga, 0. Neuberta, A.S. Landberga, J. Batlera, P. Andersa, R. Vinera, V. Selhusa, R. Kevendia, R. Dokinsa, K.G. Junga, E. Froma, M. Rizla, M. Ebona, V. Kelera, L. Vatsona, D. Berdforda, V. Kensinktona i drugih, podvrgavajui njihove stavove analizi zasnovanoj na prethodnom saznanju o harmoniji, vibracijama i razmeni energije kao uslovu za svako zbivanje u Realnosti. Posle ovih analiza shvatio sam pravi uzrok pogrdnih naziva i podsmeljivih tekstova, koji se odnose na astroiogiju, aihemiju, metafiziku i parapsihologiju, formulisanih krajem srednjeg i poetkom novog veka, kao odraz nerazumevanja i loeg vaspitanja. Umesto staloenog i upornog rada na izuavanju tradicije, predanja i starih zapisa, uglavnom je prisutno nestrpljenje uslovljeno nerealnim eljama i primenom grube sile. Na sreu neki od najbriljantnijih umova naeg vremena ostaviii su za sobom tragove o pokuajima integracije saznanja. Tako je Albert Ajntajn napisao predgovor za knjigu Aptona Sinklera Mentalni radio" pokuavajui da telepatiju objasni kvantnom mehanikom. Nikola Tesla je u svom privatnom ivotu intenzivno prouavao okultne fenomene. Ernest redinger je u svojoj knjizi ta je ivot um i materija" analizirajui mehanizme ivota sa stanovita teoretske fizike zastao pred pojmom duha dok je Rejmond Modi profesor filozofije medicine u knjizi ,,ivot posle ivota" opisao doivljaje pacijenata za vreme njihove klinike smrti. Radi boljeg uvida, sa najboljom namerom, preporuuju se: ivotno delo pukovnika Demsa evarda, koje se odnosi na istraivanje najdalje prolosti civilizacije na naoj planeti preko nagamaja mrtvog jezika sa glinenih tablica bratstva naakals iz lamaistikih manastira; i ogroman komplementarni rad pukovnika Artura Pauvela, koji je u pet tomova uobliio osnove teozofskog uenja Jelene Blavacke, Ane Besan, S.V. Lidbitera, V.J. Kilnera i mnogih drugih, koji su zapadnoj civilizaciji preneli deo pretpotopnih uenja o oveku i njegovim mogunostfma.

U Beogradu, maja 1981. Mr. Boidar Milosavljevi

POGOVOR

- U eseju Zaboravljeno znanje predaka"mr Boidar Milosavljevi, veoma saeto, moglo bi se rei u proirenim tezama, iznosi svoju kosmogonijsku viziju. Polazei od fenomena Saznanja, autor istie znaaj zapaanja, imaginacije dimenzionalni aspekt saznavaoca u odnosu na predmet saznanja, koji se moe dalje razloiti na prostornu, energetsku, dinamiku i materijalnu komponentu, sa trajanjem koje zavisi od brzine procesa transformacije. Zalaui se za bezbroj moguih meudejstava elemenata, koja za posledicu mogu imati bezbroj moguih modela, autor predlae otvoreni koncept Univerzuma. Detaljnije objanjenje meuzavisnosti lokacije, sadraja i zbivanja istie Prostor kao praosnovu nae Realnosti. Ovako predstavljen, Prostor nije apstraktan, ve poseduje odreene osobine kao to su: gustina, otpor i potisak. - Radni procesi koji se odvijaju u Realnosti mogu biti razliite prirode, od vulgarno materijalnih do suptilno mentalnih, sa zajednikom tendencijom razmene potencijala od vieg ka niem, preko procesa zraenja, potiska sredine i otpora koji se pri tome javljaju; to ukazuje na znaaj Vibracije. U vezi sa tim fenomenom, ivot se objanjava kao radni proces izmene strukture sistema Realnosti, sa primarnim bilansima energetskih procesa i sekundarnim osobinama materije, koje su posledica ovih procesa; a fenomen Gravitacije, kao pojava koja je posledica razmene Energije zraenjem izmeu energetskog polja Planete i materijalne estice koja se u njemu nalazi. Iz ovakve postavke, sledi ideja o Vasioni koja je u stvari ivo bie u procesu stalne transformacije kroz izmenu agregatnih stanja Prostora, pri emu se konstituiu energetska, energetsko-materijalna ili materijalnoenergetska bia sa odreenim osobinama. - Na bazi napred iznetih stavova ovek je prikazan kao sloena materijalno-energetska struktura sa bioenergetskim, emotivnim i mentalnim sadrajem, koji su u vidu energetskih matrica smeteni u fizikom telu, koje predstavlja materijalnu osnovu oveka. U radnom procesu miljenja, mentalna matrica proizvodi Misli, koje su prikazane kao energetske pojave sa odreenim osobinama i mogu se smatrati prostornoenergetskim entitetima. Usaglaenost procesa bioenergetskog, emotivnog i mentalnog sadraja u Ijudskom biu rezultira razliitim psiholokim i fiziolokim stanjima uslovljavajui procese u svesti oveka, koji preko mehanizma potreba, elja i mogunosti direktno utiu na Sreu svakog pojedinca. U tom smislu autor se zalae za to vei stepen usagiaenosti Vibracije, koje determiniu ova stanja, istiui znaaj principa Harmonije. U Beogradu, septembar 1981. Rastko Zaki

PRILOZI

 - - '09.